UVOD:

Javnim prihodima smatramo prihode drzave koji sluze za podmirivanje javnih potreba.
Finansijska teorija poklanja izuzetno veliku paznju ovoj instituciji javnih finansija zato sto
izvrsavanje mnogobrojnih i obimnih funkcija koje ima savremena drzava nalaze postojanje
odgovarajucih sredstava.
Prvi oblici javnih prihoda, koji su se prvi put pojavili u vreme prvobitne zajednice, bili su
pokloni plemenskim I rodovskim staresinama. Takodje karekteristike javnih prihoda imale su
tada nepokretnost i pokretne stvari sticane pljackom ili kao ratni plen.
U srednjem veku, izdiferencirala su se cetri oblika drzavnih prihoda:
1. Porezi na imanje
2. Carine
3. Takse
4. Regali
1 Porezi na imanje, Prvi oblik drzavnih dazbina bio je porez na imanje, njega su placali
porobljeni i nizi zavisni slojevi domaceg stanovnista.
2. Carine. Carine su jedan od najstarijih oblika javnih prihoda. Pojavile su se u finansijskim
sistemima srednjovekovnih drzava kada su trgovci zapoceli karavanima i brodovima da
dopremaju stranu robu.
3. Takse. Sa razvojem trgovine I zanatstva I napredovanjem gradova u kasnom srednjem veku,
pojavile su se, pored carina, I razlicite vrste taksa: pijacne takSE, putarine, mostarine, pristaniste
takse I drugi oblici dazbina vezanih za promet robe I putnika.
4. Regali. Regali su bili prihodi drzave u liku feudalnog gospodara koji su skupljani na osnovu
iskljucivog prava ekspoloatacije nekog ekonomskog dobra:rudnika.








POJAM I KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA

Javne prihode cine novcana sredstva koja drzava prikuplja za finansiranje javnih rashoda,
odnosno za podmirenje javnih potreba. Javni prihodi se pojavljuju u razlicitim oblicima, kao sto
su porezi, takse, doprinosi i slicno.
U teoriji i praksi javnih finansija postoje brojne klasifikacije javnih prihoda, a kao najznacajniji
kriterijum podele javnih prihoda jeste:
-Obaveznost naplate i
- ucestalost naplate
*Obaveznost naplate. Po ovom kriterijumu svi javni prihodi se dele na: fiskalne (dazbinkse) I
nefiskalne (nedazbinske) javne prihode.
Fiskalni (dazbinski) javni prihodi. Ovi prihodi predstavljaju obavezna davanja drzavi i oni
proisticu iz suverenog prava drzave da, na prinudan nacin, prikuplja sredstva od fizickih i
pravnih lica za pokrice javnih rashoda. Najizdasniji fiskalni javni prihod jesu porezi, a tu spadaju
I takse, carine i slicno.
Nefiskalni (nedazbinski) javni prihodi. Do ovih prihoda drzava ne dolazi na prinudan nacin na
bazi svoga poreskog suveriniteta, nego Na dobrovoljnoj osnovi, odnosno na bazi sopstvene
aktivnosti. U nefiskalne prihode spadaju prihodi od drzavne imovine i drzavnih preduzeca,od
usluga drzavnih organa I ustanova I slicno.
*Ucestalost naplate. Zavisno od ucestalosti naplate svi javni prihodi se dele na: redovne I
neredovne.
Redovni javni prihodi. Ovu vrstu javnih prihoda drzava prikuplja kontinuirano, svake godine, iz
izvora koji se ekonomski redovno I neprekidno obnavljaju. Po pravilu, ovi javni prihodi sluze za
finansiranje redovnih javnih rashoda. U redovne javne prihode spadaju porezi, carine, takse I
slicno.
Neredovni javni prihodi. Javne prihode koje drzava ubire povremeno (samo u odredjenim
momentima) i, po pravilu, iz izvora koji se ekonomski ne obnavljaju iz godine u godinu,
nazivamo neredovnim javnim prihodima. U neredovne javne prihode ubrajamo vanredne poreze,
javne zajmove i slicno.



*Ostale klasifikacije javnih prihoda:
1. Namenski nenamenski
2. Od stanovnistva od pravnih lica
3. Povratni nepovratni
4. Prihodi u novcu - prihodi u naturi
5. Prihodi centralnih prihodi lokalnih organa vlasti
1. Namenski ili destinirani javni prihodi su prihodi za koje se unapred zna na sta ce tacno biti
potroseni, odnosno unapred je utvrdjena tacna namena njihovog utroska. Na primer, javni zajam
za uzgradnju odredjenog autoputa ili nekog drugog infrastrukturnog objekta.
-Nenamenski ili nedestinirani javni prihodi za koje se unapred ne zna u koje namene ce biti
utroseni i njih drzava trosi na bilo koje od javnih rashoda, u ovu grupu spada najveci deo javnih
prihoda.
2. Prihodi od stanovnistva su prihodi koje placaju gradjani na svoja primanja ili na svoju
imovinu.
- Prihodi od pravnih lica su oni prihodi drzave koje pravna lica placaju na svoje prihode, profit,
ili imovine.
3. Povratni prihodi drzave predstavljaju novcana sredstva koja poreski obveznici samo
privremeno izdvajaju, u vidu pozajmice, za finansiranje potreba drzave. Povratne prihode drzava
je u obavezi da vrati I najcesce da plati I kamatu na pozajmljenja sredstva. U povratne prihode
spada javni kredit kao specifican javni prihod
-Nepovratni prihodi obuhvataju najveci deo javnih prihoda, Prihode koje drzava ubira od fizickih
i pravnih lica, po pravilu, su bespovratni. Medjutim, mada prikupljena sredstva drzava direktno
ne vraca poreskim obveznicim, indirektno oni imaju odredjenu korist od tih izdvajanja (zdrastvo,
skolstvo, kultura I slicno)
4. Prihodi u novcu su novcani javni prihodi samo. U savremenim drzavama javni prihodi se, po
pravilu ubiraju u novcu.
- Prihodi u naturi su vanredni prihodi samo izuzetno ubiraju u naturi odnosno cinjenjem.
5. Prihodi drzavnih organa vlasti, zavisno od ustrojstva drzave, su prihodi koji pripadaju
saveznoj drzavi, republikama I pokrajinama.
- Prihodi loklnih organa vlasti su prihodi koji pripadaju lokalnoj samoupravi (opstine I mesne
zajednice)

POREZ KAO OSNOVNI OBLIK JAVNIH PRIHODA

Udeo javnih prihoda u bruto domacem proizvodu (BDP) savremenih drzava krece se izmedju I
1/3, a medju javnim prihodima su najizdasniji porezi, koji u budzetima mnogih zemalja cine vise
od 90% ukupnih javnih prihoda. Porez je dominantan oblik javnih prihoda u savremenim
drzavama.
Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim drzava od subjekta pod svojom poreskom
vlascu prinudno uzima novcana sredstva,bez nesposredne protiv-usluge, u svrhu pokrivanja
svojih finansijkih potreba I postizanja drugih,prvenstveno ekonomskih I socijalnih pitanja.

Porez je najznacajniji oblik javnih prihoda savremenim drzavama . Kroz kanale oporezivanja
obezbezdjuje se najveci deo sredstava za finansiranje javnih potreba.Otuda ne iznenadjuje sto se
izvrsenju prvnih, ekonomsih, socioloskih, psiholoskih, I drugih aspekata poreza u finansijskoj
literature posvecuje daleko vise paznje nego bilo kojoj drugoj instituciji javnih finansija.
Porez spadaju u javnopravne javne prihode I to u one koji su neposredno nametnuti fizickim ili
pravnim licima potcinjenim fiskalnom suverinitetu odredjene drzave.













KAREKTERISTIKE POREZA

1.Derivativnost poreza. Porezi su instrument preraspodele dohotka,odnsno imovine. Drugim
recima drzava od fizickih I pravnih lica nas kojima ima poreski suverinitet oduzima : deo
novostvorene vrednosti (nacionalnog dohodka) u godini u kojoj se oporezivanje obavlja, deo
akumulisanog nacionalnog dohodka iz prethodnih godina (imovine), a tako prikupljena sredstva
koristi za finansiranje javnih rashoda.
Poreski prihodi su, dakle, derivativni, a nisu rezultat njegove ekonomske aktivnosti, aktivnosti
koju drzava vrsi kao I ostali privredni subjekti.
Nasuprot tome, sredstva koja drzava, nastupajuci na trzistu, poput drugih ekonosmkih subjekata,
ostvari prodajom svojih proizvoda ili usluga (sredstva koja drzavi obezbedjuju javna
preduzeca/zeleznica, elektroprivreda I dr) , ne predstavljaju derivativne, vec originarne
(privatnopravne)

2.Prisilnost poreza. Buduci da se porezima umanjuje raspolozivi dohodak, odnosno imovina
fizickih I pravnih lica koja su ponela poreski teret, prirodno je da ta lica nece u nacelu rado
prihvatiti obavezu placanja poreza. U demokratskim drustvima se, po pravilu, void racuna o
tome da namene radi kojih se ubiraju poreski prihodi imaju legitimitet u vidu podrske vecine
birackog tela. Takva se podrska najcesce obezbedjuje posrednim putem. Sve to medjutim ne
znaci da svaki gradjanin podrzava uvodjenje odredjenog poreza, niti rashode koji se njime
finansiraju: cak bi se moglo dogoditi da I deo onih koji su u nacelu podrzali ovakve mere nerado
videli sebe u ulozi onih koji stvarno treba da plate porez. Otuda naplata poreza u svim
savremenim drzavama pociva na prisili. Naime, ako se u redovnom postupku ne podmiri poreska
obaveza, pribegava se prinudnoj naplati, koja drzava obezbedjuje primenom svog aparata sile.

3.Porezima se finansiraju javni rashodi: jedna od osnovnih funkcija javnih finansija je alokacija
javnih resursa. Znacajan deo nacionalnog dohodka uzima se putem poreza od privatne privrede(
fizickih I pravnih lica) i usmerava se na javnu potrosnju . prikupljenim sredstvima finansira se
obezbedjivanjem javnih dobara od strane drzave, javnih dobara ciji su krajnji korisnici opet ona
lica koja su bila podvrgnuta oporezivanju. Medjutim, model potrosnje drugaciji je nego sto bi bio
da je izostala javna intervencija. Da nisu bili podvrgnuti oporezivanju, privreda I stanovnistvo bi
raspolozivi dohodak koristili za odredjene namene I u odredjenim proporcijama. Njihova
privatna potrosnja je sada manja ali je struktura drugacija. Moze se zakljuciti da su oporezivanje
I obezbedjenje javnih dobara uzvrsili realokaciju ekonomskih resursa. Sadrzina javnih dobara u
nekoj drzavi uslovnjena je politickim, kulutrnim, istorijskim I drugim okolnostima.



4.Odsustvo neposredne protivnaknade. Kod poreza se ne javlja neposredna protivusluga od
strane drzave onome ko je porez platio.Time se ovaj instrument javnih prihoda razlikuje od
takse, koja predstavlja svojevrsnu cenu za odredjenu uslugu koju taksenom obvezniku pruza
drzavni organ. Porez, medjutim ne pociva na principu quid pro quo: pri placanju poreza ne
postoji nikakva relacija izmedju njegove visine I koristi koju prilikom koriscenja javnih dobara
koja se njime finansiraju ima lice koje snosi poreski teret. Tako na primer I lice koje uopste nea
dece duzno je da placa porez iz cijih ce prihoda izmedju ostalog, finansirati osnovno skolovanje.
Naravno ovim se ni u kom slucaju ne izreci tvrdnja da lica koja su platila porez nemaju nikakvu
korist od toga.
To je ta korist opsteg karaktera, a njena visina nije odredjena visinom placenog poreza, Javno
dobro se, naime karekterise: nemogucnost da se bilo ko spreci da ga koristi, I okolnoscu da
koriscenju javnog dobra od strane jednog lica ne umanjuje korisnost koju ono pruza drugim
licima. Zato treba podvuci da izmedju placanja poreza I koristi od upotrebe javnog dobra ne
postoji posredna veza.

5.Porez je novcano davanje. Porezi se u savremeni trzisnim ekonomijama utvrdjuju u novcanim
jednicama I ubiraju u novcu. U danasnjem sistemu javnih prihoda u Srbiji postoji samo jedan
oblik koje redovno moze imati elemente davanja u nature ili u radu. Rec je o samodoprinosu,
koji sadrzi odlike namenskog, vanrednog lokalnog poreza. Od njega se razlikuje jedino nacin
uvodjenja, jer odluku o samodoprinosu donose gradjani neposrednim licnim izjasnjavanjem,
vecinom glasova onih koji podlezu obavezi placanju samodoprinosa.











CILJEVI OPOREZIVANJA

Osnovni cilj oporezivanja je obezbedjivanje dovoljnog obima javnih prihoda potrebnih za
finansiranje javnih potreba. Vremenom su se menjali ciljevi oporezivanja. Prvobitno su bili skoro
iskljucivo finansijski da bi vremenom na znacaju dobijali nefiskalni ciljevi oporezivanja.
*Fiskalni ciljevi oporezivanja obezbedjuju drzavi finansijska sredstva neophodna za ostvarenje
opstekorisnih potreba, odnosno pokrivanje javnih rashoda. Fiskalni ciljevi oporezivanja vise nisu
iskljucivi, ali su I dalje najvazniji cilj, posto se najveci deo ukupnih javnih rashoda pokriva
upravo iz poreza.
*Ekonomski ciljevi oporezivanja obezbedjuju da se porezima utice na ekonomsku snagu
obveznika primenom pojedinog oblika ili svih poreskih oblika. Posredstvom poreza moze da se
izvrsi korekcija trzisnih aktivnosti, preraspodela nacionalnog dohodka, promena privredne
strukture, stabilizacija privrednih tokova.
*Socijalni ciljevi oporezivanja usmereni su na smanjenje razlika u materijalnom I socijalnom
polozaju poreskih obveznika preko redistributivnih funkcija poreza (diferencirano oporezivanje
prometa robe I usluga, poreski odbici, poreski krediti, poreska osobadjanja I slicno).
Oporezivanje u socijalnom kontekstu moze da omoguci povlascen polozaj pojedinaca sa vise
dece ili veci poreski teret neozenjenih I neudatih osoba iznad odredjene starosne dobi. U tom
pogledu oporezivanje moze biti podsticaj za sklapanje brakova I povecanje nataliteta, tako sto se
porezima utice na obnavljanje I rast stanovnistva. Oporezivanjem se moze uticati I na
ostvarivanje zdrastvenih nacionalnih ciljeva, oslobadjanjem prometa lekova od oporezivanja,
neoporezivanjem zdrastvenih usluga.

ELEMENTI OPOREZIVANJA

Oporezivanje kao process treba rasclaniti I na pojedine elemente koji u principu mogu biti
dvojaki:
- licni elementi oporezivanja su:
-materijalni elementi oporezivanja
-Licni elementi oporezivanja su: poreski obveznik, poreski platioc, I poreski destinator.

*Poreski obveznik ili poreski subjekt prestavlja ono fizicko ili pravno lice koje je po zakonu
obavezno da placa porez.

*Poreski platioc predstavlja ono fizicko ili pravno lice koje de facto vrsi placanje poreza.
*Poreski destinator je ono fizicko ili pravno lice koje snosi poreski teret, odnosno lice na koga je
poreski prevalio porez. Ukoliko se prevaljivanje poreza ne izvrsi onda poreski platioc I destinator
predstavljaju jedno te isto lice.

-Materijalni elementi oporezivanja su:poreska sposobnost, poreski izvor, poreski objekat,
poreska osnovica, poreska jedinica, poreska stopa, poreska tarifa, poreska lista I poreski kastatar.

*Poreska sposobnost ili poreska snaga je ekonomska mogucnost poreskog obveznka da plati
porez. Na bazi poreske sposobnosti se utvrdjuje visina poreske obaveze.

*Poreski izvor predstavlja raspolozivi prihod ili dohodak I imovina iz cega poreski obveznik
placa porez.

*Poreski objekat ili predmet oporezivanja su svi vidovi ekonomske snage koja pruza osnov da se
uvede neki poreski oblik (prihodi odnosno dohodak, imovina ili potrosnja), a izuzetno I sam
poreski obveznik kod glavarine

*Poreska osnovica predstavlja vrednost koja sluzi za utvrdjivanje visine poreza odnosno novcanu
vrednost poreskog objekta.

*Poreska jedinica je de facto deo poreske osnovice pomocu koje se vrsi izracunavanje poreza.
Kao poreska jedinica moze da bude, na primer: 100 dinara prihoda, hektar zemlje, tona robe.

*Poresk stopa predstavlja iznos poreza koji se placa na poresku jedinicu, a najcesce se izrazava u
procentima ili fiksnom iznosu.

*Poreska tarifa predstavlja pregled poreskih osnovica sa odgovrajucim poreskim stopama. Ova
tarifa je karekteristicna posebno za carine kao poredne poreze za takse.

*Poreska lista predstavlja spiskove poreskih obveznika sa iznosima poreza koje treba da plate.

*Poreski kastatar predstavlja pregled I opis svih cinjenica koje sluze za utvrdjivanje poreske
obaveze.

*Poreska prijava predstavlja izvestaj poreskog obveznika poreskom organu o cinjenicama
neophodnim za utvdjivanje poreza.

KLASIFIKACIJA POREZA

Savremena literature iz oblasti javnih finansija uglavnom koristi ekonomsku klasifikaciju poreza
prema kojoj se svi porezi razvrstavaju u sledece tri grupe:
-Porezi iz imovine
-Porezi iz prihoda i
-Porezi iz rashoda
-Mada je porezi iz imovine jedan od najstarijih poreskih oblika, njegov fiskalni znacaj u
savremenim privredama je dosta skroman I ucestvuje sa samo nekoliko procenata u ukupnim
fiskalnim prihodima. Zavisno od toga kako se posmatra imovina, porez iz imovine obuhvata
sledece poreske oblike: porez iz imovine u statici, porez iz imovine u dinamici I porez na
uvecanu vrednost imovine.

-Porez iz prihoda obuhvata kako porez iz prihoda fizickih lica, tako I porez iz prihoda pravnih
lica. Porez iz prihoda fizickih lica je fiskalno izdasniji od poreza iz prihoda pravnih lica. Fizicka
lica placaju poreze na dohodak, dobit, I kapitalne dobitke, a pravna lice porez na dobit, odnosno
profit.

-Porez iz rashoda obuhvataju poreze na potrosnju kojima se oporezuju proizvodi I usluge u
prometu, u zemlji potrosnje. Ovi porezi su veoma izdasni izvor fiskalnih prihoda savremenih
drzava. Osnovni oblika poreza na potrosnju jeste porez na promet se oporezuje proizvod ili
usluga razlikujemo jednofazni I svefazni porez na promet.

AKCIZE

Akcize ili trosarine su specijalna vrsta poreza iz rashoda kojim se oporezuje potrosnja tacno
odredjenih proizvoda masovne ili luksuzne potrosnje (naftni derivati, alkoholna pica, duvnske
preradjevine itd)
Sistem obracuna I naplate akciza je jednostavan, a poreska evazija je mala. Akcizama se ubiraju
znacajni fiskalni prihodi uz relativno niske administrativne troskove.

Poreska obaveza po osnovu akcize nastaje stavljanjem u promet ili uvozom proizvoda odredjenih
za obracun akcize.
Po praavilu proizvodjac I uvoznik proizvoda na koje se placa akciza obavezan je da kontrolnom
akciznom maricom obelezi svaki od tih proizvoda

CARINE

Carine su oblik javnih prihoda koji se ubire prilikom prelaza robe preko drzavne, odnosno
carinske granice. Carine su vrsta posrednih poreza i mnogi efekti koje proizvodi primena poreza
na promet u velikoj meri pristutni su i kod carina. Sam termin carina potice od reci car, jer je to
bio prihod koji je pripadao vladaru zemlje kojom je upravljao.
Prilikom placanja carina do punog izrazaja dolazi mehanizam prevaljivanja, koji se smatra kao
condicio sine qua non da bi carina delovala kao posredan porez. Kod placanja carina dolazi do
razdvajanja carinske obaveze od carisnkog tereta. To znaci da prilikom placanja carina lice koje
je zakonski utvrdjeno kao carinski obveznik, nije ujedno pozvano da definitivno snosi poreski
teret, jer e ga prevaliti na potrosaca.
Ciljevi uvodjenja carina su razliciti, ali su najvazniji sledeci:
fiskalni - da se putem carine prikupe finansijska sredstva za potrebe drzave;
ekonomski - oni su najbrojniji. Pre svega koriste se za zastitu domace privrede ili odredjene
privredne grane od spoljne konkurencije;
socijalni - koriste se za zastitu zivotnog standarda odredjenih socijalnih grupa, te su stoga nize
od uobicajenih carina.



TAKSE

Takse su fiskalni prihod koji drzava naplacuje od pravnih I fizickih lica kao protivnaknadu za
ucinjene usluga koje drzavi organi I ustanove cine pravnim I fizickim licima. Osnovna
karekteristika takse sastoji se, upravo u tome sto je ona protivnaknada za uslugu drzavnih organa
I ustanova koje oni pruzaju pravnim I fizickim licima, za razliku od poreza kod kojih nema
direktne protivnaknade.
Predstavljaju novcani ekvivalent za usluge koje cine organi drzavne administracije ili druga
javno-pravna tela fizickim i/ili pravnim licima.
Medjutim, sve vei broj savremenih drzava napusta takse kao vrstu javnih prihoda i okrece se ka
porezima iz prostog razloga sto takse predstavljaju neelastican i nedovoljno izdasan oblik
drzavnih prihoda. Za razliku od njih, porezi su daleko izdasniji instrument sposoban da se
prilagodi konjukturnim kretanjima u privredi.
ZAKLJUCAK

Javne finansije nemaju pretenziju da obuhvate sve finansijske aspekte funkcionisanja javnog
sektora, nego samo one aktivnosti drave koje se odnose na ubiranje javnih prihoda i izvrenje
javnih rashoda

Javni prihodi redstavljaju sredstva koja drzava i drugi javno-pravni subjekti prikupljaju putem
poreza, taksa, doprinosa, javnih zajmova i sl., radi podmirivanja odredjenih drustvenih potreba.
Kako ubiranje javnih prihoda, u stvari, znaci preraspodelu nacionalnog dohotka, u novije vreme
oni su od posebnog znacaja ne samo za podmirenje opstih i zajednickih potreba drzave i njenih
gradjana, nego i kao instrument ekonomske politike putem kojeg se moze bitno uticati na
kretanje nacionalnog dohotka, na privredni rast, na zaposlenost i na privrednu stabilnost.

Javni prihodi, njihova raspodela i javni rashodi (ukupni sistem javnih finansija), uredjuju se
zakonima. U principu, prava i ovlascenja da uspostavljaju, uvode i odredjuju visine stopa za
pojedine vrste javnih prihoda (tri elementa fiskalnog suvereniteta), i deoba tih prava i ovlascenja
na pojedine javno-pravne subjekte (deoba fiskalnog suvereniteta), zavise od drzavnog uredjenja.
A raspodela javnih prihoda obavlja se prema kriterijumima optimalnog zadovoljavanja javnih
potreba.












LITERATURA

1.Monetarne finansije Prof. dr Jovan B. Dusanic
2.Javne finansije Milorad Bejatovic
3.Oporezivanje Ivan Bulatovic