VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI SAD

POSLOVNA SREDSTVA
(seminarski rad iz računovodstva)

Mentor: Student:
dr. Stevan Tomašević Milica Nikolić br. indeksa 2022/000008

1
SADRŽAJ
UVOD ............................................................................................................................................................ 3
1. POSLOVNA SREDSTVA ...................................................................................................................... 4
2. OSNOVNA SREDSTVA ....................................................................................................................... 7
2.5 AMORTIZACIJA OSNOVNOG SREDSTVA ................................................................................... 9
3. OBRTNA SREDSTVA ........................................................................................................................ 10
3.1 FORMIRANJE OBRTNIH SREDSTAVA ....................................................................................... 10
3.2 OBRTNA SREDSTVA U PROCESU REPRODUKCIJE ................................................................... 11
3.3 KOEFICIJENT OBRTA OSNOVNIH SREDSTAVA ......................................................................... 11
3.4 VRSTE OBRTNIH SREDSTAVA .................................................................................................. 11
3.5 OBRTNA SREDSTVA U OBLIKU STVARI ................................................................................... 12
3.6 NABAVKA MATERIJALA........................................................................................................... 13
3.7 OBRTNA SREDSTVA U OBLIKU PRAVA I KRATKOROČNIH RAZGRANIČENJA .......................... 14
ZAKLJUČAK.................................................................................................................................................. 15
LITERATURA ................................................................................................................................................ 16

2
 UVOD

Sredstva preduzeća predstavljaju one ekonomske vrednosti kojima ono raspolaže radi ostvarivanja
svojih ciljeva i zadataka. U ekonomskoj teoriji i praksi, javljaju se i drugi nazivi za sredstva
preduzeća, a to su: imovina preduzeća i kapital preduzeća. Sredstva preduzća su resursi koje
preduzeće koristi za obavljanje svojih porslovnih aktivnosti. Mogu uključivati novac, nekretnine,
opremu, zalihe itd. Sredstva preduzeća se obično nalaze na bilansu stanja preduzeća i koriste se za
finansiranje poslovnih aktivnosti, kao što su proizvdonja, marketing, istraživanje i razvoj.
Upravljanje sredstvima preduzeća je važno za uspešno poslovanje preduzeća i obično se vodi od
strane finansijskog menadžmenta preduzeća. Sredstva preduzeća ispoljavaju karakteristična
obležeja i po tom osnovu je utvrđeno više karakteristika za klasifikaciju, a to su:
1. Pojavni oblici
2. Namena
3. Faze angažovanja
4. Izvori
Sredstva preduzeća se dele i grupišu na:
 POSLOVNA SREDSTVA
 SREDSTVA POSEBNIH NAMENA
Poslovna sredstva su sredstva kojima se obavljaju poslovni zadaci preduzeća.
Poslovna sredstva čine osnovna sredstva i obrtna sredstva.

Sredstva posebnih namena se dele na:

 sredstva koja se koriste u obavljanju delatnosti preduzeća zbog kojih je privredno društvo
i osnovano,
 neposlovna sredstva koja služe povećanju standarda I rekreaciji zaposlenis

3
 1. POSLOVNA SREDSTVA1

Poslovna sredstva se dele na:

1. OSNOVNA
2. OBRTNA
Mogu biti u obliku:
 Stvari
 Prava
 Novca
Stvari kao osnovno sredstvo se izjednačavaju kao faktor proizvodnje. Mogu biti sredstva za rad i
predmeti rada. Odnose se na imovinu koju preduzeće koristi za dugoročne poslovne aktivnosti.
Ova imovina se obično amortizuje tokom njenog životnog veka, što znači da se njen trošak računa
tokom dužeg vremenskog perioda.
U obliku prava, sredstva se uglavnom javljaju kao razne vrste potraživanja od drugih lica, u vidu
patenta i licence.
Patent je pravo pronalazača da samo on sme da koristi svoj pronalazak koji je prethodno zakonom
zaštitiom registrujući ga u zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. On može da proda
svoj patent, ali niko bez njegovog odobrenja, ne može koristiti taj pronalazak. Patent se izdaje za
izume koji su novi, korisni, a vlasnik patenta ima svoje pravo da koristi svoj izum. Patent vlasniku
istog pruža zaradu od svog jedinstvenog izuma.
Licenca je kupovina prava za korišćenje nekog patenta. To je pravo koje se daje drugoj osobi da
koristi intelektualnu svojinu, kao što su patenti, autorska prava....
Novac kao osnovno sredstvo je onaj deo novca koji preduzeće odvaja na ime amortizacije i deo
novca namenjen za investiciju.
Novčani oblik sredstava služi i za nabavku sredstava za rad i materijala, kao i za isplate zarada
radnicima.
Stvari, prava i novac se jednim imenom nazivaju pojavni oblici.

1
Božidar Savrić, Blagoje Paunovic, Petar S. Bojovic, Poslovna ekonomija za I razred ekonomske skole

4
Slika 1. izvor: https://www.espreso.co.rs/lifestyle/zivot/1273303/trik-za-prizivanje-novca-u-kucu
Imovina se knjigovodstveno evidentira na levoj strani Bilansa stanja – u okviru aktive. Prema
principu rastuće likvidnosti, u Bilans stanja se unose najpre imovinski delovi koji su dugoročno
vezani za poslovanje preduzeća.
Prema nameni, sredstva se dele na:
1. POSLOVNA
2. POSEBNA
Poslovna sredstva služe za obavljanje konkretnih poslovnih aktivnosti preduzeća u ostvarivanju
ciljeva i zadataka radi kojih je preduzeće osnovano. Osnovna preduzeća predstavljaju osnovu za
rad svakog preduzeća.
Sredstva posevne namene su:
1. Sredstva rezervnog fonda, koji se koristi radi otklanjanja nastalih šteta i drugih poremećaja
u poslovanju preduzeća.
2. Sredstva zajedničke potrošnje, koja se koriste za poboljšanje nivoa životnog standarda
zaposlenih u preduzeću.
Prema fazama ciklusa reprodukcije u kojima se angažuju sredstva, dele se na:
1. Sredstva u početnom robnom obliku
2. Sredstva u tehnološkom procesu
3. Sredstva u zalihama gotovih proizvoda
Prema izvorima pribavljanja, sredstva mogu biti:
1. Sopstvena
2. Tuđa

5
Slika 2. izvor: https://moravainfo.rs/do-kada-ce-rate-kredita-da-se-uvecavaju/

Sopstvena sredstva su finansijska sredstva koja preduzeće poseduje u obliku kapitala koji je uložen
u preduzeće. Ova sredstva mogu uključivati novac koji je preduzeće dobilo od izdavanja akcija,
ulaganje vlasika u preduzeće i druge oblike kapitala. Sopstvena sredstva su važna za preduzeće,
jer omogućavaju preduzeću da finansira svoje poslovanje bez potrebe za uzimanjem kredita ili
drugih oblika finansiranja. Ova sredstva su takođe veoma važna za procenu finasijske stabilnosti
preduzeća.
Znaćemo da preduzeće dobro posluje, ukoliko ima više sopstvenih sredstava, tj. Svoje poslovanje
finasira iz njih, a ne iz pozajmljenih.
Tuđa, tj. Pozajmljenja sredstva su finansijska sredstva koja preduzeće dobija od drugih izvora, kao
što su zajmovi, krediti, obveznice i drugi oblici dugoročnog i kratkoročnog finansiranja.

6
 2. OSNOVNA SREDSTVA2

Osnovna sredstva su delovi imovine preduzeča koji imaju relativno veliku novčanu vrednost i koji
se koriste (traju) duže od jednog obračunskog perioda. Koriste se za proizvodnju proizvoda ili
pružanje usluga, a vrlo često i kao sredstvo za dugoročne investicije u cilju rasta i razvoja
preduzeća.
Razlikuju se od obrtnih sredstava, koja su kratkoročna sredstva, koja se koriste za finansiranje
kratkoročnij poslovnih aktivnosti.
Uobičajeni naziv koji se koristi u bilansima preduzeća je NEKRETNINE, POSTROJENJA i
OPREMA.
Osnovna sredstva se mogu podeliti na četiri vrste:
1. Zemljište i šume
2. Uređeno zemljište – putevi, parkinzi, ograda...
3. Građevine
4. Oprema i mašine

Preduzeće osnovna sredstva može da kupi, da plati za njihovu izgradnju ili da ih samo proizvede.
U zavisnosti od svojih potreba i mogućnosti, preduzeće može nabavljati nova ili polovna sredstva.
Finansiranje osnovnih sredstava može se vršiti iz sopstvenih izvora ili iz dugoročnih kredita. Sve
dok ne postanu funkcionalna, odnosno dok ne ,,prorade", osnovna sredstva se vode preko računa
Osnovna sredstva u pripremi. Na njemu se knjiže fakturne vrednosti kupljenih osnovnih sredstava
i svi troškovi nabavke (montaža, prevoz itd). Kada je osnovno sredstvo spremno za korišćenje, taj
račun se ,,zatvara", a iznos se ,,prebacuje″ na konto Osnovna sredstva.
U određenim slučajevima, nabavljena osnovna sredstva se neće bilansirati u okviru pozicije
Nekretnina, postrojenja i oprema. Zemljišta i nekretnine koje se nabavljaju i drže radi prodaje biće
evidentirani u okviru obrtne imovine, pozicija Zalihe – Nekretnine pribavljene radi prodaje.
Vrednost osnovnog sredstva se vremenom smanjuje usled njegovog korišćenja i tehnološkoh
napretka.
Autobus ima određeni vek trajanja, takođe i automobil i druga prevozna sredstva.
Vek trajanja je uslovljen proticanjem vremena – G i intenzivnošću upotrebe – I, tj. Načina
korišćenja.
Što se tiče tehnološkog napretka, to se najbolje može videti na kompjuteru iz 1998. godine, on će
verovatno i dalje moći da funkcioniše, ali za neko ozbiljnije korišćenje, on potpuno beskoristan.
Kako je kompjuter izgledao nekada:

2
Zakić, V. Đukanović, S.(2010), Finansijsko računovodstvo, NSVPŠSS

7
Slika 3. izvor : https://ekako.info/preporucujemo/kompjuterske-stvari-za-koje-nove-generacije-
ne-znaju/

Osnovna sredstva se vrednuju po nabavnoj vrednosti.

NABAVNA VREDNOST = FAKTURNA VREDNOST + ZAVISNI TROŠKOVI NABAVKE

Fakturna vrednost je vrednost po kojoj dobavljač ispručuje kupcu robu. Faktura(račun) je
dokument koji dobavljač dostavlja kupcu i traži plaćanje. ZTN čine troškovi prevoza, osiguranja
tokom transporta, istovara, montaže, poreza, uvozne carine.
Nabavna vrednost se sastoji od kupovne cene, uključujući i uvozne dažbine i nepovratne poreze i
sve troškove dovođenja sredstva u radno stanje za njegovu nameravanu upotrebu. To je ukupni
trošak koji je potreban za nabavku ili proizvodnju imovine. Na primer, ukoliko preduzeće kupuje
novu mašinu, nabavna vrednost uključuje cenu mašine, troškove transporta, carine, poreze i druge
troškove koji su neophodni da bi ta mašina bila stavljena u upotrebu. Nabavna vrednost se koristi
kao osnova za izračunavanje amortizacije osnovnih sredstava.
Preduzeće osnovna sredstva može da kupi, da plati za njihovu izgradnju ili da ih samo proizvede.
U zavisnosti od svojih potreba i mogućnosti, preduzeće može nabavljati nova ili polovna sredstva.
Finansiranje osnovnih sredstava može se vršiti iz sopstvenih izvora ili iz dugoročnih kredita. Sve
dok ne postanu funkcionalna, odnosno dok ne ,,prorade", osnovna sredstva se vode preko računa
Osnovna sredstva u pripremi. Na njemu se knjiže fakturne vrednosti kupljenih osnovnih sredstava
i svi troškovi nabavke (montaža, prevoz itd). Kada je osnovno sredstvo spremno za korišćenje, taj
račun se ,,zatvara", a iznos se ,,prebacuje″ na konto Osnovna sredstva.
Primer:
1. Po fakturi kupljeno je od dobavljača A osnovno sredstvo (magacin) u iznosu od 100.000
dinara, koje je odmah stavljeno u upotrebu. Obavezu prema dobavljaču je izmirila banka,
na osnovu ranije odobrenog kredita.
2. Po fakturi dobavljača B nabavljeno je osnovno sredstvo (oprema) u iznosu od 15.000
dinara. Instaliranje (montažu) opreme je izvelo preduzeće C, koje nam je ispostavilo

8
 fakturu u vrednosti od 1.000 din, koja je plaćena u gotovini. Oprema je stavljena u
upotrebu.
3. Obaveza prema dobavljaču B je plaćena sa tekućeg računa
Osnovna sredstva Dobavljači
1) 100.000 1a) 100.000 1) 100.000
2c) 16.000 2b) 1.000 2) 15.000
3) 15.000 2a) 1.000

Blagajna Dugoročni krediti

S 2b) 1.000 1a) 100.000

Osnovna sredstva u pripremi Tekući račun

2) 15.000 2c) 16.000 S 3) 15.000
2a) 1.000

2.5 AMORTIZACIJA OSNOVNOG SREDSTVA

AMORTIZACIJA je potpuno smanjenje vrednosti osnovnog sredstva tokom njegovog korisnog

veka trajanja.
Korisni vek trajanja je:
1. Vremenski period tokom kojeg se očekuje da će preduzeće upotrebljavati sredstvo ili
2. broj proizvodnih ili sličnij jedinica za koje se očekuje da će ih preduzeće ostvariti tim
sredstvom, npr broj radnih časova ili proizvedeniih proizvoda kod mašina, broj pređenih
kilometara ko automobila...
Amortizacija se obuhvata preko računa ISPRAVKA VREDNOSTI OSNOVNOG SREDSTVA-
IVOS, koji predstavlja korektivan račun osnovnih sredstava.
Obračunar trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao.
Zemljište prirodno ima neograničen vek trajanja i zbog toga se ne amortizuje.
Obrtna sredstva nemaju amortizaciju.
Obračun amortizacije se može vršiti putem metoda:
1. Proporcionalnog (linearnog) otpisa
2. Degresivnog otpisa - Funkcionalnog otpisa
Kada preduzeće kupuje već korišćena osnovna sredstva, tj. Polovna, nabavnu vrednost će čini
iznos iz prošlosti. Njegova sadašnja vrednost će biti iznos za koji je kupljeno od bivšeg vlasnika
9
plus svi ZTN. Razlika između nabavne I sadašnje vrednosti će se knjižiti kao Isprsvks vrednosti
osnovnih sredstava. NV-SV=IVOS
Primer:
Po fakturi kupljen je polovan automobil od preduzeća ,,BTC” u vrednosti od 100.000 dinara, a za
prenos vlasništva treba platiti porez od 20.000 dinara. Prema dostavljenim podacima njegova
nabavna vrednost je bila 1.000.000. Obaveze su plaćene sa tekućeg računa -100.000 plus PDV
20.000 dinara.

Osnovna sredstva IVOS

1) 1.000.000 1) 880.000

Tekući Račun Dobavljači

S 1a) 120.000 1a) 100.000 1) 100.000

Obaveza za porez
1a) 20.000 1) 20.000

3. OBRTNA SREDSTVA3

3.1 FORMIRANJE OBRTNIH SREDSTAVA

Predmeti rada, u okviru obrtnih sredstava su materije na koje ljudi deluju sredstvima za rad, da bi
ih prilagodili svojim potrebama. Drvo koje se obrađuje za nameštaj, tekstil za iradu odeće. Koža
za proizvodnju obuće. Priroda je izvor materija koje se upotrebljavaju kao predmet rada. Koliko I
kako će se koristiti prirodno blago zavisi kako od ljudskih potreba, tako I od stepena razvoja nauke
I tehnike, odnosno od stepena razvoja ljudskog društva. U procesu proizvodnje dobra ne koristimo
u onakvnom stanju u kojem ih nađemo već određeni proizvodu ljudskog rada postaju predmet
rada. Oni se nazivaju SIROVINE. Predmeti rada su mnogo uži pojam od obrtnih sredstava. Oni
predstavljaju jedan deo na osnovu kojih se formiraju obrtna sredstva. Samin tim predstavljaju
sastavni deo obrtnih sredstava.

3
Božidar Stavrić, Blagoje Paunovic, Petar S. Bojovic, Poslovna ekonomija za I razred ekonomske skole

10
 3.2 OBRTNA SREDSTVA U PROCESU REPRODUKCIJE

Obrtna sredstva u procesu reprodukcije permanentno menjaju svoj oblik to jest prvobitno su u
obliku novca, te prelaze u sirovine, pa u nove proizvode, zatim se umesto realizovanih proizvoda
javljaju potraživanja, te ponovo novac, što pokazuje kružno kretanje kapitala.
N - R - P - R’ - N’
Transformacijom iz jednog oblika u drugi, obrtna sredstva ne gube svoju vrednost, već je prenose
na drugi oblik.

3.3 KOEFICIJENT OBRTA OSNOVNIH SREDSTAVA

Za obrtna sredstva karakterističan je obrt. Broj koji pokazuje koliko su se obrtna sredstva obrnula
u toku jedne godine, naziva se KOEFICIJENT OBRTA. Koeficijent obrta obrtnih sredstava, veći
je od jedan. Trajanje obrta je vreme za koje će se izvršiti jedan obrt, to jest celokupna
transformacija obrnih sredstava.
KO = VP/Vobs
KO - koeficijent obrta
VP - vrednost godišnje proizvodnje
Vobs - vrednost obrtnih sredstava

3.4 VRSTE OBRTNIH SREDSTAVA

Za podelu obrtnih sredstava, koristi se jedinstven kriterijum, a to su pojavni oblici.

Obrtna sredstva mogu biti u obliku:
1. Prava
a) kratkoročni plasmani
b) tekuća potraživanja
c) deonice
2. Stvari
a) materijal u širem smislu
b) proizvodnja u širem smislu
c) gotovi proizvodi
d) roba
3. Novca
a) novac na blagajni

11
 b) novac na tekućem računu
c) devize
d) akreditivi

3.5 OBRTNA SREDSTVA U OBLIKU STVARI

Stvari koje predstavljaju obrtna sredstva imaju jednokratnu upotrebu. To su predmeti rada i gotovi
proizvodi.
Predmeti rada, odnosno MATERIJAL može biti:
 OSNOVNI
 POMOĆNI
 REŽIJSKI
Osnovni materijal su proizvodi prerađivačke industrije, koji su pripremljeni za određenu vrstu
industrijske ili zanatske proizvodnje. Zajednička karakteristika sirovina i osnovnog materijala je
da oni čine bazičnu supstancu proizvoda za čiju proizvodnju su iskorišćeni. Osnovni materijal služi
za stvaranje novih proizvoda. Na primer: brašno u proizvodnji hleda, drvo u proizvodnji nameštaja
itd.
Pomoćni materijal se deli na:
1. Pomoćni proizvodni materijal
2. Pomoćni neproizvodni materijal
Pomoćni proizvodni materijali ulaze u sastav gotovog proizvoda za čiju proizvodnju su
upotrebljeni, ali za razliku od osnovnog materijala, oni ne čine bazičnu supastancu. Na primer:
boje, lakovi... Osnovna namena pomoćnih neproizvodnih materijala je da se omogući neometano
odvijanje i procesa proizvodnje i procesa poslovanja privrednog drušstva u celini. Pomoćni
neproizvodni materijali su, osim kancelariskog materijala, svi oni materijali koji se koriste za
održavanje poslovnog prostora i proizvodnih postrojenja i opreme. Dakle, osnovna karakteristika
pomoćnih neproizvodnih materijala je da oni ne ulaze u sastav gotovih proizvoda. Da li će neki
materijal biti osnovni ili pomoćni proizvodnih, uslovljeno je delatnošću konkretnog privrednog
drušstva i ulogom koju dati materijal ima u proizvodnji konkretnog proizvoda.
Pomoćni neproizvodni materijali se mogu poistovećivaati sa režijskim materijalom koji takođe ne
ulazi u sastav gotovog proizvoda, ali omogućava njegovu izradu. Na primer: materijal za čišćenje,
ulje za podmazivanje... Sirovine predstavljaju proizvode primarne proizvodnje, rudarstvo,
poljoprivreda, šumarstvo, koji ulaze u promet u neprerađenom stanju ili je prerada samo
elementarna.
Promene pomoćnih neproizvodnih materijala može trajati duže od jednog proizvodnog ciklusa.
Obrtna sredstva u obliku stvari obuhvataju:

12
 1. Materijal u širem smislu (osnovni materijal, pomoćni; proizvodni i neproizvodni, gorivo i
mazivo, alat i sitan inventar, rezervni delovi) je imovina privrednog društva koja ima fizicki
oblik i koja će u celini biti utrošena u jednom procesu proizvodnje proizvoda ili pružanja
usluga koji su namenjeni prodaji
2. Proizvodnja u širem smislu (nedovršena proizvodnja, vlastiti poluproizvodi, delovi
namenjeni daljoj proizvodnji)
3. Gotovi proizvodi su deo imovine privrednog društva koja ima fizički oblik, koja je
proizvedena u privrednom društvu i koja se drži radi prodaje, pri čemu je prodaja deo
uobičajenih poslovnih aktivnosti društva. Gotovi proizvodi su rezltat procesa proizvodnje.
4. Roba su stvvari obrnih sredstava koje je preduzeće nabavilo i namenilo prodaji.
Obrtna sredstva u obliku stvari mogu biti:
1. Na zalihama, tj obrtna sredstva na skladištu
2. U pripremi, odnosno obrtna sredstva u obliku materijala, sitnog invetara koji je na
doradi...
3. U upotrebi, odnosno proizvodnja u toku i sitan alat u upotrebi
4. Na putu, stvari kupljene od dobavljača koje nisu još uvek došle u preduzeće, stvari koje
su izašle iz skladišta, ali ih kupac još uvek nije preuzeo

3.6 NABAVKA MATERIJALA

Nabavka materijala se može voditi po stvarnim ili po planskim vrednostima.

Stvarnu nabavnu vrednost (SNV) materijala čini, (kao kod osnovnih sredstava, fakturna vrednost
(FV) i zavisni troškovi nabavke (ZTN - utovar, prevoz, istovar itd.). Primer: Po fakturi dobavljača
nabavljeno je 100 kg materijala po ceni od 10 din/kg. Na ime troškova prevoza primljena je faktura
na 50 dinara FV (100 kg x 10 din) + zavisni troškovi nabavke (50 din) = nabavna vrednost (1050
din).

Materijal Dobavljači
1) 1.050 1) 1.050

Kada se nabavlja više različitih vrsta materijala odjednom (,,u jednoj turi"), javiće se zajednički
zavisni troškovi nabavke (npr. prevoza). U tom slučaju, obračun pojedinačnih nabavnih vrednosti
materijala će se vršiti alokacijom (raspodelom) zavisnih troškova nabavke putem određenih
ključeva.

13
Na primer, raspodela bi se mogla izvršiti prema količini (broju komada), masi (broju kilograma),
vrednosti (fakturnoj ceni) i slično. Primer: Preduzeće je nabavilo 9000 kg materijala A po ceni od
5 din/kg, 2000 kg materijala B po ceni od 50 din/kg, i 5000 kg materijala C 96 po ceni od 10
din/kg. Troškovi prevoza po fakturi iznose 10.000 din. Obračunati pojedinačne nabavne vrednosti
materijala A, B i C i proknjižiti zbirnu nabavnu vrednost. Podela zavisnih troškova nabavke (ZTN)
se vrši srazmerno masi (kg) nabavljenih materijala. Ukupna masa nabavljenog materijala iznosi
16.000 kg (9.000 + 2.000 + 5.000).
ZTN za materijal A = (9.000 kg/16.000 kg)x10.000 din. = 5.625 din.
ZTN za materijal B = (2.000 kg /16.000 kg)x10.000 din. = 1.250 din.
ZTN za materijal C = (5.000 kg /16.000 kg)x10.000 din = 3.125 din .

mater. mera količina cena/kg FV ZTN SNV

A kg 9.000 5 45.000 5.625 50.625
B kg 2.000 50 100.000 1.250 101.250
V kg 5.000 10 50.000 3.125 53.125
Ukupno 195.000 10.000 205.000

Materijal Dobavljači
1) 205.000 1) 205.000

3.7 OBRTNA SREDSTVA U OBLIKU PRAVA I KRATKOROČNIH RAZGRANIČENJA

U obrtna sredstva u obliku prava i kratkoročnih razgraničenja ubrajamo:

1. kraktoročne plasmane i vrednosne papire
2. tekuća potraživanja
3. kratkoročna ulaganja u vlastite deonice
4. kratkoročna potraživanja po osnovz participacije

14
 ZAKLJUČAK

Poslovna sredstva su ključna za uspešno poslovanje preduzeća i omogućavaju im da ovbavljaju

svoje aktivnosti. Upravljanje poslovnim sredstvima je važan deo upravljanja preduzećem i zahteva
pažljivo planiranje, pracenje i upravljanje kako bi se osiguralo da se sredstva koriste na adekvatan
i najbolji mogući način. Planiranje se odnosi na procenu potreba preduzeca, kao i realizovanja
određenih ciljeva. Upravljanje zalihama se odnosi na praćenje i upravljanje količinama. Preduzeću
ne sme da fale osnovna i obrtna sredstva, jer su ona veoma važan faktor. Osnovna sredstva su bitna
za preduzeće iz nekoliko razloga. Prvo, osnovna sredstva omogućavaju preduzeću da obavlja svoje
poslovanje i proizvodi svoje proizvode ili pruža usluge. Drugo, osnovna sredstva su važna za
procenu finansijske stabilnosti preduzeća. Treće, osnovna sredstva se tokom vremena amortizuju,
to smanjuje poresku obavezu preduzeća. Veoma je važno da preduzeće raspolaže sa kvalitenim
osnovnih sredstvima poput na primer mašina, jer ukoliko ne poseduje mašinu sa određenim
sposobnostima, ono neće moći da proizvede proizvod dobrog kvaliteta. Obrtna sredstva su takođe
veoma bitna, važno je proceniti obrtna sredstva za normalno poslovanje i funkcionisanje
preduzeća.
Nedovoljna količina obrtnih sredstava prouzrokuju zastoje i poremećaje u proizvodnji,a to se
odražava na realizaciju poslovnog rezultata. Na primer, ako preduzeće nema dovoljno obrtnih
sredstava za nabavku sirovina, to će prouzrokovati privremeni zastoj proizvodnje, dok se sredstva
ne obezbede bilo naplatom potraživanja od kupaca, kreditom od banke ili na drugi način. Slično
je ako preduzeće nema sredstva za isplatu plata radnicima. Masa obrtnih sredstava može biti
pravilno odmerena, a da preduzeće ima poteškoća sa obezeđivanjem sredstava za normalno
odvijanje procesa proizvodnje.

15
 LITERATURA

Zakić, V. Đukanović, S.(2010), Finansijsko računovodstvo, NSVPŠSS

B.Stavrić, B. Paunović, S.Bojović, Poslovna ekonomija za I razred ekonomske škole, zavod za
udžbenike
D.Bogdanović, G. Ivanišević, Osnovi ekonomije za I razred ekonomske škole, zavod za udžbenike
D. Jović, Računovodstvo za I razred ekonomske škole, datastatus Beograd 2013.
Dr Jovan M. Ranković, Teorija bilansa I, Ekonomski fakultet Beograd
Vukša dr Slavko(2005), Finansijsko računovodstvo, NSVPŠSS
Mikić Hristina(2007), Finansijska strategija i planiranje poreza, NSVPŠSS
V.Poznanić-Leko, Računovodstvo za IV razred ekonomske škole

16