Београдска академија пословних и уметничких струковних

студија

ИСТРАЖИВАЧКИ РАД
МАСТЕР СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ

Професор: Слободан Анџић Студент: Милош Репановић

Београд
2021
 Студијски програм: Пословна економија

Истраживачки рад мастер струковне студије

Економска анализа предузећа „D’fine“

Датум одбране рада: Студент: Милош Репановић

Оцена: _______________________________ Број индекса:
 Sadrzaj

Uvod ...............................................................................................................................1
2. Osnovne informacije o preduzecu ..............................................................................1
3. Struktura bilansa stanja ...............................................................................................2
4. Struktura bilansa uspeha .............. ..............................................................................3
5. Utvđivanje EBITDA ..................................................................................................4
6. Analiza fiksne imovine................................................................................................5
7. Analiza neto obrtnog fonda .........................................................................................6
8. Racio analiza ……………...........................................................................................7
9. Du pont analiza ..........................................................................................................13
Zaključak........................................................................................................................15
Literatura .......................................................................................................................16
1. Uvod – Svrha analize

Analiza poslovanja predstavlja nužnu osnovu upravljanja koja se sa razvojem tehnike računara još više
unapređuje. Predmet analize poslovanja je privredna delatnost sa stanovišta osnovnih poslovnih procesa.
Korišćenjem knjigovodstvenih tj. računovodstvenih podataka i informacija omogućava se uvid u predmet
analize poslovanja. Predmet analize je svaki privredno pravni subjekt i to sa stanovišta poslovnih i radnih
procesa.

Preduzeće u svom radu može poslovati pozitivno i negativno. Zahvaljujući bilansu stanja, bilansu uspeha
i raznim analizama koje postoje mi možemo utvrditi kako preduzeće posluje, gde i koliko novca ulaže , da
li je to ulaganje isplatljivo ili ne. Može se videti na šta preduzeće troši novac, kakav je njihov odnos sa
kupcima, kako posluju sa zalihama robe i sl.

Predmet ekonomske analize u užem smislu je bilans preduzeća i to bilans stanja, bilans uspeha i bilans
tokova novca. Analiza koja za predmet ima bilans naziva se analiza bilansa ili finansijska analiza.
Predmet ekonomske analize u širem smislu obuhvata bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova novca,
analizu funkcija i poslovno izveštavanje. Poslovno izveštavanje sadrži seriju sistematizovanih informacija
o kvalitetu ekonomije poslovanja preduzeća. Analiza se kao naučna metoda primenjuje u raznim
naukama, a svrha analize u ekonomiji je da pripremi materijal iz dokumentacije na osnovu koga će se
moći stvoriti sud o stanju i poslovanju preduzeća.

2. Osnovne informacije o preduzeću

SKR „D’fine” teretane su napravljene sa osnovnom idejom da svojim klijentima i svim

vežbačima pruže odlične uslove za treniranje. Lanac „D’fine” teretana je nastao iz ljubavi
prema sportu, a praćen je predanošču i velikom posvećenošću vežbanju. Misija je da se
neprestano poboljšavaju uslovi vežbanja. Teretana raspolaže izuzetnim uslovima za grupne i
samostalne treninge. Opremljena je savremenim spravama za vežbanje. Cilj je svima pružiti
najbolje moguće uslove za vežbanje.

Naziv preduzeća: SRK „D’fine“

PIB: 108674836
Matični broj: 28806850
Datum osnivanja: 17.09.2014. godine
Pun naziv preduzeća: SPORTSKO – REKREATIVNI KLUB “D-FINE”
Osnivač: Daliborka Đošić
Šifra delatnosti: 9312 – delatnost sportskih klubova
Adresa preduzeća: Luneta Milovanovića 31a, Kaluđerica, Grocka

1
 3. Struktura bilansa stanja:

Tabela1. Struktura sredstava i izvora sredstava

Red. AOP Pozicija Prethodna godina 2019 Tekuća godina 2020 Indeks
br iznos % iznos %
Aktiva 373.410.318,18 100% 391.155.686,28 100% 104
(stvari, prava
i novac)
I Stalna 360.514.288,00 96,54% 380.460.060,00 97,26% 105
imovina
1. Nematerijaln 565.890,00 0,15% 680.435,00 0,17% 120
a ulaganja
2. Materijalna 12.320.440,00 3,29% 10.001.741,00 2,55% 81
ulaganja

3. Dugoročni 9.700,18 0,0026 13.450,28 0,0034 138

finansijski % %
plasmani
II Obrtna 322.043.529,00 86,24% 322.961.314.11 82,56% 100
imovina
1. Zalihe 236,028,654,00 63,20% 213.888.921,68 54,68% 103
2. Potraživanja 15.680.043,00 4,19% 18.430.141,43 4,71% 117
od kupaca i
ostala
kratkoročna
potraživanja
3. Gotovina i 70.334.832,00 18,83% 90.642.251,00 23,17% 151
gotovinski
ekvivalenti

Pasiva 373.410.318,18 100% 391.155.686,28 100% 104

(kapital +
obaveze)
I Sopstveni 320.707.442,00 85,88% 340.352.606,00 87,01% 106
kapital
II Dugoročna 1.880.330,36 0,005% 2.005.156,00 0,51% 106
rezervisanja

III Dugoročne 45.652.280,00 12,22% 54.320.440,00 13,88% 118

obaveze
IV Kratkoročne 67.820.315,00 18,16% 77.450.333,00 19,80% 114
obaveze

2
Cilj je sagledavanje globalne strukture imovine i structure izvora sredstava. Procentualno učešće
svake pozicije aktive se dobija tako što se konkretna pozicija aktive stavlja u odnos sa ukupnom
aktivom, odnosno, za sagledavanje strukture izvora, procentualno učešće svake pozicije pasive se
dobija tako što se konkretna pozicija stavlja u odnos sa ukupnom pasivom.

Racio strukture aktive= Pozicija aktive x 100

Ukupna aktiva

Racio strukture pasive= Pozicija pasive x 100

Ukupna pasiva
Potrebno je izvršiti analizu promena u strukturi aktive i pasive u posmatranom periodu i
prokomentarisati kretanje.
Indeksni brojevi pokazuju kretanje pojave u vremenu, u konkretnom slučaju traži se lančani
indeks po formuli:
Indeks = Tekuća godina x100
Prethodna godina
4. Struktura bilansa uspeha

Tabela 2. Struktura prihoda i rashoda

Red.b AO Pozicija Prethodna godina Tekuća godina Indek

r P Iznos 2019 % Iznos 2020 % s

Rashodi 70.219.915,00 100% 60.415.916,00 100%

I Poslovni 60.193.047,00 85,72 55.265.036,00 91,47
rashodi % %
II Finansijs 10.000.000,00 14,24 5.130.550,00 8,49%
ki rashodi %
III Ostali 26.868,00 0,038 20.330,00 0,033
rashodi % %

Prihodi 414.717.299,0 100% 454.454.606,0 100%

0 0
I Poslovni 360.652.816,0 86,96 383.629.721,0 84,41
porihodi 0 % 0 %
II Finansijs 1.415.931,00 0,34% 1.860.654,00 0,40%
ki prihodi

III Ostali 52.649.552,00 12,69 68.964.231,00 15,17

3
 prihodi % %

Analogno prethodnoj analizi, prikazati učešće pojedinih prihoda u ukupnim prihodima i rashoda
u ukupnim rashodima. Sve potkrepiti tekstualnom analizom, uglavnom vrednosti koje se ističu ili
beleže ekstremni rast ili pad.

5. Utvđivanje EBITDA

EBITDA - Dobit pre odbijanja amortizacije, kamata i poreza . Pokazuje kolika je

sposobnost preduzeća da generiše novac iz osnovne delatnosti.

EBITDA na srpskom se prevodi kao Profit pre nego što se oduzme kamata, porez na dobit i
amortizacija.
EBITDA se računa iz Bilansa Uspeha

EBITDA= Poslovni prihodi – Rashodi redovne delatnosti + Troškovi

amortizacije

EBITDA(2019)=360.652.816,00-60.193.047,00+10.001.741,00= 310.461.510,00

EBITDA(2020)= 383.629.721,00-55.265.036,00+5.130.550,00= 333.495.235,00

EBITDA marža = __EBITDA______ x100

Prihod od prodaje

EBITDA MARŽA (2019)= 310.461.510,00 x 100 =86.08320695879441

360.652.816,00

EBITDA MARŽA (2020)= 333,495,235,00 x 100=86.92215872398479

383.629.721,00
Niska marža je loš signal o uspešnosti poslovanja, a ponekad je i rezultat troškova širenja
poslovanja.
Visoke marže znak su dobrog upravljanja i rukovođenja ili povoljnih tržišnih uslova bez
adekvatne konkurencije

EBITDA pokazateljem se utvrđuje koliki procenat dobitka pre kamata, poreza i amortizacije
ostaje kompaniji po svakoj jedinici (dinaru) poslovnih prihoda (EBITDA marža). Veća je

4
vrednost EBITDA marže povoljnija, jer takvim kompanijama ostaje veći deo prihoda nakon
pokrića poslovnih troškova u odnosu na one koji ostvaruju niže vrednosti ovog pokazatelja

6. Analiza fiksne imovine

Analiza fiksne imovine obuhvata:

6.1 Strukturu fiksne imovine,

6.2 Dotrajalost (istrošenost) fiksne imovine
6.3 Iskorišćenje kapaciteta
6.4 Efikasnost korišćenja fiksne imovine
6.5 Tehničku opremljenost

6.1. Struktura fiksne imovine

Tabela 3. Struktura fiksne imovine

Red. Pozicija Nabavna %učeš. Ispravka % učeš. Sadašnja %učeš.

broj vrednost NV vrednosti IV vrednost SV
1. Ulaganja u razvoj 0 0 0 0 0 0
2. Koncesije, 155,870,00 12% 0 0 0 0
patenti, licence
3. Goodwill 410.020,00 32% 0 0 0 0
4. Ostala nemat. 0 0 0 0 0 0
ulaganja
5. Nemat.ulaganja u 0 0 0 0 0 0
pripremi
6. Dati avansi za 0 0 0 0 0 0
nem.ulaganja
I Nematerijalna 565.890,00 44% 0 0 0 0
ulaganja
1. Zemljište 0 0 0 0 0 0
2. Šume i višegod. 0 0 0 0 0 0
zasadi
3. Građ. objekti 0 0 0 0 0 0
4. Postrojenja i 10.520.438,00 82% 0 0 0 0
oprema
5. Investicione 0 0 0 0 0 0
nekretnine
6. Osnovno stado 0 0 0 0 0 0
7. Ostale nekretn., 0 0 0 0 0 0
postr. i oprema
8. Nekretn., postr. 0 0 0 0 0 0
opr. i biol.sred.u
pripremi
9. Dati avansi za OS 0 0 0 0
10. Ulag.na tuđ. OS 1.800.002,00 14% 0 0 0 0
II Osn. sredstva 12.320.440,00 96% 0 0 0 0
III Fiksna imovina 12,886,330 0 0 0 0
(I +II)

5
Struktura fiksne imovine utvrđuje se na osnovu nabavne i sadašnje vrednosti komponenata fiksne
imovine, odnosno nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava. Sa aspekta nabavne vrednosti,
struktura fiksne imovine uslovljena je delatnošću preduzeća, a sa aspekta
sadašnje vrednosti uslovljena je delatnošću preduzeća, ali i sa preostalim vekom trajanja
(korisnosti) datog sredstva, jer osnovna sredstva sa manjim preostalim vekom korisnosti imaće
nižu sadašnju vrednost (pa je neophodna njihova zamena) i obrnuto.

%učeš. NV= Pozicija NV x100

Fiksna imovina NV

Eos= Troškovi završene proizvodnje_________________

NV OS po bilansu otvaranja + NV OS po zaključnom bilansu
2

Tabela 4. Troškovi završene proizvodnje

Red.broj Pozicija Tekuća godina Prethodna godina

1. Poslovni rashodi 55.265.036,00 60.193.047,00
2. NV prodate robe 320.890.450,00 355.708.476

3. Troškovi tekućeg perioda(1-2)

4. Početne zalihe nedovršene proizvodnje
5. Krajnje zalihe nedovršene proizvodnje
6. Troškovi završene proizvodnje (3+4-5)

7. Analiza neto obrtnog fonda

NOF se definiše kao razlika između dugoročnih izvora finansiranja i stalnih sredstava. Jedan
je od pokazatelja finansijskog položaja preduzeća pored racio brojeva. Poželjna je što veća
vrednost NOF-a.

Tabela 5.Analiza NOF

Red.br. Pozicija Tekuća godina Prethodna godina Indeks

1. Dugoročni izvori 394.673.046,00 366.359.722,00
finansiranja ( 1a+1b)
1a. Dugoročne obaveze 54.320.440,00 45.652.280,00
1b. Kapital 340.352.606,00 320.707.442,00
2. Stalna imovina 380.460.060,00 360.514.288,00
3. NOF (1-2) 14.212.986,00 5.845.434,00

6
 8. Racio analiza

Predstavlja instrument za procenu finansijske pozicije i potencijala preduzeća.

Stavljanjem u odnos logički povezanih celina iz Bilansa stanja i Bilansa uspeha, dolazi se do
rezultata uspostavljenih relacija, koji za cilj imaju ocenu stanja i aktivnosti preduzeća. Racia
imaju vrednost samo ako su pravilno protumačeni, tačnije u odnosu na standarde. Standardi
zatumačenje mogu biti: standardi koje postavlja analitičar, prosek grane, istorijski pokazatelji
konkretnog preduzeća, planovi i standardi iz literature tzv.idealne vrednosti.
Osnovne vrste racio pokazatelja, koji su potrebni za analizu u ovom radu, su:

 Racija likvidnosti,
 Racija aktivnosti (efikasnosti)
 Racia profitabilnosti
 Racia solventnosti i finansijske strukture

Takođe, za potrebe pristupnog rada analiziraće se i:

 Racia rentabilnosti
 Racia ekonomičnosti
 Racia produktivnosti

Analizu raditi za tekuću i prethodnu godinu uz praćenje kretanja pokazatelja, kroz indeksne
brojeve.

8.1. Racia likvidnosti – Likvidnost je sposobnost preduzeća da izmiri obaveze u roku

dospeća.

8.1.1. Racio opšte likvidnosti (ROL):

ROL= Obrtna imovina

Kratkoročne obaveze

ROL (2019)= 322.043.529,00/67.820.315,00= 4,75

ROL (2020)= 322.961.314.11/77.450.333,00= 4.17

7
 Standard za analizu je pravilo finansiranja 2:1 – likvidnost je zadovoljavajuća ako je
ROL veći ili jednak 2. (odnos kratkoročno vezane imovine i kratkoročnih obaveza je
2:1).
Svaki dinar kratkkoročnih obaveza pokriven je sa 4.17 dinara obrte imovine u tekućoj
godini I sa 4.75 dinara u prethodnoj godini.

8.1.2. Racio redukovane likvidnosti (RRL):

RRL = Obrtna imovina - zalihe

Kratkoročne obaveze

RRL(2019)= 322.043.529,00-236,028,654=1.27
67.820.315,00

RRL(2020)= 322.961.314.11-213.888.921,68=1.40
77.450.333,00

Standard je pravilo finansiranja 1:1, ako je RRL veći od 1 likvidnost je

zadovoljavajuća. Svaki dinar kratkoročnih obaveza porkiven je sa 1.40 dinara
likvidnih sredstava u tekućoj godini, i 1.27 dinara u prethodnoj godini. Pošto je svaki
iznos veći od 1 likvidnost se smatra zadovoljavajućom. Rezultati pokazuju da
preduuzeće pokriva sve kratkoročne obaveze sa likvidnim sredstvima.

8.1.3. Racio novčane likvidnosti (RNL):

RNL= Gotovina
Kratkoročne obaveze

RNL(2019)= 70.334.832,00=1.4
67.820.315,00

RLN(2020)= 90.642.251,00=1.2
77.450.333,00
Standard je pravilo finansiranja 1:1, ako je RNL veći od 1 likvidnost je
zadovoljavajuća.

8.2. Racia aktivnosti (efikasnosti):

Pokazuju tokove nabavnog i prodajnog procesa.

8.2.1. Koeficijent obrta kupaca (potraživanja):

8
 KOP= Prihod od prodaje
Potraživanja

KOP(2019)=360.652.816,00/15.680.043,00=23.00

KOP(2020)= 383.629.721,00/18.430.141,43=20.81
Takođe, utvrđuje se prosečno vreme naplate koje pokazuje koliko po jedinici
nenaplaćenog stanja potraživanja dolazi ukupnog prihoda u tom periodu.

Prosečno vreme naplate = 360

KOP

(2019) =360/23.00=15,65
(2020) =360/20.81=17,30

8.2.2. Koeficijent obrta zaliha

KOZ = Prihod od prodaje

Zalihe

KOZ(2019)=360.652.816,00/236,028,654=1.53

KOZ(2020)= 383.629.721,00/213.888.921,68=1.79

Nizak koeficijent (veći broj dana) pokazuje da je obrt zaliha sporiji.

8.2.3. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava:

KOUPS = Poslovni prihodi

Ukupna poslovna sredstva

KOUPS(2019)=360.652.816,00/373.410.318,18= 0.96

KOUPS(2020)= 383.629.721,00/391.155.686,28=0.98

8.3. Racia profitabilnosti

Pokazuju sposobnost zarađivanja preduzeća i ključni su pokazatelji u proceni

finansijskog uspeha. Apsolutna dobit nema veliki značaj u analizama, već je nužno uporediti

9
dobita sa veličinom preduzeća, koja se izražava količinom angažovanog kapitala ili ostvarenog
prihoda.

8.3.1. Prinos na angažovani kapital:

PnAK= __Dobit______ x100

Angažovani kapital (sopstveni i tuđi izvori)

PnAK(2019)= 27.980.450,00x100= 8.72

320.707.442,00
PnAK(2020)= 36.179.511,00 x 100= 10,63
340.352.606,00

8.3.2. Procenat bruto dobiti (kao marža koju preduzeće ostvaruje na prihod od
prodaje):

% bruto dobiti= __Bruto dobit____x100

Prihod od prodaje

% bruto dobit (2019)= 27.980.450,00x100= 7.75%

360.652.816,00

% bruto dobit(2020)= 36.179.511,00 x 100= 9.43%

383.629.721,00

8.4. Racia rentabilnosti:

Predstavljaju instrument kontrole i meru rentabiliteta. Uobičajeno se dele na parcijalne i
globalne pokazatelje. Parcijalni se utvrđuju isključivo na osnovu podataka iz bilansa uspeha:
Stopa poslovnog dobitka i Stopa neto dobitka, globalni pokazatelji se dobijaju korišćenjem
podataka iz oba bilansa: Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i Stopa prinosa na sopstvena
poslovna sredstva.
8.4.1. Stopa poslovne dobiti – Sdp:

Sdp= Poslovna dobit x100

Poslovni prihodi

Spd (2019)= 27.980.450,00x100= 7.71%

362.800.816,00

10
 Spd (2020)= 36.179.511,00 x 100= 9.33%

387.680.721,00
Stopa poslovnog dobitka je veća od nule što znači da su poslovni rashodi manji od
poslovnih prihoda.

8.4.2. Stopa neto dobiti – Snp:

Snp= Neto dobit x100

Poslovni prihodi

Snp (2019)= 26.540.450,00x100= 7.31%

362.800.816,00

Snp (2020)= 35.550.511,00 x 100= 9.17%

387.680.721,00

8.4.3. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva:

Poslovna dobit x100

Ukupna poslovna sredstva

(2019)= 27.980.450,00x100= 7,49

373.410.318,18

(2020)= 36.179.511,00 x 100= 9.25%

391.155.686,28

8.4.4. Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva:

Neto dobit x100

Sopstvena sredstva( poslovna sredstva)

(2019)= 26.540.450,00x100= 7.11%

373.410.318,18

11
 (2020)= 35.550.511,00 x 100= 9.1%
391.155.686,28

8.5. Racia ekonomičnosti

Analizira se ekonomičnost preduzeća. Poželjna je vrednost veća od 1.

8.5.1. Racio poslovne ekonomičnosti

Poslovni prihodi
Poslovni rashodi

(2019) 360.652.816,00/60.193.047,00= 5.99

(2020) 383.629.721,00/55.265.036,00= 6.94

Pošto su dobijeni rezultati veći od 1 to man pokazuje da su poslovni prihodi veći od poslovnih rashoda,
što predstavlja poželju veličini su aspekta ekonimičnosti.

8.5.2. Racio ukupne ekonomičnosti

Ukupni prihodi
Ukupni rashodi

(2019) 414.717.299,00 / 70.219.915,00 =5.90

(2020) 454.454.606,00 / 60.415.916,00 =7.52

8.5.3. Racio finansijske ekonomičnosti

Finansijski prihodi
Finansijki rashodi
Za (2019) = 1.415.931,00 /10.000.000,00 = 0.14
Za (2020) = 1.860.654,00 / 5.130.550,00= 0.36

8.6. Racia produktivnosti:

12
 8.6.1. Poslovni prihodi po zaposlenom:

Poslovni prihodi
Prosečan broj zaposlenih
(2019) 360.652.816,00 / 420 = 858.697,18

(2020) 383.629.721,00 / 420= 913.404,09

9. Du pont analiza

Predstavlja posebni sistem analize u kojem se ocene o preduzeću donose na osnovu

utvrđivanja povezanosti između finansijskih koeficijenata.
Za potrebe ove analize izračunava se ROA( return of assets) i stopa prinosa na sopstveni
kapital ROE (return of equity) kao jedan opšti pokazatelj uspešnosti poslovanja
preduzeća.

9.1. Rentabilnost ukupne imovine (prinos na imovinu) pokazuje potencijal imovine sa

kojom preduzeće raspolaže, odnosno koliko vlastita imovina može generisati profita.
Pokazatelj se poredi sa pokazateljem industrijske grane kojoj društvo pripada, kako bi se
utvrdila vlastita profitabilnost.

ROA = Neto dobit

prosečna imovina

prosečna imovina: (373.410.318,18 + 391.155.686,28)= 382.283.002,23

(2019) 26.540.450,00 / 382.283.002,23= 0.069
(2020) 391.155.686,28/ 382.283.002,23= 0.092

Napomena: Podatak o prosečnoj imovini (aktivi) dobija se tako što se sabere stanje
aktive prethodne i tekuće godine i dobijeni zbir podeli sa 2.
ROA pokazuje koliko preduzeće ostvaruje neto dobiti na 100 novčanih jedinica sredstava.

9.2. ROE se utvrđuje kao proizvod sledeće tri komponente i predstavlja stopu prinosa na
sopstvena sredstva preduzeća:

STOPA PRINOSA MULTIPLIKATOR KOEFICIJENT

NA UKUPNA X SOPSTVENOG X FINANSIJSKE
SREDSTVA KAPITALA STRUKTURE KAPITALA

13
 Stopa prinosa na ukupna sredstva = Neto dobit
Ukupna sredstva

Multiplikator sopstvenog kapitala= _________Neto dobit_______

Neto dobit + kamata na poz.sred.

Koef.fin.strukture kapitala = Poslovna sredstva

Sopstveni capital

(2019) Stopa prinosa na ukupna sredstva : 26.540.450,00 /373.410.318,18=0.71

Multiplikator sopstvenog kapitala 26.540.450,00/(26.540.450,00 +9.700,17)= 0.99
Koef. Fin. Structure kapitala = 373.410.318,18/ 320.707.442,00= 1.16

ROE= 0.71 x 0.99 x 1.16 = 0.81

(2020) Stopa prinosa na ukupna sredstva : 35.550.511,00/ 391.155.686,28=0.90

Multiplikator sopstvenog kapitala = 35.550.511,00/ (35.550.511,00+3.700,18)= 0.99
Koef. Fin. Structure kapitala = 373.410.318,18/ 340.352.606,00= 1.10
ROE= 0.90 x 0.99 x 1.10 = 0.98
ROE pokazuje koliko preduzeće ostvaruje prihoda na 100 novčanih jedinica kapitala.

14
 Zaključak

Na osnovu dobijenih pokazatelja dati ocenu o uspešnosti preduzeće izabranog za analizu.

Kroz ROL analizu možemo utvrditi da je pravilo finansiranja 2:1 ispoštovano, tj
likvidnost je ispoštovana jer je dobijeni rezultat veći od 1.
Koz RRL analizu takođe je ispoštovano pravilo 1:1, jer su dobijeni rezultati bili
veći od 1.
Što se tiče ACID testa koji zahteva jednakost relativno likvidnh sredstava i
kratkoročnih obaveza 1:1 i ovde je preduzeće ispunilom uslov.

U analizi kao orijentir koristiti standarde idealne prakse:

1.Vertikalna pravila finansiranja regulišu odnose u strukturi kapitala, odnosno strukturi izvora
sredstava. To su pravila:

 Pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu (kreće se od 2:1 u korist

sopstvenog do 1:1)
 Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu po kome rezervni kapital treba da
bude preko 25% nominalnog kapitala.

 Pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu, uglavnom nije određen kao
fiksna relacija, već se smatra da je odnos između ova dva kapitala odgovarajući ako
postoji jednakost dugoročnog kapitala i dugoročno vezanih sredstava.
2. Horizontalna pravila finansiranja uspostavljaju „zdrave odnose“ između delova imovine i
delova izvora:

 Zlatno bankarsko pravilo podrazumeva da preduzeća kratkoročne izvore finansiranja

treba da koriste za ulaganja u kratkoročnu imovinu a dugoročne izvore za stalnu imovinu.
 Zlatna bilansna pravila obuhvataju bilansno pravilo u užem smislu po kome se zahteva
jednakost stalne imovine i dugoročnog kapitala, odnosno obrtnr imovine i kratkoročnih
obaveza; bilansno pravilo u širem smislu obuhvata potrebu jednakosti dugoročno vezanih
sredstava (stalna imovina i zalihe) i dugoročnog kapitala.

15
3. Pravilo finansiranja 1:1(acid test) zahteva jednakost relativno likvidnih sredstava
(kratkoročni plasmani, kratkoročna potraživanja i gotovina) i kratkoročnih obaveza.
4. Pravilo finansiranja 2:1 zahteva da odnos između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza
bude 2:1.

Literatura

 POSLOVNE FINANSIJE – DUŠICA KARIĆ, BEOGRAD 2019

 https://pretraga3.apr.gov.rs/pretragaObveznikaFI
 https://www.apr.gov.rs

16