Vertikalna analiza

Uspravna (horizontalna) analiza promena strukture računovodstvenih izveštaja, ispituje po vremenskim pe-riodima analize pro
vnim brojevima-procentima (%). Kod bilansa stanja to je struktura ukupnog zbira aktive kao ukupnog zbira (totala) ulaganja, i s
ktura ostvarenig finansijskog rezultata kao njihove razlike. Na taj način dolazi do analitičkih rezultata gde, i na kojim elementim

Bilans stanja - vertikalna analiza

Tekuća godina
Grupa računa, račun Pozicija
iznos u 1000 n.j. %
1 2 3 4
AKTIVA
A. STALNA IMOVINA (I+II+III) 15,856.0 45.7
01 bez 012 I. NEMATERIJALNA ULAGANJA 0.0 0.0
020,022,023,
026,027 deo II. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA 13,185.0 38.0
028 deo, 029
032 III. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 2,671.0 7.7
B. OBRTNA IMOVINA (I+II) 18,836.0 54.3
10 do 13, 15 I. ZALIHE 7,739.6 22.3
II.KRATKOR.POTRAŽ., PLAS. I GOT. (1do4) 11,096.4 32.0
20-22 osim 223 1. Kratkoročna potraživanja 5,895.4 17.0
23-237 2. Kratkoročni finansijski plasmani 0.0 0.0
24 3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 1,494.0 4.3
28 osim 288 4. AVR 3,707.0 10.7
V. POSLOVNA IMOVINA (A + B) 34,692.0 100.0
29 G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 0.0 0.0
D .UKUPNA AKTIVA (V +G) 34,692.0 100.0
PASIVA
A. KAPITAL (I+II +III +IV –V) 25,727.0 74.2
30 I. OSNOVNI KAPITAL (1 do 3) 23,256.0 67.0
300 1. Akcijski kapital 0.0 0.0

302 2. Ulozi 8,328.0 24.0

303 3. Državni kapital 14,928.0 43.0

32 II. REZERVE IZ DOBITKA 2,326.0 6.7

33 III. REVALORIZACIONE REZERVE 0.0 0.0
34 IV. NERASPOREĐENI DOBITAK 145.0 0.5
35 V. GUBITAK DO VISINE KAPITALA 0.0 0.0
B. DUGOROČNA REZERVIS. I OBAVEZE (I+II+III) 8,965.0 25.8
40 I. DUGOROČNA REZERVISANJA 0.0 0.0
41 II. DUGOROČNE OBAVEZE (1+2) 6,930.0 20.0
 414, 415 1. Dugoročni krediti 2,500.0 7.2
41, bez 414,415 2. Ostale dugoročne obaveze 4,430.0 12.8
42 bez 427 III. KRATKOROČNE OBAVEZE (1 do 4) 2,035.0 5.8
422 1. Kratkoročni krediti 10.0 0.0
4,344 2. Obaveze iz poslovanja 177.0 0.5
45 3. Obaveze za bruto zarade i naknade zarada 1,848 5.3
49 bez 498 4. PVR 0.0 0.0
V. UKUPNA PASIVA (A+B) 34,692.0 100.0

Horizontalna analiza

Vodoravna (horizontalna) analiza jačine i smera razvoja promena računovodstvenih izveštaja, ispituje u dva ili više uzastopnih
brojevima-indeksima. Na taj način dolazi do analitičkih rezultata gde i kod kojih elemenata i pozicija računovodstvenih izvešta

Bilans stanja - horizontalna analiza

Iznos u 1000 n.j.
Grupa računa, račun Pozicija
Tek. god. Pret. god.
1 2 3 4
AKTIVA
A. STALNA IMOVINA (I+II+III) 15,856.0 18,107.0
01 bez 012 I. NEMATERIJALNA ULAGANJA 0.0 0.0
020,022,023,
026,027 deo II. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA 13,185.0 15,087.0
028 deo, 029
032 III. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI 2,671.0 3,020.0
B. OBRTNA IMOVINA (I+II) 18,836.0 16,441.0
10 do 13, 15 I. ZALIHE 7,739.6 7,934.5
II.KRATKOR.POTRAŽ., PLAS. I GOT. (1do4) 11,096.4 8,506.5
20-22 osim 223 1. Kratkoročna potraživanja 5,895.4 4,585.2
23-237 2. Kratkoročni finansijski plasmani 0.0 0.0
24 3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 1,494.0 214.3
28 osim 288 4. AVR 3,707.0 3,707.0
V. POSLOVNA IMOVINA (A + B) 34,692.0 34,548.0
29 G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 0.0 0.0
D .UKUPNA AKTIVA (V +G) 34,692.0 34,548.0
PASIVA
A. KAPITAL (I+II +III +IV –V) 25,727.0 25,685.0
30 I. OSNOVNI KAPITAL (1 do 3) 23,256.0 23,256.0
300 1. Akcijski kapital 0.0 0.0
302 2. Ulozi 8,328.0 8,328.0
303 3. Državni kapital 14,928.0 14,928.0
32 II. REZERVE IZ DOBITKA 2,326.0 2,326.0
33 III. REVALORIZACIONE REZERVE 0.0 0.0
 34 IV. NERASPOREĐENI DOBITAK 145.0 103.0
35 V. GUBITAK DO VISINE KAPITALA 0.0 0.0
B. DUGOROČNA REZERVIS. I OBAVEZE (I+II+III) 8,965.0 8,863.0
40 I. DUGOROČNA REZERVISANJA 0.0 150.0
41 II. DUGOROČNE OBAVEZE (1+2) 6,930.0 4,430.0
414, 415 1. Dugoročni krediti 2,500.0 0.0
41, bez 414,415 2. Ostale dugoročne obaveze 4,430.0 4,430.0
42 bez 427 III. KRATKOROČNE OBAVEZE (1 do 4) 2,035.0 4,283.0
422 1. Kratkoročni krediti 10.0 1,728.0
4,344 2. Obaveze iz poslovanja 177.0 801.0
45 3. Obaveze za bruto zarade i naknade zarada 1,848 1,754.0
49 bez 498 4. PVR 0.0 0.0
V. UKUPNA PASIVA (A+B) 34,692.0 34,548.0

RACIA

RACIO ANALIZA LIKVIDNOSTI

Racio trenutne likvidnosti = Gotovina / Kratkoročne obaveze 0.73

Racio opšte likvidnosti = Obrtna imovina (sredstva) / Kratkoročne obaveze 9.26

(poželjan odnos je 2:1, što znači da se svaki dinar obrtnih sredstava pokriva sa jednim dinarom kratkoročnih obaveza)
Kada se iz opšte likvidnosti izuzmu ZALIHE onda dobijamo rigorozni racio.

Racio rigorozne likvidnosti = Kratkoročno vezana i likvidna imovina / Kratkoročne obaveze

(Kratkoročno vezanu i likvidnu imovinu čine: Kratkoročna potraživanja, Kratkoročni finansijski plasmani, AVR-unapred pl
Kada kažemo kratkoročno (cu

Neto obrtna sredstva (fond) = obrtna sredstva – kratkoročne obaveze 16,801

Ovo nam je od koristi kad planiramo da se zadužimo. Onda možemo da projektujemo iznos za koj

Racia likvidnosti bi trebala da budu veća od 1,00 da bi preduzeće moglo redovno da podmiruje kratkoročne obaveze. Vid
a da su ostala dva racia znatno veći od 1,00. Problem likvidnosti često nastaje zbog velikih a nekurentnih zaliha (koje se

RACIO ANALIZA SOLVENTNOSTI

Racio solventnosti = Poslovna imovina / Ukupne obaveze (dugovi) 3.87 veoma visok (pozitivan) ratio
(Ukupne obaveze čine: Dugoročne obaveze + Kratkoročne obaveze)

Racio analiza solventnosti (solvency ratio), vrši se merenjem racia solventnosti, koje ocenjuje sposobnost preduzeća da p
(likvidacione) mase, po čemu se ovaj racio i razlikuje od racia likvidnosti. Da bi bilo solventno ili da ne bi bilo insolventno
 Racio analiza solventnosti (solvency ratio), vrši se merenjem racia solventnosti, koje ocenjuje sposobnost preduzeća da p
(likvidacione) mase, po čemu se ovaj racio i razlikuje od racia likvidnosti. Da bi bilo solventno ili da ne bi bilo insolventno

RACIO ANALIZA ZADUŽENOSTI ( Leverage ratio ) - POKAZATELJJI FINANSIJSKE STRUKTURE PREDUZEĆA

Racio analiza zaduženosti (leverage ratio) ocenjuje adekvatnost kapitala bez tranzitornih pozicija pasive, a vrši se merenj

Stopa zaduženosti % = Ukupne obaveze (dugovi) / Kapital - Neraspoređeni dobitak - Gubitak - Tranzitorne pozicije pasive
(Stopa zaduženosti pokazuje da se 35% imovine finansira iz obaveza (dugova), što znači da je preduzeće relativno nisko z

Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim izvorima finansiranja = Pozajmljeni izvori / Ukupni izvori (Ukupna Pasiv

RACIO ANALIZA AKTIVNOSTI ILI OBRTA (activity ratio)

Racio obrta zaliha = COGS / Zalihe (prosek) 0.92 Ovde vidimo da se zalihe ne obrnu ni jednom godišnje

Vreme trajanja jednog obrta zaliha = Broj kalendarskih dana / Racio obrta zaliha

Efikasnost zaliha je veća što su racia aktivnosti ili racia obrta veća a broj dana obrta manji i obrnuto.

Period konverzije zaliha u gotovinu = vreme obrta zaliha + vreme naplate od kupaca = 393+286 = 679

Racio obrta naplate potraživanja od kupaca = Potraživanja od kupaca / Prihodi od prodaje • 365
(Uzimamo prosečni saldo kupaca u mesecu ili godine, zavisi od analize)

Racio obrta plaćanja obaveza prema dobavljačima = Obaveze prema dobavljačima / COGS

Racio obrta ukupnih obrtnih sredstava = Ukupni rashodi / Prosečna obrtna sredstva

Racio kapitala = Ukupna pasiva / Kapital 1.348

(Racio kapitala ukazuje da na svaku n.j. kapitala ukupni izvori imovine (pasiva) učestvuju 1,34 n.j.)

RACIO ANALIZA ZARAĐIVAČKE SPOSOBNOSTI - RENTABILNOSTI

Racio analiza zarađivačke sposobnosti ili profitabilnosti (profitability ratio), vrši se merenjem racia profita-bilnosti koji po

Bruto marža = Poslovni prihodi - COGS

% Bruto marže = Bruto marža / Poslovni prihodi Daje nam informaciju koliko u procentima bruto profi
% COGS = COGS / Poslovni prihodi Daje nam informaciju koliko u procentima COGS učes
i informaciju da li treba da pokušamo da smanjimo %

Bruto marža pokrića = Marža pokrića ili kontribuciona dobit / Poslovni prihodi
(Bruto marža pokrića pokazuje da se na svaku n.j poslovnih prihoda ostvaruje 0,31 n.j. marže pokrića ili
kontribucione dobiti (marginalne dobiti).)
Neto marža pokrića = Neto dobitak (dobitak posle oporezivanja) / Poslovni prihodi
(izuzetno niska neto marža)

Neto prinos imovine = Neto dobitak (dobitak posle oporezivanja) / Imovina (Aktiva) (Prosek na početku i na kraju godine
(Neto prinos imovine skoro da i ne postoji jer iznosi 0,0012 n.j.) Poredimo sa prethodnim godinama, i sa preduzećima u branši.

Stopa prinosa imovine % = Poslovni prihodi / Imovina • 100 19.65

Stopa prinosa imovine iznosi 19,6%, a s
kapitala ostvaruje (realizuje) 19,6% odn
Stopa prinosa kapitala % = Poslovni prihodi / Kapital • 100 26.5

Neto prinos kapitala = Neto prinos imovine • Racio kapitala 0.163% Neto prinos kapitala je izuzetnio niz
Isti rezultat se dobije iz odnosa (relacije):
Neto prinos kapitala = Neto dobitak / Kapital (prosek) 0.163%

Poslovni prihodi Šema racio analize

6.818
+
Finansijski prihodi
668
+
B
i Ostali prihodi
385 Neto dobit
l 42
a Neto marža pokrića
n -
: 0,00616
s Ukupni Rashodi
7.824 Poslovni prihodi
U 6.818
s -
p
e Porez na dobit Neto prinos imovi
h 5 0,0012
a
Poslovni prihodi
6.818
Stalna imovina x 100 Stopa prinosa imovine
15.856 : 19,6%
Ukupna imovina
+ 34.692
Obrtna imovina
18.836

B
i
l
a
n
 B
i
l
a
n Dugoročne obaveze
s 6.930
Ukupne obaveze
S + 8.965
t Kratkoročne obaveze Ukupna pasiva
a 2.035 + 34.692
n Neto prinos imovi
j Kapital
25.727 : 0,0012
a
Kapital
25.727

RIZIK i LEVERAGE

- poslovni rizik i poslovni leveridž

- finansijski rizik i finansijski leveridž
- totalni rizik i kombinovani leveridž
menskim pe-riodima analize promenu strukture učešća elemenata i pozicija računovodstvenih izveštaja u karakteristi-čnom ukupnom zbiru
pnog zbira (totala) ulaganja, i struktura zbira pasive kao ukupnog zbira (totala) ukupnih izvora finansiranja. Kod bila-nsa uspeha to je strukt
ltata gde, i na kojim elementima i pozicijama računovodstvenih izveštaja je došlo do promena u strukturi, kako bi se mogle doneti odgovar

Bilans uspeha - ve
odina Prethodna godina
Grupa rač., račun Pozicija
% iznos u 1000 n.j. %
4 5 6 1 2
A. PRIHODI I RASHODI IZ RED. POSLO
45.7 18,107.0 52.4 I. POSLOVNI PRIHODI (1 do 5)
0.0 0.0 0.0 60 i 61 1. Prihodi od prodaje
38.0 15,087.0 43.7 62 2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe
7.7 3,020.0 8.7 630 3. Povećanje vrednosti zaliha i učinaka
54.3 16,441.0 47.6 631 4. Smanjenje vrednosti zaliha i učinak
22.3 7,934.5 23.0 64 i 65 5. Ostali poslovni prihodi
32.0 8,506.5 24.6 II. POSLOVNI RASHODI (1 do 5)
17.0 4,585.2 13.3 50 1. Nabavna vrednost prodate robe
0.0 0.0 0.0 51 2. Troškovi materijala
3. Troškovi bruto zarada, nakn.zarada
4.3 214.3 0.6 52 rashodi
10.7 3,707.0 10.7 54 4. Troškovi amortizacije i rezervisanja
100.0 34,548.0 100.0 53 i 55 5. Ostali poslovni rashodi
0.0 0.0 0.0 III. POSLOVNI DOBITAK (I – II)
100.0 34,548.0 100.0 IV. POSLOVNI GUBITAK (II – I)
66 V. FINANSIJSKI PRIHODI
74.2 25,685.0 74.4 56 VI. FINANSIJSKI RASHODI
67.0 23,256.0 67.4 67.68 VII. OSTALI PRIHODI
0.0 0.0 0.0 57.58 VIII. OSTALI RASHODI
IX. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVA
24.0 8,328.0 24.1 OPOREZIVANJA
(I - II +V – VI+VII - VIII)
X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVAN
43.0 14,928.0 43.2 OPOREZIVANJA (II – I +VI – V +VIII -
6.7 2,326.0 6.7 B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (IH-H
0.0 0.0 0.0 C. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (H-IH
0.5 103.0 0.3 D. POREZ NA DOBITAK
0.0 0.0 0.0 721 1. Poreski rashod perioda
25.8 8,863.0 25.6 722 2. Odloženi poreski rashodi perioda
0.0 150.0 0.4 722 3. Odloženi poreski prihodi perioda
20.0 4,430.0 12.8 E. Isplaćena lična primanja poslodavc
 7.2 0.0 0.0 F. NETO DOBITAK (B - C - D1 - D2+D3
12.8 4,430.0 12.8 G. NETO GUBITAK ( C - B+ D1+D2+E -
5.8 4,283.0 12.4 U ovom primeru stopa poreza na d
0.0 1,728.0 5.0 Neću je korigovati zbog tačnosti Ra
0.5 801.0 2.3
5.3 1,754.0 5.1
0.0 0.0 0.0
100.0 34,548.0 100.0

pituje u dva ili više uzastopnih obračunskih perioda jačinu (intezitet) promena i smer razvoja (trend) elemenata i pozicija računovodstvenih
icija računovodstvenih izveštaja je došlo do jačine (ineziteta) tih promena i u kom smeru razvoja (trendu) se kreću, pozitivnom, negativnom

Bilans uspeha - horizon

000 n.j. %
Indeks Grupa rač., račun Pozicija
Pret. god.
(3/4)•100
4 5 1 2
A. PRIHODI I RASHODI IZ RED. POSLOVANJA
18,107.0 87.57 I. POSLOVNI PRIHODI (1 do 3)
0.0 0.00 60 i 61 1. Prihodi od prodaje

15,087.0 87.39 62 2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe

3,020.0 88.44 630 3. Povećanje vrednosti zaliha i učinaka

16,441.0 114.57 631 4. Smanjenje vrednosti zaliha i učinaka
7,934.5 97.54 64 i 65 5. Ostali poslovni prihodi
8,506.5 130.45 II. POSLOVNI RASHODI (1 do 5)
4,585.2 128.57 50 1. Nabavna vrednost prodate robe
0.0 0.00 51 2. Troškovi materijala
214.3 697.15 52 3. Troškovi bruto zarada, nakn.zarada i ostal
rashodi
3,707.0 100.00 54 4. Troškovi amortizacije i rezervisanja
34,548.0 100.42 53 i 55 5. Ostali poslovni rashodi
0.0 0.00 III. POSLOVNI DOBITAK (I – II)
34,548.0 100.42 IV. POSLOVNI GUBITAK (II – I)
66 V. FINANSIJSKI PRIHODI
25,685.0 100.16 56 VI. FINANSIJSKI RASHODI
23,256.0 100.00 67.68 VII. OSTALI PRIHODI
0.0 0.00 57.58 VIII. OSTALI RASHODI
IX. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PR
8,328.0 100.00 OPOREZIVANJA
14,928.0 100.00 X.
(I -GUBITAK IZ REDOVNOG
II +V – VI+VII - VIII) POSLOVANJA PR
OPOREZIVANJA (II – I +VI – V +VIII - VII)
2,326.0 100.00 B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (IH-H)
0.0 0.00 C. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (H-IH)
 103.0 140.78 D. POREZ NA DOBITAK
0.0 0.00 721 1. Poreski rashod perioda
8,863.0 101.15 722 2. Odloženi poreski rashodi perioda
150.0 0.00 722 3. Odloženi poreski prihodi perioda
4,430.0 156.43 E. Isplaćena lična primanja poslodavcu
0.0 0.00 F. NETO DOBITAK (B - C - D1 - D2+D3 - E)
4,430.0 100.00 G. NETO GUBITAK ( C - B+ D1+D2+E - D3)
4,283.0 47.51
1,728.0 0.58
801.0 22.10
1,754.0 105.36
0.0 0.00
34,548.0 100.42

Različita je situacija u preduzeću gde u strukturi sredstava

malim koeficijentom
arom kratkoročnih obaveza) obrta od preduzeća koje obrtna sredstva ima pretežno u po
opšteg racia likvidnosti potrebna dodatna
analiza strukture obrtnih sredstava i koeficijenta njihovog o

5.45 Banke vole kod manjih firmi da je odnos 1:1, mada i malo niži ratio je prihvatljiv
jski plasmani, AVR-unapred plaćeni troškovi, Gotovina i gotovinski ekvivalenti) - znači da isključujemo ZALIHE iz obrtnih sredstava
Kada kažemo kratkoročno (current) mislimo na sredstva koja će se utrošiti u okviru jedne godine.

Neto obrtna sredstva, odnosno neto obrtni fond je značajan indikator likvidnosti i
dobije se oduzimanjem kratkoročnih obaveza od obrtnih sredstava.
o da projektujemo iznos za koji bi se zadužili i onda da uradimo novi projektovani opšti racio likvidnosti. Da bi držali optimalne racie i ima

miruje kratkoročne obaveze. Vidimo da Racio trenutne likvidnosti je manji od 1,00

h a nekurentnih zaliha (koje se ne mogu brzo likvidirati).

veoma visok (pozitivan) ratio

uje sposobnost preduzeća da plaća ukupne dugove ne o roku njihovog dospeća već bilo kada a najkasnije plaćanjem iz stečajne
no ili da ne bi bilo insolventno, poslovna imovina preduzeća mora biti viša ili jednaka ukupnim obavezama (dugovima).
URE PREDUZEĆA
pozicija pasive, a vrši se merenjem stope zaduženosti koja pokazuje koliki deo imovine se finasira dugom.

ak - Tranzitorne pozicije pasive (Dugoročna rezervisanja + PVR) 0.35

a je preduzeće relativno nisko zaduženo.)

ri / Ukupni izvori (Ukupna Pasiva) 0.26 Dobijeni odnos znači da je svaki dinar poslovnih sre
dugoročnih pozajmljenih izvora u iznosu 0,26 ili 26%

he ne obrnu ni jednom godišnje što je loše. Što se češće zalihe na godišnjem nivou obrnu to je veći profit iz poslovanja. Brže se zalihe konve

398.4 Ovo je prosečna starost zaliha. Može se posmatrati i na nivou kategorije zaliha, koje idu brže a koj

ji i obrnuto.

+286 = 679

286.8 Poželjno je da vreme naplate potraživanja od kupaca bude kraće od vremena plaćanja
avisi od analize) načelom da se potraživanja naplaćuju što je moguće kraće a plaćanje obaveza što je m

Ovde vidimo da je naplata 287 dana što je jako loše. Valuta koju dajemo kupc

37.4 Ovde vidimo da se dobaljači plaćaju u proseku na 37 dana. Treba videti koju valutu do

0.4 884.38 Ukupan broj dana da se obrnu ukupna obrtna sredstva. 0,4 puta godišnje

em racia profita-bilnosti koji pokazuju vrednost ostvarene zarade po vrednosti prodaje.

oliko u procentima bruto profit učestvuje u prihodima
oliko u procentima COGS učestvuju u ukupnim poslovnim prihodima učestvuje u prihodima
da pokušamo da smanjimo % COGS čime se automatski povećava % bruto profita.

31.16% (Marža pokrića = Poslovni prihodi - Varijabilni rashodi = 6.818 n.j. - 4.693,5 n.j. =2.124,5 n.j.
(Varijabilne rashode čine Nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, energije, proizvodnih
bruto plate proizvodnih radnika ili zagarantovani (zajamčeni) iznosi neto plata sa propisanim porezim
0.62% doprinosima)

ek na početku i na kraju godine) 0.12% DU PONT ANALIZA

ma, i sa preduzećima u branši.

prinosa imovine iznosi 19,6%, a stopa prinosa kapitala 26,5%, i pokazuju da se na svakih 100 n.j. imovine odnosno
ala ostvaruje (realizuje) 19,6% odnosno 26,5% poslovnih prihoda, što je u interesu preduzeća.

prinos kapitala je izuzetnio nizak

Ova analiza pokazuje uticaj efikanosti
PROŠIRENA DU PONT ANALIZA upravljanja troškovima, efikasnosti korišćenja
ukupnih
poslovnih sredstava ali i efekat finansijskog
leveridža na rentabilnost poslovanja preduzeća.

marža pokrića
0,00616

Neto prinos imovine

0,0012

prinosa imovine
19,6%

Neto prinos kapitala

X 0,0016
 Neto prinos kapitala
0,0016

upna pasiva
34.692
Neto prinos imovine
0,0012
Kapital
25.727
 teristi-čnom ukupnom zbiru (totalu) ili celini koju taj izveštaj sadrži, kako u apsolutnim iznosima, tako i u relati-
d bila-nsa uspeha to je struktura ukupnog zbira (totala) prihoda, struktura ukupnog zbira (totala) rashoda i stru-
o bi se mogle doneti odgovarajuće (adekvatne) odluke.

Bilans uspeha - vertikalna analiza

Tekuća godina Prethodna godina
Pozicija
iznos u 1000 n.j. % iznos u 1000 n.j. %
2 3 4 5 6
HODI I RASHODI IZ RED. POSLOVANJA
OVNI PRIHODI (1 do 5) 6,818.0 86.6 9,150.0 91.3
odi od prodaje 6,668.0 84.7 6,650.0 66.3
odi od aktiviranja učinaka i robe 0.0 0.0 0.0 0.0
ećanje vrednosti zaliha i učinaka 0.0 0.0 0.0 0.0
njenje vrednosti zaliha i učinaka 0.0 0.0 0.0 0.0
li poslovni prihodi 150.0 1.9 2,500.0 25.0
LOVNI RASHODI (1 do 5) 7,180.0 91.2 9,720.0 97.0
avna vrednost prodate robe 3.5 0.0 4.0 0.0
kovi materijala 1,723.0 21.9 1,995.0 20.0
kovi bruto zarada, nakn.zarada i ostali lični
i 2,967.0 37.7 4,830.0 48.2
kovi amortizacije i rezervisanja 1,929.0 24.5 2,086.0 20.8
li poslovni rashodi 557.5 7.1 805.0 8.0
SLOVNI DOBITAK (I – II) 0.0 0.0 0.0 0.0
SLOVNI GUBITAK (II – I) 362.0 4.6 570.0 5.7
ANSIJSKI PRIHODI 668.0 8.5 645.0 6.4
ANSIJSKI RASHODI 299.0 3.8 120.0 1.2
TALI PRIHODI 385.0 4.9 228.0 2.3
STALI RASHODI 345.0 4.4 166.0 1.6
BITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE
ZIVANJA 47.0 0.6 17.0 0.2
V – VI+VII - VIII)
ITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE
ZIVANJA (II – I +VI – V +VIII - VII) 0.0 0.0 0.0 0.0

ITAK PRE OPOREZIVANJA (IH-H) 47.0 0.6 17.0 0.2

ITAK PRE OPOREZIVANJA (H-IH) 0.0 0.0 0.0 0.0
EZ NA DOBITAK 5.0 0.1 2.0 0.0
ski rashod perioda 5.0 0.1 2.0 0.0
oženi poreski rashodi perioda 0.0 0.0 0.0 0.0
oženi poreski prihodi perioda 0.0 0.0 0.0 0.0
ćena lična primanja poslodavcu 0.0 0.0 0.0 0.0
O DOBITAK (B - C - D1 - D2+D3 - E) 42.0 0.5 15.0 0.2
O GUBITAK ( C - B+ D1+D2+E - D3) 0.0 0.0 0.0 0.0
m primeru stopa poreza na dobit je 10%, a ne 15% (nova stopa).
e korigovati zbog tačnosti Racia u nastavku.

i pozicija računovodstvenih izveštaja, kako u apsolutnim iznosima tako i u relativnim

eću, pozitivnom, negativnom ili nultom.

ns uspeha - horizontalna analiza

Iznos u 1000 n.j. %
Pozicija Indeks
Tek. god. Pret. god.
(3/4)•100
2 3 4 5
RASHODI IZ RED. POSLOVANJA
PRIHODI (1 do 3) 6,818.0 9,150.0 74.5
prodaje 6,668.0 6,650.0 100.3

aktiviranja učinaka i robe 0.0 0.0 0.0

vrednosti zaliha i učinaka 0.0 0.0 0.0

vrednosti zaliha i učinaka 0.0 0.0 0.0
ovni prihodi 150.0 2,500.0 6.0
RASHODI (1 do 5) 7,180.0 9,720.0 73.9
ednost prodate robe 3.5 4.0 87.5
aterijala 1,723.0 1,995.0 86.4
uto zarada, nakn.zarada i ostali lični 2,967.0 4,830.0 61.4
mortizacije i rezervisanja 1,929.0 2,086.0 92.5
ovni rashodi 557.5 805.0 69.3
DOBITAK (I – II) 0.0 0.0 0.0
GUBITAK (II – I) 362.0 570.0 63.5
KI PRIHODI 668.0 645.0 103.6
KI RASHODI 299.0 120.0 249.2
RIHODI 385.0 228.0 168.9
ZASHODI
REDOVNOG POSLOVANJA PRE 345.0 166.0 207.8
JA 47.0 17.0 276.5
ZVII
REDOVNOG
- VIII) POSLOVANJA PRE 0.0 0.0 0.0
JA (II – I +VI – V +VIII - VII)
RE OPOREZIVANJA (IH-H) 47.0 17.0 276.5
RE OPOREZIVANJA (H-IH) 0.0 0.0 0.0
DOBITAK 5.0 2.0 250.0
hod perioda 5.0 2.0 250.0
oreski rashodi perioda 0.0 0.0 0.0
oreski prihodi perioda 0.0 0.0 0.0
čna primanja poslodavcu 0.0 0.0 0.0
TAK (B - C - D1 - D2+D3 - E) 42.0 15.0 280.0
ITAK ( C - B+ D1+D2+E - D3) 0.0 0.0 0.0

ću gde u strukturi sredstava preovlađuju zalihe sa

a sredstva ima pretežno u potraživanjima ili u gotovini. Zbog toga je za ocenu kvaliteta
bna dodatna
tava i koeficijenta njihovog obrta.

niži ratio je prihvatljiv

iz obrtnih sredstava

i držali optimalne racie i imali prema bankama dobru sliku.

ćanjem iz stečajne
govima).
i da je svaki dinar poslovnih sredstava posmatranog preduzeća pribavljen iz kratkoročnih i
enih izvora u iznosu 0,26 ili 26% i 0,74 dinara ili 74% iz sopstvenih izvora finansiranja.

lovanja. Brže se zalihe konvertuju u gotovinu.

je zaliha, koje idu brže a koje sporije.

a bude kraće od vremena plaćanja obaveza prema dobavljačima, a što je u skladu sa

kraće a plaćanje obaveza što je moguće duže.

loše. Valuta koju dajemo kupcima je polazna osnova.

. Treba videti koju valutu dobijamo od njih i da li je poštujemo.

4 puta godišnje
3,5 n.j. =2.124,5 n.j.
erijala, energije, proizvodnih usluga i
o plata sa propisanim porezima i

Brojni su faktori koji utiču na stopu poslovnog i neto dobitka, a

posebno se izdvajaju obim realizacije, asortiman proizvodnje,
prodajne cene i odnos varijabilnih prema fiksnim troškovima u
ukupnim troškovima poslovanja.
RACIO BROJEVI I OSTALI POKAZATELJI

Growth rate
da izračunamo stepen rasta u odnosu na prošlu godinu

godina X godina X+1

177,203.00 188,618.00

godina X+1
GrR % = - 1
godina X godina X+1 - godina X
takođe i ova formula ima isti rezultat GrR % =
godina X
GrR % = 6.44% =E7/B7-1
GrR % = 6.44% =(E7-B7) / B7)
Ako hoćemo da vidimo kolika će vrednost rasta biti za neki procenat:
godina X+1= godina X * (1 + GrR%)

godina X+1= 188,618.06 (=B7*(1+6%))

HORIZONTALNA I VERTIKALNA ANALIZA

Horizontalna pokazuje istorijske promene x X Y Poznata i kao analiza trenda.
Posmatra šta se dešava sada u odnosu na pre.

Vertikalna uzima vrednosti iz istog finansijskog perioda i stavlja ih u korelaciju. X

Npr. Stalna imovina / Ukupna imovina (aktiva)

EBIT / Ukupni prihodi Y

DAYS
Days Sales Outstanding - DSO (Kupci / Prihodi (Revenue)) * 360 Prosečan broj dana naplate nakon izvršene prodaje - manja vrednost je bolje
Days Payable Outstanding - DPO (Dobavljači /COGS) * 360 Prosečan broj dana plaćanja obaveza
Days Inventory Outstanding - DIO (Zalihe / COGS) * 360 Obrt zaliha - koliko često se zalihe prodaju Broja dana od kupovine sirovin
CASH FLOW
GRAFIK
Amortizacija
Strana literatura polazi od toga da se pri obračunu amortizacije uzima i to da postoji neka vrednost i kad se sredstvo skroz amortizuje. Neka vrednost po kojoj bi se prodalo to sredstvo.
TOKOVI GOTOVINE

- Mi moramo da obezbedimo kontinuiran priliv gotovine i got.ekvivalenata da bi poslovanje bilo moguće.

To se postiže kontinuiranom analizom prihoda i obaveza.

Takođe moramo da budemo osigurani za slučaj nelikvidnosti u vidu Prekoračenja na bankovnim računima, Otvorenim kreditn

Poslovni novčani tokovi = PROFIT + AMORTIZACIJA U ciklusu gotovinskog toka Profit i Amortizacija se dodaju
Amortizacija nije stvaranje gotovine, ona predstavlja zadržavanje profita a time i gotovine. Plaćanje se desilo u nekom ranijem

Ove tri stavke

izazivaju odliv
gotovine i slabe
likvidnost firme.

TOKOVI GOTOVINE METODE:

- Direktna (uzimamo saldo priliva i odliva)
- Indirektna (pratimo sve promene priliva i odliva i tako imamo kompletnu sliku)

Indirektna metoda

Bilans Upeha i Tokovi Gotovine

U BU mi imamo 5 i 6. Međutim nisu svi prihodi naplaćeni
Tako da mi moramo da upoarimo BU sa Tokovima gotovin
Tj. da li preduzeće ima sposobnost da održi likvidnost kao

Visoka likvidnost je u slučaju da je struktura Aktive takva d

 Gotovinski ekvivalent može biti samo ako ispuni uslov da se može u roku
od maksimalno 3 meseca konvertovati u gotovinu bez prevelikog gubitka vrednosti.
Bankarski krediti su npr. sredstva finansiranja.
nima, Otvorenim kreditnim linijama za obrtna sredstva i sl.

Amortizacija se dodaju na ukupan tok i povećavaju ga pri svakom ciklusu.

desilo u nekom ranijem periodu, i sada služi za neutralisanje prvobitnog plaćanja. Ona sada predstavlja trošak, ali ipak se dodaje u tokovi

- Poslovne aktivnosti
- Aktivnosti investiranja (npr. mi investiramo sredstva-u cilju prihodovanja)
- Aktivnosti finansiranja (npr. mi pribavljamo sredstva-zadužujemo se)
su svi prihodi naplaćeni niti su svi rashodi plaćeni.
BU sa Tokovima gotovine i da vidimo kakav je odnos neto dobiti sa neto gotovinom.
t da održi likvidnost kao imperativ u poslovanju.

struktura Aktive takva da dominira tekuća imovina u odnosu na stalnu movinu.

i ipak se dodaje u tokovima gotovine.