VISOKA TURISTIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

RAČUNOVODSTVO U TURIZMU

TEMA: (IZVORI) SREDSTAVA PREDUZEĆA

Mentor: Student:

Dr Branko Šikanjić Sara Žugić 15/2008

Beograd, maj 2010.

 SADRŽAJ:

1. Uvod……………………………………………………….3
2. Sopstveni kapital preduzeća……………………………….4
2.1. Formiranje i promene sopstvenog kapitala u
inokosnim preduzećima…………………….……………..4
2.2. Formiranje i promene sopstvenog kapitala u
društvu lica………………………………………………...5
2.3. Formiranje i promene sopstvenog kapitala u
društvima kapitala………………………………………...6
2.3.1. Društvo sa ograničenom odgovornošću…………........6
2.3.2. Akcionarska (deonička) društva…………………........6
3. Pozajmljeni kapital preduzeća……………….…………….8
3.1. Dugoročni krediti………………………………………….8
3.2. Kratkoročni krediti………………………………………..9
3.3. Emitovanje obveznica……………………………………10
4. Zaključak…………………………………………………11
LITERATURA…………………………………………...12

2
1.UVOD

Osnovnu poslovnu i računovodstvenu jedinicu u našem privrednom sistemu predstavljaju

preduzeća. U skladu sa važećim zakonskim propisima, osnivač preduzeća određuje osnovnu
delatnost i veličinu preduzeća. Vrsta i obim delatnosti determinišu visinu sredstava potrebnih za
osnivanje i rad preduzeća. Obavezu da novoosnovanom preduzeću obezbedi potrebna sredstva
preuzima na sebe osnivač. On može obezbediti potrebna početna sredstva, kako iz sopstvene
akumulacije, tako i pozajmicom od banaka i drugih finansijskih institucija. Dakle, izvori
sredstava preduzeća mogu biti sopstveni i tuđi (pozajmljeni).

Pored ulaganja u finansijska sredstva, preduzeće ulaže sredstva i u nepokretnosti,

postrojenja, kao i u nematerijalne oblike imovine i zalihe. U zavisnosti od funkcije koju imaju u
procesu proizvodnje, uložena sredstva se mogu podeliti na osnovna i obrtna.

Kupovinom osnovnih sredstava zamenjuju se dotrajala osnovna sredstva, odnosno

proširuju postojeći kapaciteti preduzeća.

Nabavka materijala u suštini predstavlja pretvaranje dela obrtnih sredstava iz novčanog u

robni oblik i praćena je s jedne strane povećanjem zaliha materijala i smanjenjem novčanih
sredstava, s druge strane.

3
2.SOPSTVENI KAPITAL PREDUZEĆA

Pravna forma preduzeća zavisi, pre svega, od načina pribavljanja sopstvenog kapitala.
Prema tome, razlikuju se sledeće pravne forme preduzeća:

-inokosna (pojedinačna) preduzeća,

-društva lica i

-društva kapitala.

Inokosna preduzeća i društva lica se, po pravilu, nalaze u privatnoj svojini, dok se društva
kapitala mogu nalaziti u privatnoj, državnoj, zadružnoj ili mešovitoj svojini.

2.1. Formiranje i promene sopstvenog kapitala u inokosnim preduzećima

Kod inokosnih preduzeća sopstveni kapital je kapital vlasnika. Vlasnik preduzeća je

istovremeno i preduzetnik i odgovara za poslovanje preduzeća, ne samo uloženim sredstvima,
već celokupnom svojom imovinom.

Svako ulaganje kapitala u preduzeće izaziva povećanje imovine. U knjigovodstvu

inokosnog preduzeća ulog vlasnika će biti obuhvaćen tako što će se zadužiti odgovarajući računi
aktive (zemljište, građevinski objekti, oprema – ako se ulaganje vrši u obliku stvari, odnosno
tekući račun ili blagajna za uložena novčana sredstva), a obobriti račun inokosnog kapitala. Na
računima glavne knjige opisano knjiženje se može predstaviti ovako:

Inokosni kapital Računi aktive

4
 Osnivački kapital inokosnog preduzeća se može smanjiti zbog isplata koje su izazvane
pokrićem ličnih rashoda vlasnika preduzeća. Uobičajeno je da se za knjiženje ovih isplata otvara
poseban račun vlasnika. Na ovom računu se u toku obračunskog perioda obuhvataju sve isplate
koje nisu vezane za poslovanje preduzeća, već predstavljaju lične rashode vlasnika uz odobrenje
računa Blagajna ili Tekući račun. Na kraju obračunskog perioda račun vlasnika kapitala se gasi
prenošenjem salda na dugovnu stranu računa Inokosni kapital.

2.2. Formiranje I promene sopstvenog kapitala u društvu lica

Društva lica čine ortačka preduzeća I komanditna društva bez akcija. Ova društva dolaze
do potrebnih sredstava preko uloga članova društva, odnosno ortaka, koji za obaveze društva
odgovaraju solidarno I neograničeno.

Kod ovih društava se otvara onoliko računa sopstvenog kapitala koliko ortaka ima u
preduzeću. Budući da ulozi ortaka mogu biti ne samo novčana sredstva, već I materijalna dobra,
njihovo unošenje u društvo se knjigovodstveno obuhvata tako što se zadužuje odgovarajući račun
active, a odobrava račun kapitala konkretnog ortaka. Na računima glavne knjige knjiženje se
grafički može predstaviti ovako:

Kapital ortaka A Računi aktive

Kapital ortaka B

Visina ortačkog kapitala nije stalna. Kapital se može povećati bilo povećanjem uloga već
postojećih ortaka, bilo prijemom novih ortaka. Smanjenje ortačkog kapitala nastaje usled
istupanja nekog od ortaka ili zbog povlačenja dela uloga od strane ortaka.

5
2.3. Formiranje I promene sopstvenog kapitala u društvima kapitala

Društva kapitala se javljaju u dve osnovne forme: kao društva sa ograničenom

odgovornošću i kao akcionarska društva.

2.3.1.Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O)

Kod drzštava kapitala izvršeno je podvajanje kapitala i društva, tako da za obaveze

proistekle iz poslovanja odgovara samo društvo, koje ima svojstvo pravnog lica, i to do visine
sopstvenog kapitala. U društvima sa ograničenom odgovornošću do sopstvenih sredstava se
dolazi preko udela članova društva.

Na računima glavne knjige uplata udela od strane članova društva obuhvata se tako što se
zadužuje odgovarajući račun aktive (blagajna, tekući račun), a odobrava račun kapitala. Grafički
se opisano knjiženje može prikazati na sledeći način:

Udeli u osnovnom kapitalu Tekući račun/Blagajna

Povećanja osnovnog kapitala društva mogu biti izvršena emitovanjem novih udela, koji
mogu biti otkupljeni od strane postojećih ili novih članova, ili povećanjem pojedinačnih udela
već postojećih članova.

Smanjenja osnovnog kapitala nastaju kao posledica smanjenja nominalne vrednosti

postojećih udela ili otkupom i poništenjem udela. Ova promena izaziva smanjenje aktive i
smanjenje osnovnog kapitala društva.

2.3.2. Akcionarska (deonička) društva (AD)

AD sopstvena sredstva stiče izdavanjem akcija (deonica). Akcija je hartija od vrednosti

koja vlasniku daje pravo na kapital društva u trenutku njegove likvidacije, dividendu i
upravljanje društvom. Prema obimu prava koje sadrže, akcije se mogu podeliti na redovne
(obične) i prioritetne (povlašćene).
6
 AD može da se osnuje na dva načina:

-simultano, kada sami osnivači prilikom osnivanja otkupljuju sve akcije i

-sukcesivno, kada se raspisuje javni poziv za otkup akcija.

Akcijski kapital koji se formira prodajom akcija je osnovni deo sopstvenog kapitala ovih
društava. Pored toga, u sopstveni kapital se ubrajaju: ažio, rezerve, preneta dobit i neraspoređena
dobit.

Kada je reč o prvoj emisiji, prodaja akcija se može vršiti po kursu jednakom nominalnoj
vrednosti, odnosno vrednosti na koju akcija glasi, ili po višem kursu. Naime, pri prvoj prodaji
akcija zakonodavac zabranjuje prodaju akcija po kursu višem od nominalne vrednosti.

Ako se akcije prodaju po kursu koji je jednak njihovoj nominalnoj vrednosti, ta prodaja
izaziva povećanje gotovine i formiranje akcijskog kapitala, što se na računima glavne knjige
beleži ovako:

Akc kap po osnovu redovnih akcija Tekući račun/Blagajna

Ažio

7
3.POZAJMLJENI KAPITAL PREDUZEĆA

Sopstveni izvori često nisu dovoljni da pokriju potrebe preduzeća, pa ono mora koristiti I
dodatne pozajmljene izvore. Sredstva koja potiču iz pozajmljenih izvora stoje na raspolaganju
preduzeća, u okviru ugovorom predviđenog roka, a za njihovo korišćenje se plaća naknada u
vidu kamate.

Osnovni pozajmljeni izvori su krediti od banaka I drugih finansijskih institucija, kao I

emitovanje kreditnih hartija od vrednosti, tj. obveznica. U zavisnosti od toga na koji rok se
angažuju, sve pozajmljene izvore možemo podeliti na: dugoročne kredite, kratkoročne kredite i
tekuće obaveze.

3.1. Dugoročni krediti

Po pravilu, preduzeća koriste dugoročne kredite za finansiranje nabavke osnovnih i

trajnih obrtnih sredstava. Odobravanje kredita od strane banke uslovljeno je odgovarajućim
učešćem tražioca kredita, kao i podnošenjem odgovarajuće dokumentacije, odnosno
investicionog elaborata. Iznos odobrenog kredita se ne uplaćuje na tekući račun tražioca kredita,
već banka preuzima obavezu da će isplaćivati obaveze prema dobavljačima do visine odobrenog
kredita.

Odobreni kredit se ne evidentira u knjigovodstvu preduzeća, jer obaveza po osnovu tog

kredita u trenutku odobravanja ne postoji. Kada se isplati obaveza dobavljaču iz kredita za
osnovna sredstva, formira se obaveza prema banci. Isplata iz odobrenog kredita dovodi do
supstitucije jednog kratkoročnog izvora (obaveze prema dobavljačima) dugoročnim izvorom
(kreditom za osnovna sredstva).

Otplata dugoročnih kredita vrši se putem polugodišnjih ili godišnjih anuiteta. Anuitet se
sastoji od rate kredita i kamate i može biti opadajući ili stalni, u zavisnosti od toga da li su rate

8
stalne ili rastuće. Dospela rata kredita za osnovna sredstva može da se isplati sa tekućeg računa
ili iz izdvojenih novčanih sredstava za investicije.

Osim banaka, kredite za osnovna sredstva mogu odobravati i preduzeća. Ovi krediti
mogu biti novčani i robni.

Dugoročni krediti se mogu koristiti i za pokriće stalnih potreba za obrtnim sredstvima,

koja su u vezi sa poslovnom aktivnoćšu preduzeća. Za razliku od kredita koji se odobravaju za
nabavku osnovnih sredstava, kod kredita za obrtna sredstva se ceo iznos odobrenog kredita
uplaćuje na tekući račun zajmotražioca. Krediti za obrtna sredstva koriste se za isplate obaveza
proisteklih iz redovnog poslovanja i nabavku obrtnih sredstava.

3.2. Kratkoročni krediti

Pod kratkoročnim kreditima se podrazumevaju oni krediti čiji je rok vraćanja kraći od
jedne godine. Ovi krediti se koriste za finansiranje povremenih i privremenih potreba za obrtnim
sredstvima, kao što su na primer potrebe izazvane stvaranjem sezonskih zaliha.

Kao kreditori se, pored banaka, mogu javiti i preduzeća, koja pored finansijskih
odobravaju i robne kredite.

Ceo iznos odobrenog finansijskog kredita kreditor uplaćuje na tekući račun tražioca
kredita, pri čemu nastaje obaveza prema kreditoru u visini odobrenog kredita. Knjigovodstveno
obuhvatanje se vrši tako što se za dati iznos zadužuje tekući račun, a odobrava račun obaveza –
Kratkoročni krediti.

Kratkoročni krediti se vraćaju u punom iznosu u ugovorenom roku. Isplata obaveze ima
za posledicu smanjenje gotovine na tekućem računu i smanjenje obaveze, tako da se isplata
knjiži zaduženjem računa Kratkoročni krediti i odobrenjem tekućeg računa. Kamata koja se
plaća kao naknada za korišćenje sredstava iz kredita predstavlja redovan finansijski rashod.

9
3.3. Emitovanje obveznica

Do potrebnog dodatnog kapitala preduzeće može doći emisijom i prodajom obveznica.

Obveznica je hartija od vrednosti koja vlasniku daje pravo da po dospeću naplati naznačeni
iznos, uz odgovarajuću kamatu.

Kapital pribavljen emisijom i prodajom obveznica je pozajmljeni kapital. On se po

proteku određenog roka mora vratiti i za njegovo korišćenje se plaća naknada u vidu kamate. U
tom smislu, obaveze nastale po osnovu prodaje obveznica imaju imaju iste karakteristike kao i
obaveze po osnovu dugoročnih ili kratkoročnih kredita, u zavisnosti od roka dospeća obveznica.
Razlika je u tome što se emisijom i prodajom obveznica angažuje mali kapital velikog broja
poverilaca, dok se kod dugoročnih zajmova angažuje veliki kapital jednog poverioca.

Obaveze po osnovu obaveza nastaju tek pošto kupci uplate novčana sredstva za kupljene
obveznice i samo u visini primljenih uplata. Za uplaćena novčana sredstva zadužuje se tekući
račun ili blagajna, a odobrava se račun Obaveze po osnovu obveznica. Opisano knjiženje može
biti prikazano na sledeći način:

Obaveze po osnovu obveznica Tekući račun/Blagajna

Kamata po osnovu duga za prodate obveznice obračunava se i plaća godišnje i

predstavlja finansijski rashod tekuće poslovne godine. Isplata obaveze po osnovu obveznica ima
za posledicu smanjenje likvidnih sredstava i gašenje obaveze. Knjiženje na računima glavne
knjige se vrši tako što se zadužuje račun Obaveze po osnovu obveznica, a odobrava tekući račun
ili blagajna za isplaćeni iznos.

10
4. ZAKLJUČAK

Sva sredstva kojima preduzeće raspolaže i koja koristi za obavljanje redovne delatnosti
predstavljaju ukupnu imovinu preduzeća i obuhvataju se na aktivnim kontima. Imovina
preduzeća potiče iz određenih izvora, koji predstavljaju poreklo sredstava stavljenih preduzeću
na raspolaganje. Izvori sredstava se označavaju kao pasiva preduzeća.

Sredstva potrebna preduzeću obezbeđuje sam osnivač. Iako on može obezbediti deo
sredstava i u naturalnom obliku, često se celokupan iznos sredstava obezbeđuje u novčanom
obliku, tako da se pribavljanje sredstava potrebnih za osnivanje preduzeća uglavnom javlja kao
pribavljanje novčanih sredstava.

Po pravilu, osnivač potrebna početna sredstva obezbeđuje iz sopstvene akumulacije.

Dakle, sopstveni kapital preduzeća je ona vrednost imovine koju su vlasnici stavili preduzeću na
raspolaganje bez ograničenja vremenskog roka korišćenja. Oni to mogu učiniti na dva načina:
unošenjem sredstava spolja ili odričući se u korist preduzeća dela dobitka koji je ostvaren
poslovanjem.

Za eventualno nedostajući deo potrebnih sredstava osnivač može zatražiti pozajmicu od

banaka i drugih finansijskih institucija. Za razliku od sopstvenog kapitala, koji je ustupljen
preduzeću na neograničeno vreme, pozajmljeni kapital predstavlja obavezu preduzeća koja u
određenom roku dospeva za plaćanje, a sa izvršenom isplatom nestaje iz bilansa.

Finansijski kapital pribavlja se sa ciljem da se uloži u poslovanje i da se nakon završenog

poslovnog ciklusa vrati uvećan. Pored ulaganja u finansijska sredstva, preduzeće značajan deo
sredstava ulaže i u osnovna i obrtna sredstva, odnosno u nepokretnosti, postrojenja i u
nematerijalne oblike imovine i zalihe.

11
 LITERATURA

1. Bovan prof dr Miladin, Osnovi knjigovodstva, Fakultet za industrijski menadžment,

Kruševac, 2006
2. Vidaković dr Slobodan, Knjigovodstvo – teorija i metodologija, Fakultet za spoljnu
trgovinu, Bijeljina, 1994
3. Ilić dr Gavrilo, Radovanović dr Dragiša, Škarić-Jovanović dr Kata, Finansijsko
računovodstvo, Savremena administracija, Beograd, 1990
4. Kral Vladimir, Osnove računovodstva s primjenom kontnog plana, Ekonomski
fakultet Sveučilišta, Zagreb, 1976
5. Nikolajević-Teofanović dr Radmila, Teorija i metodologija računovodstva,
Savremena administracija, Beograd, 1980
6. Novićević prof dr Blagoje, Bovan prof dr Miladin, Upravljačko računovodstvo,
Fakultet za industrijski menadžment, Kruševac, 2007
7. Šikanjić mr Branko, Računovodstvo, Visoka turistička škola strukovnih studija,
Beograd, 2008
8. Škarić-Jovanović dr Kata, Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd,
2009

12
13