АКАДЕМИЈА ПОСЛОВНИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД

ПОСЛОВНЕ ФИНАНАИСЈЕ

ПОРЕЗИ И ВРСТЕ ПОРЕЗА

Професор: Студент:

Дончић Сања Момчило Вулић 3ЦО/0009/19

Београд, јун, 2022. година

 САДРЖАЈ

УВОД............................................................................................................................................................................ 1
1. ПОЈАМ ПОРЕЗА.............................................................................................................................................. 2
2. ПОРЕЗИ И ВРСТЕ ПОРЕЗА....................................................................................................................... 2
2.1. Порез на добит..................................................................................................................................... 3
2.2. Порез на доходак................................................................................................................................ 5
2.3. Порез на додату вредност- ПДВ.................................................................................................. 8
2.4. Порез на имовину............................................................................................................................ 10
2.5. Акцизе.................................................................................................................................................... 13
ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................................ 14
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................................................ 15
 УВОД

При изучавању фискалне економије, сусрели смо се са стварношћу нашег привредног

система, са стварношћу наших давања држави као и са различитим облицима тих давања и
намета. За државу, као самосталну институцију, најважније је да може својим приходима
да покрије расходе настале током вршења различитих активности у корист грађана и ње
саме, а да би „набавила“ те приходе, она мора да има сигурне изворе средстава, изворе
који су обновљиви и који не штете новчанику становништва.

Увођење пореза је везано за формирање и утврђивање заједничких функција државе.

Многи економски теоретичари и други писци од античких времена до данас бавили су се
питањима која се односе на порезе. Изучавањем пореза, прво питање које је постављено и
које је тражило одговор јесте – Зашто држава убире порез, односно – зашто се држави
плаћа порез? Зависно од времена у којем су порези, као јавни приходи објашњавани, та
објашњења су заснивана на њиховом друштвеном, економском или политичком садржају.
Постоји више теорија оправдања пореза, као што су теорија силе, теорија уговора, теорија
опште накнаде и социјалистичка теорија.

1
 1. ПОЈАМ ПОРЕЗА

Ако се има у виду велики број теорија које објашњавају порезе може се закључити да не
постоји јединствена дефиниција пореза. Међутим, и поред тога они се објашњавају на
следећи начин. Порези су принудна, без противнакнаде или противуслуге, плаћања
економских субјеката држави или другим државним институцијама у циљу задовољавања
јавних потреба. Порези представљају најзначајнију општу обавезу пореских обвезника
који плаћају држави без директне противнакнаде или противуслуге. Они представљају
једнократно или вишекратно давање пореског обвезника у корист буџета по правилу у
новцу. Пореска обавеза настаје када код пореског обвезника настане опорезиво чињење,
односно околности које су прописане законом као опорезиве. Порези се такође могу
дефинисати као инструмент јавних прихода којим држава, укључујући и ниже облике
политичко-територијалне организованости, од субјекта под њеном пореском влашћу
принудно узима новчана средства, без непосредне противуслуге или противнакнаде, у
сврху покривања својих финансијских потреба и постизања других, првенствено
економских и социјалних циљева.1

2. ПОРЕЗИ И ВРСТЕ ПОРЕЗА

Порези представљају обавезна давања које држава узима од особа и предузећа, да би од

тог прикупљеног новца финансирала јавне расходе. То значи да сви морају плаћати део
своји прихода држави да би она својим грађанима осигурала јавне услуге као што су
образовање, јавну сигурност, здравствену заштиту и слично. Порезима није унапред
одређена њихова количина услуге и намена коју ће грађани за узврат да добију. Поставља
се питање зашто треба да се плаћа порез? Опорезивање представља једини начин за
убирање средстава за фианнсирање јавних расхода за добра и услуге којима се користе сви
у држави.

Савремени порески систем разликује се од државе до државе, али наравно да постоје

порези који су заступљени у већини пореских система.

1
Ристић, Ж., Богавац, М. (2011). Послвоне финансије. Београд: ЕтноСтил, стр. 359.

2
Сматра се да су порези стари колико и цивилизација јер нема ни једне цивилизације која
није убирла порезе. Прва цивилизација за коју се зна да је убирала порезе је у Сумеру пре
шест хиљада година на просторима данашњег Ирака. Проценат јавних прихода који се
оствари наплаћивањем пореза је променљив, али је неоспорно да је његов билансни значај
веома висок и доприноси да се у државну благајну слију велике суме новца.2

Постоје више врсте пореза, у овом раду пажња ћер бити посвећена следећим порезима и
то оним порезима који имају главну улогу у свим пореским систмеима. То су:
 порез на добит,
 порез на доходак,
 порез на додатну вредност,
 порез на имовину и
 акцизе.

2.1. Порез на добит

Порески обвезници пореза на добит предузећа јесу сви облици предузећа (привредних
друштава), као и задруге које остварују приходе продајом производа на тржишту или
вршењем услуге уз накнаду. 3 У складу са наведеним законом, порески обвезник је и друго
правно лице ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга
уз накнаду у виду разлике између укупних прихода и трошкова пословања уз могућност
додатних умањења. Порески период за који се обрачунава порез на добит предузећа је
пословна година. Порески обвезник током године порез на добит плаћа у виду месечних
аконтација, чију висину утврђује на основу пореске пријаве за претходну годину у којој
исказује и податке од значаја за утврђивање висине аконтације у текућој години. Месечна
аконтација пореза на добит плаћа се до 15. У месецу за претходни месец.

2
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 165.
3
Закон о порезу на добит предузећа, „Сл. гласник РС“, бр. бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - др. закон, 43/2003,
84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - др. закон, 142/2014, 91/2015 - аутентично
тумачење, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 и 118/2021.

3
Порез на добит плаћа компанија а не појединац. Компанија је д.о.о., или оно што ми
обично зовемо „првна лица“. Грађанин (појединац) плаћа порез на доходак и то су две
поптуно различите ствари. СТР (кисок, кафић…) не плаћа порез на добит, они плаћају
порез на доходак. СТР је „правно лице“ међутим третира се као грађанин а не као
корпорација.

Порески обвезник који плаћа порез на добит правних лица је привредно друштво или
предузеће или друго правно лице које је основано ради обављања делатности којом се
стиче добит. Простије речено, порез на добит плаћа правно лице основано ради стицањa
добити. Порески обвезник је и задруга која остварује приходе продајом производа на
тржишту или вршењем услуга уз накнаду. Порески обвезник је, у складу са Законом о
порезу на добит правних лица, и друго правно лице које није основано ради остваривања
добити, већ ради постизања других циљева утврђених његовим општим актима, ако
остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду.4

Порез на добит у Србији је од 10 до 15% и то је изузетно ниска стопа. Просечна стопа у

Евроспкој унији је 24%, а у САД и Шведској се креће и 30- 50%.

Најмањи порез на добит у Свету је налази се у такозваним off- shore зонама („острва“,
Кипар, Малта, Сејшели, Делаваре и слично…) Ту је порез на добит 0% или 1%. У преводу
колико год се направи профита- то углавном остаје ономе ко је направио профит
компанији или особи.

Да ли компаније у Србији заиста плаћају порес по стопи од 10 до 15%?

Не. Обично се плаћа још мање- 3% до 5%. По завршетку године, предаје се образац ПБ 1
(порески биланс 1) као и ПДП (порез на добит предузећа). У том обрасцу компанија
обрачунава колико заиста треба да плати. Може се догодити да компанија има пореске
олакшице и да плати 3% уместо 10 до 15%.

4
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 166

4
Зашто се плаћа мање од 10%. Зато што постоје олакшице. Најбитније су:5
 запошљавање нових људи;
 инвестициј у основна средства;
 инвестиције у неразвијена подручја (Бабушница, Црна Трава…).

Постоји посебна методологија за обрачун, но ово су три главне одбитне ставке:

 ако се запошљавају нови људи- плаћа се мањи порез на добит;
 ако се инвестира- плаћа се мањи порез на добит;
 ако се оствори нова фабрика на пример у Босилеграду.

Може ли се платити порез више од 10% до 15%.

Да, може. Као што постоје порески подстицаји, тако постоје и пореске казне. Држава
кажњава и обрачунава додатно порез на добит ако се плаћа:
 политичким партијама;
 спонзорство, донарство;
 култура (све преко 1% одприхода);
 спорт (све преко 1% од прихода);
 уметност;
 рекламе (3% од прихода) итд…6

2.2. Порез на доходак

Порез на доходак грађана се почео развијати крајем 18. и почетком 19 века, али његови
први облици, који се могу сматрати претечом, су настали у доба Старе Грчке и Рима
(антика и средњи век), када су порези били мање важни него данас, а држава и владалац се
више ослањали на приходе од ратног плена и рудника племенитих метала.

5
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 167.
6
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 167.

5
Одређени облици пореза на доходак су настали у Старом веку и кроз историју су се дуго
одржали. Имали су лични карактер, нису се могли избећи и због тога су названи
субјективним порезима. Основни облици субјективних пореза су војнице, главарине и
класни порези.

Средствима из државне благајне се финансира развој земље који подразумева многобројне

пројекте, идеје и циљеве које је потребно реализовати. У прошлости, чест циљ је био
проширење државне територије, за шта су била потребна додатна новчана средства из
државне благајне која се пунила новцем од пореза. У време ратова, не само што су расле
пореске стопе и намети за обвезнике него су власти уводиле и нове порезе. Тако је настао
и порез на доходак грађана.

Порез на доходак физичких лица, у савременом смислу речи, по први пут је забележен
1798. године, када је уведен у Великој Британији као ванредни приход намењен
финансирању одбрамбеног рата са Наполеоном.7 Приликом увођења имао је карактер
привременог ванредног пореза, а након рата и победе, се на кратко престао убирати.
После нешто више од четири деценије Велика Британија је, 1842. године, порез на
доходак физичких лица уврстила у свој порески систем као редован порез за потребе
финансирања јавних расхода, јер су се знатно смањили приходи од царина приликом
преласка на слободну трговину. Кримски рат, велика побуна у Индији и рат против Кине
додатно су учврстили порез на доходак у Енглеској као извор финансирања државе.

У Краљевини Србији систем непосредних пореза је био је утврђен Законом о непосредним

порезима који је уведен 1884. године, а од пореских облика је обухватао порез на
земљиште, порез на зграде, порез на приход од капитала, порез на принос од радње и
личног рада, порез на обрт у радњи, порез на личност и порез на обрт (као допунски порез
на принос од радње).

Краљевина Србија је имала два пореска система: један који се примењивао на територији
Србије до 1912. године и други који је уведен за области освојене победама у Балканским

7
Поповић, Д. (2010). Пореско право. Београд: Универзитет у Београду, Правни факултет, стр. 265.

6
ратовима 1912. и 1913. године. У жељи да се постигне делимично изједначавање пореског
законодавства, Финансијским законом 1919/20. године проширено је пореско
законодавство Краљевине Србије на Македонију, Црну Гору и стару Србију. Међутим, из
техничких немогућности, опорезивање за 1919/20. годину је обављено по прописима који
су се на тим просторима примењивали до 1914. Године.8

Порески систем Југославије, у годинама после Другог светског рата до њеног распада, је
прошао кроз неколико етапа развоја. Познато је да је већина држава источног блока своје
пореске системе формирала по узору на совјетски систем, али је Југославија, након
Резолуције информбироа, 1948. године, кренула у самосталну изградњу свог пореског
система.

Годишњи порез на доходак грађана плаћају лица- резиденти, који су у календарској

години остарили доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по
запосленом исплаћене у Републици Србији у години за коју се утврђује порез, према
подацима републичког органа наделжног за послове статистике.

Основица годишењег пореза на доходак грађана је опорезиви доходак, који чини разлика
између дохотка за опорезивање и личних одбитака.

Обавезу плаћања годишњег пореза на доходак грађана за 2017. годину имају сва лица која
су остварила дохоак већи од 2.375.136 динара (плаћа се у 2018. години). 9 Према домаћим
прописима, порез на доходак грађана физичка лица обрачунавају и плаћају на: зараде,
приходе од пољопривреде и шумарства, од самосталне делатности, ауторских права,
приходе од капитала, непокретности и слично.

Не плаћа се порез на доходак грађана на примања остварена по основу:10

 прописа о правима ратних инвалида;
8
Јелчић, Б., и Бејаковић, П. (2012). Развој и перспективе опорезивања у Хрватској. Загреб: Хрватска
академија знаности и уметности, доступно на: доступно на
http://www.ijf.hr/upload/files/file/knjige/bejakovicjelcic.pdf).
9
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 168.

7
  родитељског и дечијег додатка;
 накнада за туђу помоћ и негу и накнада за телесно оштећење;
 накнада за време незапослености;
 материјалног обезбеђења у складу са законом;
 помоћи због уништења или оштећења имовине услед елементарних непогода или
других ванредних догађаја;
 оранизоване социјалне и хуманитарне пооћи;
 стипендија и кредита ученика и студената итд.

Годишњи порез на доходак грђана плаћа се на основу, по следећим стопама:

За пореског обвезника који је прошле године остварио опорезив доходак да шестоструке

просечне годишње зараде стопа годишњег пореза је 10% а за оне који су приходовали
више од шетоструке просечне зараде стопа је 15%. Међутим, обзиром на чињеницу да је
пореска стопа прогресивна, за примену конкретне пореске стопе важан елемент је износ
опорезивог дохотка. Наиме, уколио је порески обвезник остварио опорезиви доходак:11
 на износ који није виши од шест просечних годишњих зарада, примењује се
пореска стпа од 10%;
 на износ који је виши од шест просечних годишњих зарада, примењује се пореска
стопа од 15%.

2.3. Порез на додату вредност- ПДВ

ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа за испоруку добара и

пружања услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз
добара.

10
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 168.
11
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 168.

8
Општа стопа ПДВ -а за опорезиви помет добара и услуга или увоз добара је 20% (од 1.
окобра 2012. године).

Посебна стопа ПДВ- а за промет добара и услуга или увоз добара који су набројани у
члану 23. став 2. Закона о ПДВ- у је 10% .
По посебној стопи ПДВ од 10% опорезује се промет добара и услуга или увоз добара, и
то:12
1) хлеба и других пекарских производа, млека и млечних производа, брашна, шећера,
јестивог уља од сунцокрета, кукуруза, уљане репице, соје и маслине, јестиве масноће
животињског и биљног порекла и меда;
1а) (брисана)
2) свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, укључујући и изнутрице и друге
кланичне производе, рибе и јаја;
2а) житарица, сунцокрета, соје, шећерне репе и уљане репице;
3) лекова, укључујући и лекове за употребу у ветерини;
4) ортотичких и протетичких средстава, као и медицинских средстава - производа који се
хирушки уграђују у организам;
5) материјала за дијализу;
6) ђубрива, средстава за заштиту биља, семена за репродукцију, садног материјала,
компоста са мицелијумом, потпуне и допунске смеше за исхрану стоке и живе стоке;
7) уџбеника и наставних средстава;
7а) (брисана)
8) дневних новина;
9) монографских и серијских публикација;
10) огревног дрвета, укључујући брикете, пелет и друга слична добра од дрвне биомасе;
11) услуга смештаја у угоститељским објектима за смештај у складу са законом којим се
уређује туризам;
12) услуге које се наплаћују путем улазница за биоскопске и позоришне представе,
сајмове, циркусе, забавне паркове, концерте (музичке догађаје), изложбе, спортске
12
Зако о порезу на додату вредност, „Сл. галсник РС“, бр. бр. 84/2004, 86/2004 - испр., 61/2005, 61/2007,
93/2012, 108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 68/2014 - др. закон, 142/2014, 5/2015 - усклађени дин. изн.,
83/2015, 5/2016 - усклађени дин. изн., 108/2016, 7/2017 - усклађени дин. изн., 113/2017, 13/2018 - усклађени
дин. изн., 30/2018, 4/2019 - усклађени дин. изн., 72/2019, 8/2020 - усклађени дин. изн. и 153/2020.

9
догађаје, музеје и галерије, ботаничке баште и зоолошке вртове, ако промет ових услуга
није ослобођен ПДВ;
12а) (брисана)
13) природног гаса;
13а) топлотне енергије за потребе грејања;
14) пренос права располагања на стамбеним објектима, економски дељивим целинама у
оквиру тих објеката, као и власничким уделима на тим добрима;
15) услуге које претходе испоруци воде за пиће водоводном мрежом, као и воде за пиће,
осим флаширане;
16) пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода;
17) управљање комуналним отпадом;
18) одржавање чистоће на површинама јавне намене;
19) одржавање јавних зелених површина и приобаља;
20) превоз путника и њиховог пратећег пртљага;
21) управљање гробљима и погребне услуге.

2.4. Порез на имовину

Порез на имовину дефинисан је Законом о порезима на имовину. Поред њега ову групу
пореза чине још и порез на наслеђе и поклон и порез на пренос апсолутних права. Сваки
физичко или правно лице, односно сваки појединац или фирма, уколико је носилац права
над неком непокретношћу, дужан је да плаћа порез на имовину за ту непокретност.

Порез на имовину плаћају и правна и физичка лица. Дакле, и фирме, предузећа, и обични
грађани. Како се ове две групе пореских обвезника у много чему разликују, тако је и
начин обрачунавања пореза на имовину потпуно другачији код фирми него код грађана.
Предузећа воде пословне књиге. У њима се бележе подаци о укупном пословању
предузећа на годишњем нивоу. На основу књиговодствених података фирме, а
коришћењем одређених алгоритама, израчунава се износ новца који та фирма мора да
уплати на име пореза на имовину за временски период од годину дана.

10
Порез на имовину плаћа се на својину над зељиштем (за грађевинско земљиште само на
плацеве веће од 10 ари), стамбеним и пословним зградама, становима, пословним
просторијама, гаражама, зградама и просторијама за одор и рекреацију и другим
грађевинским објектима или њиховим деловима. Порез на имовину осталог плаћа се на
право својине на непокретности.13

Обвезник пореза на имовину на право својине на непокретности је правно и физичко лице

које је ималац тих права на непокретности које се налазе на територији Републике Србије,
Овај порез плаћа се и на права закупа и коришћења грађевинског земљишта у јавној
својини и право закупа пољопривредног земљишта у државној својини (за плацеве веће од
10 ари). Када је реч о земљишту, порез се плаћа на разлику која се добија када се од
укупне површине плаца одузме 10 ари.

Основица за плаћање овог пореза јесте вредност некретнине која је наведена у пословним
књигама плаћаоца пореза. Уколико палћаоц пореза не води књиге, вредност утврђује
надлежни оргам. Порез на имовину је трајног карактера, његова висина се утврђује на
годишњем нивоу, а плаћа се квартално што значи тромесечно.

Обавеза по основу пореза на имовину настаје даном стицања права, односно даном
почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе или даном
омогућавања коришћења имовине на други начин. Пореска пријава за плаћање пореза на
имовину подноси се одељењу Републике управе јавних прихода за територију општине на
којој је предметна непокретност (обрасца ППИ- 2).14

Обвезници који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца, налазе у другом

наследном реду по законском реду наслеђивања, порез на наслеђе и поклон плаћају по
стопи од 1,5%.

13
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 168.
14
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 169.

11
Обвезници, који се, у односу на оставиоца, односно поклонодавца налазе у трећем и
даљем наследном реду, односно обевзници који са оставиоцем, односно поклонодавцем
нису у сродству, порез на наслеђе и поклон плаћају по стопи од 2,5%. Стопе пореза на
пренос апсолутних права износи 2,5%.15

Када је израчунат износ новца који је обвезник дужан да уплати на име пореза на имовину
и када се за сваки предмет опорезивања тачно зна који је обвезник носилац права и
обавезе над њим, потребно је обавестити све пореске обвезнике колики износ треба да
уплате, на који рачун и са којим позивом на број. Из тог разлога Управа прихода свим
пореским обвезницима доставља решење о порезу на имовину на адресу становања.
Некада се ова достава вршила на разне начине, а 2007. годуне Републичка управа прихода
је, у складу са законском обавезом, склопила уговор са јавним предузећем ПТТ Србија, по
којем се пошта обавезује да ће доставити сва решења након што она буду одштампана.

Уколико порески обвезник касни са измиривањем пореских обавеза, примењује се

законом прописана каматна стопа. Износ камате добија се применом ове стопе и тај износ
обвезник такође мора да уплати приликом плаћања пореза на имовину. Ако обвезник ни
након добијања последње опомене не плати заостали порез и временом обрачунату
камату, против њега се води судски поступак. Тада обвезник, поред износа пореза за
уплату и камате, мора да плати и трошкове суђења. Крајња мера јесте принудна наплата.
Уколико се порески обвезник не одазове судском позиву, или се на суду покаже да он
нема новца да исплати сва дуговања, на сцену ступају инспектори. Они спроводе поступак
принудне наплате тако што од пореског обвезника заплене имовину у вредности свих
дуговања на име пореза, камате и судских трошкова.

2.5. Акцизе

Акцизе или инфлаторни порез су фискални приход којим се опорезују одређени

производи тј. специјални порези којима се опорезује потрошња углавном монополских
производа (производа масовне потрошње). Акцизама се најчешће опорезују производи
15
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 169.

12
који штете људском здрављу и животној околини као што су на пример: деривати нафте,
дуван и дуванске прерађевине, алкохолна пића и одређене врсте освежавајућих
безалкохолних пића, етил алкохол, кафа и луксузни производи.

За одређене предмете акцизног опорезивања (за неке производе) акциза се плаћа према
количини, односно утврђује се динарски износ акцизе на јединицу мере, који се
тромесечно усклађује на бази раста цена на мало. Тако се акциза плаћа у динарском
износу за тону, барел, килограм, паклицу... Због тога су на основу уредбе владе Републике
Србије цене горива често мењане, јер су усклађиване са растом цена на мало и са
променом цена горива на светском тржишту (али овде нећемо разматрати детаље о начину
формирања цена, него се само начелно напомиње у циљу објашњења сисетема акцизног
опорезивања). На другу врсту производа, као што су: луксузни производи, производи од
злата и других племенитих метала, од драгог камења, крзна, акциза се плаћа по стопи, тј. у
процентуалном износу зависно од цене (тржишне вредности робе – малопродајне цене).

Акцизе су фискални приход којим се опорезују одређени производи као што су на пример:
деривати нафте, дуван и дуванске прерађевине, алкохолна пића и одређене врсте
освежавајућих безалкохолних пића, етил алкохол, кафа и луксузни произvоди.16

За одређене предмете акциозног опорезивања (за неке производе) акциза се плаћа према
количини, односно утврђује се динарски износ акцизе на јединицу мере, који се
тромесечно усклађује на бази раста цена на мало.

Тако се акциза плаћа у динарском износу за тону, абдел, килограм, паклицу…

ЗАКЉУЧАК

Порески систем једне земље чини укупност свих облика пореза, односно јавних прихода.
У савременим привредним системима јавни приходи имају значајну фискалну, економску
16
Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних струковних студија,
стр. 169.

13
и социјалну улогу, и јављају се у веома различитим облицима као што су: порези,
доприноси, такес, накнаде и слично.

Јавни приходи служе за подмиривање трошкова који имају општи карактер. Структура
јавних прихода с обзиром на учешће на појединих категорија прихода у укупним јавним
приходима, знатно се разликује од земље до земље. На ту структуру утиче знатан број
фактора, у првом реду економско- социјалног карактера. Порези као део јавних прихода
представљају најзначајнији инструмент прикупљања прихода у државној економији и
доживљавају развој тек у капитализму. Порез представља најзначајнији облик јавних
прихода у савременим државама. Он представља инструмент јавних прихода којим
држава, укључујући и ниже политичко- теритојалне заједнице, од субјеката под својом
пореском влашћу принудно узима новчана средства, без непосредне противуслуге, у сврху
покривања својих финансијких потреба И постизања других, првенствено економских и
социјалних циљева.

Опште карактеристике пореза су да у његовој основи лежи понуда, то је такав приход код
ког није унапред одређена сврха за коју ће се употребити И наплаћује се искључиво у
новцу (само изузено у натуре). Без обзира што је реч о систему и што би однос између
елемената пореског система требало да буде складан, у пракси углавном није тако:
опорезивање се разликује од једне до друге државе због примене различитих пореских
инструмената. Порески прописи се разликују како у погледу циљева, тако и у начину
захватања економске снаге обвезника.

ЛИТЕРАТУРА

14
1. Зако о порезу на додату вредност, „Сл. галсник РС“, бр. бр. 84/2004, 86/2004 -
испр., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 68/2014 -
др. закон, 142/2014, 5/2015 - усклађени дин. изн., 83/2015, 5/2016 - усклађени дин.
изн., 108/2016, 7/2017 - усклађени дин. изн., 113/2017, 13/2018 - усклађени дин.
изн., 30/2018, 4/2019 - усклађени дин. изн., 72/2019, 8/2020 - усклађени дин. изн. и
153/2020.
2. Закон о порезу на добит предузећа, „Сл. гласник РС“, бр. бр. 25/2001, 80/2002,
80/2002 - др. закон, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013,
108/2013, 68/2014 - др. закон, 142/2014, 91/2015 - аутентично тумачење, 112/2015,
113/2017, 95/2018, 86/2019, 153/2020 и 118/2021.
3. Јелчић, Б., и Бејаковић, П. (2012). Развој и перспективе опорезивања у Хрватској.
Загреб: Хрватска академија знаности и уметности, доступно на: доступно на
http://www.ijf.hr/upload/files/file/knjige/bejakovicjelcic.pdf).
4. Карић, Д. (2020). Пословне финансије, друго издање. Београд: Академија пословних
струковних студија.
5. Поповић, Д. (2010). Пореско право. Београд: Универзитет у Београду, Правни
факултет.
6. Ристић, Ж., Богавац, М. (2011). Послвоне финансије. Београд: ЕтноСтил.

15