ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

МЕДИКА

БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД: ИНФОРМАТИКА

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У ПОСЛОВАЊУ

Ментор: Студент:

Доц. др Зоран Катанић Александар Ђурђевић

Број индекса:______________

Лозница, фебруар, 2020.

 САДРЖАЈ

УВОД ..................................................................................................................................... 2

1. ИНФРАСТРУКТУРА ЕЛЕКТРОНСКОГ ПОСЛОВАЊА ............................................ 3

2. АДМИНИСТРАТОР ТЕХНОЛОШКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ...................................... 5

3. УПРАВЉАЊЕ ТЕХНОЛОШКОМ ИНФРАСТРУКТУРОМ ....................................... 8

4. ИНТЕРНЕТ И САВРЕМЕНО ПОСЛОВАЊЕ .............................................................. 10

5. УПРАВЉАЊЕ ДИГИТАЛНИМ ИДЕНТИТЕТИМА ................................................. 11

6. УТИЦАЈ ЕЛЕКТРОНСКОГ ПОСЛОВАЊА НА ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ЊИХОВЕ

КОРИСНИКЕ ...................................................................................................................... 13

ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................ 18

ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................... 19

1
УВОД

Развој информационо комуникационих технологија и глобалне економије створио је

услове за глобализацију пословања. Укључивањем савремених технологија у
пословање долази до промена начина пословања у односу на окружење али и унутар
саме организације. Информација добија место незаобилазног елемента у структури
тржишта, поред производа, услуга и новца.

Технолошки развој је главни покретач већине процеса глобализације. Технологија се

може дефинисати као скуп друштвених знања потребних за производњу роба и
услуга који имају следеће елементе: производњу, знање, инструменте, могућност
поседовања и промене. Технологија је резултат интелектуалних активности и
представља врсту интелектуалне својине.

Интернет је технологија која је у кратком времену доживела интензивну примену у

пословању. Интернет и информационо комуникационе технологије утичу у већој
мери на развој економије од других фактора политичког, економског или друштвеног
карактера.

Информационо комуникационе технологије утичу на унапређење пословања.

Инфраструктура за електронско пословање је шири појам од ИТ инфраструктуре.
Инфраструктура електронског пословања је скуп платформи, мрежа, производа,
апликација, података и пословних правила намењених управљању интерним и
екстерним пословним процесима.

Инфраструктура се може схватити и као скуп технологија и као скуп платформи и

сервиса. Инфраструктура за електронско пословање је комплексна и захтева много
новчаних ресурса, па менаџмент предузећа мора да донесе бројне стратешке и
оперативне одлуке у вези с реализацијом и управљањем инфраструктуром
електронског пословања. Једно од важних питања и одлука јесте: које компоненте
инфраструктуре ће се развијати интерно, а које ће се изнајмљивати од других
предузећа.

2
1. ИНФРАСТРУКТУРА ЕЛЕКТРОНСКОГ ПОСЛОВАЊА

Прихватајући савремене трендове као подразумевајуће опције трзишног престижа

организације се углавном опредељују за интернет инфраструктуру у повезивању
својих пословних апликација са пословним партнерима и другим учесницима на
тржишту. Пре дефинисања електронског пословања треба нагласити да оба
модалитета електронско и неелектронско пословање заједнички користе и деле
електронску инфраструктуру расположивих ресурса укључујући природе ресурсе,
радну снагу, структуру, опрему, телекомуникацију и друге сервисе.

Инфрастуктура представља скуп заједничких техничких ресурса који омогућавају да

се креира платформа за апликације е-пословања организације.

Инфраструктура е-пословања може се изградити на следећи начин:1

 хардверска платформа,
 платформа текеломуникације,
 платформа софтвера,
 платформа сервиса,
 људски ресурси,
 платформа рачунских мрежа и интернет платформа,
 електронска размена података.

Организације користе интернет за креирање окружења које одездеђују сарадњу и

кординацију у раду са обезбеђивања информационих токова између различитих
функционалних области и кординацију пословних процеса у оквиру организације.
Осим тога интернету може да буде доступан броју екстерних субјеката. Овакав
интернет приступ интернету се назива и експанет.

1
Симовић, В., Електронско пословање, Висока школа струковних студија за информационе
технологије, Београд, 2013, стр. 60.

3
Експанет апликације дозвољавају шири приступ јер обухватају мрежно повезивање
организације и одређеног просторно удаљеног окружења под одређеним условима и
користе се осим за заједничко коришћење расположивих информационих ресурса и
као сарадничка пларформа за пројекте у оквиру којих учествује већи број
организација, односно пројекти из различитих организација.2

Две перспективе управљања инфраструктуром е-пословања су:3

 инфраструктура технологије – односи се углавном на инфраструктуру

хардвера и обухвата надгледање сервера, клијената, мреже али и системског
софтвера као што су оперативни системи и претраживачи. Управљање
инфраструктуром е-пословања као што су оперативни системи и
претраживачи,
 инфраструктура апликација – углавном се односе на надгледање софтвера. То
су апликативни програми за пружање услуга запосленима, потрошачима и/или
пословним партнерима.

Сваки од ових елемената инфраструктуре је засебно питање са становишта

менаџмента.

Три нивоа модела инфраструктуре у организацији су: 4

 инфраструктура – хардвер, софтвер, базе података и телекомуникације,

 услуге – софтверске услуге: претраживачи, дигитални новац, сигурносни
систем,
 производи и услуге – web стране индивидуалних компанија и е-тржнице.

2
Симовић, В., Електронско пословање, Висока школа струковних студија за информационе
технологије, Београд, 2013, стр. 63.
3
Раденковић, Б., Електронско пословање, Факултет организационих наука, Београд, 2002, стр. 11.
4
Раденковић, Б., Електронско пословање, Факултет организационих наука, Београд, 2002, стр. 14.

4
Пет нивоа модела инфраструктуре у ланцу информационог система су: 5

 меморије/физички ниво – меморија и хардверске компоненте диска,

 обрада – израчунавања и логика које омогућава процесор,
 инфраструктура – кориснички и екстерни интерфјеси и мрежа као део
спољашње структуре,
 апликације/садржај – обрада података у информације путем апликација,
 интелигенција – додатна компјутерска логика која претвара информације у
знање.

2. АДМИНИСТРАТОР ТЕХНОЛОШКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Праћење нових ИТ трендова, опстанак на тржишту и конкурентност условљавају

неизбежно коришћење савремене хардверске опреме, постављање рачунарских
мрежа и одговарајућу софтверску подршку у предузећима различитог профила, било
да је реч о малим предузећима са неколико запослених и малим бројем рачунара или
о великим компанијама са више стотина запослених и рачунара.

Само пројектовање, инсталација, конфигурација и одржавање таквих рачунарских

мрежа захтева компетентне кадрове спремне да одговоре свим захтевима савременог
пословања које укључује хардверска и софтверска решења. Све је већи број
компанија различитог профила које се одлучују за имплементирање рачунарске
мреже у своје пословање, чиме се јавља потреба за особама које ће се бавити
одржавањем и управљањем таквим системима.

Избор и набавка рачунарске и мрежне опреме, пројектовање мрежне инфраструктуре,

конфигурисање и одржавање мреже, као и хардверска, софтверска и корисничка
подршка само су неки од послова који се данас постављају пред администраторе ИТ
инфраструктуре.

5
Раденковић, Б., Електронско пословање, Факултет организационих наука, Београд, 2002, стр. 16.

5
Њихове активности можемо поделити у две велике групе: мрежна администрација и
системска администрација. Под мрежном администрацијом се подразумева:6

 дизајн локалне мреже,

 дизајн бежичне мреже,
 дизајнирање широкопојасних мрежа,
 разумевање мрежних протокола, OSI модела и IP адресирања,
 разумевање концепта домена у мрежном окружењу,
 познавање мрежне опреме,
 конкретан рад са активном и пасивном мрежном опремом,
 познавање PC хардвера,
 познавање хардверскеа архитектуре сервера,
 познавање мрежних сервиса,
 праћење мрежних трендова.

Системска администрација представља комбинацију активности у циљу надгледања

и управљања ИТ инфраструктуром организације. Представља много шири појам од
оног који се код нас интуитивно подразумева под термином систем. Систем
администратори нису програмери. Њихов је задатак да обезбеде функционалност,
буду гаранција исправног и одговарајућег рада мреже, зависно од типа апликација,
броја корисника и подршке пословним процесима.

Пословање модерног предузећа заснива се на правовременим и тачним

информацијама које су данас условљене применом модерне комуникационе
технологије, што додатно наглашава значај систем администратора. Обрада и
руковање информацијама директно зависи од примене информационих технологија,
за шта је директно одговоран систем администратор.

6
Вујовић С., Електронско пословање и електронска интелигенција, Београдска пословна школа,
Београд, 2005, стр. 88.

6
Информациони систем мора бити доступан 24h сата дневно, 7 дана у недељи, а пад
система може имати катастрофалне последице. Пословање предузећа зависи од
издржљивости информационог система, што значи да морају постојати чврст и јасан
план и квалитетна инфратруктура.

Основни задаци систем администратора су:7

 пројектовање информатичког решења,

 имплементација решења,
 корисничка обука,
 корисничка подршка,
 управљање корисничким рачунима,
 политика безбедности,
 ажурирање постојећег и имплементација новог софтвера,
 ресурсирање,
 архивирање и стратегије подршке,
 fault tolerance,
 надгледање и менаџмент,
 оптимизација,
 прогнозирање,
 troubleshoting,
 превентива,
 надоградња хардвера,
 реконфигурација хардверских решења,
 документовање свих активности прописивањем процедура,
 дневни надзор, одржавање и управљање свим деловима система,
 лиценцирање.

7
Вујовић С., Електронско пословање и електронска интелигенција, Београдска пословна школа,
Београд, 2005, стр. 89.

7
Овако сложени послови системске администрације не могу бити одговорност само
једне особе. Најчешће је реч о тиму администратора са јасно подељеним задацима и
одговорностима. Њихов број зависи од величине мреже, броја рачунара, њене
комплексности и изабране топологије.

Велики едукативни центри због природе свога рада не могу брзо и ефикасно да
испрате технолошке промене и у својим плановима и програмима имплементирају
готово свакодневне промене на тржишту. Управо то је и један од разлога што највећи
број данас запослених систем администратора управо има Microsoft сертификат као
један од данас најпрестижнијих и најцењенијих сертификата из ове области.

Процењује се да ће потребе за мрежним и систем администраторима у нашој земљи

изузетно расти у наредном периоду што потврђује и све већи број ново отворених ИТ
компанија. Администратори ИТ инфраструктуре су изузетно одговорни и
ауторитативни. Имају снажну радну етику и високе моралне стандарде. Увек су
спремни на сарадњу и помоћ свим секторима компаније. Имају решење за све
проблеме и због тога су изузетно цењени од стране свих запослених.

3. УПРАВЉАЊЕ ТЕХНОЛОШКОМ ИНФРАСТРУКТУРОМ

Прекиди рада ИТ система узрокују пословна кашњења која могу бити штетна за
продуктивност и квалитет ИТ услуга.

Управљачки софтвер за надгледање мрежа говора/података, сервера и перформансе

апликација омогућује брзо уочавање инцидената који утичу на услуге широм
инфратсруктуре, од једног до другог краја. Са већим прегледом и централизованом
контролом инфраструктуре и структуре саобраћаја, могуће је анализирати токове
промета, спречити проблеме на мрежи и серверу и боље предвидети будуће потребе
за капацитетом.8

8
Вујовић С., Електронско пословање и електронска интелигенција, Београдска пословна школа,
Београд, 2005, стр. 94.

8
Свеобухватно решење, управљање инфраструктуром, омогућује унапређење
ефикасности, смањење оперативних трошкова и достављање поуздане, високо-
квалитетне ИТ услуге које помажу да се задовоље очекивања клијената и пословни
циљеви.

Кључна активност менаџмента је успостављање стандардизације у организацији.

Управљање технолошком инфраструктуром смањен број уговора за подршку и
одржавање смањење набавне цене кроз мултикорисничке лиценце. Стандардизација
системског софтвера за клијент рачунаре, сервер и мрежу подразумева:9

 избор стандардног web browser-a,

 стандардизовани plug-ins програми у целој организацији,
 избор системског софтвера за клијент рачунаре,
 избор системског софтвера за сервере,
 избор софтвера за управљање мрежом.

Одлуке о мрежи заснивају се на унутрашњој мрежи компаније, која је са становишта

е пословања интранет и на екстерној мрежи која може бити екстранет, виртуална
приватна мрежа или линк ка јавном Интернету. Основно питање за менаџмент јесте
да ли управљање мрежом вршити самостално или препустити трећој страни.
Неопходност стандардизовања хардвера за повезивање на Интернет је битна.

Одлуке у вези са меморијама су сличне онима на нивоу мреже. Управљање

меморијама може се вршити интерно и/или екстерно. Уобичајено се јављају: 10

 интранет и екстранет – интерно,

 интернет – екстерно.

9
Раичевић, В., Економски ефекти и правни аспекти електронског новца и електронског плаћања,
Универзитет Привредна академија, Нови Сад, 2012, стр. 5.
10
Раичевић, В., Економски ефекти и правни аспекти електронског новца и електронског плаћања,
Универзитет Привредна академија, Нови Сад, 2012, стр. 7.

9
4. ИНТЕРНЕТ И САВРЕМЕНО ПОСЛОВАЊЕ

Посматрано у целини, Интернет функционише као јединствена глобална мрежа.

Интернет је децентрализован систем више аутономних локалних и глобалних мрежа
које су међусобно повезане. Децентрализација омогућава отпорност мреже на отказе,
јер отказ једног дела мреже не утиче на остатак мреже. Сам начин повезивања
аутономних целина у јединствену мрежу био је подложан сталним променама.

Данашња архитектура Интернета може се описати као скуп међусобно повезаних

логичких целина, које чине мреже појединих провајдера и њихових корисника.
Интернет означава глобални информациони систем који је логички повезан
глобалним јединственим адресним простором заснованим на Интернет протоколу
или његовим будућим екстензијама. Он може да омогући комуникације коришћењем
Transmission Control Protocol/Internet Protocol-a (TCP/IP) или његових будућих
екстензија и/или других IP-компатибилних протокола, он омогућава, користи или
чини доступним, било јавно или приватно, услуге високог нивоа које се ослањају на
комуникациону или сличну инфраструктуру. 11

Развој Интернет технологија започиње педесетих година 20. века у академском и

војном окружењу Сједињених Америчких Држава, док фаза комерцијализације
почиње крајем осамдесетих година. Тада се јављају специјализовани Интернет
сервис провајдери који услугу повезивања на Интернет нуде заинтересованим
корисницима за новац.

Примене TCP/IP протокола нису ограничене само на рачунаре повезане на Интернет.

Због својих перформанси и широке заступљености TCP/IP је већ крајем осамдесетих
година почео да потискује из употребе све остале протоколе. Из тог разлога, TCP/IP
данас представља стандард за међусобно повезивање мрежа. Термин интранет
подразумева коришћење TCP/IP протокола унутар приватних рачунарских мрежа
предузећа, за потребе рада интерних информационих система.

11
Раденковић, Б., Деспотовић-Зракић, М., Интернет технологије, Факултет организационих наука,
Београд, 2011, стр. 23.

10
Сигурносни механизми Интернета су омогућили да подаци буду потпуно нечитљиви
неовлашћеним корисницима, па се развија концепт екстранета, који велике мреже
предузећа, која међусобно послују, повезује преко виртуелних приватних мрежа.

5. УПРАВЉАЊЕ ДИГИТАЛНИМ ИДЕНТИТЕТИМА

Идентитет представља јединствени скуп карактеристика који једнозначно

идентификује неки ентитет информационог система. Ентитет може бити особа или
ресурс. У контексту информатике ентитет је корисник, организација или њен део,
рачунарски ресурс, сервис или било који део ИТ инфраструктуре, а његов идентитет
се представља корисничким налогом. Корисничким налозима се управља
коришћењем наменских складишта корисничких налога заснованих најчешће на
LDAP (Lightweight Directory Access Protocol) протоколу.12

Дигитални идентитет је низ података који јединствено описују особу или ресурс, и
садржи везе између свих ентитета. У савременим рачунарским инфраструктурама,
подаци о ентитету су дистрибуирани и налазе се на различитим локацијама, па је
неопходно успоставити адекватне системе за управљање дигиталним идентитетима.
Већина сервиса у системима електронског пословања захтева пријаву корисника.

Без постојања система за управљање дигиталним идентитетима потребно је памтити

различите приступне параметре за сваки сервис. Системи за управљање
идентитетима омогућавају увођење слоја идентитета у оквиру инфраструктуре, чиме
се исти идентитет, односно кориснички налог, може користити за приступ свим
сервисима.

Управљање идентитетима се дефинише као скуп пословних процеса и

инфраструктуре за креирање, одржавање и употребу дигиталних идентитета, чијом
применом се добија алат за аутоматизацију послова везаних за администрацију
корисника.

12
Вујовић С., Електронско пословање и електронска интелигенција, Београдска пословна школа,
Београд, 2005, стр. 96.

11
На овај начин се побољшава квалитет сервиса, безбедност система и смањење
трошкова. Системи за управљање дигиталним идентитетима обухватају
аутентикацију, ауторизацију, безбедност и приступ систему и омогућују сигуран
приступ ресурсима, ефикасну контролу приступа, брзу промену односа између
идентитета и ресурса, и заштиту поверљивих информација од неовлашћеног
приступа. Основне функционалности ових система обухватају: 13

 дефинисање идентитета ентитета,

 складиштење информација о ентитету,
 приступ информацијама о ентитету,
 хијерархијску организацију ентитета у групе.

Овакви системи имплементирају принципе дефинисане политикама сигурности

предузећа и сматрају се кључном сигурносном компонентом ИТ инфраструктуре.
Предности примене система за управљање дигиталним идентитетима су:14

 корисник се региструје само једном,

 сви ресурси у оквиру инфраструктуре су доступни кориснику с једним скупом
акредитива,
 права приступа могу се дефинисати за сваки ресурс,
 подаци о корисницима чувају се и ажурирају само на једном месту,
 могућа је федерација идентитета, тј. удруживање идентитета различитих
система.

Архитектура система за управљање идентитетима обухвата три компоненте:15

 директоријум сервис,
 управљање приступом,
 управљање животним циклусом идентитета.

13
Раденковић, Б., Деспотовић-Зракић, М., Интернет технологије, Факултет организационих наука,
Београд, 2011, стр. 25.
14
Раденковић, Б., Деспотовић-Зракић, М., Интернет технологије, Факултет организационих наука,
Београд, 2011, стр. 30.
15
Раденковић, Б., Деспотовић-Зракић, М., Интернет технологије, Факултет организационих наука,
Београд, 2011, стр. 26.

12
Директоријум сервис је место за чување података о идентитету. У директоријуму се
чувају и правила приступа ресурсима дефинисана политиком сигурности.
Директоријум сервис се обично базира на LDAP протоколу.

Управљање приступом обухвата проверу идентитета корисника, права приступа

ресурсима, и доделу права приступа у реалном времену. Провера идентитета је
процес којим се доказује идентитет. За доказивање идентитета могу се користити
различите методе, као што су лозинке, PIN кодови, биометријске методе, или њихова
комбинација. Након провере идентитета корисника проверава се да ли корисник има
право приступа траженом ресурсу. Овај процес се назива ауторизација.

Животни циклус дигиталног идентитета обухвата следеће фазе: настанак, трајање и

нестанак. У свакој фази поједине активности се могу аутоматизовати.16

6. УТИЦАЈ ЕЛЕКТРОНСКОГ ПОСЛОВАЊА НА ОРГАНИЗАЦИЈЕ

И ЊИХОВЕ КОРИСНИКЕ

Е пословање је концепт који ће трансформисати многе индустрије у виртуелне мреже

купаца и продаваца. Успешне организације имплементирају е-пословање да
интегришу пословне процесе и побољшају радне операције унутар организације. Као
исход добијају бољи пословни резултат, боље интерне организационе структуре и
ефикаснији менаџмент. Да би у тим променама била успешна, организација мора да
се прилагоди и да савлада нове приступе у стратегији, планирању и вођењу бизниса.

Промене ће се убрзати у будућности, а нова технолошка достигнућа у дигиталној

економији ће обиловати правећи нове фундаменталне приступе у е-пословању влада,
друштава и економија са социјалним, економским и политичким импликацијама.

16
Вујовић С., Електронско пословање и електронска интелигенција, Београдска пословна школа,
Београд, 2005, стр. 99.

13
Електронска трговина и могућност онлине наплате и плаћања, електронско
банкарство и трансфер новца из земље ка иностранству путем Интернета, мобилно
банкарство и пословни софтвер су део концепта е-пословања као целине, које је у
корелацији са економским развојем земље на националном и друштвено-
организационом нивоу.

У државама у којима је интернет скуп, спор или недоступан, друштвена заједница је

на маргинама светских дешавања и савремених токова развоја. У тим крајевима су
организацијама и компанијама ресурси ограничени и не могу на време да реагују
захтевима тржишта. Тако је и у градовима ако нема електронског начина плаћања и
електронске размене информација. Предузећа троше више средстава, ресурса,
времена, људства, што резултује кашњењу, недовољном профиту, несолветности и
неликвидости.

Електронско пословање пружа значајне шансе предузећима да унапреде своје

пословне операције. Да понуде купцима више, по нижим ценама, да повећају
ефикасност, да смање трошкове и да послују у реалном времену 24/7.

Многа предузећа реорганизују своје пословне операције ради максимизирања понуде

купцима базирану на виртуелним могућностима, дозвољавајући купцима да обаве
наруџбину и куповину производа којег нема на лагеру а потом да од добављача, у
року, обезбеде робу за купца. На тај начин цео ланац функционише, а као резултат се
добија мањи трошак продавца, нижа цена за купца и бржа размена информација.

Како електронско пословање не познаје географске границе, многе велике компаније

и познати брендови јачају понуду својих производа онлине. Покрећу нове пословне
активности и унапређују пословне процесе ради доминације на тржишту. Развој
електронског пословања прате многи позитивни ефекти. Помаже организацији,
компанији, друштву и држави да убрза свој социо-економски развој. Пружа многе
повољности пословању да се развија и расте, али такође представља велики изазов
који утиче на друштво у целини.

14
Електронско пословање пружа могућност стварања потпуно новог модела
пословања. Електронске технологије омогућавају слање великог броја информација,
на велике даљине у кратком временском периоду. То омогућава компанијама које у
свом пословању користе електронску технологију да остваре значајне уштеде у
трошковима пословања, екасније обаве своје задатке и буду конкурентније на
тржишту.

Основне карактеристике електронског у односу на традиционално пословање су: 17

 значајне промене односа од продавца ка купцу – купац је у могућности да

промени локацију на Интернету, довољан је један клик па да купац „напусти“
продавницу, односно неколико секунди да одустане од куповине,
 повећана брзина – промене у дигиталној економији се остварују великом
брзином, односно концепти који су показали успех веома брзо се
имплементирају на осталим web локацијама,
 удаљеност више није битан параметар у пословању – удаљеност није
оптерећујући фактор у успостављању пословних односа, стварању
партнерских односа са удаљеним добављачима сировина, пословању са
крајњим корисницима или стварању сличних односа,
 глобално тржиште – Интернет је омогућио стварање глобалне економије, где
тржиште обухвата невероватно велику базу корисника повезаних преко овог
медија. Глобална мрежа омогућује стварање канала комуникације између
пословних партнера,
 смањење временских диспропорција – захваљујући Интернету, време није
ограничавајући фактор у пословању и сарадњи партнера у пословном процесу.
Онлине пословање омогућава континуирану комуникацију 24 часа дневно, 7
дана у недељи,
 вештина управљања је кључ успеха – у дигиталном свету, једноставно је
сакупити информације о купцима. Могуће је генерисати богату базу података
које могу бити од велике користи приликом доношења пословних одлука,
17
Раденковић, Б., Деспотовић-Зракић, М., Интернет технологије, Факултет организационих наука,
Београд, 2011, стр. 46.

15
  отвореност система – једна од битних тенденција у развоју је отвореност ка
новим технологијама и стандардима које оне намећу,
 интердисциплинарност – успешна примена концепта електронског пословања
захтева примењена знања из различитих области економије, менаџмента,
информационих технологија, статистике, итд,
 заштита интелектуалне својине - нови концепт пословања намеће и потребу за
новим регулативама.

Организације које примењују електронско пословање би требале по том основу

остваривати значајне предности, али и у овом случају важи правило да технологија
као таква само пружа могућности, а од умешности њеног коришћења зависи у којој
мери ће се те могућности и искористити и претворити у предности. У том смислу
основна обележја електронског пословања која предузећа препознају као своју шансу
су:18

 иновативни производи и модели пословања,

 непрекидни и готово неограничен приступ светском,
 усмереност ка клијентима, индивидуализација,
 прилагодљивост купцу,
 ефикасније пословање,
 смањивање трошкова.

Као основне предности коришћењем електронског пословања издвајају се: 19

 снижавање трошкова по разним основама,

 бржи степен прихватања од стране купца,
 повећана укупна екасност пласмана,
 могућност брже реакције на захтеве потрошача,
 нове пословне могућности,

18
Фишо, М., Предности електронског пословања у односу на класичан бизнис, Паневропски
Универзитет Аперион, Бања Лука, 2007, стр. 33.
19
Фишо, М., Предности електронског пословања у односу на класичан бизнис, Паневропски
Универзитет Аперион, Бања Лука, 2007, стр. 38.

16
  краћи ланац снадбевања,
 глобално присуство на тржишту,
 значајне уштеде у времену, итд.

Електронско пословање омогућава предузећу конкурентније пословање и повећава

шансу опстанка на тржишту, такође омогућава и интерну и екстерну интеграцију
предузећа. При одлучивање предузетничких организација имплементирају
електронско пословање као део свог свакодневног пословања потребно је да се
направи стратегија имплементације, да се де нишу процеси, води рачуна о техничко-
технолошком аспекту и можда, ако не најважнији онда најосетљивији део, да се
посебна пажња посвети људским ресурсима.

Важне напомене кад је у питању утицај е-пословања на запослене у предузећу су

свакако да техничка достигнућа у добром делу замењују људску радну снагу, да иста
достигнућа траже стручњаке специјализоване за одређена подручја пословања и да
захтева нова знања код свих запослених у организацији. Све ово доводи до закључка
да је улога менаџмента у овом процесу кључна.

17
ЗАКЉУЧАК

ИТ инфраструктура је скуп технологија, платформи и сервиса, који имају циљ да

обезбеде несметану реализацију пословних активности у предузећу. Поуздана,
дистрибуирана и скалабилна инфраструктура представља основу савременог
успешног пословног екосистема.

Савремене ИТ инфраструктуре засноване су на Интернет технологијама. Захтеви

савременог пословања везани за ефикасност, оптимизацију трошкова и скалабилност
инфраструктуре, условили су развој нових приступа у пројектовању и реализацији
ИТ инфраструктуре.

Електронско пословање подразумева обављање пословних процеса уз примену

електронске технологије. Ова врста технологије омогућава слање великог броја
информација на велике даљине у кратком временском периоду. То својство
електронске технологије омогућава компанијама које у свом пословању користе ову
врсту технологије да остваре значајне уштеде у трошковима пословања, ефикасније
обаве своје задатке и буду конкурентније на тржишту.

Међу најважнијим разлозима за оптимистичка предвиђања брзог развоја

електронског пословања су: изванредно брз технолошки развој, развој нових сервиса
и пословних модела и развој националних и међународних стандарда и водича за
електронско пословање. Само предузеће које улаже у свој развој и напредак, које је
спремно на усвајањем иновација у сфери пословање може опстати на пословној
сцени у будућности.

18
ЛИТЕРАТУРА

Вујовић С., Електронско пословање и електронска интелигенција, Београдска

пословна школа, Београд, 2005.

Раденковић, Б., Деспотовић-Зракић, М., Интернет технологије, Факултет

организационих наука, Београд, 2011.

Раденковић, Б., Електронско пословање, Факултет организационих наука, Београд,

2002.

Раичевић, В., Економски ефекти и правни аспекти електронског новца и

електронског плаћања, Универзитет Привредна академија, Нови Сад, 2012.

Симовић, В., Електронско пословање, Висока школа струковних студија за

информационе технологије, Београд, 2013.

Фишо, М., Предности електронског пословања у односу на класичан бизнис,

Паневропски Универзитет Аперион, Бања Лука, 2007.

19