Elektronska Uprava - Knjiga

др Милица Тепшић
ЕЛЕКТРОНСКА УПРАВА
Бања Лука, 2009.

Ауторка:
др МИЛИЦА ТЕПШИЋ
Рецензенти:
Доц.др ОСТОЈА КРЕМЕНОВИЋ
Проф.др МЛАДЕН РАДИВОЈЕВИЋ
Штампа:
„Матура биро“ Бања Лука
Тираж: 300 комада
2
СAДРЖAЈ
1. УВОД ................................................................................................... 9
2. СИСТЕМ ДРЖАВНЕ УПРAВЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ... 14
2.1. Јавна управа ................................................................................ 15
2.2. Државна управа .......................................................................... 17
2.3. Карактеристике савремене управе ............................................ 17
2.4. Положај јавне управе у Републици Српској ............................ 18
2.5. Организација државне управе у Републици Српској.............. 20
2.6. Извршна власт у Републици Српској ....................................... 21
2.7. Однос управе према Влади........................................................ 22
2.8. Локална самоуправа ................................................................... 24
2.8.1. Правни и међународно-правни основ локалне самоуправе25
2.8.2. Локална самоуправа у Босни и Херцеговини ...................... 27
2.8.3. Локална самоуправа у Републици Српској.......................... 30
3. ОД ТРAДИЦИОНAЛНЕ УПРAВЕ КA НОВОМ КОНЦЕПТУ Е-
УПРAВЕ .......................................................................................................... 33
3.1. Реформа управе .......................................................................... 34
3.1.1. Промјене које доноси реформа управе ................................ 37
3.1.2. Циљеви и задаци реформе управе ........................................ 39
3.1.3. Резултати реформе управе у БиХ и Републици Српској .... 42
3.2. Информационе технологије и ИД услов за е-Управу ........... 44
3.2.1. Активности Европске Уније на развоју ИД......................... 50
3.2.2. Aктивности земаља Југоисточне Европе на развоју ИД .... 60
3.2.3. Праћење показатеља развоја информационог друштва ..... 65
4. ЕЛЕКТРОНСКА ВЛAДА И ЕЛЕКТРОНСКА УПРAВА ............... 68
4.1. Електронска Влада ..................................................................... 69
4.2. Електронска Управа ................................................................... 70
4.2.1. Дефинисање електронске управе .......................................... 73
4.2.2. Развој електронске упрaве ..................................................... 75
4.2.3. Основни модaлитети .............................................................. 82
4.2.3.1. Управа - Грађани (G2C) ..................................................... 83
4.2.4. Управа - Пословни субјекти (G2B) ...................................... 85
4.2.4.1. Управа - Управа (G2G) ...................................................... 86
4.2.5. Управа - Запослени у управи (G2E) .................................... 87
4.2.6. Сервиси електронске управе ................................................. 88
4.2.7. Сервиси управа–грађани: ...................................................... 88
4.2.7.1. Сервиси управа–привреда: ................................................ 89
4.2.7.2. Сервиси електронске управе за службенике ................... 89
4.2.8. Сигурност података и информација ..................................... 90
3
4.2.8.1. Заштита приватности ......................................................... 95

4.2.9. Предности и недостаци електронске управе ....................... 95
4.2.10. Стање електронске управе у свијету и у нашем окружењу 98
4.2.10.1. Искуства Републике Словеније ...................................... 104
4.2.11. Искуства Републике Хрватске ............................................ 106
4.2.7.3. Искуства Републике Србије ............................................ 108
4.2.7.4. Искуства Црне Горе ......................................................... 109
4.2.7.5. Искуства Македоније ....................................................... 110
4.2.8. Стање информатизације у БиХ ........................................... 110
4.2.8.1. Припреме за увођење електронске управе у БиХ ......... 114
4.2.8.2. Позитивна искуства у БиХ .............................................. 115
4.2.9. Стање информатизације у општинама у БиХ .................... 118
5. ЕЛЕКТРОНСКА УПРАВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ................ 123
5.1. Стање електронске управе у Републици Српској ................. 126
5.2. Примјери из праксе јединица локалне самоуправе у РС ...... 130
5.2.1. Град Бања Лука..................................................................... 130
5.2.2. Општина Прњавор ............................................................... 132
5.2.3. Општина Модрича ............................................................... 134
5.3. Провјеравање задовољства корисника услуга ....................... 135
5.3.1. Град Бања Лука..................................................................... 136
5.3.2. Општина Шамац ................................................................... 137
5.3.3. Општина Лакташи ................................................................ 138
5.3.4. Предуслови за електронску управу у РС ........................... 139
5.3.5. Комбиновање старе и нове структуре пословања управе 146
6. КОНЦЕПТ И МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР Е-УПРАВЕ У РС ........ 149
6.1. Концепт електронске управе ................................................... 152
6.2. Методолошки оквир електронске управе .............................. 155
6.3. Јавне услуге .............................................................................. 159
6.3.1. Квалитет јавних услуга ........................................................ 160
6.3.2. Појам и тип дигиталних јавних услуга .............................. 161
6.4. Кључни фактори за увођење електронске управе ................. 161
6.4.1. Планирање и организовање развоја електронске управе . 162
6.4.2. Стварање окружења за развој електронске управе ........... 163
6.4.2.1. Развој одговарајућег законодавства е-управе................ 165
6.4.2.2. Стварање ICT инфраструктуре ....................................... 166
6.4.2.3. Стварање безбједносне инфраструктуре ....................... 168
6.4.2.4. Унапређење Wеб портала Владе Републике Српске .... 171
6.4.2.5. Е-Плаћање ......................................................................... 176
6.4.2.6. Организовање људских капацитета................................ 177
6.4.2.7. Промовисање електронске управе .................................. 178
7. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА Е-УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ... 179
4
7.1. Модернизација рада Владе Републике Српске ..................... 182

7.2.1. „Влада без папира“ ............................................................... 183
7.2. Модернизација јавне управе ................................................... 185
7.4. Савремена рjешења за ефикасну управу ................................ 186
7.4.1. Јединствени шалтер - концепт One Stop Shop ................... 188
7.5. Мобилно пословање у управи ................................................. 191
7.5.1. Мобилни уређаји .................................................................. 194
7.5.2. Мобилни Wap телефони ...................................................... 195
7.5.3. PDA (Personal Digital Assistent) уређаји ............................. 195
7.5.4. Notebook рачунари ............................................................... 196
7.5.5. Web ТВ .................................................................................. 197
7.6. Електронизација писарнице .................................................... 197
7.6.1. Канцеларија без папира ....................................................... 200
7.7. Е-Демократија .......................................................................... 205
7.8. Ефекти увођења електронске управе ..................................... 210
7.8.1. Мјерљиви и немјерљиви ефекти ......................................... 212
7.8.2. Директни и индиректни ефекти .......................................... 214
7.8.3. Видљиви и невидљиви ефекти ............................................ 215
8. ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАЊЕ ........................................................... 219
9. ЛИТЕРAТУРA .................................................................................... 234
5
Претходне напомене
Електронска управа уноси промјену која значи да грађани не

морају више бити везани за одређено мјесто и одређено вријеме (да
буду физички присутни) и да иду од једног до другог органа управе
као што се то обично данас ради, да губе вријеме и новац
прикупљајући потребна документа да би остварили неко своје право.
Умјесто тога, захваљујући информационо-комуникационим
технологијама које омогућавају потпуну аутоматизацију
административних процедура и интеграцију географски
дистрибуираних органа, грађани и привредни субјекти могу да
задовоље своје потребе, подносећи захтјеве јавној управи са једног
мјеста (нпр. Интернет портал е-Управе), без обзира на број различитих
органа који учествују у поступку обраде захтјева. Осим тога грађани и
привредни субјекти могу у сваком тренутку да добију информацију о
тренутној фази у којој се налазе њихови захтјеви. На тај начин,
електронска управа обезбјеђује ефикасније, транспарентније и
одговорније јавне службе које су прилагођене потребама грађана и
привреде. Корисника услуга доводе у центар око којег се све дешава.
Електронска управа се не односи само на обезбјеђивање услуга,

већ и на подстицање и ангажованост људи у обликовању будућности
јединица локалне самоуправе (општина/градова) гдје живе и раде.
Коришћењем електронских услуга заснованих на новим технологијама
(Интернет, СМС, факс, кол центар, дигитална ТВ,....) грађани могу да
комуницирају са јавном управом и међусобно о важним питањима, да
на много начина учествују у политичким расправама и планирању,
почев од приступа јавним информацијама, преко консултација и
договора, форума за расправу и панела грађана, па све до гласања
електронским путем. Приступачност, неформалност, анонимност (тамо
где је примјерена), брзина и прилагодљивост за људе са сметњама,
требали би привући и људе који никада раније нису узели учешћа у
расправама о локалним или другим битним питањима.
Нове технологије могу се користити да би се додала вриједност

традиционалним услугама, али и за пружање потпуно нових услуга.
6
У будућности, људи ће очекивати самоуслуживање и

персонализацију сталног приступа и организацију која ће више бити у
складу са жељеним профилом, а не са структуром понуђених услуга.
Персонализација јавне управе може представљати додатну вриједност
услугама електронске управе.
Књига почиње поређењем два битна појма: информационог

друштва и електронске јавне управе, тј. е-Government-а. Унутар појма
информационог друштва посебно се разматра улога и значај
информационо-комуникационих технологија.
Друго поглавље обрађује систем државне управе и локлане

самоуправе, почевши од појмова јавне управе, државне управе и
локлане самоуправе, положаја и организације управе до
карактеристика савремене управе у свијету, БиХ и Републици Српској.
Посебан осврт је дат на локалну самоуправу, њен појам и значај,
правни и међународно правни основ, те њену организацију.
Након дефинисања основних појмова, те представљања система

извршне власти, у поглављу „Од традиционалне управе ка новом
концепту е-Управе“ обрађује се реформа управе и промјене које она
доноси, те циљеви и задаци те реформе. Пошто је ово подручје
нарочито погодно за разумијевање ICT и њеног утицаја на
трансформацију јавне управе у е-Управу, посвећено му је највише
простора. Обрађена и улога ICT у стварању информационог друштва
и указано на значај управљачке и регулаторне улоге овог сегмента у
јавној управи. Наглашене су активности које предузима Европска унија
и земље Југоисточне Европе на развоју информационог друштва и
увођењу е-Управе.
Четврто поглавље говори о е-Управи и е-Влади, те обрађује

појам и дефинисање e-Government-а, развој електронске управе,
основне модалитете и сервисе е-Управе. Наставља се анализом стања
е-Управе у свијету, у нашем окружењу и у Босни и Херцеговини,
односно Републици Српској, с посебним освртом на стање
информатизације у неким општинама и градовима Републике Српске.
Пето поглавље „е-Управа у Републици Српској“ обрађује стање

е-Управе у Републици Српској с позитивним примјерима неких њених
општина и градова. У дијелу који се односи на модернизацију рада
7
органа управе истакнуто је идентификовање приоритета, као и

предуслови за имплементацију е-Управе.
Шесто поглавље обрађује методолошки оквир за развој е-

Управе у Републици Срспкој и фазе развоја е-Управе, концепт е-
Управе, те кључне факторе за њено увођење.
Седмо поглавље је „Имплементација концепта е-Управе у

Републици Српској“ гдје се обрађују принципи имплементације и
наводе савремена рјешења за ефикасну управу и задовољне грађане
Републике Српске. Представљена је еволуција од јавне управе која је
начелно била оријентисана својој унутрашњој динамици и
хијерархизована, до јавне управе која има изразиту екстерну димензију
и свој рад заснива на мрежама. Умрежени облик, чији се развој такође
може захвалити ICT револуцији, третира се као подлога е- Government
трансформације, а стварање јавне користи, као циљ те трансформације.
Осмо поглавље представља закључно разматрање.

Савремене информационо-комуникационе технологије користе се
за прикупљање, обраду и пренос информација и знања. Оне укидају
границе пословања и отварају неслућене могућности у стварању
пословних релација, извођење, контролу и управљање пословним
процесима и операцијама на ефикаснији и хуманији начин. Досадашња
искуства показују да се најбољи пословни резултати постижу
интеграцијом знања и вјештина у креирању, експлоатацији и
унапређењу информационо-комуникационих технологија. Основа
конкурентности савремених пословних система произилази из њихове
способности да на најбољи начин искористе интерне и екстерне
пословне податке и претворе их, путем добро конципираних
информационих система, у основу за одлучивање и управљање.
Брзе промјене друштвено-економског система и све већи
захтјеви за транспарентношћу захтјевају да јавна управа преиспита и
прилагоди механизме свог дјеловања који ће осигурати да стварно
„понашање управе“ одговара ономе што од ње очекују њени
корисници. Јавна управа мора да повећа број услуга које ће нудити on-
line и мора их прилагодити потребама грађана и привредних субјеката.
8
1. УВОД
Човјек настоји надмашити своје физичке способности,

савладавати наизглед непремостиве препреке са којима се суочава и
досегнути интелектуалне идеале које сам себи поставља. То је основа
напретка појединца, групе и друштва у цјелини. Зато је човјек морао
потражити прикладне начине материјализације својих замисли
(односно, информација) и њихове размјене у новом материјализованом
облику. Информацијe, подаци и знање су постали основно стратешко
добро, поред већ постојећих: енергије, природних богатстава и
инфраструктуре. Настаје нова економија базирана на знању и
информацији, нова индустрија и ново друштво. Земље које схватају
предности (попут Америке, Канаде, Сингапура, Норвешке) успијевају
успоставити државни монопол у производњи информационих добара и
придружених алата.
Пут у информационо друштво води преко «дигиталне
револуције». Ова револуција била је велики преокрет, много бржи и
обухватнији, него индустријска револуција. Од првих рачунара (1946)
до данас дошло је до бројних разноврсних промјена. Допринос томе је
развој и раст индустрије информационих технологија. Спајањем
микроелектронике, комуникационе и рачунарске технологије настаје
нова тзв. информациона технологија. Настала је педесетих година,
појавом првих комерцијалних рачунара. За повезаност
микроелектронике, рачунарске технологије и комуникација
употребљавају се у задњих неколико година два назива. Један од
назива је информациона технологија, која се обиљежава кратицом IТ
(Information Technology). У европском окружeњу у називу се посебно
истиче њезина комуникациона компонента, те се употребљава назив
информационо - комуникациона технологија, која се обиљежава
кратицом ICT (Information and Communications Technology). Своје је
атрибуте та технологија добила због тога што омогућава прихватање,
чување, пренос и једноставну употребу свих врста информација.
Иформационо - комуникационе технологије (у даљем тексту:
ICT) својим могућностима прикупљања, похрањивања, преношења и
обраде свих врста података и информација толико су унаприједиле све
привредне гране и све јавне послове да се данашње друштво у
развијеним земљама свијета може назвати “информационо друштво“.
Нове технологије чине подлогу за квалитетну и ефикасну
употребу знања. Знање је постало основна покретачка снага у људском
9
друштву и главни услов успјешности. Свјетска искуства су показала да

је знање доиста ресурс будућности. Интелигентно кориштење
информација и знање постају кључни фактори новог привређивања па
се често умјесто “информационог друштва“ користи и назив “друштво
знања“. Употреба нових технологија на нивоу развијеног свијета
основни је предуслов за прикључење том свијету, па се због тога
морају уложити велики напори превасходно на систему образовања,
дообразовања и примјени нових технологија да би се брзо могли
приближити друштву знања.
Посљедње деценије XX и почетак XXI вијека означени су
великом експанзијом нових технологија, а посебно ICT. Тешко је у
историји човјечанства идентификовати сличан проналазак који има
такав утицај у толиком броју људских дјелатности као што су ICT.
Њихов значај огледа се управо у ширини њихове примјене. Темпо
развоја је неочекивано брз и готово спектакуларан, а Интернет је
проширио њигов утицај. Како је објавила америчка Национална
академија за инжењеринг проналасци електричне енергије, аутомобила
и авиона, те широка опскрба питком водом и електроника пет су
највећих технолошких достигнућа 20. вијека. Цјеловит попис укључује
20 проналазака, међу којима се на шестом мјесту налази радио, на
седмом телевизија, на осмом су мјесту рачунари, а на деветом телефон.
Истраживање свемира налази се на 12. мјесту, Интернет на 13., а
кућански апарати на 15. мјесту.
Деведесетих година најутицајнији тренд је била појава
Интернета. То је био најбрже прихваћени медиј свих времена. За такав
продор телефону је требало 70 година, радију 40, а телевизији 15
година.
Трансформација јавне управе у правцу интензивне и широке
примјене ICT је један од кључних сегмената свеукупног процеса
изградње информационог друштва.
Управа прати човјека од рођења до смрти. Од њеног квалитета у
многоме зависи квалитет његова живљења. Она штити права грађана,
пружа им свакодневне услуге, служи грађанима и привреди. Њене
функције крећу се строго у оквирима заданим законом.
Електронска управа функционише на принципу „3б“ (било
када, било шта и било гдје), односно, корисници услуга управе могу у
било које вријеме, за било коју потребу и из било ког мјеста да се
обрате управи. Таква управа је потпуно и стално оперативна и
претпоставља интеграцију свих информационих система и подсистема.
10
У документима земаља које прелазе на електронска управу као

основни разлог њеног увођења наводи се тежња да се:
- осигура нова основа за економску конкурентност;
- омогући редефинисање улоге и брже изврши трансформација
владе и управе и њихово претварање у сервис грађана;
- смањивање цијене јавних услуга;
- да подстицај развоју економије засноване на знању;
- интеграцији;
- олакшава кориштење јавних услуга;
- дефинише квалитетнија политика,
- побољша и убрза процес доношења одлука;
- као и да се осигура ефикасност и ефективност рада управе на
свим нивоима.
Свијет сада пролази кроз значајне политичке и економске
реформе. ICT представљају генератор промјена и основу развоја
савремених друштава и њихових економија у 21. вијеку. Њиховом
примјеном нестају препреке у комуницирању, учењу, пословању или
пружању услуга. Евидентно је да текући технолошки развој намеће
потребу за широм примјеном ICT у свим сферама друштва и третирање
информација као једног од основних ресурса потребних за пословање и
доношење одлука, па се због тога мора осигурати њихова максимална
примјена и у јавној управи.
Садашњи начин рада јавне управе на овим просторима,
организација и законски оквири не могу осигурати потребну
ефикасност, нити квалитет њених сервиса. Побољшањем ефикасности
и квалитета сервиса јавне управе путем примјене ICT значајно би се
утицало на свеукупне токове, економски и сваки други просперитет на
овом подручју.
Учињени су значајни помаци, али то још увијек није довољно
нити приближно задовољава потребе корисника у погледу квалитета,
брзине и цијене услуга. Управа се мора прилагођавати потребама
корисника и треба омогућити грађанима да посао обаве што брже и
једноставније, по могућности од куће или са посла. Неопходно је
створити услове за бржи одзив на захтјеве корисника, јер сада
преовладава мишљење, а на то указују истраживања, корисници услуга
и чињенице, да је управа неефикасна и спора, а примјена нових
технологија је још на ниском нивоу.
Слиједећи досадашње европске и свјетске иницијативе, те низ
стратешких докумената попут: Government on-line иницијатива (Г8,
1995), eEurope Action Plan, план eEurope+, eEurope 2005. за
11
информатизацију земаља кандидата за учлањење у Европску Унију,

стратешки оквир i-2010, глобалну свјетску иницијативу за развој
информационог друштва под покровитељсњтвом Уједињених нација.
Република Српска (БиХ) је опредијељена да се развија као модерно
друштво са економијом и управом базираном на знању.
Основни циљ ове књиге је презентовање научних сазнања за
успјешну имплементацију концепата електронског пословања у јавној
управи, cа посебним освртом на увођење електронска управе имајући у
виду постављене циљеве и ограничавајуће факторе присутне унутар
разматраног система и наметнуте из окружења.
Поред наведеног циљ књиге је:
- Приказати користи од увођења електронска управе;
- Приказати тренутна технолошка рјешења и како она утичу на
рад републичких органа управе и административних служби у
јединицама локалне самоуправе;
- На искуствима из окружења и позитивној пракси у БиХ и
Републици Српској представити шта ICT доприносе у развоју
електронске управе у Републици Српској;
- Понудити приједлоге за побољшање постојећих метода и
техника рада органа управе.
Проматраће се методолошки и технолошки аспекти анализе
утицаја нових технологија на рад јавне управе, те какав је њихов утицај
на развој електронске управе.
Улагање у модернизацију изискује знатна финансијска средства
и људске напоре, па је вриједност увођења електронске управе велики
напредак који нуде технолошка рјешења.
Ова књига би требала помоћи ширењу свијести:
- о могућностима нових технологија,
- промјени односа запослених у управи према њима,
- приказу једноставности њиховог кориштења и
- смањењу отпора према промјенама.
На самом почетку потребно је истаћи да се пошло од неких

претпоставки које су одредиле и садржај саме књиге:
1. Јавна управа је превазишла постојећу инфраструктуру и
увођење електронске управе представља рјешење које пружа
технолошку и организациону подлогу за прелаз у
информационо друштво.
12
2. Развој електронске управе у Републици Српској (БиХ, па и

шире) тече веома споро и мали је број услуга које грађани и
пословни субјекти могу да добију од органа управе и јединица
локалне самоуправе једноставно и брзо, уз кориштење
модерних технологија. Ово указује на чињеницу да електронско
пословање није присутно у задовољавајућој мјери ни у теорији
ни у пракси јавне управе, и да је у току њене реформе потребно
имплементирати концепт електронске управе.
3. Имплементацијом електронске управе остварује се читав низ
позитивних ефеката:
- услуге које управа пружа се поједностављују,
- појефтињују,
- квалитетније су,
- драстично се смањује вријеме које корисници троше приликом
добијања услуга од управе,
- повећава се транспарентност,
- умањује могућност за корупцију,
- управа повећава приходе (нпр. кроз лакше убирање пореза),
- смањује трошкове,
- унапређује се пословно окружење,
- промовише економски развој,
- привлаче инвестиције,
- побољшава и убрзава процес доношења одлука,
- осигурава ефикасност и ефективност рада управе на свим
нивоима.
Увођење електронске управе допринијело би да јавна управа
обавља своје задатке професионално, одговорно, рационално,
квалитетно, праведније, била би деполитизована, више би се
поштовали прописи и рад би био у служби корисника.
Имали би задовољне грађане и привредне субјекте (кориснике
услуга) - што су основни принципи добре управе. Услуге би се могле
добити са било ког мјеста, у било које вријеме и на начин који
кориснику омогућава избор.
13
2. СИСТЕМ ДРЖАВНЕ УПРAВЕ И ЛОКАЛНЕ

САМОУПРАВЕ
Управа представља сложену друштвену појаву и предмет је

проучавања како правних тако и других научних дисциплина. Правно
регулисање управе у пуном смислу постоји у правној држави. Правна
држава обично се означава као држава у којој су сви државни органи и
други носиоци политичке власти и грађани дужни поштовати и
примјењивати законе и друге прописе, а то значи да су законом и
другим прописима везани и они који их доносе и они на које се односе,
из чега произилази да имају обавезну снагу према свима.
Како су сви друштвени субјекти, не само грађани већ и носиоци
политичке власти подједнако подређени правним нормама у правној
држави може се рећи да се у правној држави остварује владавина
права.
Правна наука, посебно наука управног права, прихватила је
становиште према којем ријеч „управа“ има два основна значења.
Према једном, овим термином означава се круг субјеката,
вршилаца (органа односно организација) који су у правилу у оквиру
државног апарата, а који се разликује од других вршиоца државних
активности по томе што им је повјерена функција управе.
Према другом, термином „управа“ означава се одређена врста
активности која се неким својим специфичним обиљежјима разликује
од осталих државних активности.
Првим се означава управа у организационом смислу, док се
другим означава управа у материјалном, односно функционалном
смислу.
14
2.1. Јавна управа
Јавна управа се може дефинисати као систем органа,

организација и тијела и међузависан скуп надлежности, послова и
задатака, специфично повезан и вођен са циљем примјене правних
норми, организационих инструмената, метода управљања, процеса и
процедура ради испуњења мандата изабране власти, Скупштине и
њене Владе. Њене основне функције су услужна, регулативна,
организациона и извршна1.
Јавна управа се преплиће са развојем државе: цјелином и њеним
саставним дијеловима, са њеном прошлошћу, садашњошћу и
будућношћу.
Термин „јавна управа“ је нешто шири и обухвата како већи број
вршиоца управних активности тако и шири садржајни оквир тих
активности. То значи да у тај број поред класичних вршиоца управних
активности (органа државне управе) улазе и други носиоци тих
активности, као што су недржавни субјекти (предузећа и установе
којима су повјерена јавна овлаштења) те носиоци управних активности
јединица локалне самоуправе (општина, град и др.).
Јавна управа представља изузетно важно подручје савремене
политичке, правне, економске мисли. Посебно су важна искуства
развијених и просперитетних система који су правовремено
препознали потребу да добро уреде државе и квалитетне владавине.
Модерна, напредна и економски престижна друштва, са развијеним
демократским стандардима континуорано раде на успостављању нових
стандарда и процедура. Све ове епохалне и дјелотворне промјене
додатно су подстакнуте општим трендовима европеизације и
глобализације економског, политичког, правног, друштвеног,
технолошког и културолошког контекста.
Еволутивни развој јавне управе дијели судбину значајних
цивилизацијских промјена: карактера државе, односа између централне
и локалне власти; јавног, мјешовитог и приватног сектора; начина
организације власти; парламентаризма; демократизације
конституисања органа власти и њиховог функционисања; нових
националних и интернационалних заједница и њихових корелација;
социјалних реформи; проширивања и обогаћивања слобода и права
грађана.
1
Проф. др Драгољуб Кавран: Јавна управа, Београд, 2003.
15
У развијеним демократским системима и економски

просперитетним друштвима правовремено је превладало опредјељење
за предности постепеног формирања добре администрације
(ефективне, ефикасне и економичне). Таква администрација је
заокупљена настојањем да симултано успоставља, развија и гарантује
како есенцијална тако и процедурална права. То значи поштен,
праведан и правичан однос према сваком субјекту: странци, клијенту,
кориснику, без обзира на статусне и друге разлуке које постоје међу
њима. Ово је посебно значајно у околностима када је актуелна криза
морала која погодује стању општег незадовољства државом,
привредом и друштвом. Тиме би се отворио пут установљењу нове
етике државних службеника, поставио би се рационалнији приступ
кадровској политици, повећала професионализација у раду и кадрови
припремили за нове улоге.
Процес стварања модерне јавне управе подстакнут је ширењем
нових ICT, али у конципирању реформе јавне управе једна од
иницијалних претпоставки је и промјена правне регулативе. То је први
талас трансформације који је предуслов за општу модернизацију
управе. Та модернизација, од републичке управе до јединица локалне
самоуправе значајно ће унапредити процесе рада у њима тако што ће
се повећати ефективност, ефикасност и економичност, што са собом
повлачи комфорније услуге гарађанима и бржу комуникацију.
Само отвореност, одсуство страха од промјена и спремност да
се упусти у модернизацију могу довести до преображаја и
просперитета.
Индикатори као што су неефикасност у раду, политичко
насљеђе, енормни трошкови, незадовољавајућа стручност, низак
технолошки ниво, недвосмислено указују да су сазрели услови за
промјене.
Будући да се људско друштво налази у непрестаном развоју и
кретању, потребе за јавним службама постају све веће, при чему и сам
развој ових служби зависи од општег развоја.
Појмови јавне управе и државне управе разликују се утолико
што државна управа обухвата знатно мањи број органа и институција
изричито одређених законом, док јавна управа сем државне управе
обухвата органе и организације којима основна дјелатност није
управног карактера, али који под условима одређеним законом, врше
послове који имају управни карактер.
16
2.2. Државна управа
У теорији и пракси често се употребљава термин „државна

управа“ и „јавна управа“. Под државном управом може се означити она
дјелатност коју врше искључиво органи државне управе према
позитивно правним прописима. Овај термин покрива класичне
државне организационе облике, поред органа управе и одређене облике
који се издвајају од органа управе по томе што, иако имају одређена
ауторитативна овлаштења, углавном обављају стручно техничке
(неауторитативне) послове. Ради се о организационим облицима који
се означавају термином „управне организације“.
2.3. Карактеристике савремене управе
Тржишна привреда не само да захтијева промјену односно

реформе у политичком, правном и привредном животу с обзиром на
њихову међусобну условљеност, она захтијева и темељне промјене у
улози и раду јавне управе. Административни модели управе који су
доминирали у свим земља у транзицији, према којима је управа била
дио државног апарата који служи интересној доминацији владајуће
класе са изразитим репресивним активностима и административним
забранама, већ је она друштвено неопходна и корисна служба која
поред ауторитативних активности, вршења функције власти, обавља
низ друштвено корисних послова који имају пресудан утицај на
квалитет живљења сваког појединца. Према томе, управа име пресудну
улогу за развој једне заједнице и треба да омогући:
- Ефикасно остваривање права и интереса грађана;
- Заштиту људских права;
- Заштиту јавног интереса;
- Побољшање квалитете живљења сваког грађанина
(организацијом и координацијом јавних служби);
- Ефикасну контролу саме себе (да унутрашњом контролом
спријечи сваки вид самовоље);
- Стручну и квалитетну припрему рационалних закона;
17
- Својом ажурношћу и експертном улогом помогне реализацију

својинске трансформације.
Дати оквир њене оријентације и активности захтијева радикалне
трансформације како у организационом тако и у функционалном
погледу, промјене у методама и технологији рада, повећање степена
њене професионалности, деполитизацију, увођење стандарда у
кадровској селекцији управних кадрова, повећање њене стручности,
одговорности и др.
Без наведених промјена управа није у стању задовољити
потребе правне државе чија изградња претпоставља концепт модерне
јавне управе. Правна држава представља оквир у којем управа
остварује легалитет и легитимитет свог дјеловања, тј. обезбјеђује
законитост управних одлука и оправданост њеног поступања.
Широк спектар активности управе праћен је одређеним
тенденцијама као што су: пораст организационих облика (посебно
пораст броја и врста управних задатака што захтијева пораст броја
управних службеника), унутрашња диференцијација (појава нових
организационих облика), смањење принуде (демократски уређена
држава минимизира принуду и максимизира сагласност у датим
друштвено-историјским условима), професионализација и
деполитизација управних кадрова, транспарентност у раду управе
(резултати, ефикасност и квалитет рада мора бити доступан јавости).
2.4. Положај јавне управе у Републици Српској
Власт је Уставом подијељена на законодавну, извршну и судску.

Положај извршне власти данас битно утиче на положај и улогу друге
двије власти: законодавне и судске. Уставотворну и законодавну власт
врши Народна скупштина, а Републику представља Предсједник
Републике. Извршну власт врши Влада, а судску судови. Уставност и
законитост штити Уставни суд.
У остваривању своје улоге управа остварује многе односе са
другим субјектима у оквиру правног и политичког система. У
политичком и правном систему Републике Српске, њена позиција, у
првом реду одређена је њеним односом према Народној скупштини и
Влади, као и грађанима и другим органима управе (органима управе
18
заједничких институција Босне и Херцеговине), те јединицама локалне

самоуправе.
Државна управа није само инструмент извршне власти, она је у
великој мјери сама држава. Колико је она демократска, ефикасна и
успјешна – толико је и друштво демократско и ефикасно у заштити
интереса својих грађана. Организација, дјелокруг и надлежност
државне управе мора бити регулисана општим, правним и
организационим нормама.
Закони настају тако да их државна односно јавна управа
припрема, законодавна власт доноси, судови контролишу примјену и
државна управа најзад учествује и у извршењу, тако затварајући
циклус. Јавна управа је дакле подлога и основа, централни дио
извршне власти.
Влада извршава законе, друге прописе и опште акте преко
министарстава, других органа и унутршњих организационих јединица,
те њихових подручних органа.
У циљу ефикаснијег извршавања закона и других прописа Влада
располаже одређеним инструментима (регулативним, директивним,
надзорним и персоналним) при чему посебан значај имају њена
овлашћења да усмјерава и усклађује рад министарства и других
управних органа и организација, те да поништава или укида њихове
прописе који су у супротности са законом или прописима које је
донијела.
Извршна власт је институционализована у виду републичке
Владе, министарства и других републичких органа и организација и
као репрезентативна, коју врши Предсједник Републике. 2
Вођење политике представља способност формулисања
друштвених циљева који чине стратегију развоја једне заједнице. Да би
то могла чинити Влада мора бити стручна, што укључује знање из
многих области.
Улога управе није више очување политичког система, већ
заштита права грађана и одговорно вршење јавних служби. У том
смислу неопходан јој је информациони систем који ће осигурати
квалитетне евиденције о грађанима, правним лицима и њиховој
имовини, што предстваља полазну основу за постизање правне
сигурности и ефикасног остварења права и обавеза физичких и
правних лица. Незамјењива је њена улога у управљању друштвеним
2
Члан 69. Устава Републике Српске
19
процесима гдје се појављује у позицији инструмента социјалне

регулације и покретача значајних друштвених токова.
2.5. Организација државне управе у Републици

Српској
Послове државне управе обављају министарства, други

републички органи и републичке управне организације.
Министарства су органи управе који обављају управне и друге
послове у једном или више управних подручја а нису под надзором
неког другог органа управе већ су непосредно потчињена Влади.
Министарства су одговорна за властиту организацију, менаџмент и
едукацију властитог кадра.
Републичке управе су органи управе у саставу самосталних
органа управе (министарства), а образују се за обављање одређених
послова републичке управе из дјелокруга органа који због своје
природе, цјеловитости и начина обављања захтијевају самосталност и
посебно организовање (управе, инспекторати и др.). Републичке управе
одговорне су министарству у чијем се саставу налазе.
Републичке управне организације образују се ради обављања
стручних послова и послова републичке управе (заводи, дирекције,
секретаријати, агенције, комесаријати, фондови, центри и др.).
Органи државне управе непосредно примјењују, односно
извршавају законе, друге прописе и акте Народне скупштине, Владе
Републике Српске и Предсједника Републике Српске, рјешавају у
управним стварима, врше управни надзор и обављају стручне и друге
послове.3
На нивоу Републике, законом су одређени као организациони
облици органа управе – министарства, републичке управе и
републичке управне органиозације.
Министарства су органи управе који обављају управне и друге
послове у једном или више управних подручја, а нису под надзором
неког другог органа управе већ су непосредно потчињени Влади.
3
Члан 16. Закона о административној служби у управи Републике Српске
(„Службени гласник Републике Српске“ број 16/02, 62/02, 38/03, 42/04, 49/06 и 20/07)
20
Министарства су одговорна за властитру организацију, менаџмент и

едукацију властитог кадра.
Републичке управе су органи управе у саставу самосталних
органа управе (министарстава), а образују се за обављање одређених
послова републичке управе из дјелокруга органа који због своје
природе, цјеловитости и начина обављања захтијевају самосталност и
посебно организовање (управе, инспекторати и др.). Одговорне су
министарству у чијем се саставу налазе.
Републичке управне организације образују се ради обављања
стручних послова и послова републичке управе (заводи, дирекције,
секретаријати, агенције, комесаријати, фондови, центри и др.).
Послове републичке управе могу обављати и други републички
органи (Предсједник Републике, Влада и др.) као и недржавни субјекти
(јединице локалне самоуправе, предузећа и установе са јавним
овлашћењима) ако им је то законом повјерено.
Међусобни односи органа управе различитих ресора заснивају
се на међусобној сарадњи о питањима од заједничког интереса. Органи
управе дужни су једни другима давати обавјештења, информације и
податке.
Однос између виших и нижих органа државне и републичке
управе уређује се Уставпм Босне и Херцеговине и Законом о државној
служби БиХ. Однос између виших и нижих републичких органа
уређује се Уставом Републике Српске и Законом о административној
служби у управи Републике Српске.
2.6. Извршна власт у Републици Српској
Према Уставу Републике Српске власт се заснива на систему

подјеле власти – на законодавну, извршну и судску. Законодавну (а и
уставотворну) врши Народна скупштина, извршну Влада, а судску
правосудни органи. Устав строго диференцира функције власти које
врши Република од функција које врши локлана самоуправа. Устав
предвиђа могућност да се законом одређени послови из надлежности
Републике повјере општини односно граду, утврђујући да се посебним
законом утврђује одговорност за њихово извршавање.
21
Извршна власт је институционализована у виду републичке

владе, министарстава и других републичких органа и организација и
као репрезентативна, коју врши Предсједник Републике.
У циљу ефикаснијег извршавања закона и других прописа Влада
располаже одређенеим инструментима (регулативним,
организационим, директивним, надзорним и персоналним) при чему
посебан значај имају њена овлаштења да усмјерава и усклађује рад
министарстава и других управних органа и организација, те да
поништава или укида њихове прописе који су у супротности са
законом или прописом који је донесен.
У оквиру своје надлежности (члан 2. Закона о Влади РС)
спроводи политику Републике, поред закона извршава и друге прописе
и опште акте Народне скупштине у складу са Уставом, доноси уредбе,
одлуке и друге акте за извршавае закона.
Владу чине предсјеник, два потпредсједника и министри. Влада
и чланови владе су одговорни Народној скупштини. Ради и одлучује на
сједницама, а за правоваљано доношење одлука потребно је да
сједници присуствује већина чланова Владе и да је за одлуку гласала
већина свих чланова Владе. За обављање одређених послова и задатака
Влада може оснивати стална и привремена радна тијела.
Влада о свом раду извјештава Народну скупштину, а нарочито о
вођењу политике, извршавању закона, других прописа и општих аката
о остваривању плана развоја и просторног плана и о извршавању
буџета Републике. Дужна је да поднесе извјештај Народној скупштини
кад то Народна скупштина затражи или по сопственој иницијативи, а
најмање једном годишње.
2.7. Однос управе према Влади
Према уставној концепцији, односно Закону о Влади Републике

Српске, Влада је носилац цјелокупне извршне власти у Републици
Српској. Влада и министарства су међусобно повезани како
персонално, тако и функционално, што ствара услове за оперативнију,
ефикаснију и одговорнију управу. Влада доноси уредбе, одлуке и друга
акта ради извршења закона, којима се могу установљавати права и
обавезе за органе управе.
22
Влада утврђује начела за унутрашњу организацију

министарстава и других републичких органа управе и управних
организација, поставља и разрјешава функционере у министарствима и
другим републичким органима и управним организацијама; усклађује
и усмјерава рад министарстава и других републичких органа и
управних организација; врши надзор над радом министарстава и
других републичких органа и управних организација и укида и
поништава њихове акте који су у супротности са законом или
прописом Владе.
Министарства и управне организације дужни су да подносе
извјештаје о свом раду Влади. Влада је овлаштена да рјешава сукоб
надлежности између министарстава и других органа и организација у
Републици, којима је повјерено обављање појединих послова.
У систему подјеле власти управа је више везана за владу као
орган извршне власти, а мање за парламент (скупштину) као орган
законодавне власти. Иако су функције владе и управна функција
(радно и организационо) уско повезане и међузависне, оне у суштини
чине двије различите категорије и не могу се у цјелини изједначити. У
правној држави за владу важи принцип да чини све оно што јој није
изричито забрањено, јер у противном не би могла остваривати улогу
која јој је намијењена, док за управу важи принцип да ради само оно за
шта је важећим правним нормама изричито овлаштена. Прва је (уз
извршење закона) претежно политичка, а друга је правна и оперативна,
тј. обавља конкретне задатке који јој се постављају.
Влада поред тога што обавља подзаконске активности усклађује
и усмјерава рад управе, односно управне власти, оперативно води и
спољну политику и с тим у вези доноси политичке одлуке односно
неправне акте. Вођење политике представља способност формулисања
друштвених циљева који чине стратегију развоја једне заједнице. Да би
то могла чинити влада мора бити стручна, што укључује знања из
многих области.
Улога управе није само чување легално успостављеног
политичког и правног система, већ и заштита права грађана и
одговорно вршење јавних служби. Незамјенљива је њена улога у
управљању друштвеним процесима гдје се појављује у позицији
инструмента социјалне регулације и покретача значајних друштвених
закона.
23
2.8. Локална самоуправа
За разлику од државне управе, за коју је карактеристичан

хијерархијски однос, подређеност нижих органа вишим и
централизација у дјеловању, примарна обиљежја локалне самоуправе
су аутономија и самосталност, децентрализација и демократизација.
Иза дјеловања државне управе увијек, бар потенцијално, стоји
принуда, а иза локалне самоуправе добровољност. Организација
управе се ствара обрнутим правцем од самих грађана. Њени органи
добијају овлашћења од грађана на непосредним изборима, а не од
државе. За управу је карактеристично извршавање повјерених
овлашћења на обавезујући начин, док се локална самоуправа базира
примарно на добровољном уређивању и остваривању локалних
потреба и локалних послова који имају јавни значај. И онда када
органи локалне самоуправе врше одређене послове који су пренесени у
њихову надлежност, по овлашћењу и под надзором државних органа -
и тада они дјелују аутономно, са могућношћу да начин извршавања тог
овлашћења прилагоде својим конкретним условима.
Локална самоуправа је тип децентрализације у коме њени
органи нису постављени од виших органа, него су, у правилу,
непосредно бирани од грађана одређеног локалитета. Представља
успјешну комбинацију децентрализације власти и демократизације
друштвених односа, у којој се врши велики број јавних послова за
грађане дотичног локалитета.
«Локална самоуправа је право грађана да непосредно и преко
својих слободно и демократски изабраних представника учествују у
остваривању заједничких интереса становника локалне заједнице, као
и право и способност органа локалне самоуправе да регулишу и
управљају, у границама закона, јавним пословима који се налазе у
њиховој надлежности, а у интересу локалног становништва.
Локална самоуправа остварује се у општинама и градовима, а
извршавају је грађани и органи јединица локалне самоуправе.»4
Посматрано по критеријуму учешћа грађана у локалној
самоуправи, постоје два њена облика:
4
Члан 2. Закона о локалној самоуправи (Службени гласник Републике Српске“, број
101/04, 42/05 и 118/05)
24
1. непосредно учешће грађана у управљању локалном заједницом

(непосредна локална самоуправа),
2. посредно учешће грађана у вршењу послова локалне
самоуправе, преко својих изабраних представника (посредна
локална самоуправа).
2.8.1. Правни и међународно-правни основ локалне

самоуправе
Европска повеља је први мултилатерални правни документ који

дефинише и чува принципе локалне самоуправе као једног од стубова
демократије.
Одбор министара Савјета Европе је у јуну 1985. године усвојио
Европску повељу о локалној самоуправи5 (у форми конвенције),
одлучивши да је отвори за потписивање од 15. октобра исте године.
Основна функција Европске повеље о локалној самоуправи
јесте да смањи недостатак заједничких европских стандарда за
одређивање и очување права локалних власти, које су најближе
грађанима и да им да могућност да ефективно учествују у
одлучивањима која се односе на њихово свакодневно окружење.
Чланице Савјета Европе су при утврђивању њеног садржаја
пошле од сљедећих принципа:
- да је циљ Савјета Европе постизање што већег јединства међу
његовим чланицама, у сврху очувања и постизања идеала и
принципа који представљају њихово заједничко насљеђе;
5
Европска повеља о локалној самоуправи, European Charter of Local Self-Government
је акт Савјета Европе (ETS No. 122) усвојен је и отворен за потписивање 15. октобра
1985. у Стразбуру, а ступио је на снагу 1. септембра 1988. године. Повељу је
прихватио највећи дио земаља – чланица Савјета Европе: Аустрија (1987), Бугарска
(1995), Чешка (1999), Данска (1988), Естонија (1994), Финска (1991), Грчка (1989),
Холандија (1991), Хрватска (1997), Исланмд (1991), Италија (1990), Кипар (1988),
Летонија (1996)Лихтенштајн (1988), Литванија (1999), Луксембург (1987), Мађарска
(1994), Макединија (1997), Малта (1993), Молдавија (1997), Њемачка СР (1998),
Норвешка (1989), Пољска (1993), Португал (1990), Румунија (1998), Русија (1998),
Словенија (1996), Шпанија (1988), Шведска (1989), Турска (1992), Украјина (1997) и
Велика Британија (1998)
25
- да је један од метода којима је наведени циљ могуће постићи

споразумијевање на административном плану;
- да су локалне власти један од основних темеља сваког
демократског режима;
- да је право грађана да учествују у вођењу јавних послова
демократски принцип који важи у свим земљама - чланицама
Савјета Европе;
- да је најнепосредније остваривање овог права могуће управо на
локалном нивоу;
- да постојање локалне власти са стварним одговорностима може
да осигура управу која ће бити ефикасна и блиска грађанима, те
- да је очување и јачање локалне самоуправе у различитим
европским земљама значајан допринос изградњи Европе
засноване на начелима демократије и децентрализације власти.
Повеља полази од принципа да ће се локална самоуправа
уређивати законом, с тим што се сматра пожељним да се ова питања
уреде и самим Уставом. Она подразумијева право и оспособљеност
локалних власти, да у границама закона, регулишу и руководе знатним
дијелом јавних послова, на основу властите одговорности и у интересу
локалног становништва. Основни принцип јесте да права и дужности
локалних власти треба да буду утврђени уставом или статутом, с тим
што то не спречава преношење на ове власти и појединих права и
одговорности за специфичне задатке, у складу са законом. Други
принцип у вези са дјелокругом локалне самоуправе јесте да власти, у
границама закона, имају пуно дискреционо право да проводе своје
иницијативе у вези са свим стварима које нису искључене из њихове
надлежности, нити стављене у надлежност неке друге власти.
Обзиром да се уставно-правна уређења великог броја европских
држава разликују успостављен је систем "обавезног нуклеуса" према
коме се стране потписнице морају обавезати да ће поштовати најмање
20 од 30 параграфа (ставова) из Дијела 1. Европске повеље о локалној
самоуправи, укључивши најмање 10 ставова из тзв. нуклеуса од 14
принципа.
Европска повеља о локалној самоуправи подлијеже
ратификацији, прихватању или пристанку. Инструменти овог чина се
депонују код генералног секретара Европе.
26
2.8.2. Локална самоуправа у Босни и Херцеговини
Босна и Херцеговина, као и остале новонастале државе на тлу

бивше Југославије, у својој унутрашњој територијалној организацији
власти има организован систем локалне самоуправе.
Када је Босна и Херцеговина у октобру 1994. године
ратификовала и потписала Европску повељу о локалној самоуправи
обавезала се да ће Повељу поштовати, те да ће принципе локалне
самоуправе уградити у законодавство.
Програм активности за пријем Босне и Херцеговине у Савјет
Европе утврдио је строге захтјеве за области у сфери људских права,
политичког плурализма и владавине права.
Законско регулисање локалне самоуправе у БиХ врши се на
нивоу ентитета. У Републици Српској постоји Закон о локалној
самоуправи донесен на том нивоу, а у Федерацији БиХ и на том нивоу
и на нивоу кантона.
Према Дејтонском уставу6, Европска повеља о локалној
самоуправи примјењује се у Босни и Херцеговини, што је фактор и
подршке и притиска да се локална самоуправа у нашој држави развија
у складу са међународним стандардима.
Босна и Херцеговина је сложена државна и друштвена заједница
у којој су два ентитета са високим нивоом самосталности. Правни
систем је у таквој државној заједници недовољно изграђен, а у неким
елементима и противрјечан.
Виша институција тог система је међународна заједница у којој
високи представник за БиХ има улогу законодавца.
Уставно-правно уређење Босне и Херцеговине карактерише
доминација националног фактора у изградњи државе и организацији
њене власти. Организација државне власти у ентитетима се значајно
разликује. У Републици Српској постоје само два нивоа остваривања
њене власти (ниво ентитета и ниво општина). У Федерацији Босне и
Херцеговине је наглашена децентрализација са доминирајућом
позицијом кантона и неизграђеним уставним положајем општина. У
Босни и Херцеговини 14 скупштина доноси уставе и законе а близу 200
влада и министарстава (са посебним положајем дистрикта Брчко)
6
Устав је ступио на снагу по потписивању општег оквирног споразума као уставни
акт, којим се амандмански мијења и надређује устав Републике Босне и Херцеговине.
27
доносе подзаконске акте. Све ово има за посљедицу бирократизовану,

скупу и неефикасну државну власт.
Уставним амандманима на ентитетске уставе из 2002. године
обезбјеђује се конститутивност Срба, Бошњака и Хрвата на цијелом
подручју Босне и Херцеговине, што у значајној мјери доводи до
промјена основних принципа на којима је изграђен Устав Босне и
Херцеговине, због чега се очекује да имплементација уставних
амандмана, која је у току, фактички у значајној мјери измијени уставни
поредак Босне и Херцеговине.
Прије рата (1992-95) општине у БиХ су уставом третиране као
основне друштвено-политике заједнице, засноване на власти грађана.
Садашње правно уређење БиХ их третира као јединице локалне
самоуправе, првенствено усмјерене на обављање локалних задатака и
задовољавање локалних потреба грађана.
Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини
(Дејтонски споразум)7 територија БиХ је подијељена између два
ентитета у омјеру 51% и 49%. Послије потписивања Дејтонског
мировног споразума, којим су у Босни и Херцеговини призната и
успостављена два ентитета – Федерација Босне и Херцеговине и
Република Српска – и повлачења међуентитетске линије, подијељено је
49 општина, тако да је подручје 31 општине већим дијелом остало у
Федерацији Босне и Херцеговине, а од 18 општина у Републици
Српској.
Уз постојећих 68 општина и десет нових општина, те шест
градских општина Мостара, у Федерацији БиХ сада има укупно 84
општине, док у Републици Српској има 62 општине.
Aрбитражни трибунал за спор у вези са међуентитетском
границом у области Брчко донио је 05. марта 1999. године арбитражну
одлуку према којој се цијело подручје предратне општине Брчко
7
У РАЈТ-ПЕТЕРСОН-у, у ваздухопловној војној бази, у Дејтону, Охајо 01.-
21.11.1995. године Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска и Савезна
Република Југославија (стране) препознајући потребу за свеобухватним рјешењем да
се оконча трагични сукоб у региону, желећи да допринесу овој сврси и промовишу
трајни мир и стабилност, потврђујући своје опредјељење за договорене основне
принципе објављене 08. септембра 1995., даље договорене основне принципе
објављене 26. септембра 1995. и споразуме о прекиду ватре од 14. септембра и 5.
октобра 1995. примајући к знању споразум од 29. августа 1995. који овлашћује
делегацију Савезне Републике Југославије да у име Републике Српске потпише
дијелове мировног плана који се тиче Републике Српске, уз обавезу да имплементира
споразум који је донесен стриктно и посљедично.
28
успоставља као Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине (у статусу

Кондоминиума), а у складу са параграфом 11. ове одлуке неће се
дозволити никаква подјела дистрикта на етничкој основи.
Општине су настале као заједнице становника истог насеља,
који су природно упућени на међусобно повезивање и организовање
заједничког живота. Зато се сматра да при територијалној организацији
општина треба поштовати постојећу стварност. Односи грађана и
локалних органа су ближи и непосреднији у мањим општинама, али
оне су често неспособне да се баве сложенијим пословима, па се ти
послови повјеравају јединицама вишег степена.
Постојећа теритоиријална организација и број општина у БиХ
наслијеђени су из ранијег система власти у којем је општина била
основна друштвено-политичка заједница са великим обимом и врстом
послова и задатака којих, према Уставу Федерације БиХ, нема у
општини као јединици локалне самоуправе. Многи послови који су
раније били у надлежности општина сада су у надлежности кантона
или ентитета.
Федерација БиХ се састоји од десет кантона, који се међусобно
разликују – по величини, броју становника, развијености и др. Законом
је одређено да се кантони образују водећи рачуна о етничком,
економском, функционалном, природно-географском и
комуникацијском принципу. Кантони имају свој устав, раполажу
широким правима на самоорганизовање, имају велику самосталну
надлежност и значајно партиципирају у остваривању уставотворне и
законодавне надлежности Федерације БиХ.
Надлежности Федерације БиХ и кантона Уставом су
дефинисане као: искључиве надлежности Федерације БиХ, заједничке
надлежности власти и кантона и самосталне надлежности кантона.
Кантони имају све надлежности које нису изричито повјерене
федералној власти.
Органи кантона су: законодавно тијело (састоји се од једног
дома), извршна власт (предсједник кантона и влада кантона) и
кантонално судство. Надлежност кантона у Федерацији БиХ је велика,
а надлежност општинских власти не само да је мала, него је и доста
нејасно дефинисана.
Уставом Федерације БиХ изричито се утврђује да се у општини
остварује локална самоуправа. Уставом није одређена надлежност
општина, али је прописано да свака општина мора:
29
- предузимати све потребне мјере у циљу осигуравања заштите

права и слобода утврђених у овом уставу, те
- водити рачуна о националној структури становништва на свом
подручју.
Општина има свој статут који мора бити у складу са Уставом
Федерације БиХ. Свака општина има општинско вијеће, чијим
члановима мандат траје двије године, а бирају се непосредним и тајним
изборима. Извршну власт у општини врши начелник.
2.8.3. Локална самоуправа у Републици Српској
Локална самоуправа – схватана на различите начине и развијана

веома дуго и у различитим условима – веома је сложено уставнопрвано
и теоријско-практично питање.
У Републици Српској Уставом је уређено да се систем локалне
самоуправе уређује законом (члан 102, став 2. Устава) па је локална
самоуправа организована у складу са Законом о локалној самоуправи.
Устав Републике Српске8 проглашава локалну самоуправу једним од
темеља на којима почива уређење Републике Српске. Локална
самоуправа у Републици Српској уређена је Законом о локланој
самоуправи («Службени гласник Републике Српске», број 101/04,
42/05 и 118/05).
Према овом закону локална самоуправа, је право грађана да
непосредно и преко својих слободно и демократски изабраних
представника учествују у остваривању заједничких интереса
становника локалне заједнице, као и право и способност органа
локалне самоуправе да регулишу и управљају, у границама закона,
јавним пословима који се налазе у њиховој надлежности, а у интересу
локалног становништва.
Локална самоуправа остварује се у општинама и градовима, а
извршавају је грађани и органи јединица локалне самоуправе.
8
Устав Републике Српске – пречишћени текст («Службени гласник Републике
Српске», број 21/92. и Амандмани од LXVI-XCI на Устав Републике Српске и
Амандмани од CVI-CXIII на Устав Републике Српске («Службени гласник Републике
Српске», број 98/03)
30
Законом је уређен начин образовања општина, послови

општине, органи општине. Општина је дефинисана као основна
територијална јединица локалне самоуправе, која се образује за дио
насељеног мјеста, за једно насељено мјесто или више од једног
насељеног мјеста. Законом је утврђен и поступак спајања, раздвајања и
промјене граница општине, укључујући и изјашњавање грађана на
реферндуму, те израда елабората о друштвено економској
оправданости промјене подручја општине.
Органи општине су Скупштина општине, као орган одлучивања
и креирања политике општине и начелник општине, као носилац
извршне власти у општини који заступа и представља општину.
Скупштину општине чине општински одборници који се бирају
на период од четири године, а број одборника се утврђује статутом
општине у складу са Изборним законом. Скупштина општине одлучује
о питањима из своје надлежности већином гласова одборника, осим
када је другачије прописано законом и статустом општине.
Функционери општине су начелник општине, замјеник
начелника општине, предсједник скупштине општине и
потпредсједник скупштине општине.
Начелника општине бирају грађани на општим непосредним
изборима за период од четири године у складу са Изборним законом.
Начелник руководи општинском административном службом и
одговоран је за њен рад. Начелник има замјеника, који му помаже у
вршењу дужности. Замјеника начелника бира скупштина општине, на
приједлог начелника, у поступку предвиђеном за избор предсједника
скупштине општине, утврђен статутом и пословником скупштине
општине. Мандат замјеника начелника траје до краја мандата
начелника општине, односно скупштине општине.
Предсједник скупштине општине заступа и представља
скупштину општине, сазива сједнице скупштине и њима предсједава.
Подпредсједник скупштине општине обавља послове утврђене
статутом и пословником скупштине општине и замјењује предсједника
скупштине општине у случају његове спријечености.
Утврђена су начела организације општинске управе, што
обезбјеђује већи степен самосталности и одговорности органа локалне
самоуправе у утврђивању организације органа општинске управе.
Град се може успоставити законом на урбаном подручју које
чини кохерентну географску, социјалну, економску, историјску и
31
територијалну цјелину са одговарајућим нивоом развоја. Двије или

више сусједних општина које чине јединствено урбано подручје и
испуњавају друге, законом утврђене, услове могу затражити да им се
додијели статус града. Град који у свом саставу нема више општина
има надлежности које су законом дијељене општини, а законом о граду
му се могу додијелити и додатне надлежности.
Односи републичких органа и органа локалне самоуправе
заснивају се на сарадњи и међусобном информисању.
У интересу локалног становништва, јединице локалне
самоуправе развијају одговарајуће облике директног учешћа грађана
који нису изричито забрањени законом. Облици учешћа грађана у
локалној самоуправи су: референдум, збор грађана, грађанска
иницијатива, мјесна заједница, панели грађана, шеме приједлога, «сати
грађана» у скупштинама општина и други облици који нису забрањени
законом.
Права, обавезе и одговорности запослених у локалној управи
уређени су тако да службеници локалне управе имају статус, права и
одговорности сличне државним службеницима.
32
3. ОД ТРAДИЦИОНAЛНЕ УПРAВЕ КA
НОВОМ КОНЦЕПТУ Е-УПРAВЕ
Технолошки развој и грађанство које све више зна отвара нове

могућности и захтијева од јавне управе многе нове, другачије, брже,
квалитетније и јефтиније услуге. Већа економска међузависност и
растући значај међународног повезивања и укључивања у Европску и
свјетску заједницу захтијева стално прилагођавање управе новим
задацима. Она постаје не само извршилац закона већ и координатор,
креатор и регулатор политике развоја у одређеним областима.
Политику одређују и радом управе руководе министри и други
функционери, а њено спровођење у живот организују државни
службеници и остали запослени са новим знањима и способностима.
Развија се мултидимензионално постинформационо друштво
које почива на два основна процеса: технолошким иновацијама и
глобалном повезивању.
Нова јавна управа у модерним земљама настаје и почива на
промијењеним потребама и мотивацији грађана као корисника услуга
јавне управе, а не само контролисаних субјеката. Таква управа може
настати само у уређеној правној држави, у којој су функције
законодавне, извршне и судске власти подијељене и у стању узајамне
равнотеже.
Јавна управа у РС и БиХ често је окарактерисана као
неефикасна, корумпирана, непрофесионална и да недовољно посвећује
пажњу пружању јавних услуга. Још увијек се више осјећа контролни, а
мање услужни карактер јавне управе.
Потребно је реорганизовати и технолошки повезати рад органа
управе, учинити их ефикаснијим, бржим, тачнијим и јефтинијим.
Изнад свега је важно да управа ради законито. Поштовање етичких
стандарда, сузбијање и контрола незаконитости, мита и корупције
свакодневна је обавеза државних службеника, а проблем легалности и
етичности рада органа управе постаје кључно питање.
33
Са убрзањем процеса промјена, јавна управа се мијења на свим

нивоима: у јединицама локалне самоуправе, ентитетима и БиХ.
Класичан начин рада јавне управе
Слика: традиционалан начин рада јавне управе
3.1. Реформа управе
На почетку 21. вијека долази до све већег приближавања и

уједначавања правних норми. Развија се систем Европског права
Acquis Communautaire. Правни систем се реформише под утицајем
Европског суда. Acquis дјелује у 25 држава Европске уније.
Као и много пута у дугој историји функционисања и развоја
управе, показало се да су грађани незадовољни радом управе и
квалитетом услуга које им она пружа. Због тога се покрећу многе
реформе које се огледају у увођењу разноврсих промјена: правних,
организационих и техничких, а врше се са циљем унапређења рада
органа управе. Процес реформи управе немогућ је без увођења
модерних технологија у њен рад. Стога су се скоро све развијене земље
одлучиле на увођење електронске управе. Развој електронске управе
може се посматрати као непрекидан процес примјене модерних
34
технологија са циљем остваривања промјене начина рада управе у

правцу повећања ефикасности и поједностављења процедура у
пружању услуга.
Неопходно је стално усклађивање са системом правних
инструмената Европске Уније, како би био створен правни амбијент
који Европа разумије и схвата. Корпус Европског права данас обухвата
преко 120.000 страница правног текста и тај је задатак тешко
извршити. Сем тога, ваља пазити и на задовољавање услова
предвиђених тзв. Копенхагенским критеријима, Амстердамским и
Мастрихтским уговором и читавим низом других правних
инструмената, конвенција и уговора. Битно је организовати
координиран рад на усклађивању нашег са европским законодавством.
На састанцима Савјета Европе у Копенхагену 1993, Мадриду
1995, Луксембургу 1997 и Хелсинкију 1999, утврђени су општи оквири
за приступ у чланство. Прије свега, то је способност за примјену Acquis
Communautaire. На почетку XXI вијека очито је да долази до све већег
приближавања и уједначавања рада у управи.
Не постоји, јединствен ЕУ модел за јавну управу. Баш као што
су и управно-правни оквири и пракса диљем ЕУ разнолики, стога, не
постоје јединствени стандарди за развој јавне управе које ЕУ поставља
пред земље кандидате за чланство, али ипак, постоји тежња ка
"заједничком европском административном простору". У недостатку
једниственог модела и Acquis Communitaire-а у области јавне управе,
Европска комисија базира своје извјештаје о напретку земаља које
претендују за прикључивање ЕУ на критеријумима и методологији које
користи SIGMA. SIGMA је заједнички пројекат OECD-a9 и Европске
комисије који ради на пружању подршке развоју институција у
источној и централној Европи. Ради се о аналитичкој процјени
формалних (правних) и динамичких (проведба у пракси) аспеката у
сљедећих седам управљачких механизама: управљање људским
потенцијалима, јавне финансије, интерне контроле, екстерна ревизија,
јавне набавке, доношење политике и механизми координације, што се
у великој мјери подудара са приступом који примјењује системски
преглед у БиХ.
У октобру 2004. године у БиХ је успостављена „Канцеларија

координатора за реформу јавне управе“ под надлежношћу
9
OECD Организација за економску сарадњу и развој
35
Предсједавајућег Савјета Министара. Њеним успостављањем

имплементиран је Меморандум о разумијевању који су Савјет
министара БиХ, Влада Федерације БиХ и Влада Републике Српске, као
и Влада Дистрикта Брчко потписали у јулу 2004. године са
Делегацијом Европске комисије у Босни и Херцеговини.
Према Одлуци Савјета министара о успостављању Канцеларије
координатора за реформу јавне управе („Службени лист Босне и
Херцеговине“ број 4/05), координатору за реформу јавне управе се
повјерава координација активности везане за припрему, усвајање и
проведбу Стратегије реформе јавне управе у БиХ.
Реформа јавне управе састоји се од разноликих циљева и
елемената, а важан елемент је процес европске интеграције. Овај
процес пружа смјернице давањем минималних стандарда за реформске
кораке који требају бити предузети како би се ојачао капацитет јавне
управе да усвоји и имплементира Acquis Communautaire10
Професионализација, стварање амбијента слободног од
корупције, рационализација, деполитизација, ефикасност и
ефективност, јавност, лична одговорност, законитост и правна
сигурност, култура опхођења, инвестиције у знање, партнерство,
партиципација, рад у служби корисника и задовољство грађана
основни су принципи добре управе.
„Стратешки задатак за будућност је изградња јавне управе која
је флексибилна у границама закона, одговара на захтјеве корисника,
која улази у односе партнерства и сарадње са актерима обезбјеђујући
заштиту јавног интереса. Јавна управа ради на олакшавању економског
и правног саобраћаја, уклањању компликованих процедура. Прати
развој и најшире примјењује средства и методе савремених
информационих технологија. Убрзава рад, смањује трошкове,
побољшава квалитет рада. Друштво транзиције као и свако друго, мора
почивати на реду, «правилима игре«. То обезбјеђује јавна управа у
складу са овлашћењима. Зато се и њен статус, углед у друштву мора
мијењати, како би та »правила игре« била поштована без принуде или
са њеним минимумом”11.
10
Обавезујућа језгра закона Европске уније коју чини 35 поглавља, а која је основа за
преговоре о чланству
11
Проф. др Драгољуб Кавран, Предсједник Удружења за јавну управу Србије
36
Промјене у управи морају се кретати у правцу развоја

креативности и иницијативе, замјене строгих хијерархијских односа
тимским радом стручњака. Један од основних циљева јавне управе у
свијету јест усмјерити јавне службе кориснику односно његовим
потребама и очекивањима. У та настојања иде већа информатичка
освијештеност корисника о потребној квалитети јавних услуга, бољи
приступ тим услугама, њихова разноврсност, поједностављење
поступка остваривања права, уклањање административних препрека,
добивање мишљења корисника о врсти и квалитети услуга, учешће
корисника при управљању јавним службама и сл. Ефикасно средство за
постизање тих циљева јесте обликовање јасних стандарда о квалитету
услуга, критеријума за оцјењивање рада извођача, те систем
вредновања њиховог рада. Прихваћање промјена лакше је уз
школоване и оспособљене кадрове. Они се брже прилагођавају
промјенама. Зато управљање људским ресурсима представља важан и
пресудан задатак у реформи јавне управе.
Нема функционалне државе без модернизације јавне управе.
Она припрема и извршава одлуке. Од њене стручности, знања и
професионалне етике, у многоме зависи квалитет политичких одлука
носилаца политичке власти. Успјешна и ефикасна управа представља
незаобилазну основу за демократско друштво и правну државу.
Незамјењива је њена улога у процесу транзиције, јер она није само
сервис грађана, већ и привреде. Према томе, она има пресудну улогу за
развој једне заједнице и треба да омогући: ефикасно остваривање права
и интереса грађана, јер извршава законе и друге прописе и обезбјеђује
њихову примјену; заштиту људских права; примјену одређених
политичких одлука; заштиту јавног интереса; ефикасну организацију
правосуђа; ефикасну контролу саме себе (да унутрашњом контролом
спријечи сваки вид самовоље), и инспекцијски надзор над радом и
актима недржавних субјеката; стручну и квалитетну припрему
рационалних закона и других прописа; те побољшање квалитета
живљења сваког грађанина (организацијом и координацијом јавних
служби).
3.1.1. Промјене које доноси реформа управе
Реформа јавне управе има циљ да доведе до суштинских

промјена начина и метода рада управе, уз мијењање понашања и
система вриједности према захтјевима времена. Провођење реформи
37
подразумијева промјену структуре, организације и правила. Мале

промјене најчешће могу бити неадекватне, док потпуно ново
конципирање јавне управе може бити исувише амбициозно. Реформска
стратегија требала би бити оптимална тако да се изводе бројне кључне
реформе које су довољно радикалне да се направи реална разлика у
раду управе и да буду видљиве за грађане. Спољна подршка реформи
је веома значајна у савладавању отпора и одржавању континуитета у
њеном провођењу. Ефикасност и квалитет управљања су од кључног
значаја за просперитет реформе. Управа треба своју активност
обављати на бољи начин, са мање средстава и другачије него до сада.
Застарјеле институције и пракса биће изнова конципиране и
замијењене онима које на бољи начин повезују стварност и захтјеве
динамичне тржишне економије с циљевима демократског система.
Управа се мора стално прилагођавати, треба одржавати корак са
окружењем уз примјену најновијих знања. Реформа треба бити
конципирана тако да ојача, а не да механички замијени старе
вриједности, као што су: праведност, надлежност, поштовање прописа
и слично. Да би реформа управе била успјешна, мора имати сталну и
неподијељену подршку с највишег нивоа. Aко подршка изостане,
реформа се препушта судбини и у том случају може изазвати велики
отпор према будућим развојним инцијативама.
Управа мора његовати културу непрестаног побољшавања,
организационих иновација, а појединачно и тимско функционисање
треба сматрати суштинским и трајним задатком. Та култура мора бити
уграђена у систем, гдје је постигнута одговарајућа равнотежа између
централизованог усмјерења и слободе у локалној иницијативи, гдје
постоји принцип јасне одговорности за резултате и гдје су
традиционалне вриједности интегритета и правичности уклопљене с
новим вриједностима - исплативости и квалитета услуга.
Промјене које доноси реформа јавне управе огледају се у сљедећем:
1. Модерна државна управа мијења своју мисију. Мјерама управне
политике и координације организује извршење основних
политичких одлука које доноси Влада. Њен рад оцјењује се као дио
државе у служби грађана и привреде. Права и слободе грађана се
штите у оквирима правне државе која децентрализацијом и
поступним увођењем електронске управе омогућава ширење
утицаја грађана.
2. Промјене у државној управи и јавним службама настају као
посљедица увођења и развоја тржишне привреде. Законима
усвојеним у парламенту утврђују се опште основе система и облици
38
парламентарне контроле, општим правним актима које доноси

Влада односно ресорни министри, утврђује политика развоја и
организације извршења. Владу треба ослободити да управља,
ефикасно разграничити законодавну, извршну и судску функцију.
Министарства воде управну политику, организују рад и развој,
процјењују стање у ресору, контролишући извршење.
3. Измјенама прописа отвара се процес мијењања односа у јавној
управи.
4. Стални преображај јавне управе, подизање техничког нивоа,
квалитета, брзине и тачности у пружању услуга кроз
информатизацију и повезивање на Интернет суштина је рада
модерне управе.
5. У области контроле умјесто бирократске, ауторитативне контроле
«одозго», која се строго придржава правила или рутине, треба
увести флексибилнију и функционалну контролу, усмјерену на
резултате. За ово је услов образовање кадрова у јавној управи и
подизање професионалне способности и изграђивање етике
професионализма, те "поштовање струке".
6. Право и могућност учешћа грађана у раду управе ће се повећати, јер
ће се у условима увођења информатизације управа отворити и
постати заиста јавна, као и у другим земљама.
7. Грађанима ће бити загарантовано право да успјешно, и у свим
законом предвиђеним ситуацијама, оспоравају одлуке органа
државне управе пред вишим инстанцама и независним судовима.
Правна сигурност у стабилној правној држави доприноси развоју
приватне иницијативе, али и заштити правних норми и развоју
моралних стандарда у раду државних службеника.
3.1.2. Циљеви и задаци реформе управе
Aдминистративне реформе су, комплексне, посебно у региону

Балкана, гдје је политичко окружење посебно осјетљиво.
Професионалност, деполитизација, статусна и правна
независност државних службеника као и лична одговорност за
резултате су основне категорије које доприносе прилагођавању
39
европским стандардима рада и ефикаснијем пружању услуга

грађанима. Само висок степен професионалности, непристрасности,
компетентности и деполитизованости гарантује законит и
непристрастан рад државних службеника.
Циљ реформе управе је хармонизација прописа, метода рада и
стандарда који ће управу у Босни и Херцеговини и Републици Српској
створити компатибилном са вриједностима у институцијама Европске
уније. Демократске реформе државне структуре, транспарентност и
јавност рада управе, увођење електронске управе створиће услове за
јачање утицаја грађана.
Задаци реформе јавне управе су:

1. Ускладити правни оквир у области IT са захтјевима
Аcquis Communautaire-а
Насупрот значајном напретку оствареном у пољу IT
законодавства, постојеће IT законодавство у БиХ далеко је од захтјева
Аcquis Communautaire-а и потреба савременог информационог
друштва.
2. Имплементирати Акциони план за електронску управу
Стратегија електронска управе и пратећи Акциони план,
усвојени од стране Савјета министара БиХ у новембру 2004. године,
дали су стратешке правце и смјернице за активности потребне током
имплементације електронске управе на свим нивоима власти. Ипак,
ови документи пружају свеобухватан каталог могућих радњи,
истражују широк спектар технологија које би се могле примјенити и
акција које би се могле предузети, што зависи од политичке воље,
техничких капацитета и расположивих средстава. Стога за предложене
IT пројекте треба утврдити приоритете на основу реалног стања
постојећих капацитета и могућности, политичке воље за њихову
имплементацију, модела одрживих трошкова пројеката, а све с циљем
осигурања потребних финансијских средства за њихову
имплементацију.
3. Повећати рачунарску писменост државних службеника
Рачунарски писмени државни службеници су предуслов према
коначном циљу повећања ефективности јавне управе. Због тога би се
на свим нивоима требало континуирано радити на подизању
рачунарске писмености, организовањем стандардизованих програма
40
обуке (као што је ECDL програм), увођењем е-учења, системском

вредновању IT писмености и наглашавању важности, те стимулисање
самообуке.
4. Имплементирати 20 е-Услуга из е-Европе 2005
Креирати листу приоритета за имплементацију е-Услуга у
складу са тренутним стањем постојећег информационог система,
очекиваним трошковима и користима и за јавну управу и за кориснике
услуга, те у складу са праксом развијених земаља. На основу
успостављених приоритета треба осигурати средства, развити и
имплементирати е-Услуге.
5. Промовисати електронску управу
Брзи развој web технологије може помоћи да јавна управа у
Републици Српској и БиХ постане ефикасна и оријентисана грађанима,
уколико за то буде постојало јако политичко опредјељење.
Потенцијали електронске управе се требају промовисати како међу
запосленима у јавној управи тако и међу корисницима услуга јавне
управе.
6. Пратити напредак у процесу увођења електронске управе
Док се постојећи системи вредновања који мјере напредак
употребе ICT у управи фокусирају на компоненту пружених е-Услуга
(тј. на проценат основних јавних услуга расположивих on-line и на
ниво кориштења истих, а у складу са захтјевима е-Европе 2005),
потребно је имати на уму да се развој on-line јавних услуга мора
базирати на унутрашњој реорганизацији информационих система
(back-office). Стога ће се додатни системи вредновања фокусирати на
начин на који ће се управа, њени органи и информациони системи
прилагодити и реорганизовати како би се суочили са изазовима и
могућностима које пружају ICT. У складу с тим, а на основу праксе
других земаља, требало би одредити статистичке параметре развоја
електронске управе, те начине прикупљања података и мјерења
напретка.
41
3.1.3. Резултати реформе управе у Босни и

Херцеговини и Републици Српској
Развој Босне и Херцеговине у правцу демократског и развијеног

друштва, способног да се укључи у европске интеграције и да постане
дио Европске уније је комплексан задатак. Већина земаља предузима
низ напора и иницијатива с циљем да своје економије и друштвено
уређење на што оптималнији начин прилагоди новим трендовима и
захтјевима тржишта. Те иницијативе се уклапају у глобалне и
регионалне иницијативе и циљеве (нпр. миленијски циљеви: борба
против сиромаштва, глади, неписмености, девастирања животне
средине и неједнакости полова, свјетска иницијатива за развој
информационог друштва, е-Европа итд.). У Босни и Херцеговини је
предузето низ корака и развојних иницијатива који су директно или
индиректно усмјерени на развој информационог друштва па тиме и
електронске управе, на примјер:
- Савјет за имплементацију мира, на свом засједању у Мадриду
16. децембра 1998. године, дао је приоритет стварању
професионалне и деполитизоване државне службе како би се
осигурао избор, руковођење, напредовање у каријери, накнаде и
социјалне бенефиције за државне службенике на начин на који
се унапређују професионализам и политичка независност;
- Формирана је радна група БиХ за реформу јавне управе и
успостављена Канцеларија координатора за реформу јавне
управе БиХ;
- Донесена је Стратегија Босне и Херцеговине за смањење
сиромаштва (PRSP), која је у основи развојна стратегија и која
укључује и аспекте информатизације друштва;
- Урађена је анализа постојећег стања информатизације и
могућности примјене ICT у различитим подручјима
босанскохерцеговачког друштва, те анализа спремности Босне и
Херцегивине за изградњу информационог друштва - у оквиру
пројеката „Форума за информационе и комуникационе
технологије“;
- Усвојена је Политика развоја информационог друштва у Босни
и Херцеговини;
- Донесено је или је у фази доношења више законских рјешења
која регулишу ову област;
42
- Извршен је „Системски преглед јавне управе БиХ“, који је

подржала Европска комисија.
У оквиру ширих развојних иницијатива у Босни и Херцеговини
покретане су и иницијативе за реформу и развој јавне управе, па је за
подршку том процесу на нивоу Босне и Херцеговине, у складу са
одлукама Савјета за имплементацију мира (PIS) од 28. марта 2003.
године, формирана интерресорна радна група за реформу јавне управе.
На нивоу Босне и Херцеговине у 2002. години Високи
представник је прогласио Закон о државној служби у институцијама
Босне и Херцеговине, који је касније усвојила Парламентарна
скупштина Босне и Херцеговине. Такође, доносен је читав низ
пратећих закона из домена рефомре јавне управе како на државном
тако и на ентитетским нивоима. Поред тога, као облик
институционалне одговорности за проведбу реформи у домену јавне
управе Савјет министара БиХ је донио одлуку о формирању Aгенције
за државну службу.
Уопштено гледајући, у неколико посљедњих година примјетни
су помаци и побољшања, али то још није резултат систематског напора
на унапређењу стања, већ посљедица низа активности које се спроводе
са циљем побољшања рада појединих сегмената јавне управе.
У фази транзиције у којој смо сада, без бржих промјена у јавној
управи чију мисију одређују друге вриједности које обиљежавају
модерна демократска друштва - нема трајнијег успјеха осталих
реформи. Без ефикасне и рационалне јавне управе чији је стручни,
организациони, функционални, материјални и технолошки статус
побољшан - нема савремене правне државе, ни ефикасне заштите
слобода и права грађана. Управну реформу треба остварити као
хармоничан систем промјена, које карактерише доношење нових или
другачијих прописа, увођење нових метода и техника менаџмента,
стално учење и промоција високо мотивисаних државних службеника
уз реорганизацију и уклањање непотребних процедура, функција,
послова и задатака.
43
3.2. Информационе технологије и информационо

друштво услов за електронску управу
Према проведеним научним истраживањима, цјелокупно

људско знање акумулирано до 20. вијека удвостручило се у његовој
првој половини. До слиједећег удвостручења је дошло већ након десет
година, а претпоставља се да се у данашње вријеме то дешава сваких
пет година. Мјера количине знања може бити количина информација.
Без нових научних приступа, нових метода и нових технологија
немогуће је овладати том количином информација. ICT су могућношћу
прикупљања, чувања, преношења и обраде свих врста информација
унаприједиле све гране привреде и све јавне дјелатности. Оне чине
подлогу за креативну и ефикасну употребу знања, а знање и
интелигентно кориштење информација постају кључни фактори нове
привреде и нове управе. ICT и инфраструктура на којој су засноване
утиче на све сфере живота и дјеловања појединаца, али и друштва у
цјелини. Оне омогућавају ефикасну размјену информација, руковање
информацијама и аутоматизацију неких активности заснованих на
знању, али ни у ком случају не могу надомјестити улогу људи у
обликовању и употреби знања. У свим активностима усмјереним на
потицање употребе ICT треба полазити од чињенице да је уз набавку
опреме и стварање инфраструктуре неопходно потицати подизање
нивоа знања потребног за њихову интелигентну и ефикасну примјену,
што ће се постићи перманентним учењем и усавршавањем.
У средства информационе технологије која представљају основу
информационих система убрајају се: рачунарски системи12, комплетан
системски и апликативни софтвер, периферни уређаји (оптички
читачи, скенери, дигиталне камере, мултимедије и слично), те
комуникациони системи (опрема, уређаји и мреже).
Гледајући хронолошки можемо рећи да су ICT у свом развоју у
задње три деценије прошле кроз три фазе13:
1. доба обраде информација- тежиште је стављено на аутоматизацију
ручне обраде података AОП и ЕОП (1960-1980);
12
Рачунарски систем чини рачунар са свим повезаним улазним и излазним уређајима
и јединицама.
13
Извор података: Nolan, R.L., Croson, D.C.: Creative Destruction, A Six Stage Process
for Transforming the Organization, Harvard School Press, Boston,1995., стр. 6.
44
2. доба микрорачунара (1980-1995) – тежиште је на моћи

професионалаца – инжењера, експерата, аналитичара и менаџера
који користе рачунаре за приступ, анализу и приказ података;
3. доба умрежавања почиње 1990. године, а настаје као посљедица
споја информатике и телекомуникација што је омогућило стварање
нових облика организације.
ICT достигле су такав степен развијености да је њихово ширење
ограничено практично само људским фактором. На много се начина
покушава систематски расчланити раздобље бурног развоја ICT и
процијенити њихов будући развој. Када се разматрају стратешке
одреднице будућности, њихов развој може се подијелити на сљедећа
велика раздобља:
1. Раздобље великих рачунара обиљежено је постојањем рачунских

центара у којима су експерти иза затворених врата дијелили
корисницима оскудна рачунарска средства.
2. Раздобље када превладава употреба персоналних рачунара.
Половином осамдесетих година је број људи који су
употребљавали персонални рачунар премашио број оних који су
свој посао обављали у рачунском центру.
3. Раздобље расподијељеног рачунарства, у којем се налазимо данас,
донијело је многе новости у употреби рачунара, те промијенило
начине информисања, учења, рада, трговања и забаве.
Препознатљиво обиљежје садашњег раздобља је Интернет, који је
постао инфраструктура за разне примјене. Разлог експлозивног
ширења Интернета првенствено треба тражити у томе што је
напретком ICT омогућено великом броју људи да релативно
једноставно активно учествгују у креирању властитих рјешења
проблема са којима се сусрећу.
4. Раздобље свеприсутног рачунарства, односно свеприсутне ICT у
свом је зачетку. Оно је обиљежено све већом примјеном уграђених
рачунара, који су присутни у практично свим направама и
системима, али их и не запажамо. Претпоставља се да би у
сљедећих 5-15 година таква примјена могла премашити употребу
персоналних рачунара. Брзина појављивања нових технолошких
рјешења ће овисити, практично, само о степену њиховог
прихватања од стране корисника. Показује се да ICT по свом
начину кориштења уносе доста немира и нервозе у животе људи па
45
ће због тога свеприсутне ICT постићи своју пуну сврху тек када
омогуће да човјек њима потпуно овлада.
Ово посљедње раздобље које још траје, довело је до
револуционарних промјена у пословању. Улога ICT у данашњем
пословном свијету изазвала је трансформацију индустријске у
данашњу дигиталну економију. Дигитална економија је феномен који
није постојао до 1996. године. Дигитално пословање користи
информационе или дигиталне технологије за стварање потпуно нових
вриједности и повећање профита. Развојем нове дигиталне економије
индустријска ера полако и сигурно нестаје. Разлози за то леже у
чињеници да нестају главни елементи индустријске економије, а то су
својеврсна ексклузивност квалификоване радне снаге и рада,
неинтелигентне производне машине, односно погони и природне
сировине. Такође нестају и негативне нуспојаве индустријске ере:
масовна унифицирана производња, уска специјализација, бирократско
друштво и разна ограничења. Почев од 1990. године производња
везана за информационе технологије заузима прво мјесто у свијету са
преко 100000 милијарди USA $ прихода. Број запослених у
информационом сектору развијених земаља у сталном је порасту, а
преко 55% запослених ради на пословима у којима се производе или
користе информације.
У својој књизи ''Business and Speed of Thought'' Bill Gates,
оснивач Microsoft-a и најбогатији човјек на свијету менаџерима
савјетује како успјешно пословати у дигитално доба:
1. инсистирање на комуникацији електронском поштом;
2. проучавање података о продаји on line;
3. финансијске податке треба осигурати и запосленима на
нижим нивоима;
4. кориштење дигиталних алата за стварање виртуелних тимова;
5. претварање папирологије у дигитални процес;
6. кориштење рачунара за појединачне задатке и послове;
7. кориштење дигиталних повратних веза за побољшање
производа;
8. кориштење дигиталних начина за рјешавање жалби купаца;
9. кориштење Интернета за запослене изван мјеста њиховог
запослења;
10.сваки пословни процес мора се завршити на вријеме;
11.кориштење дигиталне доставе и искључивање посредника;
12.кориштење дигиталних алата путем којих ће корисник
ријешити проблем.
46
Како каже Bill Gates14, главни директор Microsoft-а, једне од

најуспјешнијих свјетских компанија: ''Тајна пословног успјеха у
дигиталном добу је успјех информационог система. Тајна успјеха
информационог система је савремена, флексибилна инфраструктура
утемељена на стандардима персоналних рачунара и Интернета.''
Обиљежја информационе технологије су: висока научно-
истраживачка и образовна интензивност, мала потрошња сировина и
репроматеријала по јединици производа, мали утрошак енергије у
производњи и експлоатацији, те занемарив (веома мали) степен
загађења животне средине.
Информационе технологије омогућиле су стварање новог

друштвеног облика који се назива ''информационо друштво'', зато што
се производња и промет информација схвата као основна друштвена
дјелатност, као што је у индустријском друштву била производња и
промет роба.
Информационо друштво је постиндустријски привредни и
друштвени облик у коме коришћење информација и знања има
централну улогу и чини стално растући удио у друштвеном производу.
То је друштво у којем стварање, расподјела и руковање информацијама
представља значајну економску и културну активност. У основи тих
активности стоје ICT као алат за покретање свих промјена.
Најконкурентније земље свијета прве су препознале користи које
доноси друштвени развој уз употребу нових технологија. Транзицијом
из индустријског у информационо друштво измјењена је улога и
функција информације.
Данас информација представља једно од највриједнијих
економских добара, а развој информационог друштва произвео је -
заједно са новом економијом - како једну нову, глобалну техничку
инфраструктуру, тако и историјски јединствену структуру моћи.
Убрзани развој рачунарске технологије и Интернета крајем 20. вијека,
означио је завршетак индустријског доба и почетак развоја
информационог друштва.
Структурна промјена са индустријског на информационо
друштво је, осим тога, праћена енормним убрзањем технолошких
14
Извор података: Gates, B., Hemingway, C.: Пословање брзином мисли, Извори,
Загреб, 1999, стр.250.
47
промјена: смањење просторно временских ограничења и

интернационализација тржишта (глобализација). 2000-та година је
била пресудна за устоличење информационог друштва као свјетског
развојног процеса - као новог облика производње. Те године су
Уједињене нације, Г-8 и Европска унија независно и истовремено
дошли до закључка да се свијет налази на преласку из индустријског у
информационо друштво и да је организација друштва будућност у тој
економији знања.
Организација друштва, правне норме и образовни систем морају
да буду другачији како би све то било успјешно у информационом
друштву. Промјена је фундаментална, однос једнак оном између
феудализма и капитализма. Као што су најбогатији из феудализма који
нису схватили шта је то што доноси капитализам пропали, тако сада
пријети опасност да највеће корпорације и најбогатији људи који се
баве класичном репродукцијском производњом пропадну, јер не
схватају шта то ново вријеме доноси. Развијене земље су се уплашиле
могућности да се у врху свјетске економије појаве неке сада
неразвијене земље које могу схватити шта се дешава. Тиме би за сто
година дошло до промјене таласа у свјетској економији.
Створен је акциони план преласка из индустријског у
информационо друштво. Европа је то урадила 2000-те године у
Лисабону и назвала га "е-Европа". Г-8 су исте године на свом састанку
направили организацију која је названа Digital Opportunity Task Force
(G8 DOT Force http://www.dotforce.org/), чији је задатак био да направе
акциони план најбогатијих земаља, који је на њиховом самиту у
Канади и усвојен.
Циљ ова два акциона плана је осигурати да земље OECD-а
(http://www.oecd.org/) постану најпокретније, најкомпетентније,
економски најмоћније земље на свијету.
УН су томе пришле мало другачије. Оне су исто 2000-те године
на Миленијумском самиту схватиле да постоји фантастична шанса да
се благовременим дјеловањем неразвијене земље уведу у ред
развијених земаља релативно брзо, уколико се информационо друштво
пренесе и на њих. Под паролом "информационо друштво за све"
одлучили су да се направи Свјетски самит о информационом друштву
на нивоу шефова држава и влада. Резолуцијом Генералне Скупштине
Уједињених Нација 56/183 од 21.11.2001. године одлучено је да се
одржи Свјетски самит о информационом друштву, слиједећи циљеве
из Миленијумске декларације Генералне Скупштине Уједињених
Нација. Самит је одржан у Женеви 2003. године и у Тунису 2005.
48
године, под високим покровитељством Генералног секретара УН, а у

организацији Међународне уније за телекомуникације.
Декларација «Изградња информационог друштва» прихваћена у
Женеви, 12. децембра 2003. године је глобални изазов у новом
миленијуму. Она предвиђа универзалност, узајамну зависност и
међусобну везу свих људских права и основних слобода, укључујући
право на усавршавање и нове форме солидарности - премошћавања
дигиталног јаза - «дигитална солидарност«.
Та три процеса, која су се паралелно дешавала током 2000-те
године, донијела су страховите промјене у легислативи, регулативи,
начину образовања, медијима, у цијелом западном свијету прије свега,
али и у многим земљама у развоју.
У другој половини 20. вијека нове технологије, почињу да
свједоче у прилог тези о свијету као недјељивој цјелини и уређењу
свијета као глобалног села. Глобализација свијета у планетарним
размјерима коју је условио неслућени успон науке и технологије је
незаустављив процес, који показује супериорност нових друштвених
односа у односу на све досадашње системе и друштвене односе. Нове
технологије већ уклањају географска ограничења у пословању (нпр.
неколико индијских софтверских фирми обавља подршку за америчке
компаније. Користећи временску разлику, раде на рјешавању
постављених проблема док америчке фирме по ноћи не раде, и нуде им
ујутро готова рјешења).
Због проширености рачунарских мрежа и кориштења бежичних
комуникација омогућен је рад изван канцеларије односно код куће или
на путу, те ће за неколико година рад на даљину постати све чешћи, а
то ће омогућити да се ради у вријеме и у окружењу које човјеку
највише одговара, за разлику од садашњости када је за обављање
послова потребно присуство у канцеларији. Oмогућено је лако
прибављање информација, њихово слање и предузимање одређених
активности на основу њих, на нове начине. Први пут у људској
историји се све информације; бројеви, текст и звук могу претворити у
дигитални облик погодан за чување, обраду и преношење у сваки
рачунар. Микропроцесорска револуција не само да је омогућила
персоналним рачунарима велики раст снаге њихових процесора и
меморије, већ се ствара и потпуно нова врста паметних картица, које ће
употребу дигиталних информација учинити посве уобичајеном.
Информационо друштво је прелазак на један потпуно нови
начин живота, и он захтијева веома брзу и одлучну акцију.
49
3.2.1. Активности Европске Уније на развоју

информационог друштва
Европска унија је одлучила смањити предност коју САД имају

на подручју Интернета и информационих технологија, те намјерава до
2010. године у трци с Америком и Јапаном доћи на прво мјесто.
На савјетовању Европске уније одржаном 2001. године
названом "dot-com summit" закључено је да ЕУ да би смањила предност
пред Америком и Јапаном, планира увођење јачих рачунара, преносних
Интернет терминала и бржих мрежа што ће означити почетак
реструктурисања цијеле европске привреде.
Прије тога у децембру 1999. Европска комисија је покренула
eEurope иницијативу «Информационо друштво за све» (Information
Society for All) са циљем да предности информационог друштва
приближи свим Европљанима15. Иницијатива је поставила три кључна
циља:
- Довести on-line сваког грађанина, домаћинство и школу, свако
предузеће и управу;
- Створити дигитално писмену Европу, подржану
предузетничком културом, спремном да финансира и развија
нове идеје;
- Омогућити да читав процес буде такав да гради повјерење
корисника и јача социјалну кохезију.
Усвајање и овог документа било је мотивисано економским
разлозима и достизања стадијума на коме су се у сфери е-пословања
налазиле САД. У том тренутку, Европска унија препознаје 10 области
у којима би заједничка акција земаља чланица могла да доведе до
позитивног помака. То су:
1. Образовање («European youth into the digital age»),
2. Јефтинији приступ Интернету,
3. Интензивирање е-трговине,
4. Брз Интернет за истраживаче и студенте,
15
eEurope - An Information Society For All, Communication on a Commission Initiative
for the Special European Council of Lisbon, 23 and 24 March 2000. -
http://europa.eu.int/ISPO/basics/i_europe.html
50
5. Смарт картице за сигуран електронски приступ,

6. Могућности за финансирање «high-tech» малих и средњих
предузећа,
7. Е-партиципација за хедикепиране,
8. On-line здравствена заштита,
9. «Интелигентни» транспорт,
10. On-line присуство влада, односно управа.
За сваку од ових области постављени су циљеви до краја 2000,

2001 и 2002. године. Циљеви који су зацртани за развој електронске
управе су: on-line присуство влада - омогућавање приступа
есенцијалним јавним подацима (информацијама); проширење
коришћења Интернета на консултације и прикупљање повратних
информација у погледу важних иницијатива у области јавне политике
и обезбјеђивање двосмјерног електронског приступа базичним
услугама – тј. омогућавање и пријема и подношења информација.
У јуну 2000. године шефови држава и влада ЕУ усвојили су
акциони план eEurope 200216. Акциони план је замишљен као путоказ
за реализацију циљева eEurope иницијативе и припремљен је као
резултат позитивне реакције на извјештај о имплементацији eEurope
иницијативе, поднесен Лисабонском Европском Савјету у марту 2000.
године. Овај акциони план представља разраду и проширење eEurope
иницијативе и закључака Лисабонског Европског Савјета17. План је
идентификовао три основне групе циљева, које је требало достићи до
2002. године:
1. Јефтинији, бржи, сигурнији Интернет;
2. Инвестирање у људе и вјештине;
3. Стимулисање коришћења Интернета.
У овом документу је примјетно да су, након мање од годину
дана од усвајања eEurope, зацртани резултати далеко амбициознији.
Тако акциони план налаже државама чланицама да до 2003. године
16
eEurope 2002 An Information Society For All Action Plan, prepared by the Council and
the European Commission for the Feira European Council, 19-20 June 2000. -
http://europa.eu.int/information_society/eeurope/2002/index_en.htm.
17
Lisbon European Council 23 and 24 March 2000, Presidency conclusions.
51
омогуће генерализовани електронски приступ базичним јавним

услугама.
У намјери да се укључе у започети процес, 13 земаља -
кандидата за чланство у ЕУ је у јуну 2001. покренуло иницијативу за
усвајање тзв. eEurope+ акционог плана18, који је усвојен на састанку
Европског Савета у Гетеборгу. Овај акциони план разрађује идентична
три циља постављена у акционом плану eEurope 2002, из перспективе
земаља - кандидата, уз додатак још једног, нултог циља: Убрзано
успостављање темеља информационог друштва, који укључује убрзано
пружање јефтиних комуникационих услуга за све, те усвајање и
примјену правила ЕУ (Аcquis Communitaire) релевантних у области
информационог друштва. Већ из овог циља је јасно да је основни
задатак акционог плана eEurope+ био да земље-кандидати достигну
стадијуме на којима су се у том тренутку налазиле земље чланице и да
се након тога равноправно са њима укључе у реализацију даљих
циљева. Тако се од земаља - кандидата очекивало да за годину дана
достигну циљеве зацртане за земље чланице 1999. године – on-line
доступност основних јавних информација – а да у року од наредних
шест мјесеци (до средине 2003. године) достигну земље чланице у
обезбјеђивању генерализованог on-line приступа основним јавним
услугама.
Извјештај о реализацији еЕвропе+ акционог плана презентован
је у фебруару 2004. године19, непосредно пред улазак 10 нових чланица
у Европску унију. Генерални закључак овог извјештаја јесте да су
земље - кандидати постигле знатан напредак у односу на 2001. годину
када је акциони план усвојен, али да три године касније и даље
значајно заостају за 15 „старих“ чланица ЕУ. Заостајање је посебно
наглашено из перспективе електронске управе, иако се истиче да је
постигнут значајан напредак у on-line доступности јавних услуга
грађанима и привреди, напомиње се да је у овим земљама потребно
посветити континуирану пажњу оваквом начину пружања услуга.
18
eEurope+ 2003, A co-operative effort to implement the Information Society in Europe
Action Plan, prepared by the Candidate Countries with the assistance of the European
Commission, June 2001. -
http://ec.europa.eu/information_society/eeurope/plus/index_en.htm
19
Први извјештај о реализацији eEurope+ акционог плана објављен је поводом
Министарске конференције «Information Society – Connecting Europe», у Љубљани,
3-4. јуна 2002. Коначни извјештај објављен је на Европској министарској
конференцији о информационом друштву «New Opportunities for Growth in the
Enlarged Europe», у Будимпешти, 26-27. фебруара 2004. године. -
http://ec.europa.eu/information_society/eeurope/plus/index_en.htm
52
Након приступања 10 нових чланица ЕУ, ни оне, а ни друге

земље кандидати нису засебно третиране у стратешким документима
везаним за ову област. Извештај из 2004. године упозорава да ће
укључивање нових чланица у имплементацију сљедећег акционог
плана (eEurope 2005) бити веома тежак процес. Тај сљедећи акциони
план - eEurope 2005 - који је Комисија усвојила у мају 2002. године20.
Акциони план еЕвропе 2005, који је у јуну 2002. године покренуо
севиљски Европски Савјет, а одобрен је у јануару 2003. године на
Савјету министара Европске Уније. Замишљен као наставак еЕвропе
2002, има период имплементације од 2003 до 2005. године. Како се
план eEurope 2002 показао као успјешан формат, нови акциони план је
замишљен као надградња на резултатима претходног. Циљ му је
омогућити постизање задатка Лисабонске стратегије да ЕУ постане
најконкурентнија и најбрже растућа свјетска привреда заснована на
знању.
Акциони план усредсређен је на сљедећа подручја:
- Савремене јавне службе: е-Влада, е-Учење, е-Здравство;
- Динамично окружење за е-Пословање;
- Доступност широкопојасног приступа и његова прихватљива
цијена;
- Безбједна инфраструктура: е-Сигурност;
- Укљученост свих подручја и група у информациону заједницу:
е-Укљученост.
Главни циљ плана је повезати свакога са сваким: владе, јавне
службе, болнице, образовне установе, индустрију, предузетништво,
како би ЕУ постала боље и доступније мјесто за живот, школовање и
рад. Овај акциони план се заснива на двије групе међусобно повезаних
активности. Са једне стране, потребно је стимулисати on-line јавне
услуге и електронско пословање – а са друге стране су питања
инфраструктуре и сигурносних мјера. Документ препознаје чињеницу
да циљеви претходног плана нису у потпуности реализовани21.
20
Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the
Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, COM(2002) 263 final
- eEurope 2005: An information society for all, An Action Plan to be presented in view of
the Sevilla European Council, 21/22 June 2002. -
http://ec.europa.eu/information_society/eeurope/2005/index_en.htm
21
У септембру 2003. године Комисија је усвојила документ који се детаљније бави
питањима електронске управе - Communication from the Commission to the Council, the
53
Међутим, нови план се не задржава на циљевима претходног већ иде

даље. Тако, на примјер први акциони план говори о «on-line
доступности јавних услуга» (availability of public services online), а
други о услугама за које се очекује «потпуна on-line доступност» (full
online availability). Овим планом је идентификован циљ у вези са
јавним набавкама по, коме је препоручено државама чланицама да,
поред обезбјеђивања доступности, до краја 2005. године значајан дио
јавних набавки обављају електронски, јер постоји непосредна
заинтересованост пословних субјеката за повећањем ефикасности,
брзине, транспарентности и конкурентности.
Европска Унија је донијела нови стратешки оквир i2010 – A
European Information Society for growth and employment22 и акциони
план за област електронске управе који је усљедио након њега23. Нови
стратешки документ i2010, усвојен у јуну 2005. и као што се види из
његовог назива, орјентисан је ка развоју информационог друштва у
служби економског раста и запошљавања. Иницијатива i2010 је
свеобухватна стратегија за модернизацију и постављање свих
инструмената пословне политике ЕУ који су неопходни за развој
дигиталне привреде: законских инструмената, истраживања и
партнерства с индустријом. У својој иницијативи i2010, Комисија
истиче три приоритета политике рада:
- Стварање јединственог европског информационог простора који
промовише отворено и конкурентно интерно тржишта за
информационо друштво и медијске услуге у ЕУ;
- Повећање улагања ЕУ у истраживање ICT за 80% како би се
промовисао економски раст и креирање нових радних мјеста;
- Промовисање свеобухватног европског информационог
друштва, да би се превазишао јаз између „оних који имају и
оних који немају“ у информационом друштву и како би се
унаприједио квалитет живота европских грађана.
European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of
the Regions, The Role of eGovernment for Europe's Future, COM(2003) 567 final.
22
i2010 – A European Information Society for growth and employment, Communication
from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and
Social Committee and the Committee of the Regions, COM(2005) 229 final, dostupno na
http://europa.eu.int/information_society/eeurope/i2010/index_en.htm
23
i2020 eGovernment Action Plan: Accelerating eGovernment in Europe for the Benefit of
All, Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the
European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, COM(2006)
173 final.
54
Стварање јединственог европског информационог простора

има за циљ суочавање са основним изазовима:
1) брзина - развити брзе широкопојасне везе у оквиру реализације
европских услуга како би се могао испоручити богати садржај као што
је видео високе дефиниције;
2) богати саржаји - повећати легалну и економску сигурност како би се
стимулисале нове услуге и on-line садржаји;
3) интероперабилност - унаприједити уређаје и платформе које
«међусобно разговарају» и услуге које су преносиве са платформе на
платформу;
4) сигурност - учинити Интернет сигурнијим од злоупотреба, штетних
садржаја и технолошких грешака како би се повећало повјерење међу
инвеститорима и потрошачима.
Циљ1 је стварање јединственог европског информационог

простора тако што ће се понудити сигурне и приступачне високо
повезане комуникације, богати и различити садржаји и дигиталне
услуге.
Повећање улагања ЕУ у истраживање ICT је кључни елемент
става по коме је инвестирање у знање најбољи и можда једини начин
да Европа убрза економски раст, креира нова радна мјеста, а да
истовремено обезбиједи социјални прогрес и еколошку одрживост.
Да би ојачала истраживачку позицију Европе, Комисија је
недавно покренула два приједлога Седми оквирни истраживачки
програм (Framework Programme 7 – FP7) и Програм за конкурентност
и иновативност (Competitiveness and Innovation programme-CIP). У
оквиру FP који је почео у јануару 2007. године и трајаће до 2013.
године 1.800 милиона евра би било инвестирано у ICT истраживања.
Циљ Уније је да кроз овај програм подржи креативне и високо ризичне
пројекте кроз модалитет сарадње приватног и јавног сектора (private-
public partnership) и да на тај начин мобилише know-how, способности
и финансијске ресурсе како индустрије, тако истраживачког јавног
сектора око стретешких истраживачких приоритета. У оквиру
програма би биле покренуте иницијативе које су усмјерене на
превазилажење кључних уских грла (интероперабилност, сигурност,
менаџмент идентитета, права и лакоћа употребе) која захтиjевају и
технолошка и организациона рјешења (2006). Европа ће дефинисати и
комплементарне мjере како би подржала приватне иневстиције у ICT
55
истраживања и иновације (2006). CIP програм остваривање циљева

ревидиране Лисабонске стратегије поставља кроз сљедеће акције у
својим оквирима:
- Учинити Европу атрактивним мјестом за рад и инвестиције;
- Знање и иновације ставити у центар пажње;
- Креирати политике које ће омогућити пословном сектору да
креира нова радна мјеста.
Циљ 2 је остваривање свјетског нивоа истраживачко развојних

активности у ICT сектору који ће затворити постојећи јаз између
Европе и њених кључних конкурената.
Промовисање свеобухватног европског информационог
друштва - базира на чињеници да са растом употребе ICT расте и
њихов утицај на друштво. Програм i2010 препознаје то на три начина:
кроз настојање да ICT донесу предности свим становницима; чинећи
јавне услуге бољим, јефтинијим и приступачнијим и користећи ICT за
унапређење квалитета живота. Да би затворила јаз између оних који
«имају» и оних који «немају» у информационом друштву Европска
Комисија предлаже сљедеће акције: усвајање Акционог плана о Е-
влади и стратешког опредјељења да јавне услуге буду омогућене и
рапосложиве употребом ICT (2006); покретање три акције усмјерене на
унапређење квалитета живота и то:
а) технологије за помоћ старијем становништву,
б) интелигентна возила која ће бити паметна, сигурнија и еколошки
здравија и
ц) креирање дигиталних библиотека које ће мултимедијалне и
мултикултурне европске садржаје учинити доступним свима (2007);
покретање активности са циљем превазилажења географских и
социјалних «дигиталних разлика» које би биле обједињене у Европској
Иницијативи о е-укључењу (2008).
Циљ 3 је стварење информационог друштва отвореног за све,

обезбедјење високог квалитета јавних услуга и промовисање квалитета
живота.
У реализацији акционог плана i2010 кључну улогу имају
сљедећи актери:
56
1) Европска комисија која је надлежна да унапређује и креира

адекватан регулаторни оквир за електронске комуникације,
информационо друштво и медије како би се у потпуности искористило
унутрашње европско тржиште; да коришћењем својих финансијских
инструмената подржава инвестиције у ICT истраживања како би се
превазишла уска грла у ширењу ICT иновација; да употребом политика
подршке олакшава укључивање свих Европљана у информационо
друшво уз бољи квалитет живота.
2) Земље чланице Уније преко својих Националних реформских
програма које су требале усвојити до краја октобра 2005. године морају
дефинисати приоритете развоја информационог друштва у складу са
интегрисаним смјерницама за раст и запосленост које наглашавају
значај увођења и примјене ICT, важност ICT инфраструктуре и улогу
ICT у запошљавању и образовању.
3) Од осталих актера који се требају укључити у овај процес посебно
мјесто има индустрија која мора повећати своја улагања у ICT
истраживање и развој.
На бази годишњих извештаја земаља чланица Европска
Комисија ће сачињавати годишњи извјештај реализације Лисабонске
стратегије остварајући на тај начин мониторинг и уочавајући потребу
за евентуалним интервенцијама или корекцијама одређених акција или
активности.
Комисија ће радити на подстицању дијалога и координације
између свих актера отвореним методом координације, подржавајући и
размјену добре праксе, инвестирања у ICT и савладавања социјалних и
економских диспартитета.
Стратешки правци које је Европска унија заузела у развоју
информационог друштва еволуирали су током година, у којима је чак и
значајно проширила своје чланство, и у потпуности су испратили пут
Уније од просте економске заједнице до готово-државе чији се фокус
све више помјера на кориснике јавних услуга.
Један од докумената чије је доношење зацртао i2010 јесте и
акциони план о електронској управи и стратешкој оријентацији на
јавне услуге које се пружају путем ICT. Комисија је усвојила акциони
план у априлу 2006. године. Акциони план се, поред стратешког
оквира, у многоме ослања и на досадашња успјешна искуства земаља-
чланица. Тако се нпр. наводи да електронско фактурисање у Данској
годишње уштеди пореским обвезницима 150 милиона евра, а бизнису
50 милиона евра. Ако би се такав систем увео у читавој ЕУ, процјењује
57
се да би уштеде могле да иду и до 50 милијарди евра. Поред уштеда у

новцу истичу се и уштеде у времену и удобност – у Белгији, нпр.
хедикепирани могу да остваре право на накнаду преко Интернета, за
само неколико секунди док је раније за то било потребно 3 или 4
седмице.
Акциони план је идентификовао 5 основних циљева, а у оквиру

сваког од њих по неколико специфичних циљева:
1. Ни један грађанин не смије бити запостављен. (No citizen left
behind) – до 2010. године сви грађани, укључујући и социјално
угрожене или маргинализоване групе, требало би да постану
значајни корисници електонске управе, а управе у земљама-
чланицама ЕУ би требало да пружају вјеродостојне јавне
информације и услуге које су лакше доступне и уживају повјерење
грађана.
2. Стварна ефикасност и дјелотворност – до 2010. године
електронска управа би требала да допринесе високом нивоу
задодовољства корисника јавних услуга, као и да значајно ослаби
административне терете које трпе грађани и привреда. Такође, и
сам јавни сектор би требало да профитира кроз иновативну
примјену ICT - у погледу ефикасности, повећања транспарентности
и одговорности. Као мјере за реализацију овог конкретног циља
истичу се редовна мјерења и размјена информација.
3. Пружање кључних услуга са високим утицајем (high-impact).
Као прва таква услуга идентификовани су поступци јавних набавки.
До 2010. године, требало би омогућити on-line обављање 100%
јавних набавки уз 50% стварног коришћења тих поступака. Такође,
наговјештавају се и посебни споразуми за друге, сличне услуге за
грађане.
4. Успостављање механизама који омогућавају приступ услугама
(enablers). То се посебно односи на средства за електронску
идентификацију (eIDM – electronic identification management) у
циљу коришћења јавних услуга; електронску провјеру
аутентичности докумената и електронско архивирање. Дакле,
потребно је осигурати да до 2010. године грађани и привреда могу
да имају корист од сигурних електронских услуга, издатих на свим
нивоима – од локалног до државног и да могу да се идентификују
пред органима управе у својој и другим државама ЕУ.
58
5. Јачање партиципације и демократског доношења одлука – до

2010. године требало би успоставити механизме за ефикасне јавне
расправе и учешће грађана у доношењу одлука. Из перспективе
грађана (или пословних субјеката) електронска управа се своди на
могућност да се одређене јавне услуге добију on-line. Овдје се,
наравно, у потпуности занемарују процеси које је потребно
спровести да би управа од «обичне» постала електронска – оно што
се не види споља, са шалтера или иза екрана (тзв. back office).
Постоје идеје и пројекти за амбијенталну интелигенцију, за чије

успостављање већ постоје системи и технологије. За њу тек треба
поставити оквире и правила за примјену; она је препозната од стране
Европске уније, у оквирима i2010 програма остваривања друштва
заснованог на знању, које ће наслиједити данашње информационо
друштво. Програм је изнијела у фебруару 2005. године европска
повјереница за информационо друштво и медије Viviane Reding на
Microsoft скупу у Прагу. У образложењу одакле слово „i“ у називу
програма, истакнуто је да слово „i“ означава информациони простор
који настаје распростирањем брзих широкопојасних веза. На том
подручју САД, Јапан i Јужна Кореја предњаче брзином тих веза и
бројем претплатника. Огромне су могућности које се нуде привреди
када тржиште буде on-line i брзо доступно. Нове ће могућности
створити и телефонија треће генерације, остале бежичне технологије
попут RLAN (локалне радиомреже) i сателити. Надаље, слово „i“
означава иновације и инвестиције у ICT-у. И овдје Европа заостаје за
главним такмацима: улаже трећину износа америчких и двије трећине
јапанских улагања. Једно од подручја на којима Европска комисија
намјерава потакнути истраживања је управо подручје електронске
управе. Слово „i“ треба означавати и укључивање (inclusion) и
квалитетнији живот. Европско друштво 2010. године треба бити
отворено, транспарентно и доступно друштво знања.
Уз досадашњи префикс „е“ који је означавао електронско
окружење, све ће се више појављивати префикс „i“, који ће означавати
интелигентно окружење. Само повезивање није довољно - потребан је
и интелектуални потенцијал. Умрежавањем знања остварује се
напредак, мијења се и начин пословања, у новој привреди сажимају се
вријеме и простор. Настају нови односи, интелигенција и развој доводе
до нових могућности управљања, а умрежена интелигенција постаје
отворена.
59
Програми које развија ЕУ иду и даље. Планови иду ка 2015.

години, па и 2030. години. Стварају се национални, вишенационални,
па и глобални пројекти. У Европи постоје пројекти који су у току, у
којима се жели доћи до нових спознаја, тако на примјер, на челу групе
од 20-ак градова стоји Manchester, као град у којем се предвиђа
пружање 600 до 800 различитих услуга становништву. Кроз тај је
пројект идеја one-stop-shop (све на једноме мјесту) оживотворена и
остварена у пуном смислу. С позиције пружања 800 различитих услуга
и одрживи развој неког великог града више није проблем у данашњим
условима - од саобраћаја, преко енергије до сигурног живота.
3.2.2. Aктивности земаља Југоисточне Европе на

развоју информационог друштва
Информационо друштво, чије домете и погодности, су већ у

веома поодмаклој фази успјеле да реализују и користе земље
развијеног дијела свијета, могло би да за многе постане недостижан
циљ. До сада у историји цивилизације незабиљежена брзина развоја
нових, али и брзина застаријевања актуелних ресурса ICT, све више
повећава тешкоће земаља у развоју да достигну степен њихове
примјене у развијеним земљама. Aли, једна карактеристика ICT даје
велику и реалну шансу неразвијеним земљама, а то је особина да не
захтијевају досљедни и постепени континуитет у примјени, већ својим
хардверско-софтверским рјешењима омогућавају прикључак на било
ком нивоу примјене, чак и на самом врху. Користећи ову особину
скоковитости у карактеру ICT, неразвијене земље имају шансу да се у
релативно кратком времену, прикључе, првенствено на свјетско
тржиште које је већ сада доминантно електронски управљано.
Сасвим је извјесно да земље Југоисточне Европе, као и остале
земље са сличним степеном примјене ICT у свијету, не могу баш
сасвим саме да управљају овим шансама. Неопходне су правовремене
и релевантне информације до којих се долази сарадњом са развијеним
земљама, а без сарадње у оквиру европских и свјетских програма,
наши заједнички напори би се можда усмјеравали у погрешном правцу,
што би довело до даљег заостајања и повећавања већ постојећег јаза и
на нашим просторима.
Земље југоисточне Европе, или како их још дефинишу земље
Западног Балкана, значајно заостају од свјетских активности везаних за
60
изградњу информационог друштва усљед дуге политичке

нестабилности у региону. Имајући у виду да су све земље из региона
ЈИЕ са више или мање успјеха кренуле у процес трансформације
својих привреда и транзиције укупног друштвеног система ка
тржишном моделу привређивања уз заједнички циљ потпуне
интеграције у ЕУ, прихватање европских норми и стандарда у домену
информационог друштва у значајној мјери може подржати и подстаћи
процес стабилизације и придруживања ових земаља у европске оквире
и структуре.
Иако је информационо друштво економска и развојна, а не
техничко-технолошка категорија, за успјешну трансформацију су
потребне одговарајуће технолошке основе. Као што се капитализам не
би развио без парне машине и машинског вретена, тако се ни
информационо друштво не може развити без телекомуникационе
инфраструктуре и радне снаге обучене да користи информатичке алате.
Због тога се у развојним документима Европске уније акценат ставља
на двије подједнако важне области:
1) развој политике слободне конкуренције, и
2) развој инфомационо - комуникационог сектора (information-
communcation sector) и електронских метода рада и пословања.
Иницијатива која за сада на регионалном плану окупља земље
ЈИЕ у акцијама развоја информационог друштва је Иницијатива eSEE
(Electronic South East Europe) Пакта за стабилност југоисточне Европе
која је усмјерена на ширење и прихватање информационих технологија
у земљама југоисточне Европе и која има амбицију да и сама сачини,
попут ЕУ, свој акциони план развоја информационог друштва усклађен
са потребама и карактеристикама земаља тог дијела Европе.
Иницијатива eSEEurope покренута је у оквиру II Радног стола
Пакта за стабилност југоисточне Европе. Овдје је важно напоменути да
Пакт за стабилност представља политичку декларацију о сагласности и
оквирни уговор о међународној сарадњи у циљу развоја и
успостављања стабилности у региону југоисточне Европе који је
потписан у Келну 1999. године. Међу потписницама Пакта се осим
земаља југоисточне Европе налазе и земље чланице ЕУ, земље OECD-а
(Група Г-8), најзначајније међународне организације и финансијске
институције, као и представници приватног сектора. Стратешки циљ II
радног стола Пакта је везан за промовисање бржег економског развоја
и раста повјерења у региону како би се остварила интеграција ових
земаља југоистока Европе на европско и свјетско тржиште. Имајући у
61
виду овај циљ, сасвим је логично да је његово остварење у савременим

условима глобализације и информатизације пословања у свијету
немогуће остварити без Иницијативе која би била посвећена питањима
развоја ICT и електронских метода рада и пословања.
Иницијатива за ширење и прихватање информационих
технологија у земљама југосточне Европе e-SEE покренута је на
захтјев Велике Британије у љето 2000. године, са основним циљем
пружања помоћи земљама региона да сагледају могућности које
пружају нове ICT и промовисања њихове шире примјене у региону.
Иницијатива је конституисана јануара 2001. године, а важну подршку
раду Иницијативе осим Велике Британије дала је и Шведска која је и
предсједавала Иницијативом до марта 2002. године. Формирана је и
Радна група Иницијативе у коју су делегирани представници свих
земаља из региона као е-амбасадори (eEnvoys). Први састанак Радне
групе одржан је у Загребу јануара 2001. године, где су главни циљеви
дјеловања дефинисани на сљедећи начин:
1. Помоћи земљама југоисточне Европе да сагледају могућности
које нуде нове технологије;
2. Промовисати пуну примјену ових технологија у региону и
спријечити даље продубљивање дигиталног развојног јаза
(digital divide) између региона и остатка свијета као и у
оквиру самог региона;
3. Подржати сарадњу између међународних, билатералних и
приватних донатора који желе да обезбједе помоћ овој
групацији земаља;
4. У самим земљама региона помоћи сарадњу између јавног и
приватног сектора и цивилног друштва у суочавању са
изазовима информационог друштва;
5. Охрабрити сарадњу међу самим земљама југоистока Европе у
овом домену као битном елементу веће економске сарадње и
остваривања стабилности у региону.
На овој конференцији у Загребу Иницијатива је добила и своје
ново име eSEEurope од првобитно дефинисаног као e-Balkans, а акције
су каналисане у три кључна подручја дјеловања е-Влада (е-
Government), е-Пословање (е-Business) и е-Образовање (e-Education).
Оно што посебно треба истаћи јесте неопходност и важност
постојања једне овакве Иницијативе за све земље југоисточне Европе
имајући у виду све доминантнију и значајнију улогу IT развојног
62
фактора у свјетској економији и друштву из кога југоисток Европе не

би смио бити искључен, или маргинализован. Акције ове Иницијативе
најдиректније могу подржати синергетске ефекте који постоје између
процеса транзиције и процеса преласка економских система земаља
југоисточне Европе у друштва заснована на знању, у чему остале
земље европског континента остварују већ врло запажене резулатате.
У настојању да подржи развој информационог друштва Иницијатива
eSEEurope се оријентише на употребу стратегија и мјера које ће
промовисати регион као цјелину, имајући у виду приступ Европе да
проблеме у овом дијелу свог континента рјешава регионално. Алати
који се у Иницијативи користе односе се на размјену најбољих
рјешења, развој мјерних механизама за праћење IT развоја и заједничку
сарадњу у IT акцијама и пројектима, што све заједно може допринијети
даљој стабилизацији и демократизацији југоистичне Европе.
У складу са оријентацијом Пакта за стабилност ЈИЕ да се
покренуте Иницијативе приближе земљама региона и уведе
институција регионалног предсједавања, фебруара 2002. године СР
Југославија као тадашњи ко-предесдавајући, добија прилику да као
прва земља из региона и предсједава Иницијативом eSEEurope.
Регионална димензија је потврђена и оснивањем регионалног eSEE
центра који се налази у Сарајеву. Центар је замишљен као централна
тачка информисања свих актера и центар координације акција ове
Иницијативе. Нова стратегија Иницијативе према којој она мора
значајније дјеловати у контексту израде политичког оквира изградње
информационог друштва у региону остварила је свој први циљ у
Љубљани 4. јуна 2002. године на Европској министарској
конференцији, гдје су министри из ЈИЕ (Албанија, БиХ, Хрватска,
Македонија, Молдавија, Црна Гора и Србија) потписали Писмо о
намјерама. Ово је био важан корак којим су земље југоисточне Европе
изразиле своју спремност да уђу у процес развоја информационог
друштва који ће бити сличан оном дефинисаном у акционим
плановима eEurope 2002 и 2005 Европске уније и акционом плану
eEurope+ 2003 земаља кандидата за чланство у Унији. Истовремено, у
Писму о намјерама министри из региона су се обавезали да до октобра
2002. године Радна група Иницијативе у коју ће они делегирати своје
владине представнике изради документ под називом “eSEE Агенда за
развој информационог друштва”. Агенда ће у потпуности слиједити
модел eEurope акционих планова и дефинисаће акције IT развоја у
региону које ће бити усклађене са европским нормама и стандардима,
али ће истовремено уважавати и све специфичности нашег региона.
eSEE Агенда је презентована и потписана на октобарској министарској
63
конференцији о телекомуникационој политици у Београду 29. октобар

2002. године. Документ су потписали сви министри из региона
(Албанија, БиХ, Хрватска, СР Југославија, Македонија, Молдавија,
Црна Гора и Србија).
Слично плану eEurope, Агенда за развој информационог
друштва у ЈИЕ, има за циљ да убрза реформе и модернизацију
економија ових земаља, подржи изградњу институција система,
унаприједи укупну конкурентност и покрене акције које воде изградњи
свих сегмената информационог друштва, али које ће бити усклађене са
специфичним карактеристикама земаља у транзицији ЈИЕ. Оно што је
посебно важан ефекат који ове земље очекују од Агенде јесте добијање
политичке подршке за овај домен рада и дјеловања. Политичка
подршка у самим земљама кандидатима, а затим у Европи неопходно
је полазиште за остваривање резултата у пракси и покретање акција
које ће омогућити да се искористе све предности које носи
информационо друштво и смањи дигитални јаз који постоји између
земаља ЈИЕ и осталог дијела Европе. Само свеобухватне политичке
мјере које сагледавају потенцијале IT за напредак економија у
транзицији и отварање нових могућности становницима тих земаља
могу покренути радикалне промјене пословних процеса у замљама у
транзицији ЈИЕ, промјену начина рада и функционисања влада и
промјену односа на релацији грађани, пословни сектор, држава.
Слиједећи успјешне моделе акционих планова eEurope и
Eeurope+ у eSEE Агенди се дефинишу четири кључна подручја
дјеловања:
1. Усвајање политике и стратегије за информационо друштво - у
оквиру овог поља дјеловања дефинисане су двије кључне акције.
Израда регионално координисаних смјерница за стварање
Националних политика за информационо друштво и израда самих
националних планова стратегије и акција за информационо друштво.
2. Усвајање и имплемантација правне инфраструктуре за
Информационо друштво у складу са Acquis Communitaire
договореног у земљама ЕУ - наведена правна инфраструктура
подразумијева доношење више закона као што су закон о
телекомуникацијама, закон о електронском пословању, закон о
криминалу на Интернету, закон о заштити интелектуалне својине,
закон о заштити приватности података и информација.
3. Успостављање регионалне сарадње и механизма имплементације
на националном нивоу - први корак у овом скупу акција свакако мора
64
кренути од механизма имплементације на националном нивоу и

развоја Министарства за информационо друштво у земљама региона
(или сличне владине институције), док успостављање регионалне
сарадње подразумијева међудржавну размјену привредних и државних
података и рјешавање питања као што су подршка националним ICT
форумима и финансирање eSEE радне групе.
4. Промовисање Информационог душтва - у оквиру промовисања
информационог друштва, Агенда предвиђа низ акција као што су:
приступ јавним информацијама, размјена информација, стандарди
услуга, регионална берза радне снаге, регионална академска мрежа и
образовни програми, реформа пореског и царинског система, лакше и
брже оснивање предузећа, и слично.
Агенда за развој информационог друштва у ЈИЕ и закључци
Београдске конференције о телекомуникацијама усвојени су и на
Министарском састанку SEECP-а у Београду почетком априла 2003.
године. У току 2003. године Радна група eSEE Иницијативе почела је
са процесом имплементације eSEE Агенде и одржала 5 састанака и то:
у Скопљу у фебруару, у Атини у мају, на Бледу у јуну, у Тирани у
септембру и у Бриселу у децембру. У току ових састанака посебан
нагласак је стављен на три важне обавезе које су земље из региона
преузеле чином потписивања Агренде, а чији рок извршења је утврђен
за крај марта 2003. године. То су сљедеће обавезе:
1) израда заједничких смјерница за креирање националних стратегија и
политика развоја информационог друштва;
2) израда јединствених принципа за креирање државних органа (ниво
кабинета или сличан ниво) надлежних за развој информационог
друштва;
3) увођење процедура и методологије за примјену benchmarking-а
(мјерних индикатора) у сагласности са европским стандардима.
3.2.3. Праћење показатеља развоја информационог

друштва
Европска комисија је за праћење показатеља развоја

информационог друштва у земљама чланицама ЕУ прихватила
стандардну листу показатеља. Ови показатељи омогућавају увид у
65
стање развоја, те дају основу за планирање приоритета и доношење

препорука.
У октобру 2004. године спроведено је истраживање, које је
објављено у марту 2005, а обухватило је свих 25 земаља чланица ЕУ,
Исланд, Норвешку и Швајцарску. Мјерен је степен доступности 20
јавних услуга које су идентификоване као базичне. Услуге су
подијељене на 12 код којих су циљна група грађани: порез на доходак,
тражење посла, социјално осигурање, лични документи, регистрација
аутомобила, дозвола за градњу, пријављивање полицији, јавне
библиотеке, извод из матичних књига рођених и вјенчаних, упис у
средњу школу, промјна пребивалишта и услуге везане за здравствену
заштиту и 8 код којих је привреда циљна група: доприноси за
запослене, порез на добит предузећа, ПДВ, регистрација предузећа,
подношење података статистичкој служби, царинска декларација,
дозволе везане за заштиту животне средине и јавне набавке.
За степен доступности коришћена су два различита критеријума
– on-line доступност јавних услуга (availability of public services online)
који је поставио еЕвропе 2002 акциони план и потпуна on-line
доступност (full online availability), коју је увео акциони план eEurope
2005.
Када је у питању «проста» on-line доступност услуга,
направљена је разлика између 4 стадијума:
1. Доступне информације потребне за започињање процедуре;
2. Једносмјерна интеракција – могућност преузимања
документа у не-електронском, папирном облику;
3. Двосмјерна интеракција – покретање процедуре помоћу
службеног електронског документа;
4. Потпуна електронска обрада предмета.
Потпуна on-line доступност из другог акционог плана поклапа
се са четвртим стадијумом. Истраживање је показало да се већина
услуга које су доступне on-line у посматраним државама налази између
једносмјерне и двосмјерне интеракције. Чак ни 15 „старих“ држава
чланица ЕУ нису у потпуности ушле у стадијум двосмјерне
интеракције. Иако се и ICT и управа константно убрзано реформишу у
већини европских земаља, може се рећи да су електронска управа и
пружање јавних услуга on-line и даље новина за многе европске
грађане. У том смислу, за електронску управу је од пресудне важности
да привуче и задржи on-line кориснике. Тим прије што је јасно да
66
успостављање система електронске управе представља не само

компликован, већ и скуп процес, а може се претпоставити да се ти
трошкови могу само увећавати уколико се, усљед недовољног броја
корисника, паралелно одржавају «папирне» и електронске процедуре.
С тим у вези, задовољни корисник е-Услуга свакако јесте још
један битан предуслов за успјех. Зрелост on-line јавних сервиса у
Европској унији се константно побољшава и сада је на таквом нивоу да
је двосмјерна интеркација између грађана и владиних институција
постала стандард. Скоро 50% сервиса дозвољава грађанима да
комплетан административни процес обаве потпуно on-line. Ово
доприноси ефикаснијем и ефективнијем пружању сервиса. Индекс
софистикације on-line јавних сервиса порастао је за 6% у 2006. години
у 15 "старих" земаља чланица, а чак за 16% у нових 10 земаља чланица
ЕУ. Аустрија је водећа у пружању е-Government сервиса, а прате је
Малта и Естонија. Од 2001, преглед развијености е-Gov сервиса мјери
доступност јавних сервиса путем Интернета у земљама чланицама ЕУ,
плус Исланд, Норвешка и Швајцарска. Милијарде евра пореских
обвезника уштеде се сваке године кроз модернизацију
административних процеса у 25 земаља чланица ЕУ. "Интелигентна
достава сервиса" је сљедећи изазов, каже се у посљедњем е-Government
прегледу Европске комисије из августа 2006. године.
Развој информационог друштва није могућ без јачања свијести
грађана о могућностима које оно пружа. ICT су средство чије
кориштење омогућава равноправно учешће свима у развоју
информационог друштва. Различитим промотивним активностима
треба стога мотивисати грађане за учешће у његовој изградњи. Такође
је важно имати у виду да немају сви грађани једнаку могућност
приступа и кориштења ICT. Информационо друштво има потенцијал
дистрибуирати ресурсе знања по начелу једнакости, креирајући једнаке
прилике за све. То укључује и надилажење традиционалних препрека у
виду мобилности или географске удаљености. Посебно је важно да
активну улогу у промоцији информационог друштва преузму и органи
управе, привредне организације и остале институције, универзитети,
школе, удружења информатичара и други.
Потребно је разним промотивним акцијама подизати свијест
јавности о могућностима које пружа информационо друштво, те
мотивисати грађане за учешће у његовој изградњи, а јавност
информисати о техничким, економским и друштвеним аспектима
прелаза на информационо друштво. При томе посебну улогу имају
утицајни јавни медији и образовне институције.
67
4. ЕЛЕКТРОНСКА ВЛAДА И
ЕЛЕКТРОНСКА УПРAВА
Економија развијених земаља тарнсформише се са индустријске

основе на основу подржану знањем и информацијама. У тим
трансформацијама, власт мора да заштити економске интересе грађана,
као и да трансформише своје функције и сервисе. Власт постаје сервис
провајдер и креатор политике, дужан да ослушкује интересе грађана и
да промовише њихове економске и друштвене интересе. Као креатор
политике, власт је дужна да сагледа планирање за дигитално друштво у
цијелости: електорнска влада је само један дио овога посла.
Слика: Шематски приказ организације е-Government-a
68
4.1. Електронска Влада
Проблем увођења е-Владе изузетно је сложен, имајући у виду

његов велики утицај на функционисање цјелокупног друштвеног
система и његову организационо-техничку сложеност. Сходно томе,
адекватно планирање и праћење реализације императив је за увођење
система е-Владе.
Проблемом планирања увођења е-Владе највише су се, бавиле
најразвијеније земље, а посебно СAД. Иницијални материал
публикован је од стране NECCC 1999. под насловом Electronic
Government: A Bluepring for States.
На скупу NECCC Symposium 2000 одржаном у децембру 2000. у
Лас Вегасу изложен је материјал под насловом: E-Government Strategic
Planning.
Сматра се да ће се владање у сљедећој декади промјенити више
него што се промијенило у току цијелог претходног вијека примјеном
технологије е-Владе. Е-Влада већ производи промјене у постојећим
прописима и креира нове прописе и политике. Сматра се да ће нове
информационе технологије довести до значајних промјена и у самој
организацији власти.
Правилна примјена омогућава унапређење односа власти са
грађанима (данас их често називају и корисницима) тако што развија и
унапређује сервисе и чини их доступнијим већем броју грађана.
NECCC сматра да је од суштинског значаја за врхунско
руководство да прихвати ове изазове и да упутства, попут оног датог у
матријалу, могу да помогну постављању професионалних стандарда за
е-Владу. Изабрани представници власти оцјењују се према својим
способностима да буду лидери у технологији, као основи за развој
економских стратегија, као и алатима за унапређење владиних сервиса.
Ситуација у Републици Српској, као ентитету који се налази у
земљи са специфичним условима, намеће да се овакав став размотри
бар у два аспекта:
- у коликој мјери постојећи техничко-технолошки услови, став
руководећих људи и способност корисника за примјену
потребих елемената IT ограничавају спровођење једног оваквог
опредјељења и
69
- у коликој мјери одлука за прихватање и спровођење оваквог

опредјељења може да помогне бржем прикључивању
савременим свјетским пословним и друштвеним стандардима и
системима.
Циљ електронске владе није само постављање информација на
Интернет и пружање различитих сервиса грађанима, већ и вертикална
и хоризонтална комуникација унутар саме државне управе и њених
појединих сегмената. Овакав проток инфомација на нивоу државне
управе и локалне самоуправе више пута подиже ниво оперативности и
ефикасности.
4.2. Електронска Управа
Електронска управа је феномен који је у фази развоја, феномен

који непрекидно добија нове елементе, и који веома брзо проширује
поље своје примјене. Уопштено посматрано електронска управа је
потпуно обављање послова управе електронским путем без употребе
папира, али не само то, већ и више од просте информатизације
70
рутинских послова управе. Електронска управа је начин на који владе

користе нове технологије да би грађанима обезбједиле једноставнији и
бржи приступ информацијама и услугама. Помоћу електронске управе
подиже се квалитет услуга које обавља јавна управа и омогућава се
грађанима да лакше узму учешће у раду демократских институција.
Коришћењем нових технологија у свом раду управа постаје
ефикаснија, поузданија и јефтинија. Све развијене земље одлучују се за
увођење електронска управе која се намеће као предуслов за брз
напредак и развој у 21. вијеку. Примјеном нових метода управљања и
увођењем модерних технологија у управу све више слаби контролна, а
јача услужна функција управе. Заједничка особина која постоји у
иницијативама за увођење електронске управе широм свијета јесте да
се инсистира на томе да управа буде више орјентисана ка грађанима и
да њен рад буде лакше доступан оку јавности. Функционисање
електронске управе ће омогућити већу транспарентност у раду органа
управе.
Развој електронске управе засноване на употреби ICT омогућава
повећавање квалитете услуга од стране управе, пружање квалитетних
информација грађанима и пословним субјектима, те ефикасније и
транспарентније пословање.
Електронска управа се може посматрати од “on-line приступа
сервисима” до “алата за изградњу и обнову демократије”24.
Суштину модернизације чини овладавање информацијамa.
Стварање и преношење знања старим методама није ефикасно,
довољно брзо нити систематизовано.
Јавна управа се постепено од контроле преусмјерава на услуге
које се концентришу на потребе корисника. У том процесу успјех
зависи од количине и квалитета информација којима располажемо,
како их примјењујемо и како користимо могућности ICT. Оне разарају
вријеме и простор као баријере. Управљање људским ресурсима
окреће се од традиционалне усмјерености на послове, задатке и
одговорност ка управљању знањем, вјештинама и способностима.
Како каже академик Еуген Пусић „Управа, треба бити ефикасна
и економична, али у исти мах такође, поштена и праведна, те отпорна у
неочекиваним околностима и еластична».
24
Pedro G. Gonnnet: "The Future of Informatics as Scientific Discipline", UPGRADE The
European Online Magazine for the IT Profesiional, (http://www.upgrade-cepis.org), Vol II,
No.4, August 2001.
71
Појам «Government» нема јединствену дефиницију и његово

тумачење варира у различитим културама. У САД-у, под овим се
појмом подразумијева укупна власт, што укључује све ступове и нивое
власти. У Великој Британији, као и у Француској («Government ») и
Њемачкој («Regierung»), под овим се појмом подразумијева извршна
власт, док се у САД-у за овај појам употребљава термин
«administration» или администрација. Ја ћу овај појам користити као
«јавна управа», односно «електронска јавна управа», мислећи
првенствено, но не искључиво, на извршну власт, јер је она
традиционално била кључно мјесто у пружању јавних услуга.
eУправа
укинути све препреке и ограничења…
(било када, било шта и било гдје)
Слика: електронска управа - савладава све препреке и ограничења
72
4.2.1. Дефинисање електронске управе
У литератури се наилази на различите дефиниције електронске

управе, а једна од свеобухватнијих је:25
Електронска управа је начин организовања јавног менаџмента у
циљу повећања ефикасности, транспарентности, лакоће приступа и
могућности одговора на захтјеве грађана, интензивним и стратешким
коришћењем ICT у унутрашњем менаџменту јавног сектора (односи
унутар и између појединих управа), као и у свакодневним односима са
грађанима и другим корисницима јавних услуга.
Дефиниција из пословне перспективе:

Електронска управа је управа која препознаје могућности и
утицај ICT на управљање у условима дигиталне економије и која их
максимално користи да побољша интерне процесе у циљу пружања
висококвалитетних услуга и успостављања менаџмента оријентисаног
према корисницима.
Из перспективе корисника дефиниција би гласила:

Електронска управа је примјена алата и техника е-Пословања на
пословање јавне управе како би се побољшао квалитет услуга и
смањили трошкови за грађане и пословне организације26:
- Ефективан и ефикасан метод за спровођење пословних
трансакција,
- Могућност да се побољша ефективност и ефикасност
функционисања јавне управе,
- Много већа транспарентност функционисања јавне управе
према грађанима,
- Коришћење ICT да би се грађанима омогућио једноставан
приступ до побољшаних кориснику оријентисаних сервиса и то
у било које вријеме и на било којем мјесту.
25
Ivet Tooy, Electronic Government: Cross-sectoral Development of Information
Tehnology in Central Government Administration, Boston, 2002.
26
http://www.vidyainc.com
73
Неке од дефиниција су и ове:
Електронска управа је WEB базирана технологија коју користи

јавна управа као комуникациони канал који је понуђен посјетиоцима,
грађанима, пословним партнерима, јединицама локалне самоуправе,
владиним и невладиним институцијама и запосленима. Aко се
посједује одговарајућа инфраструктура, ако грађани имају повјерење у
ICT (вјерују у приватност и заштиту својих података), ако постоје
дефинисани односи између заинтересованих партнера (јединица
локалне самоуправе, владе, пословних субјеката, грађана) онда можемо
саградити стабилну «грађевину» електронска управе.
Електронска управа је капацитет и воља јавног сектора да
развије употребу ICT у циљу унапређења пружања услуга грађанима -
(УН)
Електронска управа има за циљ да омогући лакшу, јефтинију,
транспарентнију интеракцију између владе и грађана (G2C), владе и
компанија (G2B), самих владиних агенција (G2G) - (Свјетска банка).
Електронска управа је употреба ICT, а нарочито употреба
Интернета као инструмента за постизање боље управе - (ЕУ).
Једна од најбољих дефиниција «електронска управе» јесте да се
ради о «on-line размјени информација и пружању услуга грађанима,
пословним субјектима и другим управним организацијама или
агенцијама (Извештај са 18. UN/INTOSAI семинара о употреби ICT у
ревизији управе, 2005)
На другим мјестима налазимо објашњења по којима је е-Управа
или електронске управа системско коришћење ICT за подршку
функцијама управе усмјерене ка њеним корисницима, а прије свега,
обезбјеђење информација и пружање услуга.
Обзиром да се електронске управа најчешће помиње у
контексту јединица локалне самоуправе може се дефинисати и као
«могућност за локалну управу да стави на располагање информације и
сервисе путем WEB-а, преко touch screen киоска, или на основу
интерактивног препознавања гласа. Ове услуге и сервиси се стављају
на располагање грађанима и пословним партнерима, а расположиви су
24 часа дневно 365 дана годишње»
74
OECD је 2001. године упутио документ са садржајем задатака

које чланице OECD-а требају до 2010. године испунити на путу до
успостављања пуне функционалности е-Government-а. У том
документу е-Government дефинишу као: „Употреба ICT-а, и посебно
Интернета, као оруђа за постизање бољих резултата Владе”.
4.2.2. Развој електронске упрaве
Већ сада је јасно да је пут од «папирне» до електронске управе

дуготрајан и да подразумијева небројено много корака. У овом
тренутку је корисно сагледати најтипичније стадијуме у развоју
електронске управе. UNPAN27 (On-line мрежа Уједињених нација за
јавну управу и финансије) је развила модел (Web Measure Assesment
Model) по коме свака управа на путу до електронске пролази кроз пет
стадијума on-line присуства.
1. «Присуство у зачетку» (emerging presence) је први стадијум
у коме су информације које су на располагању базичне и ограничене.
On-line присуство управе се састоји од web-странице и/или
официјелног web-сајта. Линкови према појединим министарствима
могу, али не морају да постоје, као и линкови према другим (локалним)
нивоима власти. У архиви web-сајта могу се наћи неке информације –
нпр. Експозе тренунтог предсједника владе или Устав. Ипак, већина
информација је статична и опције које грађани могу да користе су
ограничене.
2. «Појачано присуство» (enhanced presence) је други стадијум
у коме управа пружа више извора информација о јавној политици коју
води и то се односи и на актуелне и на архивиране информације.
Информације се појављују у облику текстова, закона и других прописа,
извјештаја, информационих билтена, као и база из којих се могу
преузети подаци. Корисници могу да претражују базе података и
постоји опција «помоћ» (help), као и мапа сајта. Иако се о ради о нешто
софистициранијој фази, интеракција је још увијек једносмерна –
информације првенствено иду од управе ка грађанима.
3. «Интерактивно присуство» је трећи стадијум у коме on-line
услуге управе постају интерактивне са циљем да се корисницима
пруже погодности као што су обрасци (формулари) – нпр. за пореску
27
On-line мрежа Уједињених нација за јавну управу и финансије
75
пријаву или захтјев за продужење (возачке) дозволе који се могу

преузети са сајта. За неке јавне информације пружају се чак и аудио и
видео извори. Јавни службеници се могу контактирати путем
електронске поште, факса, телефона или поштом. Сајт се редовније
ажурира.
4. «Трансакционо присуство», је претпосљедњи стадијум у
еволуцији електронске управе, омогућава двосмјерну комуникацију
између корисника и управе. Укључује опције за плаћање пореза,
подношење захтјева за личну карту, пасош, изводе из матичних књига,
продужавање возачке дозволе и друге интеракције, тако што омогућава
грађанима да своје захтјеве подносе on-line – 24 сата дневно, 7 дана у
недјељи. Грађанима је омогућено и да плаћају казне (за саобраћајне и
друге прекршаје), таксе за различите услуге или порез путем
кредитних или дебитних картица. Привредници су у могућности да
подносе on-line понуде и учествују на on-line тендерима путем
сигурних линкова.
5. «Умрежено, интегрисано присуство» - назива се још и
«електронска управа без шавова» (seamless e-Government) или
«јединствена електронска управа» (joined-up e-Government) - требало
би да представља најсофистициранији стадијум у развоју једне
иницијативе ка електронској управи. Најједноставније речено,
представља интеграцију свих могућих интеракција (G2G, G2C, C2G...)
Управа охрабрује партиципативно доношење одлука и спремна је и
способна да укључи друштво у отворени двосмјерни дијалог. Путем
интерактивних механизама као што су формулари за web коментаре и
иновативни механизми за on-line консултацију, управа активно позива
грађане и друге актере да изразе своје ставове о мјерама јавне политике
и укључе се у законодавни процес. Подразумијева се да у овом
стадијуму мора доћи до интеграције различитих јавних агенција и
организација уз њихову пуну сарадњу и разумијевање основних
концепата не само електронске управе, већ и колективног доношења
одлука и партиципативне демократије.
Овај, за већину још увијек недостижни идеал, сликовито се
означава и изразом «јединствени шалтер» (single window), на коме
грађани умјесто службеника са неколико «кликова» долазе до било
које информације и услуге у надлежности било ког органа управе.
76
У многим публикацијама на тему Е-Government-а28, често се за

објашњење развоја e-Government-а узима сљедећи модел Bauma и Di
Maioa29, познатији као «Гартнеров модел»:
Корист за пословне субјекте и грађана
Трансформација
Карактеристике:
Персонализација,
Трансакције Демократија,
Интегрисана испорука
Карактеристике: услуга
Портали, Потпуна
Интеракција интеракција,
Самоуслуживање
Присутност Интранет,
Ограничена
двосмјерна
интеракција.
Дигитализација, Web представљање
Web представљање
Слика : Гартнерове 4 фазе развоја e-Government-а.

Темељено на Baum, C., Di Maio, A. Gartner's Four Phases of E-Government Model.
Gartner Research Note, 21 November 2000. Str. 1.
28
Gandhi S., Conrad C. E-Government Initiative At City Of Orlando: Current Trends And
FutureDirections. URISA 2001 Conference, October 2001. Web stranica:
http://www.flurisa.org/documents/E_government%20Paper%20By%20Sanjiv%20Gandhi.pdf ;
Seiffert J. W., Petersen E. R. The Promise of all Things E? Expectations and Implications of
Electronic Government. 97th Annual Meeting of the American Political Science Association,
Information Technology and Politics Section, 2001. Web stranica:
http://wc.wustl.edu/workingpapers/Seifert_Petersen.pdf ; Budge, E. C. Foundations of E-Government.
Digital Oportunities for Development. Learn Link, 2004. Str 331-362. Web stranica:
http://learnlink.aed.org/Publications/Sourcebook/chapter6/Foundations_egov_modelofuse.pdf., itd.
29
Baum, C., Di Maio A. Gartner's Four Phases of E-Government Model. Gartner Research Note, 21
November 2000, str 1.
77
Овај модел се заснива на четири фазе: присутност, интеракција,

трансакција и трансформација.
Ове фазе се смјењују, при чему је свака нова фаза технолошки
захтјевнија од претходне, подложнија горе наведеним изазовима, али и
способнија остварити већу (јавну) корист за грађане. Насупрот овом
приказу, теорија познаје и друге моделе па ћу овдје навести и Laynea и
Leeja30 модел:
Хоризонтална
Велика интеграција
Т Потпуно
Е интегрисани
Х системи, Потпуни
Вертикална one-stop-shop
Н
О интеграција
Л
Ш Повезивање на
К вишим нивоима,
А Интеграција
Трансакције
сличних функција
К
О Услуге и формулари
М on-line,
П Динамичке базе
Л Присутност података
Е
К Каталог,
С
Н Презентације,
О
Web странице.
С
Т
Мала
Дјелимична Потпуна
Интеграција
Слиа: Димензије и фазе развоја e-Governmenta.

Извор: Layne, K., Lee, J. Developing fully functional E-government: A four stage model.
Government Information Quarterly 18 (2001). Str. 122-136.
30
Layne K., Lee. J. Developing fully functional E-government: A four stage model. Government
Information Quarterly 18 (2001). Str. 122-136.
78
Оба модела имају одређене сличности, с веома истанчаним

разликама. Док се код Gartner-а наглашава постизање веће јавне
користи (Baum и Di Maio користе термин «корист за конституенте»,
или «constituent value»), Layneov и Leejev модел, пак, ставља нагласак
на степен и смјер интеграције коју свака нова фаза остварује уз задани
ниво технолошке и организационе комплексности. Поред ова два
модела, у оваквим се анализама користе још и бројни други модели,
попут већ наведеног УН-овог модела са 5 фаза и модела Свјетске
банке посматраног кроз 3 фазе, итд31
У моделу Layneja и Leeja се, као и код Gartnera користе четири
фазе, с нешто измијењеним називима и донекле другачијим обимом:
каталогизирање, трансакција, вертикална интеграција и хоризонтална
интеграција. За задњу се од ових фаза може рећи да је истовјетна
Gartner-овој анализи (хоризонтална интеграција представља напредну
фазу трансформације), док су прва, друга и трећа донекле различите.
Каталогизирање је према Layneu и Leeju фаза гдје се е-Government
активности неког органа управе своде на приказивање основних
информација на својој web страници. До важније трансформације овдје
не долази, интеракција с грађанима се обично води или телефоном или
е-mail сервисом. Гартнеров модел вјештачки дијели ову фазу на двије:
присутност и интеракцију.
Layen-ов приступ полази за тим како је логично да ће се већ код
постављања web странице (чиме се номинално осигурава статус web
присутности) поставити прозор за контакт с надлежним органом, бар
линком на е-mail адресу. Гартнерово расчлањивање, с друге стране,
донекле даје до знања како у организационом погледу прелаз с пуке
web присутности до донекле елабориране интеракције с грађанима
представља доиста драматичан скок.
Друга фаза је фаза трансакције, гдје се поједине услуге
омогућавају грађанима успостављањем трансакционих
информационих система повезаних са on-line базама података. У овој
фази, грађани већ могу плаћати обавезе преко интернета, испуњавати
формуларе за промјену адресе или издавање неке исправе, и сл. Ове
услуге, иако корисне, изводе се на постојећој информационој,
информатичкој и организационој инфраструктури, што значи да се
запримљени унос преко front-end-а (у овом случају web странице)
обрађује каткад и «ручно», јер је због, на примјер наслијеђених
31
Radi usporedbe različitih modela u analizi tijeka E-Government transformacije, konzultirati:
Egovernment from a User's Perspective. APEC Telecommunications and Information Working
Group, 2004. Web stranica: http://www.apectel29.gov.hk/download/bfsg_14.pdf , str. 22-27.
79
информационих система и њихове међусобне неусклађености,

немогуће ефикасно интегрисати процесе и податке. Ипак, у овој фази,
јавља се све већа потреба за back-end интеграцијом.
Стога у трећој фази, код Leeja, долази до одређеног степена
интеграције. Ову фазу одликује за сада само вертикална интеграција, у
којој у испоруци одређене услуге сарађују сродни органи на
различитим нивоима власти или јединице унутар организационе
структуре. Због испреплетености функција различитих организација у
испоруци јавне услуге, све су већи захтјеви за тзв. хоризонталном
интеграцијом, која обиљежава коначну, четврту фазу е-Government-а.
Layn-е сматра како у овој фази долази до изражаја велика
неусклађеност између функција и различитих услуга, па се ствара
притисак и за тим видом усклађивања, поред усклађивања различитих
разина јавне управе32. Стога, задња фаза укључује и вертикалну и
хоризонталну интеграцију.
Према моделу Bauma и Di Maioa, процес сазријевања
иницијатива електронске управе се одвија кроз четири фазе. Већина
влада почиње са пружањем електронских информација, намијењених
различитим циљним групама. Временом притисак јавности и жеља за
повећањем интерне ефикасности захтијевају дистрибуцију
комплекснијих услуга. Овај процес се одвија у фазама у којима
различите услуге постају постепено доступне. Избор услуга које влада
одлучи да понуди електронским путем зависи од два фактора: један је
потражња јавности за одређеним услугама, а други је смањење
интерних трошкова.
Проучавајући доступну литературу и радећи низ година у
пракси сматрам да се развој електронске управе и нивои услуга, могу
најадекватније представити у сљедеће четири фазе:
1. Присуство – превођење података у дигитални облик и њихово
представљање на Интернету.
2. Интеракција – учешће циљних група у различитим процесима и
доступност одређених услуга.
3. Трансакција – двосмјерна размјена информација и обављање
различитих услуга.
32
Layne K., Lee. J. Developing fully functional E-government: A four stage model. Government
Information Quarterly 18 (2001). Str. 125.
80
4. Трансформација – потпуна интеграција процеса и

трансформациона промјена.
Прва фаза развоја електронске управе представља присуство
владе и органа управе, односно јединица локалне самоуправе на
Интернету, а обезбјеђује јавности, у првом реду грађанима и
пословним субјектима (G2C и G2B), релевантне информације. Овакав
начин презентација владе на Интернет је сличан памфлету или
брошури. Вриједност коју јавност има од овога је јавна доступност:
процеси су објашњени и транспарентнији су, што доприноси
демократизацији, али и ефикаснијем обављању услуга. У односу G2G
различите јавне институције могу кроз електронски медиј другим
институцијама дистрибуирати своје статичне инфромације.
Друга фаза развоја електронска управе представља интеракцију
између јавне управе те корисника и пословног окружења (G2C и G2B).
Корисници могу постављати питања путем е-maila, претраживати базе
података, учитавати и снимати обрасце и документе, што им значајно
штеди вријеме у односу на обављање ових активности
традиционалним путем. Све информације су доступне 24 часа дневно,
док би се на шалтеру могле добити само током радног времена. Ова
фаза за интеракцију G2G означава употребу локалних мрежа, те
размјену података путем е-maila или Интранет апликација.
У трећој фази повећава се комплексност технологије; она
претпоставља да се све трансакције могу обавити без напуштања
канцеларије. У овој фази јавне управе доступнима чини услуге као
што су пореске пријаве, продужење дозвола, предавање различитих
захтјева или електронско гласање. Трећа фаза је технолошки
најзахтјевнија, а подразумијева и остваривање законских и других
предуслова да би се могла имплементирати. С обзиром на степен на
којем се врши интеракција јавности са управом потребно је
имплементирати електронски потпис, те предузети све мјере заштите
приватности и осигурати заштиту података, али и обезбиједити
законски оквир за легалан трансфер ових услуга. С пословног аспекта,
владе у овој фази почињу са електронским апликацијама за јавне
набавке и друге конкурсе. С обзиром на степен на којем се врши
интеракција јавности са управом потребно је имплементирати
електронски потпис, те предузети све мјере заштите приватности и
осигурати заштиту података, али и обезбиједити законски оквир за
легалан трансфер ових услуга:
- Прво, потребно је да сваки грађанин може са апсолутном
сигурношћу да буде позитивно идентификован од стране
81
система. Потребно је свим грађанима издати нове личне карте

са паметним чипом (ЅMART), или на други начин осигурати
примјену електронског потписа.
- Друго, потребно је остварити безбједну електронску
комуникацију између корисника и система, без обзира да ли је
корисник на неком јавном електронском киоску, у канцеларији,
или код куће на свом личном рачунару.
- Треће, уколико се за услугу плаћа административна такса,
потребно је имати већ установљен и разрађен банкарски систем
за безготовинско електронско плаћање.
С пословног аспекта, управа у овој фази почињу са
електронским апликацијама за јавне набавке и друге конкурсе.
До реализације четврте фазе ће се доћи када се интегришу сви
информациони системи и кад јавност (G2C, G2B) може добити све
услуге на једном виртуелном шалтеру. У овој фази смањење трошкова,
повећање ефикасности, и задовољство корисника достижу највиши
ниво. Јединствено полазиште за све услуге је крајњи циљ свих
иницијатива електронске управе. Највећи фактор ризика у достизању
овог циља представља став саме управе јер подразумијева драстичну
промјену културе, процеса и одговорности у оквиру органа управе.
Овај циљ је немогуће остварити без промјене рада и навика јавних
службеника, као и без увођења нових модела сарадње међу њима.
Јединствени шалтер није могуће остварити без примјене ICT. Мора се
поћи од добрих идеја, преко децентрализације и шире примјене нових
технологија, преко интеграције и стандардизације до интегрисаног уп-
рављања и зрелости услуга.
4.2.3. Основни модaлитети
Електронска управа користи информационе и

телекомуникационе технологије са циљем радикалних измјена у
пружању услуга грађанима и јавности (G2C), пословним субјектима и
другим правним лицима (G2B), запосленима у управи (G2E) и другим
нивоима управљања (G2G)
82
Појавни облици електронске управе изражавају се кроз однос

управе са 4 различите групе субјеката (корисника) – грађанима,
пословним субјектима, остатком управе и запосленима у управи.
КОМУНИКАЦИЈА У ЕЛЕКТРОНСКОЈ ВЛАДИ

Влада
Републике Српске
G2B G2C
Privredni
Privredni subjekti Грађани
G2G
Јесинице локалне
самоуправе
eGovernment
G2C G2B G2E G2G
Poverenje - Privatnost & Zaštita

Technologija & Komunikaciona Infrastruktura
4.2.3.1. Управа - Грађани (Government to

Citizens, G2C)
G2C G2C (Government to Consumer) - у
G2C (Government to Consumer) овом, најтипичнијем односу,
управа обавља своју основну
улогу «сервиса грађана».
Обухвата све од издавања личне
карте до учешћа грађана у
доношењу одлука у области јавне
политике. Оно што разликује
електронска управу од «обичне
83
управе» у овом односу јесте чињеница да грађани могу да приступе

информацијама и добију услугу брзо, користећи широк дијапазон
механизама, било када и са било ког мјеста.
Све већа распрострањеност Интернета као главног
комуникационог медија и његова приступачност довела је управу у
позицију да искористи његове могућности и побољша свој однос са
грађанима, своје услуге учини доступнијим и прегледнијим, а одговор
управе на захтјеве грађана учини бржим.
- Омогућава кориснику да лако одреди који дио услуге му је
потребан и како да му приступи;
- Сервис је доступан 24 часа дневно, а такође је лако доступан и
хендикепираним особама које нису у могућности да лако
мијењају локацију;
- Управа може лако да добије одговор на то шта грађани мисле о
њеним услугама и на основу тога их коригује;
- Single touch point – мора се омогућити да једним уласком на
Интернет корисник може да приступи свим потребним
информацијама.
Грађанин је главни корисник услуга е-Governmenta а његово

задовољство један од основних циљева е-Governmenta. Потребно је
установити и одржавати комуникационе канале са грађанима, преко
којих се сакупљају информације о потребама и жељама грађана.
Приоритет имплементације нових е-Услуга потребно је прилагодити
тим потребама. На тај начин грађани се укључују у порцес доношења
одлука о усмјерењима е-Governmentа. Грађане је потребно
информисати о новим е-Услугама преко различитих медија. Е-
Government ће постићи своју намјену само ако грађани буду доиста
користили е-Услуге, а много се може постићи већ са коректном
имплементацијом портала е-Governmenta, на којем се на
систематизован начин пласирају нове е-Услуге и потиче њихова
употреба.
У групу сервиса C2G и G2C потребно је посебно укључити
идентификацију грађана електронским путем увођењем тзв.
електронске личне карте, односно "интелигентних" електронских
картица, због заштите и сигурности података.
84
Сервиси C2G и G2C требају да омогуће грађанима да преко

Интернета обаве све послове у вези са плаћањем пореза, преузимањем
личних докумената, пријавама рођења и смрти, заказивањем вјенчања,
те доступност разних сервисних информација као и учешће у
демократским процесима.
4.2.4. Управа - Пословни субјекти (Government to

Business, G2B)
G2B G2B (Government to Business) –

G2B (Government to Business) сервиси укључују сервисе за
провођење јавних тендера и
набавки путем Интернета,
сервисе за пословање управе са
банкама електронским путем,
сервисе за добијање упутстава,
информација и законских
процедура за које су пословни
субјекти заинтересо-вани итд.
Односи управе и пословних субјеката, тј., правних лица су
вишеструки. Правна лица су за управу добављачи, њени партнери у
неким заједничким пословима, корисници њених услуга, а понекад и
конкуренти. Комуникација управе са правним лицима представља
потенцијално највећу могућност за повећање ефикасности економије.
Веома су значајни системи који омогућују размјену електронских
докумената различитих намјена и посебно могућности ефикасног
руковања финансијским документима. На тај начин постиже се
скраћење времена извршења сложених трансакција и стварају се добре
подлоге за квалитетно одлучивање.
Пословни субјекти као корисници е-Услуга се не разликују
битно од грађана. Aли за разлику од грађана поред улоге корисника е-
Услуга могу имати и улогу партнера јавног сектора, који заједно са
различитим институцијама унапређују е-Government. Сервиси B2G
ће омогућити да привредници обављају све послове са државом
електронским путем. Ови сервиси између осталог укључују:
регистрацију предузећа, плаћање обавеза према држави, пријављивање
85
запослених, плаћање обавеза према запосленима, контролне механизме

за све наведене функције.
Иако је концепт електронска управе првобитно настао имајући у
виду грађане, сада се исто толико везује за пословно окружење и
економске реформе. Електронска управа омогућава електронске
трансакције између управе и приватног сектора, умањује бирократију и
поједностављује поступке и на тај начин помаже привредницима да
буду конкурентнији. У том смислу, однос се не разликује много од
претходно описаног, с тим што се овдје не ради о издавању извода из
матичних књига или возачкој дозволи већ о порезима, јавним
набавкама и тендерима. Са друге стране, пословно окружење у овом
односу има веома активну улогу јер се појављује не само као корисник
електронске управе, него и као снабдјевач – хардвера и опреме, и све
чешће комплетних ICT система и софтверских апликација и пакета. Из
ове перспективе, немјерљив је и значај јавно-приватних партнерстава.
Неки од водећих свјетских произвођача у области ICT веома су
озбиљно схватили своју улогу. Тако је, нпр. IBM још прије 12 година
основао Инситут за електронску управу, са циљем да помогне
доносиоцима одлука да разумију и употријебе моћ информационих
технологија у трансформацији управе ка дигиталном друштву.33
4.2.4.1. Управа - Управа (Government to

Government, G2G)
G2G G2G (Government to Government)

G2G (Government to Government) - сервиси се имплементирају за
повезивање аутоматизованих
процеса између различитих нивоа
управе.
Успостављање комплетног
система електронске управе, са
становишта корисника подразу-
мијева повезивање читавог сис-
тема управе у једну цјелину, тако да се приступањем «јединственом
шалтеру» могу добити све информације и све услуге. Да би то било
33
(http://www- 1.ibm.com/industries/government/ieg/index.html)
86
могуће, неопходно је да постоји размјена података, ресурса и људи

између органа управе. Другим ријечима, корисника занима рјешење, а
не онај (орган) који га посједује.
Неповезаност различитих дијелова управе се често показује као
основни проблем «класичне» управе и представља најчешћи извор
незадовољству грађана и других корисника услуга управе.
Тежиште државног пословања прелази са управљања и надзора
на прибављање јавних добара и услуга грађанима и пословним
субјектима. Државно пословање са временом треба да достигне висок
ниво професионалности. То захтијева промјене организационе културе
државне управе као цјелине а такође и стручно напредовање сваког
службеника. Један од битних проблема, са којима се државе сусрећу
код увођења е-Governmentа су бирократске препреке, које отежавају
ефикасно извођење пословних процеса. Уклањање бирократских
препрека захтијева промјену организације, а још важније промјену
схватања властите улоге службеника. Уклањање бирократских
препрека можемо унаприједити са информатизацијом пословних
процеса. Поред информатизације пословних процеса потребно је
извести и ширу промоцију промијењеног начина рада међу
службеницима. Циљ је да они прихвате своју промијењену улогу у
сервисно - орјентисаном е-Governmentu. Извођење информатизованих,
оптимизованих пословних процеса такође од службеника захтијева
виши ниво техничког и пословног знања.
4.2.5. Управа - Запослени у управи (Government to

Employees, G2E)
G2E
G2E (Government to
G2E (Government to Employees)
VIRTUELNI TIM Employees) - Представља
коришћење информационе
и комуникационе
технологије за бољу
сарадњу и координацију
запослених у органима
управе и то:
Међусобну комуникацију
међу запосленима,
благовремено
87
обавјештавање и проток информација, потребе е-образовања у

органима управе и јединицама локалне самоуправе те управљање
знањем.
4.2.6. Сервиси електронске управе
Сви органи управе би требали да постигну иницијални ниво

развоја електронске управе, а то је доступност информација на
Интернету. Остали нивои у развоју се постепено стварају у складу са
дефинисаним и усвојеним глобалним и локалним плановима развоја
електронске управе и успостављање „добре праксе“ за даљи развој.
Планови развоја електронске управе би као приоритет требало
да имају сљедећих 20 сервиса (12 за грађане и 8 за привреднике)
дефинисаних од стране Европске уније.
4.2.7. Сервиси управа–грађани:
1. Порез на промет (пореска пријава, обавјештење о процјени),

2. Сервиси тражења запослења код Завода за запошљавање,
3. Социјално осигурање,
4. Лична документа (пасош, лична карта и возачка дозвола),
5. Регистрација аутомобила (нових, коришћених и увезених),
6. Добијање грађевинске дозволе,
7. Пријава полицији (нпр. у случају крађе),
8. Јавне библиотеке (доступност каталога и алата за претрагу
публикација),
9. Изводи из матичних књига (рођење, вјенчање, смрт),
10. Пријава на конкурс за више образовање/факултет,
11. Обавјештење о пресељењу (промјена адресе)
12. Услуге у вези за здравством (интерактивни савјети у вези са
доступношћу услуга у различитим болницама; заказивање
прегледа у болницама).
88
4.2.7.1. Сервиси управа–привреда:
1. Социјални доприноси за запослене,

2. Порез на добит предузећа: пореска пријава, обавјештење,
3. Порез на додату вриједност (ПДВ): пореска пријава,
обавјештење,
4. Регистрација новог предузећа,
5. Подношење података канцеларијама које се баве статистиком,
6. Царинске декларације,
7. Дозволе у вези са животном средином (укључујући и
извјештавање),
8. Јавне набавке.
4.2.7.2. Сервиси електронске управе за

службенике
1. Базе података потребне јавним службеницима,

2. Информације потребне јавним службеницима,
3. Образовање јавних службеника (е-учење),
4. Chat room,
5. Огласна табла.
Ови сервиси су широко прихваћени као најважнији и користе се
у Европској унији да би се мјерио напредак у одређеним земљама у
области електронске управе.
89
4.2.8. Сигурност података и информација
У посљедњој деценији двадесетог вијека, дошло је до правог

информационог бума. Информације су постале један од најважнијих
стратешких ресурса, а многи научни, привредни, безбједносни, лични
и други подаци смјештени у рачунарима могу имати врло високу
цијену, посебно ако се искористе у не дозвољене сврхе34. Количина и
вриједност информација у електронским базама података веома су
изазовна мета за људе који се баве криминалом. Криминалци
представљају друштвени слој који најупорније и најдосљедније прати
развој модерних технологија, максимално подешавајући своје
дјеловање новим технолошким достигнућима. Електронска управа је
једна од области људског дјеловања, која је још у фази развоја и чији
рад још увијек није у потпуности регулисан и заштићен прописима.
Велики број правних празнина које постоје у регулисању рада
електронске управе оставља много простора за злоупотребе.
Злоупотреба рачунарске технологије присутна је од самог почетка
употребе рачунра. У почетку примјене рачунра, само узак круг
њихових корисника, који су посједовали одређени ниво знања и
вјештине манипулације, био је у могућности да их злоупотријеби, што
није представљало превелику друштвену опасност. Брз развој
рачунарске технологије, њена све већа доступност широком кругу
корисника, појава микро и персоналних рачунара, лакоћа и
једноставност руковања њима, створили су услове за све веће и
друштвено опасније злоупотребе ове технологије. Рачунарски
криминал манифестује се кроз најразличитије облике злоупотребе
рачунара. Постојећа кривична дјела из области рачунарског криминала
не представљају коначно заокружену цјелину, пошто се свакодневним
развојем рачунарске технологије рађају нови видови злоупотреба.
Развој рачунарског криминала кретао се од првих злоупотреба
рачунарске технологије у финансијским институцијама, преко неких
видова који су у криминолошким истраживањима названи новим
облицима "криминалитета бијелог оковратника" (White Collar Crime),
до савремених облика електронског пиратства "хакерисања",
угрожавања приватности људи, саботажа учињених креирањем и
слањем "вируса и црва."35
34
Петровић С., Компјутерски криминал, МУП Републике Србије, Београд, 2001, стр.
17.
35
Бановић Б., Обезбјеђење доказа у криминалистичкој обради кривичних дјела
привредног криминала, Виша школа унутрашњих послова МУП Републике Србије,
Београд, 2002, стр. 131.
90
Рачунарски криминал, нажалост није заобишао ни електронску

управу. Информациони системи који постоје на нивоу читаве
електронске управе, базе података и непрестана повезаност управе са
спољним свијетом преко Интернета, чине је веома погодном метом за
вршење кривичних дјела у области рачунарског криминала. Колика
опасност пријети свијету од рачунарског криминала, говори и
чињеница да је на Десетом конгресу Уједињених нација за превенцију
криминалитета велика пажња посвећена том проблему. Уложено је
много труда у формулисање полазне дефиниције рачунарског
криминала која гласи: "Рачунарски криминалитет је општи појам који
обухвата кривична дјела која се врше посредством рачунарског
система или мреже, у рачунарском систему или мрежи, или против
рачунарског система или мреже. У принципу он укључује било које
кривично дјело које се врши у електронском амбијенту."
Због своје општости, ова дефиниција подразумијева и појавне
облике кривичних дјела рачунарског криминала који се могу извршити
у сфери рада електронске управе. У оквиру најновијих напора на пољу
сузбијања злоупотребе рачунарских технологија, Савјет Европе је
сачинио Конвенцију о сајбер-криминалу (Convention on Cyber crime).
Конвенција је донесена са намјером да ојача заштиту друштвене
заједнице од сајбер-криминала, подстакне заједничку казнену
политику европских држава и унаприједи сарадњу држава на
доношењу одговарајућих легислативних аката у овој области.
Конвенција својим одредбама дефинише шта је информациони систем,
шта је база података, шта је "провајдер", шта је пренос података итд.
Конвенција такође наводи које мјере треба да се предузму ради
сузбијања сајбер-криминала на националном нивоу и наводи облике
кривичних дјела сајбер-криминала. У Стразбуру је 28. 01. 2003. године
донесен Протокол уз Конвенцију о сајбер-криминалу који регулише
питање криминалних активности које имају за предмет ширење идеја
расизма и ксенофобије кроз рачунарске системе.
Осим правне заштите информационих система, неопходно је
што више усавршавати и техничку заштиту ових система. Са аспекта
заштите од рачунарског криминала, у функционисању било ког
рачунарског система постоји пет фаза, пет критичних тачака, у којима
је рачунарски систем отворен за злоупотребу. Те фазе су: улаз, излаз,
програмирање, употреба и пренос података. Функционисање
рачунарских операција у тим фазама неопходно је што боље
обезбједити од упада неовлашћених лица, прије свега бољом заштитом
91
информационих кодова легалних корисника и заштитом

комуникационих линија.
Наведна група проблема, сигурно није коначна листа ризика
који могу да се појаве у функционисању електронске управе. Логично
је да ће све масовнија употреба овог метода рада управе кроз праксу
открити још недостатака. Тренутно се улаже пуно напора да се ријеше
и избјегну познати проблеми. Упркос свим проблемима који могу да се
појаве при увођењу концепта електронске управе, као новог метода
рада органа управе, неспорно је да су користи које тај метод доноси
неупоредиво веће од проблема који могу да искрсну. Пред појавом
почетних тешкоћа не треба заборавити да је основни циљ увођења и
функционисања електронске управе модерна, поуздана, ефикасна и
економична управа, чији се рад заснива на начелу владавине права и на
досљедном поштовању људских права. Под модерном, ефикасном и
економичном управом подразумијевамо управу која на најефикаснији
могући начин обавља послове јавних служби, врши јавне услуге и
стара се о задовољавању потреба грађана. Због тога електронизацију
рада државне администрације треба схватити као дио цјелокупне
реформе управе, а не као техничко-технолошки подухват.
Електронизација рада јавне управе је један од "алата" који се користи у
процесу унапређења ефикасности јавног сектора и смањењу трошкова
рада управе. Употребом тог "алата" на правилан начин, остварују се
само позитивни ефекти, док ризици од злоупотребе постају само
теоријска могућност.
Електронска управа мора имати оквир за сигуран рад са
информацијама. Ово подразумијева да се морају предузети све мјере
заштите у информационим системима електронске управе како би се
минимизирала могућност губитка информација или њихово
неовлаштено мијењање или кориштење, што би у одређеним
случајевима могло изазвати несагледиве посљедице. Због тога је
потребно развити рјешења и дефинисати поступке и мјере којима ће се
омогућити информациона и комуникациона сигурност, те створити
механизми за њихову примјену. Ово је од кључног значаја, јер се тиме
стварају услови да сви субјекти који користе сервисе електронске
управе стекну повјерење да су трансакције које обављају са управом
поуздане, заштићене и са захтјеваним степеном повјерљивости. Мјере
заштите података у јавној управи такође, директно и индиректно, имају
значајан утицај и на повећање електронске сигурности у цијелом
друштву.
92
Но, претјерано и неумјерено фокусирање на сигурност може, с

друге стране, резултирати рјешењима која су сувише компликована и
скупа и која могу бити препрека за развој и примјену нових
технологија. Примјена и кориштење нових информационих техника и
производа и комуникационих мрежа је динамичан процес, што
захтијева перманентно и систематско сагледавање: могућности
приступа администрације критичним ресурсима, квалитета сервиса и
заштитних механизама. Дакле, неопходно је перманентно
процјењивати ризике, с једне стране, и сигурност система, с друге
стране, и тражити избалансирано рјешење. Сигурносни механизми,
такође, морају узети у обзир прописе о заштити личних података, и
онемогућити неауторизовано кориштење личних података који су
предмет законске заштите.
Подаци који тренутно постоје налазе се на различитим медијима
и у различитим информационим подсистемима. Пројекти по којима су
реализовани информациони подсистеми рађени су по интерним
методологијама и за интерну употребу. Поред интерне употребе мали
дио података се размјењује путем магнетних медија уз договорно
усаглашавање неопходних карактеристика (изглед слога, формат
записа и слично). Ово представља велико ограничење по питању
ажурности података, тачности и потпуности, те рационалности рада.
Постоје велике нејасноће у размјени података (ко, коме, када и како
доставља податке и у којим временским оквирима).
Савремени информациони системи се заснивају на поузданом
преносу података, заснованом на ISO (ISO - International Organization
for Standardization) стандардима. На техничком нивоу се политика
информационе сигурности дотиче више аспекта сигурности:
1. Сигурност приступа подацима - потребно је дефинисати начине,

на које се корисник може идентификовати, те осигурати, да може
приступати само е-Услугама и подацима, којима му допуштају
његове привилегије. Препоручена технологија за идентификацију
корисника је PKI (public key infrastructure). Имплементацијом
технологије PKI омогућено је реализовање многих захтјева
политике информационе сигурности. Неке од примјена PKI су:
- Дигитални потпис,
- Заштита података криптовањем,
- Заштита комуникација криптовањем комуникационих канала,
93
- Заштита е-mail-a криптовањем.

Увођењем PKI добијамо сљедеће сигурносне аспекте :
- Aутентификацију – Идентитет субјеката у међусобној
комуникацији је гарантован од стране институције која издаје
дигиталне сертификате поједним субјектима. То значи нпр. да
уколико систем даје индикацију да је неки корисник креирао
поруку, то је стварно урадио корисник, а не неко други ко жели
да се представи као тај корисник.
- Aуторизацију – одређивање појединачних дозвола за приступ
подацима и апликацијама.
- Повјерљивост – гарантовање да неауторизована особа нема
приступ подацима који се размјењују.
- Интегритет података – гарантовање да у току трансфера није
дошло до промјене оригиналних података.
- Непорецивост – немогућност порицања одобрене или урађене
трансакције.
2. Сигурност код преноса података - потребно је дефинисати, на

какав начин ће се обезбједити сигурност код преноса података на
релацијама G2C, G2B а и G2G. Препоручљиво је, да органи управе
буду повезани заједничком мрежом, којој није могуће приступити
споља. У таквој мрежи потребно је осигурати излазе са правилном
употребом мрежних елемената и сигурносних технологија
(Demilitarized zone, firewall...). На релацијама G2G и G2B потребно
је дефинисати протокол, којим ће бити заштитене трансакције и
размјене личних и тајних података. Већина протокола употребљава
неки облик енкрипције, која гарантује, да садржина комуникације
није видљива ни, на примјер, код прислушкивања, преусмјерења
комуникације и слично. За енкрипцију је такође могућа употреба
технологије PKI.
3. Сигурност чувања података – потребно је обезбједити, да су базе

података сигурне пред неауторизованим приступима. То укључује
дефинисање правила за креацију и освјежавање passworda те
дефинисање особа са администраторским приступом. Такође је
потребно осигурати податке од различитих несрећа – пожара,
потреса и слично. За заштиту пред непредвиђеним догађајима
94
потребно је израдити план опоравка послије несреће (disaster

recovery план), који дефинише процедуре израде резервних копија,
акције у случају несрећа, и процес поновног успостављања
дјеловања е-Услуга.
4.2.8.1. Заштита приватности
Европска унија је донијела Директиву о заштити личних

података, којом се захтијева да се појединци о којима се сакупљају
подаци обавијесте о процесуирању њихових личних података и даје
могућност да они одлуче на који начин ће се тако сакупљени подаци
користити, утврђује право приступа личним подацима, и обезбјеђује
судску заштиту и накнаду због кршења тих права. Када је то могуће,
информација ће се прибавити непосредно од лица на које се
информација односи ("data subject"). Лице треба да буде обавјештено
зашто је информација нужна, а информација може да буде
употријебљена само у намјеравану сврху, не смије бити употријебљена
за друге (секундарне) намјере, без сагласности лица и лицу мора да се
омогући да прегледа своје личне информације, те да их, уколико су
погрешне, исправи.
Право на приватност подразумијева: право да се буде остављен
на миру, право на контролу информација, односно право појединаца и
група или институција да сами за себе одреде када, како и у којој мјери
ће се информације о њима саопштавати другим лицима, да „власник“
података својом дозволом одређдује услове под којима други субјекти
могу користити његове личне податке и за које циљеве, те давање
изричите сагласности или исказивања несагласности.
Право приватности штити три врсте интереса и то: човјекове
интересе аутономије одлучивања у интимним и личним стварима,
интерес појединца да се заштити од откривања личних околности, и
интерес појединца да се обезбједи од неосноване присмотре од стране
власти.
4.2.9. Предности и недостаци електронске управе
Многобројне су користи које би концепт електронске управе

могао да донесе једном друштву. Услуге које управа пружа се
95
поједностављују, појефтињују и квалитетније су; драстично се смањује

вријеме које странке проводе приликом добијања информација или
управних аката; повећава се транспарентност и умањује могућност за
корупцију; управа повећава приходе (нпр. кроз лакше убирање пореза)
и смањује трошкове; унапређује се пословно окружење, промовише
економски развој, привлаче инвестиције итд.
Са друге стране систем великих технолошких иновација и
увођење електронске управе, доноси са собом проблеме. Проблеми
могу бити двојаки. Једна врста проблема везана је за страх грађана и
запослених у управи, од новог и неизвесног, што представља људској
природи својствен отпор промјенама и свему што је ново. Друга врста
су проблеми који се односе на могуће злоупотребе при увођењу новог
начина обављања послова органа управе. Један број проналазака који
су унапредили људско друштво и који су имали за циљ добробит
човјечанства, бивали су током историје злоупотријебљени (нпр.
атомска енергија). Зато се може претпоставити да би и употреба ICT, а
посебно употреба рачунара, као проналаска вијека, могла да буде
злоупотријебљена. Евентуалне злоупотребе модерних технологија,
примјењених у раду органа јавне управе, одразиле би се неповољно на
државу и њене грађане. Ипак, двије су основне бојазни при помену
електронске управе – угрожавање права на приватност и сигурносни
ризици. Плаши помисао на чињеницу да ће готово сви подаци о
нечијем животу – од личних до финансијских – бити доступни путем
Интернета. Другим ријечима, управа мора бити у могућности да
гарантује и преузме одгворност за невјероватну количину личних
информација. Такође, било каква сигурносна грешка може озбиљно
угрозити повјерење јавности у електронску управу. Због тих опасности
упоредо са развојем електронске управе ствара се и нови правни оквир.
Доносе се нови прописи који требају да уреде начин функционисања
електронске управе и да заштите права грађана и интересе државе од
могућих повреда.
Основне предности електронске управе:

- Задовољство корисника брзином услуге
- Уређеност документације
- Приступ информацијама
- Прегледност пословања
- Смањење корупције
96
- Повећања јасност и јавност

- Веће олакшице - погодности
- Пораст прихода и смањенње трошкова
- Пружање услуга 24 часа дневно
Препреке за увођење електронске управе:

- Низак ниво дигиталне писмености
- Проблеми са обуком
- Недостатак законских прописа
- Недостатак финансијских средстава
- Незаинтересованост руководећег кадра
- Предрасуда и отпор новинама
- Недовољна умреженост
- Слаба инфраструктура
- Проблеми сигуроносних система
97
4.2.10. Стање електронске управе у свијету и у

нашем окружењу
Успјешне приче из пословног свијета говоре нам да су:

информационе технологије допринијеле расту америчке економије од
30% у 1990. години, да је Ирска постала највећи извозник софтвера на
свијету, да су Индијске софтверске куће водиле спољни консалтинг за
185 од 500 успјешних америчких компанија, те да је Aустралијска
јавна управа била потпуно on-line крајем 2001. године.
Е–Government пружа и могућност да се сви обрасци, формулари,
поднесци, упити, захтјеви попуне и поднесу преко Интернета. Сличан
систем је већ постао уобичајен у развијеним земљама. Електронска
управа и државни web портали су у Данској, Новом Зеланду или
Сингапуру уобичајен начин комуникације грађана са
администрацијом.
Тако, на пример, у Великој Британији преко сајта Directgov
грађани могу сазнати све што им треба за контакт са државном
администрацијом и многе обавезе обавити директно преко Интернета.
Ово је само једна од бројних web адреса преко којих становници
британских острва могу да комуницирају са својом владом и њеним
службама.
Пројекат "Gatwеy" који је реализован у Великој Британији је
један од најзанимљивијх рјешења електронске управе који је до сада
реализован у свијету36. Овај пројекат је имплементиран на инцијативу
владе за цјелокупну on-line комуникацију и у потпуности је
реализован у Microsoft технологијама. Корисницима услуга Управе
јавних прихода, Царине и Министарства за грађевинарство омогућено
је да преко Интернета попуњавају и подносе електронске формуларе
преко WEB страница. Све фирме које користе овај софтвер су у
могућности да директно и безбједно размјењују информације са
владиним институцијама путем Интернета. Циљ овог пројекта је био да
се до 2005. године омогући потпуна трансакција са Владом Бритеније37
on-line.
36
Tony Byrne, Loval Government in Britain, London,1999.
37
www.e-envoy.gov.uk/egovernment/iagc/strategy.htm
98
Ирска је својим инфо-бумом постала свјетско чудо. Ирска

електронска управа је најбоља у Европи, а процјењује се да ускоро
ниједан њен градађин неће више морати да иде на шалтер, већ ће све
формалности моћи обавити са кућног рачунара.
Користећи све предности нових технологија Швајцарски завод
за статистику успио је да обради резултате пописа становништва и
добара за мање од годину дана. По први пут попис је извршен преко
Интернета тако да су сви грађани попуњавали обрасце за попис on-line.
Користећи се могућностима нових технологија направили су сигурну и
стабилну WEB страницу коју су у исто вријеме могли да посјете 23000
корисника, при томе не осјетивши никакву нестабилност, лош квалитет
или брзину одзива.
Естонија је земља са око 1,6 милиoна становника. Прије 10

година била је 90% зависна од Русије, а сада је та зависност спала
само на 8%. При томе су забиљежили највећи укупан раст и одличне
резултате у економији. Веома је интересантно да је Естонија међу
првим земљама које су увеле да се припрема и вођење сједница Владе
и Парламента обављају преко рачунара (Пројекат – «Влада без
папира»). Естонија је земља која је најбрже испунила већину захтјева
које поставља увођење информационог друштва.
Добар је пример Бразила и Вијетнама, пошто ове земље имају
одличан систем електронских јавних набавки по којем се један
проценат електронских јавних набавки препушта малим и средњим
предузећима.
Не могу се заобићи ни искуства СAД-а, као једног од пионира у

овој области. Истраживање под насловом "The rise of the e-citizen: How
people use government agencies Web sites" (www.pewInternet.org),
проведено 2002. године показује да амерички грађани користе
апликације државне управе када:
- требају туристичке и рекреационе информације,
- раде истраживања за школу или посао (статистички подаци и
подаци о прописима),
- користе различите обрасце (download).
- проналазе услуге које пружа јавна управа,
- траже здравствене савјете,
99
- добивају информације о финансијској помоћи и стипендијама,

- добивају информације о новим пословима у јавној управи,
- добивају информације о изборима (гдје гласати и сл.)
- попуњавају обрасце за порезе,
- региструју аутомобиле или за продужење возачке дозволе,
- добивају дозволе за лов и риболов и сл.
Канада, Велика Британија, Сингапур, Бразил, Ирска, Aустралија
и Нови Зеланд су земље које су рангиране у самом врху извјештаја
угледне аналитичке куће Aксенчур (Accenture) која је од 2000. године
оцјењивала успјешност програма електронизације рада државне управе
у свијету и међу првима су приступиле електронизацији јавних
набавки.
Италија је 2005. године донијела Закон о електронској управи

који обавезује управу на прихватање електронског плаћања од 1.
јануара 2006. године, те на употребу електронске индентификационе
карте у коришћењу on-line услуга јавне управе од 1. јануара 2007.
године. Закон прописује стварање "управе без папира“ и увођење
мреже различитих локалних, регионалних и централних мрежа као и
мреже 540 канцеларија Владе Италије у иностраству.
Aлати за остваривање права по Закону о електронска управи
Италије су: сертификована е-пошта, дигитални потпис, електронски
документи, web site, електронске карте - електронска идентификациона
карта и национална услужна карта.
Органи управе податке прикупљају по службеној дужности. Под
службеном евиденцијом подразумијева се прикупљање,
класификација, и обрада података утврђених законом и другим
прописима. Обавеза је да се тачно утврдити идентитет особе и
извршити позитивну идентификацију (отисак прстију, геометрија шаке
и скенирање зјенице, или одређене посебности понашања и држања,
рукопис, глас, срчани ритам), те "smart card" или, како се још каже,
идентификациони чип као нови документ идентификовања (у Италији
лична карта, односно микрочип се добија по рођењу од 1999. године.
Садржи дигитализовану слику и веома тешко уништиву пластику, па
се сматра да је фалсификовање ове карте веома тешко).
100
Аустрија је 2004. године донијела Закон о електронској управи

који обавезује органе управе у Аустрији да у потпуности пређу на
електронске трансакције и електронско пружање услуга до 1. јануара
2008.године.
Већ три године за редом UNPAN објављује истраживања о
спремности за успостављање система електронске управе земаља
чланица Уједињених нација. Истраживање користи статистички модел
за мјерење дигитализованих услуга, односно процјењује иницијативе
за успостављање електронске управе користећи индекс е-спремности
који се заснива на евалуацији web-сајтова, телекомуникационе
инфраструктуре и доприносу људских ресурса. На овај начин се мјере
капацитети и спремност држава да користе ICT у свом развоју.
Према истраживању за 2005, воде Сједињене Aмеричке Државе,
а слиједе их Данска, Шведска и Велика Британија. Посматрајући
континенте, на првом месту је Сјеверна Aмерика, а на другом, као што
се да и претпоставити, Европа. Међу земљама у развоју води Кореја, а
прате је Сингапур, Естонија, Малта и Чиле.
Такође, извјештај описује и неке од примјера добре праксе
широм свијета идентификоване у 2005. години. Интересантни су
примјери Индије и Мексика.
У Индији је Влада, као мјеру јавне политике, усвојила принцип

употребе ICT у циљу креирања «једноставне, моралне, одговорне,
осјетљиве и транспарентне управе» (Simple, Moral, Accountable,
Responsive, and Transparent Government) Осмишљено је неколико
апликација путем којих се пружају on-line услуге грађанима,
приватном сектору и јавним службеницима. CARD (Computer Aided
Registration of Deeds) је поједностављени и децентрализовани
дигитални систем за вођење регистара имовине преко 200
деконцентрисаних канцеларија широм државе. Систем
поједностављује и убрзава процес регистрације и издавање потврда и
помаже процес утврђивања тржишне вриједности имовине. Систем је
регистровао скоро 5,7 милиона докумената, а током 4 године је издато
3,6 милиона потврда. Систем Е-Seva омогућава on-line уплате,
издавање дозвола и потврда од стране различитих агенција на
централном, регионалном и општинском нивоу под 200 регионалних
центара. Током 2004. године обрађивано је по 3 милиона трансакција
мјесечно. FAST је систем за on-line продужавање возачких дозвола и
101
регистрацију моторних возила, а SMARTGov је Централни секретаријат

у чијем раду се више не користе папирни документи.
Мексичка влада регистровала је преко 500 државних домена.

Ови сајтови сада пружају информације о услугама које пружа државна
управа – нпр. информације о конкурентним јавним набавкама 33
јединице локалне самоуправе, путем Compranet службе.
Привредницима је омогућено да претражују информације о својим
уговорима и уплатама. Грађани могу да приступе подацима у јавним
регистрима – нпр. добију копије извода из матичних књига или
катастра и врше уплате кредитним картицама.
Корејски софтвераши су направили низ фантастичних

апликација које се користе преко широкопојасног Интернета и за које
нико никада није могао да сања да ће моћи уопште да постоје и да се
користе преко мреже. Из тога се развила цијела једна нова индустрија.
Они су у томе далеко испред свих, па и испред Американаца.
Захваљујући масовном приступу широкопојасном Интернету развијен
је софтвер за виртуелне причаонице (chat room) гдје се сваки учесник
приказује тродимензионалним виртуелним бићем које може да буде
онакво како корисник жели - бијело, црно, дебело, мршаво и слично.
Развила се читава нова индустрија, створило ново богатство и то све на
основу нове економије знања, а корејска држава је много уложила да се
изгради широкопојасна инфраструктура Интернета доступна свима.
Предуслов за информационо друштво јесте првенствено приступ
Интернету. У Јужној Кореји 90% становника има широкопојасни
приступ Интернету.
Електронизацијом јавних набавки и постепеним пребацивањем

рада у искључиво електронски формат постиже се већа ефикасност
рада, већа конкуренција и тиме боља цијена, укључивање већег броја
пословних субјеката у поступак и већа транспарентност рада јавне
управе.
Свјетска банка је ставила велико тежиште на ову област и
обезбједила портал преко кога земље чланице могу бесплатно да
оглашавају своје тендере. Пошто се ставке заснивају на јединственој
номенклатури Европске уније од око 8000 артикала, а поступак
конкурисања на стандардизованој процедури Свјетске банке, конкурс
није потребно преводити – он истовремено постоји на свим језицима
102
земаља које су овај поступак прихватиле. На конкурс се могу јавити

фирме из најудаљенијих крајева свијета које у нормалној ситуацији
објављивања конкурса у локалним, или чак свјетски познатим
новинама не би ни знале за њега, чиме се битно снижава цијена
понуда. Осим уштеде у трошковима, овим се битно скраћује вријеме
увођења електронизације у овај сегмент рада јавне управе.
На Интенету, «on-line», се на овај или онај начин тренутно

налази 179 земаља свијета или 94%.
Од 179 земаља које су према Извештају УН за 2005. године
имплементирале неке сегменте е-Упрве највиши степен
имплементације постигле су СAД, Данска, Шведска и Велика
Британија. Словенија заузима 26 мјесто, Хрватска 47 мјесто, а Србија и
Црна Гора су на 156 мјесту.
Табела: Е-спремност на Западном Балкану у 2005.

Мјесто на свјетској ранг листи Индекс е-
према индексу е-спремности спремности
Држава
за 2005.
2003 2004 2005
Босна и 115 93 84 0.4019

Херцеговина
Хрватска 39 48 47 0.5480
Македонија 96 97 69 0.4633
Србија и Црна 89 87 156 0.1960
Гора
Корисници Интернет услуга су подједнако и мушког и женског

пола, старији од 18 година (49% су између 30-49 година, са најмање
средњошколским образовањем).
У земље које нису «на Интернету» спадају Централна Aфричка
Република, Демократска Народна Република Кореја, Демократска
Република Конго, Екваторијална Гвинеја, Гвинеја-Бисао, Хаити,
Кирибати, Либерија, Либијска Aрапска Џамахирија, Сомалија,
Туркменистан и Замбија.
103
Према UNPAN-овом истраживању земље Балкана још увијек не

показују довољан степен спремности за електронску управу. Са
изутетком Словеније и Хрватске, ове земље налазе се на дну европске
љествице.
Ипак је забиљежен раст у индексу спремности – највидљивији у
случају Македоније, која је у протеклих годину дана скочила за 69
мјеста.
4.2.10.1. Искуства Републике Словеније
Република Словенија провела је 1993. г одине убрзавање

законодавног поступка и трансформисање процедура.
Реформа словенске јавне управе вођена је систематски од 1996.
године и усмјерена на надоградњу постојећег система. Суштина
реформских процеса је побољшање рада јавне управе у смислу веће
стручности, политике неутралности, транспарентности, успјешности и
усмјерена је ка корисницима јавних услуга. Један од битних елемената
реформе јавне управе је реформа кадровске политике, у смислу
савјесног, планираног, систематског и рационалног кориштења
кадрова у раду јавне управе.
Република Словенија се у примјени концепта електронске
управе може мјерити са најразвијенијим земљама свијета.
Посредством е-Портала грађани и пословни субјекти могу
користити електронске формуларе (е-Услуге), тако што су: сви
формулари на једном мјесту (портал е-Услуга), свака јавна институција
може да укључи своје формуларе, има више формата формулара: PDF,
DOC, WEB форме, повезани су јавно доступни регистри и шифарници,
користи се дигитални потпис (сертификати), електронско плаћање
захтjева (таксе, формулари), електронска испорука докумената
(електронско рjешење је послато у електронски претинац: предузећа,
грађана), могућност праћења статуса захтjева.
Користи се више метода електронског плаћања: мобилни
телефон, eBanking (електронска уплатница), кредитне и дебитне
картице, а овај сервис могу употријебити све државне институције.
Развијен је систем за канцеларијско пословање (G2G, G2E и
G2C) који омогућава управљање документима, а чини га: скенирање,
ауторизација, претраживање докумената, (радни поступци и
104
процедуре), безбједно архивирање е-докумената, е-потпис

(електронски потпис), могућност повезивања са осталим системима
(министарства, државне агенције, локална управа, кабинет
Председника Владе, кабинет Председника Републике), повезаност са
осталим IT рјешењима и са е-Government сервисима.
Развијен је и ситем електронских јавних набавки, преко
електронских формулара за јавне набавке. Рјешење употребљава 12
формулара ЕУ, а интергисано је са ЕУ системима и са “Службеним
листом” Словеније. Систем садржи аутоматско обавјештавање у оба
смјера, те информације о новим тендерима.
Примјеном концепта електронске управе Република Словенија
је остварила сљедеће циљеве:
- мање контаката са индивидуалним особама,
- редукција папирологије,
- убрзање јавне администрације,
- тачни и ажурни подаци у свим одjељењима јавне управе,
- бржи, ефикаснији и грађанима транспарентнији поступци,
- спречавање злоупотребе (личних) податка,
- јефтиније административне процедуре и поступци,
- сигурни и стабилни системи, технологија и јавно доступни
сервиси,
- знатна уштеда новца и времена грађана,
- задовољни корисници (грађани и пословни субјекти),
- задовољни запослени у јавној управи.
Република Словенија је 2002. године донијела Закон о јавним
службеницима (Сл. л. РС, бр. 56/02). Овим законом је прописано:
- додатно образовање – право јавног службеника до кандидовања
на интерном конкурсу, према интересу државног органа управе,
а у оквиру његових финансијских могућности,
- оспособљавање и усавршавање службеника, као право и
дужност јавног службеника везано на радно мјесто, а у складу
са програмом стручног оспособљавања, гдје трошкове сноси
државни орган,
105
- стручни испити за рад у државној управи, као обавезни испити

за стицање звања и за вршење послова у државном органу.
У јануару 1997. године је основана Управна академија, која има

26 запослених и преко 250 сарадника који раде на оспособљавању
јавних службеника.
Основна функција Управне академије је додатно перманентно и
функционално оспособљавање и усавршавање jавних службеника
утврђивањем потреба за оспособљавањем и усавршавањем, развојем
нових програма и њиховом реализацијом, евалуацијом успјешности
извођења програма додатног оспособљавања и усавршавања, те
организацијом и извођењем стручних испита. Овај начин усавршавања
је допуна формалног образовања са акцентом на подизању нивоа
квалитета рада у управи.
Године 2002. успшостављен је портал и преко њега остварена
комуникација са грађанима, а 2003. године електронске комуникације
са пословним субјектима и владиним агенцијама.
4.2.11. Искуства Републике Хрватске
Република Хрватска је 2002. године донијела Стратегију

информационог друштва, а 2003. године установљено је тијело при
влади за развој електронске управе. Укључивање Хрватске у свјетске
токове и постизање конкурентности основни су циљеви пројекта, а
могуће их је постићи кроз доступност информација свим грађанима,
повезивање хрватске привреде у јединствени информациони систем,
размјену информација и искуства у пословном свијету и
предузетништву те опремање државе како би постала транспарентан,
брз и ефикасан сервис грађана. У покушају да се хрватско друштво
трансформише у друштво засновано на знању и информационо
друштво, Влада Републике Хрватске представила неколико пројекта
који се заснивају на препорукама акционог плана еЕвропа 2005:
106
1. Програм е-Хрватска 2007. ће омогућити:

- Информатизацију образовног система и изградњу система
образовних програма за школовање путем Интернета
(eLearning);
- „On-line“ приступ информацијама о здравственим услугама и
пружање квалитетније медицинске помоћи (еХеalth);
- Изградњу и опремање научно - пословних паркова широм земље
у којима ће по завршетку студија млади предузетници под
повољнијим условима добити простор и опрему за покретање
самосталног посла у области информатике;
- Успостављање и умрежавање система који ће сваком грађанину
омогућити да путем Интернета користи услуге у јавној управи,
здравству, школству и правосуђу. Грађанин ће добити
могућност да путем Интернета комуницира са јавном управом,
тражити и примати разне документе, потврде и рјешења те
информације о дјеловању власти (е-Government).
2. Пројект „One stop shop“ (OSS) - који је дио програма е-Хрватска
2007., а у складу с програмима еEurope и еEurope 2005, односи се на
подизање квалитете и ефикасности државне управе, те пружање услуга
корисницима на једном мјесту као и њихову комуникацију са
државном управом различитим облицима и средствима: личном
комуникацијом на шалтеру, телефоном, Интернетом, електронском
поштом и слично38. Развој информационог друштва у Хрватској, а
његов дио је и пројект OSS, заснива се, између осталог, и на увођењу е-
Државне управе која би требала осигурати интероперабилност
информационог система државне управе који ће осигурати несметан
проток информација на свим нивоима употребе (између њених тијела,
јавних установа, предузећа и грађана).
3. "Безпапирност" на сједницама владе - је пројекат који је реализован
2005. године.
4. Дигитализација земљишних књига - је пројекат који је реализован
2006. године, а подаци су путем Интернета доступни свим грађанима.
38
Стратегија програма One Stop Shop; Средишњи државни уред за е-Хрватску,
Финанцијска агенција; Загреб, децембар 2004.; п.6. Доступно на:
http://www.vlada.hr/Download/2004/12/16/Strategija_POSS_V2.pdf 17.08.2006.
107
4.2.7.3. Искуства Републике Србије
Република Србија је 2004. године усвојила Стратегију реформе

државне управе, Закон о електронском потпису, Закон о слободном
приступу информацијама од јавног значаја и Закон о регистрацији
пословних субјеката, 2005. године усвојени су: Закон о организацији и
надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког
криминала, Кривични законик.
У октобру 2006. године усвојена је Стратегија уласка у
информационо друштво, која има посебан дио о Електронској управи.
Основни циљ е-Government-а је да унаприједи услуге, које јавни
сектор нуди грађанима и пословним субјектима, а уједно да повећа
ефикасност јавног сектора. Тај циљ је могуће постићи само са општим
промјенама, не само технологије него и организације јавног сектора.
Преко портала, чија је израда и стављање у функцију обавеза
Завода по Aкционом плану Стратегије развоја информационог друштва
у Републици Србији, обезбједиће се приступ основном скупу
интегрисаних електронских сервиса по европским стандардима ( 12
сервиса за грађане и 8 за привредне субјекте).
Портал ће представљати полазну тачку и “раскрсницу” за све
грађане, привредне субјекте и запослене у државној управи, на коме ће
заинтересовани пронаћи одговоре и упутства како најбрже „извадити“
личну карту, регистровати предузеће, наћи посао или платити порез на
доходак. Списак сервиса ће се константно проширивати и увећавати, а
тиме ће се скратити вријеме и трошкови, а истовремено повећати
ефикасност и квалитет услуга.
Влада је наложила свим министарствима, посебним
организацијама и службама Владе, да на захтјев Завода за
информатику и Интернет предузму све мјере и активности “неопходне
за развој, имплементацију и одржавање портала електронске управе“.
Анализа Интернет презентација државних органа коју је провео
Завод у јулу 2006. године, и на основу прикупљених података објавио
посебну публикацију која садржи препоруке за унапеређење, развој и
стандардизацију Интернет-презентација државних органа, показује да
готово све институције у Србији имају сајт. Препоруке за унапређење
развоја и стандардизацију Интернет - презентација државних органа су
сачињене по моделу који је усвојила Дирекција за информационо
друштво и медије Европске уније, који обухвата 20 сервиса, а ниво
108
софицистираности се мјери на четири нивоа. Органи су сами

разврстали своје сервисе у категорије од један до три.
Аналаза добијених одговора је показала да 94% републичких
органа има web презентацију. У 42% органа од 90 до 100% запослених
користи Интернет. Електронски сервиси су у 33% случајева
намијењени привреди, у 32% случајева грађанима, у 28% случајева
другим државним органима и у 7% случајева спадају у остале намјене.
За најширу јавност свакако су најинтересантнији Интернет-
сервиси за подношење пријаве за велике пореске обвезнике, рјешавање
по жалбама због повреде права на приступ информацијама,
метереолошке прогнозе, цијене пољопривредних производа,
електронско подношење пријаве за регистацију фирме, берза послова и
још неке могућности.
Прикупљени подаци показују неспоран стални напредак у
примјени Интернета, али и упућује на потребу усаглашавања њиховог
изгледа и бржег развоја сагласно поменутим Препорукама Дирекције
ЕУ за информационо друштво и медије.
4.2.7.4. Искуства Црне Горе
Црна Гора је 2002. године усвојила Стратегију управне реформе

за период 2002-2009. године која предвиђа увођење нових метода и
техника рада, дигитализацију пословања, увођење нових стандарда,
мјерење ефикасности и ефективности рада у управи, уз истовремено
увођење нових етичких правила рада јавних службеника на свим
нивоима.
Стратегија информационог друштва – пут у друштво знања,
донесена 2004. године предвиђа измјену многих закона до 2007.
године.
Акционим планом за развој електронске управе у периоду до
2007. године предвиђена је реализација 104 пројекта у девет области, а
по угледу на позитивна искуства других - на мањим, али реалнијим
пројектима.
Да би се реализовао дугорочни план који обухвата 17 сервиса за
грађане и 12 за пословне субјекте, приоритет је успостављање
109
широкопојасне мреже између саме владе и локалних самоуправа, а

потом централног електронског регистра грађана, на који би се
надоградио и регистар предузећа.
4.2.7.5. Искуства Македоније
Македонија је у посљедњем периоду знатно унаприједила своје

on-line присуство. Кључем њеног успјеха сматра се општа посвећеност
повећању владиног присуства на Интернету, која почиње са
националним сајтом (http://www.vlada.mk) који је потпуно редизајниран
и садржи знатно више информација доступних грађанима. Између
осталог, сајт пружа приступ бројним ажурираним и архивираним
документима - нпр. Стратешки документи о реформи судског система,
детаљни одговори на упитник Европске Комисије за приступање ЕУ.
Сајт обезбјеђује линк према службеном гласилу Македоније
(http://www.slavesnik.com.mk), на коме су објављени сви важећи
прописи. Македонија је успоставила школску Интернет мрежу, а то су
успјели захваљујући финансијској помоћи USAID-а и безрезервне
подршке с врха извршне власти.
4.2.8. Стање информатизације у БиХ
Услуге грађанима јавна управа у Босни и Херцеговини пружа у

146 општина, 10 кантона, 2 ентитета, Дистрикту Брчко и на нивоу
Босне и Херцеговине. Уочени проблеми у раду администрације на
свим нивоима су сљедећи:
- 14 скупштина доноси законе (Парламентарна скупштина БиХ, 2
ентитетске скупштине, 10 кантоналних и скупштина Дистрикта
Брчко);
- администрација не ради по европским стандардима;
- принципи и пракса рада на нивоу једне општине или кантона су
различити од принципа на нивоу друге општине, кантона или
ентитета;
- лоша прегледност рада и пословања;
110
- тенденције обједињавања и повезивања база података су слабо

изражене (изузетак су неки пројеки на нивоу Босне и
Херцеговине, нпр. ЦИПС, ДГС, Царина и други);
- недостаје електронско комуницирање како по хоризонталним
тако и по вертикалним нивоима;
- због непостојања или недостатка усвојених хардверских и
софтверских стандарда, користе се различити оперативни
системи, апликације и базе података;
- не постоји глобални план информатизације јавне управе;
постојећи системи дјелују издвојено, неповезано тако да не
могу осигурати грађанима потребне информације;
- застарјела опрема, која не омогућава квалитетно умрежавање;
- минимално кориштење савремених начина комуницирања
(видео-конференције, е-mail, ...);
- на WEB-страницама управе грађани немају на располагању
много услуга - осим информација које се често не обнављају, ту
су у ријетким случајевима и обрасци, који се могу локално
одштампати;
- суштински, концепт електронске управе није у функцији.
Према истраживању Word Development Indicators (априла 2003.)
Босна и Херцеговина је на посљедњем мјесту од 60 посматраних
земаља по квалитету административних прописа. До података се
долази веома споро, па се тако доста времена губи у контактима са
администрацијом. Највише трансакција грађани обављају с јединицама
локалне самоуправе (око 80%). Менаџери средњих компанија у БиХ
губе око 23% свог радног времена у контакту са државном или
локалном администрацијом.
Постојеће стање примјене савремених технологија у јавној
управи у Босни и Херцеговини је веома разнолико. Опште стање је
незадовољавајуће. У многим општинама нпр. нема лица задужених за
информатизацију, опрема је застарјела и најчешће неумрежена. Ни на
вишим нивоима управе: кантоналном, ентитетском и у органима
управе на нивоу Босне и Херцеговине није још увијек примјетан
организован и систематски напор за развој и информатизацију управе
на тим нивоима, а још мање заједнички и координиран напор између
различитих субјеката по хоризонталним и вертикалним нивоима.
111
С друге стране, имамо и примјере примјене најсавременијих

технологија и концепата, прије свега у централизованим системима на
нивоу Босне и Херцеговине, али и ентитета. Нпр. ЦИПС систем за
вођење евиденције/регистра грађана, пребивалишта и издавање
докумената реализован је на најсавременијој опреми и технологији:
WEB базирана апликација, са танким дистрибуираним (WEB)
клијентима на локацијама цијеле Босне и Херцеговине. Aгенција за
државну службу БиХ организовала је 2004. године прва, а 2005. године
другу е-Government конференцију о e-Управи у Сарајеву на којој су
многи учесници изнијели своје приједлоге за побољшање постојећег
стања. Циљеви конференција су били: представљање тренутног стања
органа управе и давање препорука за употребу ICT у сврху
пружања услуга грађанима и унапређења пословања електронским
путем; упознавање учесника са домаћим фирмама и њиховом понудом
нформатичких рјешења, која могу бити употријебљена у
институцијама владе; те међусобно упознавање запослених у органима
управе на свим нивоима у БиХ и размјена искустава. Учесници
Конференције били су руководиоци државних институција и њихови
сарадници; IT особље запослено у органима управе; стручњаци из
јавног сектора; представници фирми које се баве софтвер
инжењерингом и систем интеграцијом; универзитетски радници и
остали заинтересовани.
Стратешки правци и смјернице дјеловања за развој електронске
управе разрађени су по подручјима дјеловања и развоја
идентификованим у Политици развоја информационог друштва Босне
и Херцеговине. Ова подручја су: реинжињеринг управе, технолошко-
развојне основе, инфраструктура, међуоперативност организационих
јединица управе, фундаментални регистри, безбједност, заједничке
функције управе, специјализоване функције по појединим
организационим јединицама управе, е-Демократија, е-Сервиси,
портали и приступне тачке.
ICT су кључни фактор за подршку и успјех реформе јавне
управе која треба осигурати законодавни оквир за развој електронске
управе усвајањем прописа из области о: електронској комуникационој
инфрастурктури и односним сервисима, електронском пословању,
уговорима и потпису, те у вези са Конвенција о рачунарском
криминалу.
У процесу реформе управе треба осигурати: прецизно
дефинисање радних задатака, мјерење учинка – ефеката и квалитета
рада у односу на постављене циљеве, одговарајућу организацију рада и
112
контролу трошења ресурса, адекватне механизме награђивања и

санкционисања, систем надгледања те систем праћења и извјештавања.
Позитиван је нови тренд да се увођење IT у послове јавне
управе однедавно почело проводити кроз детаљне документе политика
дјеловања. Политика дјеловања за развој информационих технологија
у БиХ израђена је под покровитељством UNDP-а39 у јуну 2004.г. на
међудржавном форуму састављеном од IT стручњака и кадрова са свих
нивоа власти. На основу овог документа, Савјет министара БиХ је
усвојило Стратегију електронске управе, заједно са пратећим
акционим планом. Нажалост, већина до сада усвојених политика
дјеловања није имплементирана, а постојеће IT законодавство је
насумично и појединачно, те оставља БиХ далеко од захтјева Acquis
Communautaire-а и потреба модерног информационог друштва.
Међуинституционално умрежавање је веома ограничено и не
постоји сигурна и поуздана инфраструктура јавне управе; што је основ
за развој и имплементацију IT система, апликација и електронских
услуга у свим областима управе. Ипак, већина запослених у јавној
управи широм БиХ има приступ личном рачунару. Однедавно, многи
напори су фокусирани на питање лиценцирања софтвера.
Многе развијене земље дају највећи приоритет развоју
информационих система који подржавају хоризонталне функције, тј.
процедуре које су заједничке за већину институција. Похвално је што
се иста пракса појавила у БиХ (нпр. информациони систем трезорског
пословања). Ови пројекти имају велике економске подстицаје, јер иста
софтверска рјешења могу аутоматизовати заједничке процедуре у
већини институција, те створити велике буџетске уштеде. Међутим,
неке појединачне институције покушавају аутоматизовати неке
хоризонталне функције, што узрокује дуплирање у раду и беспотребно
трошење средстава, а вјероватно ће у будућности довести и до
проблема са интероперабилности.
БиХ мора повећати употребу IT у јавној управи како би се:
управа учинила одговорнијом, транспарентнијом и ефикаснијом,
побољшало пружање информација и услуга, као и потакло учешће
грађана у процесу доношења одлука. Важне промјене које су
предвиђене, односе се на: политике дјеловања; организацију и људске
потенцијале; IT инфраструктуру, укључујући сигурност; као и
аутоматизацију јавне управе, те пословне процедуре, укључујући
основне регистре и е-Услуге.
39
UNDP Програм за развој Уједињених народа
113
Усвајање и имплементација законодавства о инфраструктури

електронских комуникација и пратећим услугама, у складу са оквиром
релевантних ЕУ директива, биће средство за испуњавање свих захтјева
Acquis Communautaire-а у погледу IT. Паралелно са напретком IT
законодавства, за увођење IT у пословање управе биће потребно
обезбједити пресудне људске и финансијске ресурсе за
имплементацију планираних IT пројеката. Усвојена стратегија
електронске управе, са акционим планом, нуди свеобухватан каталог
онога што се може урадити. Испитан је широк спектар технологија које
се могу увести, акција које се могу предузети; али им се мора дати
приоритет у складу са постојећим капацитетима и достигнућима, јаком
политичком подршком, те одрживим моделима трошкова пројекта.
У сврху обезбјеђивања сигурне размјене података и
информација унутар управе, као и између управе и корисника јавних
услуга, приоритетна је заштита података, те се на свим нивоима мора
успоставити континуирани процес анализе ризика.
4.2.8.1. Припреме за увођење електронске

управе у БиХ
Платформа за увођење IT у послове управе у БиХ утврђена је

кроз низ стратешких докумената.
Први корак је била Стратегија за смањење сиромаштва (PRSP
- Poverty Reduction Strategy Paper), коју је усвојио Савјет министара
БиХ и подржале владе оба ентитета у априлу 2004. године. Овај
документ свој значајан дио посвећује користима које имамо од ICT.
Приоритети који су у њему постављени имају за циљ како побољшање
опште IT атмосфере (већи квалитет стручног IT усавршавања,
стимулисање већег кориштења Интернета, бољу инфраструктуру итд.),
тако и промовисање кориштења IT у управи (постављање портала и
приступних тачака на јавним мјестима, формирање Агенције за
информационо друштво). Ова Стратегија је на домаћем терену
учврстила опредјељење већ дато на међународној сцени прихватањем
2002 e-SEE Agenda (План Југоисточне Европе за 2002. годину), који
захтијева конкретан план за електронску управу, израђен као дио
опште стратегије за развој БиХ као "информационог друштва".
114
На основу ових докумената, Савјет министара БиХ је у јуну

2004. године, усвојио Стратегију засновану на Политици за развој
информационо-комуникационих технологија у БиХ (Policy for
Development of Information i Communication Technology in BiH) која је
настала под покровитељством UNDP-a40. Уз Стратегију је усвојен и
Акциони план за четири најважнија стуба: е-Образовање, е-
Инфраструктуру, е-Законодавство и електронску управу. Са посебним
освртом на овај посљедњи стуб, овај документ је дао стратешке
смјернице за активности које се односе и на ниво локалне самоуправе,
са посебним нагласком на: реинжењеринг управе, технолошку и
развојну основу, IT инфраструктуру, IT сигурност, интероперабилност
организационих јединица, аутоматизацију заједничких управних
функција, хармонизацију и аутоматизацију основних евиденција,
аутоматизацију појединачних специјализованих функција, пружање е-
Услуга јавности, порталима и приступним тачкама на јавним мјестима,
те е-Демократију.
Европска комисија је провела Системски преглед јавне управе у
41
БиХ који указује на потребу утврђивања приоритета међу
предложеним IT пројектима «на основу реалног прегледа потреба,
расположиве политичке подршке, расположивих средстава, техничких
капацитета, одрживих модела у вези трошкова пројеката, итд. Такође,
UNDP је у току 2004. године покренуо пројекат креирања
"електронског законодавства" у БиХ, а подржао га је Савјет министара
БиХ. Пројект је покренут ради регулисања области електронског
пословања и омогућавања ширење трговине електронским путем, тј.
ради доношења кључних закона из те области, као што су закон о
електронском потпису, електронском пословању и цертификационој
агенцији БиХ.
4.2.8.2. Позитивна искуства у БиХ
Иако је у Босни и Херцеговини опште стање незадовољавајуће,

постоје примјери примјене најсавременијих технологија и концепата.
Постоји низ позитивних примјера добре праксе у јавној управи. Ти
40
Сва три документа (Политика, Стратегија и Акциони план развоја информационог
друштва у БиХ) могу се пронаћи на www.undp.ba (Информационо друштво у БиХ)
41
«Системски преглед јавне управе у БиХ – Завршни извјештај», Уред координатора
јавне управе, март 2005. (доступно на сајту Делегације Европске Комисије у БиХ
(www.delbih.cec.eu.int), стр. 295
115
примјери су илустрација тезе да је процес информатизације неминован,

само је питање како тај процес учинити максимално ефективним.
Примјера има много: информатизација пословних процеса у неким
општинама отишла је доста далеко (Сарајево Центар, Тузла, Бања
Лука, Лакташи, Шамац, Приједор и друге). У низу општина у функцији
је апликација за аутоматизацију послова матичних служби рађена на
основу страних донација. У Градској управи Бањалуке пројектована је
и реализована локална гигабитска мрежа, која ће бити у могућности да
прихвати потребе будућих апликација. Реализован је апликативни
систем за потребе пореског система Федерације БиХ и Републике
Српске.
У развоју БиХ изузетно је важно заједничко стварање
препознатљиве визије модерне управе, на основу наших властитих
историјских, вишенационалних и културних достигнућа. Треба
створити дугорочне темеље новог начина рада, који ће снажно
подржати и прихватити искуства управе у развијеном свијету. Унутар
савремених етичких система вриједности, знање и примјена ICT је
кључна основа развоја управе.
Министарство комуникација и саобраћаја је у сарадњи са
UNDP-ом припремило и у име Босне и Херцеговине предложило
документ, чија је структура документа усклађена са програмским
документом Европске уније “i2010 – Европско информационо друштво
за раст и запошљавање”.
План имплементације Пројекта електронске владе за Савјет
министара БиХ 2006.-2009. обухвата: Пројекат електронске владе у
Савјету министара БиХ садржи слиједеће компоненте: интегралну
мрежу Савјета министара БиХ, интегрисани систем безбједности,
интегралан е-mail систем, интегралну размјену докумената и
архивирање, интерни систем за колаборацију и заједнички рад,
јединствени Wеб портал, активно Интернет присуство и јединствен
систем за ажурирање Wеб страница.
Друга фаза Пројекта ће обухватити: напредни систем за
управљање и архивирање докумената, дигитално архивирање,
двосмјерне Wеб портале за различите институције Савјета министара
БиХ, систем за подршку одлучивању за сједнице, те видео conference
центре у Бања Луци, Мостару и Сарајеву. Такође ће обухватати
интегрални систем електронске владе под називом MiMIS за општине
у БиХ, који подразумијева међусобно увезивање свих општинских
регистара и повезивање са ЦИПС базом. За ово је неопходна припрема
и усвајање закона као директна подршка хармонизацији легислативе у
116
контексту ЕУ интеграција, те јачање distance-learning компоненте у

центрима за тренининг судија и тужилаца ФБиХ и РС, израда
преосталих е-Закона, те израда интегралног wеб портала за све
правосудне институције у БиХ.
Влада ФБиХ је 20.04.2006. године подржала пројекат “Влада без
папира“ и донијела закључак којим је задужила Федерални завод за
програмирање развоја да за Владу припреми информацију о
економској оправданости пројекта.
У оквиру Стратегије за смањење сиромаштва (PRSP - Poverty
Reduction Strategy Paper), један од ICT приоритета је осавремењивање
рада јавне управе на свим нивоима у сврху: обезбјеђења квалитетнијег
сервиса грађанима и пословним субјектима, омогућавања ефикасне
употребе јавних информационих ресурса, рационалнијег и ефикаснијег
рада.
Изградња eGovernment-a је сталан посао у који ће се укључити
сви федерални органи. Влада Федерације БиХ ће кроз развој и
кориштење информационих технологија континуирано повећавати
своју продуктивност и еволуирати у модернију и ефикаснију
институцију јавне управе.
Пројекат “Влада без папира“ односно „Сједнице без папира“
обухвата: информатичку обраду материјала за сједнице Владе,
централизовано комплетирање материјала за сједнице (на серверу),
пренос материјала за сједнице са централизиваног мјеста (сервера) на
лаптопе чланова Владе, преглед припрема за сједницу из
министарстава, индивидуални упис коментара на материјалу за
сједницу, кориштење лаптопа на сједници уз могућност промјене
дневног реда, убацивања нових материјала и сл., израду записника са
сједнице, архивирање материјала са одржане сједнице, архивирање
записника, претраживање по материјалу са претходних сједница, те
израду извјештаја.
Реализацијом прве фазе пројекта “Сједнице без папира“ добија
се: скраћење времена припреме материјала, извјештаји о раду владе,
класификација материјала по тајности, аутоматизација дијела процеса
објаве докумената (за јавност), бржа достава материјала члановима
Владе, брже измјене и допуне посланог материјала, смањење трошкова
папира и штампе, архивирани материјал је увијек на располагању и
погодан за претраживање, те квалитетнији процес доношења одлука
(расположиве информације из документа ).
117
4.2.9. Стање информатизације у општинама у БиХ
Индикативно је да нема озбиљних истраживања ни озбиљног

прегледа стања информатизације у општинама у БиХ. Чак се у
Системском прегледу јавне управе у БиХ (поглавље 5. Информациона
технологија) на више мјеста директно саопштава како стање на
општинском нивоу уопште није разматрано. Непостојање свијести
руководећег кадра о потенцијалном доприносу IT, општи недостатак
финансијских средстава и други проблеми, доводе до тога да многе
општине или уопште немају IT одјељења, па чак ни IT радна мјеста,
или имају само једног запосленог који се бави тим пословима. Aко
постоји једна особа, она је задужена за практично све послове, од
одржавања постојећих система и опреме, планирања, програмирања, до
развођења мрежних каблова, итд.
Једна од анкета „Системског прегледа јавне управе у БиХ“42 је у
прегледаним институцијама свих нивоа власти открила да у преко 50%
институција руководство које доноси одлуке не заговара активно
кориштење IT и није свјесно његових потенцијалних предности. Ипак,
има позитивних примјера. Пододјељење за информатику Одјељења за
техничко – административне послове Дистрикта Брчко је позитиван
примјер мале централне IT јединице у управи. 43 Такође, добро
функционишу и Информатички центар у општини Сарајево Центар и
Одсјек за информатику Градске управе Бања Лука. Оваквих примјера
има још и сада већ постају све бројнији.
Садашње стање више карактеришу индивидуална рјешења у
појединим дијеловима (чак исте организационе јединице) управе и
генерални недостатак сарадње и координације, како унутар
организационих јединица тако и по хоризонталним а и вертикалним
нивоима. На општинском нивоу има позитивних примјера, нпр.
програм информатизације послова матичних служби, који је рађен на
основу страних донација. Но, најчешће остаје проблем даљњег развоја
и одржавања апликација након престанка добивања донације.
Од 2004. године у Босни и Херцеговини се у јединицама
локалне самоуправе формирају центри за услуге грађанима који су
опремљени да могу пружити потребне услуге грађанима. То је
42
О овоме више у «Системски преглед јавне управе у БиХ – Завршни извјештај»,
стр. 261
43
О овоме више у «Системски преглед јавне управе у БиХ – Завршни извјештај»,
стр. 266
118
омогућено захваљујући модерним софтверима (за вођење матичних

књига и за електронско праћење документације) који центре за услуге
грађанима повезују су осталим општинским одјељењима. Први такав
центар за услуге грађанима отворен је у Лопарама у децембру 2005.
године, а од тада је за грађане отворено још четрдесет модерно
опремљених шалтер сала, које опслужују око 1.500.000 грађана.
Оваква организација центара за услуге грађанима доприноси и
бољој организацији разних других општинских активности, што
резултира бржом и ефикаснијом обрадом захтјева грађана.
Доста пажње је посвећено едукацији општинских службеника,
па је тако организовано преко 350 семинара, радионица и округлих
столова на којима је око 4400 учесника добило сазнања из области
информатике, управљања центрима за услуге грађанима, односа
службеника према корисницима општинских услуга, развоја начина
комуницирања са грађанима, унапређења процедура за регистрацију
предузетништва, унапређења процедура за област урбанизма и
грађења, те унапређења процедура опште управе.
Кориштење нових сазнања и унапријеђених процедура рада
довело је до тога да је вријеме издавања различитих потврда (о рођењу,
смрти, вјеначању, држављанству ) скраћено за 74%44.
У периоду од 2000. године паралелно су развијана 3 програма
која су финансиарна из средстава међународне заједнице, а била су
намјењена за јединице локалне самоуправе у Босни и Херцеговини, а
Програм за канцеларијско пословање
47%
53%
Република Српска Федерација БиХ
44
Извор података: Извјештај Пројекта управене одговорности - The Governance
Accountability Project - (GAP) у Босни и Херцеговини
119
то су: Програм за канцеларијско полсовање DocuNova, програм за

матичне службе DataNova и програм за финансије FiNova.
Истражујући које општине користе наведене програме дошло се до
сљедећих података.
Програм за канцеларијско полсовање DocuNova користи се у 43
општине, односно у 20 општина Републике Српске и у 23 општине
Федерације БиХ.
Програм за матичне службе
48%
52%
Програм за матичне службе DataNova користи 56 општина,

односно 29 општина у Републици Српској и 27 општина у Федерацији
БиХ.
Програм за финансије
41%
59%
120
Програм за финансије FiNova користи 58 општина, односно 24

општине у Републици Српској и 34 у Федерацији БиХ.
Незаобилазна трансформација локалне самоуправе кроз
интензивирање примјене ICT један је од сегмената изградње
информационог друштва у БиХ. Примјена нових технологија знатно ће
измијенити устаљено мишљење о спорој, неефикасној и скупој управи,
које сада влада међу грађанима. Зато би, приликом утврђивања
концепције развоја електронске управе, требало имати у виду кључне
елементе које би она морала задовољити:
- пружити грађанима брже, једноставније и јефтиније услуге,
- омогућити повећање транспарентности рада јавне управе,
- омогућити локалној самоуправи квалитетно одлучивање
засновано на релевантним информацијама добијеним из
ажурних, лако доступних и умрежених база података,
- омогућити ефикаснију размјену информација између различитих
сегмената управе на свим нивоима, као и размјену информација
са другим заинтересованим учесницима (привреда, просвјета,
судство...),
- омогућити константно увођење нових услуга, итд.
Локална самоуправа је по дефиницији дио глобалног

информационог друштва. Са повећањем степена интегрисаности
локалне самоуправе у информатиционо друштво повећаваће се и
ефикасност, транспарентност, приступачност, као и оријентисаност
према корисницима. Наравно, информатизација мора бити проведена
квалитетно, како би могла испунити своју основну намјену.
Повећањем степена употребе ICT и увођењем услуга електронског
пословања општине ће олакшати приступ грађанима и другим
корисницима, омогућити размјену података из јавне евиденције са
другим општинама, а такође индиректно утицати на развој свијести о
потреби коришћења модерних технологија. Повећање доступности
услуга, приближавање садржаја услуга, смањење броја корака и
времена потребног за пружање услуге, те олакшање приступа за
удаљене или теже покретне грађане водиће настанку праве е-Општине
чијим радом ће бити задовољни сви. Посредно, неминовно ће доћи до
развоја бољих пословних односа са приватним сектором, јавност
процеса одлучивања ће се повећати, што ће довести до повећања
степена демократије.
121
Међутим, кад је у питању процес одлучивања, не повећава се

само његова транспарентност. Информатизација рада локалне
самоуправе има значајан утицај на квалитет овог процеса. Они који
доносе одлуке, на овај начин, добијају могућност да у одлучивању
користе многе информације које до тада, из различитих разлога, нису
користили.
122
5. ЕЛЕКТРОНСКА УПРАВА У РЕПУБЛИЦИ

СРПСКОЈ
У суштинском смислу електронска управа се никако не може

свести на само пружање услуга грађанима или пословним субјектима
већ је она концепт који подразумијева реорганизацију органа управе у
циљу остварења нових форми управљања.
Реформа и модернизација јавне управе заснована на широкој
употреби ICT представља један од кључних елемената свеукупне
транзиције Републике Српске у модерно информационо друштво. ICT
имају огромне могућности у погледу модернизације и побољшања
услуга које јавна управа пружа јавности. Увођење савремених
информационих система повећава квалитет услуга и побољшава
ефикасност, транспарентност, одговорност и ефективност рада управе.
Модерна телекомуникациона инфраструктура омогућава да
информације несметано теку између органа управе и јединица локалне
самоуправе, те може грађанима и привредним субјектима да пружи
бољи приступ услугама, и то уз мање трошкове. Тако убрзаним
административним процедурама и смањеним трошковима пословања
ствара се бољи пословни амбијент за даљи економски развој.
Могућност да сви грађани добију електронски приступ јавним
услугама, учествују у процесу доношења одлука и надгледају
активности органа управе доприноси ширењу демократизације у
друштву и побољшању односа између органа управе и грађана.
Заједнички информациони систем Владе Републике Српске је
дефинисан Стратегијом развоја информационог друштва.
Информациони системи државне управе на републичком нивоу и на
нивоу једница локалне самоуправе морају бити ослоњени на Владин
заједнички информациони систем којим ће бити дефинисани облици
размјене информација. Неопходно је да јединице локалне самоуправе
много више сарађују међусобно (хоризонтално) као и са Владом и
републичким органима управе (вертикално), јер се само тако може
доћи до рјешења која информационе системе јединица локалне
самоуправе интегришу у заједнички информациони систем.
Модернизација управе увођењем ICT значајан је елемент у
процесу рационализације. Не само да вршење јавних послова постаје
123
ефикасније и поузданије, да олакшава грађанима приступ

информацијама и обављање појединих конкретних послова, већ ствара
простор за постепено смањење укупног броја запослених у јавној
управи. Процес модернизације генерално посматрано захтијева велике
инвестиције и низ сложених мјера да се успостави систем, обезбједи
његово функционисање и створи правни оквир за увођење и
коришћење појединих сервиса намијењених грађанима, који је
дугорочно посматрано исплатив и вишеструко користан.
У традиционалном моделу пословања корисник услуга није
имао могућност избора па јавна управа није имала подстицаја да своје
пословање обавља боље. У новој ери е-Пословања нови облици услуга,
остављају корисницима пуно већи избор.
Технолошке иновације као што су Wеб и е-Пословање, убрзале
су стварање нових вриједности код корисника у дијелу брзине услуге,
удобности, специфичности у приступу кориснику у цјелини, те тако
битно промјениле укупан систем вриједности.
Да би искористила ове могућности и избјегла даље удаљавање
од окружења у погледу дигитализације Република Српска мора да
уводи методе рада базиране на ICT у свим областима на републичком
нивоу и на нивоу јединица локалне самоуправе. Само таква управа,
оспособљена уз помоћ ICT, оријентисана према грађанима и привреди,
опште позната под називом електронска управа, омогућава амбијент у
коме се на адекватан начин могу задовољити потребе и изазови
будућег информационог друштва и економије засноване на знању.
Међутим, слаба институционална, правна и технолошка
инфраструктура, мањак финансијских и људских ресурса, отпор према
промјенама, као и недостатак материјалних средстава чине главне
препреке ефикасном увођењу електронске управе у Републици
Српској.
Увођење електронске управе значи управу која је јефтинија,
транспарентнија и окренута потребама грађана. Суштина је произвести
осјетни напредак у животима обичних људи. Стварањем
концептуалног модела информационог система органа управе
Републике Српске и основних претпоставки за развој електронске
управе (доношење одговарајуће легислативе, умрежавање органа
управе и јединица локалне самоуправе, систем електронске поште,
систем електронске размјене података, систем републичких регистара
и евиденција, систем база података с отвореним приступом, стварање и
размјена дигиталних докумената, анализа постојећих рјешења –
посебно база података, те могућности њихова повезивања и
124
обједињене употребе), покушава се омогућити грађанима и пословним

субјектима кориштење свих података који нису тајни.
Приступ информацијама и знању у вријеме динамичног
напретка свјетске привреде предуслов је за доношење квалитетних
одлука, и у пословању, и у другим аспектима живота као што су јавна
управа, образовање, здравство, али и приватни живот. Просторне и
временске баријере савладане су једноставним прикључивањем
рачунара на глобалну мрежу (Интернет). У што краћем року треба
развити електронску управу засновану на употреби ICT које би
унаприједиле квалитет услуга грађанима и пословним субјектима,
ефикасност републичких органа управе и јединица локалне
самоуправе, а поспјешиле изградњу јефтине, брзе и сигурне
информационе и комуникационе инфраструктуре како би управа
задовољила потребе грађана и привреде.
Данас у многим јединицама локалне самоуправе у републичким
органима управе већ постоје информациони системи, али је проблем у
недостатку повезаности и по хоризонтали, и по вертикали. Њихове
базе података, које су повезане, умрежене и с упориштем у
одговарајућој законској регулативи, постале би прави извори података,
а сами системи задовољавајући сервис грађанима, привредницима и
свима заинтересованима.
Република Српска мора припремити и провести низ системских
и подстицајних мјера за развој ICT, те усклађивање регулативе и
легислативе са прописима ЕУ.
Искуства земаља које су увеле електронске јавне набавке
показују да се уз смањење корупције може пружити подршка малим и
средњим предузећима да учествују у пословима са државом која јесте
један од највећих потрошача. Електронска управа такође пружа бољи
квалитет услуга. Док, на пример, службеник на шалтеру може
заборавити дати кориснику неку информацију, изоставити да каже да
су нека документа потребна, када се иста процедура обавља
електронски проценат грешака је минималан.
Брзо ангажовање републичких органа управе, те научне и
стручне јавности из подручја ICT омогућило би брже прикључење
развијеном свијету.
125
5.1. Стање електронске управе у Републици Српској
У Републици Српској се од 1. јануара 2003. године примјењује

Закон о административној служби у управи Републике Српске45, а од
новембра 2002. године примјењује се нови Закон о министарствима46
који регулише оснивање министарстава као републичких органа
управе и републичких управних организација, уређује њихову
организацију, права и обавезе министара, руководиоца републичких
управа и управних организација, и утврђује њихов дјелокруг рада. Да
би унаприједила рад државних службеника Влада је усвојила Кодекс
понашања државних службеника.
Постигнут је напредак у области управљања информацијама.
Поред Владиног Бироа за односе са јавношћу, који је лоциран у
Секретаријату Владе у већини министарстава постоје позиције
службеника за односе с јавношћу које су попуњене професионалним
државним службеницима.
Влада Републике Српске има одрживу и професионалну
комуникациону мрежу која је подржана WEB страницом на Интернету
на којој се поставља сав материјал који припрема особље за односе с
јавношћу. Сва важнија обавјештења и изјаве за штампу Владе
обезбјеђене су на WEB страници.
Међутим, пошто Република Српска у знатној мјери касни у свом
технолошком развоју, а тако и на информатизацији управе, увођење
електронске управе јавља се као приоритет од највећег значаја.
Према истраживању које је провела „Призма истраживања“,
агенција за дрштвена, маркетиншка и медијска истраживања у току
октобра 2006. године, за потребе DIFID-а47 и Центра за информационе
технологије Владе Републике под називом: “Кориштење Интернета у
Републици Српској”, нешто мање од четвртине становника РС
старијих од 15 година већ је имало искуство кориштења Интернета, а
14% их има потребу за кориштење Интернета. Главни разлог за
некориштење Интернета становници РС који га не користе виде у
45
Закон о административној служби у управи Републике Српске («Службени гласник
Републике Српске», број 16/02, 62/02, 38/03, 42/04, 49/06 и 20/07)
46
Заком о министарствима («Службени гласник Републике Српске», број 70/02, 33/04, 118/05 и
33/06)
47
DFID Одјељење за међународни развој (при Влади Велике Британије)
[Department for International Development]
126
недостатку рачунара. Слиједи немање потребе за његовим

кориштењем, те превелики трошкови и недостатак искуства - страх да
га неће знати (правилно) користити. Испитавање јавног мнијења -
анкетирање је проведно у 23 општине из пет региона (Бањалучки,
Добојски, Бијељински, Паљански и Требињски), плус Дистрикт Брчко,
при чему је у сваком број анкета који је рађен у сваком од њих
пропорционалан броју становника.
Укупно је анкетирано 1400 испитаника - 1000 случајно
изабраних испитаника из опште популације и 400 циљано тражених
испитаника корисника Интернета.
Демографске карактеристике испитаника? (Н=1398,

варијабла: корисници/некорисници, н1=629, н2=769) 64,7
66,4
63,8
70%
61,3
56,8
53,3
53,2
60%
46,8
46,7
43,2
50%
40,7
Koris nici
37,6
36,2
40% Ne k oris nici

30,9
30,4
30%
22,1
21,7
20%
11,6
8,3
10%
4,4
0%
Do 30
51+
31 - 50
Grad
Osnovno
Selo
Žene
Srednje
Muškarci
TIP NASELJA POL STAROST OBRAZOVANJE Više/Visoko
Корисници Интернета у односу на некориснике, чешће живе у граду

него на селу, чешће су мушкарци, највише је младих особа до 30
година старости, најчешће имају завршено средње образовање.
Тренутно је главна сврха кориштења Интернета, уз
претраживање и комуникацију, и добивање информација о
дешавањима код нас и у свијету, а подаци везани за трендове и будуће
кориштење показују да ће тако и остати, па је за очекивати да један дио
ових информација корисници требају тражити (и добити) и преко
владине web странице. Међутим, истраживање је показало да
досадашња посјета владиној web страници није на задовољавајућем
нивоу и да је треба повећати.
Главни разлози некориштења и ријетког кориштења Интернета
у РС су недостатак рачунара, затим што не постоји потреба за његовим
кориштењем, те висока цијена ове услуге. Досадашња пракса показује
127
да се категорије становништва које су чешћи посјетиоци Владине

странице (поред куће која је најчешће мјесто за конекцију свих
становника РС) учесталије конектују са радног мјеста, као и код
пријатеља.
Информације које обезбјеђује Влада РС, њихов број, корисност,
квалитет и повјерење које становници РС у њих имају, у принципу су
добро оцијењене, док је више примједби везано за брзину њиховог
достављања. Mада се и владина web страницa, с обзиром на садржај и
изглед, у принципу не види ни бољoм ни лошијoм од других,
становници РС дали су низ приједлога везаних за њен садржај. Ови
приједлози засновани су, колико на тежњи да се побољшају оне
интеракције са Владом које им тренутно причињавају највише
потешкоћа, тако и на тренутним социо-економским условима за живот
у земљи, и односе се на пружање информација о новоотвореним
радним мјестима, информација о распореду и трошењу буџетских
средстава и информација о раду Владе. Осим тога потребно је
обезбиједити и информације о јавним службама и могућност обављања
одређених послова on-line (скидање и примање формулара, плаћање
одређених услуга и пореза).
Истражујући које општине у Републици Српској имају своју
WEB страницу, у априлу 2007. године дошло се до слиједећих
података:
128
Р.б Општина WEB Рб. Општина WEB
1 БАЊА ЛУКА www.banjaluka.rs.ba 32 ПЕТРОВАЦ www.drinic.rs.ba
2 БЕРКОВИЋИ www.berkovici.org 33 ПЕТРОВО
3 БИЈЕЉИНА www.opstinabijeljina.com 34 ПРИЈЕДОР www.opstinaprijedor.org
4 БИЛЕЋА - 35 ПРЊАВОР www.opstinaprnjavor.net
5 БРАТУНАЦ www.bratunacopstina.com 36 РИБНИК
6 ЧАЈНИЧЕ - 37 РОГАТИЦА www.opstinarogatica.org
7 ЧЕЛИНАЦ www.opstina-celinac.com 38 РУДО -
8 ДЕРВЕНТА www.derventa.inecco.net 39 СОКОЛАЦ www.sokolac.s5.com
9 ДОБОЈ www.opstina-doboj.ba 40 СРБАЦ www.srbac-rs.com
10 ФОЧА www.opstinafoca.rs.ba 41 СРЕБРЕНИЦА www.srebrenica-opstina.org
11 ГАЦКО www.gacko.net 42 КАСИНДО -
12 ГРАДИШКА www.gradiska.com 43 КУПРЕС -
БОСАНСКИ
13 ХАН ПИЈЕСАК www.hanpijesak.net 44 БРОД www.opstina-brod.net
ИСТОЧНИ
14 ЈЕЗЕРО www.jezero.rs.ba 45 ДРВАР -
ИСТОЧНИ
15 КАЛИНОВИК www.kalinovik.net 46 МОСТАР -
16 КНЕЖЕВО www.opstinaknezevo.rs.ba 47 ОШТРА ЛУКА www.opstinaostraluka.rs.ba

ИСТОЧНИ
17 КОТОР ВАРОШ www.kotorvaros.net 48 СТАРИ ГРАД -
18 КОЗАРСКА ДУБИЦА
www.kozarskadubica.org 49 УСТИПРАЧА
19 БОСАНСКА КОСТАЈНИЦА
www.opstinakostajnica.rs.ba 50 ЛУКАВИЦА
20 КРУПА НА УНИ www.opstinakrupanauni.rs.ba 51 ДОЊИ ЖАБАР
21 ЛАКТАШИ www.laktaši.ba 52 ШАМАЦ www.opstinasamac.org
22 ЛОПАРЕ www.oulopare.com 53 ШЕКОВИЋИ www.sekovici.net
23 ЉУБИЊЕ 54 ШИПОВО
24 МИЛИЋИ www.opstina.milici.org 55 ТЕСЛИЋ www.teslic.rs.ba
25 МОДРИЧА www.modrica.ba 56 ТРЕБИЊЕ www.trebinje.rs.ba
26 МРКОЊИЋ ГРАД www.mrkonjic-grad.rs.ba 57 ТРНОВО
27 НЕВЕСИЊЕ 58 УГЉЕВИК www.opstinaugljevik.com
28 НОВИ ГРАД www.novi-grad.org 59 ВИШЕГРАД www.visegradopstina.org
29 ОСМАЦИ www.osmaci.info 60 ВЛАСЕНИЦА www.vlasenica.net
30 ПАЛЕ www.pale.rs.ba 61 ВУКОСАВЉЕ
31 ПЕЛАГИЋЕВО 62 ЗВОРНИК www.opstina-zvornik.org

ИСТОЧНО
НОВО
63 САРАЈЕВО www.opstinasns.net
129
WEB СТРАНИЦЕ ОПШТИНА
30%
70%
Општине које имају WEB страницу

Општине које немају WEB страницу
Од укупно 63 општине у Републици Српској WEB страницу имају 44

општине или 70%, док 19 општина или 30% нема своју WEB страницу.
5.2. Примјери из праксе јединица локалне самоуправе

у Републици Српској
У многим јединицама локалне самоуправе на подручју

Републике Српске реализују се услуге према грађанима и привредним
субјектима засноване на концепту „све на једном мјесту“, а ја ћу се у
овом раду осврнути само на неке: Град Бања Лука, те општине
Прњавор и Модрича.
5.2.1. Град Бања Лука
Систематичним и обухватним пројектовањем и реализацијом

веома модерне, атрактивне и функционалне шалтер-сале, са одличном
финалном изведбом, Бања Лука је направила нови квалитетни искорак
у пружању услуга грађанима у великим градовима, преузимајући
водећу улогу у развоју корисничке оријентације и осигурању квалитета
услуга.
130
Физички мали и неадекватан простор пријемне канцеларије у

административној служби града Бања Лука редовно је био препун
незадовољних грађана, који су чекали да буду услужени, понекад и по
више сати, у амбијенту у којем је стално нарастала гужва и нервоза.
Технологија рада била је одавно превазиђена, са ручном обрадом и
сталним гомилањем огромног броја папира. Запослени у тзв. соби 16
радили су у скоро немогућим условима, без правих прилика да
унаприједе ефикасност и однос према корисницима услуга. Са аспекта
грађана, посебно су уочени проблеми дужине и услова чекања,
недостатка информација о томе шта и како треба урадити, спорости
поступка и нељубазности запослених.
Приступило се промјенама, са намјером да се обезбиједи
пружање знатно квалитетнијих и бржих услуга грађанима у пријемној
канцеларији, те је успостављена модерна и функционална шалтер-сала
заснована на концепту „све на једном мјесту“ за кориснике услуга, са
јединственом приступном тачком за већину услуга градске управе.
Комплетан захват трајао је више од три године, обухватајући сљедеће
најважније компоненте:
- техничку (стварање комуникационе инфраструктуре – LAN),
- организациону (организационе и процедуралне промјене,
информатичко оспособљавање, промјену понашања и
руковођења),
- апликативну (унапређење постојећих и развој нових рјешења
програмске подршке),
- амбијенталну (комплетан грађевински и амбијентални редизајн
са знатним просторним проширењем).
У коначној изведби испољена је наглашена корисничка
оријентација, са пуним информисањем корисника, знатним скраћењем
времена пружања услуга, веома угодним амбијентом и сталним
приликама за грађане да утичу на квалитет пружања услуга, у виду
сталне анкете, чији се резултати мјесечно обрађују и анализирају. Ова
пракса је специфична и комплексна модификација већ виђених
рјешења у БиХ, са одличном финалном изведбом. Практично,
представља нови квалитетни искорак у пружању услуга грађанима у
великим градовима.
Нови приступ и методе рада у пријемној канцеларији донијели

су сљедеће позитивне резултате:
131
- Услуге се пружају знатно брже, велико смањење чекања,

промптно добијање неких услуга;
- Дневно се опслужује знатно више корисника него прије;
- Квалитетније услуге;
- Знатно повећано задовољство грађана, посебно у првих шест
мјесеци од отварања сале;
- Знатно повећано задовољство запослених.
Административна служба Града посебну пажњу посвећује
области односа с јавношћу. Системски, плански приступ, стално
унапређење и континуиран рад дао је резултате у комуникацији с
јавношћу прије свега са грађанима. Успостављен је квалитетан
механизам комуницирања, а што је нарочито 2005. године Бања Лука
на многим стручним скуповима, семинарима и сусретима уприличеним
различитим поводима, истакнута као позитиван примјер, прва међу
локалним заједницама у Републици Српској и Босни и Херцеговини.
Систем односа с јавношћу састоји се у: Интернет презентацији,
представкама, притужбама и жалбама грађана, сарадњи са средствима
информисања, уређају за контакт са јавношћу, билтену Града и инфо
киоску.
Званична Интернет презентација Града постоји од децембра
2002. године и представља најважнији медиј Административне службе
и Скупштине Града. Током 2005. године web страна Града имала је
268.800 јединствених посјета од којих су најпосјећеније биле стране
вијести, Административне службе (Одјељења) те мапе.
У Административној служби Града Бања Лука 2005. године је
пуштен у рад нови уређај за информисање грађана – инфо киоск.
5.2.2. Општина Прњавор
Општина Прњавор у је у посљедње вријеме значајно

унаприједила ефикасност, остварујући снажно корисничку
оријентацију и подижући квалитет услуга корисницима. Унапређење
процеса је релативно нова пракса у општинским администрацијама у
Републици Српској, којом се обезбјеђују кључна побољшања
132
ефикасности (знатна скраћења времана рјешавања и повећање броја

ријешених предмета за исто вријеме).
У току 2004. године општина Прњавор је имплементирала
пројекат шалтер сале организоване на принципу „све на једном мјесту“
и увела јединствену рачунарску мрежу. Увођењем софтверске
апликације „DocuNova“ добијена је могућност праћења кретања свих
предмета, а исто тако и контроле продуктивности рада свих радника.
Анализирајући податке из извјештаја дошло се до показатеља да се
одређени предмети рјешавају дуже него што је објективно потребно. У
циљу ефикаснијег и квалитетнијег пружања услуга корисницима
одлучено је да се приступи пројекту „Унапређење процеса“ са
задатком да се првенствено унаприједе процеси:
- који се највише захтјевају од стране предузетника,
- који се највише захтјевају од стране грађана и
- процеси који захтјевају највећи број дана за рјешавање.
Пројекат „Унапређење процеса“ заснива се на прецизном
праћењу, анализи рада и детаљном биљежењу свих корака и радњи у
управном рјешавању захтјева странака (предмета). Циљ је био да се
утврди оптимално вријеме за рјешавање предмета једног процеса,
прикупљање идеја о могућем побољшању у смислу смањења времена
потребног за рјешавање, како за администравцију, тако и за кориснике.
У првој фази пројекта одабрано је девет процеса и то: процес издавања
урбанистичке сагласности; процес издавања грађевинске дозволе за
изградњу пословног објекта; процес одређивања минимално -
техничких услова за обављање дјелатности; процес интервенције
комуналног полицајца, везано за ометање јавних добара и објеката по
захтјеву странке и исти процес по службеној дужности; процес
издавања одобрења за заузимање јавне површине за трговнску
дјелатност; процес издавања одобрења за обављање и престанак
обављања дјелатности гдје није потребан пословни простор и
санитарна инспекција – инспекцијски преглед трговинских објеката
гдје се продају животне намирнице и предмети опште употребе.
Имплементацијом пројекта шалтер сале „све на једном мјесту“
постигнути су сљедећи позитивни ефекти:
- Услуге општинске административне службе учинњене су
доступније грађанима,
133
- Понуђене су грађанима квалитетне и разумљиве информације

написане “језиком корисника” путем шалтера за информисање,
брошура, водича и Интернет сајта,
- Сви поступци, укључујући и начин плаћања, поједностављени
су а услуге интегрисане по принципу “све на једном мјесту”,
- Рад општинских органа учињен је транспарентним,
- Скраћено је вријеме рјешавања захтјева грађана реализацијом
идеја које су резултат унапређења процеса и одређивања
жељеног рока рјешавања предмета и прихватања најбољих
пракси,
- Анкетирањем и процедуром ефикасног рјешавања притужби на
рад службеника, на коректан начин мјери се задовољство
грађана,
- Грађанин се може поуздати у информацију о очекиваном року
рјешавања предмета коју добије приликом предаје свог захтјева,
- Побољшан је стандард опреме пословних просторија намијењен
контактима са старнкама – изградњом модерне и удобне шалтер
сале,
- Едукују се службеници у области односа са корисницима, како
би се обезбједило стрпљење, толеранција, љубазност и
услужност са странкама.
5.2.3. Општина Модрича
Успостављањем модерне шалтер-сале засноване на принципу

„све на једном мјесту“ за кориснике услуга општинске управе,
Модрича је у септембру 2004. године просторно и технолошки
објединила услуге за грађане (раније пружане на пет различитих
локација), остварујући битан прелаз са бирократске на корисничку
оријентацију, са значајним ефектима у погледу брзине и квалитета
услуга.
До љета 2004. године општинска управа Модрича је пружала
услуге грађанима на пет различитих локација у граду. Након предаје
захтјева у пријемној канцеларији (која се налазила у једној од пет
локација), грађани су трошили вријеме, енергију, новац и стрпљење
134
обилазећи једну по једну зграду (у различитим дијеловима града)

настојећи да установе стање свог захтјева и убрзају његово рјешавање.
Стање предмета није праћено електронски, тако да су и руководиоци у
управи веома тешко могли да установе право стање предмета, а
поготово да предузимају неопходне активности за унапређења.
Запослени у управи радили су у потпуно неодговарајућим
условима и под притиском сталних приговора незадовољних грађана.
Током 2004. године пројектована је и опремљена модерна
шалтер-сала са умреженим рачунарима и програмима који електронско
праће тока захтјева грађана у поступку рјешавања (путем програмског
пакета DocuNova), отварање нових послова (службеник за
информисање грађана), те реинжињеринг кључних процеса за пружање
услуга. Сви запослени су обучени практично за све сегменте посла,
тако да је осигурана замјењивост. Иновација је обухватила и увођење
праксе испитивања задовољства корисника услуга.
Резултати пројекта „Локална управа у служби грађана – све на
једном мјесту“ су:
- Битно поједностављење услуга за грађане (папири и
информације се крећу умјесто грађана);
- Скраћење времена рјешавања предмета;
- Бољи квалитет услуга;
- Веће задовољство грађана (изражено кроз анкетирање и књигу
утисака).
5.3. Провјеравање задовољства корисника услуга
Крајњи циљ импементације електронске управе је задовољство

корисника услуга. Стога се у општинама које су имплементирале
пројекат шалтер сале „све на једном мјесту“ редовно анкетирају
корисници услуга и запослени у административној служби како би се и
постигло задовољство корисника услуга. У овом раду су приказана 3
типа анкета које се спроводе у општинама у Републици Српској.
135
5.3.1. Град Бања Лука
У анкети која је проведена након модернизације пријемне

канцеларије у административној служби Града Бања Лука од 182
анкетираних грађана 11 их није одговорило на питање да ли су
задовољни услугама, 157 их је одговорило да су задовољни, 2 са да/не
и 11 да нису задовољни услугама.
ЗАДОВОЉСТВО ГРАЂАНА УСЛУГАМА
160
140
120
100
80
60
40
20
0
Нису Одговор са Задовољни Нису
одговорили да/не услугама задовољни
3,40 4,33
3,24
3,97
3,97
Коректност запослених у градској управи

Одговорност запослених у градској управи
Брзина рјешавања захтјева у законском року
Висина цијена градских административних такса
Ниво информисаности грађана
Оцјеном 1-5 грађани су оцијенили: коректност запослених са - 4,33;

одговорност запослених - 3,97; брзина рјешавања захтјева у законском
року - 3,97; висина цијена градских административних такса - 3,24 и
ниво информисаности грађана - 3,40.
136
5.3.2. Општина Шамац

Задовољство корисника услуга Као улазне информа-
ције у изради ове Анализе,
кориштене су информације
23%
32% садржане у 102 попуњена
анкетна упитника од стране
корисника (грађана) и 55
попуњених анкетних лист-
ића од стране запослених у
45%
Административној служби
Општине Шамац у мају
ДА НЕ УГЛАВНОМ
2007. године.
Из резултата анкетирања корисника Општинске администра-
тивне службе Општине Шамац, видљиво је да је висок степен
задовољства услугама и љубазношћу особља.
Задовољство запослених Резултати анкетирања запо-
слених показују да су се
запослени у 45,79% случа-
27%
јева изјаснили одговором
45%
„да“, 28,18% одговором са
„углавном“ и 27,44% са
одговором „не“, што даје
28%
основ за закључак да са
ДА НЕ УГЛАВНОМ
запослени у највећем дијелу
задовољни стањем у
Административној служби Општине Шамац и сопственим положајем,
али и да постоје прилике за побољшања. Уочава се знчајан број
негативних одговора у погледу приступа Интернету, размјени
искустава са другим општинама, у погледу награђивања рада и
резултата рада, приједлога запослених за побољшање. Исто тако
присутно је и питање обезбјеђивања услова за рад, планирање,
организацију рада и ниво унутрашње комуникације.
Информације добијене путем ових анкета дају основа за
закључак да су корисници услуга као и запослени у значајној мјери
задовољни системом оргнаизације и управљања Административном
службом Општине, односно нивоом пружених услуга, али да је у циљу
унапређења организације рада и нивоа услуга које пружа Општинска
административна служба, потребно предузимати континуиране мјере
за побољшање.
137
5.3.3. Општина Лакташи
Да би се потврдило да све што се ради у административној

служби општине Лакташи на унапређењу организације рада и
повећању степена ефикасности има позитивне ефекте, потребно је
константно прикупљати повратне информације од корисника услуга.
Из тог разлога је и анкетирање корисника постала стална активност, на
основу чијих резултата би се дошло до одређених приједлога и
сугестија у циљу побољшања рада. Функционери и највише
руководство на овај начин добијају информације које су неопходне за
доношење квалитетних пословних одлука, а на основу резултата могу
се одредити и критична радна мјеста и врсте послова.
Након спроведене анкете у периоду од 30.10.-03.11.2006.
године, извршена је анализа 174 попуњена анкетна листића која је дата
у наставку текста, у виду графичких приказа резултата проведене
анкете.
ОЦЈЕНА ПОСТУПКА ПРУЖАЊА
УСЛУГА
предуго траје превише
4,02% докумената
6,90% превелика
цијена
5,17%
немам
примједби
83,91%
РЈЕШАВАЊЕ УСЛУГА
поступак у без одговора

току 6,32%
10,34%
НЕ
5,17%
ДА
78,16%
138
ВРСТЕ ПРИМЉЕНИХ УСЛУГА

Инспекцијска
контрола
Изводи из
Остало 9,20%
матичних књига
13,79%
10,34%
Услуге благајне Odobrenja za rad,

4,60% 4,60%
Пољопривредне и
санитарне
сагласности
2,87%
Услуге пријемне
канцеларије
22,41% Урбан.,грађ.и Права бораца
употр.дозволеи Правна помоћ 7,47%
парцелација 12,64%
12,07%
5.3.4. Предуслови за електронску управу у

Републици Српској
Анализирајући претходно описано стање и проучавајући

литературу може се закључити да је развој електронске управе
дуготрајан и велики посао. Он захтијева велика улагања у
инфраструктуру и у хардвер са једне стране, а са друге у апликације.
Развој стога треба да се одвија по претходно утврђеним приоритетима.
Прво је потребно утврдити најзначајније сервисе и њих реализовати, да
би се касније развијали и сервиси са нижим приоритетом.
Опште је мишљење да је јавна управа скупа, неефикасна,
недовољно стручна, са ниским технолошким нивоом, бирократизована,
непотребно компликована, превише окренута себи и углавном дјелује с
позиције власти. Таква је више усмјерена на сам процес него на
резултате рада и недовољно одговара јавности па не одговара ни
савременим стандардима и тенденцијама. Постоји хронични дефицит
финансијских и људских ресурса за имплементацију реформе.
Службеници сматрају да су лоше плаћени, што је резултат
ниског степена мотивације и, према томе, ниског степена ентузијазма
везаног за промјене.
Постоји хронични дефицит финансијских и људских ресурса за
имплементацију реформе. Искуства из других земаља указују да је
139
реформа у многим земљама у транзицији била спора због озбиљних

недостатака ресурса и особља.
Садашње стање у овој области није задовољавајуће управо из
разлога што није постојао системски приступ на плану успостављања
електронске управе. Резултати су симболични и своде се на то да се
одређени обрасци могу добити путем Интернета са појединих сајтова
на различитим нивоима управе. Aли сврха електронске управе није
само да дају информације грађанима или да грађани дођу до образаца
који се попуњавају и даље користе на класичан начин. Сврха
електронске управе је да корисник добије услугу, односно буде
«сервисиран» на основу захтјева и приступа јавној управи “из куће”
односно са радног мјеста. Циљ активности јавне управе у овом
сегменту је да се омогући грађанима, пословним и другим субјектима,
да своје обавезе или захтјеве према управи обављају на што
ефикаснији начин, уз минималне трошкове и што мањи број физичких
контаката с органима управе, и то путем више различитих електронски
базираних канала за испоруку сервиса (WEB, мобилни телефон,
дигитална телевизија итд.).
Испуњење предуслова за развој електронске управе је, уствари,
списак активности које је потребно извршити да би се омогућило
успостављање и функционисање електронске управе. Да би се
реализовао концепт електронске управе, потребно је покренути
активности у два правца: повећање информатичке културе грађана и
изградња информационе инфраструктуре. Ове двије активности су
повезане једна са другом, али је у основи потребно створити услове
који би довели до повећања броја корисника Интернета путем
повећања броја приступних тачака и броја клијената на глобалној
мрежи. Паралелно, потребно је радити на осигурању инфраструктуре и
сигурносних механизама који омогућавају сигуран приступ е-
Сервисима и који воде ка успостављању међуоперативности, како у
домаћим оквирима тако и на међународном нивоу.
Битни предуслови који се постављају пред електронску управу
да би она ефикасно функционисала, тј пружала потпуне и комплетне
електронске сервисе грађанима, пословним системима и другим
субјектима, су сљедећи:
- Реализација циљева и задатака из Стратегије развоја
информациониог друштва и пратеђег Акционог плана;
- Обезбјеђење инфраструктуре (портал електронске управе,
рачунарска мрежа електронске управе, инфраструктура е-
140
идентификације, инфраструктура е-набавки, инфраструктура

управљања знањем, те инфраструктура размјене информација
између органа електронске управе – G2G системи);
- Успостављање база података у електронском облику, те
апликације за обраду, приступ и размјену података;
- Примјена стандарда и интероперабилност рада, те систем
сигурности који се огледа у приступу сервису путем
одговарајућих сигурносних механизама (smart картица у облику
личне карте, GSM картица, PIN и PUK кодови и сл.).
1. Реализација циљева и задатака из Стратегије развоја

информациониог друштва и пратеђег Акционог плана
За успостављање модерне и функционалне електронске управе
у БиХ је израђена Стратегија развоја информационог друштва која
садржи и Стратегија развоја електронске управе у којој су дате основне
смјернице за развој електронске управе. Ову Стратегију прати и
Акциони план развоја електронске управе који је донесен у складу са
Стратегијом.
2. Обезбјеђење инфраструктуре електронске управе

- Портал електронске управе,
- Рачунарска мрежа електронске управе,
- Инфраструктура е-идентификације,
- Инфраструктура е-набавки,
- Инфраструктура управљања знањем,
- Инфраструктура размјене информација између органа
електронске управе G2G системи.
Портал електронске управе

Један од најважнијих инфраструктурних елемената електронске
управе је централни портал електронске управе. Портал, дакле,
представља јединствену тачку приступа грађана и привредних
субјеката ради коришћења одговарајућих on-line е-сервиса. Портал
треба да обједини све wеб сајтове појединих министарстава,
141
републичких управа и републичких управних организација у

јединствени портал из најмање три разлога:
- да буде централна и јединствена тачка приступа и остваривања
е-сервиса за грађане и привредне субјекте – централна тачка за
остваривање G2C и G2B е-Government сервиса,
- да се централизовано и на само једном мјесту врши
идентификација (аутентикација и ауторизација) грађана и
привредних субјеката за коришћење on-line е-сервиса
електронске управе,
- да служи као јединствена тачка за публикацију on-line е-сервиса
органа управе, успостављајући тако јединствене стандарде за
развој и имплементацију е-сервиса јавне Управе.
Слика: WEB страница Народне скупштине Републике Српске
Рачунарска мрежа електронске управе

Један од основних инфраструктурних елемената електронске
управе је и безбједна рачунарска мрежа електронске управе која
повезује републичке органе управе и јединице локалне самоуправе
међусобно. Ова мрежа се може реализовати као приватна Интранет
142
мрежа електронске управе или коришћењем Интернета и креирањем

виртуелних приватних мрежа (VPN – Virtual Private Network). Основни
захтјеви за овом мрежом су да омогућава висок проток података, као и
да буде безбједна – неопходно је остварити механизме комплетне
заштите на мрежном нивоу.
Инфраструктура е-идентификације
Један од основних функционалности јединственог портала
електронске управе је инфраструктура е-идентификације, тј.
функционалност централне аутентикације и ауторизације корисника
(грађани и привреда) за коришћење on-line сервиса електронске управе
који су публиковани на порталу електронске управе. Ова
функционалност је неопходна за реализацију on-line е-сервиса који
имају двосмјерну интеракцију и пуну on-line трансакцију са
могућношћу електронског плаћања. У савременим системима
електронске управе неопходно је да се еидентификација базира на
квалификованим електронским сертификатима издатим од стране
акредитованих сертификационих тијела за издавање квалификованих
електронских сертификата у складу са Законом о електронском
потпису и одговарајућим подзаконским актима.
Читав систем е-идентификације се базира на претходно
успостављеној PKI инфраструктури у БиХ. Поред тога, трансакције
морају бити дигитално потписане квалификованим електронским
потписом на бази смарт картице корисника (грађанин или правно лице)
која представља средство за креирање квалификованог електронског
потписа (SSCD – Secure Signature Creation Device), сертификовано и
атестирано за примјену у датој држави. У том смислу је неопходно да
143
постоје сертификовани SSCD уређаји, као и акредитована

сертификациона тијела која издају квалификоване електронске
сертификате на поменутим SSCD-има. Електронска управа свакако
представља домен примјене квалификованог електронског потписа.
У земљама Европске Уније постоје два приступа процедурама
креирања квалификованог потписа за потребе електронске управе:
- Постоји један једини SSCD, и то национална ID картица која
служи за креирање квалификованог електронског потписа
(Естонија, Белгија, итд.),
- Постоје више различитих картица које су SSCD у држави:
национална ID картица, банкарске картице, е-Health картица
грађана, итд. (Њемачка, Аустрија, ...).
Потребно је да се у одговарајућем дијелу Стратегије развоја
електронске управе донесе одлука о приступу који ће се примјенити. За
сада изгледа да је други приступ који омогућава примјену више
различитих SSCD у држави преовлађујући у земљама Европске Уније.
Инфраструктура е-набавки
Иако се процедуре е-јавних набавки могу схватити као шира
функционалност јединственог портала електронске управе, у
Извештају о стању е-сервиса у земљама Европске Уније се е-набавке
посматрају посебно, и то у смислу постојања посебног намјенског
портала за e-Procurement. Портал е-јавних набавки је јединствено
мјесто гдје органи управе објављују јавне тендере и гдје понуђачи
подносе понуде за поменуте тендере електронским путем. Наравно,
овдје је изузетно неопходна процедура јаке аутентикације фирме која
је доставила понуду, као и примјена квалификованог електронског
потписа у циљу заштите аутентичности, интегритета и непорецивости
трансакција. Е-набавке се, због тога, и сврставају у један од осам on-
line сервиса за привредне субјекте.
Инфраструктура управљања знањем

Имајући у виду позитивна искуства из најнапреднијих земаља
Европске Уније у погледу проблема управљања знањем (постојање
различитих алата за олакшану међусобну електронску комуникацију
између органа управе која им помаже да размјењују постојећа знања
једни са другима, као и да обезбједе on-line радно окружење за потребе
144
владе), може се закључити да би одговарајућу варијанту система

управљања знањем свакако требало имплементирати у сваком систему
електронске управе.
Инфраструктура размјене информација између органа

електронске управе – G2G системи
Успостављање система размјене информација између органа
управе је изузетно важно за перформансе читавог система електронске
управе јер обезбјеђује да се информација, када једном уђе у систем, не
захтјева додатно од самог корисника за евентуалне потребе другог
органа електронске управе већ се аутоматски просљеђује свим
дијеловима електронске управе који треба да процесирају дату
информацију. За те потребе служи G2G систем размјене информација,
порука или фајлова и то спада у тзв. middleware систем. Од
перформанси овог средњег слоја и аутоматске размјене података
између органа електронске управе умногоме зависе перформансе
читавог система електронске управе.
3. Успостављање база података
Такође један од основних елемената система електронске

управе су и заједничке базе података – регистри који се користе од
стране већине on-line сервиса за грађане и привредне субјекте. Основне
базе података – регистри који се користе у системима електронске
управе су: регистар грађана, регистар правних лица и регистар
просторних објеката.
Ове регистре по правилу организују и одржавају различити
субјекти електронске управе али они морају да обезбједе начин
транспарентног коришћења ових база од стране било ког органа управе
који је овлашћен за то, као и на основу стандардног интерфејса за
приступ бази који осигурава пуну безбједност наведених регистара.
4. Примјена стандарда и интероперабилност рада
Један од најважнијих елемената развоја електронске управе је

развој стандардизованих и технолошки једнообразних е-сервиса који
145
испуњавају унапред постављене јединствене услове и критеријуме за

вредновање информационо-комуникационих система, њихових
елемената, производа и услуга, као и технологија и алата. Прије самог
развоја и имплементације одређених е-сервиса за грађане или
привредне субјекте, неопходно је утврдити критеријуме са становишта
перформанси, квалитета и сигурности које требају да задовоље дати е-
сервиси да би могли да се користе у систему електронске управе.
Задовољавање унапријед постављених критеријума је од суштинског
значаја за интероперабилност е-сервиса система електронске управе
који су неопходни за несметану реализацију G2G система електронске
управе.
5.3.5. Комбиновање старе и нове структуре

пословања управе
Тренд у давању услуга обликоваће се око обрасца мјешовите

структуре, мјешавине између on-line и off-line модела пословања. Он ће
у дужем наредном периоду садржавати у себи праксу физичког и on-
line пословања. Овај образац ће омогућити јавној управи која послује
на класичан начин преорјентацију на on-line пословање уз задржавање
одређеног дијела класичног пословања. То ће омогућити брз одговор
на све веће захтјеве корисника услуга.
Користећи максимуме из оба канала кориснику ће се омогућити
да добије услугу у свако вријеме и гдје год био. Ова стратегија
корисника поставља у средиште процеса послуживања. Моћи ће
захтјев за услугом послати од своје куће и тражену услугу добити у
одговарајућој форми у својој кући. Оваква стратегија изграђена је на
сљедећим кључним поставкама:
- У комбинацији класичног и пословања путем Wеб-а услуга се
може добити комбиновано, да се наручи Wеб-ом а добије
класично или обрнуто – добије Wеб-ом, а тражи класично.
- Управа може и сама преусмјерити дио својих услуга са
класичног на дигитални начин уз сагласност корисника. Исто то
вриједи и за корисника.
146
Прелазно рјешење –
од традиционалне управе ка е-Управи
Слика: Прелазно рјешење
Основ успјешне реализације стратегије старе и нове структуре

је у замаху покретања on-line операција. Комбиновање старе и нове
структуре пословања није лако јер захтијева флексибилност, ресурсе и
вјештине којима ће цијели потхват учинити успјешним. Уткати е-
Услугу у постојеће услуге захтијева много више напора него развијати
нову услугу која ће се искључиво испоручивати путем Wеб-а.
Како је Peter Drucker више пута нагласио: „Вријеме
турбуленције је веома опасно, али је његова највећа опасност жеља за
негирањем стварности“.
Велике технолошке промјене и незаустављиво напредовање у
пословном окружењу присиљавају управу да се суочи са свим
изазовима овога времена.
Процес преласка из индустријског у Информационо друштво у
развијеним земљама већ је у поодмаклој фази, па ће се развојни јаз све
више убрзавати што више времена протече ако се не предузму хитне
акције за стварање претпоставки за увођење електронске управе у
Републици Српској.
Стога органи управе требају што прије прилагодити свој рад да
користе могућности ICT ради унапређења рада, рационалности у
147
потрошњи јавних средстава, ефикасности у пружању јавних услуга, и

јавности у сопственом раду. Употреба ICT треба да омогући да се
услуге органа управе приближе корисницима, прво географски,
отварањем све више традиционалних шалтерских приступних тачака
повезаних на центар, а затим и концептуално, отварањем нових канала
пружања јавних услуга, као што су телефон, кратке поруке на
мобилној мрежи, самостојећи електронски киосци, Интернет и слично.
Успјешна управа ће бити она која понуди праву услугу на
правом мјесту и у право вријеме, по разумној цијени.
Корисници траже рјешења која им може понудити
самопослуживање, које им неће уштедити само вријеме, него им дати и
одређена овлаштења. Aко траже информацију или услугу без помоћи
административног особља, њих интересују рјешења на бази
самопослуживања која су доступна 24 часа, 7 дана у недјељи и свих
365 дана у години - добити услугу у свако вријеме и на сваком
мјесту.
148
6. КОНЦЕПТ И МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР

ЕЛЕКТРОНСКА УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ
СРПСКОЈ
Циљ модернизације јавне управе је унапређење њених функција

и увођење нових технолошких рјешења базираних на ICT које су
спремне (технолошки зреле) за примјену у јавној управи.
Задатак електронске управе није и не може бити само просто
прикупљање и обрада података, већ и стварање и дистрибуција
неопходних информација и знања који се користе у процесу
одлучивања. Према томе, електронска управа треба да омогући:
- једнократно и тачно прикупљање свих релевантних
информација на мјесту њихова настанка;
- адекватно чување свих прикупљених информација до тренутка
њихове употребе;
- одговарајућу циркулацију информација која омогућава да се
права информација у право вријеме нађе на правом мјесту;
- ажурну обраду информација и ажурно извјештавање;
- доношење оптималних одлука базираних на тачним подацима;
- кориштење података по унапријед одређеним процедурама и
правима приступа.
Модел електронске управе мора се развити у циљу побољшања
квалитете рада органа управе и јединица локалне самоуправе, те ради
омогућавања већег учешћа грађана у привредном развоју локалне
заједнице. Модел електронске управе замишљен је као свеобухватни
интранет-Интернет систем са три основне функције:
1) Прва функција односи се на свеобухватно обављање
интерних послова (користећи интранет систем), који се одвијају унутар
органа управе и у јединицама локалне самоуправе. Тај модел пружа
основу за убрзање свих унутрашњих пословних процеса као и
оптимизирање рада управе.
149
2) Друга функција односи се на интерактивно пружање услуга

грађанима “на даљину”, путем Интернета. Свако радно мјесто
посједује интерактивни комуникациони канал којим се успоставља
изравна веза с вањским корисницима (грађанима и привредним
субјектима) осигурава размјена документације, детаљан опис послова,
услуга и одговорности, запримање образаца, референци, одговора на
често постављана питања, итд.
Друга функција система укључује и могућност “One-Stop-
Shopa”, односно водича за покретање пословне дјелатности. Органи
управе и административне службе у јединицама локалне самоуправа
који користе систем електронске управе могу подесити техничке
особине модела тако да он пружа исцрпан водич вањским
корисницима о начину покреатања пословне дјелатности. За то је
нужна добра воља органа управе и јединица локалне самоуправе како
би се осигурала координација различитих канцеларија и осталих
укључених пословних и локалних институција и других учесника у
процесу.
3) Трећа је функција усмјерена на потицање учешћа грађана у
локалном управљању. Путем одржавања електронских конференција и
форума грађанима се омогућава учешће у процесу доношења одлука и
контроле над трошењем буџетских средстава. Тиме се осигурава
евалуација послова из дјелокруга рада органа управе и јединица
локалне самоуправе, што доводи до транспарентнијег управљања,
остваривања демократије и учешћа грађана у одлучивању. Модел
електронске управе ће бити у пуној функцији примјеном електронског
потписа у Републици Српској.
Електронска управа је нови приступ унапређењу комуникације
унутар органа управе и јединица локалне самоуправе, те између
грађана и локалне самоуправе. Подржава га софтверски интранет и
Интернет систем који омогућава унапређење ефикасности јавне
управе, брже обављање послова и радних задатака те, што је
најважније, пружање услуга грађанима путем Интернета.
Примјена модела добре управе, који подразумијева корисничку
оријентацију, повећање ефективности, ефикасности, транспарентности
и учешћа грађана, у данашње вријеме се не може ни замислити без
кориштења ICT. Све већа употреба ових технологија и напредак
Интернета ставили су веома моћне алате на располагање грађанима,
пословним субјектима, али и јединицама локалне самоуправе. Путем
коришћења ICT, јавна управа заиста може да побољша услуге, чинећи
их бржим, далеко доступнијим и ефикаснијим, као и да своје
150
пословање приближи грађанима, предузећима и другим

заинтересованим странама. Стога је ово изазов за јавну управу, да се
прилагоди и уведе иновативне начине рада, укључујући и партнерство
са приватним сектором. Прелазак рада јавне управе са традиционалног
на електронско пословање се, исто тако, не може замислити без
примјене принципа добре управе, јер увођење нових технологија
подразумијева и крупне промјене менталних образаца и унутрашњих
процедура рада администрације. Електронизацију рада јавне управе
треба схватити као дио цјелокупне транзиције ка доброј управи, а не
као техничко-технолошки подухват. Такво увођење "електронске
управе" може се с правом сматрати еволуционим процесом у коме се
смјењују периоди брзих промјена са периодима застоја који су
потребни да би се настале промјене разумјеле и провеле.
Електронска управа приближава администрацију грађанима и
пословним субјектима путем кориштења Интернета. Електронска
управа може и треба дати одлучујући допринос убрзању процеса
транзиције ка економији базираној на знању, кроз стимулисање
приступа и кориштења on-line електронских сервиса.48 Грађанима се
пружа могућност приступа информацијама које могу да допринесу
унапређењу њиховог, професионалног и приватног живота; могу да
једноставније рјешавају своје потребе и обавезе, нпр. добијање
докумената, дозвола, пријава пореза и др.
Интернет је свакако најмоћнији механизам за обављање ових
задатака, али се сличан ефекат може постићи и коришћењем других
«електронских» помагала као што су обична телефонска линија (call
центри, аутоматске секретарице, факс...), мобилна и SMS технологија,
центри за пружање услуга или комбинацијом ICT и обичних управних
процедура (нпр. наручивање извода из матичне књиге рођених путем
SMS-а и достављање поштом на кућну адресу). Ова напомена посебно
је значајна за земље у којима је концепт електронске управе у самом
зачетку. Не може се очекивати да пружање свих услуга и све
информације преко ноћи «пређу» на Интернет. Процес је дуготрајан,
компликован и скуп.
Ефикасна и модерна јавна управа (државна управа и локална
самоуправа), заснована на знању, потребна је првенствено њеним
грађанима и привреди, али и подједнако важна подршка даљњем
економском развоју Републике Српске и Босне и Херцеговине. Управа
представља изузетно важан фактор у укупној ефикасности привреде и
48
Извор: еЕвропе/еЕвропе+ Initiative documents.
151
унапређењу конкурентности домаћих производа и услуга. Свака

неефикасност у раду јавне управе огледа се у повећању трошкова, па
резултат лоше услуге пада на терет њених корисника.
6.1. Концепт електронске управе
Концепт електронске управе предвиђа интерактивне

електронске услуге прилагођене потребама грађана и привреде, које су
интегрисане на свим нивоима јавног сектора. Сљедећа слика илуструје
овај концепт.
ОБАВЉАЊЕ ИНТЕГРАЦИЈА ПОРТАЛ КОМУНИКАЦИОНИ КАНАЛИ

УСЛУГА УСЛУГА (ПРИЈЕМНА КАНЦЕЛАРИЈА)
Организациона
јединица 1 Животни
догађаји и Физичко
Услуга присуство
Базна пословне
1 ситуације
услуга
Интернет
1
Call
Базна
центри
услуга
Услуга
2
2 Fax
С1 Дигитална
ТВ
Мобилни
уређаји
5
Базна Праћење С2 Инфо
услуга тока киосци
1 процеса
Слика: Концепт електронске управе
152
За успјешно увођење концепта електронске управе и широко

кориштење електронских on-line сервиса од стране корисника,
потребно је синхронизовано рјешавање низа комплексних задатака.
Поред тога неопходно је стимулисати и подржавати све начине
дигиталног описмењавања становништва, како би оно могло да
прихвати и користи понуђене сервисе. Концепт сервиса не смије да се
своди на web претраживање. Понуда on-line сервиса не смије бити само
фасада за услуге и процедуре у јавној управи које нису ефикасне.
Корисници ће користити електронске on-line сервисе само ако виде
њихове предности и уштеду у односу на досадашњи начин рада јавне
управе. Добар сервис је онај који пружа погодности, уштеде и корист и
кориснику и даваоцу услуге (управи).
Главне карактеристике концепта електронске управе су:
- Постојање више различитих комуникационих канала који
омогућавају приступ јавним услугама, а који се бирају од стране
грађана и пословних субјеката сходно њиховој подесности и
приступачности.
- Јавне услуге су организоване према потребама њихових
корисника, тј. према животним и пословним ситуацијама
грађана и пословних субјеката, а не према интерној
организацији органа управе.
- Услуге које органи управе пружају су потпуно међусобно
интегрисане, умјесто да представљају изоловане цјелине.
- Захтјеви корисника прихваћени на пријемним мјестима
транспарентно се обрађују у позадини, без обзира на број
различитих органа који учествују у обради. У пружању својих
услуга, неки орган се може ослањати на услуге других органа.
- Грађанима и пословним субјектима је потребна минимална
документација да би поднијели захтјев и задовољили своје
потребе. Све друге потребне информације, уколико су у посједу
неког органа управе, добијају се комуникацијом унутар јавне
управе коришћењем интегрисаних услуга.
Овај концепт електронске управе примјењује се постепеним
напредовањем кроз различите нивое развоја. Са аспекта квалитета
услуга који се нуде јавности, могу се идентификовати три таква нивоа:
153
1. Доступне су само информације на Интернету - корисницима су

доступне само статичке информације на Интернету без могућности
дигиталне коресподенције са јавном управом.
2. Омогућени су комуникационо-интерактивни сервиси –

грађанима и привредним субјектима је омогућено да са управом
комуницирају електронским путем, тј. да размјењују електронске
поруке или користе једноставне апликације за међусобну
комуникацију.
3. Примијењени су трансакционо-интеграциони сервиси - У

потпуности се примјењују сложене и специјализоване вишестепене
трансакције између различитих органа управе са циљем
задовољења појединачних корисничких захтјева, као што је обрада
поднесака грађана.
Реализација концепта електронске управе захтијева да се ICT не
користи само као алат за рјешавање проблема, већ да у истој мјери
буду и покретачка снага за реорганизацију и обнову. Стога, циљеви
увођења електронске управе не смију да буду само пружање
стандардних услуга преко Интернета. Главни циљ је радикална
трансформација начина функционисања јавне управе коришћењем
великих потенцијала које данас нуде ICT. Упоредо са увођењем нових
технологија, мора се приступити и суштинској измјени модела јавне
управе. Информатизација постојећег модела рада само би му учврстила
позиције и продужила вијек, а циљ аутоматизације је управо да
измјени суштину рада јавне управе, да је учини једноставном,
отвореном, ефикасном и оријентисаном према грађанима.
Ове промјене неће за посљедицу имати иновације него
консолидацију затеченог стања – велике организације ће радити исто
што и прије, али много детаљније, а већа прецизност омогућава и бољу
контролу. Државна администрација је сада у стању да спреми и
администрира далеко већи број правних прописа него икада прије. С
друге стране велики бизнис може много поузданије да предвиди и
спријечи примјену тих закона, ако оцијени да су за њих непожељни49.
49
Др Бојче Давитровски, Legal basis of the local self - government in the Republic of Macedonia,
Међународни научни скуп, Правни факултет Софија, 1998.
154
Да би ово било могуће, потребно је да се паралелно са

информатизацијом рада јавне управе врши и њена организациона и
структурна трансформација.
Свака нова технологија, па тако и е-Пословање пролази кроз
четири фазе развоја50:
- Људи на почетку користе нове технологије да би радили оно
што иначе раде – само брже и боље,
- Постепено почињу да користе технологију да раде нове ствари,
- Ове нове ствари мијењају начин на који радимо и живимо,
- Нови стилови рада и живота мијењају друштво, а у крајњој
линији и технологију.
Циљ који ће се остварити реформом и увођењем електронске
управе је: успостављање стабилне, демократски и савремено
орјентисане, ефективне и ефикасне управе, која ће бити у служби
корисника.
Савремени концепти управе (заступљени у развијеним земљама)
поред легалитета и легитимитета управног дјеловања посебно придају
велику важност ефикасности рада јавне управе.
При томе се управне активности подвргавају критеријумима
тржишне логике, што подразумијева рационалну организацију рада и
нове технологије као основне претпоставке за остваривање овог циља.
6.2. Методолошки оквир електронске управе
Искуство показује да што је земља развијенија потребе њених

грађана су веће и разноврсније, а систем јавне управе сложенији. Свуда
је присутна интенција појефтињења уз повећање брзине и квалитете
услуге.
Реализација визије електронске управе је веома сложен процес,
који захтијева планирање и извођење многобројних активности. Да би
се савладала ова сложеност, сљедећи методолошки оквир
50
Zuurmond A., From Bureaucracy to Infocracy: towards management throought information
architeture. In “Beyond BPR in Public administration, Institutional Transformation in an Information
Age”. ISO Press, Amsterdam, 2000.
155
идентификује кључне компоненте електронске управе и на тај начин

омогућава бољу организацију развоја електронске управе.
ЈАВНЕ УСЛУГЕ
ПОРТАЛ ЈАВНЕ УПРАВЕ
БЕЗБЈЕДНОСТ
G2C G2B
СТАНДАРДИ
G2G G2E
C CC CC
АДМИНИСТРАТИВНИ ПРОЦЕСИ
ЈАВНИ ПОДАЦИ
(ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТРИ)
ТЕЛЕКОМУНИКАЦИОНА
Е-Плаћање
ИНФРАСТРУКТУРА
Правна и институционална инфраструктура
Слика: Методолошки оквир електронске управе
Потребно је развити електронске јавне услуге које морају бити

рационализоване, организоване према потребама корисника,
аутоматизоване и доступне електронским путем. Треба развити
сљедећу групу услуга оријентисаних према корисницима:
- Портал Владе са свим важним информацијама о јавној управи и
везама ка под-порталима.
- Услуге управа–грађани (G2C) - једноставне за налажење,
једноставне за коришћење и доступне у једном кораку како би
се грађанима олакшао приступ административним услугама које
пружа јавна управа.
- Услуге управа–пословни субјекти (G2B) - смањују
административно оптерећивање пословних субјеката
156
поједностављењем административних процедура,

елиминисањем прикупљања сувишних података и бољом
комуникацијом коришћењем одговарајућих технологија е-
Пословања.
- Услуге управа–управа (G2G) - омогућавају републичким
органима управе и јединицама локалне самоуправе да као
пуноправни партнери учествују у пружању јавних услуга
грађанима.
- Комуникација унутар управе (G2E) - aутоматизацијом интерних
административних процедура и омогућавањем приступа
заједничким базама података и централним регистрима, унутар-
државне услуге представљају основу за све друге електронске
јавне услуге.
- Телекомуникациона инфраструктура - модерна и
либерализована дигитална телекомуникациона инфраструктура
омогућава грађанима, привредним субјектима и органима
управе брз и јефтин приступ електронским јавним услугама и
представља комуникациону основу за електронску управу.
Примјена ове инфраструктуре је, према томе, важна за циљеве
електронске управе, посебно у удаљеним и неразвијеним
областима Републике Српске.
- Е-Плаћање - електронске јавне услуге захтијевају електронски
метод плаћања. Овакве методе плаћања морају се дефинисати и
унаприједити, а у прелазном перидоу треба задржати и
традиционални метод плаћања да би се омогућила постепена
транзиција и спријечила дигитална подјела међу грађанима.
- Безбједност - безбједност трансакција и заштита информација
имају значајну улогу у успјешној реализацији електронске
управе. Постоји неколико аспеката безбједности, али је посебно
значајно успоставити узајамно повјерење да би се подржало
широко коришћење електронских интеракција, како између
корисника и управе тако и унутар саме управе, тако што ће се
користити заједничка рјешења за успостављање „идентитета“
учесника у електронским трансакцијама.
- Стандарди - изузетно су важни за успјешан развој и интеграцију
јавних услуга и информација. Стандарди имају двоструку
намјену:
157
o да обезбједе заједничко функционисање између

хетерогених ICT рјешења примјењеним у различитим
областима електронске управе и
o да омогуће координацију развоја активности електронске
управе.
- Законска инфраструктура - електронске управа захтијева нови
законски оквир који би адекватно регулисао широко коришћење
електронских јавних услуга и ICT у јавној управи и у односима
управе са становништвом и привредним субјектима. Први
кораци према дефинисању законских оквира су направљени
усвајањем Закона о електронском потпису, али законски оквир
мора се развити много дубље да би обухватио све аспекте
- Институционална инфраструктура - успјешан развој
електронске управе захтијева ефикасну управљачку структуру
која ће планирати, координирати, извршавати и вредновати
прихваћену стратегију електронске управе.
Једини прави начин стимулисања корисника (грађана,
пословних субјеката) за кориштење електронских on-line сервиса је
испорука квалитетних сервиса. Њихова предност је стална доступност
(24x7x365), могућност добијања услуге и информација са било које
географске локације, брз (тренутан) одзив, униформност контакта са
„виртуелном" канцеларијом јавне управе, ниска цијена комуникације,
итд. Сервиси морају задовољавати слиједеће:
- имати капацитет за брзо послуживање већег броја корисника
истовремено,
- бити једноставни за употребу и да погађају и послужују потребе
корисника,
- бити доступни путем више канала (преко персоналних рачунара,
мобилних телефона, дигиталне телевизије итд.),
- бити поуздани.
Да би се понуђени сервиси користили, потребно је
обезбиједити:
- инфраструктуру - већина грађана мора имати могућност
јефтиног прикључења са капацитетом које захтијевају on-line
сервиси,
158
- постојање свијести и знања код потенцијалних корисника о

могућностима и предностима које нови сервиси нуде,
- да корисници морају имати капацитет (знање) за кориштење
нових технологија,
- да корисници морају имати повјерење у сигурност и поузданост
новог начина пружања услуга.
6.3. Јавне услуге
Јавне услуге су појам који обухвата услуге испоручене од

стране јавне управе грађанима и привредним субјектима. То се може
обавити директно, или кориштењем нових технологија. Уз испоруку
јавних услуга везан је друштвени консензус да одређене услуге морају
бити доступне свима, независно о стварима попут расе, пола, личног
дохотка и сл. Према Уговора о оснивању Еуропске заједнице из
Амстердама 1999. године, јавне услуге (овдје се називају и «услугама
од јавног интереса») означене су као управне дјелатности општег
интереса, успостављене од стране јавне управе, за које су оне
одговорне, чак и онда када је њихово управљање пренесено на јавног
или приватног оператера.
Слика: Приступ јавним услугама
159
Јавне услуге су оне услуге које грађанима испоручује јавни

сектор и као такве учествују у стварању јавне користи. Разврстати
јавне услуге било би једнако тешко као и разврстати оне услуге које
нуди приватни сектор. Међутим, можемо их подијелити у здравствене
услуге (комуникација са љекарима, дијагностика, терапија, болничка
њега, итд.), образовање (школовање), високо образовање
(универзитети и високе школе, институти, библиотеке), социјалне
услуге (брига о дјеци, немоћним, пензионерима, болесним), комуналне
(одвоз смећа, дистрибуција енергије), јавно информисање (нпр.
телевизијски јавни сервис), осигурање (полиција, ватрогасци, војска)
административне услуге (услуге управног и судског поступка кроз који
грађани остварују права или испуњавају обвезе), итд. Јавне услуге нису
искључиво везане уз јавне службе, јавна предузећа или установе. Јавне
услуге усмјерене су ка остварењу јавне користи, независно о томе ко
их испоручује: јавни или приватни сектор.
6.3.1. Квалитет јавних услуга
Грађани остварују корист кроз кориштење јавних услуга на

сличан начин као што то чине и кроз кориштење услуга које им се
испоручују кроз приватни сектор. У овом погледу примјер може бити
поређење јавних телевизијских сервиса с приватним ТВ станицама и
слично. У свим случајевима квалитет ових услуга код грађана се
перципира једнако, па је стога главна посљедица оваквог феномена
конкуренција између јавних и приватних даваоца услуга. Код других
услуга, које не подлијежу директној конкуренцији приватног сектора,
попут одређених аспеката здравствене заштите, школа, универзитета,
бриге о дјеци, социјалних услуга, случај је вјеројатно исти. Грађани
свуда пореде трошак и квалитету услуга. Перцепција квалитете јавних
услуга комбинација је бројних фактора, попут нивоа услужности, гдје
грађани, имајући искуства у добијању услуга из приватног сектора,
намећу захтјеве за једнаким нивоом услужности и према јавном
сектору. Други фактор тиче се информације о датој услузи. Овдје
постоји јака корелација између задовољства различитим услугама и
нивоа информисаности о њима. Надаље, квалитета услуга према Soeteu
i Weehuizenu (Soete L., Weehuizen R. The Economics of e-Government: A
bird's eye view. University of Maastricht: MERIT, 2003.) је избор између
два фактора: доступности и лакоће избора. Доступност, (универзална
160
доступност) битна је и неизоставна карактеристика јавне услуге. Она

проистиче из уставних одредби о равноправности грађана и начела
универзалности јавних услуга.
6.3.2. Појам и тип дигиталних јавних услуга
Дигиталне јавне услуге су оне јавне услуге које се могу у

потпуности, или дјелимично испоручити грађанима путем Интернета,
или неког другог модерног канала комуникације, односно платформе.
У групи услуга које се већим дијелом или у цијелости могу
испоручити on-line спадају административне услуге (послови), односно
услуге које се пружају грађанима да економично и брзо остваре нека
права или испуне обавезе, кроз управни, односно судски поступак. На
примјер, грађанин може преко Интернета затражити поврат пореза,
или затражити извод из матичне књиге рођених.
Еуропска комисија је кроз програм е-Европе идентификовала
минималан број услуга које нека земља (члан) треба испоручивати on-
line уколико жели бити позитивно оцијењена у том подручју.
6.4. Кључни фактори за увођење електронске управе
Фактори за увођење електронске управе су:

- Политичка воља – кључни елемент за успостављање
електронске управе као једне од највиших приоритета Владе
Републике Српске и за мобилисање расположивих средстава.
- Стратешко размишљање – потребно за усвајање и примјену
визије електронске управе, а нарочито за превазилажење и
међусобно помирење интереса различитих актера.
- Кадрови – од великог значаја су адекватно обучени државни
службеници за коришћење ICT и довољан број ICT
професионалаца запослених у јавној управи.
- Финансирање – неоходно да омогући непрекидан развој.
161
- Савладавање отпора према промјенама – многи ће електронску

управу доживјети као узнемиравајући фактор и опасност за
њихове тренутне позиције.
- Учествовање грађана и привреде – слабо ICT образовање
становништва и недостатак повјерења у електронске јавне
услуге може се промјенити.
Кључне области дјеловања су: планирање и организовање

развоја електронске управе, стварање одговарајућег окружења за развој
електронске управе, те развој јавних услуга и садржаја електронске
управе.
6.4.1. Планирање и организовање развоја

електронске управе
Као што то искуство других земаља наговјештава, успјешно

стварање и увођење електронске управе представља велики изазов и
захтијева добру организациону инфраструктуру, пажљиво планирање,
ефикасне механизме извршавања и добру координацију свих учесника.
Полазећи од Стратегије развоја електронске управе као основе
урађен је детаљан Акциони план, као стратешки документ за развој
електронске управе. Радна група за реформу јавне управе би требала
редовно пратити и оцјењивати извршење задатака из овог плана.
Стварање одговарајуће организационе структуре представља
основну активност за увођење електронске управе. Стварање
институционалног оквира требало би да прати принцип
децентрализованог координираног развоја. Ова врста развоја полази од
тога да је свака организациона јединица одговорна за сопствени развој,
док се јединство читаве електронске управе као система постиже
координацијом заједнички усвојених планова развоја и усвојених
стандарда.
Циљ активности у овој области је дефинисати сљедеће:
- Методолошки оквир који поставља техничке смјернице и
спецификације за постизање заједничког функционисања
(интероперабилност) у јавној управи.
162
- Стандарде за процесе развоја (тј. методологија развоја) који

покривају читав животни циклус развоја свих компоненти
- Показатеље напретка који мјере развој електронске управе.
Такође, требало би дефинисати и стандардну процедуру о томе
како усвојити нове и модификовати постојеће стандарде. Стандарди
који се усвоје на овакав начин треба да буду обавезни за републичке
органе управе и јединице локалне самоуправе, као и за пословне
партнере који учествују у развоју електронске управе.
6.4.2. Стварање окружења за развој електронске

управе
Слика: Окружење за развој електронске управе
Искуство развијених земаља показује да је увођење електронске

управе, тј. пружање потребних информација грађанима и пословним
субјектима, те омогућавање извођења трансакција (на примјер плаћање
пореза, регистрација возила, продаја робе и услуга јавној управи),
могуће само уз остварење одређених основних претпоставки.
163
Основне претпоставке које Република Српска мора испунити

као подлогу за развој електрнске управе су слиједеће:
- Развој одговарајућег законодавства електронске управе;
- Стварање одговарајуће ICT инфраструктуре, те хоризонтално и
вертикално умрежавање органа управе;
- Стварање јединственог и сигурног система електронске поште
као механизма преноса докумената унутар органа управе – у ту
сврху треба донијети Уредбу о канцеларијском пословању с
уграђеним елементима размјене дигиталних докумената, са
утврђеним системом адресирања и обиљежавања дигиталних
докумената;
- Унапређење Web портала Владе Републике Српске;
- Стварање система електронске размјене података као основе за
електрнско пословање јавне управе - у ту сврху треба
легализовати електрнски документ и електрнски потпис, те
изградити јединствену регистрацију јавних дигиталних кључева
унутар јавне управе. Јавни дигитални кључеви служе за
криптовање (заштиту) докумената које након тога може
прочитати искључиво власник одговарајућег тајног кључа;
- Изградња јединственог система јавних регистара и евиденција
уз потпуну примјену начела заштите личних података и
јавности, изузев садржаја категорије државне или пословне
тајне. У ту сврху потребно је донијети одговарајуће прописе.
- Изградња система база података с отвореним приступом кроз
рачунарско-комуникациону мрежу за потребе појединих органа
управе, односно посредно кроз јавну телекомуникациону мрежу
за грађане и пословне субјекте - у ту је сврху потребно
изградити јединствени систем пословања електорнским
документима, те дигитализовати постојеће документе, а нове
обавезно стварати и похрањивати у базе података у дигиталном
облику. Такође се мора провести јавна и правно заснована
класификација података на приватне, јавне и тајне, те се требају
дефинисати права приступа базама података. Јавна управа мора
што прије приступити стварању и размјени дигиталних
докумената уз смањивање стварања папирнатих докумената на
најмању могућу мјеру. На тај ће се начин постићи значајно
повећање ефикасности њеног рада, а уз то и велике уштеде као
и непосредне еколошке користи због драстичног смањења
164
потрошње папира. У ту је сврху потребно донијети прописе о

дигиталним документима која мора прописати да се сви
документи који настају дигитално морају дигитално и
похранити, дефинисати формати за размјену, атрибути за
описивање, те начин комуникације и потписивања докумената.
- Информатизација одређених подручја јавне управе од посебне је
важности, као и информатизација правосуђа због њене подршке
правној држави, те стварања финансијске дисциплине. Веома је
важно уређење земљишних књига употребом географских
информационих система (ГИС);
- За унапређење процеса јавних набавки потребно је усвојити
номенклатуре и процедуре које су већ у употреби у свијету, чак
и ако оне не одговарају апсолутно нашим захтјевима. Овим се
не остварује само уштеда кроз приступ свјетским фирмама кроз
портал Свјетске банке, већ се и обезбјеђује изузетно јефтин, а у
много елемената и бесплатан, пренос знања и технологије за
саму аутоматизацију и електронизацију.
6.4.2.1. Развој одговарајућег законодавства

Босна и Херцеговина и Република Српска требају створити

правно окружење потребно за успјешно функционисање
информационог друштва. Легислативна активност у подручју ICT
једна је од најинтензивнијих свуда у свијету, јер се квалитетом и
брзином увођења законских и подзаконских аката одређује како
технолошка тако и финансијска будућност сваке земље. Легислатива и
регулатива на подручју Интернета требају изнаћи рјешења која ће
омогућити несметано одвијање размјене информација те обављање
трансакција посредством Интернета.
Пуни ефекти примјене ICT се заснивају на уређеном
законодавству. Треба успоставити ефикасан начин усвајања
међународних норми и стандарда за подручје ICT и јавне управе.
Приоритет је усклађивање прописа са директивама и препорукама
Европске уније. Законодавна регулатива о јавној управи треба
промовисати нова опредјељења досљедном реализацијом начела
165
деполитизације, транспарентности, професионализације и ефикасности

у њеном дјеловању.
Потребно је осигурати потпуну законску подлогу за подршку и
несметану примјену ICT у управи, између осталог и: усвајањем
Европске конвенције о рачунарском криминалу (Cybercrime) и
доношењем одговарајућих закона, доношењем и усаглашавањем
других прописа усаглашених са «Acquis Communautaire».
Савремени концепти управе (заступљени у развијеним земљама)
поред легалитета и легитимитета управног дјеловања посебно придају
велику важност ефикасности рада јавне управе.
Потребно је имплементирати електронски (дигитални) потпис,
аутентификацију и ауторизацију странака које учествују у
трансакцијама, пословање с кредитним картицама, јурисдикцију над
трансакцијама на Интернету, заштиту личних података, заштиту
приватности, криптографску заштиту, заштиту преноса информација
кроз међународне системе, заштиту корисника и услуга од увредљивих
и нелегалних садржаја, озаконити куповину и продају посредством
Интернета, јавност података и информација, заштиту података и право
приступа базама података, те обезбједити законски оквир којим ће се
регулисати правна питања која се односе на електронске јавне услуге и
широку употребу ICT у јавној управи. Овом активношћу би требало да
се дође до приједлога за усвајање Закона о електронској управи.
6.4.2.2. Стварање ICT инфраструктуре
Битан предуслов за развој електронске управе уз заједничку

мрежну инфраструктуру чине савремени информациони системи по
подручјима надлежности с подршком за електронске услуге. Таква
инфраструктура, поред развоја пословања органа управе с грађанима,
(Government to Citizens, G2C) и пословним субјектима (Government to
Business, G2B), ће омогућити и развој пословања између органа управе
(Government to Government, G2G).
166
Интернет
Интранет Екстранет
р
Приступ запослених у Снабдијевање,

Приступ корисника јавној управи јавне набавке
информацијама информацијама Информације и
on-line сервиси. On-line сервиси за сервиси
Дигитална демократија запослене
Повезивање у управи може бити остварено унутар једног

сектора или на нивоу цијеле општине (интранет), између више
општина (еxtranet) и на нивоу ентитета и других земаља (Интернет).
До информатичког повезивања по свим нивоима мора доћи ако се жели
квалитетна размјена података на свим нивоима.
Заједничку инфраструктуру чини и јединствена улазна тачка за
on-line услуге намијењена разним корисничким групама, те развој
заједничких електронских услуга и централни приступ
информационим ресурсима органа управе уз одговарајућу
ауторизацију и аутентикацију.
Више различитих технологија је инкорпорисано у Интернет (
WWW, е-mail, FTP, говор преко Интернета итд.), који је покретачка
снага и база свеукупног развоја. На истим се основама (TCP/IP
протокол) заснивају и интерне мреже (LAN), које се лако могу повезати
са другим дислоцираним локалним мрежама органа управе или
јединица локлане самоуправе (путем Интернета или комуникационог
канала) у екстерну мрежу (еxtranet). Отворени стандарди омогућавају
компатибилност између различитих произвођача хардверских и
софтверских компоненти.
Повезивање у локалну мрежу (појединачних рачунара - радних
станица) омогућава (кориштењем одговарајућих апликација и мрежних
сервиса) кооперацију и размјену информација између запослених,
односно истовремени и заједнички рад на јединственом послу, као и
боље искориштење опреме (ресурса). Запослени у управи углавном
раде са документима и међусобно их просљеђују. Развој апликација
које послужују клијенте умрежене и повезане локалном или WAN (wide
167
area network) мрежом отворио је низ техничких питања у погледу

оптималног сервисирања захтјева клијената, расподјеле функција
обраде у таквом окружењу, контроле конкурентних процеса, заштите,
одржавања итд.
Повјерење у сигурност Интернет-трансакција је постало од
кључне важности за пословне трансакције путем Интернета. Firewall-
ови, криптографија, приватни и јавни кључеви за сигурно шифровање
и дешифровање и инфраструктура јавних кључева (PKI – Public Key
Infrastructure), дигитални потписи и сертификати јесу рјешења и
технологије који омогућавају сигурне трансакције путем Интернета, па
су из тог разлога од кључног значаја за имплементацију електронске
управе.
У развијеним земљама све ширу употребу имају «паметне
картице» (smart cards), предвиђене за универзалну употребу, нпр. за
идентификацију, могућност плаћања, куповине, финансијских
трансакција итд. Нове генерације мобилне телефоније стално пружају
корисницима могућност кориштења нових сервиса, који се проширују
са говорних и текстуалних на Интернет и видео-сервисе.
Један од најважнијих дијлова електронске управе је пословање
унутар администације. То су апликације типа G2E. Увођењем овог
домена добија се на уштеди и брзини рада службеника који раде у
управи.
Развој инфраструктуре је веома важан за побољшање рада и
повећање продуктивности рада управе.
Главни циљ активности у овој области је сљедеће:
- Обезбједити јефтин и брз приступ Интернету за грађане и
привреду.
- Изградити модерну дигиталну телекомуникациону мрежу која је
неопходна за реализацију интегрисаних јавних услуга.
6.4.2.3. Стварање безбједносне инфраструктуре
Главни циљ активности у области безбједоносне

инфраструктуре је дефинисати и изградити механизме, као што је
инфраструктура јавних кључева (Public Key Infrastructure, PKI), који ће
168
обезбједити заштиту приватности грађана, учинити електронске

трансакције безбједним и повећати повјерење у електронску управу.
Рјешења која треба развити требало би да буду у складу с
међународним стандардима у овој области.
Електронски потпис представља технологију чијом се
примјеном у системима електронског пословања омогућава провјера
аутентичности потписника, заштита интегритета података који се
преносе и непорецивост електронског потписивања дате поруке или
документа. Дакле, аналогно својеручном потпису у стандардном
пословању, електронски потпис се користи у електронском пословању.
Електронски потпис има и додатну особину да штити интегритет
електронски потписане поруке, што својеручни потпис не обезбјеђује.
Што се тиче правних аспеката електронског потписа, Директива
ЕУ 1999/93/EC о електронским потписима (усвојена 13. децембра 1999,
а формално ступила на снагу 19. јануара 2000. године) представља
правно утемељење електронског потписа и на основу ње су донесени
Закони о електронском потпису у свим земљама ЕУ, као и у већини
осталих земаља Европе.
Електронски потпис је скуп података у електронском облику,
који су придружени или су логички повезани са електронским
документом и који служе за идентификацију потписника.
Електронским потписом се поуздано гарантује идентитет потписника,
интегритет електронских докумената и онемогућава накнадно
порицање одговорности за њихов садржај. Он мора да задовољи
сљедеће услове:
- искључиво је повезан са потписником,
- недвосмислено идентификује потписника,
- настаје коришћењем средстава којима потписник може
самостално да управља и која су искључиво под надзором
потписника,
- директно је повезан са подацима на које се односи и то на начин
који недвосмислено омогућава увид у било коју измјену
изворних података,
- формиран је средствима за формирање квалификованог
електронског потписа, провјерава се на основу квалификованог
електронског сертификата потписника.
169
Квалификовани електронски потпис, који задовољава

претходно наведене услове, у односу на податке у електронском
облику има исто правно дејство и доказну снагу као и својеручни
потпис, односно својеручни потпис и печат, у односу на податке у
папирном облику.
За реализацију квалификованог електронског потписа
неопходно је користити средства за формирање квалификованог
електронског потписа и посједовати квалификовани електронски
сертификат, издат од стране сертификационог тијела које испуњава
одговарајуће услове према Закону о електронском потпису. У овом
технолошком тренутку, квалификовани електронски потпис се
реализује примјеном асиметричних криптографских система, док се
као средства за формирање квалификованог електронског потписа
углавном користе смарт картице.
За примјену квалификованог електронског потписа неопходно
је посједовати два основна елемента: средство за формирање
квалификованог електронског потписа и квалификовани електронски
сертификат потписника. Ако било који од ових елемената недостаје,
потпис не задовољава услове да буде квалификован, већ је то "само"
електронски потпис. Другим ријечима, иако електронски потпис може
према закону бити било шта што је "логички повезано са електронским
документом и што служи за идентификацију потписника" (на примјер,
скенирани својеручни потпис на крају документа и сл.), електронским
потписом се сматра и потпис који је извршен средством за формирање
квалификованог електронског потписа али потписник нема
квалификовани сертификат. Такође, потписник који има
квалификовани сертификат, а потписивање не врши примјеном
средства за формирање квалификованог потписа не може да формира
квалификовани електронски потпис који је правно изједначен са
својеручним потписом.
У савременом пословању примјењују се међународни - ISO
стандарди (International Organization for Standardization). Сврха
стандардизације је укидање техничких и административних препрека у
међународној размјени роба и услуга. Осим међународних, у
пословању се користе и национални стандарди које развијају поједине
државе. Стандардизација омогућава једноставније и брже одвијање
пословања свих учесника на тржишту у оквиру једне земље и на
глобалном тржишту51. Стандардизација писаног пословног
51
Климент, Дигиталне пословне комуникације, стр. 31
170
комуницирања обухвата дефинисање пословног папира, структуре и

облика пословне комуникације.
Питање слободе приступа документацији регулисано је Законом
о слободи приступа информацијама52 и Законом о архивској
дјелатности53, те општим актима Aрхива Републике Српске54.
Најчешћи извори пријетњи за сигурност информација су
природне катастрофе, несавршеност и грешке у хардверу и софтверу,
те ненамјеран или намјеран људски утицај. Неки подаци захтијевају да
дуго буду чувани па се архивирају и похрањују на различите
електронске медије. Сигурност података је добила већи значај
увођењем у информациони систем рачунарских мрежа, које са
порастом пословних захтјева расту и шире се (интранет, Интернет,
кориштење лаптоп рачунара и рад од куће). Да би се осигурала
контрола приступа систему уведени су пасворди, као средства за
провјеру корисникова идентитета. Обезбјеђује се различит ниво
приступа подацима, као вид обезбјеђења и гаранције њихове
вјеродостојности. Углавном се омогућавају три нивоа приступа:
неограничен, ограничен и кориснички.
6.4.2.4. Унапређење Wеб портала Владе

Републике Српске
У циљу унапређења рада Владе и републичких органа управе

потребно је побољшати изглед и функционалност постојећег ортала и
развити нови који ће представљати централну тачку комуникације
владе, органа управе, грађана и пословних субјеката. Нови портал би
требао садржати најнапредније функционалности и стандарде, како би
Влада Републике Српске била презентована на Интернету на
јединствен и квалитетан начин. Уграђене карактеристике требају
омогућити проширење система у кратком времену, у циљу
једноставног праћења свјетских стандарда.
52
Закон о слободи приступа информацијама («Службени гласник Републике
53
Закон о архивској дјелатности («Службени гласник Републике Српске», број 35/99
и 9/00)
54
Правилник о условима и начину коришћења архивске грађе и књижног фонда,
донесен 24. децембра 2001. године
171
Корисници система су грађани, пословни субјекти, запослени у

органима упарве Републике Српске, као и остали заинтересовани
појединци. Проток информација од владе ка грађанима и пословним
субјектима мора бити побољшан. До информација се мора долазити
брже и лакше, што се постиже моћним системом за претраживање који
приказује резултате претраге брзо и прецизно, а може се претраживати
и по више параметара. Остали начини брзог приступа информацијама
могу бити имплементирани у виду боље организације и категоризације
садржаја, те уградњом динамичке мапе сајта. Све наведене
функционалности могу се одвијати уз побољшање сигурности протока
информација, осигурањем комуникације и интегритета података.
Приступ и права унутар Web портала треба дефинисати уз

помоћ система који регулише права приступа, а заснован је на правима
и улогама – прегледа, уређивања, објављивања садржаја и тд.
У данашњем, дигиталном свијету, важно је да се дизајнира
портал који задовољава потребну намјену, а да посједује привлачну
естетику, као и висок степен корисности у структури и приказивању
информација. Корисници портала Владе Републике Српске очекују on-
line приступ садржајима који ће им бити ефектно и оригинално
презентовани.
172
Навигација унутар Wеб странице представља важан критериј за

једноставност кориштења странице. Неопходно је садржаје подијелити
у логичке категорије и приказати их одговарајућом графичком
подјелом, која ће бити једноставна за сналажење.
Web страница мора омогућити посјетиоцима преглед садржаја и
приступ информацијама претрагом или навигацијом кроз категорије.
Посјетиоцима мора бити омогућен приступ персонализованом
садржају, омогућавајући сигурност података, скалабилност и
отвореност. Треба укључити напредне сервисе за побољшање
комуникације са грађанима и пословним субјектима, а они захтијевају
организациону трансформацију постојеће Web странице, и замјену
технологија које су се до сада користиле са новим технологијама.
Сервиси морају бити квалитетни и лако доступни, путем разних извора
(уређаја и локација) за преглед садржаја.
Садржаји који се објављују требали би се моћи штампати на
printer-friendly начин, што значи да се штампа само текстуални дио
садржаја (без слика, менија и сличних додатака). Потребно је да се сви
објављени садржаји могу послати на e-mail адресу једним кликом, а
текстови који су објављени на Web страници да се могу сачувати на
локалном рачунару у виду pdf документа.
Количина садржаја на владиној Web страници је прилично
велика, а са временом ће расти. Из тог разлога је од велике важности да
се корисницима омогући квалитетан систем за претраживање. Брзина
и прецизност приказивања резултата се постиже индексирањем мета-
података о документима и садржајима, као и интегрисањем напредне
претраге. Основна претрага (претрага по једном пољу) се треба
приказивати на свакој компоненти Web странице. Напредна претрага
мора омогућити да се направи детаљнија претрага одабиром више
критерија, па ће се на овај начин приказати конкретнији резултати.
У циљу прављења успјешног портала од велике је важности да
буде једноставан и флексибилан како би систем могао да се лако
користи, те да напредује и да се развија. Када се објави нова верзија
система, важно је да се систем лако надогради на ту верзију, а да се
притом не изгубе информације. Морају се дефинисати потребе везане
за подршку која ће бити пружена администраторима као и
посјетиоцима Web странице. Подршка подразумијева обуке,
приручнике и on-line алате за помоћ.
173
Приступне тачке
Што се приступног мјеста тиче, може се узети као облик
Интернет портала доступног преко различитих уређаја, као што су
Интернет претраживачи на рачунарима, мобилном телефону који
подржава WAP протокол, или јавна тачка приступа (Public Access
Point). Надаље, оно може бити позивни центар, шалтер, итд. Ове тачке
приступа морају конзистентно и међусобно координисано
испоручивати услуге, или давати информације, захваљујући CRM
(Consumer Relationship management) систему који их повезује. У
пословању, овај систем позива све интегрисане пословне апликације
редосљедом који одговара логици радног тока, чиме се омогућава да се
приликом наруџбе све релевантне информације о кориснику
просљеђују back-end системима, односно апликацијама које ће
покренути одговарајући процес. На овај се начин читав пословни
процес и управљање ресурсима подређује испоруци услуга
индивидуалном кориснику. У аутоматизованим јавним услугама
позадински системи се усмјеравају ка испуњењу појединих захтјева
корисника. CRM систем има два дијела:
- управља процесима и учествује у испоруци услуге,
- претражује податаке за боље разумијевање корисника и њиховог
понашања.
У испоруци услуге не користе се само нове технологије већ и
традиционални канали попут поште, или сусрета службеника с
грађанима лицем у лице. Ово је посебно важно, јер уколико би се
однос јавне управе и грађана (електронска управа) заснивао искључиво
на интеракцији преко Интернета или мобилних телефона, створио би
се јаз међу онима који нису у стању користити ту технологију. У том
погледу потребно је примијенити посебне моделе којима би се
пословање, тј. испорука услуга и кроз те традиционалне канале
модернизовала и убрзала. Шалтери су добар примјер за то, а услуге
испоручене на овај начин категоришу се према већ поменутим
сценаријима интеракције (G2C, G2B, G2G, G2E).
G2C (Government to Citizen)

Ова коресподенција представља однос јавне управе и грађанина.
Основа овакве интеракције је Web формулар. G2C апликације нуде
формуларе које грађани могу попуњавати преко Web претраживача.
Формулари су обликовани тако да нуде низ погодности за лакши рад,
174
нпр. аутоматско попуњавање података који су већ похрањени у бази,

као и препоруке, те помоћ у попуњавању, итд. Грађанин може пратити
статус свог захтјева и провјеравати да ли је у поступку, а систем шаље
повратне информације о недостацима у захтјеву или потреби за
додатним информацијама о захтјеву.
G2B (Government to business)

Ова коресподенција представља однос јавне управе са
пословним субјектима. У центру пажње ове коресподенције је
дигитална јавна набавка: e-Procurement - Кроз систем дигиталне јавне
набаве, јавна управа преко Интернета купује потребну робу од
добављача било гдје у свијету и интегрише тај цијели процес јавне
набаве са својим back-end системима. Дигитална набава допушта
приступ разним каталозима, пружа функционалност дигиталних
колица за куповину и разних облика дигиталних плаћања.
Управљање порезима - овај систем користи информације које је
фирма унијела, уписујући се у регистар. Надлежни орган управе
користи ове податке када потражује уплату пореза, или када предузеће
подноси захтјев за поврат пореза преко Интернета, аплицира за
порезне олакшице, субвенције и сл. Сви издаци и приходи фирме у
пословању са јавном управом прате се преко рачуна фирме, апликације
сличне рачуну грађана.
Портал за привреду (бизнис) нуди све потребне информације
привредним субјектима, попут статистике, просторног планирања,
планова развоја инфраструктуре, финансијских, правних и пореских
информација, као што су упутства за испуњавање обавеза које
произилазе из неких регулатива. Као и код грађана, портал за бизнис је
самоуслужан и може се подешавати, те фирме преко њега могу видјети
стање рачуна или статус каквог захтјева којег су покренули.
Government-to-Government (G2G)
Ова коресподенција нуди велики број услуга потребних за
успјешну комуникацију и сарадњу између органа управе. Нарочито је
важна за хоризонталну интеграцију, када се рјешава о стварима која
задиру у више управних подручја, или вертикалну, када се рјешава на
различитим нивоима власти. Важна је у одлучивању, када одлуку мора
донијети више органа: захтјеви за пренамјеном земљишта или
издавањем грађевинске дозволе, у набавкама, и сл. Унутар ове
175
комуникације, користе се разни системи за управљање знањем,

експертни системи и системи за подршку тимском раду.
Government-to-Employee (G2E)
Електронска управа једнако утиче на спољне односе као и на
интерне процесе, те ефикасност службеника који су ослобођени за
обављање послова. Услуге ове коресподенције усмјеравају се кроз тзв.
радну станицу за запослене или workstation. Ради се о порталу који
нуди службеницима сву функционалност потребну за извршење
њихових свакодневних задатака преко Web претраживача. Управљање
садржајем овог портала засновано је на улози и овлаштењима које
одређени службеник има. Интелигентан систем у позадини овог
портала ће упозоравати на критичне ситуације и организиовати
приоритет налога које је потребно провести. Радна станица укључује
сваку апликацију коју службеник треба како би обрађивао упите и
формуларе који га се тичу. У томе му помажу посебни пакети
информација које му шаље систем за управљање радним током
(Workflow management system), па му се у кључном тренутку нуди она
информација која му управо тада треба. Међу тим информацијама
може бити одговарајућа легислатива, разни прописи, упутства за рад, и
сл.
6.4.2.5. Е-Плаћање
Главни циљ активности у овој области је дефинисати, увести и

регулисати начине плаћања чиме ће се обезбједити електронски
сервиси интегрисани у јавној управи. Систем треба да нуди могућност
управљања рачунима грађана, чиме се даје интегрисани приказ свих
информација које се тичу тока новчаних средстава између јавне управе
и грађана.
Требало би дефинисати концепт пореза за услугу коју плаћају
грађани. Активности у овој области су везане са активностима у
области е-банкарства.
176
6.4.2.6. Организовање људских капацитета
Важна компонента за увођење електронске управе је и

образовање државних службеника и осталих запослених у управи.
Потребно је донијети планове трајног образовања за све оне који
немају основна информатичка знања, те вршити обуке о стандардима и
сигурности података и информација.
Државни службеници обављају своје радне задатке у окружењу
које се веома брзо мијења, за које постоје ограничена средства, а
захтјеви грађана у погледу брзине, цијене и квалитета услуга све више
расту. Контрола квалитета и јавност рада све више долази до изражаја.
У складу са тим запослени у јавној управи су принуђени да послове
обављају на нов начин, да би могли да остваре сложене циљеве.
Реформа која се проводи утицаће на традиционалне вриједности и
досадашње стандарде у јавној управи. То условљава да се и етичке
вриједности морају мијењати (а нарочито морају да се прилагођавају
механизми одговорности) да би се осигурао висок квалитет посла и да
се испуни основни задатак јавне управе – осигурање добре услуге
њеним корисницима.
Управа по природи свог посла захтијева неке уступке. Сукоб
између традиционалних моралних вриједности и вриједности које је
јавна управа преузела од приватног сектора, као што су ефикасност,
ефективност и економичност, изазива код појединих службеника
притисак и конфузију у свакодневној примјени моралних стандарда.
Политичко окружење је од суштинског значаја за функционисање
јавне управе.
„Моћ је прешла из руку оних који контролишу информације у
руке оних који контролишу знање“55
У циљу унапређења рада државни службеници морају бити
спремни да се прилагођавају „у ходу“ свим технолошким промјенама и
промјенама прописа и да своје знање континуирано обнављају. Само
они који су у стању прилагођавати се промјенама, мијењати се и
континуирано учити могу остварити добре резулатате рада.
У данашњем свијету немилосрдне утакмице и све бржих
промјена, као доминантан облик учења намеће се учење на даљину (e-
learning), те традиционални концепт обуке у учионици губи
55
Ridderstrale & Nordstrom: Караоке капитализам
177
доминаснтну улогу коју је имао. On-line семинари омогућавају учење

преко Интернета коме се може приступати с радног мјеста, од куће, из
школе, библиотеке или било којег мјеста гдје постоји веза према
Интернету
Главни циљ активности у овој области је:

- Побољшати ICT вјештине државних службеника;
- Обучити ICT стручњаке запослене у јавној управи како да
користе најновија достигнућа у ICT;
- Створити услове којима ће се омогућити запошљавање
најбољих ICT стручњака у јавној управи.
6.4.2.7. Промовисање електронске управе
Брз развој web технологије може помоћи Републици Српској да

успостави ефективну управу, оријентисану на грађане - уколико
постоји снажна политичка воља. Могућности електронске управе
морају константно бити промовисане запосленима у управи и
корисницима услуга управе. Представници управе, приватног сектора,
универзитета, IT професионалци и све друге заинтересоване стране,
такође би требали допринијети увођењу електронске управи,
посредством е-форума који ће бити установљени. Паралелно са овим,
развој електронске управе захтијева системе параметара за мјерење
напретка кориштења IT у управи, тј. процента основних јавних услуга
доступних on-line, и кориштења on-line јавних услуга од стране
друштва (у складу са захтјевима е-Европе). На овом степену увођења
IT у јавну управу Републике Српске, увешће се додатни системи
параметара који ће се фокусирати на то како би се органи управе
требали прилагођавати и реорганизовати да би одговорили изазовима и
приликама које IT пружа.
Главни циљ активности у овој области је подизање свијести
грађана и њиховог разумијевања електронске управе да би се
обезбједило веће учешће грађана и привредника. Ове активности ће
спровести медији користећи информације владиног Бироа за односе с
јавношћу.
178
7. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ЕЛЕКТРОНСКЕ
УПРАВЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Имплементација концепта електронске управе није једноставна

и захтијева рјешавање низа сложених питања и проблема. Нека од њих
обухватају повјерење у on-line интеракцију са on-line управом, приступ
on-line услугама и сигурност размјене информација ван
организационих и државних граница.
Постоји више фактора од којих битно зависи успјех процеса
развоја електронске управе, а један од њих је истинско опредјељење
релевантних субјеката који доносе одлуке на појединим нивоима
управе и њихове спремности да максимално подрже ове процесе.
Други критичан фактор су кадрови, којих је тренутно недовољно на
пословима информатизације у управи. Обезбјеђење потребног броја и
квалитета кадрова који би носили и реализовали процес развоја
електронске управе, захтијева посебне мјере и стратегију носиоца
власти у органима управе. Иако је привреда Босне и Херцеговине и
Републике Српске слаба, администрација скупа, а буџетски приходи
недовољни да би се покриле све потребе, улагање у развој
информационог друштва и сегмента електронске управе мора имати
приоритет на свим нивоима власти. Поред наведеног, морају се
провести потребне организационе мјере за формирање одговарајућих
органа и тијела на свим нивоима управе, који би требали да спроводе
зацртану политику и стратегију информатизације. Од великог је
значаја такође стварање свијести и ширење сазнања путем медијске
промоције, о могућностима и предностима информатизације управе
како код запослених у управи, тако и код корисника услуга (пословних
субјеката и грађана).
Поред наведених, постоје и други фактори који могу утицати на
успјех процеса развоја и имплементације електронске управе, као нпр.:
низак општи ниво дигиталне писмености, недостатак законских
прописа и адекватна примјена постојећих, процес транзиције, стање и
ниво развијености приватног сектора итд.
179
е-Управа
Слика: Доступност услуга у свако вријеме (24/7/365) и са било ког мјеста
Стварање модерне и ефикасне управе засноване на

демократским принципима је одговоран и дуготрајан процес.
Електронску управу треба реализовати поштујући сљедеће
основне принципе:
- Приступ свима - Јавни сервиси морају бити доступни свим
грађанима. Главни предуслов за ово је јефтин и брз приступ
Интернету.
- Спречавање дигиталне подјеле - Грађани са малим приходима и
слабим техничким знањем не би требало да буду
дискриминисани, тј. мора се избјећи дигитални јаз међу
различитим социјалним слојевима.
- Безбједност и заштита приватности - Јавни сервиси морају бити
безбједни и морају штитити приватност грађана.
- Отворен систем - Електронска управа ће се примјењивати у
сагласности са принципима отвореног система заснованог на
отвореним и међусобно функционалним ICT рјешењима
различитих произвођача.
- Кохерентност и функционална јединственост. Електронска
управа представља веома сложен, али интегрисан
180
информациони систем, који функционише као један кохерентан

систем, гдје се јединственост и заједничко функционисање
различитих хетерогених дијелова постиже кроз стандардизацију
и координиран развој.
- Аутономија у развоју - Сваки орган управе може аутономно да
се развија и управља својим подсистемом према претходно
договореним стандардима електронске управе.
- Флексибилна и модерна ICT рjешења - Примјењена ICT рјешења
ће се заснивати на најновијим методолошким и технолошким
достигнућима омогућујући продуктиван развој и обезбјеђујући
флексибилност за будуће организационе и технолошке
промјене.
- Ослањање на наш домаћи ICT сектор и академску/истраживачку
заједницу - Да би се пружила прилика развоју ICT сектора и
поспјешио развој електронске управе требало би га углавном
заснивати на домаћим ICT фирмама и академским
институцијама, као и истраживачким центрима.
Сликса: више приступних канала

Слика: Више канала за приступ информацијама
181
7.1. Модернизација рада Владе Републике Српске
Већина запослених у органима управе, знају како изгледа ток

припреме сједнице: мноштво материјала, телефонирања, штампања,
дистрибуирања материјала, проблем тражења посљедње верзије
документа... Укратко - велика потрошња људских, временских и
материјалних ресурса.
Осим што процес припреме сједнице дуго траје, велики проблем
су и ad hoc измјене као што је на примјер додавање нових тачака
дневног реда за сједницу чији су материјали већ дистрибуирани,
немогућност адекватне контроле обављања донесених одлука и
квалитетног извјештавања, проблем потписивања изгласаних одлука -
што може потрајати неколико дана током којих потписник оде на
службени пут, те настаје проблем с објављивањем хитних одлука.
Слика: WEB страница Владе Републике Српске
182
7.2.1. „Влада без папира“
Систем за управљање сједницама треба да омогућава

јединствено мјесто за унос, припрему и обраду потребне
документације, као и контролисан приступ документацији, те
имплементацију свих статуса у којима документи могу бити током
припреме сједнице, као и након доношења одлука. Усмјеравање
документације се врши на одговорне особе (одобравање, контрола,
дорада, реализација итд.), а потребно је обезбједити брзо и ефикасно
претраживање документације по свим критеријумима, подршку
верзионирању докумената, биљежење историје обраде документа (ко,
шта, коме, када итд.), те архивирање докумената. Одржавање и вођење
сједница је без папирнате документације, а изгласавање и контрола
извршавања донесених одлука се треба вршити кроз систем. Систем
такође треба омогућити комуникацију за вријеме сједнице (chat,
размјена докумената итд.).
Е-Влада може да скрати вријеме и смањи трошкове,
истовремено повећавајући ефикасност и квалитет рада.
Апликативно рјешење "Сједнице без папира" служило би као
јединствено мјесто уноса, припреме, обраде и архивирања
документације са сједнице, те одржавања и вођења сједница.
Електронизација Владе би омогућила једноставну и флексибилну
имплементацију и прилагођавање пословних процеса припреме
сједнице, те контролу свих фаза у којима документи могу бити током
припреме сједнице, као и након доношења одлука.
Припремање сједнице било би знатно олакшано због
аутоматског запримања документације, боље комуникације међу
органима управе и лицима задуженим за обраду материјала за
сједнице, једноставном претраживању документације, могућности да
се приложе било које врсте докумената, аутоматском праћењу тока
обраде неког документа, могућности уноса записа, биљешки, напомена
на документу. Сва документација се налази на истом мјесту и увијек се
зна посљедња верзија документа, па нема губљења документације итд.
Органи управе који предлажу и припремају своје материјале за
дневни ред предстојеће сједнице требали би их путем е-maila слати на
одређену е-mail адресу. Послани е-mail аутоматски би се запримао
директно у апликацију. Запримљена документација трансформише се
из е-mail облика, у којем је запримљена аутоматски, у структурирани
облик, тј. од једног е-maila настаје предмет и пратећи документи као
183
засебни и међусобно повезани дијелови једне цјелине. Лице овлаштено

за припрему сједнице провјерава усклађеност документације са
важећим прописима, да ли материјал треба вратити на допуну или
ставити на дневни ред. На дневни ред се могу ставити само материјали
који су обрађени и спремни за сједницу. Ток документације би се
цијело вријеме морао аутоматски уписивати. Објава приједлога
дневног реда може се слати путем е-mailа и SMS обавјештења свима
заинтересованима у којем их се извјештава о времену и мјесту
одржавања сједнице, те им се шаље Web линк са приједлогом дневног
реда, као и сва попратна документација. Ово значи да је цијели дневни
ред предстојеће сједнице заједно са свом документацијом доступан
заинтересованим странама путем Интернета. Осим предстојеће
сједнице, путем Интернета корисници могу прегледавати одржане
сједнице, претраживати по кључној ријечи и прегледавати записнике
свих одржаних сједница. За чланове Владе и госте најбоље је
користити преносне рачунаре са finger print уређајем који омогућава
логовање у апликацију путем отиска прста. На овај начин се може
заобићи проблем заборављања шифре или корисничког имена.
Током сједнице, чланови владе и гости којима је омогућен
приступ апликацији могу приступити материјалима и свој
документацији припремљеној за дневни ред, те прегледавати и архиву
одржаних сједница. Рјешење би требало имати и могућност
изгласавања тачака дневног реда током сједнице те се тако свака
поједина тачка или пак поједини документ унутар тачке изгласава кроз
апликацију и то контролисано од стране онога ко одређује почетак и
завршетак гласања. Резултати гласања аутоматски се појављују на
екрану свих учесника сједнице, а на посебном монитору прати се
резултат гласања.
Током изгласавања појединих тачака, могуће је помоћу
посебног додатног уређаја потписивати документе, што значи да
Предсједник Владе може потписати документ одмах након
изгласавања, те се на овај начин убрзава потписивање аката које
доноси Влада.
За имплементацију је важно одабрати технологију са којом већ
постоји искуство, те да она буде отворена и једноставна за кориштење.
184
7.2. Модернизација јавне управе
Модернизација јавне управе представља корјениту промјену

традиционалног начина на који се обављају административни процеси
у оквиру државе. Та промјена значи да грађани не морају више да буду
физички присутни и да иду од једног до другог органа управе, као што
се то обично данас ради, те да губе своје вријеме и новац
прикупљајући потребна документа да би поднијели неки захтјев.
Умјесто тога, захваљујући ICT која омогућава потпуну
информатизацију административних процедура и интеграцију
географски дистрибуираних органа, грађани могу да задовоље своје
потребе подносећи своје захтјеве са једног мјеста (нпр. Интернет
портал електронске управе), без обзира на број различитих органа који
учествују у поступку обраде захтјева. Осим тога грађани могу у сваком
тренутку да добију информацију о тренутној фази у којој се налазе
њихови захтјеви. На тај начин, електронска управа обезбјеђује
ефикасније, транспарентније и одговорније органе управе који су
прилагођени потребама грађана и привреде.
ICT чине подлогу на којој се базира развој савремене управе као
и друштва у цјелини. Оне отварају нове могућности рјешавања
проблема и пружања услуга, па на тај начин директно утичу на
организацију, одвијање пословних процеса и њихов реинжењеринг, те
оперативно и стратешко планирање у управи. Између осталог, нове
технологије омогућавају:
- аутоматизацију пословних процеса у управи, чиме се олакшава
рад, а повећава ефикасност и квалитет услуга;
- пружање сервиса кроз нове канале дистрибуције (Интернет,
дигитална телевизија, мобилна телефонија), чиме се руше
просторне баријере;
- побољшање комуникације у оквиру администрације и
администрације са екстерним субјектима;
- јачање демократије кроз нове и погодније могућности
изражавања ставова и мишљења грађана итд.
Један од начина да се подстакне активно учествовање у
остваривању права грађана јесте да се побољша приступ
информацијама и услугама, и то је један од циљева електронске
управе. Европска заједница дефинисала је електронску управу као
„употребу ICT у јавној управи, у комбинацији с организационим
185
промjенама и новим вjештинама, како би се унапредиле јавне службе и

ојачала подршка јавним стратегијама“, и дала јој приоритет у
Акционом плану еЕвропа 2005. У септембру 2003, Комисија је
усвојила саопштење о електронској управи, позивајући све владе да
осигурају свим грађанима приступ јавним службама путем улагања у
приступ који је могућ са различитих платформи (персонални рачунар,
дигитална ТВ, мобилни терминали, јавне приступне тачке и слично).
Електронска управа уноси промjену која значи да грађани не морају
више да буду физички присутни и да иду од једног до другог органа
управе као што се то обично данас ради, и да губе вријеме и новац
прикупљајући потребна документа да би поднијели неки захтjев.
Умjесто тога, захваљујући ICT која омогућава потпуну аутоматизацију
административних процедура и интеграцију географски
дистрибуираних органа, грађани могу да задовоље своје потребе,
подносећи захтјеве са једног мјеста (нпр. Интернет портал електронске
управе), без обзира на број различитих органа који учествују у
поступку обраде захтјева. Осим тога грађани могу у сваком тренутку
да добију информацију о тренутној фази у којој се налазе њихови
захтјеви. На тај начин, електронска управа обезбјеђује ефикасније,
транспарентније и одговорније јавне службе које су прилагођене
потребама грађана и пословних субјеката.
7.4. Савремена рjешења за ефикасну управу и

задовољне грађане
Електронска управа је потребна републичким органима управе

и јединицама локалне самоуправе у Републици Српској, да се
растерете притиска на шалтерима, да појефтине своје услуге и тиме
учине грађане задовољнијима. Грађани, пак, могу да обаве своје
послове не чекајући у редовима, да добију правовремену и тачну
информацију или да обаве посао за који је понекад потребно
вишедневно обилажење канцеларија различитих органа управе.
Стављање на Интернет сервиса и услуга омогућава управи да изађе у
сусрет грађанима омогућавајући им лакше обављање послова и
штедећи им вријеме, а пошто је овакав начин комуникације и
пословања са грађанима много јефтинији управа је у могућности да
пружи и разне додатне олакшице за оне грађане који послују на овај
начин. Интернет је постао масовно стредство комуникације међу
186
људима. Пословање преко Интернета користи све већи број грађана и

евидентне су предности које оно пружа (брзина и уштеда). Такође,
један од најзначајнијих разлога за увођење е–Управе јесте стални
пораст броја становника и повећање градског становништва, при чему
сваки грађанин има потребу да обавља различите послове са органима
управе.
Неки од најнапреднијих информационих система су већ у
примјени: ЈМБ (јединствени матични број грађана), пасоши, личне
карте, подаци о адреси, возачке дозволе, регистрација возила, пословни
и порески регистри. Потребни су даљи напори како би се гарантовала
интероперабилност свих регистара. Крајњи циљ је омогућити да
садржај регистара користи више институција са различитих нивоа
власти (нпр. регистри грађана, пословни регистри или земљишне
књиге), како би се осигурао бољи квалитет података за подршку
функција јавне управе и истовремено смањио терет са грађана
проузрокован обавезом прикупљања података. Треба направити листу
приоритета за имплементацију јавних регистара, те имплементирати
јединствена софтверска рјешења гдје је то могуће. Коначни резултат
требао би бити "Оne-stop-shop" за грађане. Тренутни европски тренд је
да међусобна повезаност IT система јавне управе, размјена података и
пружање услуга су засновани на интероперабилности, радије него на
интеграцији IT система. Према томе, рад на оквиру за
интероперабилност електронске управе Републике Српске и БиХ,
усклађен са Европским оквиром за интероперабилност, постаће
дугорочни приоритет. Такође, треба прије утврдити заједничке
отворене стандарде за размјену података и техничку
интероперабилност међу апликацијама.
Потребно је увести заједничке критеријуме за квалитет садржаја
и структуру web страница органа управе и јединица локалне
самоуправе, како би се развио јединствени wеб систем за управљање
садржајем, због јединственог концепта е-Услуга. Увођење
јединствених визуелних и концептуалних идентитета за web странице
управе биће праћено креирањем портала (у почетку само за пружање
информација), који ће постепено постајати прави Оne-stop-shop – са
услугама које се тичу животних догађаја.
Пошто је крајњи циљ електронске управе да услуге буду
доступне корисницима 24 часа «модел јединственог шалтера преко
Интернета» ће бити могућ само када буде успостављен прави сервис
преко одговарајућег сајта. Аналогно приступу преко инфокиоска
потребан је и приступ преко WEB сајта.
187
7.4.1. Јединствени шалтер - концепт One Stop Shop
Систем „One Stop Shop“ омогућава да људи доласком на један,

јединствени шалтер заврше све неопходне формалности, без потребе за
шетањем из једне канцеларије у другу и прикупљања великог броја
докумената.
Функционисање јединственог шалтера најбоље се може описати
«случајем изгубљене ташне». Грађанин је у ташни имао личну карту,
возачку дозволу, пасош, радну књижицу и још неке документе. Њега у
принципу не интересује који орган изадаје који од ових документа. Он
жели да све ове документе добије једном посјетом било ком шалтеру у
било ком органу управе или једним позивом, односно једном посјетом
самостојећем електронском киоску. Да би ово било могуће, потребно је
да се паралелно са електронизацијом рада управе врши и њена
организациона и структурна трансформација. Ово подразумијева и
креирање јединствене базе података коју би формирале све сада
«разбацане» информације у различитим органима и административним
службама. На тај начин би и обрада и дистрибуција информација била
лакша и бржа.
Умјесто јединственог физичког шалтера, идеал постаје
виртуелни, «Оne stop shop» портал, који служи за пружање услуга по
принципу «било који податак, на било ком мјесту и у било које
вријеме».
Концепт One Stop Shop полази од претпоставке да органи
управе морају свим пословним субјектима и грађанима, дакле
пореским обвезницима, давати услуге на једноставан и брз начин, без
непотребних трошкова, вишеструког прибављања истих информација
и докумената, шетања од једнога органа или канцеларије до дрогуга,
дакле на једном или са једног мјеста, примјеном свих савремених
средстава повезивања, односно доступних информационих
технологија, посебно Интернета употребом одговарајућих апликација
на web-у.
Задовољавање потреба пословних субјеката и грађана да у
остварењу својих права и у испуњавању законом прописаних обавеза
скрате вријеме и смање трошкове добијања услуга један је од главних
циљева електронске управе. Програм почива на замисли да је у вријеме
Интернетизације, напредних ICT, управа дужна грађанима и
пословним субјектима, односно предузетницима, пружати услуге на
начин који захтијева најмање трошкове, у најкраће вријеме и на једном
188
мјесту. Притом те нове технологије требају допринијети повећаној

сарадњи органа управе укидајући устаљене границе и препреке унутар
и између њих, али и између органа управе и грађана, односно
пословних субјеката. Тиме би се укинули двоструки, а понекад и
понегдје присутни вишеструки послови. У исто вријеме би се
корисницима услуга омогућило да их добивају без непотребног
„шетања“ између појединих канцеларија или органа, као и без потребе
да исте информације или документе набављају по неколико пута. За
неке информације или документе можда би и престала потреба за
набављањем.
Полазећи од визије One Stop Shop (OSS) све услуге које органи
управе пружају грађанима и пословним субјектима заснивају се на
умреженом и повезаном информационом систему. Тиме органи управе
за корист својих грађана и пословних субјеката омогућавају
обједињавање свих својих информационих, рачунарских и
комуникационих ресурса без обзира у ком органу управе се они налазе.
Кориштењем електронских докумената уз употребу напредног
електронског потписа за провјеру извора, овлаштења и
вјеродостојности порука и докумената, рјешава се главно питање
везано уз сигурност безпапирног пословања. Притом се нужно морају
примијенити домаћа и међународна правна правила за информациону
сигурност, заштиту приватности и личних података те тиме омогућити
сигурно и ефикасно пружање услуга путем свих расположивих
комуникационих средстава (канала), на примјер путем личног контакта
у канцеларији, телефонским разговором са службеником (call-centar),
слањем докумената телефаксом, кориштењем SMS порука, преко
Интернета или WAP-ом. То нужно подразумијева прилагођавање у
свим дијеловима и на свим нивоима власти – законодавне, судске и
извршне.
Једна од основних полуга прилагођавања пословања потребама
корисника услуга су промјене пословних поступака. Промјене у
пословним поступцима, од начина и мјеста рада, односно мјеста
пружања и добијања услуге до времена и трајања обраде појединачних
захтјева корисника, ће изискивати промјену културе и ставова
државних службеника. Стога ће стицање нових знања и вјештина кроз
непрекидно образовање и стручно усавршавање имати битну улогу.
Само образовани и стручни службеници могу удовољавати високо
постављеним циљевима увођења електронске управе.
Осим самог добијања услуге на погодан и оптималан начин, за
кориснике има огромно и битно значење могућност праћења и
189
надзирања рада на њиховим предметима, дакле проведбе њихових

захтјева. Овакав начин омогућава потпуно укидање корупције у раду
органа управе, од којих ти корисници, који су уједно и порески
обвезници, очекују потребне услуге.
Све те промјене ће допринијети да се услуге корисницима дају
брже и једноставније, по могућности, а овисно о природи услуге, на
једном мјесту, а да се притом смање трошкови које органи управе том
приликом имају, уз истовремено смањење трошковног оптерећења које
имају сами корисници тих услуга.
Да би концепт OSS саживио, успјешно се проводио и био
имплементиран, првенствено на задовољство корисника, кључну улогу
ће имати успостављање система пријема и давања информација.
У моделу пословања
управе који се заснива
на «јединственом шалте-
ру», шалтер (физички
шалтер у објекту,
телефонски позивни це-
нтар, самостојећи еле-
ктронски киоск, Интер-
нет) не припада одре-
ђеном органу или орган-
изацији, већ се на једном
мјесту обављају сви
послови које корисници
услуга могу да имају са
било којим органом
управе. Инфокиоск пре-
дставља рачунар опре-
мљен touch screen екра-
ном и додатним пери-
феријама у виду штам-
пача, телефона, web
камере, који представља
дио информационог сис-
тема који се креира за
електронско пословање. Основна намјена му је да на лак и једноставан
начин пружи корисницима све оне услуге које могу добити и преко
Интернета. Поставља се на прометним локацијама у граду. Он треба да
врши функцију јединственог шалтера којем се тежи.
190
Ово захтијева суштинске промјене у организацији рада органа

управе. Сви различити канали комуникације требали би корисницима
омогућити да било који посао са управом обаве преко било ког од
канала за комуникацију, у било које вријеме, са било ког мјеста у
свијету.
У многим земљама које су увеле систем «јединственог
шалтера», послове државне управе не обављају у потпуности државни
службеници. У Канади и Словенији, Пошта је преузела многе послове
државне управе. Пошта обично има развијену информатичку
инфраструктуру, одличну дистрибуцију објеката и добро обучене
раднике који већ обављају сличне послове, а и истраживања су такође
показала да у већини земаља становништво има изузетно повјерење у
Пошту. У Индији, преко 8000 приватника је овлашћено и обучено да у
својим бакалницама обављају одређене управне послове. Ово је случај
у јако малим, а удаљеним мјестима гдје се јавној управи не исплати да
држи своје испоставе и раднике. Грађани имају избор да оду до
обласног центра и бесплатно обаве посао у органу управе, или да уз
малу накнаду обаве посао код приватника у сусједству.
Све ове иновације захтијевају суштинску промјену у
организацији рада органа управе у Републици Српској, комплексну
обуку службеника, како би сви могли све да раде, рационализовати
простор, пронаћи нове локације, измјенити процедуре и овлашћења, и,
што је најважније, промјенити начин размишљања не само радника у
пријемним канцеларијама (шалтерима) већ и њихових руководиоца.
7.5. Мобилно пословање у управи
Када се говори о електронском пословању управе и пружања

сервиса преко Интернета за грађане мисли се на коришћење сервиса
путем стандардних PC рачунара и путем конекције на Интернет. Поред
овог, може се рећи, стандардног начина приступа могуће је такође
услуге пружити и преко инфокиоска, преко телефона, а у будућности и
преко мобилног Интернета коришћењем WAP протокола и мобилног
пословања.
Телефон је сигурно уређај за који можемо рећи да сви знају да
га користе. Пружање сервиса идентичног као преко Интернета помоћу
система менија и препознавања гласа сигурно представља добар
191
почетни корак за широко прихватање новог начина пословања и нових

могућности које су на располагању грађанима. Грађанима се позивом
на одређени број јавља машина која их упућује и прима захтјеве који
су грађанима потребни.
Мобилно пословање представља нови и најсавременији начин
приступа и коришћења сервиса за пословање у свијету. Подразумијева
коришћење мобилног апарата и WAP протокола за пренос података.
Овај начин пословања је тренутно у успону у свијету јер корисник није
везан ни за мјесто ни за вријеме (сервиси доступни 24 часа на било ком
мјесту). WAP се може користити за све могуће трансакције, а услуге се
могу наплаћивати преко телефонског рачуна.
У скорој будућности пословање ће бити покретно (мобилно)
интегрисано и окренуто појединцу (лично). Брзо ширење и употреба
бежичне инфраструктуре ће довести до веће примјене бежичних
апликација. Сљедећи трендови утиру пут м-Пословању (мобилном
пословању).
Док дио човјечанства овладава коришћењем Интернета, већ се
појављује бежична технологија која, за разлику од конвенционалног
приступа Интернету са десктопа, корисницима пружа прилику да
увијек имају информације буквално у шаци, без обзира гдје се налазе.
WAP (Wireless Aplication Protocol) има задатак да повеже мобилни
свијет и Интернет бежичним путем, са длана умјесто са десктопа,
омогућавајући anytime – aniwhere комуникацију.
Извјесно је да wireless неће бити само минијатурна варијанта
www свијета. Централно питање за мобилни пословни свијет јесте како
ће се бежична технологија одразити на оно што имамо у виду када
данас кажемо пословање. Потребно је озбиљно праћење и проучавање
трансформације људских потреба и тржишта под утицајем бежичне
технологије, која осваја све сфере живота и рада. Људи имају потребе
за другачијом врстом информација када се користе технологијом преко
мобилних уређаја. Најуочљивија разлика је то што је мобилни
Интернет усмјерен на добијање информација које су тренутно
примјењиве (гдје је најближи хотел, мјењачница новца…).
Информације морају бити прецизне, детаљне и одмах употребљиве.
WAP се може користити за приступ е-mailu, обављање различитих
финансијских и купопродајних трансакција и слично. Неки садржаји
који се преузимају са Интернета, наруџбе и трансакције могу се
наплаћивати путем телефонског рачуна.
192
Фиксни Интернет је створио виртуелни свијет у чијем фокусу

су биле глобалне инфорамције, док Wireless Интернет пословна
дешавања враћа из виртуелног у физички свијет и реално вријеме,
оживљавајући принцип мисли – глобално – дјелуј - локално.
Бежични приступ Интернету представља сљедећи правац
развоја Интернета. Овај тренд неки пореде са појавом Интернета
почетком деведесетих година. Телекомуникациона индустрија која
представља једну од најпрофитабилнијих индустријских грана, улаже
огроман новац у развој бежичне инфраструктуре и бежичних
апликација. Основни разлог томе је енормни раст продаје мобилних
уређаја, јер су процјене да је број премашио цифру од једне милијарде.
Прва генерација m-commerc апликација била је практично
текстулно базирана. Са напредовањем технологије данас имамо све
атрактивније апликације са употребом мултимедије. Корисници могу
користити многе сервисе као што су: пренос порука између корисника,
говорна пошта, Интернет е-mail, chat, информациони сервиси,
банковне услуге итд. Тако су мобилни уређаји употпунили неке
недостатке рачунара, као на примјер:
- Мобилни уређаји задовољавају потребу за real-time
информацијама и комуникацијом на начин који рачунар због
своје зависности од корисникове локације никад неће бити у
стању.
- У свијету е-commerca људи су зависни од времена и мјеста, док
у м-commerc свијету људи не морају да сједе за својим
рачунаром да би послали mail, обавили куповину или гледали
најсвјежије спортске резултате.
- Корисници могу да сачувају своју приватност ограничавајући ко
све може да им приступи и у које вријеме.
- Захваљујући GPS (Global Postioning System) или TOA (Time of
Arrival) системима за позиционирање корисници могу добијати
информације које зависе од времена и мјеста у којем се налазе.
- Wireless свијет пружа фирмама сјајне шансе да изврше
персонализацију - док рачунаре користи више корисника
мобилне уређаје скоро увијек користи само један корисник. Ово
фирмама пружа огромне могућности за имплементацију 1-1
сервиса.
- Апликација позиционирања везана је сателитским системом за
позиционирање који показује људима гдје се тог тренутка
193
налазе, а преко WAP-а ту своју позицију могу да просљеде и

другима које то интересује.
Јављају се нови телефони и производи који корисницима
омогућавају истовремено телефонирање и претраживање Интернета,
нове апликације могу све то да подрже и још омогуће бржи приступ.
Нови интегрисани уређаји (ручни рачунари) нуде текстуалну
комуникацију, примање порука, е-Пошту, организацију личних
података и обавеза, Wеб претраживаче и слично. Све је то у једном
интегрисаном уређају и све на једном мјесту. Бежичне приватне мреже
омогућавају различитим уређајима међусобну комуникацију и слање
порука без каблова, што рад са рачунарима у покрету чини сасвим
реалним.
Постојеће рачунарске мреже све више се загушују због великих
количина података, те се све чешће користи оптичко умрежавање, гдје
се дигитални сигнал конвертује у оптички податак и као такав
наставља путовање мрежом. Ово ће омогућити бржи и јефтинији
пренос свих информација и података. Јединствене мреже које ће
пренос гласа и података омогућити истом линијом захтијеваће и низ
нових сервиса, заснованих на мобилним уређајима и ручним
рачунарима.
7.5.1. Мобилни уређаји
Уређаји који омогућују приступ у базе података уз могућност

њихова прегледа или измјене су:
мобилни Wap телефони
PDA уређаји
notebook рачунари
лични или персонални рачунари
Web ТВ
194
7.5.2. Мобилни Wap телефони
Онима који често путују било из пословних разлога или само

као туристи, WAP може бити од велике користи. Са WAP личним
мобилним уређајем могу се добити разне корисне информације као
што одговори на разне упите, подаци о времену, разне врсте
резервација (авионске карте, собе у хотелу), распоред вожње возова и
аутобуса, програм музеја, позоришта, дискотека и биоскопа у неком
граду. Практично може много тога, што је до сада морало бити везано
за неко мјесто.
BlackBerry 8800
Нови мобилни телефон фирме Research in Motion,
BlackBerry 8800, добио је функције представљене
моделом намијењеном тржишту које не обухвата
пословне кориснике; попут репродуктора музичких
датотека и microSD меморијску картицу.
8800 посједује QWERTY тастатуру до сада најтањи
дизајн из BlackBerry породице и сада већ полако
незаобилазне GPS и Bluetooth 2.0 могућности.
7.5.3. PDA (Personal Digital Assistent) уређаји
PDA је уређај величине довољне да стане у длан па се због тога

и назива ручни рачунар. Једна од намјена му је да служи кориснику за
говорну комуникацију, а главни задатак да садржи PIM (Person
Information Manager) апликације и податке (адресар, календар..)
корисника. У примјени су већ дуги низ година тако да данас
омогућавају много више осим PIM функција. Могу се користити за
приступ Интернету преко web сервера и за преглед e-mail-a. По жељи
корисника може се уградити GPS (Global Positioning System)
навигациони систем. Врсте PDA уређаја су: Pocket PC, Palm OS,
Symbian, Linux, Smartphone. Неке од карактеристика PDA уређаја су да
имају touch screen LCD екран у боји који реагује на stylus (игла) и на
додир прстом. Уз помоћ њих се може кретати кроз именике и
подименике. Stylus служи за навигацију и за унос информација
користећи препознавање рукописа. Неки уређаји имају и уграђену
195
тастатуру која постаје све популарнија и служи лакшем уносу

података. Не садрже тврди диск за спремање података јер су спорији,
већи и захтјевају више енергије. Стога имају ROM и RAM меморију.
ROM меморија није избрисива, чак ни приликом ресетовања уређаја и
она је мјесто гдје је смјештен оперативни систем и главни програми
који долазе с уређајем приликом куповине. Додатни програми
смјештају се у RAM меморији, али неки произвођачи допуштају и
смјештање у ROM меморију.
HTC Advantage (X7500)

HTC Advantage (X7500)
представља верзију најмоћније мобилне
канцеларије до данас. Иако је мањи од
најмањег преносног рачунара овај
уређаја подржава рад с Microsoft-om
канцеларијским апликацијама и
приступ корпоративном mail серверу
путем Outlooka. QWERTY тастатура
HTC Advantagea је одвојива. Уграђена
подршка за 3G/3.5G (HDSPA) и (GSM/GPRS/EDGE) мреже чини HTC-
ов паметни телефон примјењив без обзира гдје се корисник налази.
7.5.4. Notebook рачунари
Notebook или преносни рачунар - laptop у

правом преводу значи блок за биљешке. Laptop
рачунари су се почели звати notebook када су
достигли релативно малу величину 90-их
година, али нису имали неку специјалну
могућност записивања биљешки. Данас су то
снажни преносни рачунари опремљени свим
потребни софтверским алатима за мобилно
пословање.
196
7.5.5. Web ТВ
Web ТВ је специјално прилагођен телвизијски сет дизајниран да

би омогућио приступ Интернету, или уобичајеније, set-top box који се
повезује са стандардним телевизором у исту сврху. Web ТВ укључује
web претраживач, обичну или бежичну (тј. bluetooth или IRDA)
тастатуру и Интернет везу (тј. модем, ADSL, каблове, PLC). Док Web
ТВ не допушта толику функционалност као претраживач на рачунару,
то је алтернатива, ниске цијене, за традиционалну рачунарску
Интернет везу.
Како технологије напредују корисници ће бити у прилици да
користе услуге кабловских уређеја или Wеб ТВ, што ће им омогућити
комуникационе могућности када су на путу, одмору или у својој
канцеларији. Смањење цијене и величине, те повећање меморије,
поузданости и функционалности ових уређаја потичу тренд њихове све
веће примјене.
Велика важност Интернета довела је до тога да корисник жели
приступ „свагдје и у свако вријеме“. Пословни људи желе мобилни
приступ неопходним подацима и информација да би могли доносити
квалитетне одлуке на основу поузданих података и информација.
Основ за увођење електронске управе је електронизација

писарнице. Ово је из разлога што у управи са писарницом све почиње и
код ње се све завршава (кретање предмета почиње са предајом захтјева
у писарници, а завршава се архивирањем предмета опет у писарници).
7.6. Електронизација писарнице
Aдминистрација у основи ради са документима. Папирна форма

докумената је, за разлику од електронске, непрактична са становишта
трансфера, промјена, архивирања и претраживања (лоцирања). Сви
наведени елементи битно утичу на брзину обраде, тако да увођење
система за управљање електронским документима битно повећава
брзину рада администрације. Систем за управљање електронским
документима реализује прихватање, дистрибуирање и похрањивање
197
докумената у дигиталним форматима рачунарских система и

Интернета. Сваки систем за управљање документима захтијева метод
прихватања улаза, мјесто за његово похрањивање, систем индексирања
те начин представљања садржаја корисницима.
У органима управе Републике Српске користе се углавном
папирни документи, што не омогућава никакав начин брзог
претраживања, груписања и сортирања према разним критеријумима.
Такође није могућ истовремени рад више корисника на једном
документу. Зато се све више уводи паралелно постојање папирних и
дигиталних докумената, па се дигитални документи могу
претраживати на основу кључних ријечи, наслова, имена аутора и др.
Како се документи пишу на рачунару, за израду новог документа могу
се користити дијелови предложака већ написаних докумената.
Постојећи систем би требало надоградити тако да се документи чувају
у дигиталном облику, а документи које органи управе примају од
странака или путем поште да се дигитализују, те да се постепено
прелази на дигитализацију постојеће архиве.
Канцеларијско пословање требало би да испуњава захтјеве које
поставља електронизација у готово свим сферама живота, а да
истовремено задржи одлике једноставности, рационалности,
експедитивности.
Реализација модерних захтјева овиси о стручњацима који
требају одговорити тим модерним захтјевима. Проблем модерне јавне
управе није могуће реализоврати без стручног особља које ће бити
оспособљено за руковање модерним информационим технологијама.
Људски ресурси неопходан су фактор и модернизације и ефикасности
управе на свим нивоима. Управљање документима и изворима
информација не само да се може означити као "потребно", оно у
модерном технолошком окружењу постаје све значајније,
незаобилазно и пресудно за ефикасност управе, осигурање правне и
демократске државе и очување извора информација за будућа
покољења.
Кретање предмета у централнокј писарници органа управе
Републике Српске приказано је на сљедећој слици:
198
199
7.6.1. Канцеларија без папира
Примјеном аутоматизације обраде тока послова, управљања и

архивирања електронским документима у значајној мјери се могу
редуцирати специфичности које постоје у појединим сегментима
електронске управе. Примјена ових апликација најдиректније
доприноси формирању концепта "канцеларија без папира".
Главни циљ ''канцеларије без папира'', као што и сам назив
говори, је смањити велике количине папира које се појављују у
свакодневном пословању, у којима се не могу на вријеме пронаћи
потребни подаци. Нема више потребе за листањем хрпе извјештаја и
књига протокола да би се пронашли неки подаци или информације.
Информатизовано канцеларијсло пословање доводи до олакшавања и
повећања ефикасности пословања као и смањења трошкова. Државни
службеници се више не морају бавити мукотрпним, досадним и
административним пословима, већ се могу орјентисати на теже и
захтјевније задатке.
Информатизовано канцеларијско пословање омогућава замјену
великих количина папирнатих образаца који се користе у
свакодневном пословању, електронским тј. дигиталним обрасцима. То
омогућава велику уштеду папира и повећава ефикасност рада. Тако је
нпр. Microsoft увођењем електронских тј. дигиталних образаца смањио
број папирнатих образаца са 1000 на укупно 60. Уштеда коју је
употребом електронских образаца остварио Microsoft, у првих дванаест
мјесеци кориштења 1997. и 1998. године износила је најмање 40
милиона долара. Највећа је уштеда потекла од смањивања цијене
обраде односно руковања папиром, а не како би се помислило на
смањењу количине папира. (књиговодствене фирме у СAД процјењују
да вријеме које људи троше на руковање папиром износи око 145
долара по трансакцији, а електронска обрада у Microsoft-у кошта мање
од 5 долара по трансакцији). Данас постоје сви предуслови да се та
визија оствари. Развијена је нова графичка инфраструктура и алати за
разне анализе података, који увелике олакшавају интеграцију података
разних врста. Постоје умрежени рачунари велике снаге који су такође
неизбјежни за ефикасно канцеларијско пословање. Интернет омогућава
широм свијета повезивање рачунара који су физички удаљени.
Међутим потрошња папира се наставља удвостручавати сваке четири
године, а 95% свих информација у СAД-у и даље се налази на папиру,
у поређењу са само 1% информација похрањених електронски.
200
Пред информатизацијом канцеларијског пословања очито још

стоје разни изазови, међутим без њене брже примјене незамисливо је
ефикасно канцеларијско пословање у данашњем окружењу као и
уклапање у трендове свјетског развоја, а што све представља изазов за
данашњу модерну управу. У данашње вријеме остварује се рад по
моделу 24 часа дневно, 7 дана у недјељи и 365 дана у години. За овакав
рад неопходно је електронско управљање документима.
Подручја значајна за изградњу дигиталне писарнице су:
стандардизација, аутоматизација и дигитална израда писаних
пословних комуникација,
дигитална обрада пословних података, те
интеграција различитих облика дигиталних пословних
комуникација.
Појам дигиталног канцеларијског пословања односи се на
дигиталну израду, обраду, пренос и чување пословних информација.
Технологијама за изградњу дигиталне писарнице настоји се
повећати ефикасност и брзина извођења класичних канцеларијских
послова, те омогућити остварење бржег и јефтинијег протока
информација између републичких органа ураве, те од републичких
органа управе према јединицама локалне самоуправе, пословним
субјекатима и грађанима.
Електронизација пословних комуникација одговара на питање
како употребом информационе технологије убрзати израду и пренос
пословних комуникација. Постиже се програмираном дигиталном
обрадом пословних процеса. Програмирана обрада постиже се
интеграцијом текста пословних комуникација и различитих података
из базе података.
То значи да се у канцеларијском пословању:
- требају израдити предлошци (templates) за уобичајене пословне
комуникације, који ће током пословног процеса бити
попуњавани специфичним подацима.
- користити могућност израде програмираних пословних писама
аутоматским уписом адреса примаоца (mail merge).
- користити могућности повезивања пословних комуникација с
осталим подацима из базе података.
201
Електронски обрасци омогућавају израван унос пословних

промјена у базу података писарнице, без посредних предрадњи. Они
омогућавају да се пословне промјене у систем уносе на мјесту на којем
настају те се тако може проводити обрада у “стварном времену”.
Обрадом у стварном времену, службеник ће у сваком трену моћи
добити информацију о тренутном стању пословних процеса.
Електронски обрасци у интеракцији су с базом података писарнице,
преко њих се у информациони систем писарнице достављају подаци у
ASCII запису тако да се подаци унесени у образац изравно рачунарски
преузимају, обрађују и спремају у базе података. С друге стране, из
база података се на обрасце могу изравно, програмски, позиционирати
потребни подаци.
Током уношења података, на електронском обрасцу може се
извршавати аутоматизована контрола према заданим условима (нпр.
ограничење броја знакова, контрола рачунањем или форматом
садржаја појединог поља за унос). Осим тога, животни циклус самог
обрасца може се аутоматизовати. Код увођења електронских образаца,
битно је утврдити користе ли се за пословање унутар републичких
органа управе (интерни обрасци) или за пословање с околином
(екстерни обрасци). Ако се електронски обрасци користе између
републичких органа управе, писарница може у потпуности утицати на
њихов изглед, садржај и ток. Ако се користе за пословање с околином,
треба се водити рачуна о аутоматизацији прихватања и интерпретације
података од стране разних информационих система. Једно од могућих
рјешења за израван пренос података између пословних субјеката је
кориштење EDI (Electronic Data Interchange) технологије које је
најчешће веома скупо. Друго рјешење је кориштење образаца
припремљених у неком од стандардних формата записа (doc, xls, PDF
итд.). Треће рјешење је кориштење Wеб технологије и израда Wеб
образаца.
Најзначајнија предност кориштења Wеб образаца је у томе што
су такви обрасци доступни путем Интернета са било ког мјеста гдје је
могућ приступ Интернету. Могу се користити и за интерно и за
екстерно пословање што значи да се јединствена технологија користи
на свим нивоима пословања (уз могућа ограничења приступа
поједином обрасцу). Предности Wеб образаца су интерактивност и
обрада у стварном времену те могућност прилагођавања обрасца
крајњем кориснику (персонализација обрасца).
Ручни унос велике количине података је заморан посао и долази
до велике могућности грешака при уносу података. Информациона
202
технологија за канцеларијско пословање при обради података треба

аутоматизовати пренос података и докумената с мјеста настанка
промјене до мјеста евиденције и спремања, уз аутоматску евиденцију
промјена, те генерисање свих додатних докумената.
Могуће рјешење за аутоматизацију и повећање ефикасности
канцеларијског пословања у овом сегменту активности је кориштење
технологије скенирања и оптичког препознавања података
(технологија дигитализације писаних докумената), те употреба
електронских образаца за унос података.
За масован унос података са образаца у информациони систем
требала би се користити технологија оптичког препознавања података.
Да би се из докумената у систем унијели подаци, потребно је провести:
скенирање, пререкогницију (припрему), рекогницију (препознавање) и
пострекогницију (преправке).
Скенирање је поступак којим пословни документ кориштењем
уређаја (scannera) претварамо у дигитални сликовни запис. Након што
је документ скенирањем претворен у дигитални сликовни запис,
потребно је извршити одређене предрадње прије самог поступка
препознавања знакова, као што су: ротација документа, изравнавање
нагиба (deskew), software-ско побољшавање квалитете слике те
уклањање позадине обрасца.
Препознавање података или рекогниција је поступак
претварања сликовног дигиталног записа визуелно читљивих знакова у
рачунарски читљиве знакове (дигитални запис слова, бројева и
специјалних знакова). Разликујемо: оптичко препознавање
стандардизованих знакова, интелигентно препознавање
нестандардизованих знакова, те препознавање маркираних образаца.
Оптичко препознавање знакова (OCR – Optical Character
Recognition) је поступак којим помоћу програма за OCR рачунрски
исписане знакове у стандардним фонтовима претварамо у дигитални
запис знакова. OCR програми раде на принципу поређења слике знака
с облицима ASCII знакова (тзв. template mask начин рада) или тако да
знак дијеле на квадранте и траже подударност узорка (тзв. pattern
match начин рада). Да би се повећала тачност препознавања, уводи се
начин рада у којем се знак препознаје на више начина те се између
добијених резултата одређује највјеројатнији (тзв. voting начин рада).
Интелигентно препознавање знакова (ICR – Intelligent Character
Recognition) је поступак којим се помоћу увјежбаног (тренираног)
203
програма препознаје рукопис или подаци писани нестандардним

фонтовима.
При изради комуникације у програмираној обради одабрао би
се предложак за одговарајућу комуникацију те у програму обраде
текста, индивидуалним уписом специфичних података или
кориштењем података из базе, израдила би се пословна комуникација.
Предлошком се унапријед одређује структура, изглед и облик
документа. У предлошку су унапријед одређени типови слова који се у
документу користе (фонтови), величина слова, стилови писања,
макронаредбе, границе писања (маргине), положаји табулатора, поља
за унос података и сл. При изради предложака примјењују се
стандарди израде пословних комуникација.
Вријеме израде пословних писама кориштењем предложака
знатно се скраћује, а једном израђени предложак може се искористити
за израду бесконачно много писаних пословних комуникација. Тако ће
се омогућити слање пословних комуникација истог садржаја на већи
број адреса. Да би овај начин рада био ефикасан, потребно је редовно
ажурирати податке о пословним партнерима, посебно о њиховим
поштанским и е-mail адресама.
Осим текста, писане пословне комуникације могу садржавати и
невербалне елементе којима се привлачи пажња читаоца. Пословне
комуникације могу бити визуализиране обликовањем текста (нпр.
кориштењем геометријских облика), затим наглашавањем текста
промјеном боје, величине, облика и начина писања слова, те
кориштењем разних сликовитих приказа.
Код е-mail комуникација постоји могућност кориштења
мултимедијалних ефеката којима се поспјешује ефекат поруке. У е-
mail поруци се може промијенити боја, облик и величина текста,
промијенити боја и слика позадине, додати слике, анимације и музика,
но потребно је водити рачуна о величини е-mail датотеке. Електронска
пошта је моћан сервис за ефикасну комуникацију између запослених у
управи као и између запослених и екстерних субјеката. Електронском
поштом се једноставно дистрибуирају обавјештења, задаци, упозорења,
материјали, коментари итд.
Након електронизације писарнице у прелазној фази, прије њене
потпуне дигитализавције, кретање предмета требало би да изгледа као
на слици.
204
7.7. Е-Демократија
Електронска управа не представља само сајт јавне управе на

Интернету. Разни називи за иницијативе јавне управе често укључују
термине као што су електронска влада и електронска демократија
(еВлада, еДемократија). електронска управа се односи на процесе и
структуре које обухватају све форме електронске интеракције грађана
(бирача) са изабраним властима, на локалном, ентитетском и државном
нивоу. електронска управа као таква заправо представља форму
електронског пословања јавне управе и односи се на испоруку
електронских сервиса према различитим циљним групама у јавности,
те на пословну сарадњу и трансакције које влада обавља са другим
владиним службама, различитим пословним субјектима, грађанима и
запосленима.
205
Слика: Приступ информацијама
Електронска управа се не односи само на обезбјеђивање услуга

– такође се односи и на подстицање и ангажованост људи у
обликовању будућности њихових села, градова или регија.
Коришћењем електронских услуга заснованих на Интернету грађани
могу да комуницирају са јавном управом и међусобно о важним
питањима, да на много начина учествују у политичким расправама и
планирању, почев од приступа јавним информацијама, преко
консултација и гласања, форумима за расправу и панелима грађана, па
све до гласања електронским путем.
Један од појмова који је настао као резултат рада електронске
управе и који се даље развија кроз њено функционисање је е-
Демократија.
Е-Демократија је процес који обухвата све видове електронске
комуникације између управе и грађана. У ужем смислу е-Демократија
односи се на све оне процесе који подстичу електронску комуникацију
између бирача и оних који су изабрани да врше јавне функције. Због
тога електронску управу можемо да посматрамо као инструмент јачања
демократије у друштву.
206
Очигледно је да демократије нема без постојања права сваког

грађанина да без дискриминације и неумјесних ограничења учествује у
вођењу јавних послова, било непосредно, или посредно преко
слободно изабраних представника.56 Електронска управа од самог
почетка, даје добре резултате у унапређивању комуникације са
грађанима и у ставрању бољих услова за уживање политичких права.
Један од најочигледнијих примјера побољшања услова за реализацију
политичких права грађана је ставрање система е-гласања (е-voting).
Електронско гласање је метод којим употребом модерних технологија
унапређује услове за остваривање активног и пасивног бирачког права
и повећава квалитет изборног процеса.
Е-Демократија као нов појам у политичком и правном животу,
односи се на све процесе који подстичу електронску комуникацију
између бирача и оних који су изабрани да врше државне функције.
Настанак феномена е-Демократије резултат је све интензивнијег
коришћења модерних технологија у свакодневном животу обичног
грађанина, као и жеље влада различитих држава да се кроз употребу
модерних средстава комуникација повећа учешће грађана у
политичком животу. Електронска демократија може се посматрати као
алтернатива класичном систему представничке демократије, али не и
као концепт који ће потпуно искључити или замјенити постојеће
институције демократског одлучивања и управљања. Е-Демократију
треба посматрати у контексту ширих друштвених, самим тим и
политичких и уставно правних реформи, које су усмјерене ка даљем
развијању права грађана и повећању транспарентности и поузданости
политика које спроводе демократски изабрани органи власти.
Из дана у дан е-Демократија развија и проширује своје
елементе. ICT се унапређују из дана у дан, и тешко је предвидјети у
којим ће се све правцима примjена тих технологија развијати када је
ријеч о демократској пракси. Уопштeно посматрано, све досадашње
дефиниције појма е-Демократијa су описне и изузетно широке.
Конститутивни елемент појма е-Демократија је увођење
модерних технологија у демократске процесе и односе. Поред тога
техничко-технолошког елемента, постоји и социјално-политички
елемент појма е-Демократије који се огледа у тзв. електронској
партиципацији (е-Participation).
56
В. Димитријевић и М. Пауновић: Људска права, Београд, Београдски центар за људска
права, 1997, стр. 346
207
Електронска партиципација представља све могуће начине на

које се нове технологије могу употријебити у демократским
процесима, како би се политичари и јавност што боље повезали у
времену које протиче између два изборна циклуса. Електронска
партиципација обухвата све демократске процесе који резултирају
успостављањем и одржавањем комуникације и дијалога између
грађана, политичких странака и владе. У складу са оним што се наводи
у документу британске владе који носи назив »У служби демократије«
(In the Service of Democracy), постоје четири вида електронске
партиципације који се огледају у:
а) Спровођењу анкета и сакупљању информација добијених од грађана
одређене државе. Тај процес одвија се уз помоћ електронских средстава
комуникације и представља механизам путем кога влада може да се
консултује са грађанима о томе да ли да предузме или не предузме
одређени политички потез. Консултације влада са својим грађанима, до
сада су се показале као веома ефикасно средство у процесу припремања
нових законских текстова. Грађани су путем Интернета оцјењивали
законске приједлоге и предлагали амандмане, што је довело до тога да
су неки од законских текстова постајали примјеренији потребама
грађана. Таква врста комуникације може се сматрати електронским
гласањем, пошто грађани на тај начин дају своје мишљење о одређеном
проблему, или опцији за рјешавање проблема. Пример постојања такве
праксе је систем on-line петиције (online petitions) који је примјењен од
стране шкотског парламента. Тај систем предвиђа да грађани
употребом Интернета, шкотском парламенту могу достављати своје
представке које се односе на рјешавање свих проблема о којима
шкотски парламент одлучује. Систем функционише тако што су
грађани дужни, да у својој представци коју путем Интернета подносе
парламенту, наведу чињенице које се тичу одређене теме, саопште своје
мишљење, и саопште аргументе који поткрепљују рјешење које
предлажу. Пошто представка одређеног грађанина стигне шкотском
парламенту, она бива постављена на web-страницу парламента тако да
је остали грађани могу подржати својим гласом. Такође постоји
могућност, да се о одређеној теми о којој расправља шкотски
парламент, поведе »on-line дискусија« (eleetronic discussion forum) на
web -страници парламента.
б) Дијалогу који се одвија између грађана и политичких
представника које су грађани изабрали. Ефикасна комуникација између
бирача и представника које су они изабрали представља предуслов за
реализацију представничке демократије. У основи идеје о
представничкој демократији, налази се потреба за учешћем грађана у
208
вршењу власти преко изабраних представника. Грађани ће лакше

партиципирати увршењу власти преко изабраних представника, ако
имају прилику да са њима редовно одржавају контакт. Нове
технологије се у тој ситуацији појављују као средство које треба да
олакша и поједностави комуникацију грађана и изабраних
представника и на тај начин повећа могућност за посредно вршење
власти од стране грађана.
в) Дијалогу који се одвија између грађана и политичких странака.
Очигледно је да су политичке странке, организације уз чију помоћ се на
најјаснији и најпродорнији начин формулише и саопштава интерес
великог броја грађана. Да би странке успјеле да артикулишу одређене
политичке програме и да би могле да представе одређени дио бирачког
тијела неопходно је да буду у сталној комуникацији са бирачким
тијелом. Комуникација им постаје у многоме олакшана са развојем е-
Демократије и примјеном модерних технологија.
г) Дијалогу који се одвија у оквиру невладиних организација и
интересних група. Јавне расправе и сучељавања политичких мишљења
у оквиру најразличитијих невладиних организација, такође се могу
лакше спровести уз употребу ICT. Њиховом употребом, лако и брзо се
представљају нове идеје и ставови, те се на тај начин унапређује
демократија.
Сасвим је јасно да демократије нема без учешћа грађана у
демократским процесима који треба да резултирају партиципирањем
грађана у вршењу власти. То значи да ни е-Демократије нема без
учешћа грађана у четири наведена облика електронске партиципације.
Да би дошло до електронске партиципације, претходно мора да постоји
електронска комуникација која се у мањој или већој мјери одвија путем
различитих облика електронског гласања. Наведене чињенице наводе
на закључак да су појмови е-Демократије, е-Партиципације, и е-Гласања
међусобно тијесно повезани и да је њихов развој међусобно условљен.
При сагледавању могућности и перспектива за брз развој е-
Демократије као једног од метода који треба да подстакне веће учешће
грађана у доношењу политичких одлука, не треба занемарити
чињеницу да већ сада у свијету постоји огроман број људи који тзв. оn-
lajn свијет види као интегрални дио свакодневног живота. Чињеница да
постоје људи који велики дио својих активности обављају путем
Интернета, као и податак да се из дана у дан повећава број корисника
Интернета, говори у прилог ставу да је концепт развоја е-Демократије
неопходан.
209
Посљењих деценија у већини држава свијета смањује се

заинтересованост бирача за учешће на изборима. Грађани све мање
користе и облике непосредног одлучивања који постоје у оквиру
представничке демократије (народна иницијатива, референдум,
плебисцит). Један од разлога за овакав тренд опадања
заинтересованости људи за учешће у политичком животу јесте и
спорост класичних метода вршења ових права. Гласање у класичном
систему спровођења избора поред менталног ангажовања, захтијева и
физичку активност која се огледа у одласку на одређено бирачко
мјесто. Такво физичко ангажовање само за себе не представља велики
напор за појединца. Међутим, излазак на биралиште може бити повезан
са значајним утрошком времена и новца, на примјер, код људи који
обављају посао који подрзумијева честе промјене пребивалишта и
путовања. У таквим околностима за многе људе право гласа постаје
терет или још једна у низу сувишних обавеза. Упркос свој
динамичности савременог живота и упркос интензивности обављања
модерних професија, људи остају заинтересовани за политику и свијет
који их окружује. Због тога они све чешће посматрају модерне
технологије као оруђе које ће им омогућити да и поред свих пословних
обавеза учествују у политичком животу и утичу на доношење
политичких одлука које их се тичу. Имајући све наведено у виду,
очигледно је да е-Демократија постаје реална потреба модерних држава
свијета. Електронска демократија подобна је да помоћу техничких
рјешења која нуди, повећа излазност бирача на изборе и тиме поврати
раније постојећу заинтересованост грађана за политичке процесе.
7.8. Ефекти увођења електронске управе
Што се тиче ефеката, потребно је разликовати улогу различитих

актера: управе, грађана и привредних субјеката. Управа кроз
аутоматизацију и модернизацију убрзава те повећава ефикасност и
ефективност својих пословних процеса. Што се грађана тиче, замјеном
традиционалних канала електронском испоруком јавних услуга,
смањује се број потребних корака за остварење права или испуњавање
обвеза. Према томе, грађанима остаје више времена које проведу на
раду, са породицом, и сл. – повећава им се продуктивност и квалитет
живота. Омогућава им се бржа и константно (24/7/365) расположива
интеракција с управом на обострану добробит, што битно утиче на
210
перцепцију јавне користи. Предузећа, такође могу бити услужнија

купцима уколико им се кроз G2B (Government to Business) услуге
омогућава да послове с управом обављају брже.
Јавна управа ће увијек морати функционисати унутар оквира
који гарантују њену одговорност према грађанима. Узмемо ли како је
примјена ICT-а нешто што тежи смањењу трошкова, времена,
организационих нивоа, за њу ће увијек бити карактеристични
суспензивни механизми којима се осигурава нека од битних квалитета:
одговорности, универзалности и равноправности у испоруци јавних
услуга.
Електронска управа доноси велике уштеде у времену и новцу у
свим процесима који се одвијају унутар јавне управе. Електронски
организоване датотеке доводе до јефтиније обраде, али и бржег
прикупљања и пружања информација, побољшање комуникације са
корисницима, као и до побољшане размјене инфорација. Она
побољшава услуге јавних сервиса тако што свој рад прилагођава
корисницима, тиме што ће разумјети њихове потребе и ствара
јединствен и недјељив систем који у сваком трену излази у сусрет и
испуњава захтјеве корисника са њиховим минималним оптерећивањем.
Исто тако смањује утрошено вријеме за добијање различитих
информација обједињавањем података и сарадњом различитих сервиса.
Увођење електронске управе ће сигурно довести до тога да јавна
управа своје услуге обавља: једноставније, брже, квалитетније,
рационалније, поузданије, са минималним процентом грешака, са
искљученом могућношћу заборављања (службеник је могао заборавити
пренијети неку информацију кориснику услуга) и са смањеном
могућношђу за корупцију, да расте продуктивност и интегрисање
услуга, да се побољшана ефикасност.
Електронска управа доноси више врста ефеката: мјерљиве - које
се релативно лако могу мјерити и предвидјети, попут повећања
ефикасности и ефективности, и немјерљиве који се сагледају
дугорочно те су функција прије динамике у окружењу него односа и
процеса унутар организације, попут развоја инфраструктуре,
иновативности у стварању нових услуга и потицања грађана на
кориштење ICT-а у животу и раду.
211
7.8.1. Мјерљиви и немјерљиви ефекти
Информациона технологија утиче на смањење постојећих

трошкова пословања, омогућава угодну радну околину, омогућава
рационално кориштење енергије, редукцију папирологије, јефтиније
административне процедуре и поступцке, знатне уштеде новца и
времена грађана и разне друге видљиве уштеде. За очекивати је да
увођење електронске управе ствара простор за постепено смањење
укупног броја запослених у јавној управи, а процес модернизације
генерално посматрано захтијева велике инвестиције, али је дугорочно
посматрано исплатив и вишеструко користан. Све то утиче на јачање
конкурентске предности јавне управе.
Осим видљивих уштеда важне су и тзв. скривене (невидљиве)

уштеде, као нпр. доношење бољих одлука.
Мјерење ефеката увођења електронске управе може омогућити

успостављање система за управљање улагањима и праћењем издатака,
односно трошкова за ICT у органима управе, што ће изазвати потребу
за смањивањем трошкова јавне управе унапређењем интерне
ефикасности, посебно редукцију папирологије, јефтиније
административне процедуре и поступке, као и знатна уштеда новца и
времена грађана (трошкови путовања и вријеме проведено чекајући
испред шалтера).
Ширењем и обогаћивањем комуникационих канала и

креирањем савремених апликација е-Пословање значајно побољшава
ефективност и ефикасност кључних пословних процеса организације.
Ефикасност57 је мјера како се користе ресурси да би се остварио
постављени циљ. Побољшање ефикасности често има за посљедицу
значајне уштеде и смањење трошкова како је то показано у сљедећој
табели:
57
Ефикасна је она управа која брзо, јефтино и квалитетно реализује своје циљеве.
212
Традиционални Интернет Проценат уштеде

систем
Авио карте 8.00 $ 1.00 $ 87 %
Банкарство 1.08 $ 0.13 $ 89 %
Плаћање рачуна 2.75 $ 0.85 $ 70 %
Полиса осигурања 400 – 700 $ 200 – 350 $ 50 %
Software 15 $ 0.35 $ 98 %
Табела:Проценат уштеда остварених увођењем е-Пословања
Иако су иницијативе засноване на побољшању ефикасности

најчешће и највидљивије за доказивање предности примијене е-
Пословања, оне представљају само први корак у еволуцији е-
Пословања. На сљедећем нивоу е-Пословање би требало да значајно
побољша ефективност кључних пословних процеса организације.
Ефективност58 је мјера примјерености изабраних циљева и
степена њиховог остварења. Поновно дефинисање или реинжењеринг
процеса могу резултирати креирањем нових извора вриједности и
значајним повећањем профита.
У Републици Словенији имплементацијом електронске управе
постигнути су и значајни ефекти:
- За пријаву пореза је смањена количина папирних формулара:
16.500 (10%) електронских декларација у 2004. години и 23.100
(15%) електронских декларација у 2005. години;
- У општинама (G2C) је смањена количина папирних формулара
22.000 (20%) мање захтјева за издавање докумената (вјенчање,
рођење и смрт), 15% смањење папирних формулара годишње са
уштедом од 200.000 евра у радном времену запослених у
општинама, захваљујући G2G електронском сервису између
општине и Завода за пензијско и инвалидско осигурање
Словеније;
58
Ефективна је она управа која пружа управо онакву услугу какву од ње очекују
њени корисници
213
- У Министарству за рад, породицу и социјална питања (G2G):

рад је економичнији и бржи, а процедуре транспарентније.
Смањена је папирологија и контакти са странкама. Само због
повезивања са централним регистром становништва остварује
се уштеда од 1 милион евра годишње, а због повезивања са
пореским регистром 2 милион евра годишње. При томе је
дошло до смањења неопходних људских ресурса за 40%.59
7.8.2. Директни и индиректни ефекти

имплементације електронске управе
Seifert60 наводи сљедеће очекиване директне ефекте од

имплементације електронске управе:
1. Повећање ефикасности
Овај се ефекат првенствено одражава кроз: смањење људских
грешака и конзистентности у остварењу резултата, аутоматизовани и
стандардизовани радни ток (workflow), смањење трошкова и
непотребних организационих слојева и пословних поступака,
реинжењеринг и модернизацију операција, боље искориштење времена
које се традиционално трошило на репетитивне поступке, запослени у
управи могу се посветити стицању нових вјештина, а читава
организација може се посветити својој основној преокупацији.
2. Повећање ефективности
Кроз нове услуге: јавна управа може побољшати: квалитет,
обим и доступност услуга, што је условљено не само већ споменутим
користима у погледу ефективности, већ и тиме што се кроз нове
интерактивне канале врши притисак на јавну управу да буде
одговорнија према грађанима.
59
Дамир Баралић: ИСДОД Златибор, октобар 2006.
60
Seifert, J. W. A primer on E-Government: Sectors, Stages, Opportunities, and Challenges of Online
Governance. Report for Congress, January 28, 2003. Str. 11-12.
214
3. Јача и шира партиципација грађана

Електронска управа не само да омогућава грађанима лакши
приступ информацијама и ефикаснију и ефективнију и ефикаснију
испоруку услуга, већ се кроз нове канале комуникације и испоруке
услуга могу самовољно ангажовати грађани, посебно млади људи, на
учешћу у доношењу одлука које их се тичу. На тај се начин ствара
форум ангажованих грађана који могу међусобно, као и с властима
сарађивати у изналажењу најбољих рјешења за проблеме њихове
заједнице.
Индиректни, веома важни ефекти имплементације електронске

управе су:
1. Развој инфраструктуре
Испоруком услуга преко нових интерактивних канала, код
грађана се ствара перцепција о важности Интернета и његових сервиса,
што уз попратне мјере, потиче већу потражњу, конкурентност и
иновативност у ICT сектору.
2. Стварање нових услуга

Кроз иновативно кориштење ICT-ом у јавним пословима,
долази до стварања нових услуга, чије се користи данас не могу
сагледати.
7.8.3. Видљиви и невидљиви ефекти увођења

Повјерење у јавну управу се у посљедњим деценијама смањује

због растуће фрустрације јавности радом јавне управе (чекање у
редовима, споро рјешавање предмета и сл.), па се електронска управа
уводи и због повећања повјерења и поправљања свеопштег утиска
грађана према управи.
Позитивне особине електронске управе су, између осталог, да
може побољшати административне и политичке процесе и вратити
215
повјерење грађана у управу ако учини да ефекти електронске управе

што прије буду видљиви и непосредно се одразе на задовољство
грађана.
Видљиви ефекти се достижу чинећи управу:
1. модерном – преко побољшане комуникације и интеракције са
грађанима, чинећи информације и услуге које управа пружа
приступачнијим, повећавши брзину и једноставност приступа
информацијама преко Web портала и e-mail-a, стварајући нове
могућности за интеракцију са управом. То ће изазвати свакодневни
раст on-line популације и сталан пораст очекивања јавности;
2. транспарентном – помоћу објављивања података као што је
законска регулатива, термини сједница парламента и владе,
актуелне вијести, контактне информације, те јавне базе података;
3. приступачном - потреба за непрекинутом услугом - јавна управа
мора бити на располагању грађанима 365 дана у години, 7 дана у
недјељи и 24 часа дневно. Портали и линкови помажу грађанима у
повезивању и приступу услугама, те олакшавају интеракцију
грађана, што показује бригу и одговорност управе према свим
члановима друштва. Треба омогућити једноставну, изравну
подршку грађанима и пословним субјектима у добијању услуга које
ће бити брзе, једноставне и трошковно прихватљиве, те пружане с
једног приступног мјеста;
4. одговорном и поузданом – што се доказује правилима о
сигурности и тајности података о грађанима, а то даје слику етички
праведне управе;
5. ефикасном и ефективном – помоћу употребе најновије
технологије процеси се аутоматизују, побољшава услуга, повећава
штедљивост, постиже уштеда у времену. On-line трансакције и
формулари су примјери ефикасних и ефективних процеса
електронизације управе, као и доступност јавних сервиса у
домаћинствима и на мјестима гдје се људи природно окупљају.
Крајњи циљ је употреба свих доступних комуникационих канала;
6. орјентисаном према грађанима – обезбјеђујући информације и
контактe (на Web-у), on-line трансакције на Web-у, те да и грађани
објављују и пружају информације путем Web странице. На услузи
такође требају бити оn-line варијанте састанака, огласне табле, chat.
Управа се приближава грађанима и постаје орјентисана крајњим
216
корисницима (грађанима и пословним субјектима), а то доприноси

бољој информисаности и задовољству грађана.
Невидљиви ефекти за задовољство корисника услуга достижу се
активностима које морају провести органи управе да би се
имплементирала електронска управа, као што су: пораст свијести у
администрацији о потенцијалима ICT и о значају њеног увођења;
стварање и јачање свијести појединаца и пословних субјеката о
корисности примјене и могућности савремених технологија, те
повећање повјерења у сигурност и поузданост ових технологија; као и
координација политика које се тичу информационог друштва и јавних
сервиса.
Изазови електронске управе су бројни:

Прва група покрива сигурност и приватност грађана: због
велике осјетљивости података грађана којима се управља, њихова
размјена и обрада у окружењу које није до краја сигурносно ријешено,
може довести у питање реализацију, али и сврху e-Government
трансформације. Док се с једне стране грађанима нуди јавна корист у
виду повећања ефикасности, ефективности, као и могућности њихове
озбиљније партиципације у јавним питањима, с друге стране их се
доводи у незамисливе ризике незаконитог и недемократског задирања
у приватност. С тим у вези је и право приступа јавним информацијама,
које је потребно за ефикасну сарадњу различитих органа у дијељењу
приватних података грађана.
Друга група изазова представља несразмјер у кориштењу ICT-
а: ICT трансформација могла би довести до продубљења дигиталног
јаза уколико се не би водило рачуна о оним грађанима који нису у
стању користити се ICT-ом. Парадоксално је, наводи Seifert61, што
испада како се електронска управа и њене услуге не пружају лицима
која њих највише требају: сиромашнима, недовољно едукованим,
лицима са посебним потребама, итд. Управо су то групе које имају
тешкоће у приступу ICT уређајима и услугама.
Надаље, ефикасно управљање знањем у циљу доношења
бољих одлука и испоруке квалитетнијих јавних услуга, такође је
61
Seifert, J. W. A primer on E-Government: Sectors, Stages, Opportunities, and Challenges of Online
Governance. Report for Congress, January 28, 2003. Str. 14.
217
велики изазов, који се заснива и на немогућности различитих система,

посебно наслијеђених да сарађују и дијеле податке.
Четврти изазов тиче се планирања и финансирања e-
Government пројеката. Овај се изазов огледа у крутости процедура
планирања и финансирања специфичних за јавну управу, које су
изразито неприлагођене далекосежним и мулти-секторским e-
Government пројектима. Везано уз ово су крута временска ограничења
у погледу планирања буџета, као и у погледу мандата изабраних
функционера, који су на функцији док им траје мандат који није
прилагођен стварно потребном времену трајања пројеката ICT
трансформације.
Ефикасна испорука јавних услуга, доношење одлука којима се

обликују исходи јавних политика, те омогућавање грађанске
партиципације, као предуслова повјерењу грађана према власти, овиси
о могућности креирања политички и професионално корисног знања.
218
8. ЗАКЉУЧНО РАЗМАТРАЊЕ
Европски принципи за јавну администрацију62 истичу у први

план поузданост и предвидивост (правну сигурност), отвореност и
транспарентност, одговорност, те ефективност и ефикасност.
Комбинујући и поједностављујући низ расположивих
дефиниција, под добром јавном управом подразумијеваћемо правно
поуздано и предвидиво, кориснички оријентисано, ефективно и
ефикасно, транспарентно и одговорно, те наглашено партиципативно
управљање јавним пословима у најбољем јавном интересу, на свим
нивоима, од државног до локалног.
Постизање добре јавне управе подразумијева суштинске
промјене и нове вриједносне карактеристике: корисничку умјесто
бирократске оријентације, отвореност и транспарентност умјесто
затворености, дискретности и тајности, владавину права умјесто
самовоље у вођењу јавних послова, али и нова значења ефективности и
ефикасности.
Принцип поузданости и предвидивости, или правне сигурности,
подразумијева владавину права, односно закона као темељну
претпоставку добре јавне управе, дакле извршавање дужности у складу
са законом, непристрасност, неутралност и уопштеност примјене
закона, поштовање правне надлежности и пропорционалности
административног дјеловања, процедуралну правичност,
благовременост и професионализам.
Корисничка оријентација најсажетије се дефинише у
одређивању локалне самоуправе као сервиса њених грађана,
ефективност у основи представља однос између остварених излаза
(резултата) и постављених циљева - остваривање релевантних циљева
локалне самоуправе, а ефикасност однос између кориштених ресурса и
резултата – рационално коришћење ресурса.
62
«Европски принципи за јавну администрацију»(СИГМА документ бр. 27), код нас
објавио Центар за промоцију цивилног друштва Сарајево, април 2001. године, стр.
111-120. Погледати такође: Љубиша Марковић, «Модернизација локалне управе и
самоуправе», Центар за промоцију цивилног друштва Сарајево, 2004. године, стр. 25-
28
219
Отвореност и транспарентност подразумијевају доступност

управе спољњем испитивању, контроли и супервизији, а одговорност
захтјев да јавна управа, на конкретан и правно дефинисан начин,
објасни и оправда своје одлуке и поступке другим органима управе
или нивоима, у складу са законом и прописаним процедурама. Као што
корисничка оријентација, ефективност и ефикасност јавне управе
имају очигледну везу са задовољством грађана и других
заинтересованих страна, тако примјена принципа отворености,
транспарентности и одговорности у раду јавне управе итекако утичу на
стварање или губљење повјерења тих истих грађана и других учесника.
Јавна управа је, дакле, правно поуздана и предвидива,
кориснички оријентисана, ефективна и ефикасна, транспарентна и
одговорна. Практично, то значи да испуњава своје законом дефинисане
надлежности и обавезе, остварујући висок ниво задовољства
корисника, али и запослених, реализујући јасно дефинисане и
општеприхваћене развојне и оперативне планове и циљеве, те
обезбјеђујући квалитетне услуге у најкраћим роковима и уз најниже
трошкове. Јавна управа мора бити посвећена јавном интересу јер
располаже јавним средствима. Мора да ради максимално
транспарентно и одговорно, непристрасно и професионално. Тек тада
можемо говорити о пуној примјени принципа добре управе.
У књизи је више пута наглашено да је прелазак на е-Пословање
јавне управе изузетно тежак задатак који захтијева дубоке промјене у
начину организације, рада и размишљања на свим нивоима управљања.
Мора да укључи све заинтересоване стране: грађане, привредне
субјекте, јавну управу, политичке странке и све остале организације и
институције који могу допринијети напретку и квалитету рада јавне
управе и увођењу нових технологија у рад управе. Све ће то тражити
крупне промјене унутрашњих процедура рада републичких органа
управе и јединица локалне самоуправе, које могу бити веома
компликоване за спровођење. Изазов је за администрацију да се
прилагоди и уведе иновативан начин рада, укључујући здрав и
стабилан однос са грађанима, привредним субјектима те осталим
организацијама и институцијама.
Развој система електронске управе представља стратешку
одлуку у свакој земљи и кључни је фактор за њено укључивање у
савремено информационо друштво 21. вијека. Поред тога, овај систем
представља један од предуслова за развој савремене дигиталне
економије, али у исто вријеме и снажан замајац свеукупног економског
220
напретка. Модернизација административних процедура значајно

редукује бирократију и чини администрацију јефтинијом, и посебно
ефикаснијом, када се ради о реакцији на захтјеве својих грађана. Поред
тога, све функције јавне управе су транспарентније и могуће је
остварити већи степен јавне контроле.
Улога електронске управе у изградњи информационог друштва
је кључна: е- Управа ће за многе постати тачка улаза у информационо
друштво, тако што ће повезати бројне актере у друштву, те их
мотивисати да користе и примјењују ICT у разним аспектима живота и
рада. Ова премиса вриједи уз услов да се електронска управа третира
као трансформациона примјена ICT у остварењу јавне користи. Јавна
управа, према моделу представљеном у овом раду, настоји
екстернализовати све функције које нису дио њене кључне
способности, а она би, према истом моделу требала бити остварење
јавне користи. У том погледу, јавна се управа из традиционалног,
хијерархијског и бирократског модела трансформише у модел
динамичног умреженог владања (networking governance), који се
састоји од мрежа јавно-приватног партнерства. У циљу подршке овим
межама, јавна управа мора провести трансформацију својих
унутрашњих процеса, али и окружења, што се посебно односи на
интегрисање канала испоруке, управљање знањем и
интероперабилност различитих апликација, затим сигурносно
окружење, пропусност Интернета, увођење електронског пословања и
укључивање грађана у информационо друшво.
На тај начин схваћена, електронска управа постаје порталом у
информационо друштво, његовим покретачем, и реализатором, тако
што повезује различите актере (јавни и приватни сектор), различите
ресурсе (посебно у погледу примјене ICT), те утолико што ствара
оквир интероперабилности различитих апликација, и на крају, зато
што, кроз партиципацију грађана, омогућава повезивање различитих
група у друштву.
У вријеме када републички органи управе превазилазе

постојећу инфраструктуру, систем електронске управе представља
цјеловито рјешење које пружају ICT за квалитетнији, ефикаснији,
бржи, рационалнији, поуздан, модернији, јефтинији, транспаретнији
начин рада орјентисан према грађанима и привредним субјектима, уз
бољи квалитет услуга и минималан проценат грешака. Постојећа
информатичка инфраструктура и оспособљеност запослених за
кориштење ICT не задовољава захтјевима модерне управе, те је
221
потребно кренути у модернизацију. То је прва фаза трансформације

која је и предуслов за општу модернизацију управе. Та модернизација,
од републичке управе до јединица локалне самоуправе значајно ће
унаприједити процесе рада у њима тако што ће се повећати
ефективност, ефикасност и економичност, што са собом повлачи
комфорније услуге гарађанима и бржу комуникацију.
Искуства развијених показују да јавна управа мора побољшати
резултате свог пословања увођењем нових технологија. Зрелост on-line
јавних сервиса у Европској унији константно се побољшавају и сада су
на таквом нивоу да је двосмјерна интеркација између грађана и
владиних институција постала стандард. Скоро 50% сервиса дозвољава
грађанима да комплетан административни процес обаве потпуно on-
line.
Чињеница је да у републичким органима управе и
административним службама у јединицама локалне самоуправе у
Републици Српској већ постоји свијест о потреби имплементације
електронске управе. Модел електронске управе се може замислити као
свеобухватни Интранет-Интернет систем са три основне функције:
- Свеобухватно обављање интерних послова (користећи интранет
систем). Тај модел пружа основу за убрзање свих унутрашњих
пословних процеса као и оптимизирање рада управе.
- Интерактивно пружање услуга грађанима “на даљину”, путем
Интернета укључујући и могућност “One-Stop-Shopa”.
- Потицање учешћа грађана у локалном управљању путем
одржавања електронских конференција и форума грађанима.
Статус запослених у управи треба да се утврђује на основу
стручних способности и резултата рада. Организација и систем
одлучивања би били максимално поједностављени и ефикасни.
Остварило би се економично, ефикасно и ефективно руковођење
људским, техничким, финасијским и осталим ресурсима.
Транспарентност рада јавне управе омогућила би равноправан статус
свих грађана и привредних субјеката у погледу могућности приступа
јавним информацијама и ресурсима, створила би могућност
објективнијег процјењивања рада појединих службеника и
организационих јединица, али и боље разумијевање проблема са
којима се управа сусреће. Новостворена управа би радила у складу са
европским нормама и вриједностима. Грађани и други субјекти би
већину услуга јавне управе требали да остварују путем више
222
комуникационих канала, а директном електронском комуникацијом

перманантно: 24 часа дневно седам дана у недељи 365 дана у години.
У развоју Републике Српске и Босне и Херцеговине изузетно је

важно заједничко стварање препознатљиве визије модерне управе на
основи савремених трендова, али и наших властитих историјских,
вишенационалних и културних специфичности.
Неопходно је створити дугорочне темеље једне нове културе
рада, која ће снажно подржати и прихватити искуства креативних и
ефикасних управа развијеног свијета. Унутар савремених етичких
система вриједности, знање и примјена ICT је кључна основа развоја
јавне управе. Велики пројекти и значајни циљеви могу се остварити
само заједничким напором и усмјеравањем позитивне енергије свих
учесника према задатом циљу: модерној и ефикасној јавној управи.
На таквим основама успостављена, професионална и одговорна
јавна управа би била првенствено сервис грађана и пословних
субјеката, и у потпуности окренута њиховим легитимним интересима и
потребама.
У реформисаној управи службеници би се запошљавали и
стицали унапређења на основи стручних способности и резултата рада.
Организација и систем одлучивања би били максимално
поједностављени. Политика и процедуре формулисања и доношења
одлука биле би јасно осмишљене и добро координиране. Остварило би
се економично, ефикасно и ефективно руковођење људским,
техничким, финансијским и осталим ресурсима. Транспарентност рада
јавне управе омогућила би равноправан статус свих грађана и
пословних субјеката у погледу могућности приступа јавним
информацијама и ресурсима, створила би могућност објективнијег
процјењивања рада појединих службеника и организационих јединица,
али и боље разумијевање проблема с којима се управа сусреће.
Постојало би јасно разграничење улога и одговорности именованих
лица у политичким процесима и одговорности службеника у органима
управе који нису укључени у политичке процесе. Новостворена управа
би радила у складу с европским нормама и вриједностима.
Модернизација јединица локалне самоуправе чини важну
компоненту реформског процеса ка европским интеграцијама. Без
модерне и ефикасне локлане самоуправе није могуће подићи квалитет
њених услуга.
223
Канцеларијско пословање, такође, има значајну улогу у

остваривању задатака сваке организације и чини дио стручног рада
сваке организационе цјелине, а нарочито републичких органа управе.
Успјешност функционисања канцеларијског пословања показатељ је
степена организованости и степена тачности у раду јавне управе и
савремености у њеном пословању. Савремено организовано
канцеларијско пословање: омогућава стални увид у кретање предмета,
олакшава прикупљање и систематизовање података неопходних за
успјешно вођење управног поступка.
Електронизацијом писарнице створили би се услови за пуштање
у рад сервиса за грађане. За ову намјену најпогодније рјешење је
инфокиоск. Пошто сервис за грађане представља потпуно нов начин
комуникације са грађанима и омогућавање обављања послова без
физичког одласка од канцеларије до канцеларије требало би грађане
упознати са новом услугом. Кориснцима се пружа могућност да преко
touch-screen екрана пронађу и виде физичку локацију службе или
референта који им треба. Начин функционисања је сличан
комуникацији корисника са запосленима у управи. Грађани преко инфо
киоска могу да поруче неки извод или да дају електронски захтјев
писарници ради неког свог предмета, могу да у сваком тренутку виде
кретање предмета, да изврше увид у бирачки списак или ако им само
требају неке основне информације о томе која им документација треба
за упућивање неког захтјева, добију те информације на екрану и по
потреби у штампаном облику. Извођење било које од ових операција је
брзо и треба им минимално знања за рад на рачунарима. Инфо киоск је
опремљен са телефоном тако да ће бити могуће ступити у контакт са
службеницима у управи без одласка до канцеларије.
Информационе технологије веома брзо морају пронаћи своје
право мјесто у јавној управи. Мора се обезбиједити складиштење
велике количине података, њихово ажурирање и претраживање. Како
сваки информациони систем може да прима, доставља или размјењује
податке са другим информационим системима, јер има многостране
улазне и излазне везе то га ставља у специфичан положај. Брзо
овладавање информацијом постало је императив, али и мора модерног
свијета. Чињеница је да што више информација производимо, то је
већи значај сигурности тих информација.
Мора се повећати ажурност и продуктивност запослених,
обезбиједити смањење гужви пред шалтерима, а то је могуће ако се
дио трансакција пребаци на електронске канале комуницирања и
примјена ICT постави на право мјесто, које до сада код нас нису имале.
224
Развој нових информационих технологија и све већа примјена

Интернета и интранета, створиле су предуслове за стварање глобалне
информатичке инфраструктуре на којој ће бити засновано
информационо друштво 21 вијека, у коме ће информације и знање
замијенити досадашњи значај капитала и енергије, као неопходне
основе за стварање нових вриједности. Сигурно је да Република
Српска и Босна и Херцеговина требају квалитетнију инфраструктуру и
повезивање са свијетом.
Брзе промјене друштвено-економског система и све већа
потреба за транспарентношћу захтјевају да органи управе преиспитају
и прилагоде механизме свог дјеловања који ће осигурати да стварно
„понашање управе“ одговара ономе што од ње очекују корисници
њених услуга.
Свјетска сарадња се шири, искуства се брзо размјењују и
користе, па управну реформу треба схватити у контексту заједничких
напора земаља Европе које рјешавају сличне проблеме на основу
трансфера нових знања, метода и техника новог менаџмента, те нове
регулативе. Земље у транзицији, полазећи од искуства развијених
друштава и уз њихову помоћ, траже ипак сопствена рјешења на
подлози свјетских стандарда.
Информатизација процеса у органима управе значи да ће
грађани моћи додиром прста на монитору да активирају одговарајући
програм за проналажење података који га интересују, па и да покрену
неке активности и процесе ако располажу смарт-картицом.
Ако се жели премостити несклад између грађана и управе
треба што прије отворити већи број инфо киоска преко којих ће
грађанима бити обезбјеђене услуге уз помоћ електронског система
комуникације. Овај сервис за грађане представља потпуно нов начин
комуникације са грађанима. Он омогућава јавној управи да стави на
располагање информације и сервисе путем WEB-а, преко touch screen
киоска, или на основу интерактивног препознавања гласа. Ове услуге и
сервиси се стављају на располагање грађанима и пословним
субјектима, а расположиви су 24 часа дневно 365 дана годишње.
Имплементација концепта електронске управе није једноставна:

то је задатак највишег степена комплексности. Његова реализација
захтијева прије свега консензус те координиран и континуиран напор и
подршку на нивоу свих релевантних управљачких структура и осталих
укључених субјеката и учесника.
225
Главне препреке ефикасном увођењу електронске управе у

Републици Српској су слаба институционална, правна и технолошка
инфраструктура, мањак финансијских и људских ресурса, те отпор
према промјенама.
Примјеном савремених технологија, јавна управа ће много
ефикасније, обављати задатке из своје надлежности. Циљеви који су
зацртани у развоју електронске управе су: on-line присуство -
омогућавање приступа есенцијалним јавним подацима
(информацијама); проширење коришћења Интернета на консултације и
прикупљање повратних информација у погледу важних иницијатива у
области јавне политике и обезбјеђивање двосмјерног електронског
приступа базичним услугама – тј. омогућавање и пријема и подношења
информација.
Електронска управа омогућава повећавање квалитете услуга и
ефикасности реубличке управе и локалне самоуправе, пружање
квалитетних информација грађанима и привредним субјектима, те
ефикасније и транспарентније пословање, па је стога треба развити у
што краћем року. Влада се мора појавити и као узоран корисник
електронског пословања који ће тиме потицати цијели јавни сектор,
привредне субјекте и грађане на примјену електронског пословања.
Искориштавање нових технологија не значи само аутоматизацију рада
јавне управе, већ и њено иновирање. Не постоји јединствен начин
постизања циља. Сигурно је да постоји потреба потпуног
реинжењеринга функционисања јавних институција за потребе
запослених и грађана.
Примјена ICT у реформи јавне управе ће омогућити дијељење
података и њихову једнообразност и јединственост података,
стандардизацију у раду, смањење папирологије, смањење редова
чекања, смањење трошкова функционисања јавне управе у дужем
периоду и сл.
Имплементација електронске управе доноси низ предности које
се огледају у избјегавњу непотребних трошкова, оптимизацији процеса
и унапређењу сервиса. Предложени начин увођења је сложен процес
који обухвата транзицију до фазе пуне подобности и једноставније
спровођење имплементационе фазе. Комплексност, обухватност,
временски аспекти, ризици и трошкови могу се управљати приступом
који се исказује на сљедећи начин: не покушавати да се све уреди у
исто вријеме, низ добро реализованих дискретних пројеката може да
води ка реализацији већих стратешких визија и при планирању се мора
226
бити довољно флексибилан да се избјегну технички проблеми у

садашњости, али и да се остави простор за даљи развој у будућности.
Чини се да је трансформација традиционалне управе у
електронску управу једно од најважнијих јавних политичких питања
данашњице. За земље у развоју, као што је наша, трансформација
управе у електорнску је од изузетног значаја, посебно због ефеката које
може да произведе у домену брже и економичније реконструкције
привредног и економског система.
Електронизација рада јавне управе укључује неколико основних
фаза, од којих техничко-технолошка инплементација долази тек на
крају.
Прво, потребно је донијети стратешку одлуку, дефинисати
визију и обезбједити снажну, гласну и непрекидну политичку
подршку. Затим, потребно је утврдити пословни модел
функционисања сваког органа и организације, као и Републике као
цјелине. То је код нас новост, јер се о републичким органима управе
обично не размишља као о пословним субјектима. Ово захтјева да се
свако запита: шта је заиста наш посао, како га сада обављамо и како
желимо да га обављамо у будућности. Ово посљедње је већ
дефинисано политиком развоја е-Владе, коју је предложила радна
група Владе Републике Српске.
Сљедећа фаза захтијева детаљну анализу постојећих система,
технолошких и људских ресурса; затим израду модела архитектуре
података, модела архитектуре апликација и модела архитектуре
технолошке инфраструктуре; израду програма миграције са старог
пословног модела и старе архитектуре на нову; и коначно план
инплементације. То је неопходан предуслов за електронизацију њеног
рада који ће имати далекосежне посљедице на трајање, цијену и
могућност инплементације електронизације рада управе.
Резултат активности на имплементацији концепта електронске
управе треба да буде кретање ка остварењу визије и циљева модерне
управе, претходно описаних у овом раду. Дакле, крајњи резултат треба
да буде реформисана, ефикасна и модерна управа, заснована на знању
и примјени ICT. Таква управа биће катализатор развоја свеукупног
друштва и његове интеграције у развијену Европу.
Да би се постигао бржи напредак неопходно је реализовати
спектар циљева, као што је:
227
подизање свијести грађана о значају увођења електронске

управе,
указивање на потребу за сарадњом и повезивањем органа јавне
управе електронским путем,
иницирање реформи постојеће јавне управе ради њене
модернизације и повећања ефикасности њеног рада,
иницирање истраживачког рада за израду радног оквира који би
омогућио лакши приступ услугама и информацијама које
пружају органи управе и јединице локалне самоуправе, и.т.д.
Запослени би аутоматизацијом и информатичком интеграцијом

процеса послове обављали знатно једноставније, лакше, ефикасније и
уз мање трошкове.
Дакле, развојем и реализацијом електронске управе, очекује се
остварење сљедећих циљева:
побољшање квалитета, расположивости и брзине рада и
пружања услуга јавне управе,
повећање ефикасности размјене информација по вертикалном и
хоризонталним нивоима између корисника и даваоца услуга,
побољшање демократског дијалога с грађанима осигурава
њихово шире и интензивније укључивање у демократске
процесе,
побољшање транспарентности рада јавне управе,
стварање услова за складан друштвено-економски и просторни
развој како јединица локалне самоуправе, тако и Републике
Српске и Босне и Херцеговине,
обезбјеђивање заштите законитости и сигурност грађана и
имовине кроз надзор и брзу рачунарску контролу,
обезбјеђивање брзог и једноставног приступа информацијама,
кориштење и промоција стандарда, са циљем заштите
инвестиција и лакше интеграције са развијеним свијетом.
Квалитетна примјена ICT се заснива на уређеном законодавству

па се прописи морају ускладити са прописима Европске Уније. Треба
228
успоставити ефикасан начин усвајања међународних норми и

стандарда за подручје ICT и јавне управе, а приоритет је усклађивање
прописа са директивама и препорукама Европске уније. Законодавно
регулисање у јавној управи, треба да промовише нова опредјељења
досљедном реализацијом начела деполитизације, транспарентности,
професионализације и ефикасности у њеном дјеловању.
Ако се посматра тренд развоја инфраструктуре за електронску
управу може се видјети да има сљедеће опште карактеристике:
могућност еволуције, да се инфраструктура изграђује на постојећим
капацитетима и на бази економске исплативости, да подржава
могућност корисника да добије приступ информацијама од интереса на
бази интерактивне и директне (on-line) комуникације. Рјешење за
добар дио горе наведених захтјева је развој и имплементација концепта
Приликом развоја ICT инфраструктуре за електронску управу

треба посебно обратити пажњу на:
- Интероперативност - међусобна компатибилност у раду, која се
може дефинисати као способност двије мреже да буду повезане и
да врше пренос промета са једног краја на други крај уз заједничко
кориштење информација које могу бити размјењиване.
- Скалабилност - постепена доградња. Под овим се подразумијева
да систем наставља да фунционише добро и када се мијења у
величини или капацитету садржаја у намјери да се задовоље
корисничке потребе.
- Управљање - треба уводити комуникационе системе, који у себи
већ садрже функције управљања, што тражи мањи број запослених
за управљање мрежом.
- Отвореност за кориснике - то значи не форсирати затворену групу
корисника или забрањивати приступ, него дозвољавати
универзалну повезаност, као што има телефонски систем.
- Отвореност за даваоце услуга - то осигурава отворено и
приступачно окружење за конкурентске комерцијалне или/и
интелектуалне интересе. Дакле, то не спречава конкурентски
приступ за даваоце информација.
- Отвореност за пружаоце мрежних услуга - ово омогућава сваком
даваоцу мрежних услуга да испуни потребне захтјеве и постане дио
цјелине повезаних мрежа.
229
- Отвореност за промјене - то дозвољава увођење нових услуга и

апликација у свако вријеме. Дакле, не ограничава се само на једну
апликацију. Такође се дозвољава увођење нових преносних,
комутационих и управљачких технологија, које постану
расположиве у будућности.
Увођењем електронске управе промјениће се начин:
руковођења, разговора и комуникације, доношења одлука, приступа
сервисима, вршења пословних трансакција, образовања, пријема
повратних информација, организовања и достављања информација.
Електронска управа кроз е-Демократију треба да омогући
двосмјерну комуникацију и интеракцију између грађана и управе,
повећање улоге грађана у доношењу одлука, једнакост у приступу,
јавност информација и повратну везу, залагање за континуиране обуке
грађана, те охрабривање грађана да гласају: (омогућавање процеса
гласања, симулисање дебате, размјену погледа и информативног
материјала у вези са гласањем, размјену искустава).
Ефикасна, ефективна и уређена управа и добро образовани и
оспособљени службеници претпоставке су и услов развоја капацитета
јавне управе и свих јавних институција за рјешавање све
комплекснијих јавних проблема које намеће савремени глобализовани
свијет. Уређена управа која пажљиво рукује документима у класичном
писменом облику и у електронском облику претпоставка је ефикасног
правосуђа, тако да је без реформи јавне управе напредак у правосуђу
неостварив, јер су јавна управа и правосуђе два међузависна система
провођења закона. Транспарентна и отворена управа с добро уређеним
правним поступцима и процедурама одлучивања претпоставка је
могућности остварења права човјека и грађанина, као и демократског
развоја Републике Српске. Висока стручност мора бити претпоставка
за запошљавање у јавној управи умјесто било каквих политичких или
сличних критеријума, јер добро образовање, неутралност и
професионалност управе елиминишу субјективност и политичке
интервенције, те сужавају простор за корупцију. Потребно је
успоставити цјеловит систем управног образовања, од средњег, вишег
и високог образовања, преко постдипломских студија до организовања
програма до-образовања и сталног стручног усавршавања службеника
на републичком и локалном нивоу. Поред традиционалног правног
образовања, за будуће највише стручњаке и службенике у управи
потребно је развити низ флексибилних и више практично усмјерених
облика поновне едукације, дошколовања и сталног стручног
усавршавања. Неопходно је обликовати квалитетан и савремен систем
230
канцеларијског пословања и управљања документацијом, те

предвидјети и осигурати такву организацију и посебна радна мјеста
која ће омогућити стручно управљање документима у класичном и
електронском формату. Такође је потребно обликовати квалитетну
визију развоја јавне управе руководећи се провјереним искуствима
западноевропских и транзицијских земаља.
Aктивности корисника услуга сада имају временска и
географсака ограничења. Корисник мора отићи у одређене канцеларије
органа управе, на одрађене локације и у одређеном временском
интервалу. Међутим, активност on-line добијања услуга је суштински
другачија – скоро у потпунаости виртуална и независна од мјеста, и
као таква она мора постати позната, информативна и употребљива.
Неопходно је остварити услове за успостављање поузданог
система е-Идентификације како за физичка тако и за правна лица, а на
тај начин би била постављена основа за развој безбједних е-сервиса из
домена G2C и G2B система. Поред тога, треба омогућити јединствен,
једноставан и безбједан интерфејс за прикључивање органа управе
јединственом порталу електронске управе. Такође, неопходно је
реализовати систем безбједне и аутоматске размјене података између
самих органа управе у систему електронске управе – домен G2G
система.
Из свега наведеног може се закључити да су предности

електронске управе огромне у односу на класичан начин пословања
органа управе, иако је финансијске ефекте тешко утврдити, јер ће се
смањење трошкова у раду органа управе показати тек након
имплементације електронске управе.
У будућности друштво базирано на знању ће представљати
основ развоја и самог опстанка. Оно ће зависити од способности да се
брзо иновира и генерише ново знање, идеје и технологија кроз
образовање и истраживање. Кроз подизање, развој, модификовање,
очување и снабдијевање технолошким иновацијама, конкретно се
повећава ефекат на економију и запошљавање. Квалификовани људи
су најважнија компонента у електронској индустрији и они
припремају, имплементирају и подржавају технологије ICT индустрије
и њихов даљи развој.
Већа базична знања и брже преузимање информација ће дати
свој ефекат у бржем развоју економије у све краћем временском
периоду од замисли до реализације посла. Тиме се остварује значајна
231
предност у односу на конкуренцију и повећава могућност бржег

развоја и опстанка.
Aнализирајући све резултате и све мјерљиве и немјерљиве

ефекте у јавној управи развијених земаља може се видјети да увођење
електронске управе ствара простор за:
постепено смањење броја запослених,
бржи и квалитетнији рад запослених,
квалитетнију и бољу услугу која је на располагању сваки дан, на
сваком мјесту и у свако вријеме,
побољшање демократског дијалога,
бољи материјални положај и сл.
Мора се напустити вјеровање да је данас, исто као и јуче, а да ће
сутра изгледати мање или више једнако. Пословање сада прелази са
физикалне стварности, засноване на атомима у дигиталну стварност,
која је заснована на битовима информација.
ICT мијењају свијет у којем живимо. Оне ће преобликовати
привреду, те утицати на рад и живот сваког појединца. Њихов утицај
није до краја предвидив, али се са сигурношћу може претоставити да
оне отварају пут према друштву знања.
Временом, електронска управа ће престати да представља вид
модернизације друштва и постаће његова есенцијална потреба и
препознаваће се као стандард развијености Републике Српске. Утицај
који ће имати на подизање образованости становништва, као и ширење
ICT ће бити немјерљив, а својим ширењем ће смањивати трошкове
јавне управе и омогућити развој нових пројеката, као што ће укинути
садашњи однос јавне управе према појединцу и обрнути улоге – јавна
управа ће морати да ради за грађане, а не грађани за јавну управу.
Подизање повјерења грађана у јавну управу је један од аспеката
укључивања грађана у процес доношења одлука и омогућавање
контроле њиховог спровођења не само да повећава углед јавне управе,
већ сам по себи елименише проблем корупције због јавности рада,
доводи до новог начина сагледавања проблема из перспективе грађана
и његово ефектније рјешавање, да рјешава свакодневне проблеме
појединца и својом организацијом учини живот једноставнијим.
Постојећи начин организације јавне управе је преспор за грађане, који
очекују да се њихови проблеми рјешавају много брже, а поготово за
232
привредне субјекте којима изгубљено вријеме значи изгубљен новац, а

недостатак одговарајуће информације представља разлику између
опстанка на тржишту и одласка у банкрот.
Јавна управа је под великим притиском како јавности, тако и

развоја технологије. Набавка опреме без одређеног циља је практично
бацање новца, пошто на годишњем нивоу долази до комплетних
промјена технологија, тако да је та трка унапријед изгубљена. Без
имплементације система електронске управе трошкови модернизације
иду до неслућених висина, а очекивања грађана и пословних кругова
бивају изневјерена.
Спремност јавне управе за прелазак на нови систем
представљао би одговор на питање да ли је способна за адаптацију и
одржавање корака са временом, као и отварање ка стварним
реформама система.
Електронска управа сада не представља једну од могућности,
већ једину могућност и свако одлагање њене имплементације ће
водити корак назад у економском развоју Републике Српске.
Окрећући се око себе, постајемо свјесни да смо дио on-line

друштва, са on-line привредом, on-line јавном управом, у заправо
on-line свијету.
233
9. ЛИТЕРAТУРA
1. Др Рајко Кузмановић: Есеји о уставности и државности, Бања Лука,

2004;
2. Крстан Бошњак и Бранко Латиновић: Информатика, Бања Лука,
2004;
3. Др Остоја Кременовић: Менаџмент локалне самоуправе, Бања
Лука, 2004;
4. Др Младен Радивојевић: Нове технологије у реформи јавне управе,
Бања Лука, 2005;
5. Др Младен Радивојевић: Послова информатика, Бања Лука, 2005;
6. Др Остоја Кременовић: Канцеларијско пословање, Бања Лука, 2004;
7. Др Петар Кунић: Управно право, општи и посебни дио, Бања Лука,
2001;
8. Aгенција за државну управу: Збирка прописа и докумената о
реформи државне управе Републике Српске, Бања Лука, 2003;
9. Др Остоја Кременовић: Приручник за примјену прописа о
канцеларијском пословању, Бањалука, 1999. године;
10. Др Младен Радивојевић: Електронско пословање - е-Управа, Бања
Лука, 2006;
11. Рроф. Др Филип Турчиновић: Право Европске уније, Београд, 2005;
12. Зоран С. Мачкић: Писарница органа управе, Бањалука, 2004. године
13. Европска повеља о локалној самоуправи;
14. Дејтонски мировни споразум,
15. Government on-line иницијатива (Г8, 1995),
16. e-Europe Action Plan,
17. План eEurope+ за превазилажење постојеће дигиталне подјеле
између земаља Југоисточне Европе (SEE),
18. «Aгенда за развој информационог друштва» (eSSEEvrope Agenda for
the Development of the Information Society);
234
19. e-Europe 2005 за информатизацију земаља кандидата за учлањење

у Европску Унију,
20. Стратешки оквир i2010 - глобална свјетска иницијатива за развој
информационог друштваe-Европа,
21. Уговор о Европској Заједници,
22. Закон о административној служби у управи Републике Српске
(«Службени гласник Републике Српске, број 16/02, 62/02 и 38/03)
23. Закона о министарствима («Службени гласник Републике
24. Закон о локалној самоуправи ("Службени гласник Републике
Српске", број 101/04).
25. Закон о слободи приступа информацијама («Службени гласник
Републике Српске», број 20/01)
26. Закон о архивској дјелатности («Службени гласник Републике
Српске», број 35/99 и 9/00)
27. Уредба о канцеларијском пословању републичких органа управе
(«Службени гласник Републике Српске», број 1/04)
28. Правилник о условима и начину коришћења архивске грађе и
књижног фонда, донесен 24. децембра 2001. године
29. Локална и регионална самоуправа у БиХ: Центар за промоцију
цивилног друштва;
30. «Стратегија развоја и смањења сиромаштва у БиХ (PRSP 2004-
2007)» - урађена током 2003. године
31. World-Information.Org
32. Зора Коњовић, Миодраг Ивковић, Стратешко планирање увођења
е-Владе, Зборник радова Е-Говернмент Нови корак у развоју
информационог система државних органа, органа локалне
самоуправе и јавних служби, Београд 10 и 11 октобар 2001 године.
33. Владан М. Чолић, Слободан Р. Петровић, Неки аспекти релације
Интернет – полиција, Зборник радова Е-Говернмент Нови корак у
развоју информационог система државних органа, органа локалне
самоуправе и јавних служби, Београд 10 и 11 октобар 2001 године.
34. Савремено пословање и Интернет технологије – Увод у дигиталну
економију : Владан Пантовић, Слободан Динић, Душан Старчевић;
Енергопројект – ИнГраф, Београд 2002. год.
235
35. Менаџмент информационих система: Др. Стевица Крсмановић, Др.

Данимир Мандић - Учитељски факултет, Београд и Факултет за
менаџмент "Бража Карић", Београд 1997. год.
36. Интернет образовање - презентација : Проф. Др. Гордана
Милосављевић - ФОН 2002. год.
37. Генератори и апликације система за подршку одлучивању ИИ: Др.
Милутин Чупић, Мр. Милија Сукновић, Даница Лечић, Радмила
Јаничић - Друштво операционих истраживача, Београд 1995. год.
38. Проф.др Жељко Паниан: Богатство Интернета, Загреб, 2000
39. Анђелић, Б: (2002) Е-управа, електронска државна администрација
у Републици Србији, Београд, април 2002.
40. Европско партнерство за БиХ, на адреси: http://www.dei.gov.ba
41. Програм за реализацију Европског партнерства, на адреси
www.dei.gov.ba
42. Европска комисија, Извјештај за Босну и Херцеговину у 2005.
години, на адреси: europa.eu.int/comm/enlargement
43. Стратегија за Европске интеграције на адреси: http://www.dei.gov.ba
44. Уред Координатора за реформу јавне управе – Системски преглед
јавне упарве у БиХ, на: www.delbih.cec.eu.int
45. Уред Координатора за реформу јавне управе – Секторски преглед
на: www.delbih.cec.eu.int
46. Европска комисија, ГД за проширење “Водић за основне управне
структуре потребне за имплементацију Acquis-а”, на адреси:
www.delbih.cec.eu.int
47. OECD/SIGMA Програм – Анализа система контроле и управљања
за чланство у Европској унији (верзија из 1999.), на адреси:
www.oecd.org
48. OECD/ SIGMA документи: “Припрема јавних управа за Европски
управни простор” (SIGMA документи Но: 23); “Европски принципи
за јавну управу“ (СИГМА документи: Но 27); “Координација у
центру власти: Функције и организација владиног уреда” (SIGMA
документ: Но.35, 2004); “Улога министарстава у систему доношења
политике” (Аугуст 2005.
49. (http://www.eSEEuropeConference.org).
236
50. E-Government. Wikipedia. Web stranica:

http://en.wikipedia.org/wiki/Egovernment
51. Baum C., Di Maio A. Gartner's Four Phases of E-Government Model.
Research Note, 21 November 2000.
52. Di Maio, A., Kost, J. Hype Cycle Shows E-Government Overcoming
Disillusionment. Gartner Research Note, 2004.
53. E-Government. Wikipedia. Web stranica:
http://en.wikipedia.org/wiki/Egovernment
54. Политика, Стратегија и Акциони план развоја информационог
друштва у БиХ - сва три документа је усвојио Савјет министара 18.
11. 2004. године.
55. Системски преглед јавне управе - резултати прегледа презентовани
18. 03. 2005. године, а преглед финансиран од стране Европске
комисије.
237

Elektronska Uprava - Knjiga

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Elektronska Uprava - Knjiga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

др Милица Тепшић

Бања Лука, 2009.

Тираж: 300 комада

4.2.8.1. Заштита приватности ......................................................... 95

7.1. Модернизација рада Владе Републике Српске ..................... 182

Електронска управа уноси промјену која значи да грађани не

Електронска управа се не односи само на обезбјеђивање услуга,

Нове технологије могу се користити да би се додала вриједност

У будућности, људи ће очекивати самоуслуживање и

Књига почиње поређењем два битна појма: информационог

Друго поглавље обрађује систем државне управе и локлане

Након дефинисања основних појмова, те представљања система

Четврто поглавље говори о е-Управи и е-Влади, те обрађује

Пето поглавље „е-Управа у Републици Српској“ обрађује стање

органа управе истакнуто је идентификовање приоритета, као и

Шесто поглавље обрађује методолошки оквир за развој е-

Седмо поглавље је „Имплементација концепта е-Управе у

Осмо поглавље представља закључно разматрање.

Човјек настоји надмашити своје физичке способности,

друштву и главни услов успјешности. Свјетска искуства су показала да

У документима земаља које прелазе на електронска управу као

информатизацију земаља кандидата за учлањење у Европску Унију,

На самом почетку потребно је истаћи да се пошло од неких

2. Развој електронске управе у Републици Српској (БиХ, па и

2. СИСТЕМ ДРЖАВНЕ УПРAВЕ И ЛОКАЛНЕ

Управа представља сложену друштвену појаву и предмет је

2.1. Јавна управа

Јавна управа се може дефинисати као систем органа,

У развијеним демократским системима и економски

2.2. Државна управа

У теорији и пракси често се употребљава термин „државна

2.3. Карактеристике савремене управе

Тржишна привреда не само да захтијева промјену односно

- Својом ажурношћу и експертном улогом помогне реализацију

2.4. Положај јавне управе у Републици Српској

Власт је Уставом подијељена на законодавну, извршну и судску.

заједничких институција Босне и Херцеговине), те јединицама локалне

процесима гдје се појављује у позицији инструмента социјалне

2.5. Организација државне управе у Републици

Послове државне управе обављају министарства, други

Министарства су одговорна за властитру организацију, менаџмент и

2.6. Извршна власт у Републици Српској

Према Уставу Републике Српске власт се заснива на систему

Извршна власт је институционализована у виду републичке

2.7. Однос управе према Влади

Према уставној концепцији, односно Закону о Влади Републике

Влада утврђује начела за унутрашњу организацију

2.8. Локална самоуправа

За разлику од државне управе, за коју је карактеристичан

1. непосредно учешће грађана у управљању локалном заједницом

2.8.1. Правни и међународно-правни основ локалне

Европска повеља је први мултилатерални правни документ који

- да је један од метода којима је наведени циљ могуће постићи

2.8.2. Локална самоуправа у Босни и Херцеговини

Босна и Херцеговина, као и остале новонастале државе на тлу

доносе подзаконске акте. Све ово има за посљедицу бирократизовану,

успоставља као Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине (у статусу

- предузимати све потребне мјере у циљу осигуравања заштите

2.8.3. Локална самоуправа у Републици Српској

Локална самоуправа – схватана на различите начине и развијана

Законом је уређен начин образовања општина, послови

територијалну цјелину са одговарајућим нивоом развоја. Двије или

Технолошки развој и грађанство које све више зна отвара нове