АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА

Пећ-Лепосавић

Семинарски рад рад

Предмет: Увод у информационе системе

Примена рачунара у индустрији

Ментор: Студент:
Др Бојан Прлинчевић, проф. Јован Тодоровић
Бр. Индекса 135/21

Лепосавић
2022. године
Cадржај

1.Увод.........................................................................................................................................................1
2. Апликативни софтвер............................................................................................................................2
2.1. Програми за обраду текста............................................................................................................4
2.2. Програми за рад са табелама........................................................................................................4
2.3. Програми за рад са базама података............................................................................................5
2.4. Програми за обраду цртежа..........................................................................................................6
2.5. Програми за обраду слика.............................................................................................................7
2.6. Програми за анимацију..................................................................................................................8
2.7. Програми за обраду звука..............................................................................................................8
2.8. Програми за прорачуне у науци и техници...................................................................................8
2.9. Игрице..............................................................................................................................................8
3. Мicrosoft Office.......................................................................................................................................9
3.1. МС Office 2003...............................................................................................................................10
4.Закључак................................................................................................................................................12
5.Литература............................................................................................................................................13
1.Увод

Сваки савремени електронски рачунар, поред своје физичке конструкције-хадвера

поседује и систем програма- софтвер.Софтвер је низ наредби који је смештен у меморији
рачунара, извршава се на неком хардверу и неопходан је за сврсиходно деловање једног
рачунарског система. Софтвер је добио назив од енглеске речи „soft“-меко.Дакле,
софтвер може да се дефинише као свеоубхватни збир информатичких програма, процеса,
правила, документације и датотека у вези, који чине дио операција једног информатичког
система.

На основу функција које извршава, софтвери се дијеле на следеће групе :

а) Системски софтвер

б) Апликативни софтвер

Апликативни програми су програми који кориснику омогућавају да помоћу њих на

рачунару решавају различите проблеме. Другим речима, то је већина програма које
употребљавају корисници рачунара, а називају се и кориснички софтвер.
 2. Апликативни софтвер

Апликативни софтвер ( кориснички програм) се састоји од програма који

управљају рачунарским системом да би се извршиле конкретне активности обраде
података за корисничке потребе.Извршавање софтвера или програма од стране корисника
рачунарског система данас обично укључује учитавање корисничког софтвера и података
са хард диска, интерактивну обраду података и похрањивање података на хард диск. У
прошлости су се уместо хард диска користиле магнетне траке или неки други тип трајне
меморије.

Апликативни софтвер се у свом извршавању ослања на системски софтвер,

првенствено на оперативни систем.

Рачунар у току извршавања софтвера прати унапред утврђен низ наредби да би

омогућио кориснику да податке обради на одговарајући начин.Апликативни софтвер
корисник може да купи на тржишту као готов, или се користити адекватним софтвером у
јавном власништву, а може и наручити израду софтвера, или га израдити у властитој
жељи.

У ову категорију спадају:

а) Апликативни програми општа намене (текст-процесори, алати за табличне

прорачуне, програми за графику)

б) Пословни апликативни програми (књиговодство, финансија, маркетинг,

производња)

ц) Научни апликативни програми (научне анализе, инжињерски дизајн)

д) Остали апликативни програми (образовни софтвер, игре, музика и уметност)

У апликативне програме спадају програми за:

· обраду текста,

· рад са табелама ,

· цртање,

· рад са базама података,

· обраду слика и анимација,

· компоновање и обраду звучних записа,

 · прорачуне у науци и техници и статистику,

· игре и др

Апликативни софтвер корисник може реализовати на један од следећих начина:

- куповином апликативног софтвера и

- сопственим развојем.

За компаније које поседују властити кадровски потенцијал, обучен и доказан,

карактеристично је да приступају самосталном развоју у имплементацији апликативног
софтвера за сопствене потребе, али и за тржиште.

Најчешће корисник купује готове софтверске пакете од афирмисаних произвођача који

обезбјеђују одговарајућу подршку, што подразумева обуку кадрова, литературу и
одржавање апликације.

Апликативни софтвер се може груписати у сљедеће програмске пакете:

 Финансијско-рачуноводствени пакети ( потпуно аутоматизују процесе вођења

финансија, рачуноводства и вођења пословних књига )

 Индустријски пакети ( управљају процесима у индустријском пословању)

 Статистички пакети ( развијени су за све хардверске платформе од мини и

микро до великих рачунарских система )

 Системи за подршку одлучивању ( или ДСС помажу при доношењу одлуке )

 Експертни системи ( представљају предводницу технологије вештачке

интелигенције )

 Процесни системи ( врше неопходне обраде и прослеђују управљачке команде у

производни процес)

 Графички софтвер ( најпознатији графички софтвер је Мicrosoft windows )

 Процесори текста ( обрада текста уз помоћ рачунара )

 Радне табеле ( представљају један од начина да се подаци сместе у

дводимензионалне табеле и за то постоји више програма )

Апликативни прозор је правоугаоно подручје на екрану у коме се приказује сам

апликативни програм. Он садржи обрађиване податке, меније, помоћне прозоре, панеле и
сл.
Апликативни програм се могу поделити на разне начине.

Најчешћа подела је према областо примене. Можемо разликовати:

 Текст процесоре

 Радне табеле

 Системе за управљање базама података

 Графичке програме

 Игре и слично

2.1. Програми за обраду текста

Програми за обраду текста намењени су писању најразличитијих врста докумената.

Писањем се данас сматра пуно више од самог типкања: исправљање и обликовање текста,
уметање слика, графикона, таблица. Најраспрострањенији програм за обраду текста је

Мicrosoft Word из пакета Microsoft Office. Једна од бесплатних алтернатива је дио

пакета Оpen Office и зове се Writer. Прe десетак година врло је популаран био WоrdPerfect,
данас готово потпуно непознат.За штампање књига, брошура, и приручника користи се
софтвер за PC издаваштво.Овај софтвер омогућава припрему високо квалитетног текста и
графике и рад са штампачима који имају високу резолуцију. Познате апликације за ову
намјену су: QуаrkXPress, Page Maker.

2.2. Програми за рад са табелама

Програми за рад с табелама имају на екрану приказане табеле, подељене на врсте и

колоне, које служе за приказивање и обраду пословних података.

Окружење у ком се одвија рад програма чине:

 радне табеле за уношење, рачунање и анализу података,

 графикони за графичко представљање података,

 базе података за обраду велког броја информација,

  посебне могућности за форматизовање, графику и креирање штампаних и
тренутних извјештаја.

Радне табеле се састоје од ћелија у које се уносе подаци, који могу бити изворни и
изведени.

Изворни подаци се уносе у ћелију директно, док се изведени формирају у ћелији

помоћу формула у којима се позивају изворни или други изведени подаци.

Подаци у табели могу се представити графиконима разних облика (линијама,

хистограмима, круговима, питама, итд).

Промена једног податка доводи до аутоматске промене свих изведених података у

табели и нам графиконима у складу с овом изменом. Ипак, ови програми нису намењени
за управљање базама података и не треба злоупотребљавати ове могућности и користити
их за то. Будући да су намењени за пословне примене, ови програми на основу табела и
база података имају и могућности за брзо креирање различитих сумарних извештаја и
графикона, намјењеним руководећим структурама у фирмама.

2.3. Програми за рад са базама података

Програми за управљање базама података користе се за манипулацију великим

бројем података. Сваки логички повезани скуп чини базу података.

Систем за управљање базама података треба да обезбеди основне функције:

 Креирање базе података,

 Поновни приступ подацима,

 Модификацију података,

 Сортирање података,

 Контрола приступа подацима,

 Формирање извештаја.

Креирање базе података обухвата уношење и записивање података на носиоцу

информација (диск, дискета, трака) Поновни приступ подацима јесте поступак који се
састоји од одређивања места, односно налажења података на носиоцу информација,
форматирања података и одређивања траженог података међу подацима који су на
располагању.
 Подаци ускладиштени на носиоцу информација не морају бити у облику који је
погодан за непосредно коришћење, већ може бити потребно додатно форматирање
података, а понекад и преуређење у други редослед.

Модификација или ажурирање базе података подразумјева додавање нових

података у базу, уклањање података из базе и измјене на подацима у бази.

Сортирање базе података значи уређивање података у бази по редослиједу задатом

неким критеријумом.

Контрола приступа подацима је унутрашње регулисање тока поступка управљања

подацима. Она утврђује да ли неки корисник може да приступи подацима и да их мења,
као и поступак када више корисика приступа истом податку.

Примењујући различите критеријуме, на основу података у бази могу се формирати

разни извештаји. Они могу да се прикажу на екрану или да се одштампају на папиру.

2.4. Програми за обраду цртежа

Примењују се за обраду цртежа у рачинару на векторски начин. Неки програми су

више намењени дизајну, а неки су намењени техничком цртању.

Без обзира којој групи припадају, сви програми за цртање имају велики број
сличних наредби које могу да се поделе у следеће групе:

 наредбе за цртање основних графичких објеката,

 наредбе за манипулисање објеката,

 наредбе за трансформације објеката (укључују наредбе за растезање, сажимање

и симетрично пресликавање објекта),

 наредбе за глобални преглед слике,

 наредбе за коришћење текста и

 наредбе за димензионисање.

Наредбе за цртање основних графичких објеката укључују наредбе за цртање дужи

и изломљених линијеа цтање слободном руком, цртање квадрата и правоугаоника, цртање
круга или елипсе.
 Наредбе за манипулацију објекатима укључују наредбе за означавање,
премештање, брисање, копирање и ротацију објеката, попуњавање затворене контуре
бојом или шрафуром, груписање више објеката у један или раздруживање групе у
појединачне објекте. Пре изводјења било које наредбе за манипулацију или
трансформацију објеката, објекат над којим се изводи наредба мора бити означен
коришћењем наредбе за означавање.

С обзиром на то да је екран монитора најчешће много мањи од цртежа који се црта

помоћу рачунара, потребно је поједине делове цртежа увеличати за време цртања, а
повремено цео цртеж умањити да би се добио преглед слике. Због тога у свим програмима
за цртање постоје наредбе за глобални преглед слике уз помоћ којих поједини делови
цртежа могу да се увећају или умање.

Наредбе за коришћење текста користе се код програма намењених за техничко

цртање за опис цртежа. Ови програми имају само најосновније могућности које
задовољавају потребе програма.

Код програма који су више намењени дизајну ове наредбе су богатије и укључују
обични и украсни текст, библиотеке слика и симбола, као и наредбе за манипулацију
текстом, које се користе на сличан начин као код процесора текста.

Наредбе за котирање користе се за означавање димензија на техничким цртежима.

Програми више намјењени дизајну имају само основне могућности за котирање, док је код
програма намјењених техничком цртању репертоар ових наредби знатно богатији.

2.5. Програми за обраду слика

Програми за обраду слике примењују се за представљање слике у рачунару на

растерски - битмапирани начин (паинт програми). Користе се за уношење слике у рачунар
помоћу одговарајућег уређаја (скенер, дигитални фотоапарат итд.) и њихову обраду.

Ови програми имају дeо наредби сличан наредбама програма за обраду цртежа, а и
логика и начин коришћења ових наредби слични су као код програма за обраду цртежа.
Поред ових наредби, постоји и велики број наредби карактеристичних за обраду слика
(нпр. промена осветљености, контраст, различити ефекти, филтери, итд)
 2.6. Програми за анимацију

Програми за анимацију омогућавају стварање покретних слика, филмских секвенци

и сл., комбиновањем разних техника, визуелних и звучних ефекта као што су нпр: цртежи,
слике, филмови, звук, ..

Ови програми се користе и у дизајну, пројектовању, за прављење рекламних

спотова и многе друге примене...

2.7. Програми за обраду звука

Ови програми се примењују за обраду звучних записа на сличан начин као што се
процесори текста примењују за обраду текста.

Ови програми омогућавају компоновање тј. почетно стварање музичких дела,

уношење у рачунар постојећих дела (задавањем нота, свирањем на клавијатурама путем
аудио-улаза итд.), као и различите накнадне обраде унетих звучних записа тј. њихову
измену додавањем или избацивењем појединих делова, замену инструмената, различите
звучне ефекте итд. Широко се примењују у музичкој индустрији.

2.8. Програми за прорачуне у науци и техници

Програми за прорачуне у науци и техници се примењују у различитим научно-

техничким прорачунима - статичким и динамичким прорачунима у грађевинству и
машинској индустрији (посебно аутомобилској), затим у контроли производње и у
инжењерству. Намењени су ужем кругу корисника, за област за коју је програм
предвиђен.

2.9. Игрице

Посебну велику групу апликативних програма чине игре, које представљају знатан дeо
индустрије софтвера. Намјењене су најразличитијим узрастима, од најмађе деце до
одраслих.
 3. Мicrosoft Office

Мicrosoft Office је еволуирао из пакета производа за личну употребу у

свеобухватни и интегрисани систем. Изграђен на алатима које многи људи већ познају,
Мicrosoft Office данас представља скуп програма, сервера, сервиса и решења која пружају
алате за ефикасан радтимова, управљање процесима и интелигентно коришћење
информација.

Сваки производ има одређену улогу у Мicrosoft Office -у. Стално нове карактеристике и
могућности ових програма подржавају рад са сарадницима, партнерима и корисницима, а
организацији помажу да прикупи и користи информације. Људи често мисле да је
Мicrosoft Office један програм, а уствари се ради о скупу програмских пакета различите
намјене али функционално добро повезаних тако да могу ефикасно да раде заједно (као
цјелина).

Постоји, наравно, и више варијанти Мicrosoft Office са донекле различитим скупом

програма, односно пакета а који се везано продају и заједно инсталирају. Ако купите
Стандард верзију

Мicrosoft Office -а, добијате минимално Мicrosoft Wоrd, Мicrosoft Еxcel, Мicrosoft
PowePoint, Мicrosoft Оutlook и Мicrosoft Internet Еxploler. Ако купите Small Busines
издање, уместо Power Point, добијате Small Bisuiness Tools. Све програме и пакете могуће
је ипак класификовати на сљедећи начин:

1) спреадсхеет пакети

2) пакети за обраду текста,

3) пакети за рад са базом података,

4) графика и стоно издаваштво,

5) презентација,

6) рад у Интернет окружењу.

3.1. МС Office 2003

Оффице 2003 је канцеларијски програм који малим и великим компанијама

омогућује већу продуктивност дајући им бољи увид у пословне информације. Оффице
2003 даје могућност дубљег улажења у пословност, бољег доношења одлука, те утиче на
бољу продуктивност и успешност. Коришћењем Оффице 2003 у организацији где
имплементиран Мицрософт Оффице СхареПоинт

Портал Сервер 2003 даје радницима кроз заједнички рад једноставније и квалитетније
коришћење и дјељење информација, што им омогућава брже и паметније доношење
одлука.

У наставку ћемо дати кратак опис компонената МС Оффице-а:

МИЦРОСОФТ WОРД - најпродаванији wорд процесор који служи за обраду текста те

омогућава кориснику да креира квалитетан документ.

МИЦРОСОФТ ЕXЦЕЛ - програм за рад с табелама, олакшава анализу и дијељење

информација. Помаже у тимском раду, те у заштити и контроли приступа подацима.

МИЦРОСОФТ ОУТЛООК - пружа јединствено окружење за управљање епоштом,

календарима, контактима, те другим информацијама. Даје иновације које помажу при
комуникацији и организацији састанака.

МИЦРОСОФТ ПОWЕР ПОИНТ - програм с најновијим додацима који помаже за израду

презентација система Мицрософт Оффице.

МИЦРОСОФТ АЦЦЕСС -програм за управљање базама података.

Једноставно креирање или употреба база чине организацију, приступ или дијелење
информација пуно једноставнијим.

МИЦРОСОФТ ФРОНТ ПАГЕ - флексибилан и функционалан програм за стварање и

одржавање wеб-страница.

МИЦРОСОФТ ПУБЛИСХЕР - програм за пословно објављивање и стварање

маркетиншког материјала. Омогућава контакт и комуникацију с клијентима те израду
маркетиншких материјала у властитој кући, брзо и ефикасно.

МИЦРОСОФТ ИНФО ПАТХ - програм за прикупљање и управљање информацијама,

омогућава обављање три основне активности: стварање динамичних образаца,
попуњавање образаца и њихово подношење у XМЛ формату.
МИЦРОСОФТ ОНЕ НОТЕ - програм за стварање, управљање и организовање биљежака
на рачунару, као и за спремање података на једно место. Може се корисити на лаптопу,
десктопу или Таблет ПЦ-у. МИЦРОСОФТ ОФФИЦЕ ВИСИО - програм за стварање
пословних и техничких дијаграма Мицрософт Оффице. Може помоћи да се идеје и
традиционални пословни подаци претворе у графички облик.
4.Закључак

Апликативни софтвер чине програми направљени за специфичну сврху и нису у

директној вези са хардвером. При свом извршавању ослањају се на системски софтвер,
посебно на оперативни систем. Обично се купују одвојено од рачунарског хардвера.

Апликативни софтвери раде са подацима да би произвели информације које су

разумљиве корисницима.

Развојни тим (пројектанти, програмери …) користе развојна окружења и

технологије да би развијали апликативне софтвере.

Кроз овај семинарски рад објаснили смо шта је то апликативни софтвер те који су
то апликативни програми.

Обзиром да су рачунар и рачунарски програми незаобилазни дио радне околине у

данашњем друштву, циљ је често могуће остварити увођењем нових софверских решења
која ће олакшати пословање.

Будући кориснички интерфејси ће бити изграђени на бази нових технологија као што су:

– Интерфејси на природном језику

– Агенти

– Виртуална реалност

Будуће апликације ће бити прилагођене мрежном окружењу.

 5.Литература

1. Расим, Дацић, Данимир, Мандић Информатика и рачунарство, Национална и

Универзитетска библиотека Босне и Херцеговине , Сарајево, 2003.
2. Рољић, Л., Увод у информатику, Универзитет Бања Лука, 1994.
3. Стјепанек, Н., Шокац Д, Валковац Б. Информатика 3, Школска књига, Загреб, 2006.