SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

UPRAVLJANJE POSLOVNIM FINANSIJAMA

TEMA:
„ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŽAJA PREDUZEĆA“

Student: Mentor:
Nina Dojčinović II-4798/16 Doc. dr Valentina Duvnjak

SADRŽAJ

SADRŽAJ..............................................................................................................2
1. UVOD.........................................................................................................3
2. ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŽAJA.................................................4
2.1.Bilans stanja..........................................................................................5
2.2.Struktura pasive s osvrtom na strukturu kapitala...............................6-8
3. LIKVIDNOST.........................................................................................8-9
4. FINANSIJSKA STABILNOST.............................................................9-10
5. ZADUŽENOST (ADEKVATNOST KAPITALA).............................10-11
6. SOLVENTNOST.................................................................................11-12
7. ZAKLJUČAK...........................................................................................13
8. LITERATURA..........................................................................................14

2
1.UVOD

Pomoću finansijske analize ocjenjuje se finansijski položaj preduzeća. Finansijska

analiza preduzeća predstavlja ispitivanje finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata
poslovanja preduzeća na bazi određenih računovodstvenih izvještaja, pri čemu se primarno
determinišu njegove mogućnosti finansiranja. Često se u teoriji i praksi alternativno koriste
termini finansijska struktura, situacija, konstitucija ili finansijski položaj preduzeća.
Finansijska situacija (struktura) je uži pojam od finansijskog položaja i njime se uglavnom
označava novčano stanje preduzeća. Drugim riječima, finansijska analiza se bavi
istraživanjem, deskripcijom i ocjenom finansijskog preduzeća kao i njegove uspešnosti
poslovanja.

3
2.ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŽAJA1

Analiza preduzeca obuhvata analizu prinosnog, imovinskog i finansijskog položaja

preduzeća. Ove analize se vrše u slučaju da uprva preduzeća preferira da predoči vlasnicima
preduzeća stanje o uspjehu preduzeća, kada se ocjenjuje kreditni bonitet preduzeća, kada se
vrši planiranje, procijenjena vrijednost preduzeća i restruktuiranje preduzeća.
Da bi se uočile tendencije u kretanju prinosnog, imovinskog i finansijskog položaja
preduzeća vrši se vremensko upoređivanje, odnosno analiza obuhvata najmanje dvije, a
najvise pet godina, kao i prostorno upoređivanje sa konkurentima.
Finansijka reputacija preduzeća i njegov finansijski položaj su međusobno uslovljeni i
tijesno povezani.
Od finansijske reputacije ili šire rečeno njegovog boniteta, zavisiće mogućnost
preduzeća da pribavi izvore finansiranja za svoje tekuće i razvojne aktivnosti, pri čemu se
vodi računa o likvidnosti i zaduženosti preduzeća, a u cilju povećanja njegove rentabilnosti.
Ova analiza obuhvata:
 Analizu strukture pasive s osvrtom na strukturu kapitala,
 Analizu likvidnosti,
 Analizu finansijske stabilnosti,
 Analizu zaduženosti (adekvatnost kapitala),
 Analizu solventnosti.

1
Prof. dr Dragan Mikerević, Finansijski menadžment, Banja Luka, mart 2011.
4
2.1.Bilans stanja

Preklasifikovani i skraćeni bilans stanja posmatranog preduzeća:2

AKTIVA Iznos %
A) NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 0 0.0
B) STALNA IMOVINA (I do III) 178.600 50.5
I. Nematerijalna ulaganja 300 0.1
II. Osnovna sredstva 160.000 45.3
III. Dugoročni finansijski plasmani 18.300 5.1
V) OBRTNA IMOVINA (I do III) 175.000 49.5
I. Zalihe i stalna imovina namijenjena
prodaji 59.000 16.7
II. Kratkoročna potraživanja i plasmani 33.000 9.3
III. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 83.000 23.5
G) AKTIVNA VREMENSKA
RAZGRANIČENJA 300 0.0
D) POSLOVNA IMOVINA (A do G) 353.900 100.0
Đ) GUBITAK IZNAD KAPITALA 0 0.0
POSLOVNA AKTIVA (D+Đ) 353.900 100.0
PASIVA
A) KAPITAL (I+II+III+IV+V-VI) 323.900 91.4
I. Osnovni kapital 157.900 44.6
II. Emisiona premija 0 0.0
III. Revalorizacione rezerve 91.000 25.7
IV. Rezerve iz dobitka 15.000 4.2
V. Neraspoređeni dobitak 60.000 16.9
VI. Gubitak do visine kapitala 0 0.0
B) DUGOROČNA REZERVISANJA 4000 1.1
V) OBAVEZE ( I+II) 26.000 7.3
I. Dugoročne obaveze 2000 0.6
II. Kratkoročne obaveze 24.000 6.8
G) PASIVNA VREMENSKA
RAZGRANIČENJA 0 0.0
POSLOVNA PASIVA ( A+B+V+G) 353.900 100.0

2
Prof. dr Dragan Mikerević, Finansijski menadžment, Banja Luka, mart 2011.
5
2.2.Struktura pasive s osvrtom na strukturu kapitala
Struktura pasive iskazuje se na ovaj način:

Redni Pozicija Iznos % učešća

broj

1. Kapital po odbitku gubitka iskazanog na strani pasive (a-b)

a) Kapital
b) Gubitak
2. Dugoročna rezervisanja
3. Dugoročne obaveze
4. Kratkoročne finansijske obaveze
5. Obaveze iz poslovanja uključujući carine, poreze, doprinose i dr. dadžbine
6. Pasivna vremenska razgraničenja

PASIVA (1 do 6) 100.0

Ova struktura pasive iskazuje stvarno raspoloživi kapital, i što je njegovo učešće u
pasivi veće, preduzeće se više finansira iz sopstvenog kapitala, što djeluje na smanjenje
rashoda kamata. Dugoročna rezervisanja su besplatan izvor finansiranja, i što su ona viša,
manji će biti rashodi kamata.
Struktura kapitala je bitna sa stanovištva vlasništva osnovnog kapitala, učešće
osnovnog kapitala u ukupnom kapitalu, učešće rezervnog kapitala i neraspoređenog dobitka u
ukupnom kapitalu te smanjenju kapitala po osnovu gubitka.
Smanjenje kapitala po osnovu gubitka bitno utiče na sigurnost povjerilaca preduzeća
ne samo zato što je poslovanje neuspešno (sa gubikom) već i zato što se pod uticajem
smanjenja kapitala po osnovu gubitka struktura pasive pomjera ka dugovima.
Ako preduzeće posluje sa visokim gubicima u dugom roku, postoji opasnost da
akumulirani gubici pređu nivo kapitala.

6
Strukutura kapitala:

Iznos %

1. Akcijski kapital – obične akcije 155.100 47.0

2. Akcijski kapital – prioritetne akcije 800 0.5
3. Državni kapital 2000 1.3
I.OSNOVNI KAPITAL (1 do 3) 157.900 48.8

II. Emisiona premija 0 0.0

III. Revalorizacione rezerve 91.000 28.1

IV. Rezerve iz dobitka 15.000 4.6

V. Neraspoređeni dobitak 60.000 18.5

VI. Gubitak do visine kapitala 0 0.0

KAPITAL (I do V – VI) 323.900 100.0

Osnovne karakteristike izložene strukture kapitala je:

 Udio državnog kapitala u osnovnom kapitalu je nizak, što pokazuje da je proces

privatizacije praktično završen.
 Struktura osnovnog i rezervnog kapitala je:

Iznos %

1. Osnovni kapital 157.900 59.8

2. Rezervni kapital 106.000 40.2

3. UKUPNO (1+2) 163.900 100.00

Struktura osnovnog i rezervnog kapitala upućuje na zaključak da je rezervni kapital

blizu izjednačenja sa osnovnim kapitalom što bi značilo da je „besplatan“ kapital značajan.
Međutim, u okviru rezervnog kapitala dominantne su revalorizacione rezerve. Prema
tome, osnovni kapital u iznijetim iznosima izražava realnu vrijednost tog kapitala (jer nije
revalorizovan). Pa su stoga izdaci po osnovu dividende i učešće u neto dobitku vlasnika udjela

7
u raspodjeli neto dobitka znatno više nego što pokazuje strukturu osnovnog i rezervnog
kapitala.

3.LIKVIDNOST3

Likvidnost je sposobnost preduzeća da plati obavezu u momentu njenog dospijeća.

Postoji više načina mjerenje likvidnosti.
Trenutna likvidnost- racio trenutne likvidnosti izračunava se na sljedeći način:

raspoloživa gotivina
𝑅𝑎𝑐𝑖𝑜 𝑡𝑟𝑒𝑛𝑢𝑡𝑛𝑒 𝑙𝑖𝑘𝑣𝑖𝑑𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖 =
𝑑𝑜𝑠𝑝𝑒𝑙𝑒 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑒 𝑧𝑎 𝑝𝑙𝑎ć𝑎𝑛𝑗𝑒

Ako je racio trenutne likvidnosti jedan ili više od jedan, preduzeće je trenutno likvidno i može
platiti dospjele obaveze za plaćanje. Obrnuto, ako je racio tekuće likvidnosti manje od jedan,
preduzeće je trenutno nelikvidno i ne može platiti dospjele obaveze za plaćanje.

Racio ubrzane likvidnosti – izracunava se na sljedeći način:

kratkoročna potraživanja, kratkoročne HOV i gotovina

𝑅𝑎𝑐𝑖𝑜 𝑢𝑏𝑟𝑧𝑎𝑛𝑒 𝑙𝑖𝑘𝑣𝑖𝑑𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖 =
𝑘𝑡𝑎𝑡𝑘𝑜𝑟𝑜č𝑛𝑒 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑒

O visini racio ubrzane likvidnosti postoje dva mišljenja:

Prvo, ako je racio ubrzane likvidnosti jedan ili vise od jedan, preduzeće je likvidno, a ako je
niže od jedan, onda je nelikvidno.
Drugo, za koliko racio ubrzane likvidnosti treba da bude viši od jedan, utvrđuje se uz pomoć
racija optimalne likvidnosti, koji se izračunava na sljedeći način:

100
𝑅𝑎𝑐𝑖𝑜 𝑜𝑝𝑡𝑖𝑚𝑎𝑙𝑛𝑒 𝑙𝑖𝑘𝑣𝑖𝑑𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖 =
2𝑎100 − 𝑝𝑟𝑜𝑐𝑒𝑛𝑎𝑡 𝑟𝑖𝑧𝑖𝑘𝑎 𝑢𝑛𝑜𝑣č𝑒𝑛𝑗𝑎 𝑘𝑟𝑎𝑡. 𝐻𝑂𝑉 𝑖 𝑘𝑟𝑎𝑡.
𝑝𝑜𝑡𝑟𝑎ž𝑖𝑣𝑎𝑛𝑗𝑎

3
Prof. dr Dragan Mikerević, Banja Luka, 1997. Upravljanje finansijama preduzeća u tranziciji

8
 obrtna imovina
𝑅𝑎𝑐𝑖𝑜 𝑡𝑒𝑘𝑢𝑐𝑒 𝑙𝑖𝑘𝑣𝑖𝑑𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖 =
k𝑟𝑎𝑡𝑘𝑜𝑟𝑜č𝑛𝑒 𝑜𝑏𝑎𝑣𝑒𝑧𝑒

4.FINANSIJSKA STABILNOST4
Racio finansijke stabilnosti (dugoročne fin. ravnoteže) utvrdjuje se:

1. Stalna imovina
2. Stalne zalihe i stalna imovina namijenjena prodaji
3. Gubitak iznad kapitala
4. Dugoročno vezana izgubljena imovina (1 do 3)
5. Kapital umanjen za gubitak do visine kapitala
6. Dugoročna rezervisanja
7. Dugoročne obaveze
8. Trajni kapital i dugoročne obaveze (5 do 7)
9. Racio finansijke stabilnosti (4÷8)
10. Slobodan kapital (8-4) uz uslov da je 8≥4
11.Nedostajući kapital (4-8) uz uslov da je 4≥8

Ako je racio finansijke stabilnosti manji od jedan, dugoročna finansijka ravnoteža

pomjerena je ka trajnim i dugoročnim izvorima finansiranja.
Ukoliko je racio finansijke stabilnosti jedan, postiji dugoročna finansijka ravnoteža.
Ako je racio finansijke stabilnosti viši od jedan, dugoročna finansijska ravnoteža
pomjerena je ka dugoročno vezanoj imovini uvećanoj za gubitak iznad kapitala čime se javlja
nedostajući kapital.
Finansijski položaj preduzeća primarno determiniše njegove mogućnosti finansiranja.
Često se u teoriji i praksi umjesto termina finansijski položaj koriste termini finansijska
pozicija ili finansijska situacija preduzeća. Finansijska situacija je uži pojam od finansijskog
položaja i njime se uglavnom označava novčano stanje preduzeća.

4
Prof. dr Dragan Mikerević, Banja Luka, 1997. Upravljanje finansijama preduzeća u tranziciji

9
 Finansijski položaj preduzeća, posmatran sa aspekta predmetnih analiza kvalifikuje se
kao: dobar, prihvatljiv i loš.
Dobar je onaj finansijski položaj preduzeća, ako njegova finansijska ravnoteža
obezbjeđuje likvidnost na dugi rok, ako je njegova finansijska struktura takva da obezbjeđuje
nezavisnost društva u vođenju vlastite poslovne politike i istovremeno pruža sigurnost
povjeriocima i ako društvo može obezbijediti finansiranje dijela proširene reprodukcije iz
sopstvenih izvora finansiranja.
Loš finansijksi položaj preduzeća proističe iz narušene finansijske ravnoteže koja ne
obezbjeđuje održavanje likvidnosti na dugi rok, loše finansijske strukture i nemogućnosti da
društvo finansira prostu reprodukciju iz vlastitih izvora finansiranja.
Ocjena finansijskog položaja preduzeća zasniva se na analizi finansijske ravnoteže,
analizi pasive sa aspekta vlasništva tj. analizi zaduženosti, analizi mogućnosti održavanja
realne vrijednosti sopstvenog kapitala u uslovima inflacije i analizi reproduktivne
sposobnosti.

5.ZADUŽENOST (ADEKVATNOST KAPITALA)

Zaduženost se iskazuje vlasničkom strukturom pasive. Zaduženost preduzeća ispituje

se analizom pasive bilansa stanja, sa aspekta vlasništva nad izvorima finansiranja.
Izvori finansiranja (pasiva) preduzeća sa vlasničkog aspekta dijele se na sopstvene i
pozajmljene izvore. Sopstvene izvore čini sopstveni kapital koji predstavlja garantnu
supstancu preduzeća, jer štiti povjerioce od gubitka pozajmljenog kapitala i obezbjeđuje
sigurnost u naplati potraživanja. Kaže se da je sopstveni kapital garant likvidnosti poslovanja
preduzeća. Ovakva tvrdnja je dosta površna i više formalna nego što je prihvatljiva u praksi
korporativnog upravljanja. Likvidnost preduzeća isključivo zavisi od priliva i odliva gotovine,
dakle od cash flow toka.

10
Redni broj Pozicija Iznos %

1. Kapital umanjen za gubitke i neraspoređeni dobitak

2. Obaveze
Pasiva bez tranzitornih pozicija i neraspoređenog dobitka

(1+2)

Visoka stopa inflacije zahtijeva pomjeranje strukture pasive ka većem učešću

sopstvenog kapitala. Ako je kamatna stopa na finansijskom tržištu niža od stope inflacije,
povjerioci nemaju interesa da pozajmljuju kapital, jer bi time ostvarili inflatorne gubitke. U
takvim uslovima preduzeće je upućeno na finansiranje iz sopstvenih izvora u cilju
nesmetanog odvijanja svog poslovanja. Ako je kamatna stopa viša od stope inflacije,
preduzeće je opet primorano na jačanje učešća sopstvenog kapitala, jer jedino tako može
smanjiti rashode finansiranja i izbjeći inflatorne gubitke.
Da bi se ocjena zaduženosti primijenila i u kvantifikaciji rizika ostvarenja finansijskog
rezultata poslovanja akcionarskog društva, pozajmljeni izvori bi se morali podijeliti na one po
osnovu kojih se plaća kamata i one na koje se ne plaća kamata u okviru njihovog roka
rapoloživosti (spontani izvori).

Pokazatelj zaduženosti = tuđi izvori/ ukupni izvori finansiranja

Sopstveni kapital pruža sigurnost povjeriocima u smislu naplate njihovih potraživanja.

Ako je zaduženost preduzeća visoka, visok je i rizik povjerilaca, jer ako gubitak pređe nivo
sopstvenog kapitala, povjerioci ne mogu naplatiti svoja potraživanja iz likvidacione mase, jer
je dužnik (preduzeće) izgubilo sva svoja sredstva i dio tuđih sredstava u visini razlike između
gubitaka i sopstvenog kapitala.

6.SOLVENTNOST

Solventnost znaci sposobnost preduzeća da plati dugove, ne o roku dospijeća već kad-
tad, makar iz stečajne odnosno likvidacione mase. Solventnost se mjeri racijom solventnosti
koji se izračunava na sljedeći način:

poslovna imovina
𝑅𝑎𝑐𝑖𝑜 𝑠𝑜𝑙𝑣𝑒𝑛𝑡𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖 =
𝑑𝑢𝑔𝑜𝑣𝑖
11
 Racio solventnosti treba da bude znatno viši od jedan, da bi se preduzeću moglo
dodijeliti epitet da je solventno.
Razlog je sljedeći:
Pri utvrđivanju racija solventnosti uzima se bilansna (knjigovodstvena) vrijednost
poslovne imovine, a ako dođe do likvidnosti, likvidaciona vrijednost te imovine izrazito je
niža. Likvidaciona vrijednost je ravna utrživoj vrijednosti imovine preduzeća koja nestaje (
stečaj ili likvidacija) a, utrživa vrijednost imovine je znatno niža od njene knjigovodsvene
vrijednosti.
Ako preduzece padne u likvidaciju ili stečaj, neizvjesno je koliko će troškovi
likvidacije biti, a ti troškovi se plaćaju iz likvidacione mase prije isplate obaveze.

Solventnost analiziranog preduzeća je:

1. Poslovna imovina 353.900

2. Dugovi 26.000

KOEFICIJENT SOLVENTNOSTI (1÷2) 13.6

Poslovna imovina veća je od dugova za 13.6 puta. Iz toga proizilazi da je posmatrano

preduzece visoko solventno i male su mogućnosti da mu se imovina smanji.

12
7.ZAKLJUČAK

Za uspešno poslovanje preduzeća neophodno je poznavati osnovne postvke

analize finansihskih izvještaja. Suština definisanja pojma analize nalazi se u shvatanju da
analiza treba da se podvrgne posmatranju, ispitivanju, ocjeni i formulisanju dijagnoze svih
procesa koji su se desili u kompaniji i koji se kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u okviru
finansijskih izvestaja. Finansijska analiza predstavlja iscrpno istraživanje i ocjenu
finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduzeća. Dobro organizovano računovodstvo
obezbedjuje dobro zaokruženu sliku efekata poslovnih transakcija u obliku godišnjeg
izveštaja. Godišnji izveštaj je stoga postao zakonom i regulativom propisana obaveza za
kompanije, a samim tim i predmet ekonomsko-finansijske analize.

13
8.LITERATURA

1. Prof .dr Dragan Mikerević, Finansijski menadžment, Banja Luka, mart 2011.
2. Prof. dr Dragan Mikerević, Upravljanje finansijama preduzeća u tranziciji, Banja
Luka, 1997.
3. Prof. dr Dragan Mikerevic, Finansijska struktura i finansijksa moć, Zlatibor 1997.

14