OBRAČUN TROŠKOVA

Prof. dr Bojan Ilić Marija Kordić 569/02

Jelena Ugarak 240/02
Troškovi
 Vrste troškova:

 sa gledišta mogućnosti raspoređivanja na

nosioce troška (direktni i indirektni troškovi)
 sa gledišta njihovog odnosa prema stepenu
iskorišćenja kapaciteta (fiksni i varijabilni
troškovi)   
Obračun troškova

 Obračun troškova obuhvata

poslovna zbivanja unutar
preduzeća. Njegov glavni
zadatak sastoji se u tome da
se računski obuhvati
vrednosno izražene utroške
proizvodnih činilaca i njihovu
transformaciju u proizvedene i
prodate učinke preduzeća.
Obračun troškova može biti:

 Obračun troškova po vrstama

 Obračun troškova po mestima troškova
 Obračun nosilaca troškova
 Kratkoročni analiticki obračun uspeha
Ciljevi obračunavanja troškova
 Obezbeđenje podataka o ceni koštanja učinaka preduzaća
za potrebe bilansiranja zaliha nedovršene proizvodnje i
gotovih proizvoda

 Obezbeđenje odgovarajućih cena koštanja učinaka

preduzeća za potrebe formiranja prodajnih cena proizvoda i
usluga preduzeća

 Obezbedjenje informacija za potrebe informacione podrške

menadžmenta u donošenju pojedinačnih poslovnih odluka

 Obezbeđenje podataka za potrebe planiranja i kontrole

troškova i učinaka, rashoda, prihoda i rezultata po užim
organizacionim delovima preduzeća, programima,
proizvodima i sl., i to na kratkoročnoj osnovi
Sistemi obračuna troškova
 Po vremenskom
kriterijumu

 Sistem obračuna
troškova po stvarnim
troškovima
 Sistem obračuna po
normalnim troškovima
 Sistem obračuna po
standardnim
troškovima
 Sistemi obračuna troškova

 Po kriterijumu sadržine cene koštanja učinaka:

 Sistem obračuna
po punim troškovima
 Sistem obračuna
po delimičnim
troškovima (slika)
1. Osnove obračuna po stvarnim
troškovima
 Apsorpcioni sistem usmeren isključivo na prošle
tokove
 Glavni cilj obračuna po stvarnim troškovima je
naknadna kalkulacija porudžbina i proizvoda pogona
 Pitanje: koliko stvarnih troškova otpada na pojedinu
porudžbinu i jedinicu proizvoda?
 Svi troškovi proizvodnje u njihovom stvarnom iznosu
konstituišu proizvodnu cenu koštanja nosilaca
troškova, a svi troškovi marketinga i troškovi opšteg
upravljanja i administracije dopunjuju komercijalnu
cenu koštanja realizovanih proizvoda.
1. Osnove obračuna po stvarnim
troškovima
 Troškove perioda izjednačava sa stvarnim troškovima
neproizvodnih funkcija, a za troškove proizvoda
proglašava stvarne troškove funkcije proizvodnje u
širem smislu
 Rezultat njegove primene je promenljiva proizvodna
cena koštanja jedinice proizvoda
 Obračun po stvarnim troškovima za sve moguće
svrhe upotrebe nudi promenljivu, dakle
međuperiodično neuporedivu i proizvodnu i
komercijalnu (punu) cenu koštanja, obračunatu uvek
unazad.
2. Osnove obračuna po standardnim
troškovima
 Apsorpcioni sistem koji
za potrebe obračuna
učinaka koristi unapred
utvrđene, buduće pune
troškove jedinice
učinaka
 Standardni troškovi
pokazuju koliko u datim
proizvodno-tehničkim
uslovima troškovi treba
da iznose
2. Osnove obračuna po standardnim
troškovima
 Metoda obuhvatanja, alokacije i realokacije po
mestima i nosiocima troškova i međuperiodične
alokacije stvarnih troškova, u cilju:
 obračuna realnog periodičnog rezultata,
 planiranja i kontrole troškova i rezultata,
 obezbeđenja podloge za formiranje prodajnih cena,
 za alternativno poslovno odlučivanje,
 za zadovoljenje informacionih zahteva sistema
motivisanja.
2. Osnove obračuna po standardnim
troškovima

 Sličnost sa sistemom obračuna po stvarnim

troškovima:
 proizvodna cena koštanja sadrži varijabilne i fiksne
troškove proizvodnje, a komercijalna cena
koštanja, pored toga još i varijabilne i fiksne
troškove marketinga i opšteg upravljanja i
administracije.
2. Osnove obračuna po standardnim
troškovima
 Razlika sistem obračuna po stvarnim/ sistem
obračuna po standardnim troškovima:
 Obračun po standardnim troškovima, u odnosu na
obračun po stvarnim troškovima, sužava pojam
troškova proizvoda prepoznajući troškove perioda i
među troškovima proizvodnog funkcionalnog područja.

 To su troškovi nastali po osnovu:

 nedovoljne ekonomičnosti trošenja varijabilnih
proizvodnih činilaca,
 nedovoljne efikasnosti tekućeg direktnog rada i
 neiskorišćenog kapaciteta proizvodnje,
koji ne mogu biti uključeni u bilansnu vrednost
nedovršene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih
proizvoda, već postaju rashodi bez odlaganja.
 3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct Costing

 J.N. Harris 1936. godine

 Sistem obračuna po delimičnim troškovima
koji za potrebe obračuna učinaka koristi
unapred utvrđene, buduće varijabilne
troškove jedinice učinka.
3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct
Costing
 Koncepcija obračuna Direct Costing metode

 VT ostaju neizmenjeni po jedinici učinka

 kratkoročne poslovne odluke se neposredno odražavaju
na promenu visine VT
 prosečni VT po jedinici učinka predstavljaju donju
granicu do koje se mogu spustiti cene učinaka u
izvansezonskom poslovanju  
 FT po jedinici učinka relativno se smanjuju s porastom
stepena korišćenja kapaciteta
 Globalno pokriće FT znači da se pokrivaju iz prihoda
perioda u ukupnom iznosu
 Postupno pokriće FT pretpostavlja njihovo obuhvatanje
po pojedinim hijerarhijskim nivoima (npr. mesto troška,
segment, poduzeće u celini) 
 3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct Costing
 U cenu koštanja proizvoda i usluga ulaze
samo direktni troškovi, odnosno oni troškovi
koje je moguće egzaktno meriti i utvrditi po
jedinici učinka temeljem normativa ili radnog
naloga.

 Fiksni troškovi se ne uključuju u cenu učinaka

jer njihovu visinu nije izazvala proizvodnja
proizvoda, već oni postoje nezavisno o
ostvarenom stepenu iskorišćenja kapaciteta.
 3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct Costing
 Oduzimanjem prihoda i direktnih troškova dolazi se
do doprinosa pokrića, a njegovo relativno učešće u
ukupnim prihodima predstavlja stopu doprinosa
pokrića, koja ima veliko značenje u planiranju i
kontroli troškova po učincima i po mestima troška.

SDP = Prihodi prodaje-VT DP = Prihodi prodaje – VT

Prihodi prodaje dp = prodajna cena - vt
sdp = prodajna cena – vt DP = Prihodi prodaje * SDP
prodajna cena dp = prodajna cena * sdp

SDP - stopa doprinosa pokrića (za ukupne prihode i troškove)

sdp – po jedinici učinka
Veća SDP znači veću sigurnost za pokriće fiksnih troškova
i doprinos pozitivnom rezultatu.
 3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct Costing
 Koncepcija obračuna
Prodajna cena Prodajna cena Prodajna cena
proizvoda A proizvoda B proizvoda N
(-) (-) (-)

Materijali izrade, Materijali izrade, Materijali izrade,

dohoci izrade i ostali dohoci izrade i ostali dohoci izrade i ostali
direktni troškovi direktni troškovi direktni troškovi
proizvoda A proizvoda B proizvoda N

(=) (=) (=)

DOPRINOS POKRIĆA DOPRINOS POKRIĆA DOPRINOS POKRIĆA

proizvoda A proizvoda B proizvoda N

SUMA DOPINOSA POKRIĆA proizvoda A, B,...,

N
(-)

UKUPNI FIKSNI TROŠKOVI PREDUZEĆA

(=)

OSTVARENI REZULATAT POSLOVANJA PERIODA

 3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct Costing
 Prednosti obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima
1. Isključivanjem opštih fiksnih troškova iz proizvodne
cene koštanja učinka eliminisana je mogućnost
popravljanja tekućeg rezultata privremenim
gomilanjem zaliha i u njima odloženih fiksnih troškova
proizvodnje.
2. Kada se uspešnost užih oraganizacionih delova može
opravdano zasnivati na iznosu prihoda, varijabilnim
troškovima i marginalnom rezultatu, onda je direct
costing u prednosti kao informaciona podloga
sistemskog palniranja i kontrole.
3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct
Costing
 Prednosti obračuna po standardnim varijabilnim
troškovima
3. Obračun po standardnim varijabilnim troškovima je u
prednosti kada je u igri kontribucioni pristup
formiranja cena, odnosno varijabilni troškovi u ulozi
donje granice cena.
4. Mogućnosti neposrednog i jednostavnog
projektovanja nivoa troškova, prihoda i rezultata za
različite moguće obime aktivnosti.
 3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct Costing
 Nedostaci ovog sistema:
 Narušava princip po kojem proizvodna cena treba da
obuhvati sve proizvodne troškove.
 Ne može se primeniti u slučaju dugoročne politike cena.
 Ne postoji precizno definisana razlika između fiksnih i
varijabilnih opštih troškova, pa se neki troškovi ne
mogu sa punom tačnošću svrstati ni u jednu od ove dve
grupe.
3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct
Costing
 Razvijeni oblik obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima (obračun postepenog
pokrića fiksnih troškova)

 Ideja o troškovima proizvoda i troškovima perioda

ostaje nepromenjena.
 Varijabilni troškovi marketinga ili opšteg upravljanja i
administracije (troškovi perioda), i nadalje se pomoću
kalkulacije u fazi prodaje alociraju po nosiocima
uspeha, kompletirajući njihovu varijabilnu komercijalnu
cenu koštanja.
 Glavna novina sastoji se u tome što se iz
kontribucionog rezultata proizvoda ne vrši pokriće
ukupnih fiksnih troškova kao jedinstvenog bloka
troškova već postepeno pokriće odgovarajućih slojeva
fiksnih troškova.
3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct
Costing
 Obračun po graničnim planskim troškovima
 Evropska varijanta direct costing metode
 U vrednost učinaka uključuju se svi varijabilni troškovi
(svi troškovi koji se menjaju s promenom stepena
iskorišćenja kapaciteta), a ne samo direktni, što nameće
i obavezu izbora najpogodnije metode razdvajanja
troškova na fiksnu i varijabilnu komponentu.
 Vrednost ove metode je što ne preuzima nekritički
podatke iz prošlosti, već varijabilne troškove budućeg
perioda definiše skladno planiranom budućem
korišćenju procesa proizvodnje, specifičnostima
budućeg asortimana ponude i očekivanim promenama u
stepenu korišćenja kapaciteta.
3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct
Costing
 Obračun po graničnim planskim troškovima

 U celosti je orijentisan na budućnost

 S porastom proizvodnje za poslednju jedinicu učinaka,
stepen iskorišćenja kapaciteta poveća se za jednu
jedinicu i dovodi do određenog porasta ukupnih
troškova (UT). Matematički izraz ovog odnosa izveden
je kao koeficijent porasta ukupnih troškova (UT) u
odnosu na porast stepena iskorišćenja kapaciteta (
%IK): 

UT
gt =
--------
%
IK
3. Osnove obračuna po standardnim
varijabilnim troškovima – Direct
Costing
 Koncepcija obračuna graničnih planskih troškova
Prodajna cena Prodajna cena Prodajna cena
proizvoda A proizvoda B proizvoda N
(-) (-) (-)

Varijabilni Varijabilni Varijabilni

troškovi troškovi troškovi
proizvoda A proizvoda B proizvoda N

(=) (=) (=)

DOPRINOS POKRIĆA DOPRINOS POKRIĆA DOPRINOS POKRIĆA

proizvoda A proizvoda B proizvoda N

SUMA DOPINOSA POKRIĆA proizvoda A, B,..., N

(-)

UKUPNI FIKSNI TROŠKOVI PREDUZEĆA

(=)

OSTVARENI REZULATAT POSLOVANJA PERIODA

Hvala na pažnji