VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU

EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: FISKALNA EKONOMIJA

AKCIZE U SRBIJI

Mentor: Student:
Prof. dr Vladimir Ristanović, docent Aleksandra Lukavac
Broj indeksa 200-084-09

Čačak, decembar 2010. godine

 Sadržaj

I UVOD 2

1. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA 2

1.1. Pojam akcize 2

1.2. Predmet oporezivanja 4

1.3. Obveznik akcize 5

1.4. Poreska osnovica 5

2. OBRAČUN I NAPLATA AKCIZE 6

2.1. Obračun i naplata akcize 5

2.2. Olakšice kod plaćanja akcize 6

2.3. Povraćaj akcize 7

2.4. Refakcija akcize 7

2.5. Obeležavanje akciznih proizvoda 8

3. KAZNENE ODREDBE 9

II ZAKLJUČAK 11

III LITERATURA 12

1
 I UVOD

Akcize kao analitički (posebni - specijalni) porezi na potrošnju u Kraljevini

Jugoslaviji bile su u primeni pod nazivom “trošarine”. One su u ograničenoj meri i sa
malim značajem egzistirale i 1947-48. godine, posle Drugog svetskog rata. Kasnije nestaju
iz našeg poreskog sistema, sve do najnovijih dana.
Naime, u koncipiranju reforme fiskalnog sistema sredinom 1988. godine, pre
raspada tzv. Titove Jugoslavije, Savezno izvršno veće je planiralo da uvede akcize na
naročito pogodne predmete potrošnje, gledajući s aspekta fiskalne izdašnosti. Međutim, to
se u praksi nije ostvarilo. Zato su Republika Srbija i Republika Crna Gora, pristupajući
promeni svojih propisa u skladu sa zacrtanom poreskom reformom uvele akcize u svoje
poreske sisteme. Republika Srbija je to neuobičajeno, iz objektivnih političkih razloga,
učinila početkom 1994. godine Uredbom o utvrđivanju i plaćanju poreza na promet za
vreme primene sankcija međunarodnih organizacija, kao privremeno rešenje, da bi ih
marta iste godine, kao redovan prihod regulisala Zakonom o porezu na promet. Počevši od
devedesetih godina prošlog veka, u Srbiji se u poreski sistem uvodi specijalni potrošni
porez pod nazivom akciza. U toku razvoja propisa koji su regulisali ovaj poreski oblik,
težilo se ka harmonizaciji sa propisima Evropske unije, eliminiranju sive ekonomije i
obezbeđivanju izdašnih prihoda za budžet Republike. Po mišljenju autora akcize su
izuzetno primamljiv prihod za poresku vlast, zbog svoje izdašnosti i relativno jednostavnog
sistema obračuna i naplate. Međutim, gledano sa aspekta poreskog destinatora - potrošača,
može se primetiti da su akcize kao fiskalni prihod nepravedne zbog svog regresivnog
delovanja. U ovom seminarskom radu će biti više reči o akcizama u Srbiji

1. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA

Danas pojam akciza obuhvata mnogo veći broj poreskih oblika i obveznika.
Zajednička osobina svih akciza jeste da se primenjuju kao dodatni porez na potrošnju
posebno utvrđenih proizvoda ili grupa proizvoda.

1.1. Pojam akcize

Akcize predstavljaju posredni porez na potrošnju ili upotrebu određenih proizvoda.

Spadaju u jedan od najstarih poreskih oblika. U značajnijem obimu prvo su uvedene u

2
Holandiji, a zatim i u Velikoj Britaniji tokom 16. i 17. veka. U svom izvornom obliku
predstavljale su porez čiji je obveznik bio isključivo domaći proizvođač određenih dobara i
utvrđivane su u apsolutnom iznosu po jedinici mere. Danas se oni mogu svrstati u četiri
osnovne grupe:1 alkoholna pića, duvanski proizvodi, energenti (derivati nafte, električna
energija, prirodni gas, ugalj) i luksuzni proizvodi. Akcize se danas po pravilu naplaćuju i
na domaće i na uvozne proizvode, a savremeni principi dobre poreske politike zahtevaju
jednak akcizni tretman i domaćih i uvoznih proizvoda. Poreski obveznik je uobičajeno
proizvođač ili uvoznik, mada se u nekim slučajevima kao poreski obveznik može javiti i
trgovac na veliko ili malo. Kao i u slučaju bilo kog drugog posrednog poreza, poput poreza
na promet ili poreza na dodatu vrednost, poreski obveznik je u obavezi da obračuna ili
uplati propisan iznos akcize, dok poreski teret snosi potrošač, odnosno kupac akciznog
proizvoda, koji ga plaća kroz cenu proizvoda koji kupuje. Za određene predmete akciznog
oporezivanja (za neke proizvode) akciza se plaća prema količini, odnosno utvrđuje se
dinarski iznos akcize na jedinicu mere, koji se tromesečno usklađuje na bazi rasta cena na
malo. Tako se akciza plaća u dinarskom iznosu za tonu, barel, kilogram, paklicu...
Zbog toga su na osnovu uredbe vlade Republike Srbije cene goriva često menjane,
jer su usklađivane sa rastom cena na malo i sa promenom cena goriva na svetskom tržištu
(ali ovde nećemo razmatrati detalje o načinu formiranja cena, nego se samo načelno
napominje u cilju objašnjenja sisetema akciznog oporezivanja). Na drugu vrstu proizvoda,
kao što su: luksuzni proizvodi, proizvodi od zlata i drugih plemenitih metala, od dragog
kamenja, krzna, akciza se plaća po stopi, tj. u procentualnom iznosu zavisno od cene.
Akcize se najčešće uvode na proizvode za kojima je potražnja značajna i cenovno
neelastična, dakle, očekivani poreski prihod je izdašan, a koji istovremeno ne predstavljaju
dobra čija se potrošnja u društvu smatra životno neophodnim. U ovu grupu proizvoda
spadaju alkoholna pića, duvanski i luksuzni proizvodi (nakit, umetnički predmeti i slično).
Postojećim Zakonom o akcizama kao akcizni proizvodi utvrđeni su derivati nafte,
duvanske prerađevine, alkoholna pića, uvozna bezalkoholna pića i kafa. Akcizna obaveza
nastaje proizvodnjom, odnosno uvozom akciznih proizvoda. Po pravilu, poreski obveznik
je proizvođač, odnosno uvoznik akciznih proizvoda. Pored toga, kao poreski obveznici,
mogu se javiti i fizičko lice – proizvođač koji proda alkoholna pića drugom fizičkom licu;
pravno lice, odnosno preduzetnik koji kupi alkoholno piće od fizičkog lica – proizvođača
alkoholnog pića; pravno lice koje je ovlašćeno od strane državnog organa za prodaju

1
Petković Zdravka, “Poresko knjigovodstvo i evidencija”, Beograd, 2010. str. 45

3
zaplenjenih akciznih proizvoda; kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole,
odnosno u postupku prinudne naplate, a koje prodaje državni organ.
Akciza se ne plaća kada se akcizni proizvodi izvoze, kao ni u posebno definisanim
slučajevima (međunarodni ugovori o donaciji i sl.). Obveznici akcize za duvanske
prerađevine i alkoholna pića, izuzev piva, u obavezi su i da svoje proizvode obeležavaju
kontrolnim akciznim markicama, čiji je izgled, kao i postupak naručivanja i izdavanja
propisan odgovarajućom uredbom. Zakon takođe uređuje povraćaj i refakciju akcize.
Obveznik ima pravo na povraćaj akcize ukoliko je platio akcizu koju nije bio dužan
da plati ili ju je platio u iznosu većem od zakonom propisanog. U oba slučaja je uslov da je
obveznik ovu akcizu platio iz sopstvenih sredstava bez prevaljivanja na kupca proizvoda,
ili je kupac proizvoda od obveznika zatražio povraćaj iznosa akcize koju nije bio dužan da
plati, ili ju je platio u iznosu većem od propisanog.
Takođe, novčanom kaznom u visini od dvostrukog do desetostrukog iznosa
neobračunate akcize, a najmanje u visini od 125.000 dinara, kazniće se za prekršaj
obveznik akcize – pravno lice ako se ne obračuna ili obračuna netačno akcizu, dok se
preduzetnik u ovom slučaju kažnjava novčanom kaznom u visini od dvostrukog do
desetostrukog iznosa neobračunate akcize, a najmanje u visini od 75.000 dinara. U celini
uzev, pravni okvir koji uređuje akizno oporezivanje u Srbiji morao bi da pretrpi nekoliko
bitnih izmena kako bi se u najvećoj mogućoj meri, kada su akcize kao poreski oblik u
pitanju, približio ispunjenju principa dobre poreske politike. Na prvom mestu, to
podrazumeva potpuni prestanak diskriminacije uvoznih proizvoda u odnosu na proizvode
domaćeg porekla (cigarete i bezalkoholna osvežavajuća pića), kao i ukupno smanjenje
troškova administriranja ovog poreskog oblika. Smanjenje troškova administriranja nužno
nameće potrebu preispitivanja opravdanosti postojanja određenih akciznih oblika, kao i
prava na refakciju akcize za pojedine potrošače/upotrebe. Kada je reč o usaglašavanju sa
pravilima EU kao modelu kojem Srbija teži, najveći i najteži korak jeste dostizanje
akciznog optrećenja propisanog minimalnim iznosima akciza u EU.

1.2. Predmet oporezivanja

Akcizom se oporezuju sledeći proizvodi: derivati nafte, duvanske prerađevine,

alkohola pića, uvozni proizvodi: osvežavajuća bezalkoholna pića, sirupi i praškovi za
osvežavajuća bezalkoholna pića (npr. StepDrink), voćni sokovi, koncentrisani voćni
sokovi, voćni nektar i voćni sokovi u prahu i kafa (sirova, pržena, mlevena i ekstrakt kafe).
4
 1.3. Obveznik akcize

Obveznik akcize je proizvođač, odnosno uvoznik akciznih proizvoda. Obveznik

akcize je i:
1. fizičko lice – proizvođač koji proda alkoholna pića drugom fizičkom licu;
2. pravno lice, odnosno preduzetnik koji kupi alkoholno piće od fizičkog lica –
proizvođača alkoholnog pića;
3. kupac akciznih proizvoda kupljenih sa teritorija izvan Republike Srbije;
4. pravno lice koje je ovlašćeno od državnog organa za prodaju zapljenjenih akciznih
proizvoda;
5. kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, odnosno u postupku
prinudne naplate, a koje prodaje državni organ.
Akciznu dozvolu može dobiti lice koje ispunjava sledeće uslove: da obavlja
delatnost u skladu sa propisanim uslovima, da vodi poslovne knjige po sistemu dvojnog
knjigovodstva, da redovno ispunjava poreske obaveze, da nad tim licem nije započet
postupak likvidacije i da ispunjava uslove za elektronsku razmenu podataka.

1.4. Poreska osnovica

Osnovicu za obračun akcize čini jedinica mere. Osnovicu za obračun akcize pri
uvozu kafe (sirove, pržene, mlevene i ekstrakta kafe) čini vrednost proizvoda utvrđena
po carinskim propisima, uvećana za iznos uvoznih dažbina.

2. OBRAČUN I NAPLATA AKCIZE

2.1. Obračun i naplata akcize

Obveznik akcize je dužan da obračuna akcizu u momentu stavljanja akciznih

proizvoda u promet. Stavljanjem u promet akciznih proizvoda smatra se:
- svako otpremanje akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona od strane proizvođača
akciznih proizvoda za koje nema akciznu dozvolu;
- svako otpremanje akciznih proizvoda iz akciznog skladišta, osim otpremanja u
sopstveno drugo akcizno skladište;

5
 - iskazivanje manjka proizvoda u akciznom skladištu, odnosno skladištu koje nema
status akciznog skladišta, osim manjka koji se može pravdati višom silom;
- iskazivanje rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene propisom koji
donosi Vlada Republike Srbije.
Obveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati:
- najkasnije do poslednjeg dana u mesecu – iznos akcize obračunat za period od 1. do
15. dana u mesecu;
- najkasnije 15. dana u mesecu – iznos akcize obračunat za period od 16. dana do
kraja prethodnog meseca..2
Obračunatu akcizu pri uvozu obveznik je dužan da plati u rokovima i na način
predviđen za plaćanje uvoznih dažbina.

2.2. Olakšice kod plaćanja akcize

Akciza se ne plaća na akcizne proizvode:3

- koje izvozi proizvođač;
- koje proizvođač, odnosno uvoznik, na osnovu posebnih potvrda organa nadležnog
za inostrane poslove, prodaje diplomatskim i konzularnim predstavništvima i
stranom diplomatskom osoblju i konzularnim funkcionerima, pod uslovom
reciprociteta, kao i u drugim slučajevima predviđenim međunarodnim ugovorom;
- na derivate nafte i kafu koji su predviđeni međunarodnim ugovorom o donaciji, sa
klauzulom da se na te proizvode neće plaćati akciza;
- koje proizvođač, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima
koji saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u
slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim
za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola
radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima;
- derivate nafte koje proizvođač prodaje pod uslovom da se ti derivati nafte koriste
isključivo za proizvodnju etilena i propilena od strane pravnih lica i preduzetnika
koji obavljaju proizvodnju etilena i propilena u sopstvenim proizvodnim
kapacitetima, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi isključive proizvodnje etilena i
propilena u sopstvenim proizvodnim kapacitetima ili za korisnika (vlasnika) koji te
2
Božidar Raičević, Brankica Gagić, “Akcize i uvođenje poreza na dodatu vrednost u naš poreski system”, Niš, 1995. str. 78
3
Isto, str. 79

6
 derivate nafte koristi isključivo za proizvodnju etilena i propilena u sopstvenim
proizvodnim kapacitetima;
- gorivo za mlazne motore - kerozin (petrolej) koje proizvođač prodaje neposredno
krajnjem korisniku (vlasniku) za avio svrhe, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi
neposrednog korišćenja u avio svrhe ili za korisnika (vlasnika) koji to gorivo
neposredno koristi u avio svrhe.
- koje proizvođač, odnosno uvoznik otprema radi prodaje u avionima i brodovima
koji saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji koji se
otpremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim
pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana
pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima.

2.3. Povraćaj akcize

Obveznik od koga je naplaćena akciza, a koju nije bio dužan da plati, ili kojij je
platio akcizu u većem iznosu od zakonom predviđenog, ima pravo na povraćaj tako
plaćene akcize. Zahtev za povraćaj akcize obveznik može podneti samo ako je kupac koji
je kroz cenu akciznog proizvoda platio tu akcizu zatražio u pismenoj formi od obveznika
povraćaj, u kojem slučaju se vrši povraćaj akcize kupcu. Izuzetno, obveznik akcize koji je
iz svojih sredstava uplatio akcizu koju nije bio dužan da plati ili je platio u iznosu većem
od zakonom predviđenog, može podneti u svoje ime i za svoj račun zahtev za povraćaj
tako plaćene akcize. Ako su od obveznika akcize naplaćeni kamata, troškovi prinudne
naplate ili novčana kazna, pripada mu pravo na povraćaj ovih davanja. Zahtev za povraćaj
akcize, kamate, troškova prinudne naplate i novčane kazne uz priložene dokaze o plaćenoj
akcizi i drugim davanjima i pismenim zahtev kupca, obveznik podnosi poreskom organu
kod kojeg se void kao poreski obveznik.

2.4. Refakcija akcize

Ako lice koje nije proizvođač izvozi proizvod na koji je plaćena akciza, ima pravo
na refakciju plaćene akcize. Ako se dizel gorivo prodaje krajnjem korisniku za pogon
traktora, građevinskih mašina i brodova za prevoz tereta, može se ostvariti refakcija akcize
koja je plaćena prilikom nabavke tog goriva, do količina potrebnih za obradu zemljišta od
strane poljoprivrednih gazdinstava koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava
7
kod organa nadležnog za vođenje tog registra, odnosno bavljenja registrovane građevinske
delatnosti i brodskog prevoza tereta, pod uslovom da se dizel gorivo prodaje preko
ovlašćenog distributera. Uslove za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva,
normative potrebnih količina za namene i način i postupak refakcije akcize propisaće
minister nadležan za poslove finansija. Lice koje derivate nafte koristi u industrijske svrhe,
može ostvariti refakciju plaćene akcize n ate derivate nafte, pod uslovom da te derivate
nafte nabavlja od uvoznika, odnosno od proizvođača tih derivate nafte i da je na te derivate
nafte uvoznik, odnosno proizvođač platio propisani iznos akcize.
Za vremena važenja Rezolucije Saveda bezbednosti OUN broj 1244, obveznik
akcize – proizvođač derivate nafte koji proda derivate nafte kupcima sa teritorije AP
Kosovo i Metohija, može ostvariti refakciju plaćene akcize na te derivate nafte, pod
uslovom da ima dokaz das u prodati derivati nafte plaćeni i otpremljeni na teritoriju AP
Kosovo i Metohija, kao i dokaz da je na te derivate nafte plaćen propisan iznos akcize.

2.5. Obeležavanje akciznih proizvoda

1. Proizvođač je dužan da pre stavljanja u promet, duvanske proizvode i alkoholna

pića obeleži kontrolnom akciznom markicom;
2. Kontrolna akcizna markica za duvanske proizvode mora biti nalepljena na
ambalažu tako da bude vidljiva id a se ne može odstraniti;
3. Duvanski proizvodi koji se izvoze obeležavaju se posebnom izvoznom markicom;
4. Uvozne cigarette i uvozna flaširana alkoholna pića moraju imati oznaku i naziv
uvoznika koji se utiskuje na kutiju odnosno na flaši;
5. Posedovanje i prodaja duvanskih proizvoda i pića iznad količine utvrđene zakonom
nije dozvoljeno.

3. KAZNENE ODREDBE

Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno

lice ako:
- obračunatu akcizu ne uplati u propisanom roku;
- ne podnese ili ne podnese blagovremeno obračun akcize;
- ne prijavi početak obavljanja delatnosti nadležnom poreskom organu;

8
 - ne vodi evidenciju o akciznim proizvodima na način koji omogućuje utvrđivanje i
kontrolu obaveze akcize;
- kod promene stopa i iznosa akcize ne izvrši popis akciznih proizvoda na zalihama
ili ako u nove cene ne ukalkuliše povećanu, smanjenu ili ukinutu akcizu;
- ako nije dostavio nadležnom poreskom organu dokaz da je sredstva po osnovu
povraćaja akcize preneo na kupca;
- prodaje cigarette po maloprodajnim cenama koje su različite od onih koje je
odredio proizvođač, odnosnom uvoznik;
- malopreodajne cene cigareta nisu prijavljene organizaciji za duvan, kao i ako insu
istaknute u, odnosu na objektu trgovine na malo tako das u jasno vidljive; Kazniće
se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 500 do
50.000 dinara.
Zakonom o akcizama u Srbiji uređuje se oporezivanje sledećih proizvoda: 4
Proizvodi:
Derivati nafte:
- sve vrste motornog benzina 44,00 din/lit;
- sve vrste dizel - goriva 30,00 din/lit;
- Ulja dobijena od nafte i ulja dobijena od bitumenoznih minerala,
osim sirovih; proizvodi, na drugom mestu nepomenuti niti
obuhvaćeni, koji sadrže po masi 70% ili više ulja od nafte ili ulja
dobijenih od bitumenoznih minerala, i ako čine osnovne sastojke tih
proizvoda, i to:5
2710 11 11 00 - laka ulja i proizvodi, za preradu u specifičnim procesima 43,70 din/lit
2710 11 15 00 - laka ulja i proizvodi, za podvrgavanje hemijskoj preradi u 43,70 din/lit
procesima, osim onih navedenih u tar. podbroju 2710 11 11
2710 11 21 00 - laka ulja i proizvodi, za ostale svrhe, specijalni benzini, vajt špirit 43,70 din/lit
2710 11 25 00 - laka ulja i proizvodi, za ostale svrhe, specijalni benzini, ostalo    43,70 din/lit
2710 11 90 00 - laka ulja i proizvodi, za ostale svrhe, ostalo, ostala laka ulja 43,70 din/lit
2710 19 11 00 - srednja ulja, za preradu u specifičnim procesima 43,70 din/lit
2710 19 15 00 - srednja ulja, za podvrgavanje hemijskoj preradi u procesima, osim 43,70 din/lit
onih navedenih u tar. podbroju 2710 19 11
2710 19 21 00 - srednja ulja, za ostale svrhe, kerozin (petrolej), gorivo za mlazne 43,70 din/lit

4
Petković Zdravka, “Poresko knjigovodstvo i evidencija”, Beograd, 2010. str. 75-78
5
Pravilnik o Listi ostalih derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380 0C, "Službeni glasnik RS",
br. 63/2007. Na derivate iz Liste, koje proizvođač prodaje pod uslovom da se ti derivati koriste isključivo za proizvodnju etilena i
propilena,  ne plaća se akciza

9
motore
2710 19 25 00 - srednja ulja, za ostale svrhe, kerozin (petrolej), ostalo 43,70 din/lit
2710 19 29 90 - srednja ulja, za ostale svrhe, ostalo, ostalo 43,70 din/lit
2710 19 31 00 - gasna ulja, za preradu u specifičnim procesima 43,70 din/lit
2710 19 35 00 - gasna ulja, za podvrgavanje hemijskoj preradi u procesima, osim 43,70 din/lit
onih navedenih u tar. podbroju 2710 19 31
2710 19 41 90 - gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora do 0,05% po 43,70 din/lit
masi, ostalo, osim ulja za loženje ekstra lakog (EL)
2710 19 45 90 - gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora preko 0,05% po 43,70 din/lit
masi, do 0,2% po masi, ostalo
2710 19 49 90 - gasna ulja, za ostale svrhe, sa sadržajem sumpora preko 0,2% po 43,70 din/lit
masi, ostalo
2710 19 99 00 01 - vretenski super rafinat i mineralno ulje za tekstilnu industriju 43,70 din/lit
- tečni naftni gas za pogon motornih vozila 6
15,00 din/kg;

12,00 din/pak +
Cigarete7 35% na
maloprodajnu cenu
Cigare i cigarilosi 15,50 din/kom
Rezani duvan, duvan za lulu i žvakanje i burmut 35%
Alkoholna pića:(4)
Rakije:
- od voća, grožđa, specijalne rakije 79,35 din/lit;
 - od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 201,32 din/lit;
Žestoka alkoholna pića i likeri 129,04 din/lit;
Niskoalkoholna pića 13,25 din/lit;

Pivo, osim bezalkoholnog koje sadrži manje od 0,5% alkohola 15,00 din/lit;
Kafa (sirova, pržena, mlevena i ekstrakt kafe) 30%

III ZAKLJUČAK

6
Ne plaća se u postupku carinjenja, već prilikom prodaje krajnjem korisniku potrošaču za pogon motornih vozila.
7
Akciza na cigarete se plaća po pakovanju od 20 komada. Na cigarete koje su u drugačijim pakovanjima, akciza se plaća srazmerno
pakovanju.

10
 U kontekstu izloženog, teorija poznaje dva oblika posebnih (analitičkih) poreza na
potrošnju. To su: fiskalni monopoli i akcize. Fiskalni monopoli su danas retko u primeni.
Radi se o prihodima koje država ostvaruje tako što u sopstvenoj režiji monopoliše pravo da
organizuje proizvodnju i/ili prodaju pojedinih proizvoda u širokoj upotrebi. Formirajući
monopolsku cenu, država je u prilici da u nju inkorporira i planirani iznos poreza. Ta cena
u sebi sadrži proizvodne troškove, trgovinsku maržu i porez. Monopol je država najčešće
preuzimala prema sledećim proizvodima u širokoj upotrebi: šibice, duvan i njegove
prerađevine, cigaret-papir, so i petrolej za osvetljenje.
Pored opšteg poreza na promet, u praksi savremenih država se najčešće susrećemo i
sa tzv. pojedinačnim porezom na promet, koji se češće javlja pod imenom akciza ili
trošarina. Ovim porezom zahvataju se pojedini proizvodi i usluge. Može se reći da su
akcize najstariji porez na proizvode i njihovom primenom se prvi put ostvaruje ideja
oporezivanja potrošnje.
Akcize su izuzetno primamljive za državnu vlast i prevashodno se uvode iz
fiskalnih razloga. Istovremeno, kod njih je izostavljen princip pravednosti, jer se prilikom
njihove primene ne poštuje načelo plaćanja poreza prema ekonomskoj snazi. Ipak, pored
fiskalnog cilja, uvođenje određenih akciza može biti inspirisano i drugim razlozima. Tako
se, na primer, akcize na alkoholna pića i duvanske proizvode opravdavaju i razlozima
odgovarajuće zdravstvene politike (uticanje na potrošnju proizvoda koji škode zdravlju),
dok se za neke druge akcize mogu naći drugi razlozi, zasnovani na potrebama vođenja
socijalne politike, politike očuvanja čovekove okoline i dr.)
Najčešće se akcizama zahvataju proizvodi široke potrošnje, odnosno oni čija je
realizacija na tržištu jednostavna i sa značajnim finansijskim efektima. U proizvode
opterećene akcizama ubrajaju se: nafta i njeni derivati, duvan i duvanske prerađevine,
alkoholna pića, šećer, so, šibice, kafa, čaj, bezalkoholna pića, motorna vozila itd. Broj i
karakter proizvoda koji se oporezuju akcizama je u raznim zemljama veoma različit, ali se
pokazuje tendencija postepenog svođenja broja proizvoda na određene, karakteristične.
Kao i drugi posredni porezi, akcize se ističu po svojoj jednostavnosti primene, koja
se izražava u lakom podnošenju obaveze od strane obveznika. Podnošenje obaveze je
mnogo lakše i nije “inkvizitorsko” kao kod utvrđivanja osnovice kod neposrednih poreza.

III LITERATURA

11
1. Petković Zdravka, “Poresko knjigovodstvo i evidencija”, Beogradska poslova
škola, Visoka škola strukovnih studija, Beograd, 2010.
2. Božidar Raičević, Brankica Gagić, “Akcize i uvođenje poreza na dodatu vrednost u
naš poreski system”, Prilog u knjizi grupe autora, “Porezi, carine i druge dažbine”,
Niš, 1995.
3. “Službeni glasnik RS”, br. 61/07
4. .Zakon o akcizama i porezu na promet, 2004.
5. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, 2007.

Internet adrese:

- www.srbija.gov.rs, web sajt Vlade Republike Srbije. (pristup ostvaren dana

02.12.2010.)
- www.carinskatarifa.com, sajt kompanije “Intermex” koji obiluje
informacijama o carinskom, deviznom i spoljnotrgovinskom poslovanju naše
zemlje kao i odgovorima na veliki broj ekonomskih pitanja(pristup ostvaren dana
02.12.2010.)
- www.nspm.rs, web sajt časopisa “Nova Srpska politička misao”, časopisa
za političku teoriju i društvena istraživanja (pristup ostvaren dana 02.12.2010.)
- http://www.poslovnapolitika.com/index.php?
option=com_content&task=view&id=233&Itemid=41 (pristup ostvaren dana
02.12.2010.)
-

12