SADRAJ

SADRAJ..................................................................................................................... 1
UVOD.......................................................................................................................... 2
1. POJAM AKCIZA...................................................................................................... 3
1.1. Predmet oporezivanja i nastanak obaveze akciza.............................................5
1.2. Povraaj I refakcija akciza................................................................................. 6
1.3. Olakice kod plaanja akciza............................................................................. 8
2. AKCIZE U REPUBLICI SRBIJI OSNOVNE ODREDBE...............................................9
2.1. Istorijski razvoj akciza u Republici Srbiji............................................................9
2.2. Osnovni elementi i stope akciza......................................................................10
2.3. Znaaj akciza u Srbiji...................................................................................... 13
ZAKLJUAK............................................................................................................... 16
LITERATURA.............................................................................................................. 17

UVOD
 AKCIZE

Akcize su specijalni porezi kojima se oporezuje potronja uglavnom

monopolistikih proizvoda, tj. proizvoda masovne potronje sa niskom
elastinou tranje. Akcizama se oporezuju proizvodi koji tete ljudskom
zdravlju i ivotnoj okolini i deklariu se kao luksuz u odnosu na namirnice
koje su od kljune vanosti za ljudsku egzistenciju. Tu spadaju: derivati nafte,
bezalkoholna pia, alkohol i alkoholna pia, pivo i vino, kafa (u svim
oblicima), duvanske preraevine. Proizvoa je duan da proizvod obilei
akciznom markicom, osim medicinskih vina, piva i medovine.Obaveza
obraunavanja akcize pri uvozu akciznih proizvoda nastaje danom nastanka
obaveze obraunavanja uvoznih dabina.Sam naziv akciza (excise tax) potie iz
16.veka kada su u Holandiji posebnim porezom koji se nazivao
excijsenoporezivani pivo, eer, so i alkoholna pia, a pretpostavlja se da re
potie od starofrancuske rijei assise(sednica, odluka, ugovor, namirenje
rauna ili duga, oporezivanje).

Primjer Holandije ubrzo slede Nemaka i Engleska (ukljuujui i engleske

kolonije) a zatim I ostale evropske zemlje.U 19.veku akcize su bile dio
sistema opteg poreza na dobra i usluge koji se od poetka 20.veka
transformiran u opti porez na potronju, odnosno od 1960-ih u porez na
dodanu vrednost. Danas su u gotovo svim savremenim poreznim sistemima
posebni porezi. Za razliku od poreza na promet, akciza se u poresko-
tehnikom smislu ne vezuje za in prometa, nego za sam proizvod ija se
potronja eli pogoditi, tanije reeno, za njegovo putanje u promet, kao i
za uvoz. Za oporezivu transakciju se uzima ve otpremanje iz prodaveve
fabrike proizvoda na koje se plaa akciza u sopstveno skladite na drugoj
lokaciji, isporuka sopstvenoj prodavnici ili isporuka kupcu.

Porez se obraunava u apsolutnom iznosu po jedinici mere proizvoda

(kilogramu, litri, komadu i sl.), ili u odreenom postotku prodajne cijene.
Razlozi uvoenja akciza su brojni (fiskalni, socijalni, zdravstveni, ekoloki).
Prednost tih poreza u odnosu prema drugima jeste jednostavnost ubiranja i
mali broj poreznih obveznika. Akcize predstavljaju jedan od najznaajnijih
fiskalnih prihoda.

U ovom radu upoznaemo se sa pojmom akciza i njenim karakteristikama, kao i njen istorijski
razvoj. Videemo koji su razlozi za njihovo uvoenje. Upoznaemo se sa zakonskom
regulativom u naoj zemlji, koja regulie ovu oblast. Fiskalni znaaj akciza u naoj zemlji je
ogroman, to je razlog da se malo detaljnije upoznamo sa kretanjem i strukturom prihoda od
akciza iz godine u godinu. Aktuelnost ove teme je velika, ne dovodi se u pitanje, jer su za nju

2
 AKCIZE

zainteresovani ne samo poreske vlasti, odnosno drava, ve i graani, mediji. I svako ponaosob
osea efekte akcizne politike.

1. POJAM AKCIZA

Akcizni porez ili skraeno akcize, plaa se pri prometu samo na neke proizvode. To suindirektni
porezi (ne ubiraju se direktno od pojedinaca, ve preko proizvoaa, prodavaca I drugih
posrednika) na domaa dobra i usluge. Razlog uvoenja akciza je pre svega fiskalni, odnosno
osiguravanje visokih prihoda dravnog rauna. Diferencijalni poreski tretman specifinih
proizvoda rezultat je potrebe odvraanja od potronje odreenih proizvoda (duhan I alkohol) i
pojedinih usluga (kockanje i igre na sreu ) te eliminisanja tetnih posledica na potroae,
domainstva i drutvo. Akcize imaju zadatak da doprinose zatiti domae proizvodnje,
ekonominijoj potronji energije (naftna industrija) i redukciji plaanja javnih trokova
(zdravstvenih trokovi u vezi sa puenjem i alkoholizmom) i dodatnih taksi (upotreba puteva
zavonju automobila). Akcize (trosarine) spadaju u poreze na pojedinana dobra i usluge, to su
posebni specijalni porezi na potrosnju. Istorijski posmatrano, akcize se posmatraju kao najstariji
oblik poreza na potronju.

Akcize se mogu definisati kao oblik pojedinanih ( specifinih ) poreza na potronju ili upotreba
samo pojedinanih, tano odreenih proizvoda bilo prema klasifikaciji OECD 1-a. U razliitim
zemljama broj i karakteristika proizvoda koji se oporezuju akcizama je razliit,ali se u poslednje
vreme zapaa tendencija svoenja oporezovanih proizvoda na odreene, karkakteristine.
Akcizama se pre svega oporezuju proizvodi masovne potronje koji se ne mogu supstituisati, ili
je njihova supstitucija teko izvodljiva (So, eer, kafa, duvanske preraevine, naftni
derivati,alkoholna pia i slino.) Njihovo mesto oporezivanja potronje se razlikuje od zemlje do
zemlje. Mnoge zemlje u svetu (Africi i Aziji ) su zadrale akcize kao jedini porez na potronju,
jer je mehanizam njihovog ubiranja jednostavan i dravi obezbeuje sigurne i stabilne prihode. U
veini drugih zemalja, akcize se javljaju pored poreza na promet. U tim zemljama, potronja
(promet) odreenih proizvoda je dvostruko oporezovana, jednom akcizama, i drugi put, porezom
na promet . Zbog ovakvog poreskog tretmana potronje porezom na promet oporezuje se
potronja svih proizvoda (osim onih koji su izuzeti ), a akcizama se dodatno oporezuje potronja
samo jednog, relativno malog broja, tano odreenih proizvoda.
Za akcize se ne moe utvrditi zajedniki princip, odnosno jedinstveni osnov njihovog postojanja.
Tako se ovim porezom optereuje potronja jednog broja prehrambenih proizvoda svakodnevne
neophodne potronje (ali ne svih), ime se obezbeuje njihova izdanost,tj.postizanje osnovnog

1OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

3
 AKCIZE

fiskalnog cilja. S druge strane, akcizama se oporezuju i neki proizvodi luksuzne potrinje (opet
ne svih) to moe da bude motivisano socijalnim efektima oporezivanja. Akcizama se oporezuju
neki proizvodi koji su tetni po zdravlje, odnosno koji ugroavaju ovekovu okolinu. Ima
proizvoda koji su optereeni akcizama ali se ne mogu svrstati ni u jednu od pomenutih grupa.
Odsustvo jedinstvenog osnova i razliitost oporezivanja akcizama se delimino moe objasniti
istorijskim razlozima (sporadino uvoenje akciza od sluaja do sluaja ), ali se danas procenjuje
da ovakvo arenilo i nedoslednost u oporezivanju akcizama pre svega izraz nekonzistentnosti
procene zakonodavca2.
Osnovne karakteristike,kojima se odlikuju akcize su:

Obaveza plaanja akciza odnnosi se na tano odereeni broj proizvoda,

Prevaljivost
Ugodnost plaanja
Fiskalna izdanost
Jednostavnost i jeftinoa ubiranja
Stabilnost
Prihod od akciza jednim delom pripadaju lokalnim jedinicama
iroko rasprostranjena upotreba
Regresivnost (jeftinije proizvode koriste veca grupa potraa sa slabijom poreskom
snagom.).

Podela akciza sa aspekta troenja su:

Akcize na potronju
Akcize na upotrebu odreenog proizvoda

Podela akcize prema vrsti stope :

Akcize ad volarem (poreska stopa je izraena kao procenat prodajne cijene)
Specifine akcize (poreska stopa se utvruje u apsolutnom novanom iznosu u odnosu na
neku jedinicu mere)

U praksi se esto primjenjuje kombinacija specifinih akciza i ad volarem akciza.Poreska

obaveza po osnovu akcize nastaje stavljanjem proizvoda u promet od strane proizvoaa ili
njihovim uvozom.

Uz osnovni, fiskalni razlog, kao najei razlozi za uvoenje akciza se javljaju:

2Raievi, B: Javne finansije, Centar za izdavaku djelatnost ekonomskog fakulteta,

Beograd, 2008, str.134

4
 AKCIZE

destimulacija potronje odreenih proizvoda ( npr.duvanske preraevine,

alkohol),
pokrivanje javnih trokova izazvanih potronjom odreenih proizvoda,
odgovarajua preraspodela dohotka (kod oporezivanja luksuznih proizvoda).
Voenje odgovarajue ekonomske politike (uticanje na potronju tano
odreenih energenata, iako akcize zbog svojih karakteristika nisu pogodan
instrument za voenje ekonomske politike).

Ipak akcize mogu uticati na konkurentnost proizvoda na tritu, posebno ako se proizvodi
optereeni akcizama mogu zameniti potronjom drugih proizvoda oporezovanih samo porezom
na promet. Na taj nain, akcizama se moe uticati ne samo na odnose konkurencije na tritu,
ve i na potroae, odnosno njihov slobodan izbor predmeta potronje.
Akcize su za poreske vlasti jedan od najomiljenijih poreza. One se lako ubiraju, sisitem
obrauna i naplate je jedinstven, a poto se oporezovani proizvodi tehniki tani odreuju, nema
sporova o granicama poreskog obuhvata. Poreska evazija je mala, kontrola obrauna i naplate
laka i jednostavna. Ipak, koliko god da su omiljene kod poreskih vlasti, akcize nisu omiljene kod
poreskih obveznika i destinatera. Zbog akciza su jeftiniji proizvodi srazmerno vie poreski
optereeni od proizvodi iste vrste s viim cenama. Kako jeftinije proizvode koriste ire kategorije
potroaa sa slabijom poreskom snagom, to oni nose i srazmerno vei teret oporezivanja. Akcize
nisu omiljene ni kod preduzea, ne samo zbog mogunosti uticaja na konkurentnost njihovih
proizvoda na tritu, ve i zbog injenice da preko njih privreda kreditira fiskus, poto se
akciza plaa ve u trenutku dada proizvoa pusti proizvod u promet, pa kreditiranje traje sve
dok se proizvod ne proda krajnjem potroau.

1.1. Predmet oporezivanja i nastanak obaveze akciza

Akcize se plaaju samo na neke prizvode, tzv. akcizne proizvode, pa je podela akciza po vrstama
proizvoda sledea :
derivati nafte;
duvan i duvanske preraevine;
alkohol i alkoholna pia;
bezalkoholna pia;
pivo i vino;
kafa (sirova, prena, mlevena, ekstrakti kafe).

Obveznik akcize je proizvoa, odnosno uvoznik akciznih proizvoda. Obveznik akcize je i:

5
 AKCIZE

1) fiziko lice - proizvoa koji proda alkoholna pia drugom fizikom licu;
2) pravno lice, odnosno preduzetnik koji kupi alkoholno pie od fizikog lica - proizvoaa
alkoholnog pia;
3) pravno lice koje je ovlaeno od strane dravnog organa za prodaju zaplenjenih akciznih
proizvoda;
4) kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne
naplate, a koje prodaje dravni organ;
5) pravno lice, odnosno preduzetnik koji proda teni naftni gas krajnjem potroau za pogon
motornih vozila.
Obveznik akcize je duan da obrauna akcizu u momentu stavljanja akciznih proizvoda u
promet.
Stavljanjem u promet akciznih proizvoda smatra se3:

svako otpremanje akciznih proizvoda iz proizvodnog pogona od strane proizvoaa

akciznih mproizvoda za koje nema akciznu dozvolu;
svako otpremanje akciznih proizvoda iz akciznog skladita, osim otpremanja u
sopstvenodrugo akcizno skladite;
iskazivanje manjka proizvoda u akciznom skladitu, odnosno skladitu koje nema status
akciznog skladita, osim manjka koji se moe pravdati viom silom;
iskazivanje rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) iznad koliine utvene propisom koji
donosim vlada. Obraunavanje i plaanje akcize se odlae ako se:
akcizni proizvodi otpremaju u akcizno skladite proizvoaa za koje je nadleni organ
dao makciznu dozvolu;
akcizni proizvodi otpremaju iz akciznog skladita proizvoaa u njegovo drugo akciznom
skladite;

Obaveza obraunavanja akcize pri uvozu akciznih proizvoda nastaje danom nastanka obaveze
obraunavanja uvoznih dadbina. Obraunavanje akcize na kafu (sirovu, preenu, mljevenu i
ekstrakt kafe) vri se prilikom uvoza. Akcizu obraunava nadleni carinski organ.Obaveza
obraunavanja akcize nastaje i:

1) prodajom zaplenjenih akciznih proizvoda preko pravnog lica, ovlaenog od strane

dravnogorgana za prodaju tih proizvoda;
2) prodajom preko carinskog, odnosno poreskog organa akciznih proizvoda koji su oduzeti
u
3) postupku kontrole, odnosno u postupku prinudne naplate;
4) kupovinom alkoholnog pia od fizikog lica - proizvoaa alkoholnog pica

3Isailovi, Z.: Javne finansije I finansijsko pravo, SVEN-Ni, Ni, 2009, str.45

6
 AKCIZE

1.2. Povraaj I refakcija akciza

Obveznik od koga je naplaena akciza, akoju nije morao d aplati, ili platio akcizu u veem
iznosu od zakonom predvienog, ima pravo na povraaj tako plaene akcize.
Zahtev za povraaj akcize obveznik moe podneti ako je kupac koji je kroz cenu akcioznog
proizvoda platio tu akcizu, zatraio u pismenoj formi od obveznika povraaj, u kojem sluaju se
vri povraaj akcize kupcu.
Izuzetno, obveznik akcize koji je iz svojih sredstava uplatio akcizu koju nije bio duan da plati,
ili je platio u iznosu veem od zakonom predvienog, moe podneti u svoje ime i za svoj raun
zahtev za povraaj tako plaene akcize. Ako su od obveznika naplaeni kamata, trokovi
prinudne naplate ili novana kazna, pripada mu pravo na povraaj ovih davanja.
Zahtev za povraaj akcize i ostalih laenih trokova poreski obveznik podnosi poreskom organu
kod kojeg se vodi kao poreski obveznik. Obveznik je duan da u roku od osam dana od dana
kada mu je izbvrena povraaj akcize dostavi nadlenom poreskom organu da je ta sredstva
preneo na kupca. Pravo na refakciju akcize ima lice koje je izvezlo proizvod nabavljen u zemlji
neposredno od proizvoaa akcioznog proizvoda.
Kupac-krajnji korisnik koji derivate nafte, biogoriva i biotenosti koristi za transportne svrhe,
kao i prevoz tereta u unutranjem renom saobraaju, odnosno za grejanje, moe se ostvariti
refakciju plaene akcize na te derivate nafte, biogoriva i biotenosti, pod uslovom da te derivate
nafte,biogoriva i biotenosti nabavljaju od uvoznika, odnosno proizvoaa, da je na te derivate
nafte, biogoriva i biotenosti proizvoa platio propisani iznos akcize, daj e kupac-krajnji
korisnik platio raun u kome je iskazan obraunati iznos akcize, a kada se ovi derivati nafte,
biogoriva i biotenosti prodaju kupcu-krajnjem korisniku preko ovlaenog distributera tih
derivata nafte, biogoriva i biotenosti, kupac-krajnji korisnik ostvaruju pravo na refakciju
plaene akcize pod uslovom da poseduje fiskalni iseak,odnosno rain da je platio te derivate
nafte, biogoriva i biotenosti.
Pravo na refakciju plaene akcize ostvaruje se u zavisnosti od namene za koje se derivati nafte,
biogoriva i biotenosti koriste.4
Kupac-krajnji korisnik koji derivate nafte i biotenosti koristi kao energetska goriva u
proizvodnji elektrine i toplotne energije ili u industrijske svrhe, moe ostvariti refakciju plaene
akcize na te derivate nafte i biotenosti, pod uslovom da te derivate nafte i biotenosti nabavlja
od uvoznika, odnosno proizvoaa, da je na te dervate nafte i biotenosti uvoznik,odnosno

4Zakon o akcizama lan 39a

7
 AKCIZE

proizvoa platio propisani iznos akcize i da je kupac-krajnji korisnik platio raun u kome je
iskazan obraunati iznos akcize. 5 Refakciju akcize lice iz ovog zakona ostvaruje na osnovu
pismenog zahteva, uz dokaz da je platio raun proizvoaa akciznih proizvoda. Refakcija akcize
podnoisi se ndlenom poreskom organu.

1.3. Olakice kod plaanja akciza

Akciza se ne plaa na akcizne proizvode:

1) koje izvozi proizvoa
2) koje proizvoa, odnosno uvoznik prodaje za:
slubene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavnitava,
slubene potrebe meunarodnih organizacija, ako je to predvieno
meunarodnim ugoorima,
line potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstvanitava,
ukljuujui i lanove njihovih porodica,
line potrebe stranog osoblja meunarodnih organizacija, ukljuujui i
lanove njihovih porodica,ako je to predvieno meunarodnim ugovorima,
3) derivate nafte,biogoriva i biotenosti koje prodaje proizvoa, odnosno uvoznik, a iji
se promet vri na osnovu meunarodnog ugovora ako je tim ugovorom predvieno
oslobaanje od akcize,
4) koje proizvoa, odnosno uvoznik odpremi radi prodaje u avionima i brodovima koji
saobraaju na meunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u
slobodne carinske prodavnice otvorene u vazduhoplovnim pristanitima otvorenim za
meunarodni saobraaj na kojima je organizovana pasoka i carinska kontrola radi
prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima,
5) gorivo za mlazne motore kerozin(petrolej) koje proizvoa prodaje neposredno
krajnjem korisniku (vlasniku) za avio svrhe, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi
neposrednog korienja u avio svrhe ili korisnika (vlasnika) koji to gorivo neposrdno
koristi u avio svrhe,
6) cigarete, odnosno alkoholna pia koje je proizvoa po odobrenju ili na osnovu
naloga nadlenog organa unitio, a obeleene su kontrolnim akciznim markicama.6

5Zakon o akcizama lan 39b

6Zakon o akcizama lan 19

8
 AKCIZE

Obveznik ima pravo na umanjenje obraunate akcize i u visini iznosa plaene akcize na
proizvode koji su nabavljeni od proizvoaa, odnosno uvoznika akcioznih proizvoda ili ih
proizvoa sam proizvodi, odnosno uvozi, a koji se kao reprodukcioni materijal upotrebljavaju 7
u proizvodnji proizvoda na koje se plaa akiza.
Reprodukcionim materijalom smatraju se proizvodi koji se u procesu dalje proizvodnje ulaze u
supstancu drugog proizvoda, u skladu sa zakonom.

2. AKCIZE U REPUBLICI SRBIJI OSNOVNE ODREDBE

2.1. Istorijski razvoj akciza u Republici Srbiji

Akcize kao analitiki porezi na potronju u Kraljevini Jugoslaviji bile su u primeni pod nazivom
troarine. One su u ogranienoj meri i sa malim znaajem egzistirale i 1947. i 1948. godine,
posle drugog svetskog rata. Kasnije nestaju iz naeg poreskog sistema, sve do novijih dana.
Poevi od devedesetih godina proog veka, u Srbiji se u poreski sistem uvodi specijalni potroni
porez pod nazivom akciza. U toku razvoja propisa koji su regulisali ovaj poreski oblik, teilo se
ka harmonizaciji sa propisima Evropske Unije, eliminisanju sive ekonomije i obezbeivanju
izdanih poreza za budet Republike. Naime, u koncepiranju reforme fiskalnog sistema sredinom
1988. godine, pre raspada Jugoslavije, Savezno Izvrno Veeje planiralo da uvede akcize na
naroito pogodne predmete potronje, gledajui sa aspekta fiskalne izdanosti. Meutim, to se u
praksi nije ostvarilo. Zato su Republika Srbija i Republika Crna Gora, pristupajui promeni
svojih propisa u skladu sa zacrtanom poreskom reformom uvele akcize u svoje poreske sisteme.
Republika Srbija je to neuobiajno, iz objekivno politikih razloga uinila poetkom 1994.
godine Uredbom o utvrivanju i plaanju poreza na promet za vreme primene sankcija
meunarodnih organizacija, kao privremeno reenje, da bi ih marta ista godine, kao redovan
prihod regulisala Zakonom o porezu na promet.
Uvoenje ovog specijalnog potronog poreza bilo je utvreno u kontekstu realizacije programa
monetarne rekonstrukcije i privrednog oporavka zemlje.U cilju prilagoavanja fiskalnog sistema
novim privrednim tokovima ovaj porez je pretrpeo odreene izmene. To je uinjeno donoenjem
Zakona o akcizama i porezu na promet. Navedeni republiki propis je trebao da bude usaglaen
sa Saveznim zakonom o osnovima poreskog sistema. Meutim, to u praksi nije u potpunosti

7Slubeni glasnik RS, br.119/12 od 15. decembra 2012

9
 AKCIZE

uinjeno. Do potpunog usaglaavanja ova dva zakona neposredno se primenjivao republiki

zakon.
Pored ovog zakona, egzistiralo je i vie uredbi Vlade Republike Srbije, kojim su regulisani
prihodi pod nazivom naknade, a po svojoj prirodi su sutinski bili akcize. Preciznije, to su bile
posebne naknade na sirovu naftu, posebne naknade za regresiranje cene dizel goriva za potrebe
poljoprivrede, posebne naknade na cigarete, posebne naknade na alkoholna pia i dr. Od 2001.
godine, Zakon o akcizama se menjao se ak 16 puta, a sve u cilju usaglaavanja domae pravne
regulative sa direktivama Evropske Unije. Poslednje izmene nastale su u maju 2013 godine, a
najnoviji Zakon o akcizama stupio je na snagu 30.maja iste. Ovim zakonom je uvedena akciza na
biogoriva i biotenosti , po prvi put.

2.2. Osnovni elementi i stope akciza

Nastanak obaveza po osnovu akcze nastaje kada se akcizni proizvodi:

Priozvedeni u Republici Srbiji
Uvezeni u Republiku Srbiju.8

Obveznik akcize je:

proizvoa akciznih proizvoda
uvoznik akciznih proizvoda
pravno lice koje je ovlaeno od strane dravnog organa za prodaju zaplenjenih akciznih
proizvoda
kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, prinudne naplate a koje prodaje
dravni organ.

Osnovica akcize ini jedinica mere. Izuzetak predstavljaju duvanske preraevine, gde se iznosi
akciza iskazuju u apsolutnom iznosu po jedinici mere, ali i primenom odgovarajuih stopa na
maloprodajnu vrednost proizvoda.
Stopa akciza oderuje se na dva naina. Visina akcize je utvrena u apsolutnom iznosu (u
dinarima) za proizvode kod kojih se osnovica uzima jedinica mere. Kod proizvoda kod kojih se

8Pod uvezenim akciznim proizvodima smatraju se i proizvodi koji su uvezeni u skladu sa carinskim
propisima.

10
 AKCIZE

osnovica utvruje prema ceni proizvoda iznos akcize se utvruje primenom stopa izraenim u
procentima na poresku osnovicu (proporcionalne poreske stope).
Izosi i stope akciza su sledei:
Na derivati nafte, biogoriva i biotenosti

olovni benzin 55,00 din/lit

bezolovni benzin
* do 31.12.2013.god 49,60 din/lit
* od 01.01.2014.god 50,00 din/lit

gasna ulja
* do 31.12.2013.god 42,00 din/lit
* u periodu od 01.01 do 31.12.2014.god 46,00 din/lit
*od 01.01.2015.god 50,00 din/lit

kerozin 62,00 din/kg

teni naftni gas
* do 31.12.2013.god 30,00 din/ kg
* u periodu od 01.01 do 31.12.2014.god 35,00 din/ kg
*od 01.01.2015.god 40,00 din/ kg

ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcije nafte,

raspon destilacije do 3800 C. 62,00 din/kg

biogoriva i biotenosti
* do 31.12.2013.god 42,00 din/lit
* do 31.12.2014.god 47,01 din/lit
* do 31.12.2015.god 51,10 din/lit
Derivatima nafte, u smislu ovog zakona, smatraju se i:
1) svaki proizvod koji se prodaje i upotrebljava kao pogonsko gorivo
2) aditivi, odnosno ekstenderi koji su kao takvi deklarisani za dodavanje u pogonska
goriva.
Biogoriva, definisana su zakonom kojim se ureuje oblast energetike, kao tena ili gasovita
goriva za saobraaj, proizvedena iz biomase.Biotenosti, definisane su zakonom kojim se

11
 AKCIZE

ureuje oblast energetikekao tena goriva za proizvodnju elektrine i toplotne energije i energije
za grejanje i hlaenje, proizvedene iz biomase, osim za saobraaj.
Na duvanske preraevine :

cigarete
* od 01.07. do 31.12. 2013. god. 45,00 din/pak
* od 01.01. do 30.06. 2014. god 48,03 din/pak
* od 01.07. do 31.12. 2014. god 50,08 din/pak
* od 01.07. do 30.06. 2015. god 52,12 din/pak
* od 01.07. do 31.12. 2015. god 54,68 din/pak
* od 01.01. do 30.06. 2016. god 57,23 din/pak
* od 01.07. 2016.god 59,79 din/pak.
Akciza na cigarete plaa se po pakovanju od 20 komada. Na cigarete koje su u pakovanju
razliitim od definisanog, akciza se plaa srazmerno pakovanju. Pored definisane akcize u
apsolutnom iznosu , na cigarete se plaa i akciza definisana proporcijalnom stopom u visini od
33%, koja se primenjuje na maloprodajnu cenu.
Duvan za puenje i ostale duvanske preraevine plaa se po sledeim stopama
* od 01.01. do 31.12.2013. god 37 %
* od 01.01. do 31.12.2014. god 39 %
* od 01.01. do 31.12.2015. god 41 %
* od 01.01.2016. god 43 %.
Na alkoholna pia:

Rakije
* od voa, groa,specijalne rakije 119,85 din/lit
* od itarica i ostalih poljoprivrednih sirovin 304,06 din/lit

estoka alkoholna pia i likeri 194,88 din/lit

niskoalkoholna pia 20,01 din/lit
pivo 22,06 din/lit9

9Akciza se ne plaa na piva koja sadre manje od 5% alkohola.

12
 AKCIZE

Alkoholnim piem smatraju se pia koja se, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i
sadraja etanola, stavljaju u promet kao takva vrsta pia u skladu sa propisima o kvalitetu i
drugim zahtevima za alkoholna pia. Alkoholnim piem smatra se i sve vrste piva bez obzira na
nain pakovanja.
Na kafu:

neprena kafa 81,76 din/ kg

prena kafa 102,20 din/ kg
ljuspice i opne od kafe 112,42 din/ kg
ekstrati, esencije i koncentrati od kafe 153,30 din/ kg
okolada i proizvodi slini okoladi, krem proizvodi,bombonski, pekarski proizvodi, prakovi za
pudinge i kreme sa dodatkom kafe ne podleu plaanju akcize.

2.3. Znaaj akciza u Srbiji

Donoenjem Zakona o akcizama 2001. godine u skladu sa standardime Evropske Unije, koji je
objavljen u Slubenom glasniku Republike Srbije, broj 22/2001, ali je ve i krajem godine
podlegao izmenama ( Slubeni glasnik RS, BR 76/2001) imalo je za cilj eliminisanje sive
ekonomije i efikasnija naplata akciznih prihoda. Zahvaljujui tome su prihodi od akciza u 2001.
godini poveani ak za vie od jedanaest puta u poreenju sa naplaenim priodima od akciza u
2000. godini.. U strukturi ukupnih javnih prihoda u 2001. godini prihodi od akciza iznosili su
7,09 % (prihodi od poreza akciza, carina i taksa zbirno inili 64,31%).
Kao posledica toga, prihodi od akciza su iz godine u godinu imali sve vee uee u ukupnim
prihodima, a to dokazuje naredna tabela br.1 za period od 2008-2013. godine.
Tabela br.1. Kretanje i struktura prihoda od akciza u Srbiji u periodu od 2008 -2013. godine

God Ukupni Prihodi od akciza Struktura akciza u %

. prihodi U U % od Akcize na Akcize na Ostale
apsolutnim uk. derivate duvanske akcize
iznosima prihoda nafte preraevine
2008 651.271,9 100.626,6 15.45 50.996,7 39.339,9 10290,0
% (51%) (39%) (10%)
2009 655.995,1 119.820,1 18.27 59.382,8 50.604,0 9.833,3
% (50%) (42%) (8%)
2010 712.225,9 135.588,9 19.04 53.798,2 50.770,6 11.020,1
% (47%) (45%) (8%)

13
 AKCIZE

2011 744.760,8 152.425,2 20.47 70.524,6 69.185,8 12.714,8

% (46%) (45%) (8%)
2012 788.505,0 180.627,9 26.30 90.232,4 76.432,8 13.971,0
% (50%) (42%) (8%)
2013 728.173,0 182.288,9 25.03 97.483,3 72.175,3 12.630,3
% (53.4%) (39.6%) (7%)

Izvor: Bilten javnih finansija broj 110, oktobar 2013.god Ministarstvo finansija

Na osnovu tabele br.1. moemo zakljuiti da je iznos prihoda po osnovu akciza u periodu od od
2008-2012 god u tendenciji rasta, izuzev 2013god. kada je imao blagu tendcenciju pada. Prihodi
od akcize iz godine u godinu belee stalan rast. U 2012. godini ine vie od etvrtinu javnih
prihoda. To govori u prilog injenici, da akcize predstavljaju odlian instrument za generisanje
dodatnih prihoda, a ne nain da se destimulie potronja pojedinih proizvoda. Dalje vidimo da se
iz godinu u godinu poveava uee akciza na duvanske preraevine, to zbog stalnog rasta
akciza na cigarete, to zbog injenice da u Srbiji ak treinu stanovnitva ine puai. Akcize na
derivate nafte takoe belee rast,gde u 2013.godini ine vie od 50% prihoda od akciza. Razlog
tome je poskluplje njenaftnih derivata na tritu.

U sledeoj tabeli br.2 vidimo strukturu prihoda od akciza za period januar-novembar

2013.godine i njihovo kretanje.
Tabeli br.2. Kretanje i struktura prihodi od akciza u periodu januar-oktobar 2013. god

Mesec Uk. Prihodi od akciza Struktura akciza u %

prihod U U % od Akcize na Akcize na Ostale
apsloutni uk.prihod derivate duvanske akcize
m a nafte preraevine
iznosima
Januar 66.367,50 16.363,8 24.66 % 45 % 49 % 6%
Februar 48.118,30 14.197,4 29.51 % 46 % 49 % 5%
Mart 65.189,80 11.919,9 18.28 % 61 % 34 % 5%
April 70.168,30 14.011,5 19.97 % 57 % 33 % 11 %
Maj 62.212,90 15.869,4 25.51 % 55 % 37 % 9%
Jun 71.070,30 23.822,8 33.52 % 41 % 53 % 6%
Jul 80.433,50 20.696,5 25.73 % 46 % 47 % 7%
Avgust 62.735,30 11.625,6 18.53 % 56 % 35 % 9%
Septemba 60.296,6 19.989,5 33.15 % 67 % 25 % 8%
14 r
Oktobar 73.058,8 16.498,4 22.58 % 59 % 35 % 6%
Novembar 68.521,8 17.294,0 25.24 % 62 % 33 % 5%
Ukupno 728.173 182.288,9
 AKCIZE

Izvor : Bilten javnih finansija br. 110, oktobar 2013

U tabeli br.2 prikazana je tendencija prihoda od akciza u periodu januar-oktobar 2013, gde
moemo zakljuiti da su iznosi prihoda razliiti odnosno tendencija smanjivanja i rasta od
meseca do meseca. Najvei iznos je ostvaren u junu sa ak 33.52% u ukupnim prihodima. to se
strukture akciza tie, tu prednjae akcize na derivate nafte i kreu se od 41% do 67%. No, za
njima ne zaostaju ni akcize na preraevine i to od 25% do 53%. Osvrui se na predhodnu
godinu iznos ukupnih prihoda na akcize bio je manji nego 2013.godini, iako su ukupni prihodi
bili i te kako vei, a to se obrazlae injenicom poskupljenja akciznih proizvoda.

Oporezivanje naftnih derivata, na kojim je do sada insistirano, poelo je da pokuzaju svoje

negativne posledice: prihodi od tih akciza se nisu poveali jer se zbog prevelike cene smanjio
obim trgovanja gorivom sve vei broj ljudi je poeo sve ree da koristi automoblie, jer je to
postalo skuplje nego ranije. Dakle, poresko optereenje je dolo do one take Laferove krive gde
novo poveanje poreza nee poveati prihode ve e ih smanjti.
Drugi akcizni proizvodi (kafa i alkohol) imaju jako malo uee u ukupnim prohodima, i upravo
to su razlozi zato su poreske vlasti videle akcize na duvanske preraevine kao osnovne
generatore poveanja akciznih prihoda. Naime elastinost na ovom tritu je jako mala, pa i
pored poveanja poreza prihodi se nee smanjiti nego e se poveati. Tako se barem mislilo.

Procene da poveanje cene cigareta usled veeg iznosa akciza nee drastino smanjiti broj
puaa su bile tane. Meutim eksperti iz Ministarstva finansija nisu predvideli da e odreeni
broj puaa promeniti svoje navike, pa e umesto fabrikih cigareta poeti da kupuje duvan za
puenje. Naime postoji znatna razlika u optereenju. Kod legalno kupljenog duvana plaa se
akciza ad valorem od 37%, a kod cigareta plaa se akciza ad valorem od 33% i jo po paklici 45
dinara. Meutim mnogo vei problem po dravnu kasu predstavlja situacija gde puai
nabavljaju duvan na crno, jer se na takve proizvode ne plaa nikakav porez, pa su zato mnogo
jeftiniji.
Drava je tako visokim poreskim optereenjem i slabom kontrolom naplate poreza legalne
proizviae i prodavce dovela u neravnopravan poloaj u odnosu na one koji posluju na sivom
tritu i izbegavaju plaanje poreza. Ovo nas dovodi do zakljuka da oporezivanje mora biti
optimalno , jer ponekad visoke poreske stope mogu drastino smanjiti prihode u dravnom
budetu.
Predlogom budeta za 2014. godinu predvieno je da prihodi od akciza iznose 227.6 milijarde
dinara, pri emu se na akcize na naftne derivate odnosi 113mlrd dinara, akcize na duvanske

15
 AKCIZE

proizvode 99.3mlrd dinara i na ostale akcize 15.3mlrd dinara. Uee akciza u ukupnim
prihodima iznose 24.5%. Projekcija prihoda od akciza sainjena je na osnovu akcizne politike,
projektovane potronje i redovnog usklaivanja nominalnog iznosa akciza sa inflacijom u
prethodnoj godini. Za razliku od prole godine gde su planirani prihodi od akciza 223.3
milijarde, a zatim izvren rebalans budeta, smanjeni na 217 milijarde dinara,videemo da li ce u
2014.god poreske vlasti moi da ostvare naveden iznos od 227.6 milijardi dinara.

ZAKLJUAK

U pojedinim finansijama akcize kao deo poreza su glavni izvor javnih prihoda inajznaajniji
instrument fiskalne, socijalne, ekonomske i razvojne politike.U funkcionisanjufinansijskog i
privrednog sistema, prisutna su raznovrsna i sloena dejstva oporezivanja. Akcizekao deo poreza
postaju snaan instrument preraspodele nacionalnog dohodka. Porezima se delujena izmenu
privredne strukture, odnosno, na razvoj odreenih grana i grupacija, razmetaj privrednih
kapaciteta, zaposlenost, cene i dr. Savremena drava porezima utie na potronju,tednju,
investiciije, uravnoteenje trgovinskog i platnog bilansa.

Mere poreske politike utiu na integraciju preduzea, tehniko tehnoloki progres,obezbeenje

sredstava za potrebe razvoja i dr. Savremene teorije odbacuju tezu liberalizma o neprihvatljivosti
meanja drave u regulisanje privrednih tokova, meutim dravna intervencija jeneophodna u
ekonomskim odnosima izmeu privrednih subjekata, radi korekture u sticanjudohotka i posticaja
za privredni razvoj zemlje. Oporezivanjem se zahvata ekstradobit, odnosnorazliiti rentni oblici
koji su rezultat eksternih faktora. Mere poreske politike se usmeravaju kaefikasnijem
ostvarivanju programa razvoja.Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike i obuhvata
usklaeno delovanjedravnih institucija kroz ubiranje javnih prihoda na raspodelu, razmenu,
potronju i proizvodnjuu odreenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu sa drutveno
prihvatljivim ciljevima izadacima.

16
 AKCIZE

U naoj zemlji, subjekti poreske politike se javljaju od nivoa Republike do nivoaoptina. Mere
poreske politike oslanjaju se na poreski sistem pod kojim se podrazumevaju svevrste poreza,
doprinosa i drugih davanja koja ine javne prihode sa jedne i sve oblike javnihrashoda i propise
koji ih ureuju sa druge strane.Da bi se uspostavila kordinacija dejstva instrumenata i realizovali
ciljevi koji su prioritetni, ekonomska politika, odnosno poreska politika, treba da rei probleme
unutranjegzaostajanja putem blagovremenog uoavanja poremeaja, zatim donoenjem odluka-
odreivanjem instrumenata i njihovom primenom.

Akcizni prihodi iz godinu u godinu ne ostvaruju budetirani iznos. Sasvim je oigledno da su

prihodi od akciza dostigli onu taku, kada svako poveanje akciznih stopa i akciza u apsolutno
iznosu , smanjuje poreske prihode. Naime, kupovna mo stanovnitva u Srbiji je jako opala, to
je uticalo na pad potronje svih pa i akciznih proizvoda. Pad potonje je uticao na neostvarenje
budetiranih akciznih prihoda, mada oni iz godinu u godinu belee rast u apsolutnom smislu.
Moda bi poreske vlasti trebalo vie panje usmeriti ka smanjenju nepotrebnih budetskih
rashoda pre nego poveanju prihoda po svaku cenu. Poreske vlasti trebaju se pridravati pravila
da, samopostepena poveanja akcize uz potovanje kupovne moi potroaa , osigurava vee i
sigurne prihode dravnog budeta.

LITERATURA

1. Bogoev, K. (1989) Osnovne karakteristike savremenih fiskalnih sistema. Finansije, br.

11-12
2. urovi Todorovi J., orevi M, Javne finansije, Ekonomsko fakultet Ni, 2010.

3. Isailovi, Zoran: Javne finansije I finansijsko pravo, SVEN-Ni, Ni, 2009.

4. Jelii B., Porezni sustav i porezna politika, Informator, Zagreb, 2008.
5. Kuli, Danijela, Plaamo li evropske troarine?,Institut za javne financije : Zaklada
Friedrich Ebert, Zagreb, 2005.
6. Petkovi Z., Poresko knjigovodstvo i evidencija-Beogradksa poslovna kola ,Beograd
2012
7. Raievi, B., Gagi, B., Akcize i uvoenje poreza na dodatu vrednost u na poreski sistem
1995). u: Porezi, carine i druge dabine, Ni, 1995.
8. Registar propisa Privedni savetnik- Propisi o akcizama
9. Zakon o porezu na dohodak graana Sl. glasnik RS", br. 24/01, 80/02, 80/02
10. Zakon o akcizama Sl. glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02
11. www.poreskauprava.gov.rs
12. www.mfin.gov.rs
17
 AKCIZE

13. www.wikipedia.org
14. www.trezor.gov.rs
15. www.privsav.rs
16. www.preduzetnickiservis.rs

18