Tema 9 - EKONOMSKE I FINANSIJSKE ANALIZE PROJEKATA HIDROTEHNIČKE

INFRASTRUKTURE

Finansijska analiza dobija se iz sinteze predhodnih analiza trzista I tehnologija a potom se

vrsi ocena isplativosti I opravdanosti.
Odnosno u okviru finansijske analize se razmatraju I analiziraju finansijski aspekti
investiranja.
Kada govorimo o finansijskoj analizi mi govorimo o sledećim stvarima:

 investicionim ulaganjima
 finansijskim sredstvima
 troškovima poslovanja
 Prihodima
 Novcanim troskovima (rashodima )

Novčani Troškovi

Bilans Uspeha Finansijski Tok Bilans Stanja

Ekonomski Tok

Studija Opravdanosti
Studijom opravdanosti odredjuje se naročito prostorna, ekološka, društvena,
finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađeno
idejnim projektom, na osnovu kojeg se donosi odluka o opravdanosti ulaganja i
pokretanju postupka za izdavanje odobrenja za izgradnju.

Priprema projekta za obezbeđivanje sredstava iz EU Da bi se obezbedila sredstva iz

fondova Evropske unije, potrebno je pripremiti studiju izvodljivosti, u skladu sa
uputstvom Evropske komisije za izradu cost-benefit analize projekata.

INVESTICIJA
 Investicija predstavlja bilo kakvo ulaganje nekog sredstva najcesce novca radi
sticanja materijalne ili bilo kakve druge dobiti.
 Taj novac se moze ulagati u finansijske oblike imovine I realne oblike imovine
koji omogucavaju ostvarenje profita kroz odgovarajuce produktivne aktivnosti.
Kada kazemo investicija mislimo na ulaganja najcesce u masine,objekte I opremu ali u sirem
smislu ta ulaganja obuhvataju
1. Nepokretnosti

1
 2. Hartije od vrednosti
3. neophodne zalihe za normalno funkcionisanje preduzeća
4. obim kredita odobrenih klijentima u određenoj, stalnoj visini
5. intelektualne investicije
6. “sive” investicije (troškovi istraživanja, naučnih ili tehnoloških)
7. tehnicke investicije
8. komercijalne investicije

Pregled Investicionih Ulaganja

OSNOVNA SREDSTVA:

Zemljište
 Gradjevinski OBRTA OSTALA
objekti SREDSTVA ULAGANJA
 Oprema
 Instalacija
 Infrastruktura
 Ostala osnovna
sredstva

ULAGANJA U OSNOVNA SREDSTVA

Zemljiste – predstavlja kupovinu lokacije na kojoj ce biti smesteni elementi investicionog
objekta,tu spadaju troskovi kupovine placa I svih pratecih naknada.Cena zavisi od
lokacije I ekonomske razvijenosti sredine.
Gradjevinski objekti –Novcana ulaganja vezana za dobijaje svih potrebnih dozvola I
izradu projekata kao I sve gradjevinske radove vezane za izgradnju konkretnog objekta
(zemljani,betonski,zidarsko-zanatski radovi.)
Oprema - Ulaganja u sve potrebne masine I uredjaje I tehnoloske sredine koji su potrebni
da za izvrsenje tehnoloskog procesa.
Instalacije - Novcana sredstva za sve instalacije koje su objektu potrebne
(elektro,grejne,vodovod,telekomunikacije I druge)
Infrastruktura - Ulaganja u uredjene okolne sredine objekta (prilazni putevi,prakting
placevi,parkovi itd.)
Ostala osnovna sredstva - Novacana sredstva za patente I licence za koristenje odredjenih
tehnoloskih resenja, nabavku “knowhow” za koriscenje odredjene tehnologije.

ULAGANJA U OBRTNA SREDSTVA

Ova ulaganja su izvedena iz ostalih elemenata ivesticija a pre svega iz ukupnog planiranog
obima aktivnosti.Mogu se odrediti na dva nacina:

2
  Jednostavniji nacin - racuna na osnovu dva pokazatelja vrednosti ukupnog prihoda I
prosecnog koeficijenta obrta obrtnih sredstava (racuna se tako sto se ukupan prihod
podeli sa koeficijentom)
 Slozeniji nacin - zasniva se na obracuju potrebnih obrtih sredstava za svaku stavku

ULAGANJA U OSTALA SREDSTVA

Ona se najcesce na indirektan nacin vezana za projekat (izgradnja kantine za radnike ili
nabravka Baraka za smestaj radnika)

Troskovi
Ovi troskovi obuhvataju tekuce odrzavanje objekta,isplata plata osoblju,troskovi za elektricu
enegiju I komunalni troskovi.
Postoje dva tipa troskova: fiksni I varijabilni.
Fiksni troskovi su unapred odredjeni I ne zavise od obima aktivnosti.Njih cine troskovi
zakupa, osiguranja I plata zaposlenima.Mogu biti apsolutno fiknsi I relativno fiksni.

Troškovi

Fiksni Troskovi Varijabilni Troškovi

Apsolutno Fiksni Relativno Fiksni

Proporcijonalni Neproporcijonalni

Degresivni Progresivni

Apsoluto fiksni troskovi

Visina ovih toroskova j nepromenljiva I nezavisna od intenziteta iskoriscenosti
kapaciteta.Svako preduzece mora da snosi ove troskove u njihovoj punoj vrednosti od svog
osnivanja I ne mogu se smanjiti cak ni kada je obustavljena proizvodnja.To su: kamata na
osnovna sredstva,troskovi osiguranja,vremenska amortizacija,troskovi obezbedjenja
objekta,licni dohoci za zaposlene,doprinosti…Kada je proizivodnja obustavljenja ukupni
troskovi preduzeca su jednaki apsolutnim fiksnim troskovima preduzeca.
Relativno fiksni troskovi
Ovi troskovi ostaju fiksni samo u pojedinim slojevima proizvodnje ali kada obim proizvodnje
premasi odredjene kapacitete pojavljuju se novi fiksni troskovi I izazivaju rast ukupnih
fiksnih troskova.Do ovih troskova dolazi kada se poveca obim proizvodnje ili prosiri kapacitet
to je slucaj kada se uvodi vise smena u proizvodnji, nova serija model.tada se pojavljuju

3
troskovi nove radne snage, dodatni troskovi oko pripreme nove proizvodnje I vise troskova
oko popravke masina koje se, usleda vece koriscenosti vise kvare.

Varijabilni troškovi
Varijabilni troskovi, za razliku od fiksih, zavise od povecanja i smanjenja proizvodnje.
Izmedju varijabilnih troskova i kolicine proizvoda postoji funcionalna zavisnost. Postoje
varijabilni troskovi koji su proporcionalni oscilacijama koriscenja,svako povecanje obima
proizvodnje ima za posledicu povecanje obima troskova.To su proporcionalni troskovi.
Postoje i varijabilni troskovi koji nisu srazmerni oscilacijama proizvodnje.Takvi vcarijabilni
troskovi koji rastu usporenijim intenzitetom od rasta proizvodnje su degresivni ili progresivni
troskovi.
Proporcionalni troškovi
Ovi troskovi su elasticni i srazmerno se prilagodjavaju stepenu iskoriscenosti
kapaciteta.Ukupni proporcionalni troskovi se mogu izraziti sledecom formulom:
VT=vt/x
VT-ukupni proporcionalni trosak
Vt-proporcionalni trosak po jedinici proizvoda
x-broj jedinica proizvoda.
U ove troskove racunaju se i troskovi materijala za izradu,licni dohodci izrade,troskovi
ambalaze I ekspedicije,znatan deo troskova prodaje…

Degresivni troškovi
Ovi troškovi rastu pri povecanju stepeni iskorišćenosti kapaciteta ali u slabijoj meri od porasta
stepena.Oni su slozeni mesoviti I sastoje se od fiksnih I varijabilnih troskova.Degresivni
troskovi se najcesce pojavljuju u granama industrije u kome je potrebno intenzivno ucesce
osnovnih sredstava u procesu proizvodnje.Jaka degresija je tipicna za elektricne
central,rafinerije nafte,saobracajna preduzeca I dr.Sto je veci deo fiksnih troskova u
ukupnim,to je degresija troškova sve jača,pa je preduzece primorano da intenzivnije koristi
proizvodni kapacitet.Pri niskim stepenima iskorišđćenja,jedinicni troškovi su visoki pa su
zbog toga kvote fiksnih trošova po proizvodu visoke.Sto se proizvodnja povećava,troškovi po
proizvodu su sve niži.

Progresivni troškovi
Ovi troskovi rastu u vecoj meri od porasta obima proizvodnje.Kada je preduzece
preoptereceno porudzbinama koje su vezane za odredjene rokove,dolazi do preopterecenja
radne snage I osnovnih sredstava sto za posledicu ima progresiju troskova.Dolazi do brzeg
zamaranja ljudi I opada stepen ucinka kod radnika.Zbog uzurbanosti u proizvodnji,masine se
vise koriste sto iziskuje vece troskove opravke.Progresiju troskova u preduzecu izazivaju
varijabilni troskovi,dok fiksni troskovi ne mogu izazvati progresiju troskova.Progresija
troskova je prolazne prirode I traje dok je preduzece preoptereceno.Cim se proizvodnja
smanji,stepen iskoriscenosti dospeva u optimalnu zonu I troskovi po jedinici opet dostizu
minimum.

4
Cost-Benefit analiza CBA (analiza troškova i prihoda)
Cost-Benefit analiza CBA je tehnika procene projekta koja se razvila usled nedostatka
finansijskih analiza investicionih projekata. Ona obezbeđuje procenu neto društveno-
ekonomskih utiaja javnog projekta. Za razliku od standardne finansijske analize, CBA
obuhvata i socijalnu dimenziju u kojoj je društvo činjenično investitor. U pogledu procene
javnih investicionih projekata, glavna prednost CBA je da se ne uzimaju samo društveno-
ekonomski uticaji, već i uticaji ekstremnih faktora i promene cena.
U širem smislu CBA obuhvata:
-opis projekta uz pomoć koga objašnjavamo probleme koji će rešiti projekat i ciljeve koje
trebamo ostvariti
-Društveno-ekonomski koncept koji služi za opisivanje društveno-ekonomske pozadine
zahvata projekta a koja se odnosi na sprovođenje projekta
-institucionalna analiza koja predstavlja detalje organizacionih i institucionalnih aspekata
nosioca projekta
-analizu kreditne sposobnosti, uz pomoć koje se definiše mera do koje nosilac projekta može
da učestvuje u finansiranju investicija

Interna stopa rentabilnosti IRR

Projekti se ocenjuju uz pomoć kriterijuma interne stope rentabilnosti (IRR) na sledeći način:
Svaki projekat kod koga je veličina interne stope rentabilnosti veća od kamatne stope koja
vlada na tržištu kapitala, se smatra kao povoljnim i ekonomski opravdanim za realizaciju.

Analiza troškova životnog ciklusa (LCC)

Troškovi životnog ciklusa (LCC) predstavljaju sumu procenjenih troškova od početka rada na
nekom projektu, pa do prodaje i otpisa opreme, odnosto, završetka projekta.
LCC se primenjuje u:

5
-analiza toga da li je neka organizacija u mogućnosti da priušti sebi nabavljanje neke skupe
jedinice opreme, tj da li će ti troškovi nabavke biti pokriveni očekivanim dohotkom
finansijskih sredstava (opravdanost nabavke).
-analiza toga da li je potrebno opredeljivati se za jednog ili drugog dobavljača (uslovi
plaćanja, dugoročna perspektiva, kvalitet te usluge i njen finanijski ekvivalent).
-analiza tog da li se opredeliti za za onu opremu koja je projektovana na jednoj ili drugoj
osnovi, tj koncepciji (npr automobil na dizel ili benzin).
-definicija rasporeda opreme u pogonu koja nam pruža najjeftinije i najbrže proizvodnje
(najkraći putevi unutrašnjeg transporta, odnosno najjeftiniji unutrašnji transport).
-proizvođači mogu da primenjuju LCC da bi ustanovili svoj rizik usled utvrđivanja garancije
tj garantnog roka, i obima te garancije.
-Osiguravajuće kuće mogu da koriste LCC da bi odedile finansijski rizik prilikom
osiguravanja nekog objekta ili opreme, tj da bi odredile visinu premije i osigurane sume.
-trgovci mou da koriste LCC da bi potencijalnim kupcima objasnili da je pametnije da se
odluče za njihovu skuplju robu nego za jeftiniju robu koju nudi konkurencija.

Nedostaci LCC
-neophodno je kalibrisati modele troškova (usklad procena sa realnim stanjem, koliko to jeste
moguće)
-potrebna je velika količina podataka (treba proceniti svakog sastavnog dela sistema).
-podaci koji već postoje su sumnjivog karaktera (promenljivo tržište je uzročnik promene
nabavne cene svakog proizvoda)
-potrebno je da se definiše scenario (zahteva poznavanje i strukture proizvoda i strukture
troškova koji čine troškove ciklusa)
-LCC rezultati nisu dobri za pravljenje budžeta (ne koriste se stvarni već procenjeni troškovi)

Finansijska i ekonomska analiza projekta u oblasti vodosnabdevanja i otpadnih voda

Prirodna bogatstva su u vlasništvu države, što je opšte poznato, i da bi kao takve trebao da
ostanu u državnoj svojini. Tu pripadaju vodovodi i voda Srbije. Voda je prirodno bogatstvo
koje nema svoju cenu i takva ne bi smela da ode pod koncesiju. U sektoru vodosnabdevanja,
investicije se mogu svsrtati u kategoriju infrastrukture koja stvara neto prihode.

6
 Finansijski prihodi Finansijski rashodi
Investicioni rashodi:
naknade i tarife u vodosnabdevanju nabavka zemljišta
radovi
oprema
naknada za prikupljanje i transport
pravne naknade
otpadnih voda
početni rashodi
Operativni rashodi:
prihodi od prodaje prerađene vode energija
materijal
cena ostalih posluga korisnicima usluge
(priključivanje na mrežu, troškovi zaposlenih
održavanje...) troškovi održavanja

Preporučljiv je projektni period od 30 godina. Među najvažnijim ciljevima finansijske analize

u sektoru vodosnabdevanja je da pokaže dugoročnu finansijsku održivost projekta.
Što se rashoda tiče, treba razmatrati kupovnu cenu proizvoda i usluga potrebnih za
funkcionisanje fabrike.
Finansijska analiza, takođe, treba da uzme u obzir rezidualnu vrednost investicije jeri
vodovodnu infrastrukturu karakteriše dug period upotrebe.
Ekonomska analiza:
Ekonomska analiza mora da obuhvati društveno-ekonomske troškove i koristi u odnosu na
potrošače, izvore vode i životnu sredinu.
Ekonomske koristi i troškove u oblasti vodosnadbevanja i prerade otpadnih voda treba
identifikovati od slučaja do slučaja pošto su snažno povezane sa projektnim ciljevima,
upotrebom vode itd.

Glavne koristi projekta vodosnadbevanja u odnosu na vrstu projekta i ciljeve su:

Povećanje količine i pouzdanosti vodosnadbevanja
Zaštite izvora visokog kvaliteta i ekološke vrednosti
Ograničavanje gubitaka vode
Garantovanje pristupa pijaće vode u oblasti sanitarnih problema

Koristi od kanalizacionih sistema i prečišćivača se mogu proceniti na osnovu potencijalne

potražnje za uslugama odvođenja, kao i na osnovu adekvatne obračunske cene vode. Kod
odvođenja otpadnih voda korist je izbegnuta na zemljištu zbog eventualnih i neregulisanih

7
atmosferskih voda. Za svaki projekat, bilo pozitivni ili negativni faktori zbog korišćenja
vodnih resursa i izgradnje infrastrukture se moraju razmotriti korišćenjem kvantitativnog
pristupa
REZULTATI PRIMENE ANALIZE OSETLJIVOSTI POKAZATELJA
EKONOMSKE EFIKASNOSTI DRENAŽNIH SISTEMA NA PODRUČJU
PANČEVAČKOG RITA

Razvoj područja Pančevačkog rita zavisi i od načina regulisanja režima voda. Opravdanost
ovakvih poduhvata moguće je proceniti na osnovu investicija potrebnih za realizaciju, kao i
troškova funkcionisanja tako izgrađenog drenažnog sistema.
Istraživanja u ovom slučaju su veoma kompleksna jer objedinjuju tehničke, tehnološke i
ekonomske pokazatelje razvoja i upravljanja sistemom.

Investiciona analiza obuhvata u ovom slučaju sve troškove na uređenju voda kao i troškove
uređenja zemljišta (poljoprivrednog i građevinskog).
Prema predloženom tehničkom rešenju radi se o kompleksnom uređenju poljoprivrednog
područja. Investiciona ulaganja u ovom slučaju odnosila bi se na izgradnju ili rekonstrukciju
većeg broja objekata i radova koje treba realizovati kao što su (Potkonjak, Božić, Nikolić,
2006.) :
- crpne stanice;
- ustave;
- rekonstrukcija kanala (spuštanje dna);
- razdvajanje slivnih površina;
- iskop drenažnih linija;
- izrada drenažnih zavesa;
- komasacija zemljišta;
- horizontalna cevna drenaža.

8
Planirane aktivnosti se mogu izvoditi po fazama, odnosno različitim scenarijima (0, 1, 2, 3, 4,
5), pri čemu i redosled primene može biti različit, a vreme trajanja realizacije zavisilo bi od
dinamike i načina obezbeđenja finansijskih sredstava.
Planirani iznos investicija po fazama dat je u tabelama, u kojima se nalaze i ostali ulazni
podaci neophodni za investicionu analizu
Pregled ugroženih površina po fazama (faze od 0 do 5, izražene u hektarima)
S0 S1 S2 S3 S4 S5
R Ukupno Izlaz iz 8.260,0 5.310,0 3.320,0 4.030,00 1.900,00 0,00
1 ugrožene modela 0 0 0
površine
(< 1 m)

R Ugrožena Izlaz iz 1.610,0 1.390,0 1.130,0 1.250,00 912,00 0,00

2 PGZ (S0- modela 0 0 0
S2 m)

R Ugrožena Izlaz iz 777,00 634,00 488,00 76,00 3,00 0,00

3 PGZ (S0- modela
S1 m)

R Odbranjen R2S0- - 211,00 474,00 352,00 692,00 1.610,00

4 a PGZ R2Si

R Ukupno R1i-R3i 7.480,0 4.670,0 2.840,0 3.950,00 1.890,00 0,00

5 ugrožene 0 0 0
površine
(< 1 m),
bez PGZ

R Odbranjen (R5S0- - 2.260,0 3.740,0 2.840,00 4.500,00 6.020,00

6 a PPZ R5Si)*K 0 0

R Ukupno R4Si+R6S - 2.470,0 4.210,0 3.190,00 5.190,00 7.620,00

7 odbranjen i 0 0
o

PGZ – površina građevinskog zemljišta

PPZ – površina poljoprivrednog zemljišta
S0 – postojeće stanje
Si – rešenje (scenario) upravljanja (faze od 0 do 5)
K – koeficijent koji pokazuje odnos poljoprivrednih površina prema
ukupnim površinama područja, umanjenih za površinu naselja:
K ≈ 0.8
Investiciona analiza
S0 S1 S2 S3 S4 S5
Ulaganja [106 €] - 0,50 2,00 6,40 8,40 15,90
Ukupno ugrožene površine 8,26 5,31 3,32 4,03 1,90 0,00
(<1 m, ver. 10%) [103 ha]
Ukupno ugrožena PGZ 1,61 1,39 1,13 1,25 0,91 0,00
(<2 m, ver. 10%) [103 ha]
Odbranjena PGZ: R4x20 0,00 4,22 9,49 7,04 13,80 32,10
(ver. 10%) [103 ha]

9
Ugrožena PPZ: R5 7,48 4,67 2,84 3,95 1,89 0,00
(<1 m, ver. 10%) [103 ha]
Odbranjena PPZ: R5Sc0-R5Sci 0,00 2,81 4,65 3,53 5,59 7,48
(ver. 10%) [103 ha]
Ukupno odbranjeno [103 ha] 0,00 7,03 14,10 10,60 19,40 39,60
Jedinična investicija [€/ha] - 71,20 141,50 605,40 432,20 401,80

Kao što se može zapaziti najniža jedinična investiciona ulaganja (€/ha) su za S1.
Troškovi funkcionisanja pojedinih objekata i radova - odnosi se na fazu eksploatacije
drenažnog sistema. Najvažniji su sledeći :
- amortizacija;
- troškovi energije (prepumpavanje);
- troškovi održavanja;
- troškovi upravljanja.
Amortizacija je značajan trošak, u zavisnosti od veličine branjene površine, broja (gustine) i
tehničkih karakteristika kanalske mreže, kapaciteta i karakteristika crpnih stanica. Kod
obračuna amortizacije koriste se propisane zakonske stope koje se množe sa predračunskom
vrednošću objekata i radova, što predstavlja godišnji iznos amortizacije.
Stope amortizacije za karakteristične objekte ovog sistema su :
- pumpe za dovodnjavanje – 8% godišnje
- oprema za drenažu – 7% « «
- građevinski deo crpnih stanica – 1,5 %
- kanalska mreža (zemljana) – 1,5 %
- vertikalna cevna drenaža – 10 % .
-
Troškovi energije predstavljaju troškove utrošene energije za prepumpavanje i u zavisnosti
su od:
- prosečne godišnje zapremine (m3),
- prosečne visine dizanja (m), i
- stepena korisnog dejstva (η).
Jedinična cena električne energije (€/kWh) je promenljiva u toku sezone i zavisi od: odobrene
snage, više i niže dnevne tarife za aktivnu energiju, reaktivne energije, prekomerne reaktivne
energije i prekomerne snage.

Troškovi upravljanja pojedinim objektima i sistemom u celini, kao indirektni trošak,

predstavljaju ustvari troškove radne snage (i ostale prateće troškove) zaposlenih na
upravljanju.
U ovom slučaju ovi troškovi su obračunati na 20 % od iznosa troškova energije i troškova
održavanja.

Troškovi održavanja objekata na drenažnom sistemu obuhvataju izvršenje više poslova kao
što su:

- košenje kosina i bankina kanala jedan do dva puta godišnje,

10
 - košenje dna kanala i uklanjanje rastinja,
- izmuljenje, odnosno tehničko čišćenje kanala sa razastiranjem iskopanog materijala u
proseku svake četvrte godine,
- održavanje horizontalne cevne drenaže (ispiranje drenskih cevi i podrivanje zemljišta -
svake četvrte godine),
- održavanje crpnih stanica (građevinskog dela, hidromehaničke opreme, elektroopreme
i dr.).

Izvršenje svih ovih poslova je u okvirima redovnog održavanja melioracionog sistema na

osnovu kojih se određuje visina naknade za odvodnjavanje poljoprivrednog, šumskog i
građevinskog zemljišta. Najveće učešće u troškovima redovnog održavanja kanala ima
košenje kosina i dna kanala (oko 45%) a izmuljenje dna kanala učestvuje sa oko 40% u
ukupnim troškovima.
U ovom slučaju svi ovi troškovi iskazani su preko troškova izmuljenja kanalske mreže koji su
procenjeni na 2 €/m3, isto kod svih varijanti. Prema normativima izmuljuje se 150.000 m3 što
iznosi 300.000 €/godišnje.
Na osnovu prethodnih elementnih troškova sastavljen je približan predračun godišnjih
troškova funkcionisanja, koji su podeljeni sa odbranjenom površinom u hektarima
Troškovi funkcionisanja po scenarijima (fazama):

Scenario
Red.
Parametri S0 S1 S2 S3 S4 S5
broj
Amortizacija
1 0 0 0 0 0 0
(€)
Troškovi
2 131.589,00 147.747,00 264.136,00 256.009,00 390.217,00 805.646,00
energije (€)
Troškovi
3 održavanja 300.000,00 300.000,00 300.000,00 300.000,00 300.000,00 300.000,00
(€)
Troškovi
4 upravljanja 86.318,00 89.549,00 112.827,00 111.202,00 138.043,00 221.129,00
(€)
Ukupni
5 517.907,00 537.296,00 676.963,00 667.211,00 828.260,00 1.326.775,00
troškovi (€)

Površina
6 koja se brani 0 7.030,00 14.100,00 10.600,00 19.400,00 39.600,00
(ha)

Troškovi po
7 odbranjenom 76,43 48,00 62,95 42,69 33,50
ha (€/ha)

Kao što se može zapaziti iz date tabele, troškovi po odbranjenoj jedinici površine su varirali
od 33,50 do 76,45 €/ha, a najniži troškovi postižu se kada je sistem završen u celini.

11
Recovery
Ulazni podaci u ovom slučaju su bili: ukupna investiciona ulaganja (€), godišnja neto
primanja (€) i diskontna stopa (%). Ukupna NSW za period eksploatacije sistema od 30
godina i diskontnu stopu od 6% iznosila bi 6.832.339,00 €. Pošto je NSW>0 to znači da je
realizacija ovog projekta po ovom pokazatelju opravdana. Interna stopa prihoda za iste
ulazne podatke iznosi 10,04%, što je više u odnosu na baznu diskontnu stopu za ovu vrstu
projekata (6%).

Na kraju je urađena analiza rizika i neizvesnosti ulaganja za popravljanje ekonomskih

pokazatelja učinka drenažnog sistema Pančevačkog rita. Izvršeno je testiranje osetljivosti
ovog projekta na povećanje investicija od 20% u odnosu na predračunsku vrednost kao i
smanjenje neto primanja od projekta, 20% godišnje u odnosu na projektovanu vrednost.
Dobijeni podaci pokazuju da će u slučaju povećanja investicija za 20%, interna stopa
prinosa opasti sa 10,04% na 7,95%. Ukoliko bi došlo do smanjenja neto primanja od
projekta za 20% godišnje, interna stopa prinosa bi opala sa 10,04% na 7,54%. To znači da
je projekat u ovom slučaju osetljiviji na smanjenje neto primanja.

LITERATURA:
 https://www.scribd.com/doc/114270976/Upravljanje-Investicijama-Izbor-PJ/ Prof. dr
Petar Jovanović , Beograd 2006.
 http://franchising.rs/recnik/know-how/4/
 https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A4%D0%B8%D0%BA%D1%81%D0%BD%D0%B
8_%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%B0%D0%BA
 http://www.skgo.org/bz/data/5%20Manuals%20-
%20Vodici/SER/Prirucnik%20za%20finansiranje%20kap.%20invest.%20projekata.pd
f / Ljiljana Brdarević i Dejvid Toft ,Beograd, januar 2009.
 Inženerska Ekonomija –Bane Ivković
 http://uvidok.rcub.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1416/Doktorat.pdf?sequence=
1&isAllowed=y / Mile M. Božić, Beograd 2016. godina

Stefan Čekić 157/13

Stefan Papić 85/13
Nemanja Slavić 84/13
Aleksandar Radisavljević 92/13

12