FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANCIJSKE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: SPECIJALNA RAČUNOVODSTVA

KREDITIRANJE

Student: Mentor:
Jasmina Mujkanović-Korić Prof.dr.Zoran Babić

I. Sarajevo, decembar,2019
 SADRŽAJ

1. UVOD……………………………………………………………………………3
2. OPŠTE KARAKTERISTIKE KREDITA………………………………........4
3. KREDITIRANJE…………...……………………………………………….....5
3.1.Kratkoročni krediti za obrtna sredstva…………………………..…….....6
3.2.Overdraft (okvirni) krediti………………………………………………...7
3.3.Lombardni krediti…………………………………………….....................9
3.4.Potrošački kredit………………………………………………………….10
3.5.Investicioni kredit………………………………………………………....11
3.6.Hipotekarni kredit………………………………………………………...14
4. ZAKLJUČAK………………………………………………………………...15
5. LITERATURA……………………………………………………………….16

2
 1.UVOD

Kredit je jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti. U

uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima
pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče
savremenih banaka. Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namjena, način otplate,
rokovi vraćanja, zaštita od rizika itd. vremenom su mijenjali svoje oblike uz postepeno
usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući
svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S
druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne
poduhvate i da obezbjede razna potrošna dobra.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni
karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novčanih odnosa kredit
dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenaških
zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina. ¨U
kapitalističkim uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne
funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne ekonomije nema
isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava za proširenje proizvodnje,
mada se delimično daje i u potrošačke svrhe, i to pre svega da se roba lakše realizuje i smanje
zalihe neprodatih proizvoda. U savremenim uslovima kredit se najčešće izražava, nastaje i gasi
u novcu.

Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cijenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od
osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba gradjana,
privrede i društva. Takodje ima snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan
od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog
ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima i slično. Bez kredita proces reprodukcije u
znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen.

Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomerna
ekspanzija kreditnog finansiranja privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduženosti što
znatno slabi njihovu reproduktivnu sposobnost.

3
 2. OPŠTE KARAKTERISTIKE KREDITA

Kredit predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome povjerilac ustupa dužniku pravo

raspolaganja odredjenom količinom novca, ili nekim drugim pravom na odredjeno vrijeme i
pod odredjenim uslovima (rok, kamata, način vraćanja).1 Predstavlja oblik finansijskih
ulaganja, koje se vezuju za povjerenje kao najvažnije u zasnivanju kreditnih odnosa.
Pojam kredita se vezuje za porijeklo od latinske reči credo, odnosno credare, što u prevodu
znači vjerovanje. Taj izraz u svojoj daljoj transformaciji vezuje se, takodje, za latinsku reč
creditum, što znači kredit ili zajam.
Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos izmedju dva lica, odnosno
izmedju povjerioca i dužnika, gde je povjerilac ono lice koje daje (ustupa) svoju imovinu
(novac) drugom licu (dužniku) na odredjeno vrijeme i pod odredjenim uslovima .
Kredit se po pravilu daje uz odredjenu kamatu koja predstavlja naknadu za korišćenje
sredstava, koja su dužniku ustupljena na privremenu upotrebu i raspolaganje. On ustvari
predstavlja privremenu uslugu koju čini poverilac dužniku tako što mu ustupa na raspolaganje
odredjenu sumu novca ili neki predmet, što ukazuje da kredit odvaja na neki način pravo
raspolaganja od sopstvenosti. Bitno je da kod kredita postoji načelo povratnosti, što znači da
dužnik ima obavezu da vrati poveriocu uzeti kredit kada istekne rok trajanja kreditnog
ugovora. Ovo načelo razlikuje kredit od poklona, dotacija, regresa, subvencija i nekih drugih
oblika davanja.
Zajam, sa teorijskog stanovišta predstavlja pogodbu po kojoj je jedan ugovarač spreman da
ustupi drugom ugovaraču u vlasništvo odredjeni iznos novčanih sredstava, kao i zamenjivih
stvari. Korisnik zajma se obavezuje da će u ugovorenom roku vratiti poveriocu odredjeni iznos
sredstava, uz odredjenu kamatu. Iz takve definicije zajma proizilazi da je zajam oblik kredita.

Finansijski i ekonomski gledano i u zemljama tranzicije (bivšim socijalističkim zemljama)

kredit ima isti značaj. Takodje, u uslovima domicilne privrede i bankarske prakse kredit ima
ključnu ulogu, jer postaje jedan od značajnijih regulatora procesa reprodukcije.

1
Bajraktarević, L., (2010), Monetarno-kreditni i devizni sistem, Univerzitet Singidunum, Beograd, str.49
4
 3.KREDITIRANJE

Multikreditna struktura banaka bazira se na sistematizaciji kreditnih oblika prema sljedećim

kriterijima:
1. Ročnoj strukturi kredita
2. Osiguranju kredita
3. Metodi otplate kredita
4. Namjeni kredita
5. Izvorima kreditnih resursa
6. I ostalim oblicima

Ročna struktura ili dospjelost otplate obuhvata tri tradicionalana oblika kreditiranja:

1. Kratkoročne
2. Srednjoročne
3. Dugoročne

Kratkoročni krediti imaju rokove dospijeća do godinu dana, finansiraju tekuću aktivnost i
likvidnost subjekta i pokriveni su kratkoročnim izvorima.

Srednjoročni krediti se odobravaju s rokovima dospijeća od jedne do pet godina, finansiraju

trajna obrtna sredstva, investicije manjeg obima, a pokrivaju se iz izvora sredstava koja imaju
srednjoročnu dospjelost.

Dugoročni krediti imaju rokove dospijeća iznad pet godina, finansiraju investicione I razvojne
programe i pokrivaju se isključivo iz dugoročnih finansijskih potencijala.

Prilokom odobravanja kredita banka vrši ocjenu boniteta korisnika kredita, odnosno ocjenu
rentabilnosti investicionog projekta.

Banka može odobravati sljedeće vrste kredita2:

1. Kratkoročni kredit za obrtna sredstva

2. Overdraft krediti
3. Lombardni krediti
4. Potrošački krediti
5. Investicioni krediti
6. Hipotekarni krediti

2
Vukmirović N., (2011), Specijalna računovodstva, Banja Luka, str.227
5
 3.1. Kratkoročni krediti za obrtna sredstva

Kratkoročni krediti za obrtna sredstva su namjenjeni za finasiranje tekućih obrtnih

sredstava(privremenih zaliha ili potraživanja od kupaca). S aspekta vrste bankarskih poslova,
poslovi kreditiranja spadaju u aktivne bankarske poslove.

Rok dospijeća ovih kredita je godinu dana. Kratkoročni krediti za obrtna sredstva su uglavnom
namjenski krediti.

Pod kreditnom linijom se podrazumjeva maksimalan iznos kratkoročnog kredita za obrtna

sredstva do koga korisnik kredita može da koristi bez obaveze ponovnog podnošenja zahtjeva
u bilo koje vrijeme u ugovorenom roku.

Revolving krediti su takvi kratkoročni krediti za obrtna sredstva koji se automatski po

iskoroštenju obnavljaju-sve do iskorištenja ugovorenog maksimalnog iznosa u ugovorenom
roku. Oni omogućavaju korisnicima datih kredita da povlače novčana sredstva u skladu sa
dinamikom svojih potreba za obrtnim sredstvima I da ih otplaćuju prema svojim financijskim
mogućnostima u okviru ugovorenog roka.

Kratkoročni krediti za obrtna sredstva se po pravilu otplaćuju zajedno sa pripadajućom

kamatom, odjednom, po roku dospijeća.3

Primjer 1: Računovodstvena evidencija kredita za obrtna sredstva

Banka je odobrila komitentu kratkoročni kredit za obrtna sredstva( privremene zalihe) u

iznosu od 1.000,00 KM, sa rokom dospijeća od 6 mjeseci, uz kamatu od 12%. Odobreni dati
kredit je u potpunosti iskorišten i u roku vraćen sa pripadajućom kamatom.

Tabela 1.: Anuitetni plan kredita za obrtna sredstva

Mjesec Anuitet Otplata glavnice Kamata Preostali iznos

glavnice
1 172,55 162,55 10,00 837,45
2 172,55 164,18 8,37 673,27
3 172,55 165,82 6,73 507,45
4 172,55 167,48 5,07 339,97
5 172,55 169,15 3,40 170,82
6 172,55 170,82 1,71 0,00
UKUPNO 1.035,28 1.000,00 35,28 0,00

3
Vukmirović N., (2011), Specijalna računovodstva, Banja Luka, str.230
6
Knjiženje 1: Knjigovodstvena evidencija kredita za obrtna sredstva

R.br. Datum OPIS Konto Duguje Potražuje

1) Krediti za obrtna sredstva 103 1.000
Žiro račun 000 1.000
za odobreni kredit
1a) Potraživanja za kamatu po 021 35,28
plasmanima u domaćoj valuti sa
ugovorenom zaštitom od rizika
Prihodi od kamata po osnovu kredita 700 35,28
za obračunatu kamatu
1b) Žiro račun 000 1.035,28
Krediti za obrtna sredstva 103 1.000
Potraživanja za kamatu po 021 35,28
plasmanima u domaćoj valuti sa
ugovorenom zaštitom od rizika
za otplatu kredita

3.2. Overdraft( okvirni) kredit

Kada komitent ima otvoren tekući račun kod neke poslovne banke ima mogućnost prekoračenja
stanja tekućeg računa poznat kao “overdraft”.
Kod overdraft, odnosno okvirnog kredita obračunavaju se dvije vrsta kamata i to: redovna
kamata na povučeni iznos kredita i interkalarna kamata na iznos odobrenog a nepovučenog
okvirnog kredita. Na taj način korisniku kredita ostavljena je mogućnost da kreditna sredstva
povlači u skladu sa potrebom za dodatnim novčanim sredstvima u okviru dogovorenog
okvirnog iznosa kredita.
U pravilu, overdraft krediti su kratkoročni uz mjesečni obračun redovne i interkalarne kamate.
4

Primjer 2 : Računovodstvena evidencija overdraft kredita

Poslovna banka odobrila je okvirni kredit komitent NN u iznosu od 50.000,00 KM, sa rokom
dospijeća 12 mjeseci. Redovna kamatna stopa okvirnog kredita iznosi 10% godišnje, a
interkalarna kamatna stopa iznosi 2% godišnje. Komitent NN odmah je povukao iznos od
25.000,00 KM a nakon dva mjeseca još 25.000,00 KM. Odobreni kredit vraća se u mjesečnim
anuitetima.

4
Vukmirović N., (2011), Specijalna računovodstva, Banja Luka, str.231
7
Tabela 2. Anuitetni plan otplate okvirnog kredita
Mjesec Anuitet Otplata Kamata Preostali iznos
glavnice glavnice
0 25.000,00
1 2197,90 1.989,56 208,33 23.010,44
2 2197,90 2.006,14 191,75 21.004,29
3 ….. ….. …. ….

Interkalarna kamata=neiskorišteni dio kredita x* (p/100)*(d/365), gdje je p inerkalarna kamatna

stopa na godišnjem nivou, a d broj dana tokom kojih je dio odobrenog kredita bio neiskorišten.
Interkalarna kamata = 25.000*(2/100)*(30/365)=41 KM
Knjiženje 2: Knjigovodstvena evidencija okvirnog kredit
R.br. Datum OPIS Konto Duguje Potražuje
1) Preuzete neopozive obaveze za 913 50.000
nepovučene kredite i plasmane
Obaveze za preuzete neopozive 963 50.000
obaveze za nepovučene kredite i
plasmane
za odobravanje okvirnog kredita
1a) Obaveze za preuzete neopozive 963 25.000
obaveze za nepovučene kredite i
plasmane
Preuzete neopozive obaveze za 913 25.000
nepovučene kredite i plasmane
za povučeni dio okvirnog kredita
1b) Ostali krediti 107 25.000
Transakcioni račun preduzeća 400 25.000
za povučeni dio kredita
Potraživanja za interkalatnu kamatu 021 41
po plasmanima u domaćoj valuti sa
ugovorenom zaštitom od rizika
Prihodi od kamata po osnovu kredita 700 41
za obračunatu interkalarnu
kamatu za 2 mjeseca
1c) Transakcioni račun preduzeća 400 1.989,56
Ostali krediti 107 1.989,56
za uplaćeni 1. dio glavnice
1g) Potraživanja za kamatu po 021 208,33
plasmanima u domaćoj valuti sa
ugovoronom zaštitom od rizika
Prihodi od kamata po osnovu kredita 700 208,33
za obračunatu kamatu za 1.
mjesec
8
 3.3. Lombardni kredit

Lombard je stari aktivni bankarski posao. Lombard se sastoji u tome da se traženi kredit
odobrava na bazi zalaganja određene pokretne stvari kao što su hartije od vrijednosti, roba I
plemeniti materijali ( zlato, srebro…)
Traženi kredit se obično odobrava u određenom procentu ( od 60% do 75%) od procijenjene
vrijednosti zaloga te za banku zbog toga predstavlja pogodan posao s priličnim stepenom
sigurnosti.5

Primjer 3: Računovodstvena evidencija lombardnog kredita

Banka je odobrila lombardni kredit na bazi založenog nakita. Vrijednost nakita procijenjena na
1.250,00 KM, a kredit je odobren u iznosu od 750,00 KM. Rok dospijeća datog kredita je 3
mjeseca, kamata je 9% I provizija 1%. Mjeseci se računaju po 30 dana. Otplata lombardnog
kredita je izvršena u roku.

Tabela 3: Anuitetni plan lombardnog kredita

Mjesec Anuitet Otplata Kamata Preostali iznos

glavnice glavnice
1 253,76 248,13 5,63 501,87
2 253,76 250,00 3,76 251,87
3 253,76 251,87 1,89 0,00
UKUPNO 761,28 750,00 11,28 0,00

Knjiženje 3: Knjigovodstvena evidencija lombardnog kredita

R.br. Datum OPIS Konto Duguje Potražuje
1) Imovina za obezbjeđenje obaveza 912 1.250
Obaveza prema imovini za 962 1.250
obezbjeđenje obaveza
za primljeni nakit
1a) Lombardni kredit 117 750
Žiro račun 000 750
za odobreni kredit
1b) Potraživanja za naknadu 022 7,5
Prihodi od provizija u domaćoj valuti 712 7,5
za obračunatu proviziju
1c) Žiro račun 000 7,5
Potraživanja za naknadu 022 7,5
za naplaćenu proviziju

5
Vukmirović N., (2011), Specijalna računovodstva, Banja Luka, str.232
9
 1d) Potraživanja za kamatu po 021 11,28
plasmanima u domaćoj valuti sa
ugovorenom zaštitom od rizika
Prihodi od kamata po osnovu kredita 700 11,28
za obračunatu kamatu po
odobrenom kreditu
1e) Žiro račun 000 750
Lombardni kredit 117 750
za otplatu kredita
1f) Žiro račun 000 11,28
Potraživanja za kamatu po 021 11,28
plasmanima u domaćoj valuti sa
ugovorenom zaštitom od rizika
za naplaćenu kamatu
1g) Obaveza prema imovini za 962 1.250
obezbjeđenje obaveza
Imovina za obezbjeđenje obaveza 912 1.250
za vraćeni nakit

3.4. Potrošački kredit

Banke stanovništvu odobravaju potrošačke kredite u cilju kupovine trajnih potrošnih dobara(
automobile, namještaja, i sl.).
Potrošački krediti su sa rokom dospijeća od 1 do 4 godine. Otplaćuju se u jednakim godišnjim
ratama. Visina redovnih mjesečnih primanja određuju visinu potrošačkog kredita. Jedan od
uslova dobijanja potrošačkog kredita je obezbjeđenje garancije od jednog do tri kreditno
sposobna žiranta. 6

Primjer 1: Računovodstvena evidencija potrošačkog kredita

Komercijalna banka plasirala je komitentu NN potrošački kredit u iznosu od 25.000,00 KM sa
ugovorenom zaštitom od rizika. Ugovorena kamatna stopa iznosi 8% sa rokom vraćanja

Tabela 4: Anutitetni plan otplate potrošačkog kredita

Mjesec Anuitet Otplata Kamata Preostali iznos

glavnice glavnice
0 25.000
1 783,41 616,74 166,67 24.383,26
2 783,41 620,85 162,56 23.762,40
3 783,41 624,99 158,42 23.137,41
4 783,41 629,16 154,25 22.508,25

6
Vukmirović N., (2011), Specijalna računovodstva, Banja Luka, str.233
10
 5 783,41 633,35 150,06 21.874,90
. . . . .
. . . . .
. . . . .
36 783,41 778,22 5,19 0,00
UKUPNO 28.202,76 25.000,00 3.202,76 0,00

Knjiženje 4: Knjigovodstvena evidencija potrošačkog kredita

R.br. Datum OPIS Konto Duguje Potražuje

1) Potrošački kredit sa ugovorenom 112 25.000
zaštitom od rizika
Transakcioni depoziti 400 25.000
za odobren kredit komitentu
1a) Potraživanja za kamatu po 021 166,67
plasmanima u domaćoj valuti sa
ugovorenom zaštitom od rizika
Prihodi od kamata po osnovu kredita 700 166,67
za obračunatu kamatu za 1.
mjesec
1b) Potraživanja za naknadu 022 250
Prihodi od provizija u domaćoj valuti 712 250
za obračunate troškove obrade
kredita
1c) Žiro račun 000 1.033,41
Potrošački kredit sa ugov zaštitom 112 616,74
od rizika
Potraživanja za kamatu po 021 166,67
plasmanima u domaćoj valuti
Potraživanja za naknadu 022 250
za naplatu potraživanja

3.5. Investicioni krediti

Investicioni krediti su dugoročni krediti sa rokom dospijeća dužim od jedne godine.

Oni su obično sa rokom dospijeća od 2-7 godina. Odobravaju se za trajna obrtna I osnovna
sredstva.
Za dugoročne kredite su , kao posebna specifičnost u odnosu na kratkoročne kredite,
karakteristične dvije faze: faza korištenja i faza otplate.

11
Kod investicionih kredita se po pravilu pojavljuju varijabilne kamatne stope. One su jednake
bazičnoj kamatnoj stopi uvećanoj za odgovarajući dodatak u zavisnosti od rizika datog
investicionog kredita. Visina kamatne stope na investicione kredite zavisi od opšteg nivoa
kamatnih stopa na finansijskom tržištu, iznosa i ročnosti kredita, kao i kreditne sposobnosti
dužnika.
Kod investicionih kredita imamo dvije vrste kamata: interkalarnu i redovnu kamatu.
Interkalarna kamata se obračunava od dana odobrenja do dana stavljanja investicionog kredita
u otplatu, znači za vrijeme trajanja faze korištenja. Redovna kamata se obračunava na
investicione kredite u otplati. Interkalarna kamata se obračunava polugodišnje za investicione
kredite koji nisu stavljeni u otplatu. Redovna kamata, odnosno otplata investicionog kredita se
obračunava polugodišnje ili godišnje.7

Primjer 5: Računovodstvena evidencija investicionog kredita

Banka je komitentu odobrila investicioni kredit sa ugovorenom zaštitom od rizika za nabavku

trajnih obrtnih sredstava, u iznosu od 6.000,00 KM, sa rokom dospijeća 4 godine uz kamatnu
stopu od 12% na godišnjem nivou i grejs periodom od 4 mjeseca.
Otplata se vrši u jednakim godišnjim anuititima. Obračunata i naplaćena interkalarna kamata je
2.400,00 KM ( 60.000*0,12*4/12). Dati investicioni kredit je stavljen u otplatu. Prvi anuitet od
19.754 KM naplaćen je po dospijeću.

Tabela 5: Anuitetni plan investicionog kredita

Godina Anuitet Otplata Kamata Preostali iznos
glavnice glavnice
1 19.754 12.554,00 7.200,00 47.446,00
2 19.754 14.060,60 5.690,35 33.385,40
3 19.754 15.747,90 4.006,10 17.637,50
4 19.754 17.637,40 2.116,60 0,00
UKUPNO 79.016 60.000,00 19.016,00 0,00

7
Vukmirović N., (2011), Specijalna računovodstva, Banja Luka, str.234
12
Knjiženje 5: Knjigovodstvena evidencija investicionog kredita
R.br. Datum OPIS Konto Duguje Potražuje
1) Preuzete obaveze za nepovučene 913 60.000
kredite i plasmane
Obaveze za nepovučene kredite i 963 60.000
plasmane
za odobreni investicioni kredit
1a) Potraživanja za interkalarnu 021 2.400
kamatu
Prihodi od kamata po osnovu 700 2.400
kredita
za obračun interkalarne kamate
1b) Žiro račun 000 2.400
Potraživanja za interkalarnu 021 2.400
kamatu
za naplatu interkalarne kamate
1c) Investicioni kredit sa ugovorenom 115 60.000
zaštitom od rizika
Tranasakcioni depoziti 400 60.000
za povučen investicioni kredit
1d) Obaveze za nepovučene kredite i 963 60.000
plasmane
Preuzete obaveze za nepovučene 913 60.000
kredite i plasmane
za povučen investicioni kredit
1e) Potraživanja za kamatu po 021 7.200
plasmanima u domaćoj valuti sa
ugovorenom zaštitom od rizika
Prihodi od kamata po osnovu 700 7.200
kredita
za obračunatu kamatu za 1.
godinu
1f) Žiro račun 000 19.754
Investicioni kredit sa ugovorenom 115 12.554
zaštitom od rizika
Potraživanja za kamatu po 021 7.200
plasmanima u domaćoj valuti
za naplatu 1. anuiteta po
odobrenom kreditu

13
 3.6. Hipotekarni kredit

Hipotekarni krediti su dugoročni zajmovi odobreni na bazi realnog imovinskog pokrića

građanima ili preduzećima za finansijske nepokretnosti, nad kojima je upisom u odgovarajuće
sudske knjige stavljena hipoteka, sa rokom dospijeća do 30 godina.
U novije vrijeme banke sve više odobravaju hipotekarne kredite po fleksibilnim ( a ne fiksnim
) kamatnim stopama. Na taj način one su u mogućnosti da se zaštite od mogućih kamatnih rizika
usljed promjene kamatne stope na finansijskom tržištu.8

8
Vukmirović N., (2011), Specijalna računovodstva, Banja Luka, str.235
14
 4.ZAKLJUČAK

Kredit je jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti.Danas

kredit predstavlja robu koja ima svoju cijenu i tržište. Predstavlja dužničko-poverilački odnos
u kome povjerilac ustupa dužniku pravo raspolaganja odredjenom količinom novca, ili nekim
drugim pravom na odredjeno vrijeme i pod odredjenim uslovima (rok, kamata, način
vraćanja). Predstavlja oblik finansijskih ulaganja, koje se vezuju za povjerenje kao najvažnije
u zasnivanju kreditnih odnosa.
Spadaju u aktivne bankovne poslove po kriteriju funkcionalnosti, koji se sa bilansnog
stanovišta javljaju kao plasmani u njenoj aktivi. U tim poslovima banka je povjerilac, a
korisnik kredita dužnik od kojeg ona naplaćuje kamate, što predstavlja prihod banke.

15
 5.LITERATURA

1. Bajraktarević, L., (2010), Monetarno-kreditni i devizni sistem, Univerzitet Singidunum,

Beograd
2. Vukmirović N., (2011), Specijalna računovodstva, Banja Luka

16