АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

Пећ-Лепосавић

Приступни рад

Предмет: Менаџмент у јавним предузећима

Јавна предузећа

Ментор: Студент:
Др. Бобан Дашић, проф. Драгана Арсић
Бр. Индекса 2006/21

Лепосавић
2022. године
Contents

1.ВРСТЕ ПРЕДУЗЕЋА.............................................................................................................................1
1.1Увод.................................................................................................................................................1
1.2. Појам предузећа...........................................................................................................................1
1.3. Критеријуми за поделу предузећа..............................................................................................2
1.4. Облици организовања предузећа...............................................................................................3
1.4.1. Ортачко друштво....................................................................................................................4
1.4.2. Командитно друштво.............................................................................................................4
1.4.3. Акционарско друштво...........................................................................................................5
1.4.4. Друштво са ограниченом одговорношћу.............................................................................5
1.4.5. Облици организовања предузећа у развијеним тржишним привредама.........................6
2. ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА............................................................................................................................7
2.1. Појам јавног предузећа............................................................................................................7
2.2. Облици организовања за обављање делатности од општег интереса.................................8
2.3. Оснивање јавног предузећа.....................................................................................................8
2.4. Циљ оснивања и пословања....................................................................................................9
2.5. Услови за обављање делатности од општег интереса...........................................................9
2.6. Имовина...................................................................................................................................10
2.7. Органи јавног предузећа........................................................................................................10
2.8. Општи акти и упис у регистар.................................................................................................11
2.9. Оснивачка права и улагање капитала....................................................................................12
2.10. Расподела добити и унапређење рада и развоја...............................................................12
2.11. Промена делатности, седишта и фирме.............................................................................12
2.12. Накнада за коришћење добара од општег интереса.........................................................12
2.13. Овлашћења оснивача и обезбеђивање заштите општег интереса...................................13
2.14. Остваривање права на штрајк..............................................................................................14
Закључак.............................................................................................................................................16
Литература.........................................................................................................................................17
 1.ВРСТЕ ПРЕДУЗЕЋА

1.1Увод

Привреда не може да постоји без предузећа. У привредама које су претходиле

робно-новчаној, домаћинства су, углавном, била самодовољна, односно производила за
себе. Али овакав начин производње није био ефикасан. Друштво је остало без
предности специјализације, а домаћинства без предности које доноси размена.
Предузећа су настала када су домаћинства престала да буду самодовољна и када су
почела да производе за другог, односно за размену. Предузећа настају са појавом
тржишне привреде, када су домаћинства почела да се специјализују за једну врсту
производње и да своје производе размењују на тржишту. Свако предузеће је
организација људи и средстава, који имају заједнички циљ. Независно од тога да ли
предузеће тежи остваривању профита или функционише као непрофитно оријентисано,
основни разлог настанка и постојања предузећа је повећање ефикасности. Предузеће
представља најефикаснији облик организације привредне активности и зато је
предузеће основна институција сваке тржишне привреде.

1.2. Појам предузећа

Предузеће је основни субјект тржишне привреде, који се успоставља као

самостална организација људи и средстава за производњу, с одређеним задацима у
оквиру друштвене расподеле рада. То је, заправо, привредни субјект у оквиру кога се, у
робно – новчаној привреди обавља одређена привредна делатност. Сам развој
економије и предузећа, у ширем смислу посматрано, је тај да су предузећа
представљала носиоце и генераторе не само развоја економије, вец и друштва, односно
цивилизације. Од њиховог пословања, раста и развоја – умногоме зависи темпо
привредног и друштвеног развоја сваке земље, ширих и ужих региона. За предузеће се
каже да је:

 основни субјект тржишне привреде;

 организациона целина, односно скуп људи и средстава за производњу;
 самостално привредно-правно лице. Када кажемо да је предузеће привредно-
правно лице, то значи да је оно самостално у процесу привређивања и у
правном промету са осталим субјектима друштвене заједнице.

Привредно лице предузећа настаје удруживањем привредних личности чланова радног

колектива, ради извршавања датог задатка у процесу друштвене репродукције. Правно
лице предузећа испољава се у његовом односу како према члановима радног колектива
тако и према другим предузећима и према друштвеној заједници. Испуњавање
одређених права и обавеза испољава правну способност предузећа, док привређивачка
делатност чини његову пословну способност. Само предузеће функционише
успостављањем одговарајућих међусобних односа елемената производње, који су
усклађени:

 квалитативно,
 квантитативно и
 временски.

Квалитативна усклађеност између елмената производње огледа се у избору радника

одговарајуће квалификованости, те у набавци дате врсте средстава за рад и материјала.
Квантитативна усклађеност између елемената производње испољава се у одговарајућој
сразмери величине радног колектива с обимом средстава за производњу. Временска
усклађеност елемената производње у предузећу испољава се у обезбеђењу
континуитета пословања. Циљеве предузећа, сачињавају разноврсни економски и
неекономски циљеви. Дефинисање циљева предузећа мора да одрази суштину и
разноврсност његовог бића као сложеног економског организма. Оно мора да узме у
обзир све аспекте његових интерних и екстерних међуодноса који одредују његово
укупно понашање и позицију на тржишту. Циљеви предузећа произилазе из његових
функција у друштву, сложености и унутрашње структуре. Пошто односи предузећа са
окружењем нису само економски, то се морају обухватити и неекономски циљеви које
предузеће остварује својим пословањем и развојем.1

1.3. Критеријуми за поделу предузећа

Процес функционисања савремене привреде одвија се преко активности великог

броја различитих предузећа. Она се међусобно могу разликовати према:

 карактеристикама процеса рада (грађевинска, саобраћајна, рударска, индустријска,

трговинска, итд.). Карактеристике процеса рада условљене су, пре свега, задатком
предузећа у процесу друштвене репродукције.;
 виду организовања производње (предузећа са масовном, серијском, појединачном
производњом);
 структури елемената, односно, односу средстава и ангажованог рада (занатска
предузећа, кооперантска, индустријска и предузећа са аутоматском индустријском
производњом).

Предузећа се разликују и према томе ко је власник њихових средстава за

производњу. У нашој привреди, према одредбама Закона о предузећу, постоји
друштвена, мешовита, приватна, задружна и државна својина. Сходно томе, према
својинским облицима, појављују се и следећи типови предузећа:

 друштвена,
1
Кисић С., Перовић-Јовановић М. Економика предузећа, принципи и примена ( Београдска пословна
школа- Висока школа струковних студија, Београд, 2010)
  мешовита,
 приватна и
 државна.

Основни типови предузећа према својини дати су флексибилно. Током њиховог

пословања може се догодити да средства или део средстава промене власника и да се
тиме промени и тип предузећа. На пример, уколико једно друштвено предузеће лоше
послује, оствари губитак, неко приватно предузеће може у њега уложити средства,
омогућити му да преброди кризу и тиме би од друштвеног настало мешовито
предузеће. Временом откупљивањем остатка друштвене својине оно може постати и
приватно. Наша привреда се управо налази у фази транзиције- промени својинске
структуре предузећа. Поред наведених критеријума, предузећа се међусобно разликују
и према форми организовања. Могући облици организовања предузећа у свакој
привреди посебно се дефинишу законским актима.

1.4. Облици организовања предузећа

Према Закону о предузећима, у нашој привреди, предузећа могу бити

организована у форми друштва лица или друштва капитала. У друштва лица се
убрајају ортачко друштво и командитно друштво, док друштва капитала чине друштво
са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво. Сваки од наведених
организационих облика има своје карактеристике. По чему се међусобно разликују
друштва лица и друштва капитала?

Друштва лица одликују персонална својства, међусобно познанство и поверење

чланова, из чега и произилази преузимање неограничене одговорности (укључивање
целокупне имовине) за обавезе друштва. Смрт или иступање неког члана друштва
битно се одражавају на функционисање друштва, могу довести до његове ликвидације.
Такође се пренос удела трећим лицима мора посебно регулисати. Друштва капитала
карактерише ишчезавање персоналних својстава и доминација интереса капитала.
Удели у друштву су релативно лако преносиви и друштво не престаје да постоји због
чињеница везаних за његове чланове (смрт, иступање, пословна неспособност, итд.).
Обавеза сношења губитака у пословању своди се на висину средстава уложених у рад
друштва. Ову поделу не треба сувише стриктно схавтити. Она има више теоријски
смисао, пошто и друштва лица имају неке елементе друштва капитала (посебно
командитно друштво), и друштва капитала имају нека својства друштва лица (посебно
друштво са ограниченом одговорношћу). У суштини, сваки од наведених
организационих облика треба посебно посматрати. Облици организовања предузећа се
пре свега разликују по томе:

 ко је оснивач предузећа,
 на који начин се обезбеђују средства за пословање предузећа,
 на који начин оснивачи преузимају обавезе предузећа,
  како се врши расподела остварених резултата.

Према овим карактеристикама, ако посебни организациони облици појављују се:

 ортачко сруштво,
 командитно друштво,
 друштво са ограниченом одговорношћу,
 акционарско друштво.

Власник средства уз својински ризик бира и тип предузећа за који сматра да ће му

најуспешније омогућити максимизацију добити. Сваки тип предузећа има своја
универзално прихваћена својства, која га чине атрактивним под одређеним условима.
Комбинацијом релевантних момената (однос расположивих и потребних стедстава,
степен ризика улагања, очекивана добит, могуће законске олакшице и сл.) власник
бира онај тип предузећа који му у датом моменту највише одговара, са могућношћу да
га касније релативно лако трансформише у неки други тип за који процени да је
перспективнији. При трансформацији предузећа из једног организационог облика у
други није неопхоно вршити ликвидацију постојећег предузећа.

1.4.1. Ортачко друштво

Ортачко друштво настаје удруживањем два или више физичких лица, у намери
да под заједничком фирмом, уз неограничену солидарну одговорност свих чланова за
обавезе друштва, обављају неку привредну делатност. У случају неуспеха у пословању
целокупна имовина свих чланова овог друштва улази у фонд за покривање постојећих
обавеза. Чланови учествују у добити друштва и сношају губитака сразмерно својим
улозима и у складу са уговором о оснивању. То значи да уколико фондови предузећа
не би били довољни за покриће потраживања, за то би се користила лична својина
чланова друштва.2

1.4.2. Командитно друштво

Командитно друштво је друштво које се оснива уговором два или више лица
ради обављања делатности под заједничком фирмом. Специфичност овог друштва је
подела имовинске одговорности за обавезе друштва. Одговорност је уговором
регулисана тако да неколико чланова одговарају друштву целокупном својом
имовином (солидарно неограничено), представљају га и управљају његовим
пословима.То су тзв. комплементари. Остали чланови друштва одговарају до висине
средстава уложених у друштво, тј. солидарно ограничено. Они се називају
командитори. Комплементар може бити само физичко лице, а командитор и физичко и
правно лице.

2
Закон о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса ("Сл. гласник РС", бр.
25/2000, 25/2002, 107/2005 и 108/2005 - испр.)
 1.4.3. Акционарско друштво

Акционарско друштво је друштво које средства за оснивање и пословање

прибавља издавањем акција. Оснивачи акционарског друштва утврђују износ средстава
која су потребна за оснивање и рад друштва (основна главница). Друштво се може
основати откупом свих акција приликом оснивања (симултано оснивање) или
упућивањем јавног позива за откуп акција (сукцесивно оснивање). Акција (деоница)
јесте хартија од вредности. Она је потврда да је њен власник уложио одређена средства
у дато предузеће, а износ тих средстава чини номиналну вредност акција. На основу
поседовања акција, њихов власник има право да, сразмерно свом делу капитала у
укупном капиталу, учествује у расподели укупне добити (дивиденде), у управљању
акционарским предузећем и у расподели имовине у случају ликвидације акционарског
предузећа. Стварна вредност акција зависи, пре свега, од успешности пословања
акционарског друштва. Уколико оно остварује добит која обезбеђује исплату високих
дивиденди, онда њихова тржишна вредност може премашити номиналну. Такође важи
и супротно- слабо пословање може потпуно обезвредити акције. Улагање у акције носи
одређени ризик и стога је приход од акција једино задовољавајући уколико
превазилази износ који би се за исто време добио у виду камате на уложена средства. У
чему се састоји погодност, са аспекта акционарског друштва, прибављања средстава
путем акција? Предузеће на тај начин долази до потребних средстава, а да при томе не
мора да плаћа камате, као што би то морало случају коришћења банкарских кредита,
чиме би додатно оптеретило своје пословање. Такође на тај начин се расподељује и
ризик пословања. Сносе га сви акционари заједно до износа уложених акција.
Аналогно томе, расподељује се и остварена добит и преносе управљачка права на
акционаре.

1.4.4. Друштво са ограниченом одговорношћу

Друштво са ограниченом одговорношћу је облик предузећа у које се удружује

више лица (правних и/или физичких) са циљем да под заједничком фирмом, уз
одговорност ограничену на унапред одређени имовински улог, учествују у одређеном
привредном подухвату ради кога се друштво оснива. У случају пропадања оваквог
типа предузећа, повериоци имају право на надокнаду из имовине чланова друштва
само до износа улога који је дат у оснивачки фонд. Улози оснивача не морају бити
једнаки, на основу чега чланови овог друштва унапред одређују степен ризика који
желе да прихвате. Друштво са ограниченом одговорношћу је по начину организације и
сношења ризика најближе акционарском друштву.

Мађутим, за разлику од њега, сваки од чланова има само један улог и не може га тако
лако преносити као што се преносе акције. Висина улога обично одређује учешће у
оствареној добити, као и степен права у управљању друштвом. То се посебно
дефинише уговором о оснивању друштва.
 1.4.5. Облици организовања предузећа у развијеним тржишним
привредама

Као основни организациони облици предузећа у развијеним тржишним

привредама јављају се:

 инокосна предузећа,
 ортачка предузећа и
 корпорације.

Инокосна предузећа су власништво једног лица које целокупном својом имовином

покрива обавезе према пословним партнерима и држави. Оно самостално управља
предузећем и запошљава још неколико чланова породице или радника. Овај тип
предузећа најчешће се јавља у оним привредним делатностима које покривају
свакодневне потребе грађана (продавнице, ресторани, сервиси и сл.) и не захтевају
велике почетне суме капитала. Ортачка предузећа настају удруживањем средстава
двојице или више власника ради заједничког остваривања профита. Како се договорити
за обавезе предузећа дефинише се уговором о оснивању и могуће је да одговарају
солидарно целокупном својом имовином (неограничено), огранично до висине улога у
предузеће или комбиновано (неко од ортака целокупном имовином а остали до висине
улога). У складу са тим одређују се и права ортака у управљању предузећем и
расподели оствареног профита. Ортачка предузећа срећу се у сличним областима као и
инокосна предузећа, а често се формирају и ради пружања интелектуалних услуга
(консултантске фирме, адвокатске куће и сл.) Корпорације (деоничка друштва)
прикупљају капитал за пословање емитовањем деоница. Власници деоница су
сувласници корпорација, а број деоница којима располажу одређује њихова у
управљању и учешће у оствареној добити. Корпорације поседују велику финансијску и
поизводну моћ и њихова привредна снага стално расте. То им омогућује да шире своје
пословање и често прерастају границе националних држава. Тако настају
мултинационалне компаније чија је привредна снага некад јача од многих држава.3

2. ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА

3
Богдановић Д., Иванишевић Г. Основи економије ( Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
2004)
 2.1. Појам јавног предузећа

Јавно предузеће се оснива и послује у складу са савезним законом којим се уређује

правни положај предузећа, као и законом којим се уређује обављање делатности од
општег интереса. Државни капитал у јавном предузећу подељен је на акције или уделе
одређене номиналне вредности и уписује се у регистар. Државни капитал у јавном
предузећу чине новчана средства уложена од стране државе и право коришћења над
стварима и правима која су у државној својини. Делатности од општег интереса, јесу
делатности које су као такве одређене законом у области:

 производње, преноса и дистрибуције електричне енергије;

 производње и прераде угља;
 истраживања, производње, прераде, транспорта и дистрибуције нафте и
природног и течног гаса;
 промета нафте и нафтних деривата;
 железничког, поштанског и ваздушног саобраћаја;
 телекомуникација;
 издавања службеног гласила Републике Србије;
 информисања; издавања уџбеника;
 коришћења, управљања, заштите и унапређивања добара од општег интереса
(воде, путеви, минералне сировине, шуме, пловне реке, језера, обале, бање,
дивљач), као и комуналне делатности.

Јавна предузећа се оснивају у области инфраструктуре, комуналне делатности,

управљања добрима од општег интереса. Такође се оснивају и у областима које су од
стратешког или посебног значаја за Републику. Тренутно јавна предузећа послују у
различитим својинским и организационим облицима. Према одредбама Закона о
предузећима, убудуће ће јавна предузећа моћи једино да оснива држава, односно
једниница локале самоуправе. Независно од типа својине или облика организације у
управљању овим предузећем учествује држава путем својих представника. Циљ
учешћа државе је заштита друштвених интереса. Често се може догодити да се
интереси предузећа и друштва не поклапају. На пример, у интересу електропривреде
може бити да подигне цене електричне енергије, али тиме се истовремено игрожава
стандард становништва. Задатак представника државе у том случају би био да процени
оправданост захтева и заштити становништво од нереалних цена. Поред бриге о
ценама води се и брига о квалитету и обиму производа и услуга које се пружају
становништву, а у домену су јавних предузећа. Како јавна предузећа обављају
делатности од посебног друштвеног интереса држава прописује и услове које морају
испуњавати предузећа да би се бавила овим делатностима. Јавна предузећа су, на
пример: „Градско зеленило“, „Инфостан“, „Градска чистоћа“, итд. Због посебног
значаја делатности, као јавна предузећа у државној својини организована су: предузећа
за железнички и ПТТ саобраћај, Електропривреда Србије, Нафтна индустрија Србије,
Предузеће за одржавање и изградњу путева и Предузеће за заштиту и експлоатацију
шума.

2.2. Облици организовања за обављање делатности од општег

интереса

Делатност од општег интереса обављају јавна предузећа. Делатност од општег

интереса могу обављати и други облици предузећа, део предузећа и предузетник, у
складу са савезним законом којим се уређује правни положај предузећа, законом којим
се уређује положај предузетника и законом којим се уређује обављање делатности од
општег интереса, кад им надлежни орган повери обављање те делатности. Други
облици предузећа, део предузећа и предузетник у обављању делатности од општег
интереса имају исти положај као и јавно предузеће, уколико одредбама закона није
другачије прописано.4

2.3. Оснивање јавног предузећа

Јавно предузеће оснива Република Србија. Права оснивача остварује Влада

Републике Србије. Јавно предузеће за обављање комуналне делатности или делатности
од значаја за рад органа јединице локалне самоуправе може да оснује јединица локалне
самоуправе, актом који доноси скупштина јединице локалне самоуправе. У случају да
скупштине јединица локалне самоуправе не могу да усагласе акт у истоветном тексту у
законом предвиђеном року, тај акт доноси Влада Републике Србије. Јавно предузеће
може да оснује и скупштина аутономне покрајине.

Акт о оснивању јавног предузећа поред одредаба утврђених савезним законом којим се
уређује правни положај предузећа, садржи и одредбе о:

1) оснивачком капиталу;

2) правима, обавезама и одговорностима предузећа и оснивача у обављању

делатности од општег интереса;

3) имовини која се не може отуђити, односно имовини за чије је располагање

(отуђење и прибављање) потребна сагласност оснивача;

4) другим питањима која су од значаја за несметано обављање делатности за

коју се оснива јавно предузеће.

2.4. Циљ оснивања и пословања

4
www.wikipedia.org
Јавно предузеће се оснива и послује ради:

1) обезбеђивања трајног обављања делатности од општег интереса и уредног

задовољавања потреба корисника производа и услуга;

2) развоја и унапређивања обављања делатности од општег интереса;

3) обезбеђивања техничко-технолошког и економског јединства система и

усклађености његовог развоја;

4) стицања добити;

5) остваривања другог законом утврђеног интереса.

2.5. Услови за обављање делатности од општег интереса

Јавна предузећа, други облици предузећа и предузетник могу да отпочну

обављање делатности од општег интереса кад надлежни државни орган утврди да су
испуњени услови за обављање те делатности у погледу:

1) техничке опремљености;

2) кадровске оспособљености;

3) заштите на раду;

4) заштите и унапређења животне средине;

5) других услова прописаних овим законом и законом којим се уређује

обављање делатности од општег интереса.

Други облици предузећа и предузетник могу да отпочну обављање делатности

од општег интереса ако имају закључен уговор о правима и обавезама у обављању
делатности од општег интереса. Права, обавезе и одговорности између јавних
предузећа или предузећа са већинским учешћем државног капитала, која обављају
делатност од општег интереса и државе, односно јединице локалне самоуправе или
аутономне покрајине, уређују се актом о оснивању, а поједина права и обавезе могу се
уредити и уговором у складу с законом којим се уређује обављање делатности од
општег интереса.

Уговор садржи нарочито одредбе о:

1) раду и пословању предузећа, односно предузетника;

2) правима и обавезама у погледу коришћења средстава у државној својини за

обављање делатности од општег интереса, у складу са законом;
 3) обавезама предузећа, односно предузетника у погледу обезбеђивања услова
за континуирано, уредно и квалитетно задовољавање потреба корисника
производа и услуга;

4) међусобним правима и обавезама у случају када нису обезбеђени економски

и други услови за обављање делатности од општег интереса;

5) правима и обавезама у случају поремећаја у пословању предузећа;

6) другим правима и обавезама која произилазе из одредаба закона којим се

уређује обављање поједине делатности од општег интереса и овог закона;

7) другим питањима која су од значаја за остваривање и заштиту општег

интереса.

Уговор закључују Влада Републике Србије, односно извршни орган јединице локалне
самоуправе или аутономне покрајине уз сагласност Владе Републике Србије и
предузеће, односно предузетник, који обавља делатност од општег интереса, пре
отпочињања обављања те делатности.

2.6. Имовина

Имовину јавног предузећа и других облика предузећа која обављају делатност

од општег интереса, чине право својине на покретним и непокретним стварима,
новчана средства и хартије од вредности и друга имовинска права, укључујући и право
коришћења добара у државној својини, односно добара од општег интереса. Предузећа
за обављање делатности од општег интереса, могу користити и средства у државној и
другим облицима својине, у складу са законом, оснивачким актом и уговором. Јавна
предузећа и предузећа са већинским учешћем државног капитала, која обављају
делатност од општег интереса, имају своју имовину којом управљају и располажу у
складу са савезним законом којим се уређује правни положај предузећа, законом којим
се уређује обављање делатности од општег интереса, оснивачким актом и уговором.
Јавно предузеће за своје обавезе одговара целокупном својом имовином.

2.7. Органи јавног предузећа

Органи јавног предузећа јесу:

1) управни одбор, као орган управљања;

2) директор, као орган пословођења;

3) надзорни орган, као орган надзора.

Управни одбор и директор јавног предузећа чине управу јавног предузећа. Оснивачким
актом или статутом јавног предузећа може се утврдити да се у јавном предузећу бира и
извршни одбор директора. Председника и чланове управног одбора јавног предузећа
именују и разрешавају сагласно оснивачи, а уколико се та сагласност не постигне у
року предвиђеном овим законом, председника и чланове управног одбора именује и
разрешава Влада Републике Србије. Представници запослених предлажу се на начин
утврђен статутом. Оснивачким актом јавног предузећа утврђује се број чланова
управног одбора, као и њихов мандат. Председник управног одбора има заменика кога
одређује оснивач актом о именовању управног одбора. Актом о именовању
председника и чланова управног одбора јавног предузећа може се одредити да
председник управног одбора остварује у јавном предузећу права и обавезе из радног
односа. Чланови управног одбора имају право на одговарајућу накнаду за рад у
управном одбору, чију висину утврђује управни одбор јавног предузећа, на основу
критеријума садржаних у годишњем програму пословања јавног предузећа. Директора
јавног предузећа именују и разрешавају сагласно оснивачи у року предвиђеном овим
законом, а уколико се та сагласност не постигне, директора именује и разрешава Влада
Републике Србије. Оснивачким актом јавног предузећа утврђује се мандат директора.
Оснивач може до именовања директора јавног предузећа да именује вршиоца
дужности директора. Вршилац дужности директора може обављати ту функцију
најдуже једну годину. Управни одбор јавног предузећа има делокруг управног одбора
и скупштине, утврђен савезним законом којим се уређује правни положај предузећа и
статутом. Директор јавног предузећа има делокруг утврђен савезним законом којим се
уређује правни положај предузећа и статутом. Надзорни одбор јавног предузећа има
делокруг утврђен савезним законом којим се уређује правни положај предузећа и
статутом.5

2.8. Општи акти и упис у регистар

Општи акти јавног предузећа су статут и други општи акти утврђени законом.
Други облици предузећа који обављају делатност од општег интереса имају опште акте
у складу са савезним законом којим се уређује правни положај предузећа. Јавна
предузећа и други облици предузећа који обављају делатност од општег интереса
уписују се у судски регистар у складу са савезним законом којим се уређује правни
положај предузећа, Законом о јавним предузећима и законом којим се уређује
обављање делатности од општег интереса. Предузетник који обавља делатност од
општег интереса уписује се у регистар у складу са савезним законом којим се уређује
правни положај предузећа, законом којим се уређује положај предузетника, овим
законом и законом којим се уређује обављање делатности од општег интереса.

2.9. Оснивачка права и улагање капитала

5
www.scribd.com
 Јавна предузећа и предузећа са већинским учешћем државног капитала, која
обављају делатност од општег интереса, могу основати зависно друштво капитала за
обављање делатности из предмета свог пословања утврђеног оснивачким актом. На акт
сагласност даје Влада Републике Србије, односно надлежни орган јединице локалне
самоуправе или аутономне покрајине и Влада Републике Србије, кад Република није
оснивач. Одлуку о расподели добити доноси управни одбор јавног предузећа уз
сагласност Владе Републике Србије. Јавна предузећа, као и предузећа са већинским
учешћем државног капитала, која обављају делатност од општег интереса и други
облици предузећа која обављају делатност од општег интереса могу улагати капитал у
друга друштва капитала за обављање делатности од општег интереса или делатности
која није делатност од општег интереса, на основу претходне сагласности Владе
Републике Србије. Предлог за давање сагласности, Влади Републике Србије подноси
министарство надлежно за одговарајућу област.

2.10. Расподела добити и унапређење рада и развоја

Одлуку о расподели добити доноси управни одбор јавног предузећа уз

сагласност Владе Републике Србије. Унапређење рада и развоја јавног предузећа
заснива се на дугорочном и средњорочном плану рада и развоја. За сваку календарску
годину јавно предузеће доноси годишњи програм пословања. Годишњи програм
пословања посебно приказује планиране изворе прихода и позиције расхода по
наменама, критеријуме за коришћење средстава за помоћ, спортске активности,
пропаганду и репрезентацију, као и критеријуме за одређивање зараде председника
управног одбора и одређивање накнаде за рад председника надзорног одбора и чланова
управног и надзорног одбора. На планове и програме сагласност даје Влада Републике
Србије, на предлог надлежног министарства.

2.11. Промена делатности, седишта и фирме

Јавно предузеће може, поред делатности за чије је обављање основано, да

обавља и друге делатности уз сагласност оснивача. Промена седишта и фирме јавног
предузећа врши се уз сагласност оснивача, на начин утврђен оснивачким актом јавног
предузећа.6

2.12. Накнада за коришћење добара од општег интереса

Јавна предузећа, други облици предузећа и предузетник, када у обављању

делатности од општег интереса користе добра од општег интереса, плаћају накнаду за
коришћење тих добара у складу са законом којим се уређује обављање делатности од
општег интереса, односно заштита, унапређење и коришћење добара од општег
интереса.

6
www.economist.com
2.13. Овлашћења оснивача и обезбеђивање заштите општег интереса

У случају поремећаја у пословању јавног предузећа и предузећа са већинским

учешћем државног капитала, које обавља делатност од општег интереса, оснивач може
предузети мере којима ће обезбедити услове за несметано функционисање предузећа и
обављање делатности за које је предузеће основано, осим ако је оснивачким актом и
законом којим се уређује обављање делатности од општег интереса другачије
одређено, а нарочито:

1) промену унутрашње организације јавног предузећа;

2) разрешење органа које именује и именовање привремених органа предузећа;

3) ограничења права појединих делова предузећа да иступају у правном

промету са трећим лицима;

4) ограничење у погледу права располагања појединим средствима у државној

својини;

5) друге мере одређене законом којим се уређују услови и начин обављања

делатности од општег интереса и оснивачким актом.

Кад поремећај у пословању јавног предузећа чији је оснивач јединица локалне

самоуправе, односно аутономна покрајина може имати за последицу угрожавање
живота и здравља људи или имовине, а надлежни орган оснивача не предузме
благовремено потребне мере, те мере може предузети Влада Републике Србије. За
време ратног стања или непосредне ратне опасности оснивач може у јавном предузећу
и предузећу са већинским учешћем државног капитала које обавља делатност од
општег интереса, утврдити организацију за извршавање послова од стратешког значаја
за Републику. Ради обезбеђивања заштите општег интереса у јавном предузећу, Влада
Републике Србије, односно надлежни орган јединице локалне самоуправе или
аутономне покрајине уз сагласност Владе Републике Србије, кад Република није
оснивач, даје сагласност на:

1) статут;

2) давање гаранција, авала, јемстава, залога и других средстава обезбеђења за

послове који нису из оквира делатности од општег интереса;

3) тарифу (одлуку о ценама, тарифни систем и др.), осим на одлуку о ценама

производа и услуга које су на савезном нивоу;

4) располагање (прибављање и отуђење) имовином предузећа веће вредности,

која је у непосредној функцији обављања делатности од општег интереса,
утврђеном оснивачким актом;

5) акт о општим условима за испоруку производа и услуга;

 6) улагање капитала;

7) статусне промене;

8) акт о процени вредности државног капитала и исказивању тог капитала у

акцијама, као и на програм и одлуку о својинској трансформацији;

9) друге одлуке, у складу са законом којим се уређује обављање делатности од

општег интереса и оснивачким актом.

Остваривање општег интереса у другим облицима предузећа која обављају делатност

од општег интереса за Републику, односно за јединицу локалне самоуправе или
аутономну покрајину, обезбеђује се давање сагласности Владе Републике Србије,
односно надлежног органа јединице локалне самоуправе или аутономне покрајине уз
сагласност Владе Републике Србије на:

1) статут;

2) тарифу (одлуку о ценама, тарифни систем и др.) осим на одлуку о ценама

производа и услуга које су на савезном нивоу;

3) друге одлуке у складу са законом којим се уређује обављање поједине

делатности од општег интереса и уговором.

2.14. Остваривање права на штрајк

У јавном предузећу и другим облицима предузећа који обављају делатност од

општег интереса право на штрајк запослени остварују у складу са савезним законом
којим се уређују услови за организовање штрајка, колективним уговором и актом
оснивача, односно послодавца о минимуму процеса рада. У случају да се у јавном
предузећу, односно у другом облику предузећа које обавља делатност од општег
интереса, не обезбеде услови за остваривање минимума процеса рада, министарство
надлежно за област у оквиру које је та делатност, предузима неопходне мере, ако
оцени да могу наступити штетне последице за живот и здравље људи или њихову
безбедност и безбедност имовине или друге штетне неотклоњиве последице, и то:

1) увођење радне обавезе;

2) ангажовање радника из других техничко-технолошких система и других

радника;

3) покретање поступка за утврђивање одговорности директора и председника и

чланова управног одбора јавног предузећа.7

7
www.emagazin.co.yu
 Закључак

Из овде наведеног долазимо до закључка да је предузеће битан чинилац једног

друштва и државе, њене стопе развоја и економске јачине и стабилности. По угледу на
развијене земље света и ми бисмо сада у нашој држави у време транзиције и промена у
друштву требали да своју привреду и развој усмеримо ка малим и средњим
предузећима. Стимулисати треба првенствено младе, амбициозне, предузимљиве људе
да усмере своје способности на формирање истих. Мислим да би и држава морала да
осмисли стратегију у подстицању оснивања и унапредења малих и средњих предузећа
која сутра могу да буду носиоци привредних активности. Разним олакшицама и
субвенцијама да изаде у сусрет покретању наведених предузећа. Процес транзиције
који се неминовно намеће, на путу до коначног циља, прошле су многе земље садашње
чланице ЕУ, па отуда исти није мимоишао ни Србију. Привреда Србије је током
деценија константно урушавана. Услед ратних неприлика делимично или тотално
уништени индустријски објекти уз губитак тржишта, условили су драстичан пад обима
производње.У условима када привреда Србије само делимично функционише, број
незапослених се стално увећава, стандард грађана у складу са куповном моћи, наравно,
има тенденцију свакодневног опадања. Решење нагомиланих проблема, треба тражити
у очекивању нових инвестиционих улагања од стране домаћих и иностраних
инвеститора. Увођењем свежег капитала у привредне токове Србије резултирало би
растом индустријске производње, значајним смањењем броја незапослених и јачањем
стандарда грађана. Елиминисањем сиве економије и повратком изгубљеног тржишта,
савесним и одговорним пословањем, повратили бисмо раније годинама стицан углед у
пословном свету.

Литература

1. Кисић С., Перовић-Јовановић М. Економика предузећа, принципи и примена

( Београдска пословна школа- Висока школа струковних студија, Београд, 2010)
2. Закон о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса ("Сл.
гласник РС", бр. 25/2000, 25/2002, 107/2005 и 108/2005 - испр.)
3. Богдановић Д., Иванишевић Г. Основи економије ( Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд, 2004)
4. www.wikipedia.org
5. www.scribd.com
6. www.economist.com
7. www.emagazin.co.yu