ВИСОКА ШКОЛА ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ И

ПРЕДУЗЕТНИШТВО – БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД

ОРТАЧКО ДРУШТВО

Ментор: Студент:
доц. др Милица Стојковић Милош Стојановић
Бр. индекса:330013/22
Београд, 2023
САДРЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................................2
1. Појам, настанак и развој предузећа.............................................................................................3
1.1. Карактеристике и основна обележја предузећа као система......................................................4
1.2. Подела привредних друштава.......................................................................................................5
2. Појам и карактеристике ортачког друштва...............................................................................7
2.1. Оснивање ортачког друштва.........................................................................................................8
2.2. Уговор ортака друштва.................................................................................................................9
2.3. Регистрација ортачког друштва..................................................................................................10
3. Ортаци.............................................................................................................................................11
3.1. Одлучивање ортака......................................................................................................................12
3.2. Улог у ортачком друштву...........................................................................................................15
3.3. Правни односи ортачког друштва према трећем лицу.............................................................17
4. Престанак рада ортачког друштва.............................................................................................19
ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................................21
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................................22

1
УВОД

Привредно друштво или предузеће је правно лице које оснивачким актом оснива
физичко лице или више њих ради обављања одређене делатности и стицања добити, и које
је као такво уписано у одговарајући регистар. Циљ сваког привредног друштва, то јест
предузећа је максимално остваривање добити (профита).

Регистрацијом у Регистар привредних субјеката привредно друштво стиче својство

правног лица. Основне одреднице по којима се разликује од осталих облика организовања
су следеће: правно је лице, обавља одређену привредну делатност у циљу стицања добити
и има обавезност регистрације за стицање својства правног лица.

Свако предузеће има низ специфичности и зато се подела може извршити на више
начина. Према облику организованости делимо их на: друштва лица (ортачко и
командитно друштво) код којих власници сопственом имовином неограничено гарантују
за обавезе предузећа и друштво капитала ( акционарско друштво, друштво с ограниченом
одговорношћу), код којих власници гарантују за обавезе предузећа до висине својих улога.

У овом раду кроз четири поглавља посебно ћемо представнити „ортачко друштво“
које према Закона о привредним друштвима, представља привредно друштво које
оснивају два или више физичких или правних лица у својству ортака ради обављања
одређене делатности под заједничким пословним именом, као и његове најважније
карактеристике.

У првом поглављу говоримо о настанку и развоју предузећа, као и о подели

привредних друштава, да би већ у другом говорили о појму и карактеристикама ортачког
друштва. Треће поглавље бави се дефиницијом „ортака“, тј. чланова једног ортачког
друштва, али и о њиховим улозима, као и о правима и обавезама које произилазе из удела.
Последње – четврто поглавље разматра случајеве у којима долази до престанка ортачког
друштва.

2
 1. Појам, настанак и развој предузећа

Привредно друштво или предузеће је правно лице које оснивачким актом оснива
физичко лице или више њих ради обављања одређене делатности и стицања добити, и које
је као такво уписано у одговарајући регистар. 1

Циљна функција оснивања предузеће, која карактерише све правне форме

предузећа, је добит (профит). Предузећима која обављају делатност од општег интереса
својствено је да, поред ове циљне функције, могу имати и секундарну циљну функцију
која се састоји у задовољавању потреба корисника услуга из обављања ове делатности.

Предузеће организује производњу која му потом омогућава да на тржиштима

понуди одређене количине готових производа, а све у циљу максимизирања добити. Када
одлучују о производњи, настоје да своје производе или услуге продају по ценама које им
омогућују да покрију цену коштања (однос укупних трошкова производње и промета по
јединици производа), али и остваре одређени износ добити.

Профит предстаља извор средстава за финансирање раста предузећа, па је и због

тога основни мотив савремених корпорација остваривање што веће стопе раста мереног
оствареним прометом. У таквој повезаности раста предузећа и максимирања профита
налази се одговор на питање мотивације предузећа у савременим развијеним тржишним
економијама.

Битна обележја предузећа су: фактори привређивања (материјални, нематеријални

и радни ресурси), организација, делатност, фирма, седиште, текући рачун, општи акти и
пословне књиге, добит (профит), самосталност и правни субјективитет.

С обзиром на то да је економски мотив пословања предузећа, као што смо већ

рекли, максимизирање профита, предузеће одређује комбинацију фактора производње и
1
Каравелић, З., Његић, К., (2021), Пословна економија, Висока школа за пословну економију и
предузетништво, Београд

3
њену величину која ће омогућити стварање највеће добити, имајући у виду продајне цене
својих производа и цене датих фактора привређивања.

1.1. Карактеристике и основна обележја предузећа као система

Предузеће је битан елемент и подсистем привредног система, с којим је у
међузависности. Привредни систем одређује функцију и услове његовог пословања.

У класификацији облика привредног организовања, предузеће је економски субјект

и правно лице. Његова основна подела, према власништву и функцији, обухвата приватна
и јавна предузећа, а према намени – производна и услужна предузећа.

У предузећу, као основном привредном субјекту, коришћењем средстава за

производњу, производе се и размењују добра. Избор начина производње (услуга) одређује
кадровску структуру, опремљеност рада и односе који се успостављају између делова
предузећа, али и предузећа с његовим окружењем. Карактеристике предузећа, као таквог,
су:

► предузеће има своју економију, коју чине процеси остваривања његових

циљева;

► циљеве остварује у окружењу с којим је у перманентној комуникацији.

То окружење чине институције државе и привредни систем, тржиште
набавке фактора производње и услужних делатности, тржиште продаје
производа и услуга, тржиште капитала, кредита и новца на коме предузеће
прибавља новчана средства неопходна за финансирање процеса
привређивања;

► предузеће је сложен, динамички и економски систем. Сложеност

предузећа као економског система одређује велики број његових елемената,
то јест компонената најразличитије природе. По правилу, сви процеси и
појаве у предузећу су динимички;

4
 ► предузеће је пословно-финансијски ентитет, те се као такав руководи, пре
свега, пословно-финансијским циљевима;

► процесима и појавама у предузећу управља комплетан менаџмент.

1.2. Подела привредних друштава

Регистрацијом у Регистар привредних субјеката привредно друштво стиче својство
правног лица. Основне одреднице по којима се привредно друштво разликује од осталих
облика организовања су следеће: правно је лице, обавља одређену привредну делатност у
циљу стицања добити и има обавезност регистрације за стицање својства правног лица. 2

Свако предузеће има низ специфичности и зато се подела може извршити на више
начина. Према облику организованости делимо их на:

● Друштва лица (ортачко и командитно друштво) код којих власници

сопственом имовином неограничено гарантују за обавезе предузећа;

● Друштво капитала ( акционарско друштво, друштво с ограниченом

одговорношћу), код којих власници гарантују за обавезе предузећа до
висине својих улога. 3

Друштва лица карактеришу персонална својства, познанство и поврење чланова и с

тим у вези је неограничена одговорност за обавезе друштва. Пословна неспособност неког
члана по правилу води престанку друштва.

Друштво капитала, на другој страни, нема персонална својства. Не постоји

одговорност за обавезе друштва према трећем лицу. Постоји само обавеза ризика
пословања до износа улога.

2
Станић, С., (2011) Основна обележја привредних друштава – Г. Приручник за примену Закона о
привредним друштвима, усклађивање и регистрација привредних субјеката. Београд:Привредни саветник.
3
Кравелић, З., Његић, К., (2021) Пословна економија, Висока школа за пословну економију и
предузетништво

5
 Привредна друштва

Друштва лица
Друштва капитала

Друштво с ограниченом
Ортачко друштво Командитно друштво Акционарско
одговорношћу
друштво

Графикон 1. Приказ поделе привредних друштава према Закону о привредним друштвима 4

Лица која оснивају друштво и лица која му накнадно приступе су у:

 Ортачком друштву – ортаци;

 Командитном друштву – комплементари и командитори;
 Друштву с ограниченом одговорношћу – чланови друштва с ограниченом
одговорношћу,
 Акционарском друштву – акционари.

4
Кравелић, З., Његић, К., (2021) Пословна економија, Висока школа за пословну економију и
предузетништво

6
 2. Појам и карактеристике ортачког друштва

На основу Закона о привредним друштвима, ортачко друштво је привредно

друштво које оснивају два или више физичка или правна лица у својству ортака ради
обављања одређене делатности под заједничким пословним именом (чл. 53 Закона).
Ортачко друштво одговара за своје обавезе целокупном својом имовином. Друштво са
неограниченим ризиком или ортачко друштво је такво привредно друштво код кога сви
чланови (ортаци) одговарају солидарно за све обавезе преузете у правном промету. То
значи, да поверилац, у случају када му друштво није платило дуг, може тражити намирење
својих потраживања из имовине чланова друштва која није унета у друштво, ако са
повериоцем није другачије договорено. Принцип слободе уговарања даје могућност
ортацима да своје међусобне односе могу слободно да договарају, као и односе са
ортачким друштвом, ако законом није прописано другачије.

Ортачка друштва су сва привредна друштва у којима чланови имају неограничену

солидарну одговорност за обавезе друштва. Ортаци у ортачком друштву своје међусобне
односе регулишу и уређују слободно, такође је слободно и располагање уделом међу
ортацима у ортачком друштву. О овом типу предузећа по правилу не постоји минимални
улог капитала. Ортачко друштво је слично инокосним друштвима (друштва са једним
власником), од којих се разликује само по броју чланова. Ортачка друштва се претежно
оснивају у областима трговине на велико и мало, услужним делатностима, занатству,
осигурању итд.

Ортачко друштво се углавном оснива када се ради о мањем привредном субјекту, а

лица која га чине су ортаци. Ортачко друштво има неколико основних карактеристика,
које произилазе из његовог појма утврђеног законском одредбом. Ово друштво
карактерише начин његовог настанка, а друштво настаје на основу уговора који потписују
сви његови чланови. За своје обавезе ортачко друштво одговара целокупном својом
имовином. Ортаци одговарају солидарно целокупном својом имовином, осим ако са
повериоцем није другачије предвиђено.

Улог ортака у ортачко друштво може бити у новцу, стварима и правима, као и у
раду или услугама који су извршени или треба да буду извршени. Улози ортака су једнаке

7
вредности. Ортачко друштво има своју имовину, која је на почетку оснивања једнака
улозима ортака и ортаци њом одговарају за своје обавезе. Треба напоменути да је имовина
ортачког друштва потпуно одвојена од имовине ортака. Изузетак чине ствари које су дате
на коришћење дртуштву али уз задржано право ортака на својину.

Из напред наведеног произилази да је ортачко друштво, друштво два или више

ортака који су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за
обавезе друштва. 5 Ово друштво се оснива уговором о оснивању, при чему су Законом о
привредним друштвима прописани обавезни елементи уговора. Друштво може имати и
уговор ортака друштва који закључују ортаци друштва. Минималан број ортака је два, а
они могу бити и правна и физичка лица. Законом о привредним друштвима није одређена
висина оснивачког улога, пошто ортаци, поред имовина друштва, одговарају и својом
личном имовином.

Основни циљ оснивања ортачког друштва такође је стицање добити. Овакав тип
друштва може обављати и више делатности, а о томе одлучују сами ортаци. Једини услов
је да стичу услове за обављање дате делатности. Ортачко друштво има своје пословно
име под којим послује у правном промету. Друштво послује под персоналном фирмом.
Обично се наводе имена једног, двојице или више ортака уз ознаку "и остали". Ортачко
друштво обично кориси скраћеницу „ОД“ или „О.Д.“.

2.1. Оснивање ортачког друштва

Оснивачко друштво се оснива и настаје на основу оснивачког акта. Зато овај акт
има конститутивни карактер. Оснивачи акт ортачког друштва је уговор о оснивању
друштва. Оснивачки акт мора бити састављен у писменој форми и мора бити потписан од
стране свих оснивача. Он такође мора имати одговарајућу садржину. Обавезна садржина
оснивачког акта утврђена је законом о привредним друштвима. Оснивачки акт ортачког
друштва има обавезне и необавезне елементе. Оснивачи ортачког друштва могу бити
физичка и правна лица. Минимални број оснивача је, као што смо поменули, два.
5
Закон о привредним друштвима. „Сл.гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др.закон, 5/2015 и
44/2018.

8
Ограничења у максималном броју лица која оснивају ортачко друштво не постоји, али
обично овакав тип друштва оснива мањи број лица.

Оснивачки акт ортачког друштва садржи:

 име и пребивалиште физичких лица ортака, или пословно име и седиште

правног лица сваког ортака;
 пословно име и седиште друштва;
 делатност;
 означење врсте и вредности улога ортака.

Оснивачки акт треба да садржи и одредбе о заступању предузећа, али и начин

располагања добити, као и сношење ризика. Да би друштво било регистровано поред
пријаве за регистрацију као и уговора о оснивању неопходан је и документ о уплаћеним
улозима чланова друштва.

Необавезне елементе оснивачког акта ортачког друштва, који су од значаја за

друштво и ортаке, утврђују оснивачи самостално, према њиховим потребама. Измене и
допуне оснивачког акта ортачког друштва врши се уз сагласност свих ортака друштва, ако
тим актом није друкчије предвиђено. Ово правило је диспозитивног карактера.

2.2. Уговор ортака друштва

Ортачко друштво може да има и уговор оратака друштва. Овај уговор нема
конститутивни карактер, а почива на факултативној основи тј. друштво може али не мора
да га има. Оваквим уговором се утврђује пословање ортачког друштва и управљање у
самом друштву. За закључивање уговора ортака неопходна је писана форма, а пошто је то
уговор између два ортака, сваки од њих мора да потпише овај уговор.

Овај уговор се прилаже уз пријаву за регистрацију друштва, а правно дејство

почиње када га сви ортаци потпишу.

9
 2.3. Регистрација ортачког друштва

Уз регистрациону пријаву оснивања ортачког друштва прилаже се:

o доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша);

o оснивачки акт друштва, с овереним потписима оснивача;
o ако је ортак пренео право пословођења на треће лице, оверен потпис тог лица;
o накнада за регистрацију.

10
 3. Ортаци

Друштво мора да има најмање два члана, што произилази из уговорног начина
настанка. Чланови овог друштва могу бити домаћа и страна физичка и правна лица у
својству ортака са потпуном пословном способношћу. По правилу, ортачка друштва су
мања друштва и Закон не прописује максималан број чланова. Персоналност ових
друштава је њихова битна карактеристика. Сваки члан друштва, сразмерно свом уделу
стиче удео у друштву, а пренос удела је слободан. Сваки члан може иступити добровољно
из друштва. Закон не садржи императивне норме које регулишу односе између чланова
друштва, јер није у питању интерес трећих лица. Чланови друштва имају обавезу да унесу
улоге у друштво на које су се обавезали. Улози улазе у имовину друштва, али се не
уписују у регистар, јер се не ради о друштвима капитала. Ради заштите интегритета
имовине ортачког друштва, чланови не могу тражити издвајање њихових удела, или
оптерећење удела, без сагласности свих чланова или у случају престанка друштва.

Наш Закон о привредним друштвима даје ортачком друштву правни субјективитет,

што значи постојање његове посебне имовине, одвојене од персоналне. Иако Закон
предвиђа неограничену солидарну одговорност ортака личном имовином за обавезе
друштва, прописује постојање посебне имовине друштва одвојене од имовине ортака.
Почетна имовина друштва формира се од новца, ствари и права. Рад или услуге које су
извршене или треба да буду извршене такође представљају улог ортака у ортачко
друштво. Ортаци улажу улоге једнаке вредности ( принцип једнакости улога и
равноправности ортака), ако уговором није другачије утврђено. Чланови друштва имају
обавезу да унесу улоге у друштво на које су се обавезали и на темељу својих улога стичу
права у друштву. У погледу одговорности, ортаци одговарају и својом личном имовином у
случају када наплата потраживања није успела из имовине друштва. То значи да ортаци
одговарају супсидијарно, у другом реду, за обавезе друштва.

Пренос ортачког удела трећем лицу могућа је само уз сагласност свих ортака.
Међутим, ортаци имају право прече куповине ортачког удела у односу на трећа лица, а
пренос удела међу њима је слободно ако није другачије регулисано оснивачким актом.

11
 Ортачко друштво због своје природе нема органе друштва. Функцију скупштине
као власничку функцију врше сви ортаци.

Овлашћење за заступање ортачког друштва има сваки ортак, ако оснивачким актом
није другачије прописано. Поред тога, оснивачким актом могуће је предвидети да сви
ортаци могу заступати друштво само заједно. Ортак може отказати овлашћење за
заступање у отказном року, а надлежни суд може одузети овлашћење за заступање ортаку,
по тужби друштва или других ортака.

Привлачност ортачког друштва се посебно огледа у високом степену јемства

његових чланова. Ова чињеница тј. чврста заједница рада, капитала и пословног ризика
ортака даје ортачком друштву велику кредитну способност.

Ортачко друштво може углавном обављати све привредне делатности. Међутим,

делатност берзе, осигуравајућих друштава, делатност банака и других финансијских
организација, итд. је искључена.

Ортачка друштва представљају ризичну правну форму привредних друштава због

неограничене одговорности његових чланова. 6

3.1. Одлучивање ортака

Одлучивање је регулисано Законом о привредним друштвима. Одлуке у ортачком

друштву углавом доносе сами ортаци, а постоје две категорије одлука. Прва се односи на
одлуке у вези са редовном делатношћу ортачког друштва, док друга на питања изван
редовне делатности друштва. Кворум за доношење прве категорије одлука је већина од
укупног броја гласова ортака, а на другу категорију се примењује принцип
једносагласности ортака. Своје одлуке ортаци доносе на седницама.

Уколико се нека одлука односи на неког од ортака, тај ортак не може учествовати у
доношењу дате одлуке.
6
У Француској је познат случај Бернарда Тапија који је основао два своја холдинга као трговачки ортаклук, а
банкротство његових фирми је проузроковао и његов „грађански“ стечај и губитак мандата посланика у
Националној скупштини у ЕУ.

12
 Пословођење у ортачком друштву углавном обављају сви његови чланови јер
обично ортачко друштво садржи мали број чланова. Међутим, може се десити да се
пословођење повери једном од ортака или једном броју ортака. Ако се овај случај догоди
остали ортаци немају право на пословођење. Пословођење ортачког друштва подразумева
обављање послова и других радњи у име и за рачун друштва од стране ортака којима је то
поверено. Када пословођење обавља овлашћених ортака они могу да обављају
пословођење само ако поступају заједно. Сваки ортак је дужан да о начину пословођења
остале ортаке овлашћене за пословођење.

У циљу заштите интереса ортака који нису овлашћени на пословођење, Законом о

привредним друштвма је прописано да пословођење обухвата само овлашћење за
обављање правних послова и других радњи које се редовно врше при обављању
делатности друштва. Под правним пословима и другим радњама се подразумевају послови
и радње који су уобичајени тј. које ортачко друштво редовно обавља. Ортаци који су
овлашћени за обављање пословођења могу вршити радње које су предвиђене самим радом
друштва, а ако неки посао прелази одређени оквир, неопходно је да се сви ортаци усагласе
у вези обављања таквог посла.

Пословођење може обављати једино члан друштва који је за то одређен, тј.

пословођење се не може пренети на треће лице. Уколико се деси случај да је неопходно да
се пренесе на неко треће лице, тада се сви ортаци морају сложити. Лице на које се преноси
овлашћење стиче сва из вршења овог права. У том случају ортак који је пренео овлашћење
трећем лицу одговара за рад поменутог лица.

Право на пословођење престаје отказивањем вршења овог права од стране ортака

којем је то поверено и то у следећим условима: да буде учињено у отказном року који је за
то предвиђен или да за отказивање постоји оправдан разлог, ортак који престаје са
обављањем ове дужности мора благоврамано да обавести друге ортаке и то писменим
путем. Уколико не испоштује правила дужан је друштву надокнади штету коју је тим
путем проузроковао. Такође ортаци могу одузети право на руковђење и то у случају да се
ортак који је предвиђен за пословођење није способан за обављење ове функције или да
чини тежу повреду дужности пословођења. Оваква одлука се доноси по тужби ортачког
друштва.

13
 Пословођење као фунција управе друштва подразумева право и обавезу ортака да
воде послове друштва. Када је оснивачким актом одређено да пословођење обавља један
или више ортака други немају право да учестувују. У случају када више ортака има право
на пословођење, сваки од њих иступа самостално, изузев када се један ортак успротиви.
Ортак има право да откаже пословођење у отказном року. Право на пословођење може се
поверити и прокуристи – трећем лицу који није ортак друштва, уз сагласност свих ортака.
Надлежан суд може да одузме право на пословођење ортаку по тужби друштва или других
ортака.

Овлашћење за обављање радњи у редовном пословању друштва (пословођење) има

сваки ортак. Остале радње које не спадају у редовно пословање могу се обављати само уз
сагласност свих ортака, ако уговором о оснивању није другачије дефинисано. У случају да
је уговором о оснивању један или више ортака овлашћен за пословођење остали ортаци
немају овлашћења за пословођење. У случају када више ортака има прво на пословођење,
сваки од тих ортака иступа самостално, изузев ако се један ортак успротиви. Ортак има
право да откаже пословођење у отказном року. Надлежан суд може да одузме право на
пословођење ортаку по тужби друштва или других ортака.

Овлашћење за заступање ортачког друштва има сваки ортак, ако оснивачким актом
није другачије прописано. Могуће је предвидети у оснивачком акту да сви ортаци могу
заступати друштво само заједно. Добитак и губитак расподељује се ортацима на једнаке
делове. Ортаци деле добитак и губитак на крају пословне године по усвајању
финансијског извештаја којим се утврђује добитак и губитак ортачког друштва и учешће
сваког ортака у добитку и губитку.

У случају да овлашћење за пословођење има више ортака, сваки од њих је

овлашћен да поступа самостално, али се други ортак овлашћен за пословођење, може
успротивити у случају када та радња не може бити предузета. 7

Ако ортаци овлашћени за пословођење поступају заједно, потребна је сагласност

свих ортака за предузимање радње, осим у случајевима када би непредузимање радње,
услед недоступности неког од ортака, могло проузроковати штету друштву.
7
Закон о привредним друштвима. „Сл.гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др.закон, 5/2015 и
44/2018.

14
 Ортак овлашћен за пословођење може пренети своје овлашћење на треће лице или
другог ортака, ако се са тим сагласе сви ортаци друштва и у том случају он је одговоран за
радње тог лица у вршењу пословођења као да их је сам предузео. Лице које после
оснивања друштва стекне својство ортака одговара за обавезе друштва као и постојећи
ортаци, укључујући и обавезе настале пре његовог приступања друштву. 8

Одлуке у ортачком друштву које се односе на његову редовну делатност, доносе се

већином од укупног броја гласова свих чланова који имају право гласа у конкретном
случају. Међутим, одлуке о питањима која су изван редовне делатности доносе се по
принципу једногласности.

3.2. Улог у ортачком друштву

Оснивачка средства друштва могу бити у виду новца, ствари или права која су
исказана у новцу. Улози појединих чланова чине главницу друштва тј. неопходна средства
за пословање.

Чланови ортачког друштва уносе у друштво увек исте улоге. Када се ради о
новчаним улозима, зна се висина улога и не постоје никакви проблеми њиховог уношења.
Али када су у питању неновчани улози, они најпре морају бити процењени тј. одређује се
њихова реална вредност која се изражава у новцу.

Ортаци усвајају годишњи финансијки извештај и извештај о пословању, којим се

утврђује резултат пословања. Добитак или губитак распоређује се на ортаке у једнаким
деловима сразмерно њиховим уделима, осим ако уговором о оснивању није другачије
одређено. Ортаци деле добитак и губитак на крају пословне године по усвајању
финансијског извештаја којим се утврђује добитак или губитак ортачког друштва и
учешће сваког ортака у њима.

Ортаци улажу улоге једнаке вредности (принцип једнакости улога и

равноправности ортака) у ортачко друштво, ако уговором није другачије утврђено.
Чланови друштва имају обавезу да унесу улоге у друштво на које су се обавезали. На

8
Закон о привредним друштвима. „Сл.гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др.закон, 5/2015 и
44/2018.

15
темељу својих улога ортаци стичу права у друштву. Имовина ортачког друштва одвојена
је од личне имовине ортака. Међутим, у погледу одговорности, ортаци одговарају и својом
личном имовином у случају када наплата потраживања није успела из имовине друштва.
То значи да ортаци одговарају супсидијарно, у другом реду, за обавезе друштва.

Пренос ортачког удела трећем лицу могућа је само уз сагласност свих ортака.
Ортаци имају право прече куповине ортачког удела у односу на трећа лица. Пренос удела
међу ортацима је слободан ако није другачије регулисано оснивачким актом.

Одлуке у ортачком друштву које се односе на редовну делатност ортачког друштва

доносе се већином од укупног броја гласова ортака свих чланова који имају право гласа у
конкретном случају. Међутим одлуке о питањима која су изван редовне делатности
доносе се по принципу једногласности.

Између чланова друштва треба да постоји однос поверења. Улог који је дао на
коришћење друштву, члан не може повући из имовине друштва, отуђити или оптеретити
без одобрења свих чланова.

Минимални улог ортака друштва није законски прописан. Улози могу бити у
новцу, стварима, правима, као и у раду или услугама. Уколико уговором о оснивању није
другачије одређено ортак није дужан да повећа свој улог.

Ортаци морају споразумно да се договоре о вредности неновчаних улога, а уколико

се то не постигне имају две могућности. Прва је да процену повере овлашћеном
процењивачу, а друга да поднесу захтев да то уради суд у ванпарничном поступку.

Ортаци своје улоге уносе у друштво начином који одређује основачки акт. Уколико
један од ортака не унесе свој улог на начин који је уговорен, или у предвиђеном року не
уплати новац или чак за себе узме новац или неку другу имовину друштва, дужан је да
друштву плати одређену камату од дана када је требао уплатити улог тј. од дана када је
требао предати имовину или је узео новац или имовину. Обавеза ортака је да уплати свој
улог у договореној висини, и зато је он дужан да повећа свој улог изнад износа одређеног
оснивачким актом али није дужан да повећа свој улог ради прикривања губитака друштва.

16
Ортаци свој удео у друштву може пренети на другог ортака са којим се то договори.
Оваквим преносом се не угрожавају интереси друштва нити њених поверилаца.

3.3. Правни односи ортачког друштва према трећем лицу

Правни односи ортачког друштва и ортака према трећим лицима се утврђују

Законом о привредним друштвима. Односи се на следећа питања9: право на заступање
друштва, приговоре које ортак и ортачко друштво могу истаћи према трећим лицима,
компензацију потраживања и одговорност новог ортака.

1. Право на заступање друштва. - Заступници ортачког друштва могу бити: сви ортаци,
група ортака или само један ортак. Законска претпоставка је да право на заступање имају
сви ортаци, осим ако је оснивачким актом другачије предвиђено. Могуће је да друштво
заступају ортаци заједно са прокуристом што се одређује оснивачким актом. Отказивање
овлашћења за заступање може се одедити у отказном року који је предвиђен оснивачким
актом или ако за то постоји оправдан разлог, који цене остали ортаци. Уколико постоји
оправдан разлог за одустајање од заступања, ортак овлашћен за заступање је дужан да
остале ортаке обавести благовремено и писменим путем. Ортак који се одрекне
овлашћења за заступање супротно наведеним правилима дужан је друштву надокнади
штету насталу том приликом. Овлашћење за заступање се може одузети одлуком суда по
тужби друштва и то у случају да се утврди да ортак није способан за заступање или да је
теже повредио дужност заступања друштва.

2. Приговор против захтева поверилаца. - Уколико поверилац поднесе приговор против

ортака за обавезе друштва, ортак може поднети две врсте приговора. Прва врста
приговора су лични приговори које ортак може истаћи према трећем лицу, док у другу
врсту спадају приговори које може истаћи само ортачко друштво. На подношење ових
приговора примењују се облигациони прописи.

9
Барбић, Ј.,(2016), Друштво са неограниченом солидарном одговорношћу чланова, Привреда и право,
Београд.

17
3. Одговорност новог ортака. - Када нови ортак накнадно приступи друштву, због
заштите права трећих лица, он, као и сви остали ортаци, одговара солидарно целокупном
својом имовином.

4. Пренос удела трећим лицима. - Са преносом удела ортака на трећа лица преноси се и
чланска права у ортачком друштву.Сви остали ортаци морају дати своју сагласност на
пренос ортачког удела трећим лицима. С тим да се тај део мора прво понудити члановима
друштва. Одговорност код преноса удела на треће лице је веома строга, јер су њоме
обухваћени и стицалац и преносилац удела. Ако се ортаци не споразумеју другачије,
стицалац и преносилац удела одговарају солидарно према ортачком друштву за све
обавезе које је преносилац удела иам о у тренутку преноса удела.

4. Престанак рада ортачког друштва

18
 Према Закону о приивредним друштвима ортачко друштво престаје са радом у
следећим случајевима10:

 истеком времена или испуњењем циља за које је основано;

 одлуком ортака о престанку;
 стечејем друштва;
 необављањем послова непрекидно у периоду у две године;
 судском одлуком о престанку;
 наступањем неког другог догађаја који је одређен оснивачким актом или
уговором ортака друштва који за последицу има престанак рада друштва.

Ако оснивачким актом и уговором ортака није другачије предвиђено, престанак

рада друштва престаје у следећим случајевима:

 смрти ортака,
 отварањем стечаја над неким од ортака,
 отказа неког ортака,
 уговором одлуке ортака друштва и законом,
 у неком другим случајевима који су одређени оснивачким актом или
уговором ортака.

Ортачко друштво може престати да постоји и судском одлуком и то када постоји

оправдан разлог предвиђен законом. Ортак може бити искључен из друштва и у том
случају његово својство ортака престаје супротно његовој вољи. О његовом искључењу
одлучује суд по тужби ортачког друштва.

Када у ортачком друштву остане само један ортак, он је дужан да обезбеди

постојање још једног ортака или да настави да послује у другој правој форми. У случају
смрти ортака, његови наследници представљају трећа лица у односу на друштво. Они
могу постати чланови друштва ако постоји унапред изражена воља ортака у оснивачком
акту друштва и да то наследници прихвате.

10
Закон о привредним друштвима. „Сл.гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – др.закон, 5/2015 и
44/2018

19
 Престанак ортачког друштва представљају податке који се региструју. Пријаву
подносе ортаци који су овлашћени за заступање друштва. Пријављивање престанка
постојања ортачког друштва врши суд по службеној дужности.

ЗАКЉУЧАК

20
 Започињање бизниса у правном смислу је веома битна ставка сваког предузетника.
Од избора правне форме (облика) будућег бизниса зависе многа каснија питања која могу
у многоме олакшати или отежати редовно пословање и увећати или смањити трошкове
посла. Ова питања на почетку могу деловати безазлено. Временом, уколико нису од самог
оснивања добро структуирана и дефинисана, доводе до низа „неочекиваних” ситуација,
правних замки и на крају до тога да се из из једне правне форме, у којој се започео бизнис,
пређе у другу правну форму, са којом се заправо могло и требало кренути од самог старта,
и на тај начин би се могле избећи све компликације. У прилог наведеном излагању говори
и чињеница да је у Србији у последњих неколико година веома актуелна промена правне
форм-облика (иако се то не сматра променом правне форме) из форме предузетника у
форму Д.О.О.

Ортачко друштво настаје као организациони облик удруживања капитала. Обично

се јавља у областима са ограниченим тржиштима и мањим бројем потрошача, добара и
услуга. Јавља се у услужним делатностима, мада их је данас све више у областима
пружања интелектуалних услуга трећим лицима. Реч је о ортачким предузећима која се
јављају у области пружања услуга у пројектантским, финансијским и другим пословима
који долазе до изражаја са одговарајућом стручношћу

Код нас, институт привредног друштва, оснивање, управљање, права и обавеза

оснивача врсте привредних друштава, статусне промене, престанак и ликвидација
привредних друштава, као и све правне форме, тј. врсте привредних друштава регулисане
су Законом о привредним друштвима. Хармонизујући наше правне форме, Закон о
привредним друштвима је прихватио модерни концепт уређења свих правних форми
привредних друштава у једном закону, насупрот концепту постојања посебних закон за
сваку форму трговачких друштава или концепту постојања посебних закона за друштва
лица и друштва капитала. Постојећи Закон о привредним друштвима многи називају
својеврсним привредним уставом јер регулише материју на модеран и флексибилан начин
који се односи на оснивање фирме до њене ликвицације.

21
ЛИТЕРАТУРА

1. Каравелић, З., Његић, К., (2021), Пословна економија, Висока школа за пословну
економију и предузетништво, Београд
2. Станић, С. (2011) Основна обележја привредних друштава – Г. Приручник за
примену Закона о привредним друштвима, усклађивање и регистрација привредних
субјеката. Београд:Привредни саветник.
3. Станић, С., Основна обележја привредних друштава, Београд:Привредни саветник.
4. Барбић, Ј.,(2016), Друштво са неограниченом солидарном одговорношћу чланова,
Привреда и право, Београд
5. Васиљевић, М., (2017), Команијско право, Београд
6. Костадиновић, Љубојевић, Рачић, (2006), Пословно право, Београд
7. Бесаровић, И., (2010), Пословно право, Београд
8. Бркић, С., (2011), Друштво с ограниченом одговорношћу. Приручник за примену
Закона о привредним друштвима, усклађивање и регистрација привредних
субјеката. Београд: Привредни саветник.
9. Зебић, М., (1937), “О берзама и посебно о београдској берзи“, Београд
10. Стојиљковић, В., (2001. и 2003), „Међународно привредно право“, Београд
11. Васиљевић, М., (1997), „Фузија и подела предузећа“, „Правни живот“, Београд
12. Закон о привредним друштвима. „Сл.гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 –
др.закон, 5/2015 и 44/2018.
13. Закон о привредним друштвима, „Сл.гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 –
др.закон, 5/2015 и 44/2018.

22