AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA KOSOVSKO METOHIJSKA

LEPOSAVIĆ

Seminarski rad

Predmet: Ekonomija

Tema: Narodna banka Srbije

Mentor: Student:

dr Gordana Jovanović Maja Katanić

Br. indeksa: 62/2021

Leposavić, 2022.

1
SADRŽAJ

UVOD.................................................................................................................................3

1. Istorijat novčanog sistema

Srbije....................................................................................3
2. Organizaciona struktura Narodne banke
Srbije...............................................................5
3. Centralna
banka.............................................................................................................5
4. Nezavisnost centralne
banke..........................................................................................7
5. Cenovna stabilnost kao cilj centralne banke……………………………………………………………….…
9
6. ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………………………………..……….11
7. LITERATURA.................................................................................................................13

2
UVOD

Narodna banka Srbije je jedna od najznačajnijih državnih institucija u Republici Srbiji.

Osnovana je kao 16 centralna banka u svetu domaćim akcijskim kapitalom, 1884. godine na
osnovu Zakona o Privilegovanoj Narodnoj banci Kraljevine Srbije. Pre toga novčani sistem u
Srbiji bio je uređen Zakonom o kovanju srebrnog novca, koji je donet 1873. godine i kojim je
dinar bio jedino zakonsko sredstvo plaćanja.

Zakonom o Privilegovanoj Narodnoj banci Kraljevine Srbije iz 1873. godine definisana je

njena uloga na sledeći način: „U cilju da se jeftinim kapitalima i dobro uređenim kreditom,
trgovina i radinost u Kraljevini Srbiji unapredi, Kraljevska se Vlada ovlašćuje da na osnovima
koji su ovim zakonom propisani, ustanovi Narodnu banku.“ Početna kamatna stopa za
eskontovanje menica bila je niska i stabilna i iznosila je 5,5%, a za zajmove na zaloge 6,5%
godišnje. Te stope su sve do 1941. godine bile relativno stabilne i najčešće su varirale u
rasponu od 5,5-8% na godišnjem nivou.

Za vreme I svetskog rata, Narodna banka je izmeštena u Marsej, dok je za vreme II

svetskog rata imala predstavništvo u Londonu. Narodna banka je više puta promenila svoj
naziv, u skladu sa promenama naziva države i državnog uređenja, i poslovala je u različitim
ekonomskim, društvenim i međunarodnim prilikama, uključujući ratne događaje, trgovinske,
ekonomske i finansijske sankcije, hiperinflaciju i različite međunarodne i unutrašnje političke
prilike.

Danas je Narodna banka Srbije organizovana kao savremena centralna banka, shodno
ciljevima i propisima koji se primenjuju u evropskim i vanevropskim državama. Njena
zakonska uloga je vođenje monetarne i devizne politike u cilju održavanje niske i stabilne
inflacije i očuvanje finansijske stabilnosti u Srbiji.

3
1. Istorijat novčanog sistema Srbije

U vreme formiranja najznačajnijih nacionalnih institucija u Srbiji, novčani je karakterisalo

šarenilo raznih valuta i odsustvo nacionalnog novca. U upotrebi su bili najmanje 43 vrste
novca drugih zemalja, od čega 10 vrsta zlatnog novca, 28 srebrnog i 5 vrsta bakarnog novca. 1

Prvi kovani novac u oslobođenoj Srbiji emitovan je 1868. godine sa likom Milana
Obrenovića. Novi srebrni srpski dinar kovan je prema pravilima Latinske novčane unije,
finoće srebra 835/1000. kovan je u apoenima od 2, 1 i pola dinara, težine 10, 5 i 2,5 grama.
Pušten je u opticaj 1875. godine u ukupnom iznosu od 6 miliona srebrnih dinara.

Prvi zlatan novac iskovan je u Srbiji 1879. godine u nominalnoj vrednosti od 20 dinara.
Povodom proglašenja Kraljevine Srbije 1882. godine kovan je zlatan novac od 10 i 20 dinara.
Prva novčanica u Srbiji izdata je 1884. godine u apoenu od 100 dinara, plativa u zlatu,
izrađena po klišeu od 100 franaka Narodne banke Belgije, članicu Pariske monetarne
konvencije.

Naša Narodna banka osnovana je kao privilegovana privatna akcionarska ustanova, pri
čemu se poslovanje Banke odvijalo pod kontrolom države. Osnivanjem je predviđeno osam
osnovnih funkcija Narodne banke i to: eskontovanje i kupovina menica, kupovina i prodaja
zlata i srebra, davanje zajmova za zalogu zlata i državnih obveznica, primanje novca i drugih
vrednosti u depozit na čuvanje, posredovanje za ostvarivanje zajmova za potrebe države,
isplate i uplate za državne i privatne korisnike, davanje zajmova na bazi poljoprivrednih
proizvoda i primanje štednih uloga.

1
Milan Šojić, Branko Hinić, 130 GODINA Narodne banke Srbije 1884-2014, Bankarstvo 3, 2014, str: 149, UDK
336.711(497.11)“1884/2014“

4
 Od osnivanja pa do danas, Naodna banka je imala 28 guvernera. Posebno su značajni iz
ranijeg perioda Đorđe Vajfert i Dragoslav Avramović, koji je odigrao značajnu ulogu u
eliminisanju hiperinflacije 1994. godine.

2. Organizaciona struktura Narodne banke Srbije

Položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije, kao i odnos prema organima Republike Srbije i
međunarodnim organizacijama i institucijama, uređeni su Ustavom Republike Srbije i
Zakonom o Narodnoj banci Srbije. Sada su organi Narodne banke Srbije: Izvršni odbor,
guverner i Savet guvernera.

Narodna banka Srbije je sada organizovana kao samostalna i nezavisna u obavljanju

svojih funkcija, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije. Osnovni cilj
Narodne banke Srbije jeste postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti, očuvanju i jačanju
stabilnosti finansijskog sistema i realizovanju ostalih ciljeva makroekonomske politike. U
ostvarivanju zakonski definisanih ciljeva, Narodna banka obavlja koordinaciju sa Vladom
Republike Srbije na fiskalnom planu i drugim područjima makroekonomske politike.

Narodna banka sada ima 27 glavnih organizacionih delova, među kojima su sektori za:
monetarne operacije, devizne poslove, finansijsku stabilnost, kontrolu poslovanja banaka,
nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja, poslove sa gotovinom, međunarodnu
saradnju, platni sistem, informacione tehnologije, ljudski resursi, Direkcija za zakonodavno-
pravne poslove, interna revizija, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, Direktorat za
ekonomska istraživanja i statistiku i dr. Narodna banka ima 5 filijala u Beogradu, Novom
Sadu, Kragujevcu, Nišu i Užicu.

3. Centralna banka

Centralna banka je jedna od najvažnijih finansijskih institucija u okviru finansijskog

sistema i finansijskog tržišta u svakoj nacionalnoj ekonomiji. Stabilnost cena, odnosno

5
stabilnost kupovne moći nacionalne valute predstavlja jedan od glavnih zadataka centralne
banke, pored toga na obavlja i veći broj funkcija koje doprinose ostvarivanju kako makro,
tako i mikro ekonomskih ciljeva. Na makro nivou, centralna banka je odgovorna za
sprovođenje monetarne, kreditne i devizne politike što ima značajne implikacje na opštu
privrednu ravnotežu. Na mikro nivou, ona vrši kontrolu i daje podršku funkcionisanju većeg
broja finansijskih institucija koje čine finansijski sistem. Centralna banka utiče na najvažnija
zbivanja na finansijskim tržištima, finansijskom sistemu, ali i šire na celokupnu privredu
jedne zemlje. Centralna banka je javna ili kvazi – javna agencija sa eksplicitnim i ekskluzivnim
pravom kontrole novčanih i kreditnih poslova. Kao “banka svih banaka”, čijim posredstvom
komercijalne banke mogu namirivati svoja uzajamna potražvanja, garantuje vrednost
domaće valute, vodeći politiku stabilnosti cena. Može da skuplja, obrađuje i da analizira
informacije o finansijskim tokovima i o realnoj ekonomiji. Državna banka koja emituje novac
i vrši kontrolu poslovnia banaka, pa se otuda i naziva “banka banaka”. Pored emisije novca,
centralna banka prihvata depozite po viđenju od poslovnih banaka, daje kratkoročne
pozajmice državi i vodi monetarnu politiku. Tako je centralna banka stekla monopol da vrši
emisiju novca, kako bi u svakom trenutku bila spremna da državnom budžetu odobri
pozajmicu ili da plasira državne obveznice. Centralna banka je zadužena od države da vodi
monetarnu politiku, čime treba da se obezbede razvojni i stabilizacioni ciljevi ekonomske
politike.2

Centralna banka kao monetarna vlast je osnovni i najvažniji učesnik na tržištu novca. Ona
je praktično osnivač, organizator, regulator i kontrolor ukupnih radnji i stanja na tržištu
novca. U ostvarivanju te uloge centralne banka se služi svojim instrumentarijem:
kreditnomonetarnom i deviznom politikom u kordinaciji sa fiskalnom (budžetskom i
poreskom) politikom, kao i politikom spoljnjeg i unutrašnjeg duga. Tako se očituje da je
tržište novca u modernoj privredi osnovni mehanizam preko koga centralna banka ostvaruje
svoju ulogu, kroz fino regulisanje. Zato je situacija na tržištu novca najbolji indikator stanja u
privredi odnosne zemlje.

2
G. Ilić Popov, Đ. Pavlović, Leksikon javnih finansija, JP “Službeni glasnik”, Beograd, 2003. strana 374

6
 Na međunarodnom planu, centralne banke uspostavljaju poslovnu saradnju sa
multilateralniin finansijskim organizacijama, kao što su: Međunarodni monetarni fond,
Svetska banka i Banka za međunarodne obračune. Osim ovih osnovnih funkcija, koje su
zajedničke svim centralnim bankama u svetu, svaka od ovih ustanova ima i posebne uloge u
skladu sa specifičnostima i, posebno, nivoom ekonomske razvijenosti zemlje u kojoj je
osnovana. Pojedine centralne banke, naročito u manje razvijenim zemljama, preuzimaju i
razvojnu ulogu, primenjujući koncept selektivnog kreditiranja. Tako se pojedini privredni
sektori finansiraju pod beneficiranim uslovima, čime se podstiče njihov razvoj i utiče na
promenu privredne strukture. Teško je odgovoriti na pitanje koja je od nabrojanih funkcija
najznačajnija, jer sve predstavlja važan segment funkcionisanja privrednog sistema, pošto
među njima postoji interakcija, odnosno veliki stepen međusobne uslovljenosti.

4. Nezavisnost centralne banke

Pod pojmom nezavisnosti centralne banke podrazumeva se mogućnost njenog

nezavisnog odlučivanja o najvažnijim dimenzijama funkcionisanja. Nezavisno odlučivanje
postoji ako je zaštićeno od uticaja trećih lica. Izbor preciznog mandata centralne banke je u
suštini politička odluka i razlike među zemljama u pravnom okviru za centralne banke koje
reflektuju razlike u političkim ambijentima. 3 Nezavisnost, uz odgovornost i transparentnost
predstavlja jedan od tri osnovna stuba upravljanja centralnom bankom. Činjenica je, da u
najvećem slučaju je država osnivač centralne banke. Centralna banka je državna institucija,
iako ne pripada javnom sektoru, u skladu sa međunarodno priznatom kvalifikacijom
sektora.4

Postoje i centralne banke koje su osnovane kao privatne kompanije, ali u tom slučaju
moraju imati ovlašćenje za sprovođenje monetarne politike, imunitet i druga posebna
ovlašćenja. Npr, Narodna banka Švajcarske kao kompanija je predmet zakona koji se
primenjuje na akcionarska društva, dok zaposleni podležu zakonu koji su regulisanju
3
Izvor: BIS, (2009), str: 57.
4
Isto je precizirano članom 8.2 Uredbe (EZ) br. 3603/93 o utvrđivanju definicija za primjenu zabrana iz člana
104 i člana 104b, stav 1 Ugovora: ‘’ECB i NCB ne pripadaju javnom sektoru.’’ (Član 104 UEZ sada je član 123
UFEU, a član 104b sada je član 125 UFEU. Izvor: Consolidated version of the Treaty establishing the European
Community).

7
federalnim vlastima. Od centralnih banaka koje karakteriše i privatno i državno vlasništvo,
samo mali broj ima većinsko privatno vlasništvo.

Transparentnost centralne banke je veoma važna kao putokaz tržišnim učesnicima. Veća
transparentnost centralne banke bitna je i centralnoj banci, jer obezbeđuje efekasnije
sprovođenje monetarne politike. Zato je značajno da centralna banka upoznaje javnost o
svojim ciljevima, instrumentima koje koristi za ostvarenje ciljeva, makroekonomskim
uslovima u kojima se politika sprovodi i prognozama centralne banke o makroekonomskim
kretanjima. Nezavisnost centralne banke i upravljanje objašnjava se kao pravna snaga
centralne banke da se zaštiti od spoljnih uticaja, slobodu da određuje monetarnu politiku i
sprovodi svoj cilj bez političkog uticaja, bira odgovarajuće instrumente za kontrolu cena,
inflacije, stabilnosti deviznog kursa i ima ograničenu odgovornost prema parlamentu, kako
bi aktivnosti učinila transparentnim.5

Pravni aspekt se ocenjuje na osnovu dužine mandata guvernera/ostalih izvršnih

funkcionera, toga ko vrši njihovo imenovanje i da li odgovornost za superviziju ima centralna
banka. Politički aspekt se ocenjuje na osnovu postojanja političke i nepolitičke smene
guvernera/ostalih izvršnih funkcionera, broja vladinih predstavnika u organu upravljanja
centralne banke i da li guverner/ostali izvršni funkcioneri obavljaju drugu dužnost u vladi.
Aspekt cenovne stabilnosti ocenjuje se na osnovu toga da li je cenovna stabilnost osnovni cilj
centralne banke. Aspekt politike deviznog kursa ocenjuje se na osnovu toga ko donosi
odluke o režimu deviznog kursa, intervencijama na deviznom tržištu, deviznim kontrolama i
zaduživanjima. Aspekt monetarne politike i finansiranja deficita ocenjuje se na osnovu toga
ko je nadležan za utvrđivanje monetarne politike, načina rešavanja konflikta, uslova
kreditiranje vlade. Aspekt odgovornosti i transparentnosti je, takođe, značajna determinanta
modela nezavisnosti centralne banke, pri čemu će centralna banka biti odgovorna
parlamentu, pre nego vladi.

5
Izvor: Ahsan, Skully i Wickramanayake (2006), str. 60. O kreiranom indeksu više u delu ovog rada 2.3. Merenje
nezavisnosti centralne banke.

8
 Politička nezavisnost se definiše kao sposobnost centralne banke da izabere konačni cilj
monetarne politike, kao što su inflacija ili nivo ekonomske aktivnosti. 6 Ekonomska
nezavisnost je sposobnost centralne banke da izabere instrumente kojima će ostvariti
postavljeni cilj.7

5. Cenovna stabilnost kao cilj centralne banke

Pitanje cilja centralnih banaka članica ESCB 8-a definisano je UFEU9-om i Statutom ESCB-a i
ECB10-a – osnovni cilj je stabilnost opšteg nivoa cena. Međutim, iako je UFEU odredio
primarni cilj ECB-a, njime nije precizirano šta se podrazumijeva pod stabilnošću cena. Zato je
Upravni savjet ECB-a dao kvantitativnu definiciju cenovne stabilnosti – stabilnost cena se
definiše kao godišnji rast harmonizovanog indeksa potrošačkih cena za Eurozonu ispod 2%.
Dalje se pod tim podrazumeva održavanje stope inflacije ispod, ali blizu 2% u srednjem
roku.11 Odrednica ''ispod, ali blizu 2%'' znači da sa stabilnošću cena nije konzistentna inflacija
iznad 2%, ali ni deflacija. Upravo je ovako definisan nivo poželjne inflacije dovoljan da se
ostvare koristi stabilnosti cena.

U izveštaju Evropske centralne banke cenovna stabilnost se postiže: povećanjem

transparentnosti cenovnog mehanizma, smanjenje premija za inflatorni rizik kroz realnu
kamatnu stopu, kredibilno održavanje cenovne stabilnosti, poreski sistem, inflacija,
okruženje.12

U analizi MMF-a (2010), primećen je trend fokusiranja centralnih banaka na postizanje i

očuvanje cenovne stabilnosti. Globalna kriza ukazala je na značaj stabilnosti finansijskog
6
Izvor: Grilli, Masciandaro, Tobellini (1991), str. 366
7
Izvor: Alesina, Summers (1993), str. 153.
8
ESCB-Evropski sistem centralnih banaka čine Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke svih 27
država članica Evropske unije.
9
UFEU- Ugovor o funkcionisanju Evropske unije.
10
ECB-Evropska centralna banka formira i implementira Evropsku monetarnu politiku.
11
Izvor: https://www.ecb.europa.eu/mopo, The definition of price stability
12
Izvor: ECB (2004), str. 42-43.

9
sistema i postavila pitanje čemu centralna banka treba dati prioritet – održavanju cenovne
stabilnosti ili stabilnosti finansijskog sistema. Opšteprihvaćeno mišljenje je da za razliku od
cenovne stabilnosti, stabilnost finansijskog sistema ne može biti primarni cilj centralne
banke. Čak štaviše, ne može biti ni sekundarni ili uopšte njen cilj i kao takav se ne navodi u
zakonima o centralnoj banci.13 Ovo najviše zbog toga što centralna banka nema instrumente
kojima obezbeđuje stabilnost celog finansijskog sistema i finansijska stabilnost nije pod
kontrolom centralne banke. Centralna banka je u najvećem broju slučajeva nadležna samo
za superviziju bankarskog sistema i ne kontroliše tržište kapitala, dok u manjem broju
slučajeva kontroliše osiguravajuća društva i penzione fondove. Znači, finansijska stabilnost
ne može biti isključiva odgovornost centralne banke. U pitanju je podeljena odgovornost i to
između centralne banke, ministarstva finansija i drugih supervizorskih agencija. Nijedna od
institucija ne bavi se pitanjem održavanja finansijske stabilnosti na agregatnom nivou. Dalje,
finansijska stabilnost kao cilj se može samo opisno postaviti (odsustvo krize ili značajnih
fluktuacija na finansijskom tržištu), bez numeričkog iskaza. Prema Fabris 14, problemi u
funkcionisanju samo jedne komponente finansijskog sistema 15 mogu ugroziti finansijsku
stabilnost.

13
Ustavom Crne Gore i Zakonom o Centralnoj banci Crne Gore kao cilj banke postavljena je stabilnost
finansijskog sistema. Kao centralna banka u eurizovanoj ekonomiji, bez mogućnosti vođenja nezavisne
monetarne politike i kao supervizor samo bankarskog sektora, CBCG nema instrumente da ispuni ovaj cilj. Isto
je predmet izmjena u procesu pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, što je detaljnije prikazano u dijelu rada 3.
Nezavisnost centralnih banaka odabranih zemalja jugoistočne Evrope
14
Izvor: Fabris (2006), str. 47
15
Komponente finansijskog sistema: infrastruktura: (pravni sistem, platni promet, računovodstveni sistem i
dr.), institucije (banke, osiguravajuće kompanije, institucionalni investitori i dr.) i tržište

10
 ZAKLJUČAK

Centralna banka ima vrlo značajnu ulogu na mnogim segmentima finansijskog tržišta.
Pored određivanja količine novca u opticaju, određivanju visine kamatnih stopa, zatim uloge
na trţištu kapitala i deviznom tržištu, ona obavlja i druge različite kreditne i fiskalne poslove.
Zakonska regulativa svake zemlje određuje delokrug rada i ovlačćenja centralne banke.
Tako, ona može da upravlja nacionalnim dugom, pomaže pri određivanju likvidnosti drugih
učesnika na finansijskim tržištima – naročito banaka, može da obavlja selektivno kreditiranje
određenih regiona, sektora ili privrednih subjekata. Obavlja poslove u vezi kontrole rezervi
plemenitih metala, obezbeđuje transparentnost u radu. 16 Jedna od osnovnih funkcija
centralne banke je redovno napajanje poslovnih banaka svežim kontingentima novca i
kredita. U savremenim uslovima centralne banke instaliraju i paralelni mehanizam
vanrednog snabdevanja banaka kreditima i novcem u uslovima kriznih perioda likvidnosti
sistema poslovnog bankarstva. U ovim slučajevima centralna banka se pojavljuje kao
poslednje utočiste za pokrivanje opšteg deficita novčanth sredstava poslovnog bankarstva i
kao krajnji garant stabilnosti i solventnosti sistema. Stabilnost poslovnih banaka
podrazumeva održavanje zadovoljavajućeg stepena likvidnog potencijala koji je neophodan
za premošćavanje deficita u tokovima priliva i odliva novca banaka. Svoje primarne rezerve
likvidnosti banke drže kod centralne banke čime je uspostavljena prva linija odbrane
likvidnosti poslovnog sistema banaka. Druga linija odbrane likvidne pozicije se uspostavlja na
osnovu formiranja sekundarnih rezervi likvidnosti, u vidu sredstava rezervnih fondova ili

16
D.Erić, ” Finansijska trţišta i instrumenti”, Čigoja štampa, Beograd, 2003, str. 177-178.

11
kratkoročnih hartija od vrednosti. U periodima kada pojedine poslovne banke ne mogu da
pokriju svoje likvidne potrebe na osnovu primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti
prinuđene su na otvaranje i treće linije odbrane likvidnosti preko korišćenja kredita na
novčanom trzistu. U periodima kada je ceo sistem poslovnog bankarstva na ivici ili u zoni
nelikvidnosti otvara se i četvrta linija odbrane likvidnosti banaka u vidu korišćenja kredita
kod centralne banke. Delovanje centralne banke može biti indirektno realizovano preko
poslovnog bankarstva ili direktno preko parametara makroekonomske politike. U prvom
krugu delovanja centralna banka neposredno vrši, putem instrumenata novčanog i
kreditnog regulisanja: kreditiranje poslovnog bankarstva, varijacije stope obavezne rezerve,
operacije na otvorenom tržištu, diskontna stopa i direktivne mere čime se utiče na obim
novca i kredita u sistemu i troškova finansiranja reprodukcije, dok je alokativna funkcija
prepuštena finansijskom sistemu i slobodnom tržištu. Drugi krug kreditnog regulisanja
centralne banke se vrši putem instrumenta selektivnog kreditiranja privrede preko
poslovnog bankarstva. Treći krug delovanja centralne banke se odnosi na supervizorstvo,
odnosno nadzor nad poslovanjem bankarskog i šireg finansijskog sistema, kao i na praćenje i
korigovanje najširih ekonomskih kretanja u zemlji i ekonomskih odnosa sa inostranstvom.
Supervizorstvo je usmereno na apsorbovanje ekonomskih i finansijskih tokova i na
minimizaciju rizika na planu transfera i alokacije novčanih i akumulativnih sredstava. Glavna
linija supervizorstva centralne banke se realizuje preko praćenja (monitoring), kontrole i
korigovanja strukture poslovnog bankarstva. U razvijenim zemljama postoje dva osnovna
pristupa supervizorstva: prvi, je karakterističan za anglosaksonske bankarske sisteme koji se
bazira na instaliranju odgovarajućih stopa kapitala banaka i drugi, koji je karakterističan za
bankarstvo Francuske, Nemačke i drugih zemalja, koji se oslanja na direktnijoj kontroli
regulativnosti i adekvatnosti parametara poslovne politike banaka.

12
 LITERATURA

1. Milan Šojić, Branko Hinić, 130 GODINA Narodne banke Srbije 1884-2014, Bankarstvo 3,
2014, str: 149, UDK 336.711(497.11)“1884/2014“
2. G. Ilić Popov, Đ. Pavlović, Leksikon javnih finansija, JP “Službeni glasnik”, Beograd,
2003, str: 374.
3. BIS, (2009), str: 57.
4. Ahsan, Skully i Wickramanayake (2006), str. 60. O kreiranom indeksu više u delu ovog
rada 2.3. Merenje nezavisnosti centralne banke.
5. Grilli, Masciandaro, Tobellini (1991), str. 366.
6. Alesina, Summers (1993), str. 153.
7. https://www.ecb.europa.eu/mopo, The definition of price stability
8. Fabris (2006), str. 47.
9. D.Erić, ” Finansijska trţišta i instrumenti”, Čigoja štampa, Beograd, 2003, str. 177-178.

13