Sluzbeni-List-17-28.06.2019 - VRTICI GUP

28. јун 2019. године.
Службени лист града Крагујевца Број 17 – Страна 1
КРАГУЈЕВАЦ ГОДИНА XXIX

28. ЈУН 2019. БРОЈ 17
Скупштина града Крагујевца, на основу члана 32. став 1. тачка 2. у вези члана 66.
став 3. Закона о локалној самоуправи («Службени гласник Републике Србије», бр.
129/07, 83/14-др. закон, 101/16-др. закон и 47/18), члана 78. Закона о буџетском
систему («Службени гласник Републике Србије», бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11,
93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17 и
95/18), члана 40. став 1. тачка 23. Статута града Крагујевца («Службени лист града
Крагујевца», број 8/19), на седници одржаној дана 28.06. 2019. године, донела је
ОДЛУКУ О ЗАВРШНОМ РАЧУНУ БУЏЕТА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

ЗА 2018. ГОДИНУ
I ОПШТИ ДЕО
Члан 1.
Остварени текући приходи, примања и вишак прихода и примања из претходне године
и извршени текући расходи и издаци буџета града Крагујевца за 2018. годину износе:
I Укупно остварени текући приходи,

примања и вишак прихода и примања
из претходне године 7.059.884.714 динара,
II Укупно извршени текући

расходи и издаци 6.891.557.547 динара,
III Вишак прихода и примања - суфицит ( I-II ) 168.327.167 динара.
Члан 2.
У Билансу стања на дан 31. децембра 2018. године (Образац 1) утврђена је укупна
актива у износу од 23.761.014.810 динара и укупна пасива у износу од
23.761.014.810 динара.
У динарима
Бр.конта Опис Износ
AKTИВА
000000 Нефинансијска имовина 10.982.434.940
010000 Нефинансијска имовина у сталним средствима 10.928.534.568
020000 Нефинансијска имовина у залихама 53.900.372
100000 Финансијска имовина 12.778.579.870
110000 Дугорочна финансијска имовина 4.268.145.073
120000 Новчана средства, племенити метали, хартије од
вредности, потраживања и краткорочни пласмани 6.387.402.998
130000 Активна временска разграничења 2.123.031.799
Укупна актива 23.761.014.810
Број 17 - Страна 2 Службени лист града Крагујевца 28. јун 2019. године.

351000 Ванбилансна актива 3.285.982
ПАСИВА
200000 Обавезе 12.297.401.266
210000 Дугорочне обавезе 3.955.630.249
230000 Обавезе по основу расхода за запослене 122.779.067
240000 Обавезе по основу осталих расхода, изузев расхода
за запослене 1.359.306.063
250000 Обавезе из пословања 608.728.440
290000 Пасивна временска разграничења 6.250.957.447
300000 Капитал, утврђивање резултата пословања и
ванбилансна евиденција 11.463.613.544
310000 Капитал 11.295.286.377
320000 Утврђивање резултата пословања 168.327.167
Укупна пасива 23.761.014.810
352000 Ванбилансна пасива 3.285.982
Члан 3.
У Билансу прихода и расхода у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2018. године

(Образац 2) утврђени су текући приходи и примања од продаје нефинансијске имовине
у износу од 6.370.021.909 динара и текући расходи и издаци за нефинансијску имовину
у износу од 6.609.300.417 динара:
У динарима
ТЕКУЋИ ПРИХОДИ И ПРИМАЊА ОД ПРОДАЈЕ 6.370.021.909
НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ (7+8)
700000 Текући приходи 6.313.344.692
710000 Порези 4.369.371.335
711000 Порез на доходак, добит и капиталне добитке 3.041.675.776
712000 Порез на фонд зарада 25.645
713000 Порез на имовину 1.008.623.799
714000 Порез на добра и услуге 166.469.550
716000 Други порези 152.576.565
730000 Донације и трансфери 1.053.158.040
731000 Донације од иностраних држава 796.095
732000 Донације од међународних организација 82.156.156
733000 Трансфери од других нивоа власти 970.205.789
740000 Други приходи 887.439.252
741000 Приходи од имовине 290.698.289
742000 Приходи од продаје добара и услуга 409.327.202
743000 Новчане казне и одузета имовинска корист 38.425.991
744000 Добровољни трансфери од физ. и правних лица 1.503.435
745000 Мешовити и неодређени приходи 147.484.335
770000 Меморандумске ставке за рефундацију расхода 3.376.065
772000 Меморандумске ставке за рефундацију расхода из
претходне године 1.317.460
800000 Примања од продаје нефинансијске имовине 56.677.217
810000 Примања од продаје основних средстава 15.646.102
811000 Примања од продаје непокретности 15.646.102
820000 Примања од продаје залиха 41.031.115
821000 Примања од продаје робних резерви 41.031.115
28. јун 2019. године. Службени лист града Крагујевца Број 17 – Страна 3

822000 Примања од продаје залиха производње
823000 Примања од продаје робе за даљу продају
ТЕКУЋИ РАСХОДИ И ИЗДАЦИ ЗА
НЕФИНАНСИЈСКУ ИМОВИНУ (4+5) 6.609.300.417
400000 Текући расходи 5.601.594.197
410000 Расходи за запослене 1.633.935.910
411000 Плате, додаци и накнаде запослених 1.178.107.723
412000 Социјални доприноси на терет послодавца 210.902.293
413000 Накнаде у натури 4.505.348
414000 Социјална давања запосленима 152.868.325
415000 Накнаде трошкова за запослене 40.016.711
416000 Награде запосленима и остали посебни расходи 47.535.510
420000 Коришћење услуга и роба 1.735.534.284
421000 Стални трошкови 516.807.770
422000 Трошкови путовања 16.061.993
423000 Услуге по уговору 519.337.630
424000 Специјализоване услуге 522.593.193
425000 Текуће поправке и одржавање 46.831.760
426000 Материјал 113.901.938
440000 Отплата камата и пратећи трошкови задуживања 149.203.852
441000 Отплата домаћих камата 134.638.547
442000 Отплата страних камата 9.186.549
444000 Пратећи трошкови задуживања 5.378.756
450000 Субвенције 853.263.716
451000 Субвенције јавним нефинансијским предузећима и
организацијама 853.263.716
460000 Донације, дотације и трансфери 727.541.656
462000 Дотације међународним организацијама 1.470.783
463000 Трансфери осталим нивоима власти 555.952.219
464000 Дотације организацијама обавезног социјалног
осигурања 42.211.252
465000 Остале дотације и трансфери 127.907.402
470000 Социјално осигурање и соц. заштита 52.990.348
472000 Накнаде за социјалну заштиту из буџета 52.990.348
480000 Остали расходи 449.124.431
481000 Дотације невладиним организацијама 125.189.002
482000 Порези, обавезне таксе и казне 138.242.907
483000 Новчане казне и пенали по решењу судова 158.238.339
484000 Накнада штете за повреде или штету насталу
услед елемент. непогода или др. прир. узрока 6.702.773
485000 Накнада штете за повреде или штету нанету од
државних органа 20.751.410
500000 Издаци за нефинансијску имовину 1.007.706.220
510000 Основна средства 844.142.027
511000 Зграде и грађевински објекти 734.734.297
512000 Машине и опрема 45.051.556
513000 Остале некретнине и опрема 80.000
515000 Нематеријална имовина 64.276.174
520000 Залихе 798.793
523000 Залихе робе за даљу продају 798.793
540000 Природна имовина 162.765.400
541000 Земљиште 162.765.400
УТВРЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПОСЛОВАЊА

Вишак прихода и примања - буџетски суфицит
Мањак прихода и примања - буџетски дефицит 239.278.508
КОРИГОВАЊЕ ВИШКА, ОДНОСНО МАЊКА
ПРИХОДА И ПРИМАЊА
689.862.805
Део нераспоређеног вишка прихода и примања из
ранијих година који је коришћен за покриће расхода
и издатака текуће године
89.112.076
Део новчаних средстава амортизације који је
коришћен за набавку нефинансијске имовине
Део пренетих неутрошених средстава из ранијих
година коришћен за покриће расхода и издатака
текуће године
Износ расхода и издатака за нефинансијску имовину
финансираних из кредита 600.746.940
Износ приватизационих примања коришћен за
покриће расхода и издатака текуће године 3.789
ПОКРИЋЕ ИЗВРШЕНИХ ИЗДАТАКА ИЗ ТЕКУЋИХ
ПРИХОДА И ПРИМАЊА 282.257.130
Утрошена средства текућих прихода и примања од
продаје нефинансијске имовине за отплату обавеза
по кредитима 282.257.130
Утрошена средства текућих прихода и примања од
продаје нефинансијске имовине за набавку
финансијске имовине
ВИШАК ПРИХОДА И ПРИМАЊА -СУФИЦИТ 168.327.167
МАЊАК ПРИХОДА И ПРИМАЊА - ДЕФИЦИТ
ВИШАК ПРИХОДА И ПРИМАЊА-СУФИЦИТ (ЗА
ПРЕНОС У НАРЕДНУ ГОДИНУ)
Део вишка прихода и примања наменски опредељен
за наредну годину
Нераспоређени део вишка прихода и примања за
пренос у наредну годину
Члан 4.
Остварени консолидовани вишак прихода и примања - суфицит износи 168.327.167

динара и састоји се од :
 вишка прихода и примања – суфицита на рачуну извршења буџета у износу од
62.964.452 динара и то: извор 13 – нераспоређени вишак прихода из ранијих
година у износу од 23.143.365 динара који ће се Одлуком о ребалансу буџета
града Крагујевца за 2019. годину распоредити корисницима буџетских
средстава и извор 15 – неутрошена средства донација из ранијих година у
износу од 39.821.087 динара која наменски припадају Градској управи за
инвестиције уизносу од 15.000.000 динара, Градској управи за привреду – ГТО у
износу од 7.000.000 динара, Градској управи за ванпривредне делатности у
износу од 13.403.898 динара и Градској управи за управљање пројектима,
одрживи и равномерни развој у износу од 4.417.190 динара.
 вишка прихода и примања - суфицита осталих подрачуна консолидованог
рачуна трезора у износу од 105.362.715 динара.
Члан 5.
У Извештају о капиталним издацима и примањима у периоду од 1. јануара до 31.

децембра 2018. године (Образац 3), утврђена су укупна примања у износу од
657.427.946 динара и укупни издаци у износу од 1.289.963.350 динара.
У динарима
ПРИМАЊА (8+9) 657.427.946
811000 Примања од продаје непокретности 15.646.102
821000 Примања од продаје робних резерви 41.031.115
900000 Примања од задуживања и продаје
финансијске имовине 600.750.729
910000 Примања од задуживања 600.746.940
911000 Примања од домаћих задуживања 600.746.940
920000 Примања од продаје финансијске имовине 3.789
921000 Примања од продаје домаће финансијске имовине 3.789
ИЗДАЦИ (5+6) 1.289.963.350
512000 Машине и опрема 45.051.556
513000 Остале некретнине и опрема 80.000
515000 Нематеријална имовина 64.276.174
520000 Залихе 798.793
523000 Залихе робе за даљу продају 798.793
541000 Земљиште 162.765.400
600000 Издаци за отплату главнице и набавку
финансијске имовине 282.257.130
610000 Отплата главнице 282.257.130
611000 Отплата главнице домаћим кредиторима 248.849.724
612000 Отплата главнице страним кредиторима 33.407.406
ВИШАК ПРИМАЊА (8+9)-(5+6)
МАЊАК ПРИМАЊА (5+6)-(8+9) 632.535.404
Члан 6.
У Извештају о новчаним токовима у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2018.
године (Образац 4) утврђени су кориговани приливи за примљена средства у износу од
6.970.983.599 динара и кориговани одливи за исплаћена средства у износу од
6.895.736.868 динара, што са салдом готовине на почетку године у износу од 93.280.909
динара, чини салдо готовине на крају године у износу од 168.527.640 динара.
У динарима
НОВЧАНИ ПРИЛИВИ (7+8+9) 6.970.772.638
700000 Текући приходи 6.313.344.692
710000 Порези 4.369.371.335
730000 Донације и трансфери 1.053.158.040
740000 Други приходи 887.439.252

900000 Примања од задуживања и продаје финансијске
имовине 600.750.729
910000 Примања од задуживања 600.746.940
920000 Примања од продаје финансијске имовине 3.789
НОВЧАНИ ОДЛИВИ (4+5+6) 6.891.557.547

400000 Текући расходи 5.601.594.197
410000 Расходи за запослене 1.633.935.910
420000 Коришћење услуга и роба 1.735.534.284
440000 Отплата камата и пратећи трошкови задуживања 149.203.852
450000 Субвенције 853.263.716
460000 Донације, дотације и трансфери 727.541.656
470000 Социјално осигурање и социјална заштита 52.990.348
480000 Остали расходи 449.124.431
520000 Залихе 798.793
600000 Издаци за отплату главнице и набавку финанс.
имовине 282.257.130
610000 Отплата главнице 282.257.130
ВИШАК НОВЧАНИХ ПРИЛИВА (7+8+9)-(4+5+6) 79.215.091
МАЊАК НОВЧАНИХ ПРИЛИВА (4+5+6)-(7+8+9)
оп 4432 САЛДО ГОТОВИНЕ НА ПОЧЕТКУ ГОДИНЕ 93.280.909
оп 4433 КОРИГОВАНИ ПРИЛИВИ ЗА ПРИМЉЕНА СРЕДСТВА У
ОБРАЧУНУ (7+8+9)+ оп 4434 6.970.983.599
оп 4434 Корекција новчаних прилива за наплаћена средства која
се не евидентирају преко класа 700000, 800000 и 9000000 210.961
оп 4435 КОРИГОВАНИ ОДЛИВИ ЗА ИСПЛАЋЕНА СРЕДСТВА У
ОБРАЧУНУ ( 4+5+6) – оп 4436+ оп 4437 6.895.736.868
оп 4436 Корекција новчаних одлива за износ обрачунате
амортизације књижене на терет сопствених прихода
оп 4437 Корекција новчаних одлива за износ плаћених расхода
који се не евидентирају преко класа 400000, 500000 и
600000 4.179.321
САЛДО ГОТОВИНЕ НА КРАЈУ ГОДИНЕ
(оп 4432+ оп4433- оп4435) 168.527.640
Члан 7.
У Извештају о извршењу буџета у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2018.

године, утврђена је разлика између укупних прихода и примања и укупних расхода и
издатака по изворима финансирања из Републике, Града, донација и осталих извора.
Износ Износ остварених прихода и примања и извршених расхода и издатака

планираних Приходи и расходи из буџета
Број Из
Опис прихода и Укупно Из
конта осталих
расхода из (од 5 до 8) Републике Града донација
извора
буџета
1 2 3 4 5 6 7 8
ТЕКУЋИ ПРИХОДИ И ПРИМАЊА
ОД ПРОДАЈЕ НЕФИНАНСИЈСКЕ
ИМОВИНЕ 7.416.740.668 6.370.021.909 227.619.319 6.033.468.110 88.688.962 20.245.518
700000 Текући приходи 7.334.879.668 6.313.344.692 227.619.319 5.976.927.553 88.688.962 20.108.858
710000 Порези 4.443.495.000 4.369.371.335 4.369.371.335
Порез на доходак, добит и
711000 3.025.539.000 3 041 675.776 3.041.675.776
капиталне добитке
712000 Порез на фонд зарада 25.645 25.645
713000 Порез на имовину 1.049.693.000 1.008.623.799 1.008.623.799
714000 Порез на добра и услуге 211.263.000 166.469.550 166.469.550
716000 Други порези 157.000.000 152.576.565 152.576.565
730000 Донације и трансфери 679.493.438 1.053.158.040 225.515.714 744.690.075 82.952.251
731000 Донације од иностраних држава 8.991.695 796.095 796.095
Донације од међународних
732000 14.728.171 82.156.156 82.156.156
организација
733000 Трансфери од других нивоа власти 655.773.572 970.205.789 225.515.714 744.690.075
740000 Други приходи 2.210.291.230 887.439.252 45.000 861.548.683 5.736.711 20.108.858
741000 Приходи од имовине 376.505.000 290.698.289 290.698.289
742000 Приходи од продаје добара и услуга 1.631.441.000 409.327.202 400.698.704 8.628.498
Новчане казне и одузета
743000 41.689.000 38.425.991 38.425.991
имовинска корист
744000 Добровољни трансфери од
физичких и правних лица 3.352.230 1.503.435 1.503.435
745000 Мешовити и неодређени приходи 157.304.000 147.484.335 45.000 131.725.699 4.233.276 11.480.360
Меморандумске ставке за
770000
рефундацију расхода 1.600.000 3.376.065 2.058.605 1.317.460
Меморандумске ставке за
771000
рефундацију расхода 2.058.605 2.058.605
772000 Меморандумске ставке ра

рефундацију расхода из претходне
године 1.600.000 1.317.460 1.317.460
800000 Примања од продаје нефинанс.
136.660
имовине 81.861.000 56.677.217 56.540.557
Примања од продаје основних
810000 11.222.000 15.646.102 15.509.442 136.660
средстава
Примања од продаје
811000 11.222.000 15.646.102 15.509.442 136.660
непокретности
820000 Примања од продаје залиха 70.639.000 41.031.115 41.031.115
Примања од продаје робних
821000 70.579.000 41.031.115 41.031.115
резерви
Примања од продаје залиха
822000 60.000
производње
Примања од продаје робе за даљу
823000
продају
900000 Примања од задуживања и
продаје финансијске имовине 600.746.940 600.750.729 3.789 600.746.940
910000 Примања од задуживања 600.746.940 600.746.940 600.746.940
911000 Примања од домаћег задуживања 600.746.940 600.746.940 600.749.940
920000 Примања од продаје финансијске
имовине 3.789 3.789
921000 Примања од продаје домаће
финансијске имовине 3.789 3.789
УКУПНИ ПРИХОДИ И ПРИМАЊА 8.017.487.608 6.970.772.638 227.619.319 6.033.471.899 88.688.962 620.992.458
НЕФИНАНСИЈСКУ ИМОВИНУ 7.793.031.323 6.609.300.417 181.812.444 5.728.162.895 9.145.237 690.179.841
400000 Текући расходи 6.498.437.150 5.601.594.197 158.991.538 5.225.003.294 8.241.188 209.358.177
410000 Расходи за запослене 1.700.160.911 1.633.935.910 44.436.617 1.463.820.181 36.887 125.642.225
Плате, додаци и накнаде
411000 1.207.226.296 117.810.723 21.282.570 1.147.916.669 31.287 8.877.197
запослених
Соц. доприноси на терет
412000 217.002.593 210.902.293 3.812.231 205.495.462 5.600 1.589.000
послодавца
413000 Накнаде у натури 5.882.660 4.505.348 4.504.148 1.200
414000 Социјална давања запосленима 168.542.375 152.868.325 562.951 37.132.850 115.172.524

415000 Накнада трошкова за запослене 49.194.226 40.016.711 164.854 39.849.553 2.304
Награде запосленима и ост.
416000 посебни расходи 52.312.761 47.535.510 18.614.011 28.921.499
420000 Коришћење услуга и роба 2.240.489.271 1.735.534.284 36.830.808 1.630.069.318 8.176.663 60.457.495
421000 Стални трошкови 702.744.486 516.807.770 135.879 482.930.088 1.015.607 32.726.196
422000 Трошкови путовања 29.837.815 16.061.993 1.633.935 12.459.414 451.397 1.517.247
423000 Услуге по уговору 654.090.719 519.337.630 11.163.061 488.690.646 3.724.821 15.759.102
424000 Специјализоване услуге 642.922.356 522.593.193 7.746.487 507.761.858 1.144.434 5.940.414
425000 Текуће поправке и одржавање 72.748.950 46.831.760 2.573.583 40.411.028 959.913 2.887.236
426000 Материјал 138.144.945 113.901.938 13.577.863 97.816.284 880.491 1.627.300
440000 Отплата камата и пратећи трошкови
задуживања 162.035.000 149.203.852 17 149.175.591 28.244
441000 Отплата домаћих камата 142.040.000 134.638.547 17 134.636.587 1.943
442000 Отплата страних камата 11.608.000 9.186.549 9.186.549
444000 Пратећи трошкови задуживања 8.387.000 5.378.756 5.352.455 26.301
450000 Субвенције 942.705.064 853.263.716 25.540.970 805.568.122 22.154.624
451000 Субвенције јавним нефинaнсијским
937.705.064 853.263.716 25.540.970 805.568.122 22.154.624
предузећима и организацијама
454000 Субвенције приватним
предузећима 5.000.000
460000 Донације, дотације и трансфери 863.885.606 727.541.656 45.176.684 682.364.972
Дотације међународним
462000 1.500.000 1.470.783 1.470.783
организацијама
Трансфери осталим нивоима
463000 680.649.106 555.952.219 42.455.105 513.497.114
власти
Дотације организацијама
464000 42.878.328 42.211.252 2.721.280 39.489.972
обавезног социјалног осигурања
465000 Остале дотације и трансфери 138.858.172 127.907.402 299 127.907.103
Социјално осигурање и соц.
470000 84.840.000 52.990.348 5.550.317 47.112.358 327.673
заштита
Накнаде за соц. заштиту из
472000 84.840.000 52.990.348 5.550.317 47.112.358 327.673
буџета
480000 Остали расходи 504.321.298 449.124.431 1.456.125 446.892.752 27.638 747.916
Дотације невладиним
481000 128.250.000 125.189.002 125.189.002
организацијама
482000 Порези, обавезне таксе и казне 174.672.424 138.242.907 1.388.753 136.345.956 11.182 497.016
Новчане казне и пенали по решењу
483000 171.209.821 158.238.339 67.372 157.903.611 16.456 250.900
судова
484000 Накнада штете за повреде или
штету насталу услед
елементарних непогода или других
природних узрока 7.031.053 6.702.773 6.702.773
485000 Накнада штете за повреде или
штету нанету од стране
државних органа 23.158.000 20.751.410 20.751.410
500000 Издаци за нефинансијску
имовину 1.294.594.173 1.007.706.220 22.820.906 503.159.601 904.049 480.821.664
510000 Основна средства 1.030.224.173 844.142.027 22.820.906 339.595.408 904.049 480.821.664
511000 Зграде и грађевински објекти 847.484.693 734.734.297 6.943.766 255.071.624 117.500 472.601.407
512000 Машине и опрема 111.992.480 45.051.556 15.877.140 21.495.530 778.629 6.900.257
513000 Oстале некретнине у опрема 96.000 80.000 80.000
515000 Нематеријална имовина 70.651.000 64.276.174 62.948.254 7.920 1.320.000
520000 Залихе 1.370.000 798.793 798.793
521000 Робне резерве 100.000
523000 Залихе робе за даљу продају 1.270.000 798.793 798.793
540000 Природна имовина 263.000.000 162.765.400 162.765.400
541000 Земљиште 263.000.000 162.765.400 162.765.400
600000 Издаци за отплату главнице и
набавку финансијске имовине 288.365.000 282.257.130 282.257.130
610000 Отплата главнице 288.365.000 282.257.130 282.257.130
611000 Отплата главнице домаћим
кредиторима 254.400.000 248.849.724 248.849.724
612000 Отплата главнице страним
кредиторима 33.965.000 33.407.406 33.407.406
УКУПНИ РАСХОДИ И ИЗДАЦИ 8.081.396.323 6.891.557.547 181.812.444 6.010.420.025 9.145.237 690.179.841
ТЕКУЋИ ПРИХОДИ И ПРИМАЊА
ОД ПРОДАЈЕ НЕФИНАНСИЈСКЕ 7.416.740.668 6.370.021.909 227.619.319 6.033.468.110 88.688.962 20.245.518
ИМОВИНЕ

НЕФИНАНСИЈСКУ ИМОВИНУ 7.793.031.323 6.609.300.417 181.812.444 5.728.162.895 9.145.237 690.179.841
Вишак прихода и примања –
буџетски суфицит 45.806.875 305.305.215 79.543.725
Мањак прихода и примања –
буџетски дефицит 376.290.655 239.278.508 669.934.323
900000 Примања од задуживања и
продаје финансијске имовине 600.746.940 600.750.729 3.789 600.746.940
600000 Издаци за отплату главнице и
набавку финансијске имовине 288.365.000 282.257.130 282.257.130
ВИШАК ПРИМАЊА 312.381.940 318.493.599 600.746.940
МАЊАК ПРИМАЊА 282.253.341
ВИШАК НОВЧАНИХ ПРИЛИВА 79.215.091 45.806.875 23.051.874 79.543.725
МАЊАК НОВЧАНИХ ПРИЛИВА 63.908.715 69.187.383
II ПОСЕБАН ДЕО
Члан 8.
Приходи и примања, исказани према економској класификацији, планирани су и остварени у следећим износима:
у динарима
Приходи и примања из осталих
Приходи и примања из буџета Укупни приходи и примања
извора
% остварења
Класа
Група
Катег
Опис
Остварење Остварење Остварење
План 2018. План 2018. План 2018.
2018. 2018. 2018.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
ВИШАК ПРИХОДА И ПРИМАЊА ИЗ
3
ПРЕТХОДНЕ ГОДИНЕ 89.112.076 89.112.076 100,00 89.112.076 89.112.076 100,00
7 ТЕКУЋИ ПРИХОДИ 7.008.443.000 5.976.927.553 85,28 326.436.668 336.417.139 103,06 7.334.879.668 6.313.344.692 86,07
71 Порези 4.443.495.000 4.369.371.335 98,33 4.443.495.000 4.369.371.335 98,33
711 Порез на доходак, добит и капиталне

добитке 3.025.539.000 3.041.675.776 100,53 3.025.539.000 3.041.675.776 100,53
712 Порез на фонд зарада 25.645 25.645
713 Порез на имовину 1.049.693.000 1.008.623.799 96,09 1.049.693.000 1.008.623.799 96,09
714 Порез на добра и услуге 211.263.000 166.469.550 78,80 211.263.000 166.469.550 78,80
716 Други порези 157.000.000 152.576.565 97,18 157.000.000 152.576.565 97,18
73 Донације и трансфери 426.320.000 744.690.075 174,68 253.173.438 308.467.965 121,84 679.493.438 1.053.158.040 154,99
731 Донације од иностраних држава 8.991.695 796.095 8,85 8.991.695 796.095 8,85
732
Донације од међународних организација 14.728.171 82.156.156 557,82 14.728.171 82.156.156 557,82
733
Трансфери од других нивоа власти 426.320.000 744.690.075 174,68 229.453.572 225.515.714 98,28 655.773.572 970.205.789 147,95
74 Други приходи 2.137.028.000 861.548.683 40,32 73.263.230 25.890.569 35,34 2.210.291.230 887.439.252 40,15
741 Приходи од имовине 376.505.000 290.698.289 77,21 376.505.000 290.698.289 77,21
742
Приходи од продаје добара и услуга 1.587.834.000 400.698.704 25,24 43.607.000 8.628.498 19,79 1.631.441.000 409.327.202 25,09
743 Новчане казне и одузета имовинска

корист 41.689.000 38.425.991 92,17 41.689.000 38.425.991 92,17
744 Добровољни трансфери од физичких и

правних лица 3.352.230 1.503.435 44,85 3.352.230 1.503.435 44,85
745
Мешовити и неодређени приходи 131.000.000 131.725.699 100,55 26.304.000 15.758.636 59,91 157.304.000 147.484.335 93,76
77 Mеморандумске ставке за рефундацију

расхода 1.600.000 1.317.460 82,34 2.058.605 1.600.000 3.376.065 211,00

расхода 2.058.605 2.058.605

расхода из претходне године 1.600.000 1.317.460 82,34 1.600.000 1.317.460 82,34
8 ПРИМАЊА ОД ПРОДАЈЕ
НЕФИНАНСИЈСКЕ ИМОВИНЕ 81.801.000 56.540.557 69,12 60.000 136.660 227,77 81.861.000 56.677.217 69,24
81
Примања од продаје основних средстава 11.222.000 15.509.442 138,21 136.660 11.222.000 15.646.102 139,42
811
Примања од продаје непокретности 11.222.000 15.509.442 138,21 136.660 11.222.000 15.646.102 139,42
82 Примања од продаје залиха 70.579.000 41.031.115 58,14 60.000 70.639.000 41.031.115 58,09
821
Примања од продаје робних резерви 70.579.000 41.031.115 58,14 70.579.000 41.031.115 58,14
822
Примања од продаје залиха производње 60.000 60.000
9
ПРИМАЊА ОД ЗАДУЖИВАЊА И
ПРОДАЈЕ ФИНАНСИЈСKЕ ИМОВИНЕ 3.789 600.746.940 600.746.940 100,00 600.746.940 600.750.729 100,00
91 Примања од задуживања 600.746.940 600.746.940 100,00 600.746.940 600.746.940 100,00
911
Примања од домаћих задуживања 600.746.940 600.746.940 100,00 600.746.940 600.746.940 100,00
92
Примања од продаје финансијске имовине 3.789 3.789
921 Примања од продаје домаће финансијске

имовине 3.789 3.789
УКУПНО: 7.090.244.000 6.033.471.899 85,10 1.016.355.684 1.026.412.815 100,99 8.106.599.684 7.059.884.714 87,09
Члан 9.
Расходи и издаци, према намени, извршени су у следећим износима:

у динарима
РАСХОДИ И ИЗДАЦИ ИЗ ОСТАЛИХ
РАСХОДИ И ИЗДАЦИ ИЗ БУЏЕТА УКУПНИ РАСХОДИ И ИЗДАЦИ
класификација
ИЗВОРА
Економска
% извршења
% извршења
% извршења
Извршење Извршење Извршење
План 2018. План 2018. План 2018.
2018. 2018. 2018.
ОПИС
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
41 РАСХОДИ ЗА ЗАПОСЛЕНЕ 1.525.901.623 1.463.820.181 95,93 174.259.288 170.115.729 97,62 1.700.160.911 1.633.935.910 96,10
411 Плате, додаци и накнаде запослених 1.174.237.008 1.147.916.669 97,76 32.989.288 30.191.054 91,52 1.207.226.296 1.178.107.723 97,59
412 Социјални доприноси на терет

послодавца 211.096.991 205.495.462 97,35 5.905.602 5.406.831 91,55 217.002.593 210.902.293 97,19
413 Накнаде у натури 5.847.660 4.504.148 77,02 35.000 1.200 3,43 5.882.660 4.505.348 76,59
414 Социјална давања запосленима 51.950.172 37.132.850 71,48 116.592.203 115.735.475 99,27 168.542.375 152.868.325 90,70
415 Накнаде трошкова за запослене 49.090.226 39.849.553 81,18 104.000 167.158 160,73 49.194.226 40.016.711 81,34
Награде запосленима и остали посебни
416
расходи 33.679.566 28.921.499 85,87 18.633.195 18.614.011 99,90 52.312.761 47.535.510 90,87
42 КОРИШЋЕЊЕ УСЛУГА И РОБА 2.067.419.473 1.630.069.318 78,85 173.069.798 105.464.966 60,94 2.240.489.271 1.735.534.284 77,46
421 Стални трошкови 666.897.196 482.930.088 72,41 35.847.290 33.877.682 94,51 702.744.486 516.807.770 73,54
422 Трошкови путовања 21.194.450 12.459.414 58,79 8.643.365 3.602.579 41,68 29.837.815 16.061.993 53,83
423 Услуге по уговору 583.633.649 488.690.646 83,73 70.457.070 30.646.984 43,50 654.090.719 519.337.630 79,40
424 Специјализоване услуге 621.181.478 507.761.858 81,74 21.740.878 14.831.335 68,22 642.922.356 522.593.193 81,28
425 Текуће поправке и одржавање 58.064.000 40.411.028 69,60 14.684.950 6.420.732 43,72 72.748.950 46.831.760 64,37
426 Материјал 116.448.700 97.816.284 84,00 21.696.245 16.085.654 74,14 138.144.945 113.901.938 82,45
44 ОТПЛАТА КАМАТА И ПРАТЕЋИ
ТРОШКОВИ ЗАДУЖИВАЊА 161.955.000 149.175.591 92,11 80.000 28.261 35,33 162.035.000 149.203.852 92,08
441 Отплата домаћих камата 142.040.000 134.636.587 94,79 1.960 142.040.000 134.638.547 94,79
442 Отплата страних камата 11.608.000 9.186.549 79,14 11.608.000 9.186.549 79,14
444 Пратећи трошкови задуживања 8.307.000 5.352.455 64,43 80.000 26.301 32,88 8.387.000 5.378.756 64,13
45 СУБВЕНЦИЈЕ 895.009.469 805.568.122 90,01 47.695.595 47.695.594 100,00 942.705.064 853.263.716 90,51
Субвенције јавним нефинансијским

451 предузећима и организацијама 890.009.469 805.568.122 90,51 47.695.595 47.695.594 100,00 937.705.064 853.263.716 90,99
454 Субвенције приватним предузећима 5.000.000 5.000.000
46 ДОНАЦИЈЕ, ДОТАЦИЈЕ И ТРАНСФЕРИ 818.551.172 682.364.972 83,36 45.334.434 45.176.684 99,65 863.885.606 727.541.656 84,22
462 Дотације међународним организацијама 1.500.000 1.470.783 98,05 1.500.000 1.470.783 98,05
463 Трансфери осталим нивоима власти 638.193.000 513.497.114 80,46 42.456.106 42.455.105 100,00 680.649.106 555.952.219 81,68
464 Дотације организацијама обавезног

социјалног осигурања 40.000.000 39.489.972 98,72 2.878.328 2.721.280 42.878.328 42.211.252 98,44
465 Остале дотације и трансфери 138.858.172 127.907.103 92,11 299 138.858.172 127.907.402 92,11
СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ И
47
СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА 63.325.000 47.112.358 74,40 21.515.000 5.877.990 27,32 84.840.000 52.990.348 62,46
472 Накнаде за социјалну заштиту из буџета 63.325.000 47.112.358 74,40 21.515.000 5.877.990 27,32 84.840.000 52.990.348 62,46
48 ОСТАЛИ РАСХОДИ 501.916.654 446.892.752 89,04 2.404.644 2.231.679 92,81 504.321.298 449.124.431 89,06
481 Дотације невладиним организацијама 128.250.000 125.189.002 97,61 128.250.000 125.189.002 97,61
482 Порези, обавезне таксе и казне 172.672.641 136.345.956 78,96 1.999.783 1.896.951 94,86 174.672.424 138.242.907 79,14
Новчане казне и пенали по решењу
483
судова 170.804.960 157.903.611 92,45 404.861 334.728 82,68 171.209.821 158.238.339 92,42
Накнада штете за повреде или штету

484 насталу услед елементарних непогода
или других природних узрока 7.031.053 6.702.773 95,33 7.031.053 6.702.773 95,33
485 Накнада штете за повреде или штету

нанету од стране државних органа 23.158.000 20.751.410 89,61 23.158.000 20.751.410 89,61
4 ТЕКУЋИ РАСХОДИ 6.034.078.391 5.225.003.294 86,59 464.358.759 376.590.903 81,10 6.498.437.150 5.601.594.197 86,20
51 ОСНОВНА СРЕДСТВА 493.401.662 339.595.408 68,83 536.822.511 504.546.619 93,99 1.030.224.173 844.142.027 81,94
511 Зграде и грађевински објекти 349.694.962 255.071.624 72,94 497.789.731 479.662.673 96,36 847.484.693 734.734.297 86,70
512 Машине и опрема 74.369.700 21.495.530 28,90 37.622.780 23.556.026 62,61 111.992.480 45.051.556 40,23
513 Остале некретнине и опрема 96.000 80.000 83,33 96.000 80.000 83,33
515 Нематеријална имовина 69.241.000 62.948.254 90,91 1.410.000 1.327.920 94,18 70.651.000 64.276.174 90,98
52 ЗАЛИХЕ 1.370.000 798.793 58,31 1.370.000 798.793 58,31
521 Робне резерве 100.000 100.000
523 Залихе робе за даљу продају 1.270.000 798.793 62,90 1.270.000 798.793 62,90
54 ПРИРОДНА ИМОВИНА 263.000.000 162.765.400 61,89 263.000.000 162.765.400 61,89
541 Земљиште 263.000.000 162.765.400 61,89 263.000.000 162.765.400 61,89
5 ИЗДАЦИ ЗА НЕФИНАНСИЈСКУ
ИМОВИНУ 757.771.662 503.159.601 66,40 536.822.511 504.546.619 93,99 1.294.594.173 1.007.706.220 77,84
61 ОТПЛАТА ГЛАВНИЦЕ 288.365.000 282.257.130 97,88 288.365.000 282.257.130 97,88

611 Oтплата главнице домаћим кредиторима 254.400.000 248.849.724 97,82 254.400.000 248.849.724 97,82
612 Отплата гланице страним кредиторима 33.965.000 33.407.406 98,36 33.965.000 33.407.406 98,36
6 ИЗДАЦИ ЗА ОТПЛАТУ ГЛАВНИЦЕ 288.365.000 282.257.130 97,88 288.365.000 282.257.130 97,88
УКУПНО: 7.080.215.053 6.010.420.025 84,89 1.001.181.270 881.137.522 88,01 8.081.396.323 6.891.557.547 85,28
Члан 10.
Укупно планирани и извршени расходи и издаци по корисницима буџетских средстава приказани су у следећој табели:
У динарима
Износ извршених расхода и издатака
класификација
Економска
Расходи и издаци из буџета
Укупно Из Из осталих
Опис План 2018. (од 5 до 8) Републике Града донација извора
1 2 3 4 5 6 7 8
Скупштина града
411 Плате, додаци и накнаде запослених 5.300.000 4.992.468 4.992.468
412 Социјални доприноси на терет послодавца 960.000 894.064 894.064
413 Накнаде у натури 500.000 7.000 7.000
414 Социјална давања запосленима 100.000 90.573 90.573
415 Накнаде трошкова за запослене 90.000 73.915 73.915
416 Награде запосленима и остали посебни расходи 60.000 57.549 57.549
421 Стални трошкови 300.000 238.468 238.468
422 Трошкови путовања 10.000
423 Услуге по уговору 46.087.000 42.435.148 42.435.148
426 Материјал 320.000 69.075 69.075
465 Остале текуће дотације и трансфери 630.000 552.370 552.370
472 Накнаде за социјалну заштиту из буџета 955.000 952.695 952.695
481 Дотације невладиним организацијама 4.676.000 4.665.995 4.665.995
485 Накнада штете за повреде или штету нанету од
стране државних органа 6.600.000 6.466.924 6.466.924
УКУПНО: 66.588.000 61.496.244 61.496.244
Градоначелник и помоћници градоначелника

412 Социјални доприноси на терет послодавца 4.300.000 4.198.739 4.198.739
413 Накнаде у натури 141.000 133.000 133.000

426 Материјал 100.000
465 Остале текуће дотације и трансфери 3.000.000 2.543.877 2.543.877
Накнада штете за повреде или штету нанету од
485
стране државних органа 260.000 259.000 259.000
УКУПНО: 32.801.000 31.544.724 31.544.724
Градско веће
413 Накнаде у натури 36.000 35.000 35.000
485
УКУПНО: 18.131.000 17.169.434 17.169.434
Заштитник грађана
413 Накнаде у натури 36.000 35.000 35.000
414 Социјална давања запосленима 90.000
421 Стални трошкови 1.000
423 Услуге по уговору 171.000 58.080 58.080
426 Материјал 93.000 80.000 80.000
465 Остале текуће дотације и трансфери 826.000 816.367 816.367
485
УКУПНО: 10.841.000 10.174.732 10.174.732
Градско правобранилаштво
413 Накнаде у натури 50.000 49.000 49.000
421 Стални трошкови 1.000
422 Трошкови путовања 105.000 80.717 80.717
423 Услуге по уговору 1.550.000 870.673 870.673
424 Специјализоване услуге 50.000 18.616 18.616
426 Материјал 250.000 229.757 229.757
485
УКУПНО: 15.262.000 14.392.082 14.392.082
Градска управа за финансије

413 Накнаде у натури 175.000 167.433 167.433
421 Стални трошкови 53.571.000 37.193.304 37.193.304
424 Специјализоване услуге 1.000
425 Текуће поправке и одржавање 1.000
426 Материјал 378.000 260.570 260.570
441 Отплата домаћих камата 142.000.000 134.625.246 134.625.246
442 Отплата страних камата 11.608.000 9.186.549 9.186.549
444 Пратећи трошкови задуживања 8.000.000 5.352.455 5.352.455
482 Порези, обавезне таксе и казне 1.000
483 Новчане казне и пенали по решењу судова 50.000.000 45.726.776 45.726.776
Накнаде штете за повреде или штету насталу

484 услед елементарних непогода или других
природних узрока 1.000
Накнада штете за повреде или штете нанете од
485
611 Отплата главнице домаћим кредиторима 254.400.000 248.849.724 248.849.724
612 Отплата главнице страним кредиторима 33.965.000 33.407.406 33.407.406
УКУПНО: 586.893.558 543.123.553 543.123.553
Градска пореска управа

413 Накнаде у натури 269.000 244.020 244.020
414 Социјална давања запосленима 2.102.000 1.626.746 474.746 1.152.000
415 Накнаде трошкова за запослене 1.500.000 933.048 933.048
416 Награде запосленима и остали посебни расходи 1.200.000 1.151.359 1.151.359
421 Стални трошкови 3.000.000 2.130.303 2.130.303
426 Материјал 100.000 35.970 35.970
483 Новчане казне и пенали по решењу судова 400.000 175.600 175.600
485
Укупно: 54.613.000 49.328.095 48.176.095 1.152.000
Градска управа за комуналне и инспекцијске

послове
413 Накнаде у натури 421.000 415.700 415.700
415 Накнаде трошкова за запослене 2.400.000 1.930.690 1.930.690
421 Стални трошкови 331.399.827 231.347.177 200.840.295 30.506.882
424 Специјализоване услуге 416.316.000 344.442.379 344.442.379

426 Материјал 3.600.000 1.583.052 1.583.052
Субвенције јавним нефинансијским предузећима
451
и организацијама 518.225.537 487.375.253 3.187.858 462.032.771 22.154.624
482 Порези, обавезне таксе и казне 48.000.000 29.312.705 29.312.705
483 Новчане казне и пенали по решењу судова 1.000
485
Укупно: 1.507.710.364 1.268.164.388 3.187.858 1.210.767.024 54.209.506
Градска управа за имовину

413 Накнаде у натури 235.000 226.200 226.200
414 Социјална давања запосленима 5.920.000 5.632.678 1.312.678 4.320.000
421 Стални Трошкови 17.000.000 14.067.865 14.067.865
423 Услуге по уговору 1.000.000 400.150 400.150
425 Текуће поправке и одржавање 1.000.000 710.843 710.843
426 Материјал 300.000 236.562 236.562
451
и организацијама 58.000.000 37.684.000 37.684.000
465 Остале доотације и трансфери 2.200.000 2.123.131 2.123.131
485
511 Зграде и грађевински објекти 374.554.113 374.550.513 18.696.400 355.854.113
541 Земљиште 263.000.000 162.765.400 162.765.400
Укупно: 855.139.113 716.972.128 356.798.015 360.174.113
Градска управа за инвестиције


413 Накнаде у натури 154.160 154.140 154.140
414 Социјална давања запосленима 85.011
421 Стални Трошкови 2.320.250 2.318.697 2.318.697
426 Материјал 782.930 765.712 765.712
451
482 Порези, обавезне таксе и казне 57.984.401 57.820.770 57.635.010 185.760
485
511 Зграде и грађевински објекти 424.290.962 333.545.022 225.669.022 107.876.000
Укупно: 622.549.760 512.227.715 404.165.955 108.061.760
Градска управа за просторно планирање,

урбанизам, изградњу и заштиту животне
средине
413 Накнаде у натури 190.000 189.800 189.800
425 Текуће поправке и одржавање 300.000 165.132 165.132
426 Материјал 200.000 149.854 149.854
451

485
512 Машине и опрема 500.000 488.088 488.088
515 Нематеријална имовина 64.720.000 59.413.175 59.413.175
Укупно: 166.254.000 147.191.574 143.267.574 3.924.000
Градска управа за привреду
411 Плате, додаци и накнаде запослених 28.035.000 27.916.281 27.916.084 197
413 Накнаде у натури 145.000 133.000 133.000
415 Накнаде трошкова за запослене 1.080.000 883.663 881.961 1.702
421 Стални трошкови 1.835.000 1.205.777 1.007.509 198.268
422 Трошкови путовања 495.000 455.440 274.881 180.559
423 Услуге по уговору 18.177.000 17.729.554 1.045.000 9.451.111 7.233.443
425 Текуће поправке и одржавање 415.000 247.976 188.223 59.753
426 Материјал 9.095.000 9.045.176 8.924.661 120.515
451
Дотације организацијама обавезног социјалног
464
осигурања 4.000.000 3.973.800 3.973.800
Накнаде штете за повреде или штету насталу
484 услед елементарних непогода или других
природних узрока 450.000 130.275 130.275
485
512 Машине и опрема 1.945.000 1.987.511 1.921.421 66.090
513 Остале некретнине и опрема 96.000 80.000 80.000
521 Робне резерве 100.000
Укупно: 224.117.000 190.530.331 1.045.000 179.955.589 0 9.529.742
Градска управа за ванпривредне делатности

411 Плате, додаци и накнаде запослених 672.367.076 656.473.618 21.282.570 626.282.761 31.287 8.877.000
412 Социјални доприноси на терет послодавца 120.508.560 117.576.438 3.812.231 112.169.607 5.600 1.589.000
413 Накнаде у натури 1.626.000 936.915 936.915
414 Социјална давања запосленима 90.831.947 79.106.010 562.951 13.350.952 65.192.107
415 Накнаде трошкова за запослене 28.932.000 23.783.204 76.540 23.706.664
416 Награде запосленима и остали посебни расходи 32.316.760 29.215.988 18.614.011 10.601.977
421 Стални трошкови 222.373.647 175.082.738 134.385 174.017.931 6.011 924.411
422 Трошкови путовања 20.766.025 10.559.369 1.633.935 7.448.857 395.797 1.080.780
423 Услуге по уговору 330.712.069 239.166.771 6.541.844 224.473.104 243.344 7.908.479
424 Специјализоване услуге 95.891.453 81.512.739 7.746.487 66.813.114 1.063.584 5.889.554
425 Текуће поправке и одржавање 39.311.600 22.572.927 2.573.583 17.798.697 2.200.647
426 Материјал 86.490.342 69.553.719 13.561.377 55.110.532 280.079 601.731
441 Отплата домаћих камата 40.000 13.301 17 11.341 1.943
444 Пратећи трошкови задуживања 60.000
451
и организацијама 171.399.648 166.920.594 22.199.648 144.720.946
463 Трансфери осталим нивоима власти 605.755.106 484.710.233 42.455.105 442.255.128
465 Остале дотације и трансфери 79.113.000 73.787.732 299 73.787.433
472 Накнаде за социјалну заштиту из буџета 15.500.000 10.377.726 10.377.726
483 Новчане казне и пенали по решењу судова 26.059.861 20.883.357 67.372 20.560.124 4.961 250.900
485
511 Зграде и грађевински објекти 22.583.750 4.087.026 3.969.526 117.500
512 Машине и опрема 37.714.850 28.828.628 15.424.140 6.526.529 107.980 6.769.979
515 Нематеријална имовина 5.450.000 4.539.388 3.211.468 7.920 1.320.000
523 Залихе робе за даљу продају 1.270.000 798.793 798.793
Укупно: 2.811.763.717 2.402.544.032 156.686.495 2.140.728.064 2.264.063 102.865.410
Градска управа за здравствену и социјалну заштиту

413 Накнаде у натури 576.400 514.500 513.300 1.200

415 Накнаде трошкова за запослене 2.248.000 1.841.804 88.314 1.752.888 602
421 Стални трошкови 3.864.762 2.813.660 1.678.339 38.686 1.096.635
422 Трошкови путовања 749.000 426.518 115.010 55.600 255.908
423 Услуге по уговору 37.946.136 33.404.297 908.217 29.885.789 1.993.111 617.180
424 Специјализоване услуге 10.227.593 7.222.824 7.171.964 50.860
425 Текуће поправке и одржавање 3.164.350 1.727.419 908.319 192.264 626.836
426 Материјал 3.993.173 2.598.452 16.486 1.439.483 237.429 905.054
444 Пратећи трошкови задуживања 326.000 26.301 26.301
Субвенције јавним нефинансијским предузећима и
451
организацијама 21.600.000 16.443.576 16.443.576
462 Дотације међународним организацијама 1.500.000 1.470.783 1.470.783
463 Трансфери осталим нивоима власти 74.894.000 71.241.986 71.241.986
464 Дотације организацијама обавезног социјалног
осигурања 33.878.328 33.237.452 2.721.280 30.516.172
465 Остале дотације и трансфери 6.797.600 5.582.600 5.582.600
472 Накнаде за социјалну заштиту из буџета 62.985.000 36.259.927 5.550.317 30.381.937 327.673
482 Порези, обавезне таксе и казне 302.000 58.248 7.904 11.182 39.162
485 Накнада штете за повреде или штету нанету од стране
државних органа 543.000 508.000 508.000
512 Машине и опрема 638.000 361.574 55.730 241.656 64.188
Укупно: 387.105.342 330.627.768 9.284.614 313.409.627 2.769.928 5.163.599
Градска управа за опште и заједничке послове
413 Накнаде у натури 874.000 821.440 821.440
421 Стални трошкови 66.772.000 50.338.845 49.367.935 970.910
423 Услуге по уговору 49.535.000 37.061.420 36.036.954 1.024.466
424 Специјализоване услуге 495.000 276.675 195.825 80.850
425 Текуће поправке и одржавање 28.555.000 21.407.463 20.639.814 767.649
426 Материјал 30.506.000 27.847.555 27.484.572 362.983

482 Порези, обавезне таксе и казне 1.400.000 963.632 963.632
483 Новчане казне и пенали по решењу судова 6.940.000 6.332.924 6.321.429 11.495
485
512 Машине и опрема 13.415.000 10.851.459 10.712.866 138.593
515 Нематеријална имовина 481.000 323.611 323.611
Укупно: 380.412.000 331.933.359 311.656.413 3.356.946 16.920.000
Градска управа за јавне набавке

413 Накнаде у натури 41.000 35.000 35.000
422 Трошкови путовања 100.000 875 875
426 Материјал 30.000 8.220 8.220
465 Остале текуће дотације и трансфери 1.200.000 929.767 929.767
Накнада штете за повреде или штету нанету од 900.000
485
стране државних органа 63.000 63.000
512 Машине и опрема 50.000
Укупно: 14.763.000 12.390.807 12.390.807
Градска управа за управљање пројектима,

одрживи и равномерни развој
413 Накнаде у натури 153.000 148.100 148.100
421 Стални трошкови 241.000 30.960 1.494 29.466
423 Услуге по уговору 42.088.095 38.618.740 2.668.000 35.486.840 463.900

425 Текуће поправке и одржавање 2.000
426 Материјал 106.500 83.500 83.500
451
и организацијама 9.153.464 9.153.464 153.464 9.000.000
454 Субвенције приватним предузећима 5.000.000
Дотације организацијама обавезног социјалног
464
осигурања 5.000.000 5.000.000 5.000.000
485
511 Зграде и грађевински објекти 35.304.618 22.551.736 6.943.766 6.736.676 8.871.294
512 Машине и опрема 39.180.880 2.066.498 453.000 1.323.098 290.400
УКУПНО: 171.134.557 105.811.423 11.608.477 82.885.352 754.300 10.563.294
Градска управа за послове Градоначелника и

Градског већа
413 Накнаде у натури 260.100 260.100 260.100
421 Стални трошкови 65.000 39.976 39.976
422 Трошкови путовања 4.825.000 3.513.079 3.513.079
426 Материјал 1.800.000 1.354.764 1.354.764
444 Пратећи трошкови задуживања 1.000
472 Накнаде за социјалну заштиту заштиту из буџета 5.400.000 5.400.000 5.400.000
484 Накнаде штете за повреде или штету насталу
услед елементарних непогода или других 6.580.053 6.572.498 6.572.498
природних узрока

485
512 Машине и опрема 500.000 467.798 467.798
УКУПНО: 155.317.912 145.935.158 128.318.741 17.616.417
СВЕГА: 8.081.396.323 6.891.557.547 181.812.444 6.010.420.025 9.145.237 690.179.841
ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 11.
Одлука о Завршном рачуну буџета града Крагујевца за 2018. годину сачињена је на

основу образаца завршног рачуна: Биланс стања на дан 31.12.2018. године (Образац
1), Биланс прихода и расхода у периоду од 1.1.2018. до 31.12.2018. године (Образац 2),
Извештај о капиталним издацима и примањима у периоду од 1.1.2018. до 31.12.2018.
године (Образац 3), Извештај о новчаним токовима у периоду од 1.1.2018. до
31.12.2018. године (Образац 4), Извештај о извршењу буџета у периоду од 1.1.2018. до
31.12.2018. године (Образац 5).
Саставни део Одлуке о завршном рачуну буџета града Крагујевца за 2018. годину су
следећи прилози:
1. Објашњење одступања између одобрених средстава и извршења за период 1.1 -
31.12.2018. године (Прилог 1.)
2. Извештај о примљеним донацијама и задужењу на домаћем и страном тржишту
новца и капитала и извршеним отплатама дугова у 2018. години (Прилог 2.)
3. Извештај о коришћењу средстава из текуће и сталне буџетске резерве за период 1.1
- 31.12.2018. године (Прилог 3.)
4. Ревизија консолидованих финансијских извештаја за 2018. годину од стране
Државне ревизорске институције је у току. (Прилог 4: Решење број: Пов 400-80/2019-04
од 11.1.2019. године и Закључак о спровођењу ревизије број: 400-257/2019-04 од
15.1.2019. године).
Члан 12.
Одлуку о завршном рачуну буџета града Крагујевца за 2018. годину доставити

Управи за трезор најкасније до 30. јуна 2019. године.
Члан 13.
Одлука о завршном рачуну буџета града Крагујевца за 2018. годину ступа на снагу
осмог дана од дана објављивања у «Службеном листу града Крагујевца».
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

Број: 400-632/19-I
У Крагујевцу, 28.06.2019. године
ПРЕДСЕДНИК
Мирослав Петрашиновић, с.р.
Прилог 1 - ОБЈАШЊЕЊЕ ОДСТУПАЊА ИЗМЕЂУ ОДОБРЕНИХ СРЕДСТАВА И

ИЗВРШЕЊА ЗА ПЕРИОД 1.1 - 31.12.2018. ГОДИНЕ
У 2018. години није било већих одступања између пренетих и извршених средстава из
буџета Града.
Прилог 2 - ИЗВЕШТАЈ О ПРИМЉЕНИМ ДОНАЦИЈАМА И ЗАДУЖЕЊУ НА
ДОМАЋЕМ И СТРАНОМ ТРЖИШТУ НОВЦА И КАПИТАЛА И ИЗВРШЕНИМ
ОТПЛАТАМА ДУГОВА У 2018. ГОДИНИ
ПРИМЉЕНЕ ДОНАЦИЈЕ – ДИРЕКТНИ КОРИСНИЦИ

Градска управа за инвестиције
1. Пројекат - Припрема документације за санацију друмског моста преко реке

Лепенице
Предмет: Припрема пројектно-техничке документације за санацију друмског
моста преко реке Лепенице
Број рачуна : 840-4678741-96
Почетно стање : 01.01.2018.год. : 0,00 динара
Примљене уплате у 2018 : 2.839.098,27
Стање 31.12.2018. : 2.839.098,27
Циљеви пројекта: Израда пројектно-техничке документације у циљу добијања
потребних дозвола
Главне активности пројекта су : Расписивање јавне набавке, избор пројектанта и
израда пројектно-трхничке документације
Средства за реализацију овог пројекта су донација од EU PRO ( Европска подршка
за програме развоја општина) у сарадњи са UNOPS -ом (канцеларијом Уједињених
нација за пројектне услуге), нису утрошена и пренета су у наредну годину.
2.Пројекат - Ревитализација и проширење ''Brownfield'' локације у старој индустријској

зони у Крагујевцу
Предмет: Ревитализација и проширење ''Brownfield'' локације у старој
индустријској зони у Крагујевцу . Пројекат је отворен 07. новембар 2018. године
Број рачуна : 840-4696741-28
Примљене уплате у 2018. год. 59.927.083,67
Стање 31.12.2018.: 59.927.083,67
Циљеви пројекта: Изградња саобраћајнице Радној зони Ракаљ и изградња
саобраћајнице и водоводне линије и линије фекалне канализације у Радној зони 22.
Децембар
Главне активности: Расписивање јавне набавке, избор извођача, извођење
радова, примопредаја и прибављање употребне дозволе
Средства за реализацију овог пројекта су донација од EU PRO ( Европска подршка
за програме развоја општина) у сарадњи са UNOPS -ом (канцеларијом Уједињених
нација за пројектне услуге), нису утрошена и пренета су у наредну годину.
Градска управа за управљање пројектима, одрживи и равномерни развој
1. Пројекат „Изградња отвореног спортског терена у Великом парку“

Предмет: Изградња отвореног спортског терена у Великом парку
Број рачуна: 840-4677741-89
Почетак пројекта: 17.10.2018.
Стање 01.01.2018.: 0,00 динара
Примљене уплате у 2018.: 13.932.982,57 динара
Стање 31.12.2018.: 13.932.982,57 динара
Средства за реализацију овог пројекта су донација од EUPRO ( Европска подршка за

програме развоја општина) у сарадњи са UNOPS -ом (канцеларијом Уједињених нација
за пројектне услуге), нису утрошена и пренета су у наредну годину
2.Пројекат „Партнерство одрживог развоја јединица локалне самоуправе“
Предмет: Набавка соларног дрвета, одржавање скупа од посебног значаја и боравак

младих из Инголштата
Број рачуна: Не постоји посебан подрачун пројекта
Стање 01.01.2018.: 0,00 динара
Примљене уплате у 2018.: 796.095,27 динара,
Стање 31.12.2018.: 41.795,27 динара, извор 05
Напомена: Финансијер је Engagement Global – Сервисна служба за јединице локалне
самоуправе једнога света
3.Пројекат „Локални развој отпоран на климатске промене“
Предмет: Набавка рачунарске опреме и израда платформе отворених података

Број рачуна: Не постоји посебан подрачун пројекта
Стање 01.01.2018.: 0,00 динара
Примљене уплате у 2018.: 917.379,00 динара,
Стање 31.12.2018.: 917.379,00 динара,
Напомена: Финансијер је UNDP ( Развојни програм Уједињених нација)
Средства за реализацију овог пројекта нису утрошена и пренета су у наредну
годину
ПРИМЉЕНЕ ДОНАЦИЈЕ – ИНДИРЕКТНИ КОРИСНИЦИ

„Завод за заштиту споменика културе“ Крагујевац
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац је у току 2018. године добио

средства у износу од 1.887.831,70 динара од Европске комисије за реализацију
манифестације „ Ноћ истраживача“.
Главне активности пројекта су окупљање,организовање и укључивање шире
популације у конкретане пројекте и упознавање са истраживачима и њиховим радом.
Реч је о двогодишњем међународном пројекту који се реализује у оквиру програма
Хоризонт 2020 у преко 300 градова широм Европе. Циљ пројекта је демистификација
науке и приближавање научних концепата широј популацији.
Пројекат координише и води тим из института за биолошка истраживања
„Синиша Станковић“, а у пројекту учествују и Центар за промоцију науке Београд,
Природно математички факултет Универзитета у Нишу и Завод за заштиту споменика
културе Крагујевац
Број рачуна : 840- 1590764-42
Примљене уплате у 2018. год. 1.887.821,70
Стање 31.12.2018.:1.425,23 динара
Средства која су пренета су потрошена у току 2018.године, у складу са наменама
за које су и добијена.
Достављен је извештај о реализацији пројекта Европској комисији и исти је
позитивно оцењен,тако да се наставља сарадња истих учесника и у реализацији друге
фазе пројекта која је предвиђена за наредну годину.
Спомен парк „Крагујевачки октобар“

Установа је примила поклон од правног лица „ Филмски центар Србије“ износ од

235.000,00 динара за реализацију пројекта преддигитализације биоскопа.
Број рачуна : 840-207664-70
Примљене уплате у 2018. год. 235.000,00
Стање 31.12.2018.: 117.500,00
Средства од донација за реализацију овог пројекта су нису у целости утрошена
и пренета су у наредну годину.
„Народни музеј“
Установа је примила донацију од правног лица Miloš Communication d.o.o. из

Београда, износ од 10.000 динара Намена донације је улагање у културу , научне и
образовне активности.
Број рачуна : 840-36664-37
Примљене уплате у 2018. год. 10.000,00 динара
Стање 31.12.2018.: 10.000,00 динара
Донирана средства нису утрошена до краја године и пренета су у наредну годину.
„ Историјски архив Шумадије“
Установа је примила донацију од правног лица „ Агромаркет д.о.о Крагујевац.,

износ од 30.000,00 динара Намена донације је улагање у културу , научне и образовне
активности.
Број рачуна : 840-237664-86
Стање 31.12.2018.: 0,00 динара
Донирана средства су потрошена за куповину металног ормара за смештај

старе и ретке књиге.
Предшколска установа „Нада Наумовић“
На име донација Педшколска установа „Нада Наумовић“ у 2018. години примила je

96.000,00 динара по основу три склопљена уговора.
- 56.000 по основу Уговора од Удружења „ Центра за интерактивну педагогију – Београд

,за Пројекат „Подршка раном развоју, образовању и социјалној инклузији предшколске
деце из ромских и других ускраћених група“ и „Снажни од почетка - дајмо им крила“
- 30.000 донација од правног лица „ Застава оружје“ и
- 10.000 динара донација од Генерали осигурање Србија а.д.о Крагујевац
Број рачуна : 840- 7661-37

Стање 31.12.2018.: 10.000,00 динара
Донирана средства од 10.000 динара нису утрошена до краја године и биће утрошена у
2019. години.
Предшколска установа „Ђурђевдан“

На име донација Педшколска установа „Ђурђевдан“ у 2018. години примила je

144.504,45 динара по основу два склопљена уговора.
- 56.000 динара по основу Уговора о донацији бр.1356/17 од
27.03.2017.године од Удружења „ Центра за интерактивну педагогију – Београд ;
Средства су утрошена за за куповину материјала за образовање деце
- 88.504,45 динара донација од адвоката Јелене Вуковић
Број рачуна : 840- 873661-85

Стање 31.12.2018.: 0,00 динара
Центар за развој услуга социјалне заштите ″Књегиња Љубица″
1. Пројекет: „Сарадник за породицу и социјалну инклузију„

Предмет: Наставак пружања услуге Породични сарадник и услуге Јединице подршке
деци у кривичном поступку.
Циљеви пројекта : Основни циљеви пројекта унапређења права деце у Републици
Србији.
Пројекат се реализовао од марта 2018.године до 31.08.2018.године. У моменту
аплицирања за наведени Пројекат препознат је изузетан значај за имплементацију у
систем социјалне заштите иновативних услуга као и препознавања значаја услуга у
комуникацији са УНИЦЕФ-ом.
Број рачуна : 840-3288761-06

Почетно стање у 2018.години : 0
Примљене уплате у 2018.: 1.923.000,00
Утрошена средства у 2018.години: 1.923.000,00
Стање 31.12.2018.: 0
Средства за реализацију овог пројекта су у целости потрошена у 2018.години.
2. Пројекат: Стандардизација програма рада са починиоцима насиља у породици

са одговарајућом подршком жртвама
Предмет: Усклађивање програма рада са починиоцима насиља са одредбама
конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља
у породици у граду Крагујевцу
Посебни циљеви Пројекта:
-Унапређење капацитета програма рада са починиоцима насиља у Крагујевцу за
осигурање безбедности и добробити жртавама насиља кроз успостављање
партнерства са сервисом за подршку жртвама насиља и међусобном повезивању.
- Дефинисање стандарда програма рада са починиоцима насиља у партнерским
односима,кроз пилотирање стандарда програма рада са починиоцима насиља у
партнерским односима.
Пројекат се реализује у периоду од новембра 2018.године до новембра 2019.године.
Средства за реализацију Пројекта обезбеђује UNDP у износу од 10.000,00 USD.
Број рачуна : 840-3423761-78
Почетно стање у 2018.години : 0
Примљене уплате у 2018.: 728.791,00
Утрошена средства у 2018.години: 0
Стање 31.12.2018.: 728.791,00
Средства за реализацију овог пројекта нису утрошена и пренета су у наредну

годину.
Средства Центра за развој услуга социјалне заштите ″Књегиња Љубица″
остварена по основу донација од физичких и правних лица у 2018. години износe
987.930,80 динара. Од физичких лица примљена је донација у износу од 580.900,00
динара, док су правна лица уплатила :“Ницефорд ресторан 219.025,00 динара,

„Крагујевачки кошаркашки клуб “ 74.800,00 динара и „Савез самосталних синдиката
Крагујевац“ 113.205,80 динара.
ИЗВЕШТАЈ О ЗАДУЖЕЊУ НА ДОМАЋЕМ И СТРАНОМ ТРЖИШТУ НОВЦА И КАПИТАЛА И

ИЗВРШЕНИМ ОТПЛАТАМА ДУГОВА
Град Крагујевац се у 2018. години задужио у складу са Законом о јавном дугу

(«Службени гласник Републике Србије» број 61/2005, 107/2009, 78/2011, 68/2015 и
95/2018) и то: краткорочно, за финансирање дефицита текуће ликвидности у износу од
245.000.000,00 динара (2.069.994,54 евра) и дугорочно, за финансирање капиталних
инвестиционих расхода у износу од 355.746.940,10 динара (3.011.000 еура).
Краткорочним револвинг кредитом Град се задужио код «UniCredit Bank» за
финансирање дефицита текуће ликвидности у складу са чланом 35. Закона о јавном
дугу. Одлуку о задуживању града Крагујевца за финансирање дефицита текуће
ликвидности («Службени лист града Крагујевца број» 4/2018) донела је Скупштина
града Крагујевца, на основу претходно прибављеног Мишљења Министарства
финансија – Управе за јавни дуг, о могућности задуживања број 401-271/2018-001 од
14. фебруара 2018. године. Кредит је враћен у целости, у законском року, у децембру
2018. године.
Град Крагујевац се у складу са чланом 36. Закона о јавном дугу, дугорочно задужио
код «UniCredit Bank», са периодом отплате од осам година и грејс периодом од годину
дана, за финансирање капиталних инвестиционих расхода, за куповину објекта
намењеног будућој градској аутобуској станици. Одлуку о дугорочном задуживању,
донела је Скупштина града Крагујевца («Службени лист града Крагујевца број» 4/2018)
на основу претходно прибављеног Мишљења Министарства финансија – Управе за
јавни дуг, о могућности задуживања број 401-271/2018-001 од 14. фебруара 2018.
године.
Отплата главнице и камате у 2018. години по банкама, приказана је у следећој
табели:
у динарима
Назив банке Главница Камата Укупно
Erste bank 27.378.700 27.378.700

Komercijalna banka 31.549.845 31.549.845
Aik banka 15.938.680 15.938.680
Intesa banka 20.995.443 20.995.443

Societe Generale banka 4.133.293 4.133.293
UniCredit banka ( кредит из 2016.
године) 3.936.936 23.319.842 27.256.777
Evropska banka za obnovu i razvoj 33.407.406 9.186.549 42.593.955

Fond za razvoj 348.547 11.664 360.210
UniCredit - kratkoročni revolving 244.564.242 3.401.129 247.965.371
UniCredit banka (кредит из 2018.
године) 7.896.651 7.896.651
Укупно 282.257.130 143.811.795 426.068.926
На дан 31.12.2018. године задуженост града Крагујевца по основу главнице за

узете кредите износи 33.465.946,07 евра (3.955.494.109 динара) и то:
- „Еrste Bank“ – 4.500.000 евра (кредит је узет у 2016. години – почетак отплате
фебруар 2019. године, рок отплате јануар 2027. године),
- „Komercijalna banka“ – 5.000.000 евра (кредит је узет у 2016. години – почетак
отплате јануар 2019. године, рок отплате децембар 2026. године),
- „AIK banka“ – 2.500.000 евра (кредит је узет у 2016. години – почетак отплате
јануар 2019. године, рок отплате децембар 2026. године),
- „Banca Intesa“ – 4.000.000 евра (кредит је узет у 2016. години – почетак
- „Societe Generale banka“ – 770.000 евра (кредит је узет у 2016. години – почетак
- „UniCredit banka“ – 3.966.691,07 евра (уговорени износ кредита 4.000.000 евра,
кредит је узет у 2016. години – почетак отплате децембар 2018. године, рок отплате
децембар 2026. године),
- Evropska banka za obnovu i razvoj – 9.718.255 евра (уговорени износ кредита
10.000.000 евра, повучени износ кредита у 2017. години износи 2.253.960 евра, уговор
је потписан у децембру 2015. годинe, почетак отплате јун 2018. године, рок отплате
децембар 2025. године),
- „UniCredit banka“ – 3.011.000 евра (кредит је узет у 2018. години – почетак
отплате април 2019. године, рок отплате март 2027. године).
Прилог 3 - ИЗВЕШТАЈ О КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕ И СТАЛНЕ

БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ ЗА ПЕРИОД 1.1.2018. ДО 31.12.2018. ГОДИНЕ
ИЗВЕШТАЈ О КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ У 2018. ГОДИНИ
На основу члана 69. Закона о буџетском систему («Службени гласник РС», број
54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13, 108/13, 142/14, 68/15-др. Закон, 103/15,
99/16, 113/17 и 95/18), члана 30. и члана 9. Одлуке о буџету града Крагујевца за 2018.
годину («Службени лист града Крагујевца» број 34/17, 7/18 и 28/18) и одлука Градског
већа по појединачним захтевима буџетских корисника, Градоначелник града Крагујевца
је у 2018. години донео 24 решења о коришћењу средстава текуће буџетске резерве, у
укупном износу од 41.401.000 динара, која су реализована преко корисника буџетских
средстава.
У динарима
Ред. Екон.
Намена Износ Функција
број класиф.
1 2 3 4 5
Градска управа за здравствену и социјалну заштиту - Кнегиња
1 Љубица - отварање апропријације 465 1.000 160 499
Решење број: 400-60 /18 од 16.1.2018.
Градска управа за привреду – на име недостајућих средстава
2 за плаћање ПДВ-а 700.000 490 482
Решење број 400-95/18-II од 18.1.2018. године
Градска управа за ванпривреду- на име недостајућих
средстава за финансирање годишњих програма у области
3 спорта 14.000.000 810 481
Градска управа за привреду- на име недостајућих средстава
за накнаду услед споразумног раскида уговора о закупу
4 пољопривредног земљишта у државној својини 3.800.000 130 485

Градска управа за опште и заједничке послове - отварање
5 апропријације 515 1.000 130 515
Решење број: 400- 502/18 од 26.3.2018.
Градска управа за опште и заједничке послове - недостајућа
6 средства за исплату отпремнина запосленима 11.300.000 130 414
Решење број: 400- 511/18 од 29.3.2018.
Градска управа за привреду – недостајућа средства за
300.000 490 512
7 набавку апарата за точење горива
Решење број: 400-626/18 од 18.4. 2018.
Градска управа за привреду-oтварање апропријације 513

8 1.000 473 513
Решење број 400-648 /18-II од 27.4 .2018. године
Градска пореска управа- недостајућа средства за исплату
9 новонасталих обавеза по правоснажој и извршној пресуди 300.000 130 483
Решење број 400- 646/18-II од 27.4.2018. године
Градскo правобранилаштво-недостајућа средства за
трошкове вештачења условљене поступком експропријације 1.000.000 330 423
10 непокретности
Градска управа за ванпривреду - отварање апропријације 413
11 Решење број 400- 789/18-II од 15.5.2018. године 1.000 810 413
Градско правобранилаштво - недостајућа средства за
12 исплату јубиларних награда
Решење број 400 -973 /18-II од 25 .6.2018. године 195.000 330 416
Заштитник грађана-недостајућа средства за исплату
13 јубиларних награда 135.000 330 416
Решење број 400 -996 /18-II од 25 .6.2018. године
Градска управа за привреду – недостајућа средства за
14 набавку противградних ракета 2.900.000 421 426
Градска управа за вапривреду - недостајућа средства за
исплату отпремнине за једног запосленог у установи Центар
15 за стручно усавршавање Крагујевац 700.000 950 414
Градска управа за вапривреду - недостајућа средства за
16 исплату обвезе по основу пресуде Основног суда у Крагујевцу 1.200.000 820 483
Градска управа за здравствену и социјалну заштиту - 169.000 413
130
17 измирење обавеза према деци запослених 443.000 485
Градска управа за привреду-измирење обавеза према деци 70.000 413
130
18 запослених 119.000 485
Градска пореска управа-измирење обавеза према деци 119.000 413
130
Градска управа за опште и заједничке послове-измирење 574.000 413
130
20 обавеза према деци запослених 1.169.000 485
Градска управа за инвестиције-измирење обавеза према деци 105.000 413
130
Градска управа за ванпривредне делатности-измирење 112.000 413
130
22 обавеза према деци запослених 217.000 485
Градскo правобранилаштво града Крагујевца-измирење 49.000 413
130
23 обавеза према деци запослених 98.000 485
Градска управа за послове Градоначелника и Градског већа-
1.175.000 130 414
24 недостајућа средства за исплату отпремнина
УКУПНО 41.401.000
У складу са чланом 61. Закона о буџетском систему ("Службени гласник РС" број
54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13, 108/13, 142/14, 68/15-др. Закони,
103/15, 99/16, 113/17 и 95/18) и чланова 29. и 30. Одлуке о буџету града Крагујевца за
2018. годину ("Службени лист града Крагујевца " број 34/17, 7/18 и 28/18) у текућу
резерву буџета града Крагујевца у периоду 1.1 - 31.12.2018. године пренета су
средства у укупном износу од 199.591.030 динара.
ИЗВЕШТАЈ О КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВА ИЗ СТАЛНЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ У 2018. ГОДИНИ
Стална буџетска резерва коришћена је за финансирање расхода на име учешћа

у отклањању последица ванредних околности, као што су пожар, снежни наноси,
клизишта, поплава, олујни ветар, суша и друге елементарне непогоде и ванредни
догађаји који су могли да угрозе живот и здравље људи или да проузрокују штету већих
размера.
На основу члана 70. Закона о буџетском систему («Службени гласник РС», бр.
54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр. 108/13, 142/14, 68/15-др. Закон,
103/15 99/16, 113/17 и 95/18), члана 31. и члана 9. Одлуке о буџету града Крагујевца за
2018. годину («Службени лист града Крагујевца» број 34/17, 7/18 и 28/18), урађено је 9
решењa о употреби средстава сталне буџетске резерве у укупном износу од 6.570.053
динара.
ПРЕГЛЕД УТРОШЕНИХ СРЕДСТАВА СТАЛНЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ У ПЕРИОДУ 1.1-31.12.2018. ГОДИНЕ

у динарима
Ред. Датум Број Назив примаоца Елементарна непогода Износ
број решења
1 2 3 4 5 6
Васовић Саша олујни ветар 6.465
1 8.2.2018. 400-266/18-II Милутиновић Мирољуб слегање тла 41.268
Живанић Лазар пси луталице 18.000
Николић Слободан пожар 200.000
Миљковић Софија пожар 75.000
Павловић Милашко пожар 53.700
Костић Бранислав пожар 9.000
Стевановић Биљана подземне воде и слегање тла 45.330
2 18.4.2018. 400-625/18-II
Чаушевић Саша слегање тла 39.696
Марковић Марина подземне воде 10.320
Јовановић Радослав пси луталице 18.360
Радосављевић Ђорђевић
пси луталице 8.400
Зорица
Стојановић Драгиша клизиште 200.000
изливање кишне и фекалне
Милорадовић Драган 29.100
канализације
изливање кишне и фекалне
Радивојевић Милан 26.400
канализације
разбијање зида у циљу
Јевтић Милица 11.340
3 17.5.2018. 400-792/18-II спасавања лица
Васиљевић Борислав пожар 69.000
Паунић Драган пожар 22.500
Танасковић Илија слегање тла 49.590
Савић Родољуб клизиште 36.360
Матковић Верица прокишњавање 3.168
Гавриловић Немања подводне воде и слегање тла 42.930
Вуловић Душан клизиште 49.800
4 19.6.2018. 400-934 /18-II Јевтић Драган пожар 200.000
Радовић Биљана поплава 30.180
Ђокић Драгољуб пси луталице 16.350
18 физичких лица по
5 01.08.2018 400- 1148/18-II Одлуци Градског већа број ублажавање и санирање штете 602.291
400-1131/18-V
7 физичких лица по Одлуци
6 05.09.2018 400- 1301 /18-II Градског већа број 400- ублажавање и санирање штете 298.368
1277/18-V
101 физичкo лицe по
7 05.09.2018 400- 1302/18-II Одлуци Градског већа број ублажавање и санирање штете 3.452.052
400-1276/18-V
19 физичких лица по
8 18.10.2018 400- 1482/18-II Одлуци Градског већа број ублажавање и санирање штете 688.590
400-1430/18-V
5 физичких лица по Одлуци
9 4.12.2018 400- 1634/18-II Градског већа број 400- ублажавање и санирање штете 216.495
1616/18-V
Укупно 6.570.053
Прилог 4 - РЕШЕЊЕ И ЗАКЉУЧАК О СПРОВОЂЕЊУ РЕВИЗИЈЕ ДРЖАВНЕ

РЕВИЗОРСКЕ ИНСТИТУЦИЈE
Скупштина града Крагујевца, на основу члана 35. став 7. Закона о планирању и

изградњи (''Службени гласник Републике Србије'', број 72/09, 81/09 – испr., 64/10 -
одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 - одлука УС, 50/13 - одлука УС, 98/13 - одлука УС,
132/14, 145/14, 83/18, 31/19 i 37/19-др. закон), Одлуке о изради Плана детаљне
регулације за изградњу далековода 35 kV од ТС 35/10 kV КГ 010 „Кнић“ до ТС110/35/10
kV, КГ 0024 „Страгари“ преко ТС 35/10 kV, КГ 023”Баре“ на територији града Крагујевца
број:350-191/18-I, коју је донела Скупштина града Крагујевца, дана 23.02.2018.године
(„Службени лист града Крагујевца“, број 04/18) и члана 40. тачка 20. Статута града
Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'' број 8/19), на седници одржаној дана
28.06.2019. године, донела је
План детаљне регулације за изградњу далековода 35 kV

од ТС 35/10 kV КГ 010 „Кнић“ до ТС110/35/10 kV, КГ 0024 „Страгари“
преко ТС 35/10 kV, КГ 023”Баре“ на територији града Крагујевца
1. ОПШТИ ДЕО ПЛАНА
1.1. ПРАВНИ И ПЛАНСКИ ОСНОВ

Правни основ за израду Плана је:
- Закон о планирању и изградњи ("Сл. гласник Републике Србије" бр. 72/2009, 81/2009-
исправка, 64/2010-одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-одлука УС, 50/2013-одлука
УС, 54/2013-одлука УС, 98/2013-одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018 и 31/2019),
- Правилник о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и
урбанистичког планирања ("Сл. гласник Републике Србије" бр. 32/2019),
- Закон о енергетици ("Сл. гласник Републике Србије" бр. 145/2014) и сви законски и
подзаконски акти, који се односе на садржај Плана.
Плански основ за израду Плана је:

- Просторни план града Крагујевца ("Службени лист града Крагујевца" број 32/2009).
- План генералне регулације насеља Страгари, који је у фази усвајања.
Одлуку о приступању изради Плана детаљне регулације за изградњу далековода

35 kV од ТС 35/10 kV КГ 010 „Кнић“ до ТС110/35/10 kV, КГ 0024 „Страгари“ преко ТС
35/10 kV, КГ 023”Баре“ на територији града Крагујевца (у даљем тексту План), број:
350-191/18-I, донела је Скупштина града Крагујевца, дана 23.02.2018. године.
Саставни део Oдлуке је и Одлука о неприступању изради стратешке процене утицаја
Плана детаљне регулације на животну средину бр. XVIII-350-94/18 од 23.02.2018
године.
1.2. ОПИС ГРАНИЦЕ ПЛАНА

Траса далековода 35 kV од ТС 35/10 kV, КГ 010 „Кнић“ до ТС 110/35/10 kV, КГ 0024
„Страгари“ преко ТС 35/10 kV, бр.КГ 023”Баре“ простире се на територији града
Крагујевца и општине Кнић. Укупна дужина далековода је цца 28,00 km.
На територији града Крагујевца површина обухвата плана је цца 44,21.41 ha, а дужина
далековода је 12,60 km. Обухват плана на територији града Крагујевца је од
ТС110/35/10 kV, КГ 0024 „Страгари“, до границе са општином Кнић. Далековод даље
наставља до трафостанице ТС КГ 010 „Кнић“ преко ТС КГ 023 „Баре“, на територији
општине Кнић.
Граница обухвата плана дефинише се ширином заштитног појаса далековода, који за

овај напонски ниво износи 2 х 15,00 m обострано, мерено од крајњих проводника
далековода. Обзиром на врсту примењених стубова, граница обухвата плана је
коридор ширине 2 х 17,50m са обе стране осовине далековода, која је дефинисана
осовинским тачкама угаоних стубова означених бројевима 1-13. Траса далековода је

преузета из идејног решења пројектне организације „ELEM&ELGO doo“ из Београда.
На територији града Крагујевца план обухвата целе и делове катастарских парцела пет
катастарских општина: Страгари, Котража, Угљаревац, Рамаћа и Добрача.
Опис границе плана почиње на северу од стуба УС01 на парцели бр. 869/30 КО
Котража одакле иде на југозапад до стуба УС02 где скреће на југ до стуба УС03 одакле
скреће на југоисток до стуба УС06 где скреће на југ све до границе града Крагујевца и
општине Кнић на правцу између стубова бр. УС12 и УС13.
Попис катастарских парцела у граници обухвата Плана (целе или делови парцела) које
чине заштитни и извођачки појас далековода, по катастарским општинама, као и целе
катастарске парцеле у грађевинском подручју, дат je у поглављу 2.4. Површине јавне
намене.
Графички прилог бр. 1 - Катастарско топографски план са границом обухвата, Р=
1:2500
1.3. ПОСТОЈЕЋА ПЛАНСКА ДОКУМЕНТАЦИЈА
Просторни план града Крагујевца ("Службени лист града Крагујевца" број 32/2009) је
плански основ за израду Плана и смернице ће бити уграђене у предметни план.
Према Просторном плану града Крагујевца траса далековода, између ТС Страгари и

границе са општином Кнић, прелази преко следећих намена: шуме, пољопривредно
земљиште, делови грађевинског подручја а укршта се са општинским путевима.
Основ за израду плана детаљне регулације садржан је у одељку IV.1. "Oпшта правила
за спровођење просторног плана" где се предвиђа разрада плановима детаљне
регулације у свим зонама у којима се за то укаже потреба.
Документациона основа - Графички прилог бр.3.1 - Извод из Просторног плана града
Крагујевца – намена простора-реферална карта бр.1.; Р= 1: 25000
1.4. УСЛОВИ НАДЛЕЖНИХ ИНСТИТУЦИЈА

У току израде Плана затражени су и прибављени услови од надлежних органа,
организација и јавних предузећа, који су саставни део документационе основе Плана:
Услови надлежних органа
и институција за израду Плана
1. Министарство унутрашњих послова 09/16/2/1 бр.217-4235/18-2 од
Сектор за ванредне ситуације 04.04.2018
Управа за превентивну заштиту 2028. од 29.06.2018
ул. Кнеза Милоша 101.; 11000 Београд
телефон: +381 11 306 2000; email: svs@mup.gov.rs
2. Директорат цивилног ваздухопловства 4/3-09-0042/2018-0002 oд
Р.Србије 29.03.2018
Ул. Скадарска 23; 11 000 Београд 965. од 30.03.2018
телефон: +381 11 292 71 73; email:
dgca@sad.gov.rs
3. ЈП Емисиона техника и везе 1466/18-1 од 14.03.2018
ул. Кнеза Вишеслава 88, 11000 Београд 807. од 19.03.2018
телефон: +381 11 3693 251; факс: +381 11
3693 260
email: office@etv.rs
4. АД Електромрежа Србије 130-00-UTD-003-211/2018-002
ул. Кнеза Милоша 11, 11000 Београд од 13.04.2018
телефон: 011/3330-700, 3241 001 1157. од 18.04.2018
факс: + 381 11 32 39 908; + 381 11 32 39 408
email: kabinet@ems.rs
5. Завод за заштиту природе Србије 020-625/3 од 24.04.2018
Ул. Др Ивана Рибара 91. 1280. од 27.04.2018
11070 Нови Београд
Телефон: 011 209 3801;Факс: 011 209 3867
e-mail: beograd@zzps.rs
6. РДУ Радио Телевизија Србије 13260 од 28.03.2018
Сертификационо тело РТС-развој и 966. од 30.03.2018
сертификација
Ул.Таковска 10., 11000 Београд
Телефон: 011 2543 761; 011 3558 443;
Е-mail: razvoj_sertifikacija@rts.rs
7. Републички хидрометеоролошки завод 922-3-15/2018 од 12.03. 2018
Ул.Кнеза Вишеслава 66.; 11000 Београд 763. од 15.03.2018
8. ЈП „СРБИЈАГАС“, Нови Сад 07-07/5667 од 28.03.2018
ул. Аутопут 11, 11000 Београд 994 од 02.04.2018
телефон: + 381 11 3539 291
9. 95903/3-2018 од 13.03.2018
"ТЕЛЕКОМ СРБИЈА" АД
739. од 13.03.2018
Регија Крагујевац, Извршна јединица
Крагујевац
Служба за планирање и развој
Ул.Краља Петра I бр.28, 34000 Крагујевац
Телефон: 034/333-455, 330-182; E-mail:
aleksandarse@telekom.rs
10. ЈП "ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА СРБИЈЕ" 68960/2/3-2018 од 25.06.2018
"ЕПС Дистрибуција" дооОгранак 2027. од 29.06.2018
"Електрошумадија"
Ул.Слободе бр.7, 34000 Крагујевац
Телефон: 034/370-082, 307-215
E-mail: direktor@edcentar.com
11. Теленор /
ул. Омладинских бригаде 90.; 11070 Нови
Београд
Телефон: 063 9000
12. ЈКП КОМУНАЛАЦ; 34 240 Кнић 105-01/2018 од 09.03.2018
Телефон/Факс: +381 34 510 116; +381 34 510 730. од 13.03.2018
974;
e.mail: office@komunalacknic.rs
13. Општинска управа општине Кнић 351-2032-3/2018-09 од
Канцеларија за инвестиције 20.09.2018
2929. од 21.09.2018
14. Општинска управа општине Кнић 350-1417/2018-02 од
Одељење за имовинско - правне 14.08.2018
стамбено-комуналне послове, 2921. од 21.09.2018
урбанизам и грађевинарство, Кнић
Телефон: 034/510-491; E-mail:
urbanizam@knic.rs
15. ГРАД КРАГУЈЕВАЦ Нема посебних услова
Градска управа за просторно планирање,
урбанизам, изградњу и заштиту животне
средине
Одељење за просторно планирање и заштиту
животне средине
Трг Слободе бр.3, 34000 Крагујевац
Телефон: 034/306-229; еmail:
tspasenic@kg.org.rs
16. Завод за заштиту споменика културе 780-02/1 од 22.10.2018
Крагујевац; 327535/1 од 09.11.2018
ул. Крагујевачког октобра 184.34 000 II-3523 од 13.11.2018
Телефон: +381 34 333 469;

e-mail: zavod@kulturnonasledje.com
ЈП"Србијашуме" Београд;Шумско 542 од 27.03.2018
газдинство „Крагујевац“; Косовска 13, 960. од 29.03.2018
17. Крагујевац
Tелефон: 034/381-424,034/381-423;
E-mail: sgkragujevac@srbijasume.rs
18. ЈКП Водовод и канализација, 43321/1 од 09.03.2018
Ул. Александра I Карађорђевића 48, 824. од 20.03.2018
Tелефон: 034/331-395, 034/335-745
E-mail: jkpuslovi.saglasnosti@gmail.com
19. ЈП „Путеви“, Ул. Николе Пашића 6, /
Tелефон: 034/334-864
ЈП Путеви Србије 953-19161/18-1 од 09.10.2018
20. СЕКТОР ЗА СТРАТЕГИЈУ, ПРОЈЕКТОВАЊЕ II-3169. од 12.10.2018
И РАЗВОЈ
Тел/Факс: 011/3040-692;
E-mail: ljiljana.radoicic@putevi-srbije.rs
1.5. ОЦЕНА РАСПОЛОЖИВИХ ПОДЛОГА

План детаљне регулације рађен је на дигиталном катастарском плану достављеном од
стране инвеститора за делове катастарских општина Страгари, Котража, Угљаревац,
Рамаћа и Добрача са снимљеним геодетским ситуацијама и изохипсама из дигиталног
модела терена ортофото плана града Крагујевца.
У информативне сврхе коришћен је ортофото.
1.6. ОПИС ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА, НАЧИН КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА И ОСНОВНА

ОГРАНИЧЕЊА
Природне карактеристике простора
Рељеф и морфологија - Према Карти хипсометрије (ППО Крагујевац) терен планског
обухвата припада висинској зони између 200 и 500 m н.в. Одликује га хетерогеност по
питању структура и нагиба, али се може констатовати да се терен спушта од севера ка
југу (опада надморска висина). Што се тиче нагиба, северни део планиране трасе је
под нагибом од 30 – 35 % (мањи део трасе је под нагибом од 35-60 %), док је јужни део
под нагибом од 10-15 %.
Климатсаке карактерстике - Општину Крагујевац карактерише умерено
континенатална клима, а одликује се хладним зимама и топлим и сувим летима са
честим пљусковитим падавинама локалног карактера. Разлике у рељефу, а пре свега
антропогени утицаји условљавају разлике у микро и мезо клими појединих делова
града.
Планско подручје одликују климатске карактеристике умерено континенталне климе,
које важе на ширем подручју Шумадијског округа (подручје Крагујевца). Ваздушни
притисак износи у просеку 995 hPa, a релативна влажност ваздуха је 71%.
Средња вредност годишње температуре је 12,4°С. Најтоплије је у месецу августу 23,4
°С, а најхладније у месецу јануару, око 1°С.
Средња вредност падавина је 663 mm. Број кишних дана у години је у просеку 129, а
број дана под снежним покривачем је 43.
Хидрологија - Предметно подручје са трасом далековода припада делом сливном
подручје Јасенице и делом сливном подручју реке Лепенице. Најзначајнији водотоци су
река Клисура (слив Јасенице) и река Угљешница (слив Лепенице). Остали мањи
водотоци су леве и десне притоке поменутих река. Траса предметног далековода
пролази делом кроз сливно подручје акумулације Дрезге, у горњем току реке
Угљешнице.
Минералне сировине - Досадашња истраживања лежишта неметаличних сировина на

ширем подручју Општине показала су да постоје резерве углавном грађевинског
камена и украсног камена. У непосредној околини трасе налазе се налазиште азбеста
у оквиру серпентинског масива (Страгари), и у ширем окружењу дуж трасе као и
подручје јаловишта које је настало у току ескплоатационог периода.
Инжењерско-геолошки услови изградње објеката

Терен предметног обухвата изграђен је од невезаних и везаних квартарних
седимената и речних наноса:
Падински наноси
Прашинасто песковите глине, пескови и дробина, делувијална
Делувијални наноси су променљиве дубине, са дебљим слојевима које су присутни у
грађи стена које се подложне распадању. То је претежно хетероген материјал
предсављен углавном глиновито песковитом фракцијом. Дебљина наслага варира од
1-3 метра. Материјал је променљиве порозности и неравномерне водопропусности и
оцедности. У условима јачег расквашивања, везане су појаве клизања, где делувијална
зона клизи преко стенске масе. Присутна је и линијска ерозија, са усецањем јаруга
углавном до основне стене.
Делувијални седименти се користе као локални грађевински материјал.
Флувијални наноси
Шљункови, пескови, подређено прашинасто песковите глине и муљеви алувијални
Алувијални наноси су променљиве гранулације, претежно добро сложени и збијени. Са
дубином крупноћа материјала се повећава, тако да идући од површине песковито
прашинасте глине, а у подини су најчешће шљунковити и шљунковито песковити
материјали. У песковитој маси нижих алувиона местимично се јављају прослојци и
сочива глина и муљева.
У шљунковито песковитој средини формирана је збијена слободна издан. Дубина до
нивоа подземне воде је променљива, најчешће 1-5м, а условљена је водостајима река.
Шире алувијалне равни које су изван утицаја речних токова и са дубљим подземним
водама, претежно су повољних инжењерскогеолошких карактеристика. Уз
нерегулисана речна корита изражени су процеси флувијалне ерозије и то у виду
подлокавања, обрушавања обала, као и одношења и наношења новог материјала.
Такође су у нижим алувијалним равнима изражени процеси плављења подземним и
површинским водама. Из алувијалних наноса експлоатишу се шљункови и пескови, као
добар грађевински материјал.
Део предметног обухвата дуж трасе је изграђен од невезаних, везаних неокамењених и
слабо окамењених седимената неогених басена:
Класични и кластично – глиновити седименти

Пескови, глине, лапори, лапорци, пешчари, конгломерати, подређено кречњаци и
угљеви, неогени
Овај стенски комплекс је веома хетерогеног састава. Код ових стена је јасно изражена
стратификација. Лапорци су танкоплочасти до листасти, углавном стратификовани, док
су кречњаци слабије услојени и то углавном до средњих плоча. Ове стене су трошне, у
површинској зони знатно распаднуте са стварањем распадине глиновито-песковитог и
шљунковитог састава.
Обзиром на хетерогеност литолошког састава, глине су у горњој зони изразито јаче
измењене и средње стишљиве, док је у дебљој зони слабо стишљива средина.
Пескови су променљиве збијености, а најчешће су добро збијени. Везане слабо
окамењене стене су променљиве чврстоће и постојаности.
Хидрогеолошки овај стенски комплекс је врло сложен, а сачињен је од средина
различите водопропусности.
Горња измењена зона овог стенског комплекса захваћена је процесима ерозије.
Селективна ерозија у терену, зависно од присуства различитих врста стенског
комплекса је веома изражена.
Глиновито-песковита маса комплекса захваћена је процесима дубоког клижења. Ређе

је клизањем захваћен читав деградирани стенски комплекс, углавном је клизна зона на
контакту распаднуте зоне и компактне масе глина, пескова и глина.
Комплекси везаних и добро окамењених стена

Седиментне и метаморфне кластичне и ластично – карбонатне стене
Пешчари, лапорци, глинци, алевролити, конгломерати и ређе лапоровити кречњаци
Већи део планског обухвата изграђен је од ове врсте стена. Комплекс је изразито
анизотропан, изграђен од различитих врста стена које су најчешће у ритмичном или
неправилном смењивању најчешће вертикално, а ређе бочно. Стенска маса је
најчешће добро услојена, са плочастим, средње слојевитим, ређе банковитим, а
локално и масивним видом појављивања, тектонски и механички издељена и јако
распаднута у приповршинској зони. Порозност стенске масе је сложена, у просеку
слаба, па је водопропусност мала. Ова стенска маса, захваљујићи дебелој распадини,
јако је подчожна линијској ерозији и денудацији и процесима клижења. Као геолошки
грађевински материјал локално се експлоатишу све врсте стена и то за израду
грубљих насипа. Пешчари су најквалитетније стене, експлоатишу се локално, на
повремено активним мајданима.
Кречњаци и пешчари и конгломерати
Кречњаци су тамно смеђе до тамнно сиве боје, песковити, убрани, издељени
прслинама, скаршћени. Пешчари су тамно смеђе боје, грубозрни, кварцни са
силицијумским везивом. Банци достижу дебљину и до 3м. То су веома чврсте и жилаве
али испуцале стене квазихомогене и пукотинске стене. Комплекси кречњака и пешчара
спада у пропусне стене пукотинске порозности средње транспарентности.
Терен изграђен од ових стена је брдовит и није угрожен процесима клижења и
денудације.
Седиментне и метаморфне стене

Кречњаци
Комплекс представљен масивним и представљен масивним и бречоидним
кречњацима. То су седиментне доброокамењене карбонатне критокристаласте стене.
Од ових стена изграђене су дугачке и испрекидане зоне планинско-брдског дела у
оквиру флишног комплекса.
Масивни кречњаци су светло сиве, руменкасто беле или светло жуте стене. Појављују
се масовно, банковито и у слојевима. То су криптокристаласте стене са великим
садржајем калцијум карбоната,што их чини лако растворљивим од киселих киша. Зато
су у њима створени бројни карстни облици.
Траса предметног обухвата планског обухвата прелази преко подручја умирених
клизишта.
Стање животне средине

Макроеколошка анализа: Северни део планског подручија (трасе далековода) према
изводу из ППО Општине Крагујевац, припада еколошкој зони Рудник – Страгари, док
јужни део пролази кроз сливно подручје акумулације Дрезга.
Еколошка зона Рудник-Страгари, налази се у оквиру јединствене целине планине
Рудник као највеће планине централне зоне Србије. Зона захвата севарозападни део
територије у оквиру комплетне градске општине Страгари. Простор се развија на
терену претежно већег нагиба и надморске висине, од 239 метара у долини Јасенице
која формира лучни алувион на рубном потезу према општини Топола, до 1.113 m на
планини Рудник. Захват се одликује ширим пространством букове шуме коју треба
заштитити од прекомерне експлоатације и отвореним пашњацима на планинским
превојима висине и преко 800 метара, развијајући богато ловно подручје.
Карактеристика захвата је локално сливно подручје, са горњим током Угљешнице и
реком Сребрницом, која се иако кратког тока слива кроз пределе шума и историјских
споменика до улива у Јасеницу на подручју Страгара. На овом простору су мала али
очувана насеља рудничке базе, од којих су карактеристична Рудничка Каменица,
Рамаћа, Маслошево, варошица Страгари са подужном руралном агломерацијом Горњи

Страгари у клисури Благовештењске реке и посебно Љубичевац као јединствена
природна и етнолошка целина која се увлачи у само срце Рудника испод Великог
Штурца, умирући демографски и насељски као белег нашег немара према последњим
траговима природне основе човека.
Посебна особеност подручја су манастири Благовештење Рудничко и Вољавча, са

значајном улогом у српској културној и политичкој историји, као део скупине рудничких
манастира којима још припадају Враћевшница и Никоље у Шаторњи. Наменски центар
еколошке зоне постаје Љубичевац, са допунском природном трасом локалне
саобраћајнице према подручју Каменице, а општа подршка насеље Страгари, са
расположивим простором за изградњу, извориштем термалне воде у Страгарачкој
бањи, примарном инфраструктуром и планском основом која прихвата програмски и
функционални карактер насеља и зоне у целини. Основни проблем у реализацији
новог еколошког концепта захвата је одрживо и економично развијање програма
фабрике у Страгарима, и санација са рекултивацијом основне депоније азбестног
јаловишта на потезу према Котражи, односно новог јаловишта у долини Јасенице. На
југоисточном рубу еколошка зона се делимично преклапа са функционалном зоном
сливног подручја акумулације Дрезга, формирајући посебну функционално-еколошку
зону која подржава и продуктивни карактер подручја.
Сливно подручје планиране акумулације Дрезга, представља подручје великог

еколошког капацитета и потенцијала. Развој и даље коришћење сливног подручја
акумулације Дрезга, могуће је уз следеће услове:
- Коришћење пољопривредног земљишта за примарну пољопривредну производњу

усагласити са условима терена, уз обавезну примену мера заштите од ерозије и
очувања плодности као потенцијала за производњу биолошки вредне хране;
- Начин коришћења пољопривредних површина прилагодити условима терена у
циљу производње биолошки вредне хране;
- Шумски комплекси аутохтоних састојина добијају функцију приоритетне заштите;
- Терени већих нагиба планирани су за пошумљавање аутохтоним врстама у складу
са еколошко-биолошком основом подручја;
- Дозвољени су објекти, површине и комплекси туристичког, излетничког и
рекреативног карактера сагласно процењеном еколошком капацитету подручја, уз
обавезно поштовање мера заштите а на основу процене утицаја на животну средину.
Микроеколошка анализа
Предметни обухват налази се ван градског подручја и обухвата појас трасе далековода
са заштитном зоном. Простор у зони плана је ненасељен (у непосредном окржењу
трасе присутне су зоне становања, ван заштитног појаса далековода) обилује шумском
вегетацијом посебно на вишим котама рељефа (северни део планског подручја), док
остали простор чине пољопривредне површине и местимично грађевинско подручје. У
непосредном окружењу трасе у насељу Страгари налази се јаловиште азбеста. То је
деградиран простор (угрожена животна средина) настао претходном површинском
експлоатациојом азбеста, који захтева санацију и ркултивацију. У непосредној близини
трасе (у заштитној зони далековода и контактној зони) нема осетљивих намена које би
условљавале конфликт за реализацију предметног плана.
Сагледавајући простор у обухвату Плана, може се закључити следеће:
 простор је углавном неизграђен, обрастао природном шумском и ливадском
вегетацијом;
 плански коридор не пресеца важне инфраструктурне (саобраћајне) коридоре на
територији општине Крагујевац, сем локалне собраћајне мреже и оптичких
телекомуникационих каблова,
 предметни обухват пресеца реку Клисуру и реку Угљешницу, као и друге мање
водотокове,
 нису евидентирани објекти и постројења у оквиру обухвата и непосредном

окружењу који својим технолошким поступком могу изазвати негативан утицај на
животну средину или конфликт са предметним планом,
 зоне становања (грађевинско подручје) се налази ван планиране трасе далековода,
 у оквиру предметног објекта и у окружењу нема евидентираних природних ни
културних добара.
Постојећа намена површина

Постојећи начин коришћења земљишта у оквиру обухвата чине површине јавне и
остале намене.
Јавне намене:
- Општински путеви бр. 308 и 309
- Некатегорисани путеви
- Комуналне делатности – комплекс ТС 110/35/10 kV Љубовија,
Остале намене:
- Неизграђено земљиште у оквиру грађевинског подручја
- Радна зона – привређивање, комплекс
- Шуме
- Пољопривредно земљиште
- Водно земљиште
У обухвату плана нема изграђених објеката.
Графички прилог бр.2 - Постојећа намена површина, Р= 1:2500
Постојећа намена површина Површина (hа)

ЈАВНА НАМЕНA 00 hа
26а 89 m2
Општински путеви 00 ha 08a 89 m2
Некатегорисани путеви 00 ha 17a 91 m2
ОСТАЛА НАМЕНА 02 hа
08а 34 m2
Породично становање у насељу Страгари Ван обухвата
Становање на сеоском подручју 00 hа 09a 86 m2
Привређивање 01 hа 79a 27 m2
Неизграђено земљиште 00 hа 19a 21 m2
ВАН ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА 39 hа
77а 04 m2
Пољопривредно земљиште 28 hа 30a 57 m2
Шумско земљиште 13 hа 13a 71 m2
Водно земљиште 00 hа 41a 90 m2
УКУПНО 44 hа 21а 41 m2
Табела 1. Постојећа намена површина
Постојеће уређење зелених површина Уређених јавних зелених површина у

постојећем стању, у оквиру планског обухвата нема.
У северном делу трасе присутна је шумска и жбунаста вегетација. У делу трасе која
иде ка југу (према насељу Угљаревац) вегетацију чини култивисано зеленило
пољопривредних површина (њиве и баште) као и ливаде и пашњаци.
Према подацима ЈП Србијашуме», услови бр. 542, од 27.03.2018. дуж трасе и у

непосредној близини трасе постоје различите површине под природним и вештачки
подигнутим шумама које су у власништву ЈП «Србијашума». Вештачки подигнуте шуме
су шуме црног бора старе од 50-65 година, као и изданачке шуме сладуна и цера.
Остало растње чине шибљаци и тврди лишћари, појединачно жбунасто растиње,

багрем и камењар.
Урбано зеленило је присутно у оквиру других намена (пословање и становање на
сеоском подручју).
Постојеће стање природних добара

На основу Услова о заштити природе Завода за заштиту природе Србије, бр. 020-
625/3, од 24.04.2018. евидентирано је да у оквиру предметног подручја нема
заштићених природних добара, ни природних добара за које је покренут поступак
заштите, утврђених еколошки значајних подручја еколошке мреже Републике Србије.
Постојеће стање објеката културног наслеђа На основу Услова Завода за заштиту

споменика културе Крагујевац, бр.780-02/1 од 22.10.2018 године, на простору Плана
детаљне регулације нема регистрованих археолошких налазишта и споменика културе.
1.7. ЦИЉЕВИ ИЗРАДЕ ПЛАНА

Циљ израде Плана детаљне регулације за изградњу далековода 35 kV од ТС 35/10 kV
КГ 010 „Кнић“ до ТС 110/35/10 kV, КГ 0024 „Страгари“ преко ТС 35/10 kV, КГ 023 ”Баре“
на територији града Крагујевца и општине Кнић је обезбеђење квалитетног и сигурног
снабдевања становника (потрошача) електричном енергијом, утврђивање начина
коришћења земљишта, утврђивање трасе надземног далековода, правила уређења и
грађења, стварање планског основа за издвајање јавног од осталог земљишта
(утврђивање јавног интереса и стварање услова за прибављање земљишта за
потребну електроенергетску инфраструктуру, објекте, стубове, као и утврђивање
режима и услова коришћења земљишта код изградње и одржавања далековода) и
стварање планског основа за издавање информације о локацији и локацијских услова.
Овим планом ће се такође дефинисати начин укрштања са осталим инфраструктурним
системима (општински и некатегорисани путеви, речни токови, електроенергетска
инфраструктура …)
Електроенергетско образложење изградње далековода 35 kV од ТС 35/10 kV КГ
010 „Кнић“ до ТС 110/35/10 kV, КГ 0024 „Страгари“ преко ТС 35/10 kV, КГ 023
”Баре“ - Стање електродистрибутивне инфраструктуре на подручју града Крагујевца
(Добрача, Рамаћа, Угљаревац, Котража и Страгари) и општине Кнић (Кнић, Рашковић,
Драгушица, Опланић, Брњица, Гривац, Љуљаци, Баре) не задовољава потребе
локалног конзума и не обезбеђује сигурност и поузданост у снабдевању електричном
енергијом.
Трафостаница ТС 110/35/10 kV, КГ0024 „Страгари“ је тренутно врло мало
искоришћена, с обзиром на чињеницу да један од највећих потрошача „Страгари“ није
у погону.
Са друге стране трансформаторска станица 35/10 kV, КГ 010 “Кнић” у Книћу не може да
обезбеди задовољавајући квалитет напајања подручја Кнића електричном енергијом,
док се не изгради ТС 35/10 kV, КГ023 “Баре” и далековод 35 kV који ће повезивати нову
трансформаторску станицу у Барама са постојећим трансформаторским станицама у
Страгарима и Книћу.
Њиховом изградњом доћи ће до:
- побољшања сигурности напајања, тј. континуитета напајања постојећих и нових
потрошача;
- побољшања поузданости напајања постојећих и нових потрошача;
- побољшања квалитета напајања ;
- повећане могућности развоја наведеног подручја прикључењем нових потрошача;
- смањење губитка електричне енергије, као и пада напона
- умањење пада напона
2. ПЛАНСКИ ДЕО
2.1. ПЛАНИРАНА НАМЕНА ПОВРШИНА

Планирану намену површина у обухвату плана чине:
1. Јавне и остале намене у коридору далековода на којима се успостављају

посебне зоне, са специфичним правилима уређења и грађења и режимом коришћења.
- Јавне намене -
- Заштитно зеленило
- Саобраћајнице
- Општински путеви
- Некатегорисани путеви
- Остале намене –
- Б.2. Породично становање у зонама средњих густина
- Становање на сеоском подручју
- Површине ван грађевинског подручја -
- Пољопривредно земљиште
- Шумско земљиште
- Водно земљиште
Графички прилог бр.3 - Планирана намена површина, Р= 1:2500
Планирана намена површина Површина (hа)

ЈАВНА НАМЕНA 00 hа
81а 02 m2
Заштитно зеленило 00 hа 16а 14 m2
Регулација саобраћајница 00 hа 15а 73 m2
Општински путеви 00 ha 08a 89 m2
Некатегорисани путеви 00 ha 40a 26 m2
ОСТАЛА НАМЕНА 03 hа
63а 35 m2
Б.1. Вишепородично становање у зонама средњих густина Ван обухвата
Б.2. Породично становање у зонама средњих густина 00 hа 15a 16 m2
Ц.ниске густине становања Ван обухвата
Становање на сеоском подручју 01 hа 68a 92 m2
Радне зоне - привређивање 01 hа 79a 27 m2
ВАН ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА 39 hа
77а 04 m2
Пољопривредно земљиште 28 hа 20a 88 m2
Шумско земљиште 11 hа 17a 26 m2
Водно земљиште 00 hа 38a 90 m2
УКУПНО 44 hа 21а 41 m2
Табела 2. Планирана намена површина
2.2. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

2.2.1. Подела простора плана на посебне зоне
У граници планског обухвата, дуж трасе планираног далековода, не формирају се
посебне целине већ се успостављају следеће посебне зоне/појаси :
1) Простор у коме се утврђују посебна правила коришћења и правила уређења у циљу,
превентивног, техничког обезбеђења инсталације далековода и заштите окружења од
могућих утицаја далековода дефинисан је као ЗАШТИТНИ ПОЈАС. Ширина заштитног
појаса дуж 35kV далековода износи 35,00 m (2x17,50m). Спољне границе заштитног
појаса представљају уједно и границу планског обухвата.
2) У оквиру заштитног појаса, простор непосредно уз далековод у коме се утврђују
посебна правила коришћења и правила уређења за потребе изградње, одржавања и
надзора далековода дефинисан је као ИЗВОЂАЧКИ ПОЈАС. Ширина извођачког
појаса дуж 35kV далековода износи 8,00м (2x4,00м од осе далековода). У оквиру њега
се врши изградња стубова далековода.
Планом нису обухваћене намене ван заштитног појаса далековода, али су на

графичком прилогу бр. 3 - Планирана намена површина, приказане у насељу Страгари
ради сагледавања контактне зоне.
2.2.2. Правила коришћења простора по посебним зонама

Уређење и коришћење простора дуж трасе далековода засновано је на техничким
захтевима (изградње и експлоатације) далековода, условима јавно-комуналних
предузећа, заштити непосредног окружења и, посебно, заштити животне средине.
Правила коришћења простора у коридору далековода одређена су на следећи начин:
Заштитни појас далековода
У заштитном појасу се без промене власништва над обухваћеним непокретностима,
обезбеђује привремена службеност пролаза за време трајања радова и успоставља
трајна обавеза прибављања услова/сагласности од стране предузећа надлежног за
газдовање далеководом код планирања, пројектовања и извођења других
грађевинских радова и пренамену земљишта. Заштитни појас омогућава превентивно,
техничко обезбеђивање функционисања електроенергетског објекта, далековода и
заштиту окружења од могућих утицаја далековода.
Извођачки појас далековода
У оквиру извођачког појаса, обезбеђен је простор за изградњу стубова (према
техничкој документацији), трајна службеност пролаза, за време планирања и
пројектовања, за потребе извођења радова, постављање инсталације далековода,
надзор и одржавање инсталација далековода. Далековод ће се градити у складу са
Законом о планирању и изградњи.
ТС 110/35/10 kV , КГ0024 „Страгари“
У оквиру комплекса је само почетни стуб US01, преко кога се остварује веза са
постојећом трафостаницом.
Зона саобраћајне инфраструктура
Планирани далековод се пружа правцем од Бара ка Страгарима и на две позиције се
укршта са два општинска пута:
Општински пут бр 308 Баре-Рамаћа-Угљаревац
Општински пут бр 309 Кутлово-Угљаревац-Страгари
У оквиру граница плана предметни далековод се укршта са саобраћајницама у насељу
Страгари.
Планирани далековод се не укршта са државним путевима на територији града
Крагујевца.
Б.2. Породично становање у зонама средњих густина
У насељу Страгари, на површинама ове намене нема изграђених објеката у коридору
предметног далековода. Свака изградња се врши у складу са правилима овог плана.
Становање на сеоском подручју
На површинама ове намене, у грађевинском подручју села, нема изграђених објеката у
коридору предметног далековода. Свака изградња се врши у складу са правилима овог
плана.
Радне зоне – привређивање
У насељу Страгари, на површинама ове намене нема изграђених објеката у коридору
предметног далековода. Свака изградња се врши у складу са правилима овог плана.
Зона пољопривредног земљишта
У коридору далековода, пољопривредно земљиште чини површину од 28,20.88 ha што
представља 64% обухвата плана.
Мере заштите пољопривредног земљишта односе се на поштовање одредби Закона о

пољопривредном земљишту („Сл.гланик РС“, бр. 62/26, 65/08-др.закон и 41/09). Овим
Законом се пољопривредно земљиште штити, користи и уређује као природно
богатство и добро од општег интереса и који утврђује да се оно користи за
пољопривредну производњу осим у случајевима који су прописани Законом.
Зона високонапонских водова (извођачки појас)- У овој зони је забрањено засађивање
дрвећа и другог растиња испод или на непрописној удаљености од енергетског објекта
(далековода), а за подизање воћњака и винограда неоходна је сагласност надлежног
предузећа.
У овој зони могу се градити енергетски и други објекти у функцији истих у складу са
плановима развоја енергетског субјекта и техничком документацијом
Пољопривредно земљиште у извођачком појасу далековода ће се користити за
класично ратарство и повртарство, без подизања стакленика и пластеника.
Заштитни појас далековода – Пољопривредно земљиште у заштитном појасу
далековода и даље ће се као такво користити по изградњи далековода за ратарску
производњу (повртарство, воћарство, виноградарство...). И у овој зони је забрањено
засађивање дрвећа и другог растиња испод или на непрописној удаљености од
енергетског објекта (далековода), а за подизање воћњака и винограда, као и заштитних
ограда и мрежа, неоходна је сагласност надлежног електроенергетског предузећа.
Зона шумског земљишта
У коридору далековода, на површини од 11,17.26 ha, тј. 25% обухвата плана, простиру
се шуме.. Сеча шума се врши у у складу са Елаборатом за сечу шуме, Законом о
енергетици, Законом о шумама и пратећим Правилницима.
У овој зони је забрањено засађивање дрвећа и другог растиња испод или на

непрописној удаљености од енергетског објекта (далековода).
Зона водног земљишта
Траса планираног далековода прелази реке Сребрницу са планираним заштитним
зеленим појасом, Угљешницу и Клисуру и више мањих потока. Приликом изградње
далековода водити рачуна да стубови не падну у водопривредно земљиште.
2.3. РЕГУЛАЦИОНО – НИВЕЛАЦИОНИ ЕЛЕМЕНТИ

Регулациони елементи коридора далековода 35 kV
Осовина трасе далековода (подужна оса) одређена је положајем угаоних стубова,
односно теменим тачкама хоризонталних прелома подужне осе далековода.
Планирани регулациони елементи коридора далековода, дефинисани следећим
елементима:
- заштитни појас (ширина) .................... 35 m (2 х 17,50 m)
- извођачки појас (ширина) .....................8 m (2 х 4,00 m)
- дужина далековода ...............................ccа 12 600 m.
Регулациони елементи саобраћајница у насељу Страгари које пресеца траса
далековода преузети су из Плана генералне регулације насеља Страгари (који је у
фази усвајања).
Нивелациони елементи коридора далековода
Због специфичности објекта, детаљна нивелација је предмет пројекта за грађевинску
дозволу, којима ће се дефинисати тип угаоних и носећих стубова и њихова учесталост,
јер искључиво ови елементи одређују пројектовану вертикалну представу ланчанице
проводника. Приликом израде пројектне документације објекат треба прилагодити
постојећем моделу површи.
2.4. ПОВРШИНЕ ЈАВНЕ НАМЕНЕ

Планом детаљне регулације дефинишу се регулациони елементи за одређивање
заштитног и извођачког појаса далековода ради утврђивања јавног интереса.
Површина обухвата плана износи 44,21.41 ha као и површина коридора далековода.
Укупан број планираних угаоно-затезних стубова на траси далековода 35kV од
трафостанице у Страгарима до планиране трафостанице у Барама је 13, од којих се на
територији града Крагујевца налази 12 стубова, 13-и је на територији општине Кнић.

Број и положај носећих стубова одређује кроз Пројектну документацију.
За електроенергетске водове не формира се посебна грађевинска парцела, у складу
са чл.69. став четири, Закона о планирању и изградњи, нити се врши пренамена
земљишта.
Списак делова и целих катастарских парцела у обухвату ПДР-а за изградњу

далековода 35 kV je:
КО Страгари: 1941, 3203/1, 84/13, 84/8, 88/33, 88/34, 88/2, 88/17, 89/2, 90/1, 90/2, 91/2,
93/50, 93/9, 93/43, 93/10, 93/15, 93/42, 93/2, 93/3, 93/4, 93/5, 93/6, 93/7, 93/8
КО Котража: 869/30, 869/97, 869/98, 869/99, 869/100, 869/101, 869/102, 869/103, 869/104,
869/105, 869/106, 869/107, 869/57, 869/58, 869/59, 1918/11, 869/109, 869/29, 869/28,
869/39, 869/26, 869/25, 869/24, 869/40, 869/41, 869/23, 869/22, 869/60, 869/61, 869/62,
869/63, 869/64, 869/65, 869/66, 869/67, 869/68, 869/69, 869/70, 869/71, 869/72, 869/73,
869/74, 869/75, 869/76, 869/77, 869/78, 869/21, 869/20, 869/19, 869/18, 869/17, 869/16,
869/15, 869/14, 869/13, 869/12, 869/11, 869/10, 869/9, 869/8, 869/7, 869/6, 869/5, 869/4,
869/3, 869/2, 869/42, 869/79, 869/1, 869/80, 869/81, 869/43, 877/7, 877/8, 877/9, 878, 1010,
1012/1, 1012/2, 1013/1, 1009/2, 1009/1, 1016/3, 1018/1, 1018/3, 1021/1, 1021/3, 1028/1,
1028/2, 1026/1, 1026/2, 1274/2, 1274/3, 1277/1, 1277/2, 1277/3, 1278, 1280, 1282, 1261/2,
1287, 1288/2, 1288/1, 1289/1, 1299/1, 1300/2, 1301, 1300/1, 1299/2, 1307, 1308/1, 1309,
1310, 1311, 1314, 1315, 1899, 1912, 1316/1, 1316/2, 1316/3, 1313/1, 1771/1, 1771/2, 1772,
1773, 1774/2, 1776, 1775, 1777, 1778, 1534, 1784, 1787/2, 1787/1, 1611, 1908, 1790/2,
1791/1, 1792/1, 1792/2, 1619/1, 1619/2, 1794, 1795, 1796, 1801, 1802, 1866, 1867, 1915,
1876, 1877, 1878/1, 1933
КО Угљаревац: 55, 63, 64, 65, 66, 67, 85/2, 82, 83, 84/2, 45/1, 294, 296, 839, 276/2, 838,
302, 304, 305, 323, 321, 322, 308, 312/1, 312/2, 314/1, 315/1, 382, 383/1, 384/1, 384/3,
386/1, 386/3, 387/1, 387/2, 384/2, 387/3, 401, 402, 405, 406, 416, 435, 436, 437/1, 433, 434,
415, 432, 431, 420, 424, 425, 426, 582/1, 582/2, 583/1, 583/2, 580, 581, 589, 591, 579/1,
488/1, 488/2, 497, 487, 489/1, 490/1, 490/2, 491, 492, 495, 496, 498, 499, 500/1, 500/2,
500/3, 506/1, 509, 510/1, 511/1, 519, 521, 522, 526, 527/2, 527/1, 836
КО Рамаћа: 1054/3, 1054/5, 1054/4, 1258, 1259, 1260, 1261/3, 1261/4, 1261/5, 1261/8,
1261/6, 1261/7, 1273/1, 1252, 1251, 1222/1, 1243, 1747, 1228/2, 1228/1, 1223/2, 1741,
1372, 1373, 1375, 1376, 1377/2, 1385, 1384, 1383, 1382, 1381, 1380, 1379/1, 2092, 1734/3,
1734/2, 1735, 1734/1, 1731, 1724, 1725, 1727, 1729, 1726, 1778, 1779, 1780, 1776, 1777/1,
1777/2, 2083/2, 2083/4, 2084, 2488/1, 2491, 2490, 2489, 2483, 2494, 2495, 2497, 2496,
2648/1, 2092, 2632/1, 2647, 2644, 2642, 2643, 2625, 2626, 2627, 2620, 2617, 2616, 2593/1,
2593/2, 2594, 2595, 2587, 2588, 3211/2, 3141, 3142, 3143, 3144, 3177, 3178, 3179, 3180,
3181/1, 3132/2, 3131/2, 3130/3, 3130/2, 3176, 3202, 3413, 3500, 3414, 3417/1, 3417/2,
3418, 3419, 3412/1, 3410, 3408, 3407, 3412/2, 3411, 3409, 3420, 3282/2, 3282/1, 1904,
3458, 3284, 3206, 3285, 3288, 3289, 3287/1, 3297/2, 3290, 3291, 3295, 3294, 3296, 3302/1,
3302/2, 3302/3, 3303, 3311, 3313, 3314, 3315, 3316, 3332, 3333, 3334, 3335/1
КО Добрача: 1343/2, 1151, 1152, 1153, 1154/2, 1154/1, 1155, 1156, 1179, 1178, 1181/1,
1181/2, 1169, 1170/1, 1172/2, 1172/1, 1171/2, 1171/1, 2175, 2176, 2178, 2179, 2180, 2181,
2182, 2183, 2184/1, 2198/4, 2198/2, 2198/3, 2199/4, 2200, 2201, 2202, 2203
У случају неслагања графичког прилога и датог списка парцела, меродаван је

графички прилог.
Имовинско правни односи решавају се у складу са Законом о планирању и изградњи и
Законом о експропријацији.
Површине на којима се утврђује јавни интерес одређују се на основу графичког
прилога бр.4. План регулације, нивелације и грађевинских линија, у размери 1:2500,
графичких и аналитичко-геодетских елемената за обележавање заштитног и

извођачког појаса далековода.
Положај угаоних стубова дефинисан је осовинским тачкама означеним бројевима од 1-

12, а у оквиру извођачког појаса који је одређен планом детаљне регулације. Број и
положај носећих стубова далековода одредиће се пројектом за грађевинску дозволу,
такође у оквиру извођачког појаса.
Грађевинске линије
Грађевинске линије за изградњу објеката представља линија заштитног појаса
далековода. У насељу Страгари приказане су грађевинске линије на контактним
површинамана иако нису у обухвату плана што је приказано на графичком прилогу
бр.4. План регулације, нивелације и грађевинских линија, у размери 1:2500.
2.5. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

2.5.1. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ДАЛЕКОВОДА 35kV од ТС 35/10 kV КГ 010 „Кнић“ до КГ
0024 „Страгари“ преко ТС 35/10 kV, КГ 023”Баре“
-Назив далековода: - ДВ 35kV од ТС 35/10 kV КГ 010 „Кнић“ до КГ 0024

„Страгари“ преко ТС 35/10 kV, КГ 023”Баре“
Називни напон: - 35 kV
-Проводници: - АL/Čе 95/15 mm2
-Заштитно уже: -Изводи се целом дужином једно, OPGW уже са 48
мономодних оптичких влакана (24 у складу са стандардом
ИТУ-Т-Г.652 и 24 у складу са стандардом ИТУ-Т-655), у
складу са стандардом IEC 60749-4-1/99 и осталим
меродавним IEC стандардима. Материјал носећег дела је
AA/ACC (легура / Alumoweld). Заштита оптичког влакна је
челична и алуминијумска цевчица.
-Стубови: -Двосистемски, челично-решеткасти, са врхом за једно
заштитно уже.
-Изолатори: - Силиконски изолатори са специфичном дужином пузне
стазе од 16mm/кV.
-Додатно оптерећење: - Додатно оптерећење услед иња, леда и снега узети према
подацима РХМЗ и користећи искуства са постојећих
далековода ( daN/m).
-Притисак ветра: - Према подацима и мишљењу РХМЗ о климатским
условима,
користећи искуства са постојећих далековода у близини
(60daN/m2).
-Дужина трасе далековода: ≈ 12,60 km.
Положај угаоно-затезних стубова преузет је са ситуације трасе далековода из идејног

пројекта далековода. Положај и број носећих стубова одређује се Пројектом за
грађевинску дозволу.
Грађевинска линија до које је дозвољено грађење/постављање темеља угаоно-
затезних и носећих стубова далековода поклапа се границом извођачког појаса.
Земљиште на коме се предвиђа изградња стубова сматра се грађевинским
земљиштем.
Темељи стубова су, армирано бетонски, разчлањени или блок темељи, у складу са
одабраним типом стуба, условима на терену, техничким препорукама ЕД Србије и
препорукама произвођача стубова.
Уземљење се изводи на сваком стубу према Правилнику о техничким нормативима
за уземљење електроенергетских постојења називног напона изнад 1000 V ("Службени
лист СФРЈ", број 61/96) и препорукама ЕД Србије тако да обезбеђује поуздану
заштиту од удара грома и повратног прескока на проводнике или заштитно уже.
Висина сваког стуба се одређује Пројектом, према техничким захтевима у вези
обезбеђења сигурносних висина и сигурносних удаљености проводника далековода.
Код укрштања са другим инфраструктурним објектима сигурносни захтеви се
додатно обезбеђују поштовањем одговарајућих Закона и Правилника.
Мере заштите од вибрација, земљоспоја и индуктивног утицаја на друге објекте
одређују се у складу са одговарајућим Правилником, другим техничким прописима и
нормативима.
За далеководе се обезбеђује заштитна зона (коридор) чија ширина је зависна од
напонског нивоа и техничког решења далековода.
Заштитни појас за надземне електроенергетске водове, са обе стране вода од крајњег
фазног проводника, има следеће ширине:
1) за напонски ниво 1 kV do 35 kV:
- за голе проводнике 10 метара, кроз шумско подручје 3 метра;
- за слабо изоловане проводнике 4 метра, кроз шумско подручје 3 метра;
- за самоносеће кабловске снопове 1 метар;
2) за напонски ниво 35 kV, 15 метара;
У заштитном појасу, испод, изнад или поред електроенергетских објеката,
супротно закону, техничким и другим прописима не могу се градити објекти, изводити
други радови, нити засађивати дрвеће и друго растиње.
Оператор преносног, односно дистрибутивног система надлежан за енергетски
објекат, дужан је да о свом трошку редовно уклања дрвеће или гране и друго растиње
које угрожава рад енергетског објекта.
Власници и носиоци других права на непокретностима које се налазе у
заштитном појасу, испод, изнад или поред енергетског објекта не могу предузимати
радове или друге радње којима се онемогућава или угрожава рад енергетског објекта
без претходне сагласности енергетског субјекта који је власник, односно корисник
енергетског објекта.
На деловима парцела захваћених коридорима високог напона који се налазе
ван самога коридора и зоне техничких ограничења према претходном, могу се и
усаглашавати постојећи и градити нови објекти према општим правилима грађења за
објекте ових зона и условима парцеле.
ПРАВИЛА ЗА ПРИБЛИЖАВАЊЕ И УКРШТАЊЕ ДАЛЕКОВОДА СА ДРУГОМ

ИНФРАСТРУКТУРОМ
Предметни далековод се укршта са објектима постојеће инфраструктуре
(саобраћајнице, вoдотоци...). Укрштања и приближавања далековода са објектима
инфраструктуре обезбеђују се у складу са Правилником о техничким нормативима за
изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1kV до 400kV(Сл.
лист СФРЈ бр. 65/88 и 18/92) и Елаборатом укрштања и утицаја на објекте применом
већег степена сигурности од прописима дефинисаних минималних услова.
Мере заштите од земљоспоја и индуктивног утицаја на друге објекте одређује се,
посебним пројектом према Правилнику о техничким нормативима за заштиту
електроенергетских постројења од пренапона (Сл.лист СФРЈ бр.7/71 и 44/76) и другим
техничким прописима, нормама и препорукама. Прибављене су сагласности на трасу
и услови за укрштање од надлежних организација, предузећа и њихових служби.
Услови приближавања и укрштања са саобраћајном инфраструктуром

Укрштања и приближавања далековода саобраћајној инфраструктури обезбеђује се у
складу са Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних
електроенергетских водова називног напона од 1KV до 400KV(Сл. лист СФРЈ бр. 65/88
и 18/92) и правилима Заштите јавних путева дефинисаних Законом о јавним путевима
(«Сл. гласник РС» број 101/05,123/05,123/07,101/11,93/12 и 104/13.).
Планирани далековод се укршта са два општинска пута:
Општински пут бр 308 Баре-Рамаћа-Угљаревац
Општински пут бр 309 Кутлово-Угљаревац-Страгари
У оквиру граница плана предметни далековод се укршта са саобраћајницама у насељу
Страгари.
Осовинско укрштање са општинским путем бр.308 је под углом од цца 300 , док је
укрштање са општинским путем бр.309 је под углом од цца 480 што је у складу са
Правилником.
Осовинско укрштање далековода и саобраћајница у насељу Страгари је под угловима
већим од 300.
У зони укрштања сигурносна висина проводника од горње ивице нивелете коловоза је
минимум 7,0м, при најнеповољнијим температурним условима.
Изолација проводника мора бити електрично и механички појачана.
Дозвољено растојање (сигурносна удаљеност) далеководних стубова од ивице путног
земљишта за регионалне, локалне и путеве за индустријске објекте 10 м (изузетно 5
м). Ова удаљеност може бити мања само уз претходну сагласност предузећа
надлежног за предметну деоницу пута.
За сваки прелаз далековода преко јавног пута потребно је уз Пројекат урадити и
посебан Eлаборат укрштања, на који се обезбеђује сагласност надлежног предузећа.
Почетак радова се правовремено пријављује, предузећу надлежном за предметну
деоницу саобраћајнице ради регулисања саобраћаја у току радова.
У зони укрштања сигурносна висина проводника од горње ивице нивелете коловоза је
минимум 7,0м, при најнеповољнијим температурним условима. Изолација проводника
мора бити електрично и механички појачана.
Дозвољено растојање (сигурносна удаљеност) далеководних стубова од ивице путног
земљишта за регионалне, локалне и путеве за индустријске објекте 10 m (изузетно 5
m). Ова удаљеност може бити мања само уз претходну сагласност предузећа
надлежног за предметну деоницу пута.
Услови у односу на ваздушни саобраћај

Према условима Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије пр.бр. 6/3-
09-0/92/2017-0002 oд 01.12.2017 у обухвату плана не налазе се објекти од значаја за
одвијање цивилног ваздушног саобраћаја тако да Директорат нема посебних услова.
Услови укрштања са водопривреднoм инфраструктуром

Дуж трасе планираног далековода, сем у Страгарима, не постоје инсталације водовода
и канализације. У Страгарима, поред ТС КГ0024 ”Страгари” налази се постојеће
постројење за пречишћавање отпадних вода. Поред трасе далековода, односно стуба
УС04, налази се постојећи фабрички резервоар запремине 2x1000 m3.
Траса планираног далековода прелази реке Сребрницу, Угљешницу и Клисуру и више
мањих потока. Приликом изградње далековода водити рачуна да стубови не падну у
водопривредно земљиште.
Укрштања далековода са водотоком је назначено на графичком прилогу.
Приближавања и укрштања далековода са водотоком решава се у складу са
Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских
водова називног напона од 1kV до 400kV(Сл. лист СФРЈ бр. 65/88 и 18/92) и
условима надлежног водопривредног предузећа.
За прелазе далековода преко водотока потребно је у склопу Пројекта далековода
урадити и посебан елаборат укрштања, на који је обавезно прибављање
водопривредне сагласности надлежног предузећа.
Услови укрштања са електроенергетском и ТТ мрежом

У захвату плана не налазе се евидентирани електроенергетски и телекомуникациони.
Прелази (укрштања) и приближавања далековода другим неевидентираним водовима

решавају се у складу са Правилником и условима надлежних предузећа.
За свако укрштање, приближавање и паралелно вођење далековода са
електроенергетским и телекомуникационим инсталацијама потребно је у склопу
Пројекта планираног далековода, поред техничког решења, обрадити и прорачун
међусобног утицаја у различитим режимима и условима рада, а код извођења радова
посебну пажњу обратити на притезање проводника, постављање радних уземљења и
уопште заштиту на раду. Развлачење и затезање проводника и заштитних ужади на
местима укрштања може се вршити само када су ови водови искључени. На пројектно
решење се обезбеђује сагласност предузећа надлежног за предметну инсталацију.
Уколико се прописани услови не могу испунити, инвеститор далековода је у обавези да
спроведе одговарајуће мере техничке заштите, укључујући и могућност измештања
локалних инсталација. Инвеститор далековода је у обавези да сноси трошкове у
случају демонтаже, привремених искључења и других интервенција на локалним
инсталацијама. Извођач радова је у обавези да правовремено обавести надлежна
предузећа о почетку и трајању радова на постављању далековода.
Графички прилог бр.5 - План инфраструктуре, Р= 1:2500
Електроенергетска мрежа и објекти

Укрштање високонапонског вода са другим високонапонским водом и њихово
мећусобно приближавање:
- сигурносна висина вода износи 2,5 m, а сигурносна удаљеност 1,0 m. Ови услови
морају бити испуњени и кад на горњем воду има додатног оптерећења, а на доњем
воду нема (чл.152);
- вод вишег напона поставља се, по правилу, изнад вода нижег напона (чл.152);
- горњи вод мора се изградити са електрично појачаном изолацијом (чл.152);
- најмања међусобна удаљеност проводника паралелних водова мора бити једнака
удаљености D из чл. 30. и 32. Правилника. При највећем отклону проводника једног
вода због дејства ветра, мора се проверити да међусобна удаљеност проводника
паралелних водова није мања од сигурносних размака за виши напон, с тим да не сме
бити мања од 70 cm кад проводници другог вода нису отклоњени (чл.153).
Укрштање високонапонског вода са другим нисконапонским водом и њихово међусобно
приближавање:
- прелазак нисконапонског вода преко високонапонског вода није дозвољен (чл.155);
- сигурносна висина вода износи 2,5 m, а сигурносна удаљеност 2,0 m(чл.155);
- горњи вод мора се изградити са електрично појачаном изолацијом (чл.155);
- изнад нисконапонских проводника морају се поставити два обострано уземљена
сигурносна ужета чија рачунска сила кидања (механичка чврстоћа) износи најмање
1000 daN (чл.156);
- заштитна ужад изнад нисконапонских водова не морају се постављати ако су за
високонапонски вод испуњени следећи услови (чл.157):
а) да је изолација у распону укрштање електричко и механички појачана;
б) да нормално дозвољено напрезање не прелази 1/3 (прекидне чврстоће проводника
и заштитне ужади);
ц) да је распон укрштања ограничен носећим стубовима, а сигурносна висина износи
најмање 2 m и кад у прелазном распону постоји додатно оптерећење, а у суседним
распонима нема додатног оптерећења на проводницима и заштитној ужади.
- ако услови из чл. 156 и 157 Правилника нису испуњени, вод ниског напона треба
каблирати или изместити (чл.158);
- најмања међусобна удаљеност проводника паралелних водова мора бити једнака
удаљености D из чл. 30. и 32. Правилника. При највећем отклону проводника једног
вода због дејства ветра мора се проверити да међусобна удаљеност проводника
паралелних водова није мања од сигурносног размака за виши напон, с тим да не сме
бити мања од 70 cm кад проводници другог вода нису отклоњени (чл.159).
Телекомуникациони водови
У оквиру границе захвата овог плана нема постојећих телекомуникационих водова.

Укрштање надземног електроенергетског вода са телекомуникационим водом и
њихово међусобно приближавање:
- на месту укрштања надземног електроенергетског вода са телекомуникационим
водом сигурносна висина између најнижег проводника електроенергетског вода и
највишег проводника телекомуникационог вода износи 3 m (чл.161);
- у распону укрштања надземног електроенергетског вода са телекомуникационим
водом изолација мора бити механички и електрично појачана (чл.162);
- на месту укрштања надземног електроенергетског вода са телекомуникационим
водом није дозвољено постављање заштитне мреже изнад телекомуникационог вода
(чл.163);
- у распону укрштања надземног електроенергетског вода са телекомуникационим
водом није дозвољено настављање проводника, односно заштитне ужади (чл.164);
- на стубовима распона укрштања електроенергетског вода са телекомуникационим
водом није дозвољена употреба искочних и клизних стезаљки (чл.165);
- угао укрштања надземног електроенергетског вода са телекомуникационом водом, по
правилу, не сме бити мањи од 45°, с тим да се изузетно може смањити до 30° (чл.166);
- у затезном пољу укрштања надземног електроенергетског вода са
телекомуникационим водом најмањи дозвољени пресеци проводника и заштитне
ужади износе (чл.168):
a) за бакар и челик 16mm2;
б) за ал-челик 25 mm2 ;
ц) за уже од других материјала 35 mm2.
Употреба једножичних проводника и заштитне ужади није дозвољена
- распон укрштања надземног електроенергетског вода са телекомуникационим водом,
по правилу мањи је од суседних распона, или се стубови у распону укрштања
прорачунавају за већи распон (чл.169);
- на местима приближавања водова, хоризонтална удаљеност између најближих
проводника оба вода мора бити једнака висини виших стубова, увећаној за 3,0 m.
Изузетно од ове одредбе, дозвољена је хоризонтална удаљеност једнака сигурносној
висини из члана 161 Правилника, с тим да изолација вода буде механички и
електрично појачана (чл.170);
- телекомуникациони каблови положени у земљу морају се удаљити од стубова
електроенергетских водова најмање 10,0 m за називне напоне до 110 kV (чл.173);
- постављање телекомуникационих водова на стубовима надземних
електроенергетских водова није дозвољено, осим ако тај телекомуникациони вод
служи за сигнализацију и телекомуникације у електроенергетским мрежама (чл.174);
- хоризонтална удаљеност најближег проводника електроенергетског вода до стуба
телекомуникационог вода не сме износити мање од 5,0 m. Тај услов мора бити
испуњен ако висинска разлика између најближих проводника оба вода износи најмање
10,0 m. Хоризонтална удаљеност стуба електроенергетског вода од најближег
проводника телекомуникационог вода не сме бити мања од 2,0 m (чл.175);
- Ако су на месту укрштања телекомуникациони водови изведени као кабловски,
хоризонтална пројекција удаљености најближег проводника надземног
електроенергетског вода од најближег стуба који носи телекомуникационе водове,
односно извод телекомуникационог кабла мора бити најмање једнака висини стуба
електроенергетског вода на месту укрштања, повећаној за 3,0 m (чл.176);
- пре почетка извођења радова потребно је у сарадњи са надлежном службом
„Телеком Србија“ извршити идентификацију и обележавање трасе постојећих
подземних ТК каблова у зони планираних радова (помоћу инструмента трагача и по
потрби пробним ископима на траси), како би се утврдио њихов тачан положај, дубина и
евентуална одступања од траса дефинисаних издатим условима,
- заштиту и обезбеђење постојећих ТК објеката и каблова треба извршити пре почетка
било каквих грађевинских радова и предузети све потребне и одговарајуће мере
предострожности, како не би на било који начин дошло до угрожавања механичке
стабилности и техничке исправности постојећих ТК објеката и каблова,
- грађевинске радове у непосредној близини постојећих ТК објеката и кабова вршити

искључиво ручним путем без употребе механизације и уз подизање свих потребних
мера заштите (обезбеђење од слегања, пробни ископи и сл.),
- у случају евентуалног оштећења ТК објеката и каблова или прекида ТК саобраћаја
услед извођења радова, инвеститор радова је дужан да предузећу „Телеком Србија“
а.д. надокнади целокупну штету по свим основама (трошкови санације и накнаду
губитака услед прекида ТК саобраћаја)
Графички прилог бр.5 - План инфраструктуре, Р= 1:2500
Антене телевизијских и радио-пријемника (чл.150):

Према условима ЈП Емисиона техника и везе бр. 1466/18-1 од 14.03.2018. у обухвату
плана нема антена телевизијских и радио пријемника. Преко захвата плана прелази
радиорелејни коридор Црни Врх-Јагодина-Рудник који је приказан на графичком
прилогу.
Антене предајних и пријемних станица (чл.151):

Нема евидентираних стубова предајних и пријемних станица на траси планираног
далековода.
Услови укрштања са инсталацијом гасовода

Према условима „Србијагас“-а бр. 994 од 02.04.2018. у захвату плана не постоји
изграђени гасоводи.
Услови укрштања са осталим инсталацијама

У склопу Пројекта за грађевинску дозволу за укрштање и паралелно вођење
далековода са осталим локалним комуналним инсталацијама, потребно је посебно
обрадити мере техничке заштите у току извођења радова и заштите од евентуалне
појаве индукованих напона при нормалном раду далековода. На пројектно решење је
потребно обезбедити сагласност предузећа надлежног за газдовање предметном
комуналном инсталацијом.
На свим стубним местима удаљеним мање од 10,0м од комуналних, (не)
евидентираних, инсталација неопходно је извршити детекцију и на терену маркирати
њихов положај. У случају да се на терену не може утврдити тачан положај, стање и
врста инсталације изводи се истражни ископ уз надзор надлежног предузећа.
Прелазак електроенергетског вода и њихово приближавање објектима

У заштитном појасу далековода нема евидентираних грађевинских објеката.
Траса далековода прелази преко делова следећих намена: шуме, пољопривредно
земљиште, стамбене и стамбено пословне зоне.
Усклађивање извођачких и експлоатационих захтева далековода и услова коришћења
грађевинских (стамбених, економских и помоћних) објеката обезбеђује се у складу са
Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских
водова називног напона од 1KV до 400KV.
Зграде
Прописана, сигурносна висина и сигурносна удаљеност проводника од
неприступачних делова зграда (кров, димњак и сл.) износи мин. 3,0м.
За стално приступачне делове зграда (тераса, балкон, грађевинске скеле и сл)
прописана сигурносна висина износи 5м, а сигурносна удаљеност 4 м.
Вертикална удаљеност између проводника и делова зграде испод проводника (слеме
крова, горња ивица димњака итд.) за водове са висећим изолаторима износи најмање
3,0 м и у случају кад у распону укрштања постоји нормално додатно оптерећење, а у
суседним распонима нема тог оптерећења.
За водове изнад зграда потребна је електрично појачана изолација, а за водове изнад
стамбених зграда и зграда у којима се задржава већи број људи (нпр. школе, вртићи
итд.) потребна је и механички појачана изолација.
Ускладити однос далековода и објеката у близини према свим важећим законским и

техничким прописима и закону о заштити од нејонизујућих зрачења.
Зграде погонских постројења

Сигурносне висине и сигурносне удаљености од зграда које припадају истом погонском
постројењу чији је и електроенергетски вод (електране, трансформаторске станице,
разводна постројења), а не служе за становање, могу бити и мање од вредности из
члана 103. овог правилника ако се предвиде одговарајуће заштитне мере за
спречавање случајног додира проводника (нпр. постављање ограде, лако уочљивих
натписа за упозорење и сл.).
Зграде са запаљивим кровом

За зграде са кровом покривеним запаљивим материјалом, ради заштите водова од
оштећења сигурносна висина и сигурносна удаљеност износе, без обзира на напон
вода:
1) сигурносна висина.......................12,0 м;
2) сигурносна удаљеност.....................5,0 м.
За зграде са запаљивим кровом, поред ових услова важе и сви горе наведени услови
за зграде.
Објекти у којима се налази лако запаљив материјал

На траси планираног далековода нема евидентираних објеката у којима се налази лако
запаљив материја.
Није дозвољено вођење водова преко надземних објеката у којима се налази лако
запаљив материјал (складишта бензина, уља, експлозива и сл.).
На пролазу поред ових објеката, хоризонтална сигурносна удаљеност једнака је
висини стуба увећаној за 3м, а мора износити најмање 15м.
Спортска игралишта
Нема евидентираних игралишта на траси планираног далековода.
Ако водови прелазе преко игралишта, морају бити испуњени следећи услови:
1) сигурносна удаљеност мора износити 12,0 м;
2) изолација мора бити механички и електрично појачана;
3) дозвољено напрезање (нормално и изузетно) проводника и заштитних ужади мора
се смањити на 75% од вредности наведених у табели 2 из члана 20. Правилника;
4) није дозвољено настављање проводника и заштитних ужади.
Металне и жичане ограде

Металне и жичане ограде које се налазе око објеката у којима се задржава већи број
лица или служе за становање не смеју се постављати у близини челичних и
армиранобетонских стубова. Њихова удаљеност мора износити најмање 0,7 Uu (cm), с
тим што не сме бити мања од 20 цм, где је Uu називни напон (kV).
За водове називног напона 110 kV и више, потребно је срачунавање или мерење
индукованих напона при нормалном погону далековода.
Ако је индуковани напон према земљи већи од 65 V, морају се предузети посебне мере
заштите (уземљење, галванско одвајање делова ограде, замена ограде или сл.). Ако
се заштита врши уземљењем, отпорност уземљења не сме бити већа од 25 Ω.
Сигурносна удаљеност вода од металне и жичане ограде износи 3,0 м.
Евентуално укрштање са оградама и сл. у току главних електромонтажних радова
решава се на терену, премошћавањем или привременим измештањем у договору са
власником објeкта.
Жичане мреже
Сигурносна висина и сигурносна удаљеност од жичане мреже у пољима засејаним
хмељом, виноградима и воћњацима износе 3,75 м.
Изолација вода мора бити електрично појачана.
За водове називног напона 110 kV и више, потребно је срачунавање или мерење

индукованих напона при нормалном погону далековода.
Ако је индуковани напон према земљи већи од 65 V, морају се предузети посебне мере
заштите (уземљење, галванско одвајање делова ограде, замена ограде или сл.). Ако
се заштита врши уземљењем, отпорност уземљења не сме бити већа од 25 Ω.
Стогови и сушаре
При преласку вода преко стогова и сушара, сигурносна висина износи најмање 12,0 м,
а сигурносна удаљеност мора да износи најмање 5,0 м без обзира на називни напон
вода.
За зграде у којима се суши сено, житарице и сл. (сењаци, амбари и кошаре) важе
услови наведени за зграде и зграде са запаљивим кровом.
Противградне станице
У захвату плана нема евидентираних противградних станица.
Водови не смеју прелазити преко противградних станица.
Удаљеност вода од противградне станице не сме бити мање од 200 m по хоризонтали,
с тим што проводници и заштитна ужад морају бити у нижој равни од противградне
станице.
Услови у односу на пољопривредно земљиште

Мере заштите пољопривредног земљишта односе се на поштовање одредби Закона о
пољопривредном земљишту („Сл.гласник РС“, бр. 62/26, 65/08-др.закон и 41/09, 11/15,
80/17, 95/18). Овим Законом се пољопривредно земљиште штити, користи и уређује
као природно богатство и добро од општег интереса и који утврђује да се оно користи
за пољопривредну производњу осим у случајевима који су прописани Законом.
Приликом предвиђених радова максимално користити приступне путеве и просторе
које нису под засадима, односно након завршетка радова сву механизацију, алат и
настали отпад (стубови, жице, каблови...) одстранити са пољопривредног земљишта и
вратити земљиште у првобитно стање (насипањем).
Зона високонапонских водова (извођачки појас) - У овој зони је забрањено засађивање
дрвећа и другог растиња испод или на непрописној удаљености од енергетског објекта
(далековода), а за подизање воћњака и винограда неоходна је сагласност надлежног
предузећа ЈП Електромрежа Србије.
У овој зони могу се градити енергетски и други објекти у функцији истих, а такође се
може вршити и реконструкција постојећих објеката у складу са плановима развоја
енергетског субјекта и техничком документацијом
Пољопривредне површине које се налазе испод саме трасе далековода могу се
користити само кроз одређене видове пољопривредне производње, док се не могу
користити за подизање воћњака, посебно воћних врста са високо растућим родним
стаблима, као ни за подизање привремених или трајних инфраструктурних објеката у
пољопривреди.
Пољопривредно земљиште у извођачком појасу далековода ће се користити за

класично ратарство и повртарство, без подизања стакленика и пластеника.
Заштитни појас далековода - Земљиште у заштитном појасу далековода углавном је
пољопривредно и даље ће се као такво користити по изградњи далековода за ратарску
производњу (повртарство, воћарство, виноградарство...). У овој зони је забрањено
засађивање дрвећа и другог растиња испод или на непрописној удаљености од
енергетског објекта (далековода), а за подизање воћњака и винограда, као и заштитних
ограда и мрежа, неоходна је сагласност надлежног предузећа ЈП Електромрежа
Србије.
Максимално смањити ометање обраде земљишта и обим штете на пољопривредним
културама, током градње и експлоатације далековода.
Планиране стубове лоцирати по могућсству на међу суседних парцела.
На обрадивом земљишту могу се мењати културе само у структури која је уобичајена

за плодоред. Сагласност надлежног електропривредног предузећа је потребна у
случају формирања нових шумских или пољопривредних засада, са вегетационом
висином преко 3,0м и плантажа са жичаним мрежама (виногради, воћњаци и сл.) у
заштитном појасу далековода.
У заштитном појасу је забрањено коришћење система за наводњавање са
распрскавањем. Примена остале стандардне агротехничке опреме и механизације није
ограничена.
Шуме и дрвеће
Заштита шума и шумског земљишта у оквиру предметног обухвата односи се на
заштиту шума и шумског земљишта (растиња) који су:
 у директном утицају коридора (зона напонских водова - извођачки појас),
 и заштитна зона далековода.
Општа мера заштите шума и шумског земљишта заснива се на минимизирању сече и
прокрчивању шума искључиво на неопходне површине за функционисање
инфраструктурног коридора.
Прелазак трасе далековода преко шумског земљишта, изискује крчење шума у
заштитном појасу далековода за несметано функционисање енергетског објекта
(поштовањем сигурносних удаљења). У овој зони је забрањено засађивање дрвећа и
другог растиња испод или на непрописној удаљености од енергетског објекта
(далековода). То подразумева сечу стабала непосредно у зони далековода у складу са
Законом о енергетици, односно Законом о шумама, којим се крчење шума омогућује у
случајевима утврђеним ПДРом.
Ширина просека кроз шуму, која обезбеђује минималну сигурносну удаљеност
проводника одређује се Главним пројектом. У случају просецања шуме потребно је у
сарадњи са предузећем територијално надлежним за газдовање шумама урадити
посебан пројекат. Сечи се приступа уз надзор од стране надлежног шумског
газдинства.
Смањење шума и шумског земљишта у зони непосредног утицаја трасе далековода
потребно је компензовати шумско-узгојним радовима на шумском земљишту.
Нову садњу усмерити на подизање шумских станишта на шумским земљиштима на
безбедној удаљености од далековода при чему се инвеститор мора обавезати да
понуди таква решења у биолошком и естетско-визуелном смислу која траси
далековода, поред функционалности даје и позитивну естетску карактеристику.
Планирани далековод пролази кроз шумско земљиште. Сигурносна удаљеност од било
ког дела стабла износи 3,0 m, а у складу са Законом о енергетици („Сл.гласник РС“,
бр.145/14) и Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних
електроенергетских водова називног напона 1 kV do 400 kV (''Службени лист СФРЈ'',
бр. 65/88 и ''Службени лист СРЈ'', бр.18/92).
Сигурносна удаљеност мора се одржавати и у случају пада стабла при чему се
сигурносна удаљеност мери од проводника у неотклоњеном положају.
У случају просецања шуме потребно је у сарадњи са предузећем територијално
надлежним за газдовање шумама урадити посебан пројекат. Сечи се приступа након
дознаке стабала и уз надзор од стране надлежног шумског газдинства.
3. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

3.1. Услови и мере заштите животне средине
Заједно са припремањем материјала за рани јавни увид плана детаљне регулације
започиње процес еколошке валоризације и заштите простора према важећој законској
регулативи. Овај процес обухвата спровођење процедуре доношења Одлуке о изради
Стратешке процене утицаја плана детаљне регулације на животну средину, којом се
верификује општи режим коришћења и заштите простора (у складу са важећим
Законом о заштити животне средине („Сл. гласник РС“ број 135/04, 36/09, 36/09 –
други закон, 72/09 – др. закон и 43/2011 – одлука УС,14/16) и Законом о Стратешкој
процени утицаја („Сл. гласник РС “ бр. 135/04, 88/10)).
Према Одлуци о изради ПДР-а за изградњу далековода 35 kV од ТС 35/10 kV КГ 010
„Кнић“ до ТС 110/35/10 kV, КГ0024 „Страгари“, преко ТС 35/10 kV, бр. КГ023 „Баре“ на
територији града Крагујевца, члан 13. („Сл.лист града Крагујевца, бр. 4/18), чији је
саставни део Одлука о неприступању изради стратешке процене утицаја ПДР број
XVIII-350-94/18), не приступа се изради Стратешке процене утицаја ПДР-а за
изградњу далековода 35 kV од ТС 35/10 kV КГ 010 „Кнић“ до ТС 110/35/10 kV, КГ0024
„Страгари“, преко ТС 35/10 kV, бр. КГ023 „Баре“ на територији града Крагујевца, на
животну средину.
Мере заштите у току изградње далековода

Опште мере заштите животне средине представљау технике мере заштите које се
примењују у иницијалној фази (приликом израде техничке документације и припремних
радова, као и у току саме изградње):
 Примарна заштита се обезбеђује доследним спровођењем планираног обима и
врсте радова, технолошком дисциплином, ограничењем радних активности у оквиру
извођачког коридора, поштовањем техничких прописа, правила и упутстава, као и
услова издатих од стране надлежних предузећа,
 Далековод се пројектује према климатским параметрима одабраним према искуству
са постојећих водова на том подручју, теренским условима и подацима ХМ Завода
Србије,
 Обављење детаљних геолошких, геомеханичких и хидролошких испитивања и
прегледом на основу којих се потврђују микролокације стубних места и утврђују услови
за темељење стубова,
 Инвеститор је обавезан, да уколико у току иградње, односно фундирања стубова
открије могуће клизиште, исто прописно санира,
 Спољашњи и унутрашњи пренапони се ограничавају одговарајућим електричним
диминзионисањем и дизајнирањем глава стубова према сигурносним размацима за
утврђени изолациони ниво у зависности од прихватљивих ризика прескока
прорачунатих по статистичким методама,
 Ризик опасности од напона корака и додира је практично занемарљив јер се врши
ефикасно уземљење стубова са обликовањем потенцијала, примењена су два
проводна заштитна ужета, а сам далековод припада мрежи са ефикасно уземљеном
неутралном тачком и опремљен је заштитом за брзо аутоматско искључење,
 Посебну пажњу треба посветити укрштању трасе далековода са осталом
инфраструктуром (путевима, инфраструктурним објектима) према Правилнику о
техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног
напона од 1 кV до 400 кV (”Сл. лист СФРЈ”, бр. 65/1988 и ”Сл. лист СРЈ” бр. 18/1992
чл. 103,104,105,106,107,108).
 За случај акцидента, у складу са селективним приступом пројектовању потребно је
предвидети повећану механичку сигурност елемената далековода у предвиђеним
ситуацијама, смањено искоришћење средњих и гравитационих распона, ограничавање
дужина затезних поља;
 За сва стубна места која се буду лоцирала на пољопривредним површинама које се
интензивно користе или ће се искоришћавати уз примену пољопривредне
механизације већих габарита (трактори са прикључцима, комбајни и сл.) било би добро
из сигурносних разлога пројектом предвидети одговарајући заштитни појас;
 За транспорт конструкције стубова, електромонтажне опреме, алата и свог осталог
потребног материјала у што је могуће већој мери користити постојеће прилазне путеве,
и у што је могуће мањој мери узурпирати и девастирати постојеће обрадиво и шумско
земљиште,
 Потребно је на одговарајући начин организовати градилишта – базе за допрему
алата, материјала, опреме, људства и сл., те за дистрибуцију наведеног до појединих
локација односно стубних места дуж трасе далековода,
 Обзиром на дужину трасе далековода евидентна је потреба формирања више

градилишта-база на неколико локација уздуж трасе. Свака микролокација је
специфична за себе због могућих различитих теренских прилика па према томе и
техничких решења.
 Код грађевинских радова на терену под нагибом посебну пажњу треба посветити
биолошким и техничким мерама санације и превентивне заштите од могућег
нарушавања стабилности терена или иницирања појаве ерозивних и других процеса.
 Рекултивација се спроводи у свим случајевима тежих оштећења вегетације и
земљишта која су настала због одступања од планираног обима и врсте радова или
коришћења прелаза изван локалних путева. Рекултивација подразумева радове на
обнови претходног педолошког и вегетационог стања.
 Потребно је терен око стубних места довести у првобитно стање (стубна места
изграђена на обрадивом или плодном тлу, по изградњи стубног места биће потребно
извршити уређење комплетно оштећеног дела парцеле на начин да се земљиште
депоновано управо с те локације поново насипа на делу терена који је коришћен за
изградњу стуба);
 Извођење радова предвидети сукцесивно, по затезним пољима далековода, како би
се смањио обим једновременог ометања локалних активности и могућих акцидената.
Почетак и време трајања радова је потребно правовремено пријавити надлежним
предузећима и локалним заједницама.
 За санитарне отпадне воде и чврсти отпад са градилишта предвидети посебне,
мобилне, контејнере. Предвидети начин трајног одлагања и сепарације отпада ради
поновне употребе у скалду са Законом о управљању отпадом (''Сл. гласник РС'', број
26/09, 88/10 и 14/16);
 Са отпадом који има својства опасног отпада поступати у складу са одредбама
Правилника о начину складиштења, паковања и обележавања опасног отпада
(''Сл.гласник РС'', број 92/10);
 Ако при извођењу радова дође до хаварије на грађевинским машинама или
транспортним средствима, односно изливања уља и горива у земљиште, извођач
радова је у обавези да изврши санацију, односно ремедијацију загађене површине;
 Задржати сва постојећа стабла која испуњавају здравствене и естетске критеријуме,
а не налазе се на траси новопланираног далековода;
 Могуће је задржавања постојећих и садња нових стабала испод далековода, али
тако да максимална висина дрвећа не сме бити већа од 2,5 метара.
Мере заштите у току експлоатације

Опште мере заштите животне средине у фази експлоатације заснивају се на
одржавању безбедоносних ниова нејонизујућег зрачења (у складу са Законом о
заштити од нејонизујућег зрачења („Сл. гласник РС“, бр. 36/09) и Правилником о
границама излагања нејонизујућим зрачењима („Сл. гласник РС“, бр.104/09) и
Правилником о изворима нејонизујућих зрачења од посебног интереса, врстама
извора, начину и периоду њиховог испитивања („Сл. гласник РС“, бр.104/09)), као и
одржавању заштитних зона далековода, и то:
 У фази пуштања у погон и током експлоатације; провером очекиваних вредности и
систематским/периодичним испитивањем нискофреквентивног зрачења у условима
нормалног и појачаног енергетског оптерећења далековода.
 Евидентирани подаци током редовне или ванредне контроле представљају податке
од јавног интереса, односно морају се презентовати на захтев заинтересованих
правних и физичких лица,
 Сталним мониторингом надлежних служби, смањује се вероватноћа појаве
акцидента.
 Сталним надзором одржавати заштитну зону испод далековода – спречавањем
ширења високе вегетације, као и високих засада на пољопривредном земљишту
(воћњаци нпр.) и инфраструктурних и других објеката.
У складу са Законом о процени утицаја на животну средину (''Сл. гласник РС'', бр.
135/04 и 36/09) Уредбом о одређивању активности чије обављање утиче на животну
средину (''Сл. гласник РС'', бр. 109/2009) и одредбама Уредбе о утврђивању Листе
пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може
захтевати процена утицаја на животну средину (''Сл. гласник РС'', бр. 114/08) за
предметни пројекат (далековод 110 kV у дужини око 2 km) не прописује се изреда
процене утицаја на животну средину. Према одредбама Уредбе о утврђивању Листе
пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може
захтевати процена утицаја на животну средину (''Сл. гласник РС'', бр. 114/08), израда
Процене утицаја се предвиђа за електороенергетске објекте (надземне далеководе)
чија волтажа износи 110 kV и више.
3.2. Заштита природних добара

Према Условима заштите природе Србије, надлежног Завода за заштиту природе
Србије бр. 020-625/3, од 24.04.2018. у оквиру предметног подручја нема заштићених
подручја за које је спроведен или покренут поступак заштите, утврђених еколошких
подручја еколошке мреже Републике Србије, као ни евидентираних природних добара.
Заштита природе предметног простора обезбедиће се:
- Ширину инфраструктурног коридора, уређење простора у границама плана,

техничко решење паралелног вођења и начина укрштања водова и грађење у појасу
инфраструктурног коридора далековода Кнић – Страгари, планирати у складу са свим
важећим планским документима вишег реда и ширег подручја, као и прописима и
стандардима за изградњу 35 kV далековода,
- Планским решењима обезбедити заштиту јавног интереса и утврдити оптималне
оквире за формирање и функционисање планираних садржаја у оквиру површина
предвиђених за остале намене,
- Приликом планирања намене површина, раздвојити функције, зоне и објекте који се
међусобно угрожавају одређивањем неопходних заштитних растојања,
- Предвидети техничка решења којима ће се онемогућити колизија птица и слепих
мишева са објектом,
- Испуштање отпадних вода насталих услед редовног одржавања опреме и алата у
фази изградње далековода, у земљиште, подземне и површинске воде није
дозвољено,
- Приликом развлачења монтажне сајле, водова и преноса опреме, потребно је
предвидети коришћење технике која не оштећује трајно земљиште, шуму и засаде,
- Уколико се током планирања трасе далековода наиђе на активно гнездо пречника
50 cm и више са пологом или младунцима птица, као и потенцијалну колонију птица,
неопходно је изоставити локацију из трасе далековода и обавестити Завод за заштиту
природе Србије,
- Постављање платформи за гнежђење птица на одређеним стубовима предвидети
по потреби у постконструктивном периоду у сарадњи са Заводом за заштиту природе
Србије уз потребне услове заштите природе,
- У свим етапама извођења радова, обавезано је:
o Градилиште организовати на минималној површини потребној за његово
функционисање, а манипулативне површине просторно ограничити,
o Максимално користити постојећу саобраћајну инфраструктуру за прилаз локацији и
избегавати уништавање вегетације.
- Уколико се током радова наиђе на геолошко –палеонтолошке или минеролошко –
петролошке објекте, за које се претпоставља да имају својство природног добра,
извођач радова је дужан да у року од осам дана обавести Министарство заштите
животне средине, односно предузме све мере како се природно добро не би оштетило
до доласка овлашћеног лица,
- Након окончања радова на изградњи далековода, планирати санацију свих
деградираних површина.
3.3. Заштита непокретних културних добара

Према условима Завода за заштиту споменика културе Крагујевац бр. 780-02/1 од
22.10.2018 године утврђени су следећи услови за предузимање мера техничке заштите
и других радова: Ако се у току извођења земљаних радова наиђе на археолошко
налазиште или археолошке предмете, извођач радова је дужан да одмах, без
одлагања прекине радове и обавести надлежни Завод за заштиту споменика културе и
да предузме мере да се налаз не уништи и не оштети и да се сачува на месту и у
положају у коме је откривен (чл.109. Закона о заштити културних добара –Сл.гласник
бр.71/49).
4. СПРОВОЂЕЊЕ ПЛАНА
Спровођење Плана детаљне регулације вршиће се на следећи начин:
1. Урбанистичко-техничким документима:
Пројекти парцелације и препарцелације као и Геодетски елаборат исправке граница
суседних парцела и спајање суседних парцела истог власника, у обухвату овог Плана
израђиваће се на основу елемената овог Плана, а у складу са Законом о планирању и
изградњи.
2. Директно на основу правила уређења, правила и мера заштите, и правила
грађења овог Плана:
Директно спровођење Плана врши се за изградњу далековода 35кV, издавањем
Локацијских услова и Грађевинске дозволе (у складу са Законом о планирању и
изградњи) а на основу правила уређења, правила и мера заштите и правила грађења
овог Плана.
Саставни део Плана су следећи графички прилози:

Графички прилго бр 1. Катастарско-топографски план са границом обухвата 1:2 500
Графички прилог бр 2. Постојећа намена површина 1:2
500
Графички прилог бр 3. Планирана намена површина 1:2 500
Графички прилог бр 4.. План регулације, нивелације и грађевинских линија 1:2 500
Графички прилог бр 5. План инфраструктуре 1:2
500
Овај план ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ''Службеном

листу града Крагујевца''.

Број 350-713/19-I
ПРЕДСЕДНИК,
Мирослав Петрашиновић,с.р.
Скупштина града Крагујевца, на основу члана 104. став 3. Закона о основама

система образовања и васпитања („Службени гласник Републике Србије“, бр. 88/17,
27/18 – др. закони и 10/19 ), члана 2. и 4. Уредбе о критеријумима за доношење акта о
мрежи јавних предшколских установа и акта о мрежи јавних основних школа
(„Службени гласник Републике Србије“, број 21/18), члана 40. тачка 2. Статута града
Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'', број 8/19), на седници одржаној дана
28.06.2019. године донела је
О Д Л У К У
о мрежи јавних предшколских установа на територији града Крагујевца
Члан 1.
Одлуком о мрежи јавних предшколских установа на територији града Крагујевца
(у даљем тексту: Одлука) утврђује се број и просторни распоред јавних предшколских
установа на територији града Крагујевца и то према врсти и структури, уважавајући
циљеве и принципе предшколског васпитања и образовања и потребу оптималног
коришћења расположивих ресурса у установи и Граду, за обављање делатности
васпитања и образовања деце предшколског узраста од шест месеци до поласка у
основну школу.
Члан 2.
Предшколско васпитање и образовање на територији града Крагујевца
остварује се у:
 две јавне предшколске установе (у седишту и ван седишта, у издвојеном

одељењу – објекту предшколске установе),
 две јавне школе за основно и средње образовање и васпитање ученика
са сметњама у развоју и инвалидитетом.
Предшколске установе из става 1. алинеја 1. овог члана, делатност
предшколског васпитања и образовања, а на основу утврђених потреба и интереса
деце и родитеља, остварују и у јавним основним школама, и то у матичним школама
или у издвојеним одељењима, односно у просторима основних јавних школа и другим
просторима, који у складу са законом и другим прописима испуњавају услове за
обављање делатности предшколског васпитања и образовања.
Члан 3.
Мрежу јавних предшколских установа на територији града Крагујевца чине:
- јавне предшколске установе које делатност предшколског васпитања и
образовања обављају у седишту и ван седишта у издвојеном одељењу
– објекту предшколске установе или простору јавних основних школа (у
седишту и издвојеним одељењима) као и другом простору који
испуњава услове у складу са законом,
- јавне школе за основно и средње образовање и васпитање ученика са
сметњама у развоју и инвалидитетом, које обављају и делатност
предшколског васпитања и образовања у својим објектима.

1. ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА "НАДА НАУМОВИЋ" КРАГУЈЕВАЦ
1.1. Објекти - простор Предшколске установе “Нада Наумовић”, у којима се

обавља делатност предшколског васпитања и образовања су:
Ред. Објекти у седишту и ван Адреса Облик рада према

бр. седишта у којима се обавља узрасту деце
делатност предшколске
установе
1. „Бамби" са централном ул. Саве Ковачевића Целодневни боравак од
кухињом бр.30 три године до поласка у
- седиште школу и припремни
предшколски програм
(целодневни и
четворочасовни)
2. „Лане" ул. Црвене заставе Целодневни боравак до
бр.3а поласка у школу и
припремни предшколски
програм (целодневни)
3. „Лептирић" ул. Карађорђева Целодневни боравак од
бр.22 три године до поласка у
школу и припремни
(целодневни)
4. „Наша радост" ул. Милована Целодневни боравак до
Гушића бр.14 поласка у школу и
5. „Полетарац" ул. Незнаног јунака Целодневни боравак до
бр.8 поласка у школу и
програм (целодневни и
6. „Сунце'' ул. Црвене заставе Целодневни боравак од
3б три године до поласка у
предшколски
програм(целодневни)
7. „Црвенкапа" ул. Светозара Целодневни боравак до
Марковића поласка у школу и
бр.116 припремни предшколски
8. „Цветић" ул. Цветна 6а Целодневни боравак од
једне године до поласка
у школу и припремни
9. „Аутић" Ул. Косовска бр. 4 Целодневни боравак од
једне године до поласка
у школу и припремни
1.2. Објекти - простор у јавним основним школама (у седишту и издвојеним

одељењима школе) у којима се обавља припремни предшколски програм:
Ред. Назив школе Адреса Облик рада
бр. Матична школа – издвојено
одељење
1. ОШ „Наталија Нана Крагујевац - Припремни

Недељковић'' Грошница предшколски
- матична школа ул. Октобарских програм
жртава бр. 146
- издвојена одељења Вињиште

Велико Поље
2. ОШ „Драгиша Михаиловић” Крагујевац Припремни
- матична школа (Станово) предшколски
ул. Радована програм
Мићовића бб
- издвојено одељење Мале Пчелице
3. ОШ „Сретен Младеновић” Крагујевац
- матична школа Десимировац Припремни
- издвојена одељења Лужнице предшколски
Ресник програм
Горње Јарушице
Нови Милановац
Церовац
Пајазитово
Опорница
4 ОШ „Јован Поповић” Крагујевац
- матична школа ул. Краља Милана Припремни
IV бр.4 предшколски
- издвојена одељења Шумарице програм
Дивостин
Драча
5. ОШ „21. октобар” Крагујевац
- матична школа ул. Милована Припремни
Глишића бр.13 предшколски
- издвојена одељења Рогојевац програм
Добрача
Каменица
6. ОШ „Радоје Домановић” Крагујевац Припремни
- матична школа ул. Светозара предшколски
Марковића бр.13 програм
7. ОШ „Драгиша Луковић Крагујевац
Шпанац'' Белошевац Припремни
- матична школа ул. 9. маја бр. 110-б предшколски
- издвојено одељење Баљковац програм
Доња Сабанта
8. ОШ „Мирко Јовановић'' Крагујевац Припремни
- матична школа ул. Незнаног јунака предшколски
бр. 8 програм
9. ОШ „Светозар Марковић” Јовановац
- издвојена одељења Велике Пчелице Припремни
Горња Сабанта
програм
2. ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА „ЂУРЂЕВДАН“ КРАГУЈЕВАЦ
2.1. Објекти - простор Предшколске установе “Ђурђевдан”, у којима се обавља

делатност
предшколског васпитања и образовања су:

установе
1. „Цицибан" ул. Кнеза Милоша Целодневни боравак до
- седиште бр.21а поласка у школу и
2. „Зека" ул. Сутјеска бр.6 Целодневни боравак до
поласка у школу и
3. „Колибри" са централном ул. Јосифа Целодневни боравак до
кухињом Шнерсона бр. 3а поласка у школу и
4. „Бубамара " ул. Мирослава Целодневни боравак до
Антића бб поласка у школу и
5. „Шврћа" ул.Николе Пашића Целодневни боравак до
бр.10 три године
6. „Чуперак'' ул. 19. октобра бр. 26 Целодневни боравак до
7. „Невен" ул. Радничка Целодневни боравак до

одељење
1. ОШ „Милоје Симовић'' Крагујевац
- матична школа Драгобраћа Припремни предшколски
програм
- издвојена одељења Голочело
Дреновац
2. ОШ „Јулијана Ћатић'' Крагујевац
- матична школа Страгари
ул. Жике Пинтера Припремни предшколски
- издвојена одељења Влакча
Маслошево
Рамаћа
Горњи Страгари
Угљаревац
3. ОШ „Свети Сава” Крагујевац
- матична школа Букурешка бб Припремни предшколски
- издвојена одељења Доње Грбице програм

Поскурице
4 ОШ „Живадинка Дивац” Крагујевац - Припремни предшколски

- матична школа Станово) програм
ул. Краља Милутина
бб
5. ОШ „Доситеј Обрадовић” Крагујевац - Ердеч Припремни предшколски
- матична школа ул. Партизанских програм
курира бб
6. ОШ „Трећи крагујевачки Крагујевац Припремни предшколски
батаљон'' ул. Јесењинова бр. програм
- матична школа 17
7. ОШ „Милутин и Драгиња Крагујевац

Тодоровић” ул. Саве Немањића Припремни предшколски
- матична школа бр.2 програм
-издвојено одељење Илићево
8. ОШ „19. октобар” Крагујевац - Маршић

- матична школа ул. Драгише Припремни предшколски
Мишовића бб програм
- издвојена одељења Ботуње
Цветојевац
Доње Комарице
Корман
9. ОШ „Ђура Јакшић” Крагујевац
- матична школа ул. Кајмакчаланска Припремни предшколски
-издвојено одељење Горње Комарице
10. ОШ „Вук Стефановић Крагујевац Припремни предшколски

Караџић” ул. Чегарска бр. 3 програм
- матична школа
- издвојено одељење Трмбас
Букуровац
11. ОШ „Прота Стеван Поповић” Крагујевац Припремни предшколски
- матична школа Чумић програм
- издвојено одељење Велики Шењ
2.3. Објекат - простор који испуњава услове за обављање припремног

предшколског програма:
Ред. Назив простора Адреса Облик рада
бр.
1. Месна заједница “Корићани” Крагујевац Припремни
Краљевачки предшколски програм
батаљон 296
3. ЈАВНЕ ШКОЛЕ ЗА ОСНОВНО И СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ И

ВАСПИТАЊЕ УЧЕНИКА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ И ИНВАЛИДИТЕТОМ:
3.1. Објекти - простор школа, у којима се обавља делатност предшколског

васпитања и образовања су:
Ред. Објекти у седишту - другом Адреса Облик рада према
број објекту школе у којима се узрасту деце
обавља делатност
предшколске установе
1. Школа за основно и средње Крагујевац, Целодневни боравак до
образовање “Вукашин Божане Прпић бр. 15 поласка у школу и
Марковић” припремни предшколски
програм
2. Школа са домом за ученике Крагујевац, Полудневни боравак до
оштећеног слуха Старине Новака 8 поласка у школу и
програм
Члан 4.
Саставни део ове одлуке је Елаборат о мрежи јавних предшколских установа на
територији града Крагујевца са планом развоја мреже јавних предшколских установа,
за период од 2019. до 2024. године.
Члан 5.
Ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о мрежи предшколских
установа на територији града Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'', бр, 34/13
и 30/14).
Члан 6.
Одлука ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном листу града
Крагујевца“.

Број: 022-214/19-I
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Град Крагујевац
Градска управа за ванпривредне
Делатности
Бр. 060-264/19-XIII
Дана: 11.06.2019. год.
Градска управа за ванпривредне делатности
Елаборат
о
мрежи јавних предшколских установа на
територији града Крагујевца
(за период 2019 - 2024)
Крагујевац, јуна 2019. године

I Увод
Циљ израде Елабората о мрежи јавних предшколских установа на територији града

Крагујевца (у даљем тексту: Елаборат) је да буде стручна и информациона подлога за
доношење Одлуке о мрежи јавних предшколских установа на територији града
Крагујевца, која треба да допринесе даљем развоју и унапређењу процеса образовања
и васпитања а у складу са општим и посебним циљевима и стандардима, који су за ову
област одређени Законом о основама система образовања и васпитања („Службени
гласник РС” број 88/17 ) и Стратегијом развоја образовања и васпитања у Републици
Србији до 2020 године.
Влада Републике Србије донела је Уредбу о критеријумима за доношење акта о мрежи

јавних предшколских установа и акта о мрежи јавних основних школа („Службени
гласник РС“, број 21/18).
Даном ступања на снагу ове Уредбе престала је да важи Уредба о критеријумима за
доношење акта о мрежи предшколских установа и акта о мрежи основних школа
(„Службени гласник РС”, број 80/10). Истовремено је почео да тече рок од годину дана,
дефинисан чланом 198. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања
(„Службени гласник РС”, број 88/17), у коме јединица локалне самоуправе складу са
чланом 104. став 3. треба да донесе акт о мрежи јавних предшколских установа, а на
основу елабората који садржи развојни план мреже.
1.1. Правни основ

Одлуком о мрежи јавних предшколских установа са седиштем на територији града
Крагујевца утврђује се број и просторни распоред јавних предшколских установа,
њихова врста и структура, као и постојање издвојених одељења ван седишта.
Одлука је сачињена на основу важећих прописа који непосредно регулишу област

образовања, као и поједине његове делове:
 Закон о основама система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”
број 88/17, 27/18 – др.закони и 10/19);
 Закон о предшколском васпитању и образовању (“Службени гласник РС”
број 18/10, 101/17, 113/17-др. закон, 95/18-др.закон и 10/2019);
 Стратегија развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2020.
године (“Службени гласник РС” број 107/12);
 Правилник о мерилима за утврђивање економске цене програма васпитања
и образовања у предшколским установама ("Службени гласник РС", бр.
146/2014);
 Правилник о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у
предшколску установу ("Службени гласник РС", бр. 44/2011).
1.2. Извор података

Приликом израде Елабората и Одлуке о мрежи јавних предшколских установа на
територији града Крагујевца (у даљем тексту: Одлука) коришћени су подаци и
документација: предшколских установа, школске управе, надлежних градских управа за
лична стања грађана, месну самоуправу, одрживи развој и управљање пројектима,
Републичког завода за статистику, постојећих стратешких докумената, као и других
институција, организација и извора.
1.3. Критеријуми и принципи акта о мрежи јавних предшколских установа

Акт о мрежи јавних предшколских установа доноси скупштина јединице локалне
самоуправе у складу са географским, демографским, културним, економским,
еколошким и другим карактеристикама и он обухвата јавне предшколске установе у
свом седишту и ван седишта у издвојеном одељењу – објекту предшколске установе
или другом простору, у складу са законом.
Овај акт треба да уважи принципе једнаког права и доступности свих облика
предшколског васпитања и образовања, без дискриминације и сегрегације по било ком
основу, а све у складу са географским, демографским, културним, економским,
еколошким и другим карактеристикама дате локалне средине.
Акт о мрежи јавних предшколских установа доноси се на основу следећих критеријума:
1) једнако право и доступност свих облика предшколског васпитања и образовања, без
дискриминације и сегрегације по било ком основу;
2) потпуни обухват деце одговарајућег узраста за похађање обавезног програма
припреме детета пред полазак у школу (припремни предшколски програм) који траје
најмање девет месеци;
3) 70% деце обухваћено предшколским васпитањем и образовањем до 2025. године, у
складу са Националним миленијумским циљевима развоја у Републици Србији и
другим националним документима и потврђеним међународним конвенцијама;
4) најмање једна јавна предшколска установа у свакој јединици локалне самоуправе;
5) целисходно формирање васпитних група, у складу са законом;
6) исказане потребе породица за програмима предшколског васпитања и образовања,
у различитом трајању (у целодневном, полудневном и вишедневном трајању) и другим
облицима рада и услуга;
7) уважавање специфичности локалне традиције, национално мешовитих подручја и
подручја насељених националним мањинама, као и њиховог Уставом загарантованог
права на предшколско васпитање и образовање на језику националне мањине.
II Профил града Крагујевца

2.1. Географски подаци
Град Крагујевац (у даљем тексту: Град) је административни, привредни, културно-
образовни и здравствени центар централне Србије. Смештен је у средишњем делу
Републике Србије, у Шумадијском округу, кога поред Града чине још шест општина:
Аранђеловац, Баточина, Лапoво, Кнић, Рача и Топола.
Према Попису из 2011. године Град има 179.417 становника. У градском подручју живи
150.835 становника, што га чини четвртим градом по величини у Србији и првим
градом по проценту урбане популације.
Град се налази на 44° 22' северне географске ширине, 20° 56' источне географске
дужине и надморској висини од 185 до 220m. Простире се на 835km² и удаљен је
140km југоисточно од главног града Републике Србије – Београда. Подигнут је на
обалама реке Лепенице у Крагујевачкој котлини, где се дотичу крајњи огранци
шумадијских планина: Рудника, Црног Врха и Гледићких планина.
Табела - Основни подаци о граду Крагујевцу (површина)
Удео у укупној површини (%)
Површина (km2)
Града
Урбана зона 301 36,05
Рурална зона 534 63,95
Град 835 100
Извор: Републички завод
за статистику
Град има 57 насељeних места (у даљем тексту: насеља) просечне величине од
14,65km² и 62 катастарске општине просечне величине од 13,48km².
Према Закону о територијалној организацији Србије (“Сл. гласник РС” бр.

129/2007,18/2016 и 47/2018) град Крагујевац чине следећа насељена места и
катастарске општине:
Редни Катастарска Редни Насељено Катастарска
Насељено место
број општина број место општина
1. Крагујевац Крагујевац 26. Дулене Дулене
Белошевац 27. Ђурисело Ђурисело

Илићево 28. Ердеч Ердеч
Корићани 29. Јабучје Јабучје
Мале Пчелице 30. Јовановац Јовановац
Петровац 31. Каменица Каменица
Станово 32. Корман Корман
Теферич 33. Котража Котража
2. Аџине Ливаде Аџине Ливаде 34. Кутлово Кутлово
3. Баљковац Баљковац 35. Лужнице Лужнице
4. Ботуње Ботуње 36. Љубичевац Љубичевац
5. Букоровац Букоровац 37. Мала Врбица Мала Врбица
Велика
6. Велика Сугубина 38. Мали Шењ Мали Шењ
Сугубина
Велике
7. Велике Пчелице 39. Маршић Маршић
Пчелице
8. Велики Шењ Велики Шењ 40. Маслошево Маслошево
9. Вињиште Вињиште 41. Миронић Миронић
Нови
10. Влакча Влакча 42. Нови Милановац
Милановац
11. Голочело Голочело 43. Опорница Опорница
12. Горња Сабанта Горња Сабанта 44. Пајазитово Пајазитово
13. Горње Грбице Горње Грбице I 45. Поскурице Поскурице
Горње Грбице
46. Прекопеча Прекопеча
II
Горње
14. Горње Јарушице 47. Рамаћа Рамаћа
Јарушице
Горње
15. Горње Комарице 48. Ресник Ресник
Комарице
Грошница I 49. Рогојевац Рогојевац
16. Грошница
Грошница II 50. Страгари Страгари
17. Десимировац Десимировац 51. Трешњевак Трешњевак
18. Дивостин Дивостин 52. Трмбас
Трмбас
19. Добрача Добрача Ждраљица
20. Доња Сабанта Доња Сабанта 53. Угљаревац Угљаревац
21. Доње Грбице Доње Грбице 54. Цветојевац Цветојевац
Доње
22. Доње Комарице 55. Церовац Церовац
Комарице
23. Драгобраћа Драгобраћа 56. Чумић Чумић
24. Драча Драча 57. Шљивовац Шљивовац
25. Дреновац Дреновац
2.1.2. Рељеф
На краћем растојању на подручју Града у погледу рељефа разликују се три дела: виши
планински, средњи побрђе и ниски равничарски део. Побрђе чини прелаз између
планина и равница, тј. између највишег и најнижег земљишта. Оно захвата највеће
пространство на подручју града. Припада му западни обод Крагујевачке котлине од
села Ђурисела до села Лужнице и побрђе источног обода од села Трмбаса до села
Ботуња, као и побрђе по дну котлине. Високо побрђе јавља се по дну и ободу
Горњолевачке котлине у Великим Пчелицама, селима Горњој Сабанти, Великој

Сугубини и Доњој Сабанти. За разлику од Горњолевачке котлине, у Крагујевачкој
котлини на већем пространству јавља се ниже побрђе - брежуљци по дну котлине од
Корићана до села Ресника с леве стране Лепенице и до села Ботуња с десне стране.
Од њих су познатије: Господарево брдо (288m), Метино брдо (252m), Кошутњак (266m),
Самар (242m) у Корману, Капавац (270m) у селу Ботуњу, Гурибаба (229m) у селу
Реснику. Познатија брда на подручју општине Крагујевац су: Жежељ (481m) у селу
Доња Сабанта, Ливада (480m) у селу Горња Сабанта, Голија (450m) у селу Букоровац,
Градина (416m) у селу Доње Грбице, Шљивовачка главица (495m) у селу Шљивовац,
Рујевица (472m) у селу Драча. Побрђе је рашчлањено у речним долинама, те даје
утисак благо заталасаног земљишта, карактеристичног за Шумадију.
2.1.3. Планине
На подручју Града пружају се огранци Црног врха који чине источни оквир Крагујевачке
котлине. Црни врх налази се на истоку од Крагујевца између Лепенице, Ждраљице,
Белице и Велике Мораве. То је ниска шумадијска планина, надморске висине 707m.
Гледићке планине пружају се у правцу север-југ од Западне Мораве до Крагујевца, где
се завршавају Господаревим брдом, јужно од фабрике аутомобила „Фиат аутомобили
Србија” доо. Планинском земљишту Гледићких планина на подручју града Крагујевца
припадају узвишења од Доње Сабанте, Баљковца, Грошнице и Голочела до Великих
Пчелица и Дулена. Оне су, после Рудника (1.123m) највише шумадијске планине.
Највиши врх на њима је Самар (922m). На подручју Града, Гледићке планине
рашчлањене су речним долинама: Лепенице, Грошничке реке, Ждраљице, Пчеличке и
Дуленске реке.
2.1.4. Саобраћајно-географски положај града и стање путне мреже

Доминантна карактеристика саобраћајно-географског положаја Крагујевца, у односу на
централни део Србије, одражава се кроз положај града у саобраћајно повољном
коридору којим се повезују јужни, југозападни и западни са североисточним и северним
деловима Србије. Стога се може сматрати да је саобраћајно-географски положај
Крагујевца повољан како
на нивоу ширих простора централне Србије тако и на регионалном и општинском
нивоу. Крагујевац је добро повезан друмским саобраћајницама са свим значајним
центрима Србије, док су железничке везе скромне.
Подручје града Крагујевца повезано је са осталом путном мрежом Републике Србије
основном путном мрежом, односно државним путевима I и II реда, док су сеоска
насеља у највећој мери повезана општинским путевима.
На територији града Крагујевца егзистира следећа категорисана путна мрежа:
државни путеви I реда – два путна правца, државни путеви II реда - три путна правца и
општински путеви - 37 путних праваца.
Укупна дужина путева на територији града Крагујевца је 404,26км, од чега је 354,91км
или 88% савремени коловоз. Од укупне дужине путне мреже на територији града
49,99км је дужина државног пута I реда, док је дужина државног пута II реда 49,77 км.
Укупна дужина општинских путева је 304,50км, од чега је савремени коловоз 255,15км
или 84%.
У категорисаној путној мрежи града Крагујевца приметнo је изразито велико учешће
општинских путева (71,2%) у односу на остали део категорисане мреже. Такође,
учешће коловоза са савременим коловозним застором износи 67,7% на локалној
путној мрежи, што је знатно изнад републичког просека.
Међутим, квалитет коловоза, елемената трасе и стање саобраћајне сигнализације
нису на одговарајућем нивоу.
2.2. Демографски подаци

Историјат демографских кретања у насељеним местима у саставу Града види се из
доњих графикона који представљају преглед података из пописа становника од 1971.
године закључно са последњим пописом становника 2011. године.
График - Број становника
Извор: Републички завод за статистику

- Извор: Републички завод за статистику
На основу података који су наведени у четири званична пописа становништва у

периоду од 1971. до 2002. године, становништво града Крагујевца је бележило
непрекидан пораст све до 1991. године, након чега следи пад броја становника.
Највећи пораст броја становника је забележен у периоду између два пописа од 1971.
до 1981. године, од 34.272 становника, што представља раст по стопи од 26,25%. У
периоду између два пописа, од 1991. до 2002. године, дошло је до смањења броја
становника за 2,37%. Према резулататима пописа из 2011. године, број становника
бележи раст по први пут после 1991. године, по стопи од 2.05% у односу на попис из
2002. године.
Табела - Становништво по насељима - 2002. и 2011. године
Број становника Број становника

Ред. бр. Назив Насеља 2011. год.
2002. год.
1. Аџине Ливаде 73 51
2. Баљковац 621 627
3. Ботуње 649 669
4. Букоровац 229 218
5. Велика Сугубина 284 226
6. Велике Пчелице 673 498
7. Велики Шењ 350 329
8. Вињиште 412 378
9. Влакча 671 592
10. Голочело 541 520
11. Горња Сабанта 839 748
12. Горње Грбице 273 226
13. Горње Јарушице 655 548
14. Горње Комарице 322 241
15. Грошница 1.280 1.383
16. Десимировац 1.401 1.623
17. Дивостин 399 422
Број становника Број становника

Ред. бр. Назив Насеља 2011. год.
2002. год.
18. Добрача 493 425
19. Доња Сабанта 651 540
20. Доње Грбице 557 509
21. Доње Комарице 545 492
22. Драгобраћа 845 1150
23. Драча 828 915
24. Дреновац 356 333
25. Дулене 218 153
26. Ђурисело 699 736
27. Ердеч 67 55
28. Јабучје 154 165
29. Јовановац 1.165 1.279
30 Каменица 431 329
31 Корман 692 630
32 Котража 304 185
33 Крагујевац 146.373 150.835
34 Кутлово 236 234
35 Лужнице 1065 981
36 Љубичевац 83 44
37 Мала Врбица 249 203
38 Мали Шењ 100 89
39 Маршић 294 267
40 Маслошево 149 436
41 Миронић 99 86
42 Нови Милановац 406 404
43 Опорница 452 603
44 Пајазитово 241 187
45 Поскурице 573 516
46 Прекопеча 123 89
47 Рамаћа 340 318
48 Ресник 1.147 1.080
49 Рогојевац 404 394
50 Страгари 967 827
51 Трешњевак 24 15
52 Трмбас 595 814
53 Угљаревац 160 129
54 Цветојевац 719 841
55 Церовац 904 935
56 Чумић 1600 1.478
57 Шљивовац 493 417
Извор:Републички завод
Град је територијално организован у 57 насеља у којима број становника варира од 15
у насељу Трешњевак, до 150.835 колико има сâмо насељено место Крагујевац (у
даљем тексту: градско подручје). Овај податак указује да преко 84% становништва
читаве територије града живи у градском подручју а у 56 насеља само 16% (у даљем
тексту: сеоско подручје). Од 57 насеља града, више од 1.000 становника има седам
насеља, док мање од 500 становника има чак 31 насеље. Просечна густина
насељености на територији града износи 210,5 становника/km² (на градском подручју
552,5 становника/km² и 17,8 становника/km² на сеоском). То је знатно више од
републичког просека који износи 84,21 становника/km². Поједина насеља имају
релативно константан број становника док се у некима види значајан пад. Промена
броја становника утиче на рад и одрживост школа у овим насељима.
2.2.1. Структура становништва према полу
У полној структури График - Структура становништва према полу

становништва, на
свим посматраним 100000
пописима 90000
88212 91872 85630 90172 87334 92083
81212 83611
становништва, 80000
може се уочити 70000
64258
66293
већа бројност 60000

Му шко
женске популације 50000
Женско
у односу на мушку. 40000
Интересантно је да 30000
20000
се ова разлика 10000
смањивала у 0
периоду од 1971. Попис 1971 Попис 1981 Попис 1991 Попис 2002 Попис 2011
до 1981. године, да
би након тога
почела да расте од
51:49, у периоду од 1981. до 1991. године, да би према попису из 2002. године однос
мушке и женске популације износио 51,3:48,7 у корист женске популације. На последњем
попису из 2011. године однос женског и мушког становништва је исти као у претходном
периоду: 51,3:48,7 у корист женске популације (92.083 према 87.334 у корист жена).
2.2.2. Старосна струкутура становништва
Табела - Старосна структура становништва града у периоду (1971-2011.)
Попис 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
0-4 8.726 13.490 11.251 7.473 8.235
5-9 8.480 12.115 12.789 8.641 8.705
10 - 14 9.265 10.163 13.682 10.720 8.187
15 - 19 12.279 10.286 12.673 12.573 9.620
20 - 24 12.510 13.855 11.230 13.300 11.501
25 - 29 8.611 17.830 11.860 12.148 12.905
30 - 34 11.170 14.837 14.934 10.746 13.076
35 - 39 12.281 9.374 17.637 11.335 12.224
40 - 44 11.403 11.790 14.798 13.665 11.275
45 - 49 8.987 12.488 9.228 16.845 11.978
50 - 54 4.300 11.286 11.325 14.428 13.942
55 - 64 10.883 12.805 21.910 18.298 29.797
Преко 65 11.225 13.982 16.093 24.591 27.972
Непознато Извор:Републички
- -завод за статистику
674 1.039 -
Укупно: 130.551 164.823 180.084 175.802 179.417
Старосна структура становништва показује да се током посматраног периода најбројније
групације становништва померају од омладине ка средњим годинама. По првом
анализираном попису из 1971. године, доминира генерација од 20-24 година, док је по
попису из 1981. године, најбројнија групација од 25 до 29 година. По попису из 1991.
године најбројнија је групација од 55 до 64 година. По попису из 2002. године, доминира
генерација преко 65 година, са 24.591 становника која чини 13,98% укупне популације
општине. По последњем попису из 2011. године најбројнија је популација од 55 до 64
године (29.797 становника).
Табела - Становништво града Крагујевца према старости и полу, по месним

заједницама на основу пописа становништва 2011. године
Месне заједнице Пол Укупно Од тога
0-4 5-9
1. Аеродром свега 7712 374 375
мушко 3662 209 197
женско 4050 165 178
2. Аџине ливаде свега 51 0 1
мушко 27 0 0
женско 24 0 1
3. Багремар свега 5217 245 204
мушко 2420 122 92
женско 2797 123 112
4. Белошевац свега 7455 338 338
мушко 3714 171 171
женско 3741 167 167
5. Ботуње свега 669 38 36
мушко 325 23 21
женско 344 15 15
6. Бресница 3 свега 5410 247 300
мушко 2750 116 153
женско 2660 131 147
7. Бубањ свега 4953 164 190
мушко 2223 84 83
женско 2730 80 107
8. Букуровац свега 218 9 5
мушко 119 6 4
женско 99 3 1
9. Вашариште свега 4822 224 235
мушко 2199 115 119
женско 2623 109 116
10. Велика Сугубина свега 226 10 3
мушко 115 6 0
женско 111 4 3
11. Велике Пчелице свега 498 10 9
мушко 254 5 3
12. Велики Шењ свега 329 17 19
мушко 170 12 9
13. Велико поље свега 3989 249 264
мушко 2016 128 125
женско 1973 121 139
14. Виногради свега 4888 226 253
мушко 2492 134 136
женско 2396 92 117
15. Вињиште свега 378 16 20
мушко 189 5 9
женско 189 11 11
16. Влакча свега 592 21 41
мушко 284 7 21
женско 308 14 20
17. Горња Сабанта свега 748 30 32
мушко 374 15 14
женско 374 15 18
18. Горње Грбице свега 226 10 3
мушко 114 6 6
19. Горње Јарушице свега 548 25 24
мушко 273 13 10
женско 275 12 14
20. Горње Комарице свега 241 5 4
мушко 113 2 2
21. Грошница свега 3365 197 217
мушко 1698 94 110
женско 1667 103 107
22. 21. октобар свега 6172 245 276
мушко 2895 112 133
женско 3277 133 143
23. Десимировац свега 1623 60 98
мушко 818 26 54
женско 805 34 44
24. Дивостин свега 463 21 19
мушко 244 16 10
25. Добрача свега 425 14 17
мушко 213 7 9
26. Доња Сабанта свега 540 11 19
мушко 276 9 11
27. Доње Грбице свега 347 12 15
мушко 180 6 8
28. Доње Комарице свега 492 24 19
мушко 250 11 12
29. Драгобраћа свега 2406 127 142
мушко 1227 68 68
женско 1179 59 74
30. Драча свега 915 38 48
мушко 471 23 27
женско 444 15 21
31. Дреновац свега 333 16 13
мушко 164 12 7
32. Дулене свега 153 3 3
мушко 74 1 2
женско 79 2 1
33. Ердеч свега 4066 249 236
мушко 2031 121 116
женско 2035 128 120
34. Ердоглија свега 5421 295 234
мушко 2518 148 126
женско 2903 147 108
35. Ждраљица свега 1104 70 60
мушко 554 32 30
женско 550 38 30
36. Илићево свега 3727 168 196
мушко 1870 92 112
женско 1857 76 84
37. Јабучје свега 165 6 9
мушко 79 2 4
женско 86 4 5
38. Јовановац свега 1279 59 58

мушко 649 27 34
женско 630 32 24
39. Каменица свега 329 11 8
мушко 166 3 6
40. Корићани свега 3852 210 226
мушко 1938 109 104
женско 1914 101 122
41. Корман свега 630 26 18
мушко 318 14 9
42. Кутлово свега 234 10 4
мушко 124 3 2
43. Лепеница свега 4460 177 221
мушко 2108 82 107
женско 2352 95 114
44. Лужнице свега 981 41 32
мушко 483 21 14
женско 498 20 18
45. Мала Врбица свега 203 10 7
мушко 100 3 4
46. Маршић свега 2534 133 138
мушко 1285 65 66
женско 1249 68 72
47. Маслошево свега 436 12 15
мушко 209 3 4
48. Нови Милановац свега 404 22 19
мушко 193 7 5
женско 211 15 14
49. Опорница свега 906 37 45
мушко 466 14 22
женско 440 23 23
50. Пајазитово свега 362 4 13
мушко 182 1 7
51. Палилуле свега 8950 407 405
мушко 4253 216 200
женско 4697 191 205
52. Петровац свега 2749 163 145
мушко 1376 90 70
женско 1373 73 75
53. Пивара свега 5822 205 249

мушко 2801 107 134
женско 3021 98 115
54. Поскурице свега 516 19 25
мушко 264 10 16
55. 1. мај свега 5187 189 229
мушко 2278 87 116
женско 2909 102 113
56. Прекопеча свега 89 2 5
мушко 51 2 2
женско 38 0 3
57. Рамаћа свега 318 12 9

мушко 163 8 3
58. Ресник свега 1080 41 39
мушко 548 24 25
женско 532 17 14
59. Рогојевац свега 394 15 23
мушко 198 7 11
60. Селиште свега 162 8 6
мушко 84 4 3
женско 78 4 3
61. Станово свега 11684 552 620
мушко 5725 278 315
женско 5959 274 305
62. Стара радничка свега 4623 206 207
колонија мушко 2242 106 110
женско 2381 100 97
63. Страгари свега 1056 22 42
мушко 507 8 16
женско 549 14 26
64. Сушица свега 5470 235 248
мушко 2607 131 124
женско 2863 104 124
65. Теферич свега 687 38 38
мушко 345 18 21
женско 342 20 17
66. Трмбас свега 804 52 52
мушко 408 21 19
женско 396 31 33
67. Угљешница свега 5038 277 286
мушко 2430 139 139
женско 2608 138 147
68. Угљаревац свега 129 10 6
мушко 66 7 3
женско 63 3 3
69. Народни херој свега 8855 392 463
Филип Кљајић мушко 4372 209 256
женско 4483 183 207
70. Цветојевац свега 841 56 57
мушко 419 22 31
женско 422 34 26
71. Центар Града свега 4590 172 152
мушко 2103 86 83
женско 2487 86 69
72. Церовац свега 935 39 45
мушко 443 18 25
женско 492 21 20
73. Чумић свега 1478 64 69
мушко 731 38 31
женско 747 26 38
74. Шљивовац свега 417 15 14
мушко 211 6 7
75. Шумарице свега 2942 154 130
мушко 1450 87 53
женско 1492 67 77
76. Мале Пчелице свега 2450 139 129

мушко 1231 72 65
женско 1219 67 64
77. Мале Пчелице – свега 4654 185 209
Ново насеље мушко 2412 95 101
женско 2242 90 108
У односу на 2011. годину број месних заједница се увећао, тако да их на крају 2018.
године има 78. На подручју месних заједница Аеродром и Виногради основана је месна
заједница Денино брдо.
Град су, као и већину градова и општина у Србији, карактерисала миграторна кретања
из руралних ка урбанизованим деловима града. Ова појава је условила да 83%
становништва буде сврстано у категорију урбаног, приликом званичног пописа 2002.
године. Прилоком пописа 2011. године, ова разлика се повећала за 1%, па тако сада на
градском подручју од 301 км² живи 150.835 становника (84%), а на сеоском подручју од
534 км² 28.582 становника или 16%.
График - Однос урбаног и руралног становништва
16%
Урбано
Рурално
84%
Извор: Републички завод за статистику, попис 2011. године

2.2.3. Основни контигенти становништва
Табела - Основни контигенти становништва

Радно
Испод 14 Радно способно способно (%)
Број стан. 65 и више
год. (15-64)
1991. 37.723 16.093 125.595 69.74
2002. 26.834 24.591 123.338 70.16
2011. 25.127 27.972 126.318 70.40

Малолетно становништво узраста до 14 година, у последњем пописном интервалу,

показује тенденцију опадања, док становништво старије од 65 година бележи значајан
раст. Са друге стране, радно способно становништво у посматраном интервалу у
укупној популацији града је остало на готово истом нивоу од 69,7% до 70,4%. Просечна
старост у граду Крагујевцу је 41,8 године. Према подацима Републичког завода за
статистику у 2017. години природни прираштај на 1000 становника је износио -3,6, а
стопа укупног фертилитета 1,4.
2.2.4. Етнички састав становништва
Према етничком саставу, на основу пописа од 2011. године, становништво града чине
припадници 21 нације, од чега су најбројнији: Срби – 96%,
Од осталих етничких групација највећу заступљеност имају Црногорци (0,36%) и Роми
(0,83%).
2.2.5. Образовна структура становништва
Табела - Образовна структура становништва старог 15 и више година по попису

2011.
Непотпуно
Непознато
образова
Основно
основно
школске
Средње
спреме
Високо
Укупно
образ.
образ.
образ.
образ.
Више
Без
ње
Укупно 154.290 2.870 12.498 27.162 84.187 9.711 17.552 310

Мушко 74.515 520 4.083 12.141 44.288 5.223 8.119 141
Женско 79.775 2.350 8.415 15.021 39.899 4.488 9.433 169
Извор: Републички завод
Најбројнија групација становништва је са средњим образовањем (54,56%), док 11,37%
лица има високо образовање. Само основно образовање има 17,60%, а 8,1% има
непотпуно основно образовање. Удео женске популације у групацији без школске
спреме је чак 81,88%.
2.3. Привреда, култура и спорт
2.3.1. Стање привреде и перспектива економског развоја

Привреда града препознатљива је по металопрерађивачком комплексу, производњи

саобраћајних средстава и оружја. Крајем двадесетог века привреда доживљава крах
проузрокован распадом Југославије и ратовима, ембаргом на извоз и губитком
тржишта. У првим деценијама 21. века почиње период опоравка економије стварањем
повољног привредног амбијента за страна улагања, као и за отварање малих и
средњих предузећа, што је позитивно утицало на повећање учешћа у извозу, смањење
незапослености и ублажавање неповољних миграторних кретања. Просечна зарада у
граду без пореза и доприноса у 2017. години, износила је 43.011 динара док је
републички просек износио 43.932 динара. У граду су присутни бројни страни
инвеститори од ФЦА Србија доо (Фиат) па до најновијег отварања Индустријског
комплекса MIND Park на 150 ha у коме ће, поред других фабрика, пословати и немачки
Сименс. Индустријски комплекс у Крагујевцу проглашен је пројектом од националног
значаја. Последњих година приметан је и раст сектора информатике и комуникационих
технологија. Поред тога што је индустријски град, град има и значајне површине под
пољопривредним земљиштем, које пружају потенцијал за развој пољопривредне
производње и одрживост насељених места на сеоском, односно руралном подручју.
Град има и бројне туристичке садржаје у градском и руралном подручју. Постојање
универзитета, који у саставу има 12 факултета, и сарадња са привредним субјектима,
позитивно утиче на развој људских ресурса и конкурентност радне снаге.
2.3.2. Локална традиција и установе културе
Град Крагујевац је образовни и универзитетски центар, али и културно средиште

Шумадијског округа и централне Србије. Као прва престоница модерне Србије,
Крагујевац је и град у коме су настале бројне културне институције и организације, чију
традицију наставља једанаест установа културе чији је оснивач град Крагујевац:
Књажевско српски театар (прво позориште основано 1835. године), Народна библиотека
"Вук Караџић" (основана 1866. године), Народни музеј, Историјски архив Шумадије, Завод
за заштиту споменика културе, Дом омладине "Крагујевац", Спомен парк "Крагујевачки
октобар", Позориште за децу Крагујевац, Центар за неговање традиционалне културе
"Абрашевић", Музички центар и Установа културе "Кораци". Поред тога што као оснивач
финансира функционисање и реализацију програма ових установа, град обезбеђује
средства и за финансирање/суфинансирање пројеката/програма удружења у области
културе, као и средства за обезбеђивања услова за рад лица која самостално обављају
уметничку или другу делатност у области културе (уплата доприноса за пензијско и
инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање). На тај начин,
подстицањем свих субјеката у култури, као и њиховим повезивањем, Град је успео да,
старајући се о потребама грађана у области културе, ревитализује културни живот и
обезбеди континуитет у понуди културних програма од који су неки постали
традиционални: Јоакимфест, Јоакиминтерфест, Октобарске свечаности, ОКТОХ,
Међународни фестивал “Златна искра“, Интернационални фестивал камерних хорова у
Крагујевцу, Арсеналфест, Интернационални фестивал уметника хармонике и други.
2.3.3. Спорт
Спорт као област од посебног друштвеног интереса, у Граду се остварује у складу са

Законом о спорту (''Службени гласник РС'', број 10/16).
На територији града Крагујевца регистровано је преко 120 спортских удружења,
основана су четири спортска привредна друштва над којима Град врши оснивачка
права. Град учествује у организацији и одржавању спортских такмичења и
манифестација које су од значаја за град, обезбеђује услове за развој школског спорта
и учествује у одржавању, изградњи и коришћењу спортских објеката од којих су
најзначајнији Градски стадион ''Чика Дача'', Спортска дворана-Хала ''Језеро'', Градски
базени, Језеро ''Шумарице''.
III Установе јавног предшколског васпитања и образовања
На територији града постоје две јавне предшколске установе (у даљем тексту:

предшколске установе), “Нада Наумовић” и “Ђурђевдан”.
3.1. Историјски осврт на развој јавних установа предшколског васпитања и

образовања на територији града Кrагујевца
 Предшколска установа “Нада Наумовић” основана је 1948. године и у почетку је

имала неколико група деце. Од тада је израсла у васпитно-образовну установу
која је у свом саставу имала 15 објеката у различитим деловима града.
Од свог настанка је тежила усавршавању васпитно-образовног рада. Пратећи
нове методичке, педагошке и друштвене тенденције, данас је модерна установа
која, у складу са развојним потребама и могућностима деце, интересима
родитеља и друштва као целине, доприноси остваривању општег и јединственог
васпитања и образовања. Установа носи име народног хероја Наде Наумовић.
 Предшколска установа „Ђурђевдан“ основана је 2014. године (“Сл. Лист града
Крагујевца” бр. 38/14) издвајањем седам вртића из Предшколске установе
“Нада Наумовић“.
Предшколска установа „Ђурђевдан“ кроз стручно усавршање у свим областима,
стални процес учења, као и кроз праћење и примену нових методичких,
педагошких и друштвених тенденције, континуирано подиже квалитет рада.
3.2. Приказ постојеће мреже јавних предшколских установа
Постојећа мрежа предшколских установа утврђена је Одлуком о мрежи предшколских

установа на територији града Крагујевца („Службени лист града Крагујевца“, број
34/2013 и 30/2014). Преглед објеката предшколских установа (у седишту и објектима
ван седишта ПУ), простора у основним школама (у седишту и издвојеним одељењима
школе) и других простора прилагођених за обављање делатности предшколске
установе, утврђен тренутно важећом одлуком о мрежи предшколских установа на
територији града Крагујевца дат је у доњој табели:
Табела – Мрежа предшколских установа на територији града Крагујевца

I ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА "НАДА НАУМОВИЋ" КРАГУЈЕВАЦ
Објекти у којима се обавља делатност предшколске установе:

установе
1. „Бамби" ул. Саве Ковачевића Целодневни боравак
- седиште бр.30 од три године до
поласка у школу и ПП
програм (целодневни
и четворочасовни)
2. „Лане" ул. Црвене заставе Целодневни боравак

бр.3а до поласка у школу и
ПП програм
3. „Лептирић" ул. Карађорђева бр.22 Целодневни боравак
од три године до
4. „Наша радост" ул. Милована Гушића

Целодневни боравак
бр.14 до поласка у школу и
ПП програм
5. „Полетарац" ул. Незнаног јунака Целодневни боравак
ПП програм
6. „Сунце'' ул. Црвене заставе бб Целодневни боравак
програм (целодневни
7. „Црвенкапа" ул. Светозара Целодневни боравак
Марковића до поласка у школу и
бр.116 ПП програм
8. „Цветић" ул. Цветна бб Целодневни боравак
од 1 године до
поласка у школу
9. „Аутић" Ул. Косовска бр. 4 Целодневни боравак
програм(целодневни
Простори у основним школама (у седишту и издвојеним одељењима школе) у
којима се обавља припремни предшколски програм:

одељење

2. ОШ „Драгиша Михајловић” Крагујевац (Станово) Припремни
- матична школа ул. Радована предшколски
Мићовића бб програм
Церовац
Опорница

- матична школа ул. Краља Милана IV Припремни
бр.4 предшколски
Дивостин
Драча
Добрача
Каменица
7. ОШ „Драгиша Луковић Шпанац'' Крагујевац
- матична школа Белошевац Припремни
ул. 9. маја бр. 110-б предшколски
- издвојено одељење Петровац
Горња Сабанта програм
Велика Сугубина
II ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА "ЂУРЂЕВДАН" КРАГУЈЕВАЦ
Објекти у којима се обавља делатност предшколске установе:

установе
1. „Цицибан" ул. Кнеза Милоша Целодневни боравак
- седиште бр.21а до поласка у школу и
ПП програм
2. „Зека" ул. Сутјеска бр.6 Целодневни боравак
до поласка у школу и
ПП програм
3. „Колибри" ул. Јосифа Шнерсона Целодневни боравак
бр. 3а до поласка у школу и
ПП програм
4. „Бубамара " ул. Мирослава Антића Целодневни боравак
бб до поласка у школу и
ПП програм
5. „Шврћа" ул.Николе Пашића Целодневни боравак
бр.10 до три године
6. „Чуперак'' ул. 19. октобра бр. 26 Целодневни боравак
ПП програм
7. „Невен" ул. Радничка Целодневни боравак
ПП програм
(целодневни
Простори у основним школама (у седишту и издвојеним одељењима школе) у

којима се обавља припремни предшколски програм:
одељење
- матична школа Драгобраћа Припремни
- издвојена одељења Голочело програм
Дреновац
ул. Жике Пинтера Припремни
бр. 44 предшколски
- издвојена одељења Влакча програм
Маслошево
Рамаћа
Угљаревац
- матична школа Букурешка бб Припремни
- издвојена одељења Доње Грбице предшколски
Поскурице програм
Шљивовац
4 ОШ „Живадинка Дивац” Крагујевац - Припремни
- матична школа Станово) предшколски
ул. Краља програм
Милутина бб
5. ОШ „Доситеј Обрадовић” Крагујевац - Ердеч Припремни
- матична школа ул. Партизанских предшколски
курира бб програм
6. ОШ „Трећи крагујевачки Крагујевац Припремни
батаљон'' ул. Јесењинова бр. предшколски
- матична школа 17 програм
7. Школа са домом за децу Крагујевац Припремни

оштећеног слуха ул. Старине Новака предшколски
Тодоровић” ул. Саве Припремни
- матична школа Немањића бр.2 предшколски
-издвојено одељење Илићево програм
9. ОШ „19. октобар” Крагујевац -

- матична школа Маршић Припремни
ул. Драгише предшколски
10. ОШ „Ђура Јакшић” Крагујевац Припремни
- матична школа ул. Кајмакчаланска предшколски
-издвојено одељење Горње Комарице
11. ОШ „Вук Стефановић Караџић” Крагујевац Припремни

- матична школа ул. Чегарска бр. 3 предшколски
- издвојено одељење Трмбас програм
12. ОШ „Прота Стеван Поповић” Крагујевац Припремни

- матична школа Чумић предшколски
- издвојено одељење Велики Шењ програм
Простори који испуњавају услове за обављање припремног предшколског

програма:
бр.
ул. Краљевачки предшколски
батаљон бр. 296 програм
3.3. Просторни и кадровски капацитети предшколских установа
Предшколске установе обављају делатност у седишту, издвојеном одељењу – објекту

предшколске установе, школи или другом простору ако испуњавају услове у складу са
Законом. Делатност предшколског васпитања и образовања остварују васпитач и
стручни сарадник. Делатност предшколске установе, којом се обезбеђују исхрана, нега,
превентивно-здравствена и социјална заштита, остварују сарадници.
3.3.1. Просторни капацитети Предшколске установе “Нада Наумовић”
Преглед објеката по врстама, броју деце, броју група и површини дат је у следећим
табелама:
Табела – Преглед објеката предшколске установе и број деце/група у радној
2018/2019. години
Капацитет
Број Број Број деце у Површина Површина
Назив Број
деце у четворо- четворо-
цело- објекта у дворишта у
објекта цело- часовних часовним
дневних м2 м2
дневним група групама
група
групама (ппп) (ппп)
1. Бамби
5 115 1 18 1360 3696
(седиште)
2. Аутић 8 178 1541 9000
3. Лане 6,5 139 903 1050
4. Лептирић 7 173 400 651
5. Наша 6 134 635 1620
радост
6.Полетарац 21 514 2 61 2769 2000

7.Сунце 5 132 450 1050
8.Цветић 6 142 500 1485
9.Црвенкапа 14 343 1486 3561
УКУПНО 78,5 1845 3 79 10544м2 24114м2
Вртић „Црвенкапа“ Вртић „Аутић“ Вртић „Бамби“
Година изградње: 1974. Није наменски грађен за Година изградње: 1974.

Наменски грађен објекат делатност предшколског Наменски грађен објекат
Адреса: Светозара васпитања и образовања Адреса: Саве Ковачевића
Марковића 116 Адреса: Косовска 4 30
14 целодневних васпитних 8 целодневних васпитних 5 целодневих васпитних
група група група
3 групе ЧППП-а 12 васпитачa 5 група ЧППП-а
19 васпитача 4 медицинскe сестрe 15 васпитача
12 медицинских сестара 1 сестра на ПЗЗ 1 медицинска сестра на
2 медицинске сестре на 1 стручни сарадник педагог ПЗЗ
ПЗЗ 1 сарадник за унапређење 1 сарадник за исхрану
1 стручни сарадник социјалне заштите нутрициониста
психолог 2 сервиркe 1 сарадник за
4 сервирке 3 спремачице унапређивање ПЗЗ
7 спремачица 1 педагошки асистент
Број деце из осетљивих 2 сервирке
Број деце из осетљивих група: 3 спремачице
група: 0 – деца жртве насиља у
0 – деца жртве насиља у породици Број деце из осетљивих
породици 0 – деца из породица која група:
4 – деца из породица која користе неки облик 0 – деца жртве насиља у
користе неки облик социјалне заштите и деца породици
социјалне заштите и деца без родитељског старања 6 – деца из породица која
без родитељског старања 8 – деца самохраних користе неки облик
20 – деца самохраних родитеља социјалне заштите и деца
родитеља 0 – деца из социјално без родитељског старања
6 – деца из социјално нестимулативних средина 36 – деца самохраних
нестимулативних средина 5 – деца са сметњама у родитеља
6 – деца са сметњама у психофизичком развоју 7 – деца из социјално
психофизичком развоју 0 – деца из породице у којој нестимулативних средина
0 – деца из породице у којој је дете које је тешко 6 – деца са сметњама у
је дете које је тешко оболело или има сметње у психофизичком развоју
оболело или има сметње у психофизичком развоју 0 – деца из породице у
психофизичком развоју 0 – деца тешко оболелих којој је дете које је тешко
0 – деца тешко оболелих родитеља оболело или има сметње у
родитеља 0 – деца чији су родитељи психофизичком развоју
0 – деца чији су родитељи ратни војни инвалиди или 0 – деца тешко оболелих
ратни војни инвалиди или имају статус расељеног или родитеља
имају статус расељеног или прогнаног лица 0 – деца чији су родитељи
прогнаног лица 0 – деца предложена од ратни војни инвалиди или

0 – деца предложена од стране Центра за социјални имају статус расељеног
стране Центра за социјални рад или прогнаног лица
рад 0 – деца предшколског 0 – деца предложена од
0 – деца предшколског узраста у целодневном стране Центра за
узраста у целодневном боравку, припадници социјални рад
боравку, припадници ромске популације. 0 – деца предшколског
ромске популације узраста у целодневном
2 – деца предшколског Треће и више деце у боравку, припадници
узраста у ЧППП боравку породици - 8 ромске популације
припадници ромске 1 – деца предшколског
популације. узраста у ЧППП боравку
припадници ромске
Треће и више деце у популaције.
породици - 38
Треће и више деце у
Вртић „Лептирић“ Вртић „Наша радост“ Вртић „Полетарац“
Година изградње: 1948. Година изградње: 1947. Година изградње: 1982.

Није наменски грађен за Није наменски грађен за Наменски грађен објекат
делатност предшколског делатност предшколског Адреса: Незнаног Јунака
васпитања и образовања васпитања и образовања бр.8
Адреса: Карађорђева 22 Адреса: Гушићева 14 21 целодневна васпитна
7 целодневних васпитних 6 целодневних васпитних група
група група 2 групе ЧППП-а
3 групе ЧППП-а 4 групе ЧППП-а 31 васпитач
17 васпитача 12 васпитача 14 медицинских сестара
1 медицинска сестра на 4 медицинске сестре 1 сарадник физиотерапеут
ПЗЗ 1 стручни сарадник педагог 1 медицинска сесра на
2 сервирке за музичко ПЗЗ
4 спремачице 2 сервирке 6 сервирки
3 спремачице 10 спремачица
Број деце из осетљивих
група: Број деце из осетљивих Број деце из осетљивих
0 – деца жртве насиља у група: група:
породици 0 – деца жртве насиља у 1 – деца жртве насиља у
1 – деца из породица која породици породици
користе неки облик 1 – деца из породица која 12 – деца из породица која
социјалне заштите и деца користе неки облик користе неки облик
без родитељског старања социјалне заштите и деца социјалне заштите и деца
18 – деца самохраних без родитељског старања без родитељског старања
родитеља 16 – деца самохраних 47 – деца самохраних
0 – деца из социјално родитеља родитеља
нестимулативних средина 2 – деца из социјално 8 – деца из социјално
6 – деца са сметњама у нестимулативних средина нестимулативних средина
психофизичком развоју 1 – деца са сметњама у 7 – деца са сметњама у
1 – деца из породице у којој психофизичком развоју психофизичком развоју

је дете које је тешко 0 – деца из породице у којој 6 – деца из породице у
оболело или има сметње у је дете које је тешко којој је дете које је тешко
психофизичком развоју оболело или има сметње у оболело или има сметње у
1 – деца тешко оболелих психофизичком развоју психофизичком развоју
родитеља 0 – деца тешко оболелих 6 – деца тешко оболелих
2 – деца чији су родитељи родитеља родитеља
ратни војни инвалиди или 0 – деца чији су родитељи 2 – деца чији су родитељи
имају статус расељеног или ратни војни инвалиди или ратни војни инвалиди или
прогнаног лица имају статус расељеног или имају статус расељеног
0 – деца предложена од прогнаног лица или прогнаног лица
стране Центра за социјални 0 – деца предложена од 0 – деца предложена од
рад стране Центра за социјални стране Центра за
0 – деца предшколског рад социјални рад
узраста у целодневном 0 – деца предшколског 0 – деца предшколског
боравку припадници ромске узраста у целодневном узраста у целодневном
популације боравку припадници боравку припадници
2 – деца предшколског ромске популације ромске популације
узраста у ЧППП боравку 1 – деца предшколског 1 – деца предшколског
припадници ромске узраста у ЧППП боравку узраста у ЧППП боравку
популације. припадници ромске припадници ромске
популације. популације.
породици – 31 Треће и више деце у Треће и више деце у
породици - 19 породици - 98
Вртић „Сунце“ Вртић „Цветић“ Вртић „Лане“

Наменски грађен објекат Наменски грађен објекат Наменски грађен објекат
Адреса:Црвене заставе 3Б Адреса: Цветна бр.6А Адреса: Црвене заставе 3А
5 целодневних васпитних 6 целодневних васпитних 6,5 целодневних васпитних
група група група
10 васпитача 3 групе ЧППП-а 3 групе ЧППП-а
1 сервирка 11 васпитача 10 васпитача
3 спремачице 4 медицинске сестре 7 медицинских сестара
1 медицинска сестра на 1 сарадник за предшколско
Број деце из осетљивих ПЗЗ васпитање и образовање
група: 2 сервирке 2 сервирке
0 – деца жртве насиља у 3 спремачице 3 спремачице
породици 2 вешерке
3 – деца из породица која Број деце из осетљивих 1 зубна ординација
користе неки облик група:
социјалне заштите и деца 0 – деца жртве насиља у Број деце из осетљивих
без родитељског старања породици група:
10 – деца самохраних 0 – деца из породица која 0 – деца жртве насиља у
родитеља користе неки облик породици
4 – деца из социјално социјалне заштите и деца 4 – деца из породица која

нестимулативних средина без родитељског старања користе неки облик
2 – деца са сметњама у 0 – деца самохраних социјалне заштите и деца
психофизичком развоју родитеља без родитељског старања
0 – деца из породице у којој 0 – деца из социјално 12 – деца самохраних
је дете које је тешко нестимулативних средина родитеља
оболело или има сметње у 0 – деца са сметњама у 4 – деца из социјално
психофизичком развоју психофизичком развоју нестимулативних средина
1 – деца тешко оболелих 0 – деца из породице у којој 1 – деца са сметњама у
родитеља је дете које је тешко психофизичком развоју
0 – деца чији су родитељи оболело или има сметње у 1 – деца из породице у
ратни војни инвалиди или психофизичком развоју којој је дете које је тешко
имају статус расељеног или 0 – деца тешко оболелих оболело или има сметње у
прогнаног лица родитеља психофизичком развоју
0 – деца предложена од 0 – деца чији су родитељи 2 – деца тешко оболелих
стране Центра за социјални ратни војни инвалиди или родитеља
рад имају статус расељеног или 1 – деца чији су родитељи
0 – деца предшколског прогнаног лица ратни војни инвалиди или
узраста у целодневном 0 – деца предложена од имају статус расељеног
боравку припадници стране Центра за социјални или прогнаног лица
ромске популације рад 0 – деца предложена од
0 – деца предшколског 0 – деца предшколског стране Центра за
узраста у ЧППП боравку узраста у целодневном социјални рад
припадници ромске боравку припадници ромске 0 – деца предшколског
популације. популације узраста у целодневном
0 – деца предшколског боравку припадници
Треће и више деце у узраста у ЧППП боравку ромске популације
породици – 9 припадници ромске 3 – деца предшколског
популације. узраста у ЧППП боравку
припадници ромске
Треће и више деце у популације.
породици - 20 Треће и више деце у
Извор: предшколска установа
Број деце из осетљивих група у целодневном боравку је 297, што је заступљеност од

16,1% у односу на укупан број деце у целодневном боравку (1845).
Број деце која имају статус трећег и више деце у породици је 203.
Број деце од шест месеци до пет и по година обухваћених целодневним боравком је
1481.
Број деце узраста од пет и по до шест и по година у припремном предшколском
програму у целодневном трајању је 364, а број деце у припремном предшколском
програму у четворочасовном трајању је 352.
У оквиру вртића “Бамби” налази се централна кухиња за исхрану деце (320м2), која је
организована по препорукама Светске здравствене организације и њен рад је
регулисан Правилником о нормативу друштвене исхране деце у Установама за децу
(„Сл. Гласник РС“ бр. 50/94).
Исхрана обезбеђује 75% дневног енергетског уноса. У централној кухињи дневно се
припрема око 3500 оброка и дистрибуира у 9 радних јединица.Намирнице које се
користе у изради јела су строго контролисане од стране Завода за заштиту-Крагујевац
и санитарне инспекције. У току је имплементација HАCCP-стандарда о безбедности
хране и квалитета, у процесу производње и дистрибуције готових јела, што закон
налаже. Верификација тачности HАCCP стандарда се врши сваке године
Преглед броја деце која похађају припремни предшколски програм у четворочасовном

трајању у другим просторима – основним школама у седишту и издвојеним
одељењима, дат је у наредној табели:
Табела - Преглед других простора за рад са децом

Ред. Назив простора Број уписане деце
бр. у радној 2018/19.
1. ОШ „Наталија Нана Недељковић“ – матична школа 10
2. OШ „Наталија Нана Недељковић“-издвојено одељење,
33
3. ОШ “Наталија Нана Недељковић“ – издвојено одељење,
-
Вињиште
4. OШ „Сретен Mладеновић - Десимировац 10
5. ОШ „Сретен Младеновић“ – издвојено одељење, Ресник 6
6. ОШ „Сретен Младеновић“ – издвојено одељење, Лужнице 8
7. ОШ „Сретен Младеновић“ – издвојено одељење, Горње
-
Јарушице
8. ОШ “Сретен Младеновић“ – издвојено одељење,
-
9. ОШ „Сретен Младеновић“ – издвојено одељење, Церовац -
10. ОШ „Сретен Младеновић“ – издвојено одељење, Нови
-
Милановац
11. ОШ „Сретен Младеновић“ – издвојено одељење,
-
Опорница
12. ОШ „Драгиша Mихаиловић“ – матична школа 25
13. OШ „Драгиша Mихаиловић“ – издвојено одељење, Mале
24
Пчелице
14. OШ „Драгиша Луковић Шпанац“ – матична школа,
32
Белошевац
15. OШ „Драгиша Луковић Шпанац“ – издвојено одељење,
5
Баљковац
16. ОШ „Јован Поповић“ – матична школа 30
17. OШ „Јован Поповић“ – издвојено одељење, Шумарице 14
18. ОШ „Јован Поповић“ – издвојено одељење, Драча -
19. ОШ „Јован Поповић“ – издвојено одељење, Дивостин -
20. ОШ „21 октобар“ – матична школа 25
21. ОШ „21 октобар“ – издвојено одељење, Рогојевац 5
22. ОШ „21 октобар“ – издвојено одељење, Добрача
23. ОШ „21 октобар“ – издвојено одељење, Каменица 5
24. ОШ “Светозар Марковић“ - издвојено одељење, Велике
-
Пчелице
25. ОШ „Светозар Марковић“ – издвојено одељење, Горња
8
Сабанта
26. ОШ „Светозар Марковић“ – издвојено одељење,
6
Јовановац
27. ОШ „Радоје Домановић“ – матична школа 26
Укупно: 272
Број деце припадника ромске популације која похађају четворочасовни припремни
предшколски програм је 21.
3.3.3. Кадровски капацитети Предшколске установе „Нада Наумовић“
Број и квалификациона структура запослених у Установи усаглашени су са Законом о

основама система образовања и васпитања, Законом о предшколском васпитању и
образовању, важећим подзаконским актима везаним за ову област и Правилником о

организацији и систематизацији послова у ПУ „Нада Нумовић“.
Табела – број и квалификациона структура запослених

Ред.
Назив послова НСС ПК КВ ССС ВК ВС ВСС укупно
бр.
1. директор 1 1
помоћник директора за
2. 1 1
педагошки рад
руководилац финансијско
3. рачуноводствених 1 1
послова
4. секретар Установе 1 1
5. стручни сарадник педагог 1 1
стручни сарадник педагог
6. 1 1
за музичко
стручни сарадник
7. 1 1
психолог
службеник за послове
заштите, безбедности и
8. 1 1
здравља на раду- шеф
службе
сарадник за
9. унапређивање социјалне 1 1
заштите
сарадник за
унапређивање
10. 1 1
превентивно-здравствене
заштите
сарадник за исхрану
11. 1 1
нутрициониста
12. сарадник физиотерапеут 1 1
сарадник за предшколско
13. 1 1
ВО
14. васпитач 146 7 153
15. мед. сестра васпитач 46 46
16. мед.сестра на ПЗЗ и негу 9 9
17. пед. асистент 1 1
Служба послова
безбедности и заштите,
18. 1 1 3 2 7
техничког одржавања и
транспорта
19. Служба исхране 7 4 1 12
20. спремачица 41 41
техничар одржавања
21. 2 2
одеће - вешерке
22. сервирка 23 23
23. Заједничке службе 1 7 2 10
Укупно: 75 1 7 65 1 152 16 317
3.3.4. Просторни капацитети Предшколске установе “Ђурђевдан”

Преглед објеката по врстама, броју деце, броју група и површини дат је у следећим
табелама:
Табела – Преглед објеката предшколске установе и број деце у радној 2018/2019.
години
Капацитет
Број Број Број деце
Број Површина
Р. Назив деце у четворо- у четворо- Површина
цело- 2 дворишта
Бр. објекта цело- часовних часовним објекта у м
дневних у м2
дневним група групама
група
групама (ппп) (ппп)
1. Бубамара 11 209 806 740
2. Зека 7 134 1 25 942 2892
3. Колибри 16 370 1908 3052
4. Невен 15 345 2002 1620
5. Цицибан 1 25 1306
8 203 2000
- седиште
6. Чуперак 10 228 1 6 1294 3000
7. Шврћа 3 26 106 /
УКУПНО 70 1515 3 56 8364 m2 13304 m2
Вртић „Чуперак“ Вртић „Зека“ Вртић „Бубамара“

Адреса: Ул.19 Октобра 2Б Адреса: Сутјеска бб Адреса: Мике Антића бб
10 целодневних васпитних група 7 целодневних васпитних 11 целодневних васпитних
4 групе ППП-а група група
20 васпитача 7 група ППП-а 3 групе ППП-а
9 медицинских сестара 21 васпитача 21 васпитача
2 сервирке 5 медицинских сестара 8 медицинских сестара
5 спремачицa 2 сервирке 3 сервирке
1 стр. сарадник - психолог 4 спремачице 6 спремачицa
Број деце из осетљивих група: 2 раднице у вешерају 1 стр. сарадник - педагог
0 – деца жртве насиља у 1 стр. сарадник – педагог за Број деце из осетљивих
породици физичку културу група:
8 – деца из породица која Број деце из осетљивих 0 – деца жртве насиља у
користе неки облик социјалне група: породици
заштите и деца без родитељског 0 – деца жртве насиља у 5 – деца из породица која
старања породици користе неки облик
1 – деца самохраних родитеља 5 – деца из породица која социјалне заштите и деца
3 – деца из социјално користе неки облик без родитељског старања
нестимулативних средина социјалне заштите и деца 28 – деца самохраних

5 – деца са сметњама у без родитељског старања родитеља
психофизичком развоју 21 – деца самохраних 5 – деца из социјално
0 – деца из породице у којој је родитеља нестимулативних средина
дете које је тешко оболело или 3 – деца из социјално 4 – деца са сметњама у
има сметње у психофизичком нестимулативних средина психофизичком развоју
развоју 4 – деца са сметњама у 4 – деца из породице у којој
0 – деца тешко оболелих психофизичком развоју је дете које је тешко оболело
родитеља 0 – деца из породице у којој или има сметње у
1 – деца чији су родитељи ратни је дете које је тешко оболело психофизичком развоју
војни инвалиди или имају статус или има сметње у 3 – деца тешко оболелих
расељеног или прогнаног лица психофизичком развоју родитеља
0 – деца предложена од стране 2 – деца тешко оболелих 0 – деца чији су родитељи
центра за социјални рад родитеља ратни војни инвалиди или
2 – деца предшколског узраста у 0 – деца чији су родитељи имају статус расељеног или
целодневном боравку ратни војни инвалиди или прогнаног лица
припадници ромске популације. имају статус расељеног или 0 – деца предложена од
прогнаног лица стране центра за социјални
Треће и више деце у породици 0 – деца предложена од рад
- 40 стране центра за социјални 2 – деца предшколског
рад узраста у целодневном
1 – деца предшколског боравку припадници ромске
узраста у целодневном популације.
боравку припадници ромске
популације. Треће и више деце у
породици – 24
Вртић „Колибри“ Вртић „Цицибан“ Вртић „Невен“

Адреса: Јосифа Шнерсона 3а Адреса: Кнеза Милоша 21а Адреса: Радомира Бугарског
16 целодневних васпитних група 8 целодневних васпитних бб
2 групе ППП-а група 15 целодневних васпитних
6 група ППП-а група
21 васпитач 5 група ППП-а
14 медицинских сестара 12 васпитача
4 сервирке 5 медицинских сестара 28 васпитача
10 спремачицa 2 сервирке 11 медицинских сестара
1 стр. сарадник – дефектолог 4 спремачице 3 сервирке
1 сарадник на ПЗЗ 1 стр. сарадник - педагог 4 спремачице
1 сарадник физиотерапеут
Број деце из осетљивих Број деце из осетљивих
Број деце из осетљивих група: група: група:
0 – деца жртве насиља у 2 – деца жртве насиља у Број деце из осетљивих

породици породици група:
7 – деца из породица која 4 – деца из породица која 1 – деца жртве насиља у
користе неки облик социјалне користе неки облик породици
заштите и деца без родитељског социјалне заштите и деца 14 – деца из породица која
старања без родитељског старања користе неки облик
16 – деца самохраних родитеља 30 – деца самохраних социјалне заштите и деца
0 – деца из социјално родитеља без родитељског старања
нестимулативних средина 0 – деца из социјално 23 – деца самохраних
0 – деца са сметњама у нестимулативних средина родитеља
психофизичком развоју 10 – деца са сметњама у 9 – деца из социјално
1 – деца из породице у којој је психофизичком развоју нестимулативних средина
дете које је тешко оболело или 0 – деца из породице у којој 12 – деца са сметњама у
има сметње у психофизичком је дете које је тешко оболело психофизичком развоју
развоју или има сметње у 2 – деца из породице у којој
0 – деца тешко оболелих психофизичком развоју је дете које је тешко оболело
родитеља 0 – деца тешко оболелих или има сметње у
0 – деца чији су родитељи ратни родитеља психофизичком развоју
војни инвалиди или имају статус 0 – деца чији су родитељи 1 – деца тешко оболелих
расељеног или прогнаног лица ратни војни инвалиди или родитеља
0 – деца предложена од стране имају статус расељеног или 1 – деца чији су родитељи
центра за социјални рад прогнаног лица ратни војни инвалиди или
3 – деца предшколског узраста у 0 – деца предложена од имају статус расељеног или
целодневном боравку, стране центра за социјални прогнаног лица
припадници ромске популације. рад 1 – деца предложена од
0 – деца предшколског стране центра за социјални
Треће и више деце у породици узраста у целодневном рад
- 66 боравку, припадници ромске 1 – деца предшколског
популације. узраста у целодневном
боравку припадници ромске
популације.
Вртић „Шврћа“
Година изградње: 1960.

Није наменски грађен за делатност предшколског
васпитања и образовања
Адреса: Николе Пашића 10А
3 целодневне васпитне групе
Медицинске сестре - васпитачи: 5

Сервирке: 1
Спремачице: 1
Број деце из осетљивих група:

0 – деца жртве насиља у породици
2 – деца из породица које користе неки облик социјалне
заштите и деца без родитељског старања
2 – деца самохраних родитеља
0 – деца из социјално нестимулативних средина

0 – деца са сметњама у психофизичком развоју
0 – деца из породице у којој је дете које је тешко оболело
или има сметње у психофизичком развоју
1 – деца тешко оболелих родитеља
0 – деца чији су родитељи ратни војни инвалиди или имају
статус расељеног или прогнаног лица
0 – деца предложена од стране центра за социјални рад.
Треће и више деце у породици - 6
Број деце из осетљивих група у целодневном боравку је 250, што је заступљеност од

16,5% у односу на укупан број деце у целодневном боравку (1515).
Број деце која имају статус трећег и више деце у породици је 258.
Број деце од шест месеци до пет и по година обухваћених целодневним боравком је
1192.
Број деце узраста од пет и по до шест и по година обухваћен припремним

предшколским програмом у целодневном трајању је 323, а број деце у припремном
предшколском програму у четворочасовном трајању је 398.
За децу са сметњама у психофизичком развоју обезбеђен је прилагођен простор за
боравак (сензорна соба, интерактивни под и припадајућа опрема), као и адекватна
дидактичка средства и материјал за рад са децом.
Предшколска установа „Ђурђевдан“ има Централну кухињу која је у саставу вртића
“Колибри”, површине 650 m2.
Преглед броја деце која похађају припремни предшколски програм у четворочасовном

трајању у другим просторима – основним школама у седишту и издвојеним
одељењима, дат је у наредној табели:
Табела - Преглед других простора за рад са децом и број деце у ЧППП
Број уписане
Ред.
Назив простора деце у радној
број
2018/2019.
1. ОШ „Живадника Дивац“ – матична школа 36
2. ОШ „Доситеј Обрадовић“ – Ердеч 30
3. ОШ „Милоје Симовић“ – матична школа, Драгобраћа 22
4. ОШ „Јулијана Ћатић“ – матична школа, Страгари 13
5. ОШ „Прота Стеван Поповић“ – матична школа, Чумић 15
ОШ „Прота Стеван Поповић“ – издвојено одељење, -
6.
Велики Шењ
7. ОШ „19 октобар” - матична школа, Маршић 17
8. Месна заједница “Корићани” 11
9. ОШ „Милутин и Драгиња Тодоровић“ – матична школа 29
10. OШ „Ђура Jакшић“ – матична школа 76
11. ОШ „Трећи крагујевачки батаљон“ – матична школа 38
ОШ „Вук Стефановић Караџић“ - издвојено 5
12.
одељење,Трмбас
13. ОШ „Свети Сава“ - издвојено одељење, Поскурице 5
14. ОШ „Свети Сава“ - издвојено одељење, Грбице 7
15. ОШ „Милоје Симовић“ - Голочело -
ОШ „Милутин и Драгиња Тодоровић“ - издвојено 5
16.
одељење, Илићево
17. ОШ „19 октобар“ - издвојено одељење, Ботуње 9
18. ОШ „Јулијана Ћатић“ - издвојено одељење, Влакча 5

19. ОШ „Јулијана Ћатић“ - издвојено одељење, Маслошево
20. ОШ „19 октобар“ - издвојено одељење, Цветојевац 6
21. OШ “Mилоје Симовић“ - издвојено одељење, Дреновац
22. ОШ „Јулијана Ћатић“ - издвојено одељење, Угљаревац 8
ОШ „Јулијана Ћатић“ – издвојено одељење, Горњи -
23.
Страгари
24. ОШ „19 октобар“ – издвојено одељење, Корман -
25. ОШ “19 октобар“ – издвојено одељење, Доње Комарице -
ОШ „Вук Стефановић Караџић“ - издвојено одељење, -
26.
Букуровац
27. ОШ „Јулијана Ћатић“ - издвојено одељење, Рамаћа 5
OШ “Ђура Jакшић“ - издвојено одељење, Горње -
28.
Комарице
29. ОШ „Свети Сава“ - Шљивовац -
Укупно: 342
Број деце припадника ромске популације која похађају четворочасовни припремни
предшколски програм је 27.
- 3.3.5. Кадровски капацитети Предшколске установе “Ђурђевдан”
Број и квалификациона структура запослених у Установи усаглашени су са Законом о

основама система образовања и васпитања, Законом о предшколском васпитању и
образовању, важећим подзаконским актима везаним за ову област и Правилником о
организацији и систематизацији послова у ПУ „Ђурђевдан“.
Табела – број и квалификациона структура запослених

Редни Назив радног места НК ПК КВ ССС ВК ВС ВСС УКУПНО
број
1. Директор 1 1
2. Пом. директора за педагошки 1 1
рад
3. Секретар 1 1
4 Руководилац финансијско 1 1
рачуноводствених послова
5. Виши физиотерапеут 1 1
6. Стручни сарадник-педагог за 1 1
физичко васпитање
7. Стручни сарадник - психолог 1 1
8. Стручни сарадик - педагог 1 1
9. Сектор инвестиционог и 2 1 2 2 7
техничког одржавања
уређаја и опреме
10. Сарадник за унапређивање 1 1
превентивно здравствене
заштите
11. Дефектолог-васпитач 1 1
12. Васпитач 128 4 132
13. Административни радници 4 1 1 6

14. Медицинска сестра-васпитач 51 51
15. Сервирање хране 17 17
16. Одржавање хигијене 40 40
17. Службеник за јавне набавке 1 1
18. Службеник за послове 1 1

заштите, безбедности и
здравља на раду
19. Технички секретар 1 1
20. Сарадник-медицинска сестра 6 6
за превентивно здравствену
заштиту и негу
21. Кухиња 3 5 1 9
УКУПНО : 62 6 65 2 132 16 281
3.3.6. Обезбеђивање средстава за остваривање делатности јавних

предшколских установа
Законом о основама система образовања и васпитања предвиђено је да се у буџету

јединице локалне самоуправе обезбеђују средства у висини до 80% од економске цене
по детету. Економску цену по детету, као и висину свог учешћа, утврђује актом
надлежног органа јединица локалне самоуправе. Родитељ, односно законски заступник
детета, учествује у обезбеђивању средстава за остваривање делатности
предшколских установа. Деца без родитељског старања, деца са сметњама у развоју и
инвалидитетом и деца из материјално угрожених породица, изузимају се од обавезе
плаћања у складу с прописима којима се уређује финансијска подршка породици с
децом.
Важећа економска цена по детету у предшколским установама чији је оснивач град
износи 17153,00 динара. Висина учешћа града у остваривању делатности
предшколских установа је 80%, односно 13722,40 динара. Висина учешћа родитеља у
економској цени је 20%, што износи 3430,60 динара. Одлуком о финансијској подршци
породици са децом („Сл. лист града Крагујевца“ бр. 24/13 и 19/14) изузимају се од
обавезе плаћања и деца која имају статус трећег детета у породици.
IV План развоја мреже јавних предшколских установа
У овом делу приказани су подаци који се односе на план развоја мреже јавних
предшколских установа за период од пет година.
Коришћени су подаци матичних служби о броју рођене деце у периоду 2001 – 2018. на
територији града Крагујевца. Из података о укупном броју уписане деце и броја рођене
деце, могуће је уочити однос броја рођене деце и броја деце која су уписана у
предшколске установе на територији града. Овде је реч о релативно грубим проценама
имајући у виду да је за детаљније анализе потребно пратити миграционе токове као и
друге трендове који утичу на везу броја рођене деце на територији града и броја деце
уписане у предшколске установе на истој територији.
4.1. Број рођене деце и број деце уписане у предшколске установе у радној
2018/2019. години
У наредној табели приказани су подаци о кретању броја деце рођене на територија

града од 2001. до 2018. године, као и прогноза за наредних шест година на основу
тренда у претходном периоду:
Табела - Приказ броја рођене деце и прогноза за наредних шест година
Календарска Укупан број Календарска година Прогнозиран број
година рођене деце рођене деце
2001. 1569 2019. 1645
2002. 1557 2020. 1645
2003. 1674 2021. 1671
2004. 1647 2022. 1671
2005. 1709 2023. 1671
2006. 1681 2024. 1671

2007. 1626
2008. 1561
2009. 1653
2010. 1589
2011. 1655
2012. 1557
2013. 1696
2014. 1778
2015. 1705
2016. 1741
2017. 1652
2018. 1566
Извор: локална смоуправа
Просечан број рођене деце на годишњем нивоу у периоду 2001 - 2006. износио је 1640
(укупно 9837), док је просечан број рођене деце за период 2007 - 2012. био 1607
(укупно 9641). У последњих шест година рођено је 10138 деце, односно просечно 1690
годишње. Од 2012. закључно са 2018. годином на територији града рођено је деце
11.695, или просечно на годишњем нивоу 1671. У наведеним шестогодишњим
интервалима долази до мањег одступања у погледу броја рођене деце, с тим да је
највише деце рођено у периоду од 2012. до 2018. Просечан број рођене деце на
годишњем нивоу за цео посматран период је 1645. Прогноза за наредни период од
шест година урађена је тако да је за прве две године узет просек за период 2001. –
2018. година, а за наредне четири године просечан број рођене деце у интервалу 2012.
– 2018.
С обзиром на негативан природан прираштај и присутна миграциона кретања, с једне
стране и подстицајне мере популационе политике с друге стране, прогнозира се да у
наредном периоду неће доћи до значајнијих промена у погледу броја рођене деце.
Треба имати у виду да се ради о грубим проценама заснованим на претпоставци да ће
мере популационе политике и развој града као економског и културног центра, почети
да дају резултате, који ће позитивно утицати на смањење негативног природног
прираштаја и негативних миграционих кретања.
- Табела - број уписане деце/група према узрасту за радну 2018/19.

годину у ПУ “Нада Наумовић”
ЈАСЛИЦЕ ВРТИЋ ЧЕТВОРО-
ЦЕЛОДНЕВНИ РАЗВОЈНА
(6 месеци – (3 – 5,5 ЧАСОВНИ УКУПНО
ППП ГРУПА
3 год. год.) ППП
Број Број Бр Број Број Број Број Број Број Број Број Број
група деце група деце група деце група деце група деце група деце
22,5 386 43 1095 13 364 23 351 / / 101,5 2196
Табела - број уписане деце/група према узрасту за радну 2018/19. годину у ПУ
“Ђурђевдан”
ЈАСЛИЦЕ ВРТИЋ ЧЕТВОРО-
ЦЕЛОДНЕВНИ РАЗВОЈНА
(6 месеци – (3 – 5,5 ЧАСОВНИ УКУПНО
ППП ГРУПА
3 год. год.) ППП
Број Број Бр Број Број Број Број Број Број Број Број Број
група деце група деце група деце група деце група деце група деце
24 365 32 815 13 330 26 398 1 5 96 1913

У радној 2018/2019. години, по завршетку јединственог јавног конкурса за пријем деце
на целодневни боравак у ПУ “Нада Наумовић” и “Ђурђевдан”, утврђени су спискови
примљене
деце, према којима је у установе могло да се упише 586 деце. Након спроведеног
уписа, због попуњености капацитета на Листи чекања остало је више од хиљаду деце
(1123).
У предшколским установама “Нада Наумовић” и “Ђурђевдан” укупно борави 4109 деце.
Целодневним боравком је обухваћено 3360 деце.
Четворочасовним припремним предшколским програмом је обухваћено 749 деце. Број
деце која похаћају припремни предшколски програм у целодневном трајању је 694.
4.2. Обухват и приступ предшколском васпитању и образовању
У Стратегији развоја образовања у Републици Србији до 2020. године у погледу

обухвата деце предшколским васпитањем и образовањем, наведена су два основна
циља.
Први циљ се односи на повећање обухвата деце у зависности од изражених потреба
породица. Други циљ предвиђа повећање правичности система, односно већи обухват
деце из маргинализованих и социјално осетљивих група. То, према Стратегији развоја
образовања, значи следеће: “За децу од 5,5 до 6,5 година биће обезбеђен потпуни
обухват кроз целодневне и полудневне облике ППП. За сву децу од 4 до 5,5 година
биће обезбеђено да бесплатно користе скраћене (полудневне) програме
(приближно четири сата дневно, пет дана у недељи, у току једне школске године).
За децу од шест месеци до три године и њихове породице биће повећан приступ
програмима и услугама и обезбеђен обухват деце овог узраста у износу од 30%.”
У погледу обухвата деце припремним предшколским програмом на територији града,

постигнут је скоро потпуни обухват. Поред деце која похађају припремни предшколски
програм у ПУ “Нада Наумовић” и “Ђурђевдан” (1443), у радној 2018/19. години 133 деце
уписано је у припремни предшколски програм у приватним предшколским установама у
целодневном трајању, на основу решења о праву на накнаду дела трошкова боравка
детета у приватној предшколској установи. На тај начин повећан је обухват деце која
похађају припремни предшколски програм у целодневном трајању (52%). У школској
2018/19. години у први разред је уписано само једно дете које није било обухваћено
припремним предшколским програмом (податак добијен од основних школа).
Обухват деце у постојећој мрежи предшколских установа, узраста од шест месеци до
пет и по година, у 2018/19. години је 31,1%
У јасленим групама - деца од шест месеци до три године, број уписане деце је 751, што
је обухват од 18% деце овог узраста, што приближно одговара и обухвату деце на
републичком нивоу, који је 20% (Трећи национални извештај о социјалном укључивању
и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014–2017. година). С обзиром
на то да је Трећи национални извештај обухватио децу уписану у јавне и приватне
предшколске установе, може се закључити да је обухват деце овог узраста на
територији града већи од републичког просека.
У вртићким групама – деца од три до пет и по година, број уписане деце је 1915, што је
обухват од 44% деце овог узраста.
Како у овом тренутку у установама бораве деца рођена почев од 1. марта 2012. године
(4109), процењује се да у односу на укупан број рођене деце предшколског узраста
(10129), обухват деце предшколским васпитањем и образовањем у постојећој мрежи
јавних предшколских установа износи 41%.
График – Обухват деце предшколским васпитањем и образовањем у постојећој

мрежи предшколских установа
12000
10000
број рођене деце

8000
број уписане деце
6000
4000
2000
0
0,6-6.5 год. 0,6-3 год. 3-5,5 год. 5,5-6,5 год.
Поред установа обухваћених постојећом мрежом, делатност предшколског васпитања

и образовања остварује се у Школи са домом за ученике оштећеног слуха и Школи за
основно и средње образовање “Вукашин Марковић”:
1. Предшколско васпитање и образовање остварује се у Школи са домом за ученике
оштећеног слуха од 1982. године, чиме се постиже најважнији сурдопедагошки захтев -
рана дијагностика и рехабилитација деце оштећеног слуха. То је била прва наменски
зидана зграда за потребе предшколске деце оштећеног слуха у тадашњој Југославији.
Површина објекта је 188м² у коме борави једна група од десеторо деце предшколског
узраста.
2. Школа за основно и средње образовање „Вукашин Марковић“ остварује делатност
предшколског васпитања и образовања почев од 2019. године, односно од радне
2019/20. године. Планирана је једна целодневна група од шесторо деце предшколског
узраста у објекту школе у улици Божане Прпић бр. 15 у Крагујевцу.
Националним миленијумским циљевима развоја у Републици Србији и другим

националним документима и потврђеним међународним конвенцијама, предвиђено је
да 70% деце буде обухваћено предшколским васпитањем и образовањем до 2025.
године, што је и један од критеријума из Уредбе о критеријумима за доношење акта о
мрежи јавних предшколских установа и акта о мрежи јавних основних школа.
Град Крагујевац је 2016. године, у циљу повећања обухвата деце предшколским
васпитањем и образовањем, донео Одлуку о накнади дела трошкова боравка деце у
предшколској установи чији је оснивач друго правно или физичко лице. Месечни износ
накнаде дела трошкова боравка деце у приватној предшколској установи износи 80%
економске цене која је утврђена Решењем о утврђивању економске цене програма
васпитања и образовања у предшколским установама чији је оснивач град Крагујевац,
а које доноси Градско веће. По основу решења о праву на накнаду дела трошкова
боравка детета у приватној предшколској установи, у приватним предшколским
установама борави 1894 деце. На овај начин смањена је листа чекања, тако да је на
Листи чекања за радну 2018/19. годину остало 541 дете.
Системом предшколског васпитања и образовања, укључујући јавне и приватне

предшколске установе, у радној 2018/19. години обухваћено је 6013 деце узраста од
шест месеци до 6 и по година. У односу на процењен укупан број деце предшколског
узраста (10129), 59,36% деце је у систему предшколског васпитања и образовања.
Обухват деце јасленог узраста износи 36%, што је 6% више од циља постављеног
Стратегијом развоја образовања. У вртићким групама - у јавним и приватним
предшколским установама, број уписане деце је 2922 или 67% у односу на процењен
број деце овог узраста. Обухват деце припремним предшколским програмом је потпун.
График – Обухват деце предшколским васпитањем и образовањем укључујући јавне

и приватне предшколске установе*
12000
10000
8000 број рођене деце
6000 број уписане деце
4000
2000
0
0,6-6.5 0,6-3 год. 3-5,5 год. 5,5-6,5
год. год.
 обухваћена су само деца која су уписана у приватне ПУ на основу решења о

праву на накнаду дела трошкова боравка детета у приватној предшколској
установи
4.3. Развој мреже јавних предшколских установа на територији града
План развоја мреже јавних предшколских установа у наредних пет година заснива се
на следећим констатацијама и закључцима:
 У наредном периоду, радиће се на планирању даљег развоја мреже јавних
предшколских установа, која ће омогућити:
једнако право и доступност свих облика предшколског васпитања и образовања,
без дискриминације и сегрегације по било ком основу; потпуни обухват деце
одговарајућег узраста за похађање обавезног програма припреме детета пред
полазак у школу (припремни предшколски програм) који траје најмање девет
месеци; обухват деце од 70% предшколским васпитањем и образовањем, до
2025. године, у складу са Националним миленијумским циљевима развоја у
Републици Србији и другим националним документима и потврђеним
међународним конвенцијама; целисходно формирање васпитних група, у складу
са законом; остваривање исказаних потреба породица за програмима
предшколског васпитања и образовања, у различитом трајању (у целодневном,
полудневном и вишедневном трајању) и другим облицима рада и услуга;
уважавање специфичности локалне традиције и националних мањина.
 Постојећи капацитети јавних установа не могу да задовоље изражене потребе
породица за програмима предшколског васпитања и образовања. Због
недовољних капацитета велики број деце остаје неуписан, односно на листи
чекања.
Евидентна је потреба за проширењем капацитета, односно реновирањем и
реконструкцијом појединих објеката предшколских установа, као и изградњом
нових објеката.
Посебна пажња посветиће се ревитализацији приградских/сеоских подручја са
изразито ниском стопом природног прираштаја. Треба стварати услове за
задржавање становништва у овим срединама и на одржавање и развој живота у
истом, посебно у породицама које су опредељене за пољопривреду као основно
занимање. Потребно је додатно саобраћајно и инфраструктурно унапредити
живот и рад у овим срединама. Како на сеоском подручју града (534 км²) живи
само 16% становништа, задржавање постојеће мреже, односно извођење
припремног предшколског програма на овом подручју и кад нема довољно деце
за формирање групе, од кључне је важности за заустављање осипања
становништва. Рурални развој је један од развојних приоритета, дефинисан
Стратегијом одрживог развоја града.
 У циљу обезбеђивања доступности предшколског васпитања и образовања за
децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, поред општих услова, морају се
осигурати и посебни услови, као што су: обезбеђивање превоза за похађање

припремног предшколског програма без обзира на удаљеност места становања
од предшколске установе, физичка доступност простора односно приступачност
у којима се одвија васпитно-образовни рад, обезбеђивање техничких помагала,
могућност коришћења адаптираних информационо-комуникативних средстава и
сл.
 Активно ће се пратити упис деце у припремни предшколски програм и прелазак
у први разред на нивоу предшколских установа, школа и града. Потребно је
систематско праћење која су деца изван обавезног припремног предшколског
програма и обезбеђивање додатне образовне и социјалне подршке увек када је
то потребно и правовремено, што је нарочито важан фактор. Посебна пажња
посветиће се већем обухвату деце ромске националности програмима у
целодневном трајању и деце из најсиромашнијих породица.
 У наредном периоду активно ће се пратити и развојни програми и пројекти
везани за предшколско васпитање и образовање на нивоу државе,
континуирано анализирати друштвено економска и демографска кретања на
територији града.
4.4 Предлог мреже јавних предшколских установа на територији града
1. ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА "НАДА НАУМОВИЋ" КРАГУЈЕВАЦ
1.1. Објекти - простор предшколске установе “Нада Наумовић”, у којима се

обавља делатност предшколског васпитања и образовања:

установе
1. „Бамби" са централном ул. Саве Ковачевића Целодневни боравак од
кухињом бр.30 три године до поласка у
- седиште школу и припремни
2. „Лане" ул. Црвене заставе Целодневни боравак до
бр.3а поласка у школу и
припремни
3. „Лептирић" ул. Карађорђева бр.22 Целодневни боравак од
три године до поласка у
4. „Наша радост" ул. Милована Гушића Целодневни боравак до
припремни
5. „Полетарац" ул. Незнаног јунака Целодневни боравак до
припремни
6. „Сунце'' ул. Црвене заставе 3б Целодневни боравак од
три године до поласка у
7. „Црвенкапа" ул. Светозара Целодневни боравак до
Марковића поласка у школу и
бр.116 припремни
8. „Цветић" ул. Цветна 6а Целодневни боравак од
једне године до
припремни
9. „Аутић" Ул. Косовска бр. 4 Целодневни боравак од
једне године до
припремни

одељење

2. ОШ „Драгиша Михаиловић” Крагујевац (Станово) Припремни

- матична школа ул. Радована предшколски
Мићовића бб програм
Церовац
Опорница
- матична школа ул. Краља Милана IV Припремни
бр.4 предшколски
Дивостин
Драча
Добрача
Каменица
7. ОШ „Драгиша Луковић Крагујевац
Шпанац'' Белошевац Припремни
- матична школа ул. 9. маја бр. 110-б предшколски
Горња Сабанта
програм
2. ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА „ЂУРЂЕВДАН” КРАГУЈЕВАЦ
2.1. Објекти - простор предшколске установе “Ђурђевдан”, у којима се обавља

делатност
предшколског васпитања и образовања:

установе
1. „Цицибан" ул. Кнеза Милоша Целодневни боравак
- седиште бр.21а до поласка у школу и
припремни
2. „Зека" ул. Сутјеска бр.6 Целодневни боравак
припремни
3. „Колибри" са централном ул. Јосифа Шнерсона Целодневни боравак

кухињом бр. 3а до поласка у школу и
припремни
4. „Бубамара " ул. Мирослава Антића Целодневни боравак
бб до поласка у школу и
припремни
5. „Шврћа" ул.Николе Пашића Целодневни боравак
бр.10 до три године
6. „Чуперак'' ул. 19. октобра бр. 26 Целодневни боравак
припремни
7. „Невен" ул. Радничка Целодневни боравак
припремни
(целодневни

одељење

- матична школа Драгобраћа Припремни
- издвојена одељења Голочело програм
Дреновац
ул. Жике Пинтера Припремни
- издвојена одељења Влакча програм
Маслошево
Рамаћа
Угљаревац
- матична школа Букурешка бб Припремни
- издвојена одељења Доње Грбице предшколски
Поскурице програм
4 ОШ „Живадинка Дивац” Крагујевац – Припремни

- матична школа Станово предшколски
ул. Краља програм
Милутина бб
5. ОШ „Доситеј Обрадовић” Крагујевац - Ердеч Припремни
- матична школа ул. Партизанских предшколски
курира бб програм
6. ОШ „Трећи крагујевачки Крагујевац Припремни
батаљон'' ул. Јесењинова бр. предшколски
- матична школа 17 програм

Тодоровић” ул. Саве Припремни
- матична школа Немањића бр.2 предшколски
-издвојено одељење Илићево програм
8. ОШ „19. октобар” Крагујевац -

- матична школа Маршић Припремни
ул. Драгише предшколски
Корман
9. ОШ „Ђура Јакшић” Крагујевац
- матична школа ул. Кајмакчаланска Припремни
-издвојено одељење Горње Комарице програм
10. ОШ „Вук Стефановић Караџић” Крагујевац Припремни

- матична школа ул. Чегарска бр. 3 предшколски
- издвојено одељење Трмбас програм
Букуровац
11. ОШ „Прота Стеван Поповић” Крагујевац Припремни
- матична школа Чумић предшколски
- издвојено одељење Велики Шењ програм
2.3. Објекат - простор који испуњава услове за обављање припремног

предшколског програма:

бр.
ул. Краљевачки предшколски
батаљон бр. 296 програм
3. ЈАВНЕ ШКОЛЕ ЗА ОСНОВНО И СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ И

ВАСПИТАЊЕ УЧЕНИКА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ И ИНВАЛИДИТЕТОМ,
КОЈЕ ОБАВЉАЈУ И ДЕЛАТНОСТ ПРЕДШКОЛСКОГ ВАСПИТАЊА И
ОБРАЗОВАЊА:
Ред. Објекти у седишту - другом Адреса Облик рада према

број објекту школе у којима се обавља узрасту деце
делатност предшколске установе
1. Школа за основно и средње Крагујевац, Целодневни боравак
образовање “Вукашин Марковић” Божане Прпић бр. до поласка у школу и
15 припремни
2. Школа са домом за ученике Крагујевац, Полудневни боравак
оштећеног слуха Старине Новака 8 до поласка у школу и
припремни
V Закључак
Достизање циљева постављених у Стратегији развоја образовања – повећање

обухвата деце и повећање правичности система, односно већи обухват деце из
маргинализованих и социјално осетљивих група, као и циља утврђеног Националним
миленијумским циљевима развоја у Републици Србији, може се постићи проширењем
просторних капацитета јавних предшколских установа путем доградње и
реконструкције постојећих објеката, пренаменом других слободних простора или
изградњом нових објеката, као и развијањем јавно приватног партнерства и модела
сарадње са приватним сектором, односно приватним предшколским установама.
Постојећи обухват деце у јавним предшколским установама је недовољан. Да би се

постигли циљеви постављени Стратегијом развоја образовања у Републици Србији до
2020. године: потпуни обухват деце обавезним предшколским програмом, бесплатан
предшколски програм за сву децу у трајању од четири сата дневно у години пре
обавезног предшколског програма, повећан обухват деце млађих узраста с посебним
нагласком на повећану укљученост осетљивих друштвених група и развој додатних
капацитета и диверсификованих програма за породицу и децу, као и да 70% деце буде
обухваћено предшколским васпитањем и образовањем до 2025. године, у складу са
Националним миленијумским циљевима развоја у Републици Србији, потребно је у
наредном периоду радити на стварању услова за повећање обухвата и правичности
система предшколског васпитања и образовања на територији града Крагујевца, с
посебним нагласком на већи обухват деце ромске националности и деце из
најсиромашнијих породица.
НАЧЕЛНИК
Гордана Марковић,с.р.
Скупштина града Крагујевца, на основу члана 5. Члан 9.

став 3. Закона о јавним предузећима (''Службени Ова одлука ступа на снагу осмог дана од
гласник Републике Србије'', број 15/16) и члана дана објављивања у ''Службеном листу града
40. став 1. тачка 28. Статута града Крагујевца Крагујевца''.
(''Службени лист града Крагујевца'', број 8/19),
на седници одржаној дана 28.06.2019. године, СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
донела је БРОЈ: 023-146/19-I
У Крагујевцу, 28.06. 2019. године
ОДЛУКУ
о изменама и допунама Одлуке о оснивању
Јавног предузећа ''Путеви'' Крагујевац ПРЕДСЕДНИК,
Члан 1.
У члану 36. став 1. Одлуке о оснивању
Јавног предузећа ''Путеви'' Крагујевац
(''Службени лист града Крагујевца'', број 37/17-
пречишћен текст), у даљем тексту:Одлука, тачка
6. мења се и гласи:
'' 6) усваја годишње извештаје о раду
Предузећа и финансијске извештаје;''
Члан 2.
У члану 37. став 1. тачка 1. Одлуке мења се Скупштина града Крагујевца, на основу
и гласи: члана 94. Закона о превозу путника у друмском
''1. Скупштина града на акте из члана 36. саобраћају (''Сл. гласник РС'', бр. 68/15, 41/18,
тачке 1, 2, 6, 8, 17 и 18,'' 44/18-др.закон, 83/18 и 31/19) и члана 40. став 1.
тачка 39. Статута града Крагујевца (''Службени
Члан 3. лист града Крагујевца'', број 8/19), на седници
У члану 37.Одлуке став 4.мења се и гласи: одржаној дана 28.06.2019. године, донела је
''Извештаје из члана 36. тачка 6. Надзорни одбор
доставља Скупштини града на усвајање.''
ОДЛУКУ
Члан 4. о изменама и допунама Одлуке о такси
У члану 51. Одлуке, став 2. се брише. превозу
Досадашњи став 3. постаје став 2.
Члан 5. Члан 1.
У свим члановима Одлуке о оснивању Јавног У Одлуци о такси превозу (''Службени лист
предузећа ''Путеви'' Крагујевац иза речи „јавног града Крагујевца'', бр. 34/18 и 1/19-испр.) у
пута’’ додају се речи „ и некатегорисаног даљем тексту:( Одлука) члан 6. став 1. тачка 4)
пута’’. мења се и гласи:
„4) да има звање возача моторног
Члан 6. возила или звање техничара друмског
Обавезује се Предузеће да у року од 30 дана саобраћаја или звање возача специјалисте петог
од ступања на снагу ове одлуке усагласи Статут степена стручне спреме;“
Предузећа са одредбама ове одлуке и достави га У истом члану, иза става 1., додаје се став 2.
надлежном органу оснивача на сагласност. који гласи:
„Возач који има квалификациону картицу
Члан 7. возача или возачку дозволу са уписаним кодом
Овлашћује се директор Предузећа, Никола "95" или сертификат о стручној компетентности
Милетић да изврши упис промене података код за обављање послова професионалног возача
Агенције за привредне регистре. сматра се да испуњава услове прописане у ставу
1. тач. 4) и 5) овог члана.“
Члан 8.
Овлашћује се Одбор за нормативна акта да Члан 2.
изврши правно-техничку редакцију и утврди и У члану 8. Одлуке, иза става 1., додаје се
објави пречишћен текст Одлуке о оснивању став 2. који гласи:
Јавног предузећа „Путеви'' Крагујевац. „Такси возач запослен код предузетника или
привредног друштва који има квалификациону
картицу возача или возачку дозволу са
уписаним кодом "95" или сертификат о стручној
компетентности за обављање послова возачку дозволу са уписаним кодом "95" или

професионалног возача мора да испуњава сертификат о стручној компетентности за
услове из члана 6. став 1. тачке 3), 6), 7), 8) и обављање послова професионалног возача,
9).“ престала да важи такси дозвола за возача, а њен
рок важења није продужен, такси превозник
Члан 3. подноси захтев за издавање нове такси дозволе
У члану 9. став 1. Одлуке, тачке 4) и 5) за возача.
мењају се и гласе: Уз захтев прилаже доказе из члана 19. став 2.
„4) да има клима уређај; тачке 1), 2), 5), 6), 7), 8), 9), 10), 11) и 12)
5) да размак осовина буде најмање 2.550mm Одлуке.“
или запремине пртљажног простора најмање
350l;“ Члан 7.
У члану 26. Одлуке став 1. иза речи:
Члан 4. „дозволе“, ставља се запета и додају речи:“ако
У члану 19. став 2. у тачки 1) Одлуке, иза је такси превозник променио шифру претежне
речи: „дозволе“ додају се речи: „ и копију делатности или aкo је такси превозник брисан
квалификационе картице возача или возачке из регистра Агенције за привредне регистре.“
дозволе са уписаним кодом "95" или
сертификата о стручној компетентности за Члан 8.
обављање послова професионалног возача“. У члану 29. став 1. после речи: „превоза“
брише се запета и додају речи: „или промену
У истом ставу тачка 3) мења се и гласи:
претежне делатности“.
„ 3) копију дипломе којом доказује да има
звање возача моторног возила или звање
Члан 9.
техничара друмског саобраћаја или звање
У члану 60. став 2. Одлуке, речи: „има
возача специјалисте петог степена стручне
регистровану претежну делатност „такси
спреме;“
превоз“ и“ бришу се.
У истом члану, иза става 2., додаје се став 3.
који гласи:
Члан 10.
„ За такси возача који је на дан ступања
У члану 61. став 1. Одлуке, тачке 3) и 4)
Закона имао статус такси возача и возача који
мењају се и гласе:
има квалификациону картицу возача или
„3) возило високе класе, односно луксузно
возачку дозволу са уписаним кодом "95" или
возило, осим возила са 7+1 и 8+1 места за
сертификат о стручној компетентности за
седење, које није старије од пет година и има
обављање послова професионалног
вредност већу од 25.000 евра, изражену у
возача,прилажу се докази прописани у ставу 2.
динарској противвредности по средњем курсу
овог члана и то тачке 1), 2), 5), 6), 7), 8), 9), 10),
Народне банке Србије на дан подношења
11) и 12).“
захтева, односно које није старије од седам
Досадашњи ставови 3. и 4. Одлуке, постају година и има вредност већу од 35.000 евра,
ставови 4. и 5. изражену у динарској противвредности по
средњем курсу Народне банке Србије на дан
Члан 5. подношења захтева, с тим што се за вредност
У члану 21. став 1. Одлуке, у алинеји 2., иза возила узима каталошка вредност возила за које
речи „возача“, брише се слово: „и“ и ставља је као датум производње узет датум подношења
запета. захтева;
У истом ставу иза алинеје 3, додају се 4) возило са 7 + 1 или 8 + 1 места за седење и
алинеје 4. и 5. које гласе: уграђеним дигиталним тахографом, ако има
„- ако је такси превозник променио шифру емисију издувних гасова нивоа најмање "ЕУРО
претежне делатности и 4".“
- aкo је такси превозник брисан из
регистра Агенције за привредне Члан 11.
регистре.“ У члану 62. ставу 3. Одлуке, речи: „лиценцу
за обављање послова професионалног возача
Члан 6. возила најмање "D1" категорије“, замењују се
Иза члана 22. Одлуке, додаје се члан 22а речима: „квалификациону картицу возача или
који гласи: возачку дозволу са уписаним кодом „95“.“
„Члан 22а Члан 12.

Ако је такси возачу који је на дан ступања У члану 63. став 2. у тачки 4) Одлуке, иза
Закона имао статус такси возача и возачу који речи: „возача“ додају се речи: „ и копију
има квалификациону картицу возача или
квалификационе картице возача или копију града Крагујевца'', бр. 33/09 – пречишћен текст
возачке дозволе са уписаним кодом "95".“ и 34/10) - у даљем тексту: Одлука, став 1.
после алинеје 5. додаје се нова алинеја 6. која
Члан 13. гласи:
У члану 64. Одлуке иза става 2. додаје се ‘’
став 3. који гласи: - разматра и даје сагласност на годишњи
„ Против коначног решења из овог члана програм рада и финансијски план, односно
може се покренути управни спор.“ разматра и усваја извештај о раду и пословању;
''
Досадашње алинеје 6. и 7. постају алинеје 7.
Члан 14. и 8.
Овлашћује се Одбор за нормативна акта да
изврши правно-техничку редакцију, утврди и У члану 9. Одлуке, у ставу 3. после речи:
објави пречишћен текст Одлуке о такси превозу. ''Центра'' додају се речи: ''и претходну
сагласност за издавање у закуп ствари у
Члан15. јавној својини Града''.
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од
дана објављивања у ''Службеном листу града Члан 2.
Крагујевца''. Овлашћује се Одбор за нормативна акта да
изврши правно-техничку редакцију, утврди и
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА објави пречишћен текст Одлуке о оснивању
Број: 34-838/19-I Центра за неговање традиционалне културе
У Крагујевцу, 28.06.2019.године ''Абрашевић'' Крагујевац.
Члан 3.
ПРЕДСЕДНИК, Обавезује се Центар да у року од 60 дана од
Мирослав Петрашиновић,с.р. дана ступања на снагу ове одлуке усагласи
Статут са одредбама ове одлуке.
Члан 4.
дана објављивања у ''Службеном листу града
Крагујевца".
Скупштина града Крагујевца, на основу

члана 20. став 1. тачка 4., у вези члана 24. став
1. Закона о локалној самоуправи (''Службени СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
гласник РС'' бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 – Број: 022-189/19-I
др.закон и 47/18), члана 3. став 1. Закона о У Крагујевцу, 28.06.2019. године
јавним службама (''Службени гласник РС'' бр.
42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05- испр. др.
закона, 83/05- испр. др. закона и 83/14-др. ПРЕДСЕДНИК,
закон), члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка Мирослав Петрашиновић,с.р.
5. Закона о култури (''Службени гласник РС''
бр.72/09, 13/16 и 30/16-испр.) и члана 40. тачка
28. а у вези са чланом 126. став 1. Статута
града Крагујевца (''Службени лист града
Крагујевца'', број 8/19), на седници одржаној
дана 28.06.2019. године, донела је
ОДЛУКУ
о допунама Одлуке о оснивању
Центра за неговање традиционалне културе
''Абрашевић'' Крагујевац
Члан 1.
У члану 9. Одлуке о оснивању Центра
за неговање традиционалне културе
''Абрашевић'' Крагујевац (''Службени лист
Скупштина града Крагујевца, на основу Члан 5.

члана 20. став 1. тачка 4., у вези члана 24. став Ова одлука ступа на снагу осмог дана од
1. Закона о локалној самоуправи (''Службени дана објављивања у ''Службеном листу града
гласник РС'' бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 – Крагујевца".
др.закон и 47/18), члана 3. став 1. Закона о
42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05- испр. др. СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
закона, 83/05- испр. др. закона и 83/14-др. Број: 022-194/19-I
закон), члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка У Крагујевцу, 28.06.2019. године
28. а у вези са чланом 126. став 1. Статута ПРЕДСЕДНИК,
града Крагујевца (''Службени лист града Мирослав Петрашиновић,с.р.
ОДЛУКУ
о допунама Одлуке о оснивању
Установе Дом омладине ''Крагујевац'' у Скупштина града Крагујевца, на основу
Крагујевцу члана 20. став 1. тачка 4., у вези члана 24. став
1. Закона о локалној самоуправи (''Службени
гласник РС'' бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 –
Члан 1. јавним службама (''Службени гласник РС'' бр.
42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05 испр. др.
У члану 4. Одлуке о оснивању Установе закона, 83/05- испр. др. закона и 83/14-др.
Дом омладине ''Крагујевац'' у Крагујевцу закон), члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка
(''Службени лист града Крагујевца'', број 35/09 – 5. Закона о култури (''Службени гласник РС''
пречишћен текст, 34/10, 12/13 и 34/16), у даљем бр.72/09, 13/16 и 30/16-испр.) и члана 40. тачка
тексту: Одлука, став 3., после речи 28. а у вези са чланом 126. став 1. Статута
''сагласности'' додају се речи ''надлежног града Крагујевца (''Службени лист града
органа''. Крагујевца'', број 8/19), на седници одржаној
Члан 2. дана 28.06.2019. године, донела је
У члану 6. Одлуке, став 1. у последњој
алинеји тачка се замењује зарезом и додаје ОДЛУКУ
нова алинеја која гласи: о допунама Одлуке о оснивању Установе
'' - разматра и даје сагласност на годишњи културе ''Кораци'' у Крагујевцу
програм рада и финансијски план, односно
разматра и усваја извештај о раду и пословању Члан 1.
Дома омладине.'' У члану 9. Одлуке о оснивању Установе
културе ''Кораци'' у Крагујевцу (''Службени лист
У члану 6. Одлуке, став 3. после речи града Крагујевца'', бр. 9/17 и 14/17), у даљем
''омладине'' додају се речи: ''и претходну тексту: Одлука, став 1. алинеја 5, после речи
сагласност за издавање у закуп ствари у ''разматра'' додају се речи ''и усваја''.
јавној својини Града''.
У члану 9. Одлуке, став 2. тачка 2,
Члан 3. брише се везник ''и'', додаје се зарез и нова
Овлашћује се Одбор за нормативна акта да тачка 3. која гласи:
изврши правно-техничку редакцију, утврди и ''3. даје претходну сагласност за издавање у
објави пречишћен текст Одлуке о оснивању закуп ствари у јавној својини Града,''.
Установе Дом омладине ''Крагујевац'' у Досадашња тачка 3. постаје тачка 4.
Крагујевцу.
Члан 2.
Члан 4. Овлашћује се Одбор за нормативна акта да
Обавезује се Дом омладине да у року од 60 изврши правно-техничку редакцију, утврди и
дана од дана ступања на снагу ове одлуке објави пречишћен текст Одлуке о оснивању
усагласи Статут са одредбама ове одлуке. Установе културе ''Кораци'' у Крагујевцу.
Члан 3.
Обавезује се Установе културе ''Кораци'' да у У члану 9. Одлуке, став 2., после алинеје 2.
року од 60 дана од дана ступања на снагу ове додаје се нова алинеја 3. која гласи:
одлуке усагласи Статут са одредбама ове '' - даје претходну сагласност за издавање
одлуке. у закуп ствари у јавној својини Града,''.
Досадашња алинеја 3. постаје алинеја 4.
Члан 4.
Крагујевца". Овлашћује се Одбор за нормативна акта да
изврши правно-техничку редакцију, утврди и
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА објави пречишћен текст Одлуке о оснивању
Број: 022-192/19-I Музичког центра у Крагујевцу.
У Крагујевцу, 28.06. 2019. године
Члан 4.
Обавезује се Музички центар да у року од
ПРЕДСЕДНИК, 60 дана од дана ступања на снагу ове одлуке
Мирослав Петрашиновић,с.р. усагласи Статут са одредбама ове одлуке.
Члан 5.
1. Закона о локалној самоуправи (''Службени СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
гласник РС'' бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 – Број: 022-190/19-I
др.закон и 47/18), члана 3. став 1. Закона о У Крагујевцу, 28.06.2019. године
42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05 -испр. др.
закона, 83/05- испр. др. закона и 83/14-др. ПРЕДСЕДНИК,
закон), члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка Мирослав Петрашиновић,с.р.
28. а у вези са чланом 126. став 1. Статута
града Крагујевца (''Службени лист града

ОДЛУКУ члана 20. став 1. тачка 4., у вези члана 24. став
о измени и допунама Одлуке о оснивању 1. Закона о локалној самоуправи (''Службени
Музичког центра у Крагујевцу гласник РС'', бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 –
јавним службама (''Службени гласник РС'', бр.
Члан 1. 42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05-испр. др.
У члану 7. Одлуке о оснивању Музичког закона, 83/05-испр. др. закона и 83/14-др. закон),
центра у Крагујевцу (''Службени лист града члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка 5.
Крагујевца'', број 35/09, 34/10 и 12/13), у даљем Закона о култури (''Службени гласник РС'',
тексту: Одлука, став 2., после речи бр.72/09, 13/16 и 30/16-испр.) и члана 40. тачка
''сагласности'' додају се речи ''надлежног 28. а у вези са чланом 126. став 1. Статута града
органа''. Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'',
број 8/19), на седници одржаној дана 28.06.2019.
године, донела је
Члан 2.
У члану 9. Одлуке, став 1. алинеја 5.
мења се и гласи: ОДЛУКУ
'' - разматра и даје сагласност на годишњи о допунама Одлуке о оснивању Установе
програм рада и финансијски план, односно ''Позориште за децу'' Крагујевац
разматра и усваја извештај о раду и пословању
Центра,'' Члан 1.
У члану 9. Одлуке о оснивању Установе
''Позориште за децу'' Крагујевац (''Службени
лист града Крагујевца'', бр. 33/09-пречишћен Скупштина града Крагујевца, на основу

текст и 34/10), у даљем тексту: Одлука, став 1. члана 20. став 1. тачка 4., у вези члана 24. став
после алинеје 7. додаје се нова алинеја 8. која 1. Закона о локалној самоуправи (''Службени
гласи: гласник РС'', бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 –
'' - разматра и даје сагласност на јавним службама (''Службени гласник РС'', бр.
годишњи програм рада и финансијски план, 42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05-испр. др.
односно разматра и усваја извештај о раду и закона, 83/05-испр. др. закона и 83/14-др. закон),
пословању Установе. '' члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка 5.
Закона о култури (''Службени гласник РС'',
У члану 9. Одлуке, став 2. брише се бр.72/09, 13/16 и 30/16-испр.) и члана 40. тачка
тачка и додају речи ''и претходну сагласност за 28. а у вези са чланом 126. став 1. Статута града
издавање у закуп ствари у јавној својини Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'',
Града.'' број 8/19), на седници одржаној, дана
Члан 2.
Овлашћује се Одбор за нормативна ОДЛУКУ
акта да изврши правно-техничку редакцију, о измени и допуни Одлуке о преузимању
утврди и објави пречишћен текст Одлуке о вршења оснивачких права над
оснивању Установе ''Позориште за децу'' Историјским архивом Шумадије Крагујевац
Крагујевац.
Члан 1.
Члан 3. У члану 9. Одлуке о преузимању
Обавезује се Установа да у року од 60 дана вршења оснивачких права над Историјским
од дана ступања на снагу ове одлуке усагласи архивом Шумадије Крагујевац (''Службени лист
Статут са одредбама ове одлуке. града Крагујевца'', бр. 29/10 и 34/10), у даљем
тексту: Одлука, став 2. алинеја 4. мења се и
Члан 4. гласи:
Ова одлука ступа на снагу осмог дана '' - разматра и даје сагласност на годишњи
од дана објављивања у ''Службеном листу града програм рада и финансијски план, односно
Крагујевца". разматра и усваја извештај о раду и пословању,''
У члану 9. став 3. после друге алинеје

СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА додаје се нова алинеја која гласи:
Број: 022-187/19-I '' - даје претходну сагласност за издавање у
У Крагујевцу, 28.06.2019. године закуп ствари у јавној својини Града,'' .
Досадашња алинеја 3. постаје алинеја 4.
ПРЕДСЕДНИК, Члан 2.
Мирослав Петрашиновић,с.р. Овлашћује се Одбор за нормативна акта
да изврши правно-техничку редакцију, утврди и
објави пречишћен текст Одлуке о преузимању
вршења оснивачких права над Историјским
архивом Шумадије Крагујевац.
Члан 3.
Обавезује се Историјски архив да у року од
60 дана од дана ступања на снагу ове одлуке
усагласи Статут са одредбама ове одлуке.
Члан 4.
Ова одлука ступа на снагу осмог дана
од дана објављивања у ''Службеном листу
града Крагујевца".

Број: 022-188/19-I

члана 20. став 1. тачка 4., у вези члана 24. став Ова одлука ступа на снагу осмог дана од
гласник РС'', бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 – Крагујевца".
јавним службама (''Службени гласник РС'', бр. СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05-испр. др. Број: 022-191/19-I
закона, 83/05-испр. др. закона и 83/14-др. закон), У Крагујевцу, 28.06.2019. године
члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка 5.
Закона о култури (''Службени гласник РС'',
бр.72/09, 13/16 и 30/16-испр.) и члана 40. тачка ПРЕДСЕДНИК,
28. а у вези са чланом 126. став 1. Статута града Мирослав Петрашиновић,с.р.
Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'',
број 8/19), на седници одржаној 28.06.2019.
ОДЛУКУ
о измени и допуни Одлуке о преузимању
вршења оснивачких права над Заводом за
заштиту споменика културе Крагујевац Скупштина града Крагујевца, на основу
Члан 1. гласник РС'', бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 –
У члану 6. Одлуке о преузимању вршења др.закон и 47/18), члана 3. став 1. Закона о
оснивачких права над Заводом за заштиту јавним службама (''Службени гласник РС'', бр.
споменика културе Крагујевац (''Службени 42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05-испр. др.
лист града Крагујевца'', бр. 11/09 и 34/10), у закона, 83/05-испр. др. закона и 83/14-др. закон),
даљем тексту: Одлука, став 2. алинеја 4. мења се члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка 5.
и гласи: Закона о култури (''Службени гласник РС'',
''- разматра и даје сагласност на годишњи бр.72/09, 13/16 и 30/16-испр.) и члана 40. тачка
програм рада и финансијски план, односно 28. а у вези са чланом 126. став 1. Статута града
разматра и усваја извештај о раду и пословању Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'',
Завода,'' број 8/19), на седници одржаној 28.06. 2019.
У члану 6. Одлуке, став 3, после алинеје 2.
додаје се нова алинеја 3. која гласи: ОДЛУКУ
'' - даје претходну сагласност за издавање у о измени и допунама Одлуке о преузимању
закуп ствари у јавној својини Града''. права и дужности оснивача над установом
Досадашња алинеја 3. постаје алинеја 4. Народна библиотека ''Вук Караџић'' у
Крагујевцу
Овлашћује се Одбор за нормативна акта да У члану 4. Одлуке о преузимању права и
изврши правно-техничку редакцију, утврди и дужности оснивача над установом Народна
објави пречишћен текст Одлуке о преузимању библиотека ''Вук Караџић'' у Крагујевцу
вршења оснивачких права над Заводом за (''Службени лист града Крагујевца'', бр. 33/09-
заштиту споменика културе Крагујевац. пречишћен текст, 34/10 и 38/14), у даљем
тексту: Одлука, став 2. после речи ''имовина''
брише се реч ''Скупштине''.
Члан 3. У члану 4. Одлукe, став 2. после речи
Обавезује се Завод за заштиту споменика ''сагласности'' додају се речи ''надлежног
културе Крагујевац да у року од 60 дана од органа''.
дана ступања на снагу ове одлуке усагласи
Статут са одредбама ове одлуке. Члан 2.
У члану 6. Одлуке, у алинеји 6. тачка се
замењује зарезом и додаје нова алинеја 7. која
гласи:
''- разматра и даје сагласност на годишњи
програм рада и финансијски план, односно
Библиотеке.''
музеј у Крагујевцу (''Сл. лист града Крагујевца'',

Члан 3. број 33/09-пречишћен текст, 34/10 и 5/17), у
У члану 10. Одлуке, став 2. после речи даљем тексту: Одлука, став 2, после речи
''Библиотеке'' додају се речи: ''и претходну ''имовина'' брише се реч ''Скупштине''.
сагласност за издавање у закуп ствари у У члану 4. Одлукe, став 2. после речи
јавној својини Града''. ''сагласности'' додају се речи ''надлежног
органа''.
Члан 4.
Овлашћује се Одбор за нормативна акта да Члан 2.
изврши правно-техничку редакцију, утврди и У члану 6. Одлуке, у алинеји 7. тачка се
објави пречишћен текст Одлуке о преузимању замењује зарезом и додаје нова алинеја 8. која
права и дужности оснивача над установом гласи:
Народна библиотека ''Вук Караџић'' у ''- разматра и даје сагласност на годишњи
Крагујевцу. програм рада и финансијски план, односно
Члан 5. Музеја.''
Обавезује се Библиотека да у року од 60
дана од дана ступања на снагу ове одлуке Члан 3.
усагласи Статут са одредбама ове одлуке. У члану 10. Одлуке, став 2, после речи
''Музеја'' додају се речи: ''и претходну
Члан 6. сагласност за издавање у закуп ствари у
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од јавној својини Града''.
Крагујевца". Члан 4.
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА изврши правно-техничку редакцију, утврди и
Број: 022-206/19-I објави пречишћен текст Одлуке о преузимању
У Крагујевцу, 28.06.2019. године права и дужности оснивача над установом
Народни музеј у Крагујевцу.
Мирослав Петрашиновић,с.р. Обавезује се Музеј да у року од 60 дана од
дана ступања на снагу ове одлуке усагласи
Статут са одредбама ове одлуке.
Члан 6.
Скупштина града Крагујевца, на основу Крагујевца".
гласник РС'' бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 – СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
др.закон и 47/18), члана 3. став 1. Закона о Број: 022-205/19-I
јавним службама (''Службени гласник РС'' бр. У Крагујевцу, 28.06. 2019. године
42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05-испр. др.
закона, 83/05-испр. др. закона и 83/14-др. закон),
члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка 5.
Закона о култури (''Службени гласник РС'' ПРЕДСЕДНИК,
бр.72/09, 13/16 и 30/16-испр.) и члана 40. тачка Мирослав Петрашиновић,с.р.
28. а у вези са чланом 126. став 1. Статута града
ОДЛУКУ
о измени и допунама Одлуке о преузимању
права и дужности оснивача над установом
Народни музеј у Крагујевцу
Члан 1.
У члану 4. Одлуке о преузимању права и
дужности оснивача над установом Народни

члана 20. став 1. тачка 4. у вези члана 24. став Ова одлука ступа на снагу осмог дана од
гласник РС'' бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 – Крагујевца".
42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05-испр. др.
закона, 83/05-испр. др. закона и 83/14-др. закон),
члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка 5. СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
Закона о култури (''Службени гласник РС'' Број: 022-204/19-I
бр.72/09, 13/16 и 30/16-испр.) и члана 40. тачка У Крагујевцу, 28.06. 2019. године
Крагујевца (''Сл. лист града Крагујевца'', број
8/19), на седници одржаној дана 28.06.2019.
године, донела је ПРЕДСЕДНИК,
ОДЛУКУ
о измени и допунама Одлуке о преузимању
права и дужности оснивача над установом
Спомен парк ''Крагујевачки октобар'' у
Крагујевцу
Члан 1. Скупштина града Крагујевца, на основу

У члану 4. Одлуке о преузимању права и члана 20. став 1. тачка 4., у вези члана 24. став
дужности оснивача над установом Спомен парк 1. Закона о локалној самоуправи (''Службени
''Крагујевачки октобар'' у Крагујевцу (''Сл. лист гласник РС'' бр.129/07, 83/14-др.закон, 101/16 –
града Крагујевца'', број 33/09-пречишћен текст, др.закон и 47/18), члана 3. став 1. Закона о
34/10 и 11/18), у даљем тексту: Одлука, став 2. јавним службама (''Службени гласник РС'' бр.
после речи ''имовина'' брише се реч 42/91, 71/94, 79/05-др. закон, 81/05-испр. др.
''Скупштине''. закона, 83/05-испр. др. закона и 83/14-др. закон),
У члану 4. Одлукe, став 2. после речи члана 23. став 1. и члана 26. став 2. тачка 5.
''сагласности'' додају се речи ''надлежног Закона о култури (''Службени гласник РС''
органа''. бр.72/09, 13/16 и 30/16-испр.) и члана 40. тачка
Члан 2. Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'',
У члану 6. Одлуке, у алинеји 7. тачка се број 8/19), на седници одржаној дана
замењује зарезом и додаје нова алинеја 8. која 28.06.2019. године, донела је
гласи:
''- разматра и даје сагласност на годишњи
програм рада и финансијски план, односно ОДЛУКУ
разматра и усваја извештај о раду и пословању о измени и допунама Одлуке о преузимању
Спомен парка.'' права и дужности оснивача над установом
Књажевско српски театар у Крагујевцу
Члан 3.
У Одлуци, у члану 10. став 2. после речи
''парка'' додају се речи: ''и претходну сагласност Члан 1.
за издавање у закуп ствари у јавној својини У члану 4. Одлуке о преузимању права и
Града''. дужности оснивача над установом Књажевско
српски театар у Крагујевцу (''Сл. лист града
Члан 4. Крагујевца'', број 33/09-пречишћен текст и
Овлашћује се Одбор за нормативна акта да 34/10), у даљем тексту: Одлука, став 2. после
изврши правно-техничку редакцију, утврди и речи ''имовина'' брише се реч ''Скупштине''.
објави пречишћен текст Одлуке о преузимању У члану 4. Одлукe, став 2. после речи
права и дужности оснивача над установом ''сагласности'' додају се речи ''надлежног
Спомен парк ''Крагујевачки октобар'' . органа''.
Обавезује се Спомен парк да у року од 60 У члану 6. Одлуке, у последњој алинеји
дана од дана ступања на снагу ове Одлуке тачка се замењује зарезом и додаје нова
усагласи Статут са одредбама ове Одлуке. алинеја која гласи:
'' - разматра и даје сагласност на годишњи Скупштина града Крагујевца, на основу

програм рада и финансијски план, односно члана 11. и 141. Закона о привредним
разматра и усваја извештај о раду и пословању друштвима (‘’Службени гласник РС’’, бр. 36/11
Театра.'' , 99/11, 83/14-др.закон , 5/15, 44/18 и 95/18),
члана 3. став 2.тачка 2. Закона о јавним
Члан 3. предузећима (''Службени гласник РС'', број
У члану 10. Одлуке, став 2. после речи 15/16), члана 2. став 3. тачка 5. Закона о
''Театра'' додају се речи: ''и претходну комуналним делатностима (''Службени гласник
сагласност за издавање у закуп ствари у РС'', бр. 88/11, 104/16 и 95/18) и члана 40. тачка
јавној својини Града.'' 28. Статута града Крагујевца (''Службени лист
града Крагујевца'', број 8/19), на седници
Члан 4. одржаној дана 28.06.2019.године, донела је
изврши правно-техничку редакцију, утврди и О Д Л УК У
објави пречишћен текст Одлуке о преузимању о изменама Одлуке о оснивању Друштва са
права и дужности оснивача над установом ограниченом одговорношћу
Књажевско српски театар у Крагујевцу. '' Градска агенција за саобраћај'' Крагујевац
Обавезује се Установа да у року од 60 дана У члану 26. став 3. Одлуке о оснивању
од дана ступања на снагу ове Одлуке усагласи Друштва са ограниченом одговорношћу''
Статут са одредбама ове одлуке. Градска агенција за саобраћај'' Крагујевац
(''Службени лист града Крагујевца'', бр. 20/18 -
Члан 6. пречишћен текст и 7/19), у даљем тексту:
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од Одлука, после речи: ''сагласност'', речи:
дана објављивања у ''Службеном листу града ''Градског већа'' замењују се речима: ''надлежног
Крагујевца". органа Града''.
Члан 2.
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА У члану 30. став 1. Одлуке, тачка 6. мења се
Број: 022-203/19-I и гласи:
У Крагујевцу, 28.06.2019. године '' 6) усваја годишњи извештај о раду
Друштва и финансијске извештаје;''
Мирослав Петрашиновић,с.р. Члан 31. Одлуке мења се и гласи:
‘’ Члан 31.
Ради обезбеђивања заштите општег интереса
у Друштву надлежни органи оснивача дају
сагласност на акте из члана 30. и то:
1. Скупштина града на акте из члана 35.
тачке 1, 2, 8, 9, 10,11, 12, 16. и 17;
2. Градско веће на акте из члана 35. тачке 3,
4. и 5.
3. Градоначелник на акте из члана 35. тачка
19.
Одлуке Скупштине друштва из члана 30.
тачке 13,14. и 15. Скупштина друштва доноси уз
претходну сагласност Скупштине града.
Извештаје из члана 30. тачка 6. Скупштина
друштва доставља Скупштини града на
усвајање.
Изузетно, на акте о задуживању Друштва из
члана 30. тачка 12. ове одлуке, којима се
обезбеђује финансирање текуће ликвидности,
сагласност даје Градско веће.''
Члан 4.
У члану 48б Одлуке, став 2 се брише.
Члан 5. пречишћен текст), у даљем тексту: Одлука,

У члану 48в Одлуке, став 4. мења се и тачка 1. мења се и гласи:
гласи:
'' Годишњи извештај о раду Друштва и ''1. Обезбеђивања трајног обављања
финансијске извештаје са извештајем комуналних делатности управљања комуналним
овлашћеног ревизора, Друштво доставља отпадом, одржавања чистоће на површинама
Скупштини града на усвајање. '' јавне намене, управљања гробљима и
сахрањивање, погребне делатности, управљања
Члан 6. јавним паркиралиштима, управљања пијацама,
Овлашћује се директор Друштва, Душан одржавањa улица и путева, одржавањa јавних
Обрадовић да изврши упис промене података у зелених
Агенцији за привредне регистре. површина, димничарских услуга и делатности
Члан 7. зоохигијене у складу са законом и актима
Овлашћује се Одбор за нормативна акта органа Града.
да изврши правно-техничку редакцију, утврди и
објави пречишћен текст Одлуке о оснивању Предузеће може, у циљу ефикаснијег
Друштва са ограниченом одговорношћу обављања и рационализације трошкова,
"Градска агенција за саобраћај" Крагујевац у обављати и друге комуналне делатности и
"Службеном листу града Крагујевца" . комуналне послове од интереса за Град, као што
Члан 8. су: уређење, одржавање и управљање
Ова одлука ступа на снагу осмог дана аутобуским стајалиштима и пратећим
од дана објављивања у "Службеном листу града садржајима, аутобуском станицом,
Крагујевца". интегрисаним тарифним системом организације
јавног градског и приградског превоза путника
као и управљањем општинским путевима,
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА улицама и некатегорисаним путевима у
БРОЈ: 023-130/19-I насељима на територији града Крагујевца у
У Крагујевцу, 28.06. 2019. године складу са законом и актима органа Града, под
условом да Град закључи са Предузећем
посебан уговор којим ће дефинисати
ПРЕДСЕДНИК, међусобна права и обавезе у обављању
Мирослав Петрашиновић,с.р. делатности, односно послова, наведених у
ставу 2. тачка 1. овог члана Одлуке.''
Члан 2.
У члану 8. став 2. Одлуке, после шифре
делатности: ''63.99'', додаје се нова шифра која
гласи: '' 47.89 –Трговина на мало осталом
робом на тезгама и пијацама''.

члана 5. став 3. Закона о јавним предузећима У члану 25. став 3. Одлуке, после речи:
(''Службени гласник Рeпублике Србије'', број ''сагласност'', речи: ''Градског већа'' замењују се
15/16), члана 2. став 3. тач. 4, 6, 6а, 7, 9, речима: ''надлежног органа Града''.
10,11,12,13 и 14., као и члана 2. став 5. Закона о
комуналним делатностима (''Службени гласник Члан 4.
Републике Србије'', бр. 88/11, 104/16 и 95/18) и У члану 35. став 1. Одлуке, тачка 6.
члана 40. став 1. тачка 28. Статута града мења се и гласи:
Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'', '' 6. усваја годишњи извештај о раду
број 8/19), на седници одржаној дана Предузећа и финансијске извештаје;
28.06.2019.године, донела је
Члан 5.
Одлуку Члан 36. Одлуке мења се и гласи:
о изменама и допуни Одлуке о оснивању ‘’ Члан 36.
Јавног комуналног предузећа Шумадија Ради обезбеђивања заштите општег интереса
Крагујевац у Предузећу, надлежни органи оснивача дају
Члан 1. тачке 1, 2, 8, 9, 10,11,12, 13, 17. и 18;
У члану 2. Одлуке о оснивању Јавног 2. Градско веће на акте из члана 35. тачке 3,
комуналног предузећа Шумадија Крагујевац 4. и 5;
(''Службени лист града Крагујевца'', број 34/18 -
3. Градоначелник на акте из члана 35. тачка Скупштина града Крагујевца, на основу

20. члана 5. став 3. Закона о јавним предузећима
Изузетно, на акте о задуживању Предузећа (''Службени гласник Републике Србије'', број
из члана 35. тачка 13. ове одлуке, којима се 15/16), члана 2. став 3. тач. 1. и 2. Закона о
обезбеђује финансирање текуће ликвидности, комуналним делатностима (''Службени гласник
сагласност даје Градско веће. Републике Србије'', бр. 88/11, 104/16 и 95/18) и
члана 40. став 1. тачка 28. Статута града
Члан 6. број 8/19), на седници одржаној дана
У члану 37. Одлуке, став 2. мења се и гласи: 28.06.2019. године, донела је
''Извештаје из члана 35. тачка 6. Надзорни одбор
доставља Скупштини града на усвајање.'' ОДЛУКУ
о изменама Одлуке о оснивању
Члан 7. Јавног комуналног предузећа '' Водовод и
У члану 50.Одлуке, став 2. се брише. канализација''
Члан 1.
Члан 8. У члану 25. Одлуке о оснивању Јавног
Обавезује се Предузеће да у року од 30 дана од комуналног предузећа ''Водовод и канализација''
ступања на снагу ове одлуке усагласи Статут (''Службени лист града Крагујевца'', број 30/16-
Предузећа са одредбама ове одлуке и достави га пречишћен текст), у даљем тексту: Одлука, у
надлежном органу оснивача на сагласност. ставу 3. после речи: ''сагласност'', речи:
Члан 9. ''Градског већа'' замењују се речима: ''
Овлашћује се директор Предузећа Немања Скупштине града''.
Димитријевић да изврши упис промене
података код Агенције за привредне регистре. Члан 2.
У члану 35. став 1. Одлуке, тачка 6. мења се
Члан 10. и гласи:
Овлашћује се Одбор за нормативна акта '' 6. усваја годишњи извештај о раду
да изврши правно-техничку редакцију, утврди Предузећа и финансијске извештаје;''
и објави пречишћен текст Одлуке о оснивању
Јавног комуналног предузећа Шумадија Члан 3.
Крагујевац. Члан 36. Одлуке мења се и гласи:
Члан 11. ‘’ Члан 36.
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од Ради обезбеђивања заштите општег интереса
дана објављивања у ''Службеном листу града у Предузећу, надлежни органи оснивача дају
Крагујевца''. сагласност на акте из члана 35. и то:
тачке 1, 2, 8, 9, 10,11, 12, 13, 17. и 18;
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА 2. Градско веће на акте из члана 35. тачке 3,
БРОЈ: 023-127/19-I 4. и 5;
У Крагујевцу, 28.06.2019. године 3. Градоначелник на акте из члана 35. тачка
20.’’
Члан 4.
ПРЕДСЕДНИК, У члану 37.Одлуке став 2.мења се и гласи:
Мирослав Петрашиновић,с.р. ''Извештаје из члана 35. тачка 6. Надзорни одбор
доставља Скупштини града на усвајање.''
Члан 5.
У члану 50. Одлуке, став 2. се брише.
Члан 6.
Обавезује се Предузеће да у року од 30 дана
од ступања на снагу ове одлуке усагласи Статут
Предузећа са одредбама ове одлуке и достави га
надлежном органу оснивача на сагласност.
Члан 7.
Овлашћује се директор Предузећа, Небојша
Јаковљевић да изврши упис промене података
код Агенције за привредне регистре.
Члан 8. оснивању Привредног друштва ''Радио

Овлашћује се Одбор за нормативна акта телевизија Крагујевац'' доо Крагујевац.
да изврши правно-техничку редакцију и утврди
и објави пречишћен текст Одлуке о оснивању Члан 3.
Јавног комуналног предузећа ''Водовод и Обавезује се Привредно друштвo ''Радио
канализација''. телевизија Крагујевац'' доо Крагујевац да у року
од 60 дана од дана ступања на снагу ове Одлуке
Члан 9. усагласи Статут са одредбама ове Одлуке.
Крагујевца''. Ова одлука ступа на снагу осмог дана
од дана објављивања у ''Службеном листу
БРОЈ: 023-117/19-I
Број: 023-186/19-I
ПРЕДСЕДНИК, У Крагујевцу, 28.06.2019. године

члана 11. став 1. и члана 141. Закона о
привредним друштвима (''Службени гласник
РС'', бр. 36/11, 99/11, 83/14- др.закон, 5/15, 44/18
и 95/18) и члана 40. тачка 28. у вези са чланом
126. став 1. Статута града Крагујевца
(''Службени лист града Крагујевца'', број 8/19),
на седници одржаној дана 28.06.2019. године,
донела је
ОДЛУКУ члана 11. став 5. и члана 141. и 142. Закона о
о измени Одлуке о оснивању Привредног привредним друштвима („Службени гласник
друштва РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14-др.закон, 5/15, 44/18
''Радио телевизија Крагујевац'' доо и 95/18) и члана 40. тачка 28. Статута града
Крагујевац Крагујевца у вези са чланом 126. став 1. Статута
града Крагујевца („Службени лист града
Крагујевца“, број 8/19), на седници одржаној
Члан 1. дана 28.06.2019. донела је
У Одлуци о оснивању Привредног
друштва ''Радио телевизија Крагујевац'' доо ОДЛУКУ
Крагујевац (''Службени лист града Крагујевца'',
број 20/17), у даљем тексту: Одлука, члан 22. о измени Одлуке о вршењу оснивачких
мења се и гласи: права над
Спортским привредним друштвом „ФК
''Члан 22. Раднички 1923“ д.о.о. Крагујевац
Надлежни органи оснивача дају
- Скупштина града на тачке 1, 2, 3, 4, 10 и 11; Члан 1.
- Градско веће на тачкe 6, 7, 8, 9, 12 и 19.'' У Одлуци о вршењу оснивачких права над
Спортским привредним друштвом „Фудбалски
Члан 2. клуб Раднички 1923“ д.о.о. Крагујевац
Овлашћује се Одбор за нормативна („Службени лист града Крагујевца“ број 9/17) (
акта да изврши правно-техничку редакцију, у даљем тексту: Одлука) члан 20. мења се и
утврди и објави пречишћен текст Одлуке о гласи:
„Члан 20. Крагујевац („Службени лист града Крагујевца“,

Надлежни орган оснивача даје сагласност на број 4/18) (у даљем тексту : Одлука) члан 20.
акте из члана 19. и то: мења се и гласи:
-Скупштина града даје сагласност на акта из
члана 19. тачке : 1, 2, 3, 4, 6, 10 и 11, „Члан 20.
-Градско веће даје сагласност на акта из члана Надлежни орган оснивача даје сагласност на
19. тачке : 7, 8, 9, 12 и 19. “ акте из члана 19. и то:
-Скупштина града даје сагласност на акта из
Члан 2. члана 19. тачке : 1, 2, 3, 4, 6, 10 и 11,
Овлашћује се Одбор за нормативна акта да -Градско веће даје сагласност на акта из члана
изврши правно-техничку редакцију, утврди и 19. тачке: 7, 8, 9, 12 и 19.‘’
објави пречишћен текст Одлуке о вршењу
оснивачких права над Спортским привредним Члан 2.
друштвом „ФК Раднички 1923“ д.о.о. Овлашћује се Одбор за нормативна акта да
Крагујевац. изврши правно-техничку редакцију, утврди и
објави пречишћен текст Одлуке о вршењу
Члан 3. оснивачких права над Спортским привредним
Обавезује се Друштво да своја акта усагласи друштвом „ Крагујевачки ватерполо клуб
са одредбама ове одлуке у року од 30 дана од Раднички “ д.о.о. Крагујевац.
дана њеног ступања на снагу.
Члан 3.
Члан 4. Обавезује се Друштво да своја акта усагласи
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од са одредбама ове одлуке у року од 30 дана од
дана објављивања у „Службеном листу града дана њеног ступања на снагу .
Члан 4.
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА дана објављивања у „Службеном листу града
Број 023-134/19-I Крагујевца“.
У Крагујевцу 28.06.2019. године
Број: 023-136/19-I
ПРЕДСЕДНИК, У Крагујевцу, 28.06.2019. године

члана 11. став 5. и члана 141. и 142. Закона о
привредним друштвима („Службени гласник
РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14-др.закон, 5/15, 44/18
и 95/18) и члана 40. тачка 28. у вези са чланом
126. став 1. Статута града Крагујевца
(„Службени лист града Крагујевца“, број 8/19),
на седници одржаној 28.06.2019, донела је
ОДЛУКУ
о измени Одлуке о вршењу оснивачких

права над Спортским привредним друштвом
„Крагујевачки ватерполо клуб Раднички“
д.о.о. Крагујевац
Члан 1.
У Одлуци о вршењу оснивачких права над
Спортским привредним друштвом
„Крагујевачки ватерполо клуб Раднички“ д.о.о.

члана 11. став 5. и члана 141. и 142. Закона о Члан 5. мења се и гласи:
привредним друштвима („Службени гласник „Члан 5.
РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14-др.закон, 5/15, 44/18 Печат СПД ''Раднички'' д.о.о. Крагујевац, је
и 95/18) и члана 40. тачка 28. у вези са чланом округлог облика пречника 3 см, са текстом на
126. став 1. Статута града Крагујевца српском језику и исписано ћириличним писмом
(„Службени лист града Крагујевца“, број 8/19), “Спортско привредно друштво Раднички доо
на седници одржаној 28.06.2019. године, донела Крагујевац“.
је „СПД Раднички доо“ има штамбиљ на коме
је уписан ћириличним писмом „Спортско
ОДЛУКУ привредно друштво Раднички доо, број
о изменама и допуни Одлуке о вршењу __________, датум_____________, Крагујевац“
оснивачких права над Спортским
привредним друштвом „Мушки одбојкашки
клуб Раднички“ д.о.о. Крагујевац Члан 6.
У члану 6. Одлуке, извршена је
Члан 1. допуна члана 6. основног текста, тако да након
У називу Одлуке о вршењу оснивачких допуне члан 6. сада гласи:
права над Спортским привредним друштвом „Члан 6.
„Мушки одбојкашки клуб Раднички“ д.о.о. Претежна делатност Друштва је :
Крагујевац („Службени лист града Крагујевца“
број 30/17) (у даљем тексту: Одлука) речи 93.12 Делатност спортских клубова
„Мушки одбојкашки клуб“ бришу се. Поред делатности из става 1. овог члана
Друштво обавља и следеће делатности:
Члан 2.
Члан 1. Одлуке мења се и гласи: 93.11 делатност спортских објеката
93.19 остале спортске делатности
„Члан 1. 93.21 делатност забавних и тематских
Спортско привредно друштво „Мушки паркова
одбојкашки клуб Раднички“ д.о.о. Крагујевац 93.29 остале забавне и рекреативне
основано је Одлуком Скупштине Мушког делатности
одбојкашког клуба „Раднички“ 31.08.2016. 85.51 спортско ирекрестивно
године о промени правног облика у Спортско образовање
привредно друштво „Мушки одбојкашки клуб 85.59 остало образовање
Раднички“ д.о.о. Крагујевац. 81.30 услуге уређења и одржавања
Град Крагујевац преузео је права и зелених површина
дужности оснивача над Спортским привредним 82.30 организовање састанака и
друштвом ''Мушки одбојкашки клуб Раднички“ сајмова
д.о.о. Крагујевац које је Одлуком скупштине 73.11 делатност рекламних агенција
друштва, мењало пословно име у Спортско 70.21 делатност комуникација и односа
привредно друштво „Oдбојкашки клуб са јавношћу
Раднички“ д.о.о Крагујевац а затим у Спортско 77.21 изнајмљивање и лизинг опреме за
привредно друштво „Раднички“ д.о.о. рекереацију и спорт
Крагујевац и које наставља са радом и 68.20 изнајмљивање властитих или
пословањем под називом Спортско привредно изнајмљених некретнина и управљање
друштво „Раднички“ д.о.о. Крагујевац (у даљем њима
тексту: Друштво).“ 47.62 трговина на мало новинама и
канцеларијским материјалом у
Члан 3. специјализованим продавницама
Члан 3. Одлуке мења се и гласи: 47.64 трговина на мало спортском
„Члан 3. опремом у специјализованим
„Друштво послује под пословним продавницама
именом : Спортско привредно друштво 55.10 хотели и сличан смештај
„Раднички“ д.о.о. Крагујевац. 55.90 остали смештај
Скраћено пословно име је СПД 55.20 одмаралишта и слични објекти за
„Раднички“ д.о.о. Крагујевац.“ краћи боравак
56.10 делатност ресторана и покретних
Члан 4. угоститељских објеката
Члан 4. Одлуке мења се и гласи: 56.29 остале услуге припремања и
„Члан 4. послуживања хране
Седиште друштва је у Крагујевцу, улица 56.30 услуге припремања и
Града Сирена 15.“ послуживања пића
69.20 рачуноводствени, Скупштина града Крагујевца, на основу

књиговодствени и ревизорски послови, члана 11. став 5. и члана 141. и 142. Закона о
пореско саветовање привредним друштвима („Службени гласник
81.30 услуге уређења и одржавања РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14-др.закон, 5/15, 44/18
околине и 95/18) и члана 40. тачка 28. у вези са чланом
90.01 извођачка уметност 126. став 1. Статута града Крагујевца
96.04 делатност неге и одржавања („Службени лист града Крагујевца“, број 8/19),
тела.“ на седници одржаној дана 28.06.2019. године,
донела је
Члан 7.
У члану 19. Одлуке тачка 23. мења се и ОДЛУКУ
гласи:
„23) Одлучује о жалбама на одлуке о измени Одлуке о вршењу оснивачких права
Директора, уколико за решавање по жалби није над Спортским привредним друштвом
надлежна Арбитража. “ „Рукометни клуб Раднички 1964“ д.о.о.
У истом члану тачка 28. мења се и Крагујевац
гласи:
„28) одлучује о закључивању, мењању,
допуни и раскидању професионалних и других Члан 1.
уговора са спортистима и ангажовању нових У Одлуци о вршењу оснивачких права над
спортиста“ Спортским привредним друштвом „Рукометни
У истом члану тачка 36. мења се и гласи: клуб Раднички 1964“ д.о.о. Крагујевац
„36) утврђује права која имају („Службени лист града Крагујевца“, број 4/18)
спортисти – аматери, који се баве спортским у даљем тексту: (Одлука) члан 20. мења се и
активностима у Друштву без уговора.“ гласи:
Члан 8. „Члан 20.

Члан 20. Одлуке мења се и гласи: Надлежни орган оснивача даје
„Члан 20. сагласност на акте из члана 19. и то:
Надлежни орган оснивача даје сагласност на -Скупштина града даје сагласност на акта из
акте из члана 19. и то: члана 19. тачке : 1, 2, 3, 4, 6, 10 и 11,
- Скупштина града даје сагласност на -Градско веће даје сагласност на акта из члана
акта из члана 19. тачке : 1, 2, 3, 4, 6, 10 и 11 19. тачке :7, 8, 9, 12 и 19. “
- Градско веће даје сагласност на акта
из члана 19. тачке : 7, 8, 9,12 и 19 . “ Члан 2.
Овлашћује се Одбор за нормативна акта
Члан 9. да изврши правно-техничку редакцију, утврди и
Овлашћује се Одбор за нормативна акта објави пречишћен текст Одлуке о вршењу
да изврши правно-техничку редакцију, утврди и оснивачких права над Спортским привредним
објави пречишћен текст Одлуке о вршењу друштвом „Рукометни клуб Раднички 1964“
оснивачких права над Спортским привредним д.о.о. Крагујевац.
друштвом „Раднички” д.о.о. Крагујевац.
Члан 3.
Члан 10. Обавезује се Друштво да своја акта
Обавезује се Друштво да своја акта усагласи са одредбама ове одлуке у року од 30
усагласи са одредбама ове одлуке у року од 30 дана од дана њеног ступања на снагу .
дана од дана њеног ступања на снагу.
Члан 4.
Члан 11. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од објављивања у „Службеном листу града
дана објављивања у „Службеном листу града Крагујевца“.
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

Број: 023-137/19-I Број: 023-135/19-I
У Крагујевцу, 28.06.2019. године У Крагујевцу, 28.06.2019. године
ПРЕДСЕДНИК, ПРЕДСЕДНИК,
Мирослав Петрашиновић,с.р. Мирослав Петрашиновић,с.р.
Скупштина града Крагујевца, на основу Скупштина града Крагујевца, на основу

члана 32. тачка 8. Закона о локалној самоуправи члана 32. тачка 6 Закона о локалној самоуправи
(“Службени гласник РС“ бр.129/07, 83/14- (“Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14-
др.закон и 101/16-др.закон и 47/18), члана 71. др.закон, 101/16-др. закон и 47/18), члана 40.
став 3. Закона о спорту (“Службени гласник тачка 30. Статута града Крагујевца ("Службени
РС“, број 10/16) и члана 40. став 1. тачка 28. лист града Крагујевца", број 8/19) и члана 71.
Статута града Крагујевца ("Службени лист Закона о спорту (“Службени гласник РС“, број
града Крагујевца", број 8/19), на седници 10/16), на седници одржаној 28.06.2019. године,
одржаној 28.06.2019. године, доноси доноси
ОДЛУКУ
ОДЛУКУ о измени Oдлуке о прихватању оснивачког
о давању сагласности Крагујевачком удела односно оснивачких права над
кошаркашком клубу ''Раднички'' за Спортским привредним друштвом ФК
промену правног облика уз оснивање “Раднички 1923” д.о.о. Крагујевац
Спортског привредног друштва
''Крагујевачки кошаркашки клуб Раднички''
д.о.о. Крагујевац и преношење оснивачких
права на град Крагујевац Члан 1.
У Одлуци о прихватању оснивачког
удела односно оснивачких права над Спортским
привредним друштвом ФК “Раднички 1923”
I Даје се сагласност Крагујевачком д.о.о. Крагујевац (‘’Службени лист града
кошаркашком клубу “Раднички“ за промену Крагујевца’’, бр. 12/16, 21/16 и 28/18), поглавља
правног облика уз оснивање Спортског Ia и Ib бришу се.
привредног друштва ''Крагујевачки кошаркашки
клуб Раднички'' д.о.о. Крагујевац и преношење
оснивачких права на град Крагујевац. Члан 2.
Ова одлука ступа на снагу осмог дана
II За реализацију ове одлуке надлежна је од дана објављивања у ,,Службеном листу
Градска управа за ванпривредне делатности. града Крагујевца''.
III Ову oдлуку објавити у ''Службеном

Број: 023-148/19-I
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА У Крагујевцу, 28.06.2019.године
Број: 022-224/19-I
ПРЕДСЕДНИК, Мирослав Петрашиновић,с.р.
Скупштина града, на основу члана 69. став 1. инвестиционом кредиту за финансирање

тачка 9. Закона о јавним предузећима ( набавке возила и механизације и изградњу
''Службени гласник РС'', број 15/16), члана 40. јавне гараже, број 12-15931 од
став 1. тачка 55. у вези члана 59. став 1. тачка 13.06.2019.године, по понуди UniCredit bank
15. Статута града Крагујевца (''Службени лист a.d. Београд. бр. 10-14935 од 31.05.2019.године
града Крагујевца'', број 8/19) и члана 121. став 4. са свим елементима понуде ( средствима
Пословника Скупштине града Крагујевца ( обезбеђења,роком враћања, роком повлачења
''Службени лист града Крагујевца'', број 24/14- и др.елементима), у складу са Одлуком
пречишћен текст) , на седници одржаној дана Надзорног одбора Предузећа .
28.06.2019.године, доноси
II Овaj закључак објавити у ''Службеном
ЗАКЉУЧАК листу града Крагујевца''.
I Даје се сагласност на Одлуку Надзорног СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

одбора ЈКП Шумадија Крагујевац о дугорочном Број: 023-149/19-I
инвестиционом кредиту за финансирање У Крагујевцу, 28.06.2019.године
инвестиционих пројеката реконструкције ''Зелене
пијаце'', реконструкције 100 аутобуских ПРЕДСЕДНИК,
стајалишта и уређења четири градска гробља , Мирослав Петрашиновић,с.р.
број 12-15932 од 13.06.2019.године, по понуди
Аddiko Bank a.d. Београд. бр. 10-14950/1 од
31.05.2019.године са свим елементима понуде
(средствима обезбеђења,роком повраћаја, роком
повлачења и др.), у складу са Одлуком Надзорног
одбора Предузећа .
II Овaj закључак објавити у ''Службеном Скупштина града Крагујевца, на основу

листу града Крагујевца''. члана 93. став 1. Закона о локалној самоуправи
(''Службени гласник Републике Србије'', бр.
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон и
Број: 023-150/19-I 47/18) и члана 40. тачка 18. Статута града
У Крагујевцу 28.06.2019.године Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'',
ОДЛУКУ
о одређивању назива скверу '' Хероји са
Кошара''
1. Одређује се назив скверу ''Хероји са

Кошара'', који се налази код Трга
Народног фронта, у зони зеленила,
оивичен Тргом Народног фронта и
Скупштина града, на основу члана 69. улицама Краља Петра I, др Зорана
став 1. тачка 9. Закона о јавним предузећима Ђинђића и Лепенички булевар,
(''Службени гласник РС'', број 15/16), члана 40. површине 0,15 ха, у месној заједници
став 1. тачка 55. у вези члана 59. став 1. тачка ''Центар града''.
15. Статута града Крагујевца (''Службени лист
града Крагујевца'', број 8/19) и члана 121. став 4. 2. Ову одлуку објавити у ''Службеном
Пословника Скупштине града Крагујевца листу града Крагујевца''.
(''Службени лист града Крагујевца'', број 24/14-
пречишћен текст) , на седници одржаној дана
28.06.2019.године, доноси СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
Број: 015-38/19-I
У Крагујевцу, 28.06.2019.године
ЗАКЉУЧАК
I Даје се сагласност на Одлуку Надзорног ПРЕДСЕДНИК,

одбора ЈКП Шумадија Крагујевац о дугорочном Мирослав Петрашиновић,с.р.
Скупштина града Крагујевца, на основу пословању Друштва са ограниченом

члана 40. став 1. тачка 35. Статута града одговорношћу за туризам, угоститељство и
Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'', сајамске манифестације Шумадија сајам
број 8/19) и члана 22. став 2. алинеја 1. Одлуке о Крагујевац за 2018. годину
оснивању привредног друштва “Центар за
пољопривреду и рурални развој“ д.о.о.
Крагујевац („Службени лист града Крагујевца“, 1. Прихвата се Редовни годишњи
број 3/16 и 12/19) и члана 121. став 4. финансијски извештај и извештај о пословању
Пословника Скупштине града Крагујевца Друштва са ограниченом одговорношћу за
(''Службени лист града Крагујевца'', број 24/14- туризам, угоститељство и сајамске
пречишћен текст), на седници одржаној 28.06. манифестације Шумадија сајам Крагујевац за
2019. године, донела је 2018. годину, који је усвојила Скупштина
Друштва са ограниченом одговорношћу за
З А К Љ У Ч АК туризам, угоститељство и сајамске
о прихватању Годишњег финансијског манифестације Шумадија сајам одлуком број
извештаја 23/2019 на седници одржаној 31.маја 2019.
ПД „Центар за пољопривреду и рурални године.
развој“ д.о.о. Крагујевац 2. Овај закључак објавити у
за пословну 2018. годину „Службеном листу града Крагујевца“.
1. Прихвата се Годишњи финансијски

извештај ПД „Центар за пољопривреду и
рурални развој“ д.о.о. Крагујевац за пословну СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
2018. годину, који је усвојила Скупштина ПД Број: 023-128/19-I
„Центар за пољопривреду и рурални развој“ У Крагујевцу, 28.06.2019. године
д.о.о. Крагујевац, Одлуком број 757, на седници
одржаној 14. фебруара 2019. године.
2. Овај закључак објавити у ПРЕДСЕДНИК,

„Службеном листу града Крагујевца“. Мирослав Петрашиновић,с.р.

Број: 023-105/19-I
члана 40. став 1. тачка 35. Статута града
број 8/19), члана 20. став 1. алинеја 1. Одлуке о
вршењу оснивачких права над Привредним
Скупштина града Крагујевца, на основу друштвом „Центар за стрна жита“ д.о.о.
члана 40. став 1. тачка 35. Статута града Крагујевац („Службени лист града Крагујевца“,
Крагујевца (''Сл. лист града Крагујевца'', број бр. 43/16 и 12/19) и члана 121. став 4.
8/19) и члана 29. став 2. алинеја 1. Одлуке о Пословника Скупштине града Крагујевца
оснивању привредног друштва Друштво са (''Службени лист града Крагујевца'', број 24/14-
ограниченом одговорношћу за туризам, пречишћен текст), на седници одржаној
угоститељство и сајамске манифестације 28.06.2019. године, донела је
Шумадија сајам Крагујевац („Сл. лист града
Крагујевца“, број 11/11-пречишћен текст и З А К Љ У Ч АК
12/19) и члана 121. став 4. Пословника о прихватању Редовног годишњег
Скупштине града Крагујевца (''Сл. лист града финансијског извештаја и извештаја о раду
Крагујевца'', број 24/14-пречишћен текст), на Привредног друштва „Центар за стрна жита“
седници одржаној 28.06.2019. године, донела је д.о.о. Крагујевац
за 2018. годину
З А К Љ У Ч АК 1. Прихвата се Редовни годишњи

о прихватању Редовног годишњег финансијски извештај Привредног друштва
финансијског извештаја и извештаја о „Центар за стрна жита“ д.о.о. Крагујевац за
период 01.01.2018.-31.12.2018. године који је
усвојила Скупштина Привредног друштва Скупштина града Крагујевца, на основу

„Центар за стрна жита“ д.о.о. одлуком број 01- члана 22. став 2. алинеја 1. Одлуке о оснивању
277/1 и Извештај о раду у пословној 2018. привредног друштва “Центар за пољопривреду
години Привредног друштва „Центар за стрна и рурални развој“ д.о.о. Крагујевац („Сл. лист
жита“ д.о.о. који је усвојила Скупштина града Крагујевца“, број 3/16 и 12/19) и члана 40.
Привредног друштва „Центар за стрна жита“ став 1. тачка 35. Статута града Крагујевца
д.о.о. Одлуком број 01-278/3, на седници (''Службени лист града Крагујевца'', број 8/19),
одржаној 14. јуна 2019. године. на седници одржаној 28.06.2019. године, донела
је
2. Овај закључак објавити у
„Службеном листу града Крагујевца“.
РЕШЕЊЕ
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА о давању сагласности на Програм о изменама
Број: 023-138/19-I и допуни Програма пословања Привредног
У Крагујевцу, 28.06.2019. године друштва „Центар за пољопривреду и
рурални развој“ д.о.о. Крагујевац
за 2019. годину
1. Даје се сагласност на Програм о

изменама и допуни Програма пословања
Скупштина града Крагујевца, на основу Привредног друштва „Центар за пољопривреду
члана 69. став 1. тачка 9. у вези члана 22. став 1. и рурални развој“ д.о.о. Крагујевац за 2019.
тачка 5. Закона о јавним предузећима годину, у складу са Одлуком коју је донeла
(''Службени гласник Републике Србије'', број Скупштина друштва „Центар за пољопривреду
15/16), члана 41. став 1. тачка 1. Одлуке о и рурални развој“, број 849, на седници
оснивању Јавног предузећа ''Урбанизам“ – одржаној 19.04.2019. године.
Крагујевац (''Службени лист града Крагујевца'',
број 36/16 – пречишћен текст) и члана 40. тачка
35. Статута града Крагујевца (''Службени лист 2. Ово решење објавити у ''Службеном
града Крагујевца'', број 8/19), на седници листу града Крагујевца''.
одржаној 28.06.2019. године, донела је
ЗАКЉУЧАК
о давању сагласности на Финансијски СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
извештај ЈП ''Урбанизам“ – Крагујевац Број: 023-104/19-I
за 2018. годину У Крагујевцу, 28.06.2019. године
I Даје се сагласност на Финансијски

извештај ЈП '' Урбанизам“ – Крагујевац за 2018. ПРЕДСЕДНИК,
годину, који је усвојио Надзорни одбор Јавног Мирослав Петрашиновић,с.р.
предузећа, Одлуком број V-1712/1 од
20.06.2019. године.
II Овај закључак објавити у ''Службеном


Број: 023-147/19-I

члана 22. став 3. Закона о јавним предузећима члана 40. став 1. тачка 55. Статута града
(''Службени гласник Републике Србије'', број Крагујевца („Службени лист града Крагујевца“,
15/16), члана 36. став 1. тачка 1. Одлуке о број 8/19), на седници одржаној дана 28.06.2019.
оснивању Јавног комуналног предузећа године, донела је
Шумадија Крагујевац (''Службени лист града
Крагујевца'', број 34/18-пречишћен текст ) и РЕШЕЊЕ
члана 40. тачка 55. Статута града Крагујевца о констатацији престанка функције
(''Службени лист града Крагујевца'', бр. 8/19), на Градског правобраниоца
седници одржаној 28.06.2019.године, донела је
РЕШЕЊЕ 1. Констатује се престанак функције

О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА Градском правобраниоцу Бранку
ПРОГРАМ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА Петронијевићу, дипломираном правнику из
ПРОГРАМА ПОСЛОВАЊА ЈКП Крагујевца, закључно са 30.06.2019.године.
ШУМАДИЈА КРАГУЈЕВАЦ ЗА 2019.
ГОДИНУ 2. Ово решење објавити у "Службеном листу
Члан 1. СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

Број: 112-475/19-I
Даје се сагласност на Програм о изменама У Крагујевцу, 28.06.2019. године
и допунама Програма пословања ЈКП
Шумадија Крагујевац за 2019.годину, у складу ПРЕДСЕДНИК,
са Одлуком коју је донео Надзорни одбор Мирослав Петрашиновић,с.р.
Предузећа, број 12-16040 на седници одржаној
14.06.2019.године.
Члан 2.
Ово решење објавити у ''Службеном листу члана 40. став 1. тачка 55. Статута града
града Крагујевца''. Крагујевца („Службени лист града Крагујевца“,
број 8/19), на седници одржаној дана 28.06.2019.
године донела је
РЕШЕЊЕ
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА о констатацији престанка функције
Број: 023-129/19-I заменика Градског правобраниоца
1. Констатује се престанак функције

заменика Градском правобраниоцу Анђелки
ПРЕДСЕДНИК, Ђурђевић, дипломираном правнику из
Мирослав Петрашиновић,с.р. Крагујевца, закључно са 30.06.2019.године.
2. Ово решење објавити у "Службеном

листу града Крагујевца".

Број: 112-474/19-I
Скупштина града Крагујевца, на основу Скупштина града Крагујевца на основу

члана 121. став 3. Пословника Скупштине града члана 32. тачка 9. Закона о локалној самоуправи
Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'' (''Службени гласник РС'' бр. 129/07 и 83/14),
број 24/14- пречишћен текст), разматрајући члана 18. Закона о јавним службама
предлог Градске управе за здравствену и (''Службени гласник РС'' бр. 42/91, 71/94, 81/05,
социјалну заштиту за именовање директора 83/05 и 83/14) и члана 40. тачка 33. Статута
Завода за стоматологију Крагујевац, на седници града Крагујевца (''Службени лист града
одржаној 28.06.2019. године, донела је Крагујевца'' бр. 8/19), на седници одржаној дана
Р Е Ш Е Њ Е
РЕШЕЊЕ
1. Не прихвата се предлог Решења о
именовању др Горана Гемаљевића, о именовању вршиоца дужности
специјалисте ортопедије вилице из Крагујевца, директора
за директора Завода за стоматологију Градске туристичке организације
Крагујевац, на мандатни период од 4 (четири) ''Крагујевац'' у Крагујевцу
године.
1. Бојан Павловић, дипломирани
2. Ово решење објавити у '' Службеном
економиста из Крагујевца, именује се за
листу града Крагујевца. ''
вршиоца дужности директора Градске
туристичке организације ''Крагујевац'' у
Крагујевцу, на период од 6 месеци, односно до
Број: 112-488/19-I
именовања директора Установе.
2. Даном доношења овог решења престаје
ПРЕДСЕДНИК да важи решење Скупштине града Крагујевца
Мирослав Петрашиновић,с.р. број: 112-1081/18-I од 20.12.2018. године.
3. Ово решење објавити у ''Службеном

члана 118. Закона о здравственој заштити СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА
(''Службени гласник Републике Србије'' број Број: 112-481/19-I
25/19), члана 32. тачка 9. Закона о локалној У Крагујевцу, 28.06.2019. године
самоуправи (''Службени гласник Републике
Србије'' број 129/07, 83/14-др Закон и 101/16-др
Закон) и члана 40. тачка 33. Статута града ПРЕДСЕДНИК,
Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'' Мирослав Петрашиновић,с.р.
број 8/19), на седници одржаној дана
28.06.2019. године донела је
Р Е Ш Е Њ Е
о Скупштина града Крагујевца, на основу
престанку функције вршиоца дужности члана 32. тачка 9. Закона о локалној самоуправи
директора (''Службени гласник Републике Србије '', број
Завода за стоматологију Крагујевац 129/07, 83/14, 101/16 и 47/18), члана 18. Закона о
јавним службама (''Службени гласник РС'', бр.
1. др Зорану Кецојевићу, специјалисти 42/91, 71/94, 79/05, 83/05 и 83/14) и члана 40.
оралне хирургије, престаје функција вршиоца тачка 33. Статута града Крагујевца (''Службени
дужности директора Завода за стоматологију лист града Крагујевца'' број 8/19), на седници
Крагујевац, због истека периода на који је одржаној дана 28.06.2019. године, донела је
именован, закључно са 28.06.2019. године.
Р Е Ш Е Њ Е
2. Ово решење објавити у '' Службеном
листу града Крагујевца. '' о престанку функције вршиоца дужности
директора
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА Центра за образовање Крагујевац
Број: 112-487/19-I
ПРЕДСЕДНИК 1. Николи Спасићу, дипломираном

Мирослав Петрашиновић,с.р. машинском инжењеру престаје функција
вршиоца дужности директра Центра за Скупштина града Крагујевца, на основу

образовање Крагујевац, због истека периода на члана 32. став 1. тачка 9. Закона о локалној
који је именован. самоуправи (''Службени гласник РС'', број
129/07 и 83/14-др.Закон), члана 120. и члана 123.
Закона о здравственој заштити (''Службени
гласник РС'', број 25/19) и члана 40. став 1.
листу града Крагујевца''
лист града Крагујевца'', број 8/19), на седници
одржаној 28.06.2019. године, донела је
Број: 112-464/19-I РЕШЕЊЕ
У Крагујевцу, 28.06.2019. годин о именовању чланова Управног одбора
Завода за стоматологију Крагујевац
Мирослав Петрашиновић,с.р. 1. Именују се чланови Управног одбора
Завода за стоматологију Крагујевац, на
мандатни период од четири године:
- Др Антонио Димитровски,
специјалиста уролог из Крагујевца, ул. Лазара
Ђокића 16. за председника, представник
Скупштина града Крагујевца, на основу Града.
члана 32. тачка 9. Закона о локалној самоуправи - Др Татјана Бошковић Матић,
(''Службени гласник Републике Србије '', број специјалиста неуролог из Крагујевца, ул.
129/07, 83/14, 101/16 и 47/18), члана 18. Закона о Драгослава Срејовића бр. 25, , за члана,
јавним службама (''Службени гласник РС'', бр. представник Града.
42/91, 71/94, 79/05, 83/05 и 83/14) и члана 40.
- Др Данијела Пирић Јањић,
специјалиста превентивне и дечије
лист града Крагујевца'' број 8/19), на седници стоматологије из Крагујевца, ул. Атинска бр.
одржаној дана 28.06.2019. године, донела је 44/24, за члана представник запослених.
Р Е Ш Е Њ Е 2. Ово решење објавити у ''Службеном

о именовању директора листу града Крагујевца''.
Центра за образовање Крагујевац
1. Именује се Никола Спасић, СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

дипломирани машински инжењер из
Број: 112-483/19-I
Крагујевца, за директора Центра за образовање
Крагујевац, на период од четири године, почев У Крагујевцу, 28.06.2019. године
од 29.06.2019. године,
2. Ово решење објавити у ''Службеном Мирослав Петрашиновић,с.р.
листу града Крагујевца''

Број: 112-486/19-I

члана 32. став 1. тачка 9. Закона о локалној члана 32. тачка 9. Закона о локалној самоуправи
самоуправи (''Службени гласник РС'', број (''Службени гласник РС'', број 129/07, 83/14 – др.
129/07 и 83/14-др.Закон), члана 123. став 3. Закон, 101/16 и 47/18), члана 41. и члана 44а.
Закона о здравственој заштити (''Службени Закона о култури (''Службени гласник РС'', број
гласник РС'', број 25/19) и члана 40. став 1. 72/09, 13/16 и 30/16) и члана 40. став 1. тачка 33.
тачка 33. Статута града Крагујевца (''Службени Статута града Крагујевца (''Службени лист
лист града Крагујевца'', број 8/19), на седници града Крагујевца'', број 8/19), на седници
одржаној 28.06.2019. године, донела је одржаној 28.06.2019. године, донела је
РЕШЕЊЕ
о разрешењу члановима Управног одбора
Завода за стоматологију Крагујевац РЕШЕЊЕ
о разрешењу и именовању члана
1. Разрешавау се чланови Управног Управног одбора
одбора Завода за стоматологију Крагујевац, и Народног музеја у Крагујевцу
то:
- Слава Јанковић, медицински техничар

1. Разрешава се Проф. др Дарко
из Крагујевца, ул. Илинденска бр. 42/11, за
Димитровски, из Крагујевца ул. Воје Радића
председника, представник Града.
бр. 4/11, функције члана Управног одбора
- Душан Живковић, мастер инжењер Народног музеја, као представник Града.
менаџмента из Крагујевца, ул. Косте
Војиновића бр. 15, , за члана, представник
Града.
- Марина Ковачевић, правник из 2. Именује се Јелена Миливојевић,
Крагујевца, ул. Стојана Љубића бр. 11, за члана дипломирани правник из Крагујевца, ул.
представник Града. Сутјеска бр. 4/2-1, за члана Управног одбора
Народног музеја у Крагујевцу, као представник
- др Мирјана Кошутић, доктор
Града.
стоматологије из Крагујевца , ул Атинска бр.
95/20, за члана , представник запослених.
- др Олга Милошевић, доктор
стоматологије из Крагујевца, ул. Танаска Рајића 3. Ово решење објавити у ''Службеном листу
бр. 68, за члана, представник запослених. града Крагујевца''.

СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА Број: 112-473/19-I
Број: 112-482/19-I У Крагујевцу, 28.06.2019. године

чланова 115. став 1. и 116. став 13. Закона о чланова 115. став 1., 116. став 1. и 2. и 117. став
основама система образовања и васпитања 1. Закона о основама система образовања и
(''Службени гласник РС '' број 88/17, 101/17, васпитања (''Службени гласник РС '' број 88/17,
27/18-др закони и 10/19) и члана 40. тачка 33. 101/17, 27/18-др закони и 10/19) и члана 40.
Статута града Крагујевца (''Службени лист тачка 33. Статута града Крагујевца (''Службени
града Крагујевца'' бр. 8/19) на седници одржаној лист града Крагујевца'' бр. 8/19) на седници
дана 28.06. 2019. године, донела је одржаној дана 28.06.2019. године, донела је
РЕШЕЊЕ РЕШЕЊЕ
о престанку функције о именовању чланова Управног одбора
члановима Управног одбора Предшколске установе ''Ђурђевдан'' у
Предшколске установе ''Ђурђевдан'' Крагујевцу
у Крагујевцу
1.Именују се чланови Управног одбора
1.Престаје функција члановима Управног Предшколске установе ''Ђурђевдан'' у
одбора Предшколске установе ''Ђурђевдан'' у Крагујевцу, на мандатни период од четири
Крагујевцу, због истека мандата, и то: године, и то:
- Јелени Стевовић Недељковић, - Јелена Стевовић Недељковић,
дипломираном педагогу из Крагујевца, ул. дипломирани педагог из Крагујевца, ул.
Атинска бр. 28/21, представник Града Атинска бр. 28/21, представник Града
- Немањи Недовић, дипломираном - Немања Недовић, дипломирани
економисти из Крагујевца, ул. Милана економиста из Крагујевца, ул. Милана
Николића бр. 14, преставник Града Николића бр. 14, преставник Града
- Љиљани Ћировић, економисти из - Љиљана Ћировић, економиста из
Крагујевца, ул. Геодетска бр.2, представник Крагујевца, ул. Геодетска бр.2, представник
Града Града
- Сањи Танасковић Станковић, - Ања Стевановић, дипломирани
доктору медицине из Крагујевца, ул. Милана правник из Крагујевца, ул. Краља Александра I
Лазаревића бр. 12., представник родитеља Карађорђевића број 79А, представник родитеља
- Андријани Баковић, инжењеру - Александар Милчев, ваздухопловни
саобраћаја из Крагујевца, ул. Старине Новака техничар из Крагујевца, ул. Мирослава Ристића
бр. 3а/11, представник родитеља бр. 16., представник родитеља
- Јовани Урошевић, матуранту - Јована Перишић, дипломирани
гимназије из Крагујевца, ул. 19. октобра бр. економиста из Крагујевцва, ул. Коперникова бр.
219., представник родитеља 28., представник родитеља
- Јелени Обрадовић, васпитачу из - Александра Миленковић,
Крагујевца, ул. Карађорђева бр. 47/2/5, медицинска сестра васпитач из Крагујевца, ул.
представник запослених Јадранска 16/10., представник запослених
- Марини Жаревац, васпитачу из - Јелена Обрадовић, васпитач из
Крагујевца, ул. Слободана Пенезића Крцуна бр. Крагујевца ул. Карађорђева бр. 47/25/5,
24., представник запослених представник запослених
- Сузани Стевановић, васпитачу из - Сузана Стевановић, васпитачу из
Крагујевца, ул. Славољуба Милекића бр. 10., Крагујевца, ул. Славољуба Милекића бр. 10.,
представник запослених представник запослених
2. Ово решење је коначно. 2. Ово решење је коначно.

3. Решење објавити у ''Службеном 3. Решење објавити у ''Службеном
листу града Крагујевца''. листу града Крагујевца''.
СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

Број: 112-471/19-I Број: 112-472/19-I
У Крагујевцу, 28.06.2019. године У Крагујевцу, 28.06.2019. године
ПРЕДСЕДНИК, ПРЕДСЕДНИК,
Мирослав Петрашиновић,с.р. Мирослав Петрашиновић,с.р.

чланова 116. и 117. став 3. Закона о основама чланова 116. и 117. став 3. Закона о основама
система образовања и васпитања (''Службени система образовања и васпитања (''Службени
гласник РС '' број 88/17, 101/17, 27/18-др закони гласник РС '' број 88/17, 101/17, 27/18-др закони
и 10/19) и члана 22. тачка 52. Статута града и 10/19) и члана 40. тачка 33. Статута града
Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'' Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца''
бр. 8/19) на седници одржаној дана 28.06.2019. бр. 8/19) на седници одржаној дана 28.06.2019.
године, донела је године, донела је
РЕШЕЊЕ РЕШЕЊЕ
Школског одбора
Школског одбора Основне школе ''Свети Сава'' у Крагујевцу
Школе са домом за ученике оштећеног
слуха у Крагујевцу
1. Разрешава се Жељка Арсеновић,
васпитач из Крагујевца, ул. Светогорскас
1. Разрешава се поч. Јован Рихтеровић, бр.11/14, функције члана Школског одбора
пензионер из Крагујевца, ул. Страхиње Бабића Основне школе ‘’Свети Сава’’ у Крагујевцу,
бр.20, функције члана Школског одбора Школе као представник Града.
са домом за ученике оштећеног слуха у
Крагујевцу, као представник родитеља.
2. Именује се Милица Раонић, студент

2. Именује се Весна Јањушевић, пензионер из Крагујевца, ул. Војвођанска , бр. 7/22, за
из Крагујевца, ул. Јована Ристића бр.146, за члана Школског одбора Основне школе ''Свети
члана Школског одбора Школе са домом за Сава'' у Крагујевцу , као представник Града.
ученике оштећеног слуха у Крагујевцу, као
представник родитеља.
3. Ово решење је коначно.
4. Решење објавити у ''Службеном листу
града Крагујевца''. 4. Решење објавити у ''Службеном

Број: 112-467/19-I
Број: 112-446/19-I

чланова 116. и 117. став 3. Закона о основама
система образовања и васпитања (''Службени
гласник РС '' број 88/17, 101/17, 27/18-др закони
и 10/19) и члана 40. тачка 33. Статута града
Крагујевца (''Службени лист града Крагујевца'' Република Србија
бр. 8/19) на седници одржаној дана 28.06. 2019.
Градско веће
Број: 110-58/19-V
Датум: 21.јун 2019. године
РЕШЕЊЕ
Школског одбора
Основне школе ''Светозар Марковић''
Градско веће града Крагујевца, на
у Крагујевцу
основу члана 47. став 6. Закона о локалној
самоуправи (''Сл. гласник РС'', бр. 129/07, 83/14
– др.закон, 101/16 – др. закон и 47/18), члана 62.
1. Разрешава се Марија Јелача, Статута града Крагујевца (''Службени лист
професор разредне наставе из Крагујевца, ул. града Крагујевца'', број 8/19) и члана 2. тачка 3.
Владике Николаја Велимировића бр. 3/11, Одлуке о Градском већу (''Службени лист града
функције члана Школског одбора Основне Крагујевца'', бр. 25/15-пречишћен текст и 12/19),
школе ‘’Светозар Марковић’’ у Крагујевцу, на седници одржаној 21.јуна 2019. године,
као представник Града. доноси
2. Именује се Јелена Никезић,

дипломирани правник из Крагујевца, ул. Краља ПОСЛОВНИК
Милана IV, бр. 78, за члана Школског одбора о раду Градског већа
Основне школе ''Светозар Марковић'' у
Крагујевцу , као представник Града.
I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
4. Решење објавити у ''Службеном
Предмет уређења
Број: 112-468/19-I Члан 1.
Пословником о раду Градског већа (у даљем
тексту: Пословник) уређује се организација,
начин рада и одлучивања Градског већа (у
даљем тексту: Веће) и радних тела Већа као и
ПРЕДСЕДНИК, друга питања од значаја за рад Већа.
Члан 2.
Веће је извршни орган Града, које обавља

послове локалне самоуправе утврђене законом,
Статутом града Крагујевца, одлукама и другим
актима Скупштине града.
II ОРГАНИЗАЦИЈА
Састав Већа
Члан 3. административно-техничким пословима

везаним за њихов рад,
Веће чине градоначелник, заменик - помаже Градоначелнику у раду,
градоначелника, као и 11 чланова Већа које - обавља и друге послове утврђене законом,
бира Скупштина града, на период од четири Статутом града, Одлуком о Градском већу,
године, тајним гласањем, већином од укупног Пословником и другим актима Већа.
броја одборника.
III ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧЛАНА ВЕЋА
Члан 4.
Члан 9.
Градоначелник, као председник Већа,
представља Веће, сазива и води његове седнице.
У вршењу својих права и дужности
утврђeних законом, Статутом града и Одлуком
Члан 5. о Градском већу, чланови Већа колективно раде
и одлучују.
Заменик градоначелника је члан Већа по
функцији. Дужности члана Већа
Члан 10.
Председник Већа
Члан Већа има право и дужност да учествује
Члан 6. у раду Већа и да редовно присуствује седницама
овог органа као и друга права утврђена законом,
Статутом града, Одлуком о Градском већу и
Председник Већа: овим Пословником.
- одговоран је за законитост рада Већа,
- сазива и председава седницама Већа,
- стара се о примени Пословника о раду Члан 11.
Већа,
- стара се о остваривању јавности рада Већа,
Члан Већа је дужан да извршава послове и
- потписује акта која доноси Веће, задатке које му повери Веће, заступа став Већа
- стара се о благовременом и усклађеном као и да покреће иницијативе за решавање
раду радних тела Већа, питања из оквира надлежности Већа.
- врши и друге послове утврђене законом, Дужност члана Већа је да извршава послове
Статутом града Крагујевца, одлукама и другим за које је задужен од стране Већа.
актима Скупштине града и Пословником о раду Приликом обављања послова у оквиру
Градског већа. ресорног задужења, сваки члан Већа може да
организује сталне и повремене радне састанке и
Секретар Већа консултације са представницима градских
органа, установа, јавних предузећа и других
организација чији је оснивач Град.
Члан 7. Члан Већа је дужан да о одржаним
састанцима из претходног става овог члана на
Веће има секретара. адекватан начин, обавести Председника Већа.
Послове секретара Већа обавља начелник
Градске управе надлежне за послове органа Члан 12.
Града.
На седницама Скупштине града, Веће
Члан 8. представљaју председник и чланови Већа.
Секретар Већа: Члан 13.

- се стара о обављању стручних послова у
вези са сазивањем и одржавањем седница Већа
Члан Већа за свој рад одговоран је
и његових радних тела и руководи стручним и
председнику Већа и Скупштини града.
Седница радног тела Већа

IV РАДНА ТЕЛА ГРАДСКОГ ВЕЋА
Члан 18.
Образовање радних тела Већа
Седницу радног тела сазива председник
Члан 14. радног тела, по својој иницијативи или на
иницијативу већине чланова радног тела, а
дужан је седницу сазвати на захтев председника
За разматрање, припремање и давање Већа.
мишљења о питањима из надлежности Већа,
предузимање одговарајућих мера на
усклађивању рада органа и организација у Члан 19.
поступку припреме аката и материјала за
седницу Већа, праћење извршења аката Већа, Седници радног тела може да присуствује и
као и извршавања закона и других прописа из учествује у раду без права одлучивања
своје надлежности, Веће може да образује градоначелник, заменик градоначелника и
стална и повремена радна тела. чланови Већа и када нису чланови радног тела.
За рад и одлучивање на седницама радних тела
Стална радна тела Већа примењују се одредбе овог Пословника.
Члан 15.
Стална радна тела образују се као комисије. V СЕДНИЦЕ ВЕЋА

Стална радна тела образују се решењем
Већа на период од четири године односно на Врсте седница Већа
време на које је бирано Веће, с тим што иста
могу бити разрешена пре истека тог рока.
Члан 20.
Председник сталног радног тела одређује се
из реда чланова Већа.
Веће ради у седницама.
Чланови радних тела не морају бити из реда
чланова Већа. Седница Већа може бити:
-јавна,
Повремена радна тела -електронска и
-телефонска.
Члан 16.
Седнице Градског већа се по правилу
одржавају као електронске.
Повремена радна тела могу носити називе, и
то: савети, радне групе, радни тимови, одбори и Седнице Већа одржавају се у складу са
слично. потребама и роковима у којима треба усвојити
акта.
Повремена радна тела образују се за
разматрање појединих питања из надлежности
Већа која не спадају у делокруг сталних радних VI ЕЛЕКТРОНСКА СЕДНИЦА ВЕЋА
тела и њихов мандат престаје извршењем посла
и подношењем извештаја Већу.
Сазивање електронске седнице и дневни
ред
Члан 17.
Члан 21.
Решењем Већа о образовању сталних,
односно повремених радних тела (у даљем
Електронску седницу Већа сазива
тексту: радно тело) утврђује се њихов назив,
председник Већа по сопственој иницијативи.
надлежност, састав, начин рада и број чланова,
као и друга питања од значаја за рад и Дневни ред електронске седнице унапред
функционисање радног тела. утврђује председник Градског већа уз помоћ
секретара Већа и о тако утврђеном дневном
реду се не гласа и он се не може мењати.
Члановима Већа, уз позив за електронску надлежна за питање које је предмет материјала

седницу, доставља се предлог дневног реда и који се припрема за електронску седницу.
записник са претходне седнице.
Члан 25.
Израда и достављање материјала за
електронску седницу
Материјал за електронску седницу обавезно
се доставља уз допис овлашћеног предлагача из
Члан 22. кога се јасно види ко је сачинио материјал, на
основу ког прописа и које лице је одређено за
известиоца на седници.
Материјали за разматрање достављају се
Већу у електронском и писаном облику. Уз предлоге уговора, обавезно се доставља
и мишљење, односно сагласност Градског
Материјал из става 1. овог члана доставља
правобранилаштва уколико оно није предлагач
се Већу електронским путем искључиво на
уговора.
званичну електронску адресу Већа:
gradskovece@kg.org.rs Када су предмет разматрања Већа анализе,
извештаји и информације, Градске управе,
Обрађивач је одговоран за истоветност
предузећа, установе, удружења и друге
материјала који се доставља у писаном и
организације их достављају са предлогом
електронском облику.
закључка о њиховом усвајању.
У писаном облику материјали се достављају
Садржај материјала за електронску
у пет истоветних примерака од којих се један
седницу
враћа обрађивачу са потврдом о пријему.
Члан 26.
Члан 23.
Материјал за електронску седницу обавезно

Акт који Веће предлаже Скупштини Града
се доставља у форми у којој га Веће доноси, са
овлашћени предлагач Већу доставља у форми
образложењем.
нацрта.
Образложење мора да садржи:
Акт који доноси Веће, достаља се у форми
предлога. 1. Правни основ;
2. Разлоге за доношење акта;
Члан 24. 3. Објашњење основних правних института
и појединачних решења;
4. Процену износа финансијских средстава
У предлог дневног реда могу се уврстити
потребних за спровођење акта;
само материјали који су припремљени у складу
са одредбама овог Пословника, односно другог 5. Општи интерес због кога се предлаже
акта Већа којим се уређује начин припремања и повратно дејство, ако пропис или општи акт
достављања аката Већу. садржи одредбе за које се предвиђа повратно
дејство;
Материјале за електронску седницу
припремају надлежне Градске управе, 6. Разлоге за доношење прописа или акта по
организациона јединица надлежна за послове хитном поступку, ако је предложен хитан
Већа, други органи Града, предузећа, установе, поступак, са навођењем штетних последица по
организације, привредна друштва чији је живот и здравље људи и рад органа и
оснивач Град, као и други овлашћени организација које би настале због недоношења
предлагачи у складу са законом, Статутом, прописа или акта по хитном поступку;
одлукама органа Града и другим прописима (у 7. Разлоге због којих се предлаже да пропис
даљем тексту: овлашћени предлагач). или општи акт ступи на снагу пре осмог дана од
Предузећа, установе, удружења и друге дана објављивања;
организације достављају материјал Већу преко 8. Преглед одредаба прописа или акта који
надлежних Градских управа, које припремају се мењају, односно допуњују.
предлоге аката и упућују Већу.
Материјал за електронску седницу може да
припреми и исти достави Већу, како
градоначелник тако и сваки члан Већа. Помоћ у
припреми материјала за Веће градоначелнику
пружа Градска управа надлежна за послове
градоначелника а члану Већа Градска управа
Утврђивање дневног реда електронске електронској или телефонској) тако што се

седнице чланови Већа посебно изјашњавају о његовом
усвајању.
Члан 27. Уколико има примедаба на записник о
његовом усвајању чланови Већа ће одлучиватни
на првој следећој седници.
Предлог дневног реда, на основу извештаја
О примедбама на записник, Веће одлучује
секретара о пристиглим материјалима утврђује
без расправе.
председник Већа односно, у случају његове
одсутности или спречености заменик Записник се доставља члановима Већа уз
Градоначелника. позив за наредну седницу.
Гласање о тачки дневног реда Достављање аката Већа
Гласање се врши електронским путем тако Акта Већа достављају се надлежној градској
што сваки члан Већа са службеног мејла, управи, органу, организацији или служби у
регистрованог на домену kg.org.rs, а изузетно са писаном облику одмах после седнице ради
личног мејла, гласа у складу са својим ставом и реализације, а када се ради о акту који доноси
мишљењем о тачкама дневног реда. или усваја Скупштина града исти се доставља у
форми предлога, председнику Скупштине.
Изјашњавање о дневном реду се доставља
на званичну електронску адресу Већа: Праћење и координацију реализације акта
gradskovece@kg.org.rs Већа врше предлагачи истих а када су
предлагачи градоначелник или члан Већа
Тачка дневног реда сматра се усвојеном ако
праћење и координацију врши Управа надлежна
је за њу гласало више од половине чланова
за послове градоначелника
Већа.
Записник са електронске седнице

VII ЈАВНА СЕДНИЦА ВЕЋА
Члан 29.
Члан 33.
О току електронске седнице се води

записник. Јавна седница се одржава према потреби о
чему одлучује председник Већа.
Записник садржи: датум и време
одржавања електронске седнице, имена чланова Јавну седницу сазива председник Већа по
Већа који су гласали и како су се изјаснили, сопственој иницијативи.
дневни ред, издвојена мишљења чланова Већа Јавна седница се може сазвати и на писани
ако их има, донета акта. захтев, већине од укупног броја чланова Већа и
О вођењу и чувању записника стара се председника Скупштине града.
организациона јединица надлежна за послове Председник Већа је дужан да најкасније у
Већа. року од 3 дана сазове јавну седницу на захтев
већине од укупног броја чланова Већа или
председника Скупштине града, ако се сазивање
Члан 30.
седнице тражи због утврђивања предлога
одлуке о буџету.
Записник потписује председник Већа и О припремању јавне седнице стара се
секретар Већа. председник Већа уз помоћ секретара Већа.
Усвајање записника с претходне седнице
Члан 31.
Усвајање записника са електронске седнице

врши се на следећој седници (јавној,
Сазивање јавне седнице, утврђивање Одржавање, ток седнице, разматрање и

дневног реда и позвана лица одлучивање
Председник Већа сазива, предлаже дневни Председник Већа, односно у случају његове
ред јавне седнице и председава седницом Већа. одсутности или спречености, заменик
Председник Већа сазива јавну седницу по Градоначелника отвара јавну седницу и
правилу електронским путем достављањем утврђује да ли постоји кворум за рад и
материјала на службену електронску адресу одлучивање (у даљем тексту: кворум).
члана Већа. Кворум постоји ако је на јавној седници
Председник Већа седницу може сазвати и на присутно више од половине од укупног броја
други начин. чланова Већа.
У случају одсутности или спречености
председника Већа да обавља послове из става 1. Члан 38.
овог члана, замењиваће га заменик
Градоначелника.
Јавној седници могу да присуствују само
лица која су позвана.
Јавна седница се сазива најкасније један дан Ако се утврди да не постоји кворум,
пре њеног одржавања. председник Већа односно заменик
Члановима Већа, уз позив за јавну седницу, градоначелника одлаже јавну седницу за
доставља се предлог дневног реда и записник одговарајући дан и сат. О одлагању јавне
са претходне седнице. седнице писано се обавештавају само одсутни
На јавну седницу се обавезно позивају чланови Већа.
чланови Већа, а могу бити позвани председник Јавна седница ће се прекинути и одложити и
и заменик председника Скупштине града, у случају, када се у току трајања седнице утврди
председници одборничких група, одборници, да није присутна већина чланова Већа потребна
начелници Градских управа, представници за пуноважан рад.
других органа Града, представници предузећа,
организација, установа, привредних друштава
Члан 40.
чији је оснивач Град, представници средстава
јавног информисања као и представници других
субјеката. Пре утврђивања дневног реда усваја се
Начелницима Градских управа, записник са претходне седнице Већа.
председницима одборничких група, Уколико има примедаба на записник о
одборницима, јавним предузећима, установама његовом усвајању чланови Већа ће одлучивати
и другим друштвеним организацијама, на првој следећој седници.
привредним друштвима, и др. достављају се О примедбама на записник, Веће одлучује
материјали само за тачке дневног реда, ради без расправе.
којих су позвани.
Члан 41.
Члан 36.
Дневни ред јавне седнице утврђују чланови

Предлог дневног реда, на основу извештаја Већа гласањем.
секретара о пристиглим материјалима утврђује
Пре утврђивања дневног реда председник
председник Већа односно, у случају његове
Већа као и сваки члан Већа има право да
одсутности или спречености заменик
Градоначелника. предложи измене или допуне предложеног
дневног реда. Измене или допуне дневног реда
такође, може да предложи начелник Градске
управе.
Веће се изјашњава посебно о сваком
предлогу за измену или допуну предложеног
дневног реда, а затим и о предложеном дневном

реду у целини. По закључивању расправе по тачки
У случају када јавном седницом не утврђеног дневног реда, Веће прелази на
председава Градоначелник, дневни ред се не одлучивање.
може допуњавати. Веће одлучује већином гласова од укупног
броја чланова Већа, када се ради о:
Израда и достављање материјала за јавну - утврђивању предлога Статута града
седницу Крагујевца,
- утврђивању предлога Одлуке о буџету
Члан 42. града Крагујевца,
- утврђивању предлога урбанистичких
планова.
Матријал за јавну седницу се припрема и
доставља у складу са одребама овог пословника У осталим случајевима Веће одлучује
које се односе на електронску седницу. већином гласова од укупног броја присутних
чланова Већа.
Разматрање, одлучивање о тачки дневног

реда и гласање Члан 47.
Члан 43. Гласање се врши јавно, дизањем руке.

Када се гласа, председник Већа прво позива
чланове да се изјасне ко је "за", а затим ко је
Разматрање и одлучивање на јавној седници
"против" и ко се уздржава од гласања.
Већа врши се по тачкама утврђеног дневног
реда. Након обављеног гласања председник Већа
закључује гласање и саопштава резултат
На почетку разматрања и одлучивања
гласања.
известилац образлаже предлог у излагању које
не може бити дуже од пет минута.
Излагање треба да буде конкретно и сажето,
без понављања података садржаних у писаном VIII ТЕЛЕФОНСКА СЕДНИЦА ВЕЋА
материјалу достављеном уз позив за седницу.
Дискусија чланова Већa по тачки дневног Сазивање, вођење и доношење аката на
реда не може бити дужа од 10 минута. телефонској седници Већа
Када услед обимности дневног реда или Изузетно, у нарочито оправданим и хитним
других разлога не може да се заврши расправа случајевима, када постоји хитност одлучивања,
по свим тачкама дневног реда у заказани дан, градоначелник може одлучити да се седница
Веће може одлучити да се јавна седница Већа сазове и одржи телефонским путем.
прекине и да се закаже наставак у одређени дан
Дневни ред телефонске седнице унапред
и сат о чему се писано обавештавају само
утврђује председник Већа и о тако утврђеном
одсутни чланови.
дневном реду се не гласа и он се не може
мењати.
Чланови Већа на телефонској седници се
Члан 45. изјашњавају телефоном о тачкама дневног реда.
Чланови већа своје изјашњење из става 3.
Јавне седнице се записују на аудио- овог члана саопштавају лицу које
снимцима који се чувају на file серверу Градске градоначелник усмено овласти за вођење
управе у чијој надлежости је управљање телефонске седнице, по правилу секретара Већа.
информационим системом. Лице које овласти градоначелник обавља
Са седнице се сачињава записник у складу организационе послове у вези са одржавањем
са одредбама овог пословника које се односе на седнице већа телефонским путем.
електронску седницу. Након успостављања контакта са члановима
Већа и њиховог изјашњавања, овлашћено лице
обавештава градоначелника да ли је одређени
Члан 46.
акт донет и стара се о његовој реализацији.
Записник са телефонске седнице садржи: Члан 51.

датум и време одржавања седнице, констатацију
да је седницу сазвао телефонским путем
Акта које доноси Веће објављују се у
председник Већа, имена чланова већа који су
"Службеном листу града Крагујевца", када је то
учествовали и гласали у телефонској седници,
утврђено истим.
дневни ред који је предочен члановима
Градског већа, издвојено мишљење члана Већа О објављивању аката Већа стара се секретар
који је захтевао да се то унесе у записник, Већа.
резултат гласања о предложеним актима.
На телефонској седници не усваја се
записник са претходне седнице Већа. X ЈАВНОСТ РАДА ВЕЋА
Донете акте на телефонској седници
потписује председник Већа, који на наредној
седници Већа обавезно информише Веће о Обезбеђивање јавности рада Већа
реализацији донетих аката.
Члан 52.
IX АКТА ВЕЋА
Рад Већа је јаван.
Врсте аката Већа За јавност рада Већа, одговоран је
председник Већа.
Јавност рада обезбеђује се позивањем
Члан 49.
представника средстава јавног информисања на
седнице Већа, издавањем саопштења за јавност
Веће у вршењу послова из свог делокруга са одржаних седница, одржавањем
предлаже Статут града, буџет града и друге конференција за штампу или на други начин
одлуке које доноси Скупштина града, доноси којим се обезбеђује да рад Већа буде доступан
решења, закључке, наредбе, упутства, јавности.
пословник, препоруке,планове, програме и Веће може дати службено саопштење за
друга акта и даје мишљења. штампу и друга средства јавног информисања
Решењем се одлучује о појединим правима, са одржаних седница или поводом питања
обавезама и правним интересима грађана, везаних за рад и одлучивање Већа која се односе
правних лица и других субјеката у складу са на конкретне случајеве, односно ситуације.
законом, статутом и другим актима. Текст службеног саопштења саставља
Закључком се одлучује о процедуралним надлежна служба за послове информисања у
питањима и иницира доношење и предлагање сарадњи са надлежном градском управом, а
одлука и других аката, као и начин решавања одобрава га председник Већа.
појединих питања.
Наредбом се ради извршавања појединих XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
одредаба одлука и других прописа наређује или
забрањује поступање у одређеној ситуацији која
има општи значај. Члан 53.
Препоруком се предлаже начин решавања
појединих питања. Доношењем овог пословника престаје да
Пословником се уређују питања од значаја важи Пословник о раду Градског већа
за организацију и рад Већа. ("Службени лист града Крагујевца", број 23/16).
Веће у вршењу послова из своје
надлежности може да доноси одлуке само када Члан 54.
је законом прописано.
Овај пословник ступа на снагу осмог дана
Начин потписивања аката Већа од дана објављивања у "Службеном листу града
Члан 50.
Акта Већа потписује председник Већа, а ПРЕДСЕДНИК,

тачност преписа оверава секретар Већа. Радомир Николић,с.р.
Објављивање аката Већа

без услова за постављање инвентара (

столови , столице и сл.) и продају у
објекту, као ни привремени објекти.
III Јавне површине – локације које су
предмет јавног надметања за постављање
Република Србија башти типа ''А'' могу се издати на период
Град Крагујевац од дана издавања одобрења за постављање
Градско веће башти а најдуже до 01.11.2019. године.
Број: 353-509/19-V
Дана: 25. јуна 2019. године IV Почетан лицитациони износ
Крагујевац представља износ накнаде за заузеће јавне
површине за постављање башти у ''Екстра
Градско веће, на основу члана 78. зони'' обрачунате дневно по 1м2 у износу од
став 2. Одлуке о комуналном реду (''Сл. 12,00 динара у складу са Одлуком о
лист града Крагујевца'', бр.18/14-пречишћен накнадама за коришћење јавних површина
текст, 38/14, 9/15, 44/15, 3/16, 9/17,11/18, за територију града Крагујевца.
18/18 и 34/18), члана 1. Тарифни број 1.
подтачка 2.Одлуке о накнадама за V Учесници јавног надметања су обавезни
коришћење јавних површина за територију да уплате депозит у износу од 20.000,00
града Крагујевца (''Сл. лист града
динара који се најповољнијем понуђачу
Крагујевца'', бр. 7/19), члана 59. тачка урачунава се као уплаћени део накнаде
25.Статута града Крагујевца (''Сл. лист
односно део излицитираног износа а
града Крагујевца'', бр. 8/19), на седници
остатак је дужан да уплати у четири
одржаној дана 25. јуна 2019. године, једнаке месечне рате.
доноси Излицитирани износ за заузеће јавне
површине за постављање баште представља
ЗАКЉУЧАК нанаду за коришћење јавне површине и
о расписивању огласа за заузеће јавне утврђује се тако што се излицитирани износ у
површине за постављање башти типа дин/м2 најповољнијег понуђача помножи са
''А'' путем јавног надметања површином локације (м2), која је предмет
јавног надметања, а затим помножи са бројем
I Предмет поступка јавног надметања су дана на колико се локација даје на коришћење
јавне површине-локације у ''Екстра зони'', у текућој години.
намењене за постављање башти типа ''А'', Депозит се уплаћује на рачун јавних
на основу Плана локација за постављање прихода под називом: Накнада за
башти типа ''А'' и то: коришћење простора на јавној површини у
пословне и друге сврхе осим ради продаје
1. ул. Краља Петра I - штампе, књига и других публикација,
баште број 4. и 5. површине од 42 м2 производа старих и уметничких заната и
домаће радиности, број: 840-714565843-
II Право учешћа у у поступку јавног 77 са позивом на број 97
надметања имају предузетници или правна 69049-94669 и сврхом уплате: депозит за
лица који су регистровани и обављају лицитацију.
угоститељску делатност, делатност Уколико изостане уплата једне доспеле
посластичарнице, као и делатност рате, издато одобрење биће поништено а
производње и продаје пецива и колача, чији башта са јавне површине ће бити уклоњена.
су објекти у функционалној вези са Учесници су обавезни да пре почетка
локацијом из Плана локација за постављање јавног надметања предају доказ о уплати
башти типа ''А'', као и предузетници или депозита Комисији за спровођење поступка
правна лица који су регистрована за јавног надметања.
обаљање наведених делатности и чији се
објекти налазе у непосредној близини VI Лицитациони корак утврђује се у
локација из Плана локација за постављање висини од 10% од почетног лицитационог
башти типа ''А'', (у пасажима, пролазима и износа и износи 1,2 динара/м2.
сл.) а нису објекти у којима се врши
искључиво шалтерска продаја хране или VII Учесник јавног надметања може
пића ,односно производња хране или пића лицитарати више локација за које је
уплатио депозит а може му се доделити најповољнијег понуђача да је понудио

само једна локација као најповољнијем највиши износ, јавно објави да је поступак
понуђачу која је предмет јавног надметања. јавног надметања завршен.
Комисија је дужна да одмах, по окончању
VIII Уколико се у поступку јавног поступка јавног надметања, а најкасније у
надметања за једну локацију јави само један року од 3 дана, изради Одлуку о избору
учесник, јавно надметање ће се признати најповољнијег понуђача за сваку додељену
под условом да учесник понуди износ који локацију, исту уручи учесницима јавног
је за 10% већи од почетног лицитационог надметања и достави Градској управи
износа. надлежној за комуналне послове.
Уколико на лицитацији није присутан XI Учесници јавног надметања су
учесник који је уплатио депозит, њега може обавезни да Комисији пријаву за учешће на
заступати овлашћено лице, које је дужно да јавном надметању поднесу у писаном
достави овлашћење за заступање . облику, најкасније у року од 24 часа пре
Учесници су обавезни да доставе број часа који је одређен за почетак јавног
пословног рачуна на који се средства надметања.
депозита враћају. Пријава за учешће на јавном надметању
Уколико најповољнији понуђач обавезно мора да садржи: податке о
одустане после спроведеног поступка физичком, односно правном лицу, које се
јавног надметања или одбије да потпише пријављује на јавно надметање; податке о
изјаву да је понудио највиши износ, пословној делатности за коју је физичко,
уплаћени депозит се не враћа. односно правно лице регистровано, коју
Учеснику јавног надметања који није доказује изводом из регистра, број
изабран као најповољнији понуђач, локације, изјаву о рачуну и банке код које
уплаћени депозит се враћа у року од 10 се води, доказ о извршеној уплати
дана од коначности Одлуке о избору депозита, доказ о власништву или закупу
најповољнијег понуђача. објекта, изјаву о површини објекта у коме
се обавља регидтрована делатност, изјаву
IX Поступак јавног надметања спровешће да се у објекту обавља регистрована
се дана 28.06.2019. године, са почетком у делатност, изјаву о површини објекта као
12 00 часова, у канцеларији 605, VI спрат доказ о регулисаним обавезама за уклањање
зграде Управе града Крагујевца. смећа.
XII Овај закључак објавити у
X Оглас за спровођење поступка јавног ''Службеном листу града Крагујевца'' и на
надметања за постављање летњих башти званичној интернет страници Града.
типа ''А'', расписаће Комисија за
спровођење поступка јавног надметања у
саставу: ПРЕДСЕДНИК,
1. Војин Вранић , дипл. правник Радомир Николић,с.р.
, председник Комисије,
2. Бојана Станић, дипл. правник,
члан Комисије
3. Данијела Прокић , дипл.
саобраћајни инжењер, члан Комисије
4. Мирјана Ранковић , дипл.
правник, члан Комисије
5. Радица Тодоровић , дипл.
менаџер, члан Комисије
Комисија за спровођење поступка јавног

надметања је дужна да Оглас за спровођење
поступка јавног надметања за постављање
башти типа ''А'', распише и објави на сајту
Града.
Председник Комисије је дужан да након
потписивања изјаве, од стране
РЕПУБЛИКА СРБИЈА Република Србија

ГРАД КРАГУЈЕВАЦ Град Крагујевац
Градско веће Градско веће
Број:400-355/19-V Број: 112-478/19-V
Датум: 24.јун 2019. године Датум: 25. јун 2019. године
Крагујевац Крагујевац
Градско веће, на основу члана 2. тачке 9.

Градско веће, на основу члана 61. став 3. и 14. Закона о смањењу ризика од катастрофа и
Закона о јавним предузећима (''Службени управаљању ванредним ситуацијама (
гласник Републике Србије'', број 15/16), члана ''Службени гласник РС'', број 87/18) , члана 59
36. став 1. тачка 2. у вези члана 50. Одлуке о тачке 9, 23. и 25. Статута града Крагујевца
оснивању Јавног комуналног предузећа (''Службени лист града Крагујевца'', број 8/19),
''Нискоградња'' (''Службени лист града члана 2. тачка 27. у вези тачке 24. и члана 21.
Крагујевца'', брoj 30/16-пречишћен текст), став 1. и став 6. Одлуке о Градском већу
члана 59. став 1. тачка 25. Статута града (“Службени лист града Крагујевца”, број 25/15 –
Крагујевца (''Службени лист пречишћен текст и 12/19 ) и члана 15. став 1. и
града Крагујевца'', број 8/19), поглавља III став став 7. Пословника о раду Градског већа
1. тачка 1. Програма коришћења и (“Службени лист града Крагујевца”, број 23/16),
распоређивања средстава субвенција Градске на седници одржаној дана 25. јуна 2019. године,
управе за комуналне и инспекцијске послове у доноси
2019. години (‘’Службени лист града
Крагујевца’’, број 1/19 и 3/19), на седници РЕШЕЊЕ
одржаној дана 24.јуна 2019.године, доноси
о обазовању Комисије за припрему и
спровођење мера на ублажавању последица
поплава рехабилитацијом и санацијом
РЕШЕЊЕ општинских путева и улица, оштећених у
О ДАВАЊУ САГЛАСНОСТИ НА поплавама које су погодиле град Крагујевац
ПРОГРАМ О ДОПУНИ ПРОГРАМА
КОРИШЋЕЊА СРЕДСТАВА I Oбразује се Комисија за припрему и
СУБВЕНЦИЈА ЈКП ''НИСКОГРАДЊА'' спровођење мера на ублажавању последица
КРАГУЈЕВАЦ поплава рехабилитацијом и санацијом
ЗА 2019. ГОДИНУ (број 5) општинских путева и улица, оштећених у
поплавама које су погодиле град Крагујевац ( у
даљем тексту: Комисија).
Члан 1. II Комисија се образује у саставу:

Даје се сагласност на Програм o допуни
Програма коришћења средстава субвенција за 1. Ивица Момчиловић, специјалиста
2019.годину (број 5) који је усвојио Надзорни машинског инжењерства, заменик
одбор Јавног комуналног предузећа Градоначелника града Крагујевца-
'' Нискоградња'' , Одлуком број: 41/1 на председник Комисије:
седници одржаној 19.06.2019.године.
2. Витомир Недељковић, дипл.менаџер,
члан Градског већа за локалну
самоуправу- заменик председника
Члан 2. Комисије;
Ово решење објавити у ''Службеном листу
града Крагујевца''. Чланови:
3. Владислав Миловановић,
ПРЕДСЕДНИК, дипл.инжењер грађевине, ЈП
Радомир Николић,с.р. ''Урбанизам''- Крагујевац;
4. Иван Станковић, дипл.инжењер
грађевине,ЈП ''Урбанизам''- Крагујевац;
5. Александар Ћатић, дипл.инжењер узрока који могу, изазвати полаве и оштећења

грађевине,ЈП ''Урбанизам''- Крагујевац; већих размера , услед већих падавина;
6. Слађана Ћирковић, дипл.инжењер
грађевине, Градска управа за комуналне -предложи идејна решења са предмерима
и инспекцијске послове; неопходних радова или пројектима у вези са
7. Слободан Стефановић, дипл. инжењер утврђеним приоритетима санације и носиоце
грађевине, Градска управа за комуналне посла на санацији, рехабилитацији и враћању у
и инспекцијске послове; пређашње стање;
8. Нешо Шћепановић, дипл. инж.
грађeвине, Градска управа за - образује поткомисије ради ефикасног и
инвестиције;
благовременог обаљања послова;
9. Момчило Ивановић, дипл. грађевински
инжењер, Градска управа за послове
Градоначелника и Градског већа; - ангажује неопходна средства и капацитете
10.Трајко Станић, дипл. инжењер субјеката од посебног значаја за заштиту и
грађевине, ЈКП ''Водовод и канализација''; спасавање на териорији јединице локалне
11. Зоран Миловановић, дипл. инжењер самоуправе.
грађевине, ЈКП''Водовод и
канализација''; VI Рок за поступање Комисије и
12. Драган Бранковић, дипл. инжењер достављање прелимираног извештаја је
грађевине, ЈКП''Водовод и 1.07.2019.године (понедељак).
канализација'';
13. Милош Срећковић дипл. инжењер Након усвајања прелиминарног извештаја,
грађевине ,ЈКП''Водовод и Градско веће ће одредити накнадне рокове
канализација''; укључујући и крајњи рок за завршетак радова.
14. Александар Миљковић , дипл. инжењер
архитектуре, ЈП ''Путеви '' Крагујевац; VII Обавезују се привредна друштва и
15. Александар Јовановић, грађевински друга правна лица да пруже сву техничку и
техничар ЈП ''Путеви''Крагујевац; логистичку подршку и ставе на располагање
16. Мирољуб Ивановић, грађевински механизацију, документацију и друга
техничар, ЈП ''Путеви'' Крагујевац. средства,по налогу Штаба, а на предлог
Комисије, у складу са законским прописима и
актима органа Града.
IV Стручне и административно-техничке
послове за потребе Комисије обављаће Градска VIII Комисија је дужна да поверене
управа за послове Градоначелника и Градског послове обави стручно, савесно и у складу са
већа, Одељење за ванредне ситуације и важећим законским прописима.
планирање одбране и Градска управа за
комуналне и инспекцијске послове.
IX Ово решење објавити у ''Службеном
V Koмисија се образује са задатком да: листу града Крагујевца''.
- спроведе припремне активности на

идентификацији и спровођењу свих неопходних
мера на ублажавању последица поплава ради ПРЕДСЕДНИК,
санације и рехабилитације општинских путева и Радомир Николић,с.р.
улица које су оштећене у поплавама које су
погодиле територију Крагујевца у току јуна
2019.године ;
- на основу извештаја ЈП ''Путеви''Крагујевац

и Градског штаба за ванредне ситуације на
територији града Крагујевца, са списком улица
под нагибом и списком асфалтираних улица са
локацијама које су биле највише
поплављене,као и непосредног увида и
обиласка, изврши груписање са приоритетима
деловања у санацији у циљу отклањања
последица настале штете на путној
инфраструктури и отклањања евентуалних
Град Крагујевац заузима средишњи део

Србије, смештен је у источном делу Шумадије и
припада Шумадијском управном округу.
Простире се у котлини између крајњих огранака
планине Рудник (највећи врх – „Цвијићев Врх“
Република Србија 1.135 м.н.в), Црног Врха и Гледићких планина
Град Крагујевац (највећи врх – „Самар“ 922 м н.в.), омеђен je
Градско веће општином Топола на северу, општинама Рача и
Број: 322-1/19-V Баточином на североистоку, Јагодином на
Датум: 18. јун 2019. године истоку, општином Горњи Милановац на
Крагујевац северозападу, Книћом на западу, градом
Краљевом на југозападу и Рековцем на
Градско веће града Крагујевца, на југоистоку. Крагујевац захвата углавном сливно
основу члана 80. став 4. Закона о шумама (''Сл. подручје реке Лепенице и пружа се дужом осом
гласник РС”, бр. 30/10, 93/12, 89/15 и 95/18- у правцу север - југ дужином од 38 km по
др.закон), члана 59. став 1. тачка 25. Статута линији Ресник - Дулене, краћом осом исток –
града Крагујевца („Службени лист града запад у дужини од 27 km линијом Доње
Крагујевца“, број 8/19), члан 2. став 1. тачка 27. Комарице - Доње Грбице.
Одлуке о Градском већу („Службени лист града Град се налази на 44° 22′ 51" степену
Крагујевца“, бр. 25/15- пречишћен текст и северне географске ширине и 20° 54′ 42"
12/19) и члана 35. Пословника о раду Градског источне географске дужине, на надморској
већа („Службени лист града Крагујевца“, број висини од 173-220 m. Градско подручје се
23/16), на седници одржаној данa 18.јуна 2019. простире на 835 km².
године, доноси Шумско подручје града Крагујевца
простире сe једним делом на обронцима
ПРОГРАМ планине Рудник a другим делом на обронцима
коришћења средстава остварених од накнаде Гледићких планина. Шуме и шумско земљиште
за коришћење шума и шумског земљишта на сопственика на територији града Крагујевца
територији града Крагујевца за 2019. годину припадају гружанско-лепеничко-јасеничкој
шумској области.
I. УВОД
2. Опис природних услова
Програмом коришћења средстава
остварених од накнаде за коришћење шума и 2.1. Рељеф
шумског земљишта на територији града
Крагујевца за 2019. годину (у даљем тексту:
На територији Крагујевца у погледу
Програм) утврђује се намена и начин
рељефа разликујемо: виши - планински, средњи
коришћења средстава од накнаде за коришћење
- побрђе и ниски - равничарски део. Побрђе
шума и шумског земљишта планираних у
обухвата највећи део територије града
буџету града Крагујевцa за 2019. годину.
Крагујевца и простире се од Ђурисела до
Средства од накнаде за коришћење
Лужница на западу, на истоку од Трмбаса до
шума и шумског земљишта намењена су за
Ботуња, као и побрђа по дну крагујевачке
реализацију планова, програма, пројеката и
котлине. Високо побрђе јавља се по дну и ободу
других активности у области заштите и
Горњолевачке котлине у Горњој и Доњој
унапређења шума и шумског земљишта града
Сабанти, Великим Пчелицама и Великој
Сугубини. У крагујевачкој котлини јавља се
Програм коришћења средстава
углавном ниже побрђе и то на простору од
остварених од накнаде за коришћење шума и
Корићана до Ресника, које се налази са леве
шумског земљишта доноси се за сваку
стране Лепенице па до Ботуња са десне стране
календарску годину.
реке. Најпознатија и највећа брда на подручју
Овај програм садржи: генералне
града су: Жежељ (481m) у селу Доња Сабанта,
карактеристике подручја, законске основе,
Ливада (480m) у селу Горња Сабанта, Голија
финансијски план за спровођење мера и
(450m) у селу Букоровац, Градина (416m) у селу
активности на заштити шума и шумског
Доње Грбице, Главица (495m) у селу
земљишта, спровођење програма и надзор и
Шљивовац, Рујевица (472m) у селу Драча. На
завршне одредбе.
истоку територије Града пружају се обронци
Црног врха, планине високе 707 m. Познатији
II. ГЕНЕРАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
врхови су: Селаково брдо (541m) у Великој
ПОДРУЧЈА
Сугубини, Котрљане (570m) у Букоровцу,
Дренак (553m) у Горњим Комарицама, Печене
1. Топографско-географске карактеристике Ливаде (500m) у Доњим Комарицама. Највиши
врхови на Гледићким планинама које се пружају
од Западне Мораве до Крагујевца су Стражара месец је септембар у коме је влажност ваздуха

(652m) у Доњој Сабанти, Гувниште (657m) у 39%. Просечна годишња количина падавина је
Великим Пчелицама, Клик (517m) у Грошници, 550 l/m². Дани са температуром преко 25 °C
Вучја коса (587m) у Аџиним Ливадама, Црни варирају, али просечно их има 92, ледених дана
врх (895m) у Дулену и др. (испод нуле) има 96, број дана под снегом је 34
(највише у јануару). Највише падавина има у
2.2. Хидрографски услови јуну - просек 83 l/m², а најмање падавина у
фебруару - просек 32 l/m². Просечан број
Највећа река крагујевачке котлине која сунчаних сати - 5.5 h/дан, најмањи број
кроз њу протиче у дужини од 33 km је сунчаних сати има у децембру 2.1 h/дан, а
Лепеница. Лепеница извире у селу Голочело на највећи број сунчаних сати има у јун 8.8 h/дан.
Гледићким планинама на 380 м н.в. има 28
притока од којих су најзначајније Дреновачка 4. Шуме и шумско земљиште
река и Угљешница, од извора Студенца тече у
правцу југозапад - североисток кроз Према подацима Републичког завода за
крагујевачку котлину до брда Шупљаја, затим статистику Србије, укупно обрасла шумска
ка истоку кроз Бадњевачку клисуру и улива се у површина на територији града Крагујевца у
Велику Мораву, има дужину речног тока од 48 2011. години износила је 88.425 hа. Шумски
km. фонд у државном власништву обухвата
Река Угљешница извире у Рамаћи на површину од 28.543 ha (32%). У приватном
620 м н.в. и њен речни ток има дужину 35 km, власништву се налазе шуме у површини од
улива се у Лепеницу код села Јовановац. 59.882 ha (68%). У структури шумског фонда,
Река Јасеница извире на планини по површини, високе шуме учествују са 45,3%,
Рудник на 880 м н.в. из извора Теферич, има изданичке 51,1%, шикаре и шибљаци са 3,6%.
дужину тока од 79 km и површину слива од Укупна запремина дрвне масе је 3,5 милиона
1.339 m², једна од њених већих притока је река кубика. Посматрано по основним
Сребрница која тече са Рудника од села квалитативним критеријумима, доминирају
Љубичевца до Страгара у дужини од 12 km. мање квалитетне лишћарске шуме, које су по
Грошничка река извире испод запремини заступљене са 92,2% док високо
Дуленског Црног врха и Гледићких планина на квалитетне четинарске шуме заузимају 7,8%.
800 м н.в. на изворишту Хајдучка вода, десна је Заступљеност појединих шумских
притока Лепенице и целим током дужине од 17 формација: буква 51,5%; цер 15,5%; китњак
km тече кроз крагујевачку котлину. 10,3%; сладун 6,9%; црни бор 6,9%; граб 3,2%;
лужањак 1,8% и багрем 1,1% што укупно чини
2.3. Морфолошко-педолошке карактеристике 97,2% запремине, а на остало 2,8% заступљено
је око 40 различитих врста дрвећа.
На подручју града Крагујевца
заступљени су разноврсни типови земљишта, III. ЗАКОНСКЕ ОСНОВЕ
који су формирани под утицајем специфичних
педогенетских чинилаца (рeљефа, климе, Законом о шумама ("Сл. гласник РС",
водотокова, састава тла, вегетације и ерозивног бр. 30/10, 93/12, 89/15 и 95/18-др.закон) уређује
процеса), тако да постоји седам основних се очување, заштита, планирање, гајење и
типова земљишта: алувијум, смоница 33,5%, коришћење шума, располагање шумама и
гајњача 26,6%, скелетоидна земљишта 24,5%, шумским земљиштем, надзор над спровођењем
подзол, црвеница и смеђа земљишта. Планинске закона, као и друга питања значајна за шуме и
пределе карактеришу скелетна земљишта која шумско земљиште. Очување, заштита и
садрже велику количину ситнијег и крупнијег унапређење стања шума, коришћење свих
камена, ниска побрћа гајњача, речне долине потенцијала шума и њихових функција и
алувијално земљиште док се ерозивно подручје подизање нових шумских састојина у циљу
налази у северозападном делу планинског постизања оптималне шумовитости, просторног
подручја. распореда и структуре шумског фонда у
Републици су делатности од општег интереса.
3. Климатске карактеристике Законом је прописано да се обезбеђују услови за
одрживо газдовање шумама и шумским
3.1. Клима, температура ваздуха и падавине земљиштем, на начин и у обиму којим се трајно
одржава и унапређује њихова производна
У Крагујевцу доминира умерено- способност, биолошка разноврсност,
континентална клима са просечном годишњом способност обнављања и виталност и
температураом +11.5 °C, најхладнији месец је унапређује њихов потенцијал за ублажавање
јануар -5 °C, а најтоплији месец је јул +27 °C. климатских промена, као и њихова економска,
Највлажнији месец је децембар у коме је еколошка и социјална функција, а да се при том
просечна влажност ваздуха 79%, а најсувљи не причињава штета околним екосистемима.
Средства остварена од наканаде за Табела 1. План коришћења средстава

коришћење шума и шумског земљишта у остварених од накнаде за коришћење шума и
висини 70% приход су буџета Републике шумског земљишта
Србије, а у висини од 30% приход су јединице
локалне самоуправе.
Из буџета јединице локалне самоуправе Ред. Планира Планиран Планирани Напом
број н расход радови ена
могу се финансирати активности на унапређењу приход
општекорисних функција шума од значаја за 1. 720.000 720.000 радови на Радови
поправци и ће
локалну самоуправу (комуналне, спортско- рехабилитацији бити
рекреативне и друге активности и објекти), у шумских изведе
складу са Програмом који доноси надлежни путева на ни
територији током
орган локалне самоуправе. града 2019.
Законом о накнадама за коришћење Крагујевца године
УКУПНО
јавних добара ("Сл. гласник РС", бр. 95/18) 720.000 720.000
прописано је да приходи остварени од накнаде

за коришћење дрвета у висини од 30% у динарима
припадају буџету јединице локалне самоуправе.
IV. ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН ЗА

СПРОВОЂЕЊЕ МЕРА И АКТИВНОСТИ V. СПРОВОЂЕЊЕ ПРОГРАМА И НАДЗОР
НА ЗАШТИТИ ШУМА И ШУМСКОГ
ЗЕМЉИШТА ПРЕДВИЂЕНИХ Опредељена средства у износу од
ПРОГРАМОМ 720.000,00 динара са урачунатим ПДВ-
ом користиће се у складу са Програмом за
Средства за реализацију Програма коришћење средстава од накнаде за коришћење
коришћења средстава остварених од накнаде за шума и шумског земљишта на територији града
коришћење шума и шумског земљишта на Крагујевца за 2019. годину.
територији града Крагујевца за 2019. годину, у Надзор над реализацијом Програма
укупном планираном износу од 720.000,00 спроводи Градска управа за привреду.
динара оствариће се од дела накнаде за Градска управа за привреду доставља
коришћење шума и шумског земљишта (30%) извештај о трошењу средстава од накнаде за
која се наплаћује по Закону о шумама коришћење шума и шумског земљишта на
("Службени гласник РС", бр. 30/10, 93/12, 89/15 територији града Крагујевца за 2019. годину,
и 95/18-др.закон) и дела накнаде за коришћење министарству надлежном за област шума до 31.
дрвета (30%) која се наплаћује по Закону о марта текуће године за претходну годину.
накнадама за коришћење јавних добара ("Сл.
гласник РС", број 95/18). VI. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Средства предвиђена овим Програмом
у износу 720.000,00 динара користиће се Овај Програм објавити у "Службеном
наменски за финансирање обавеза локалне листу града Крагујевца".
самоуправе утврђених Законом о шумама, а
кроз спровођење мера и активности на поправци
и рехабилитацији шумских путева на ПРЕДСЕДНИК,
територији града Крагујевца. Радомир Николић,с.р.
Неискоришћена средства у 2019.
години, преносе се у наредну годину и биће
распоређена у Програму коришћења средстава
од накнаде за коришћење шума и шумског
земљишта на територији града Крагујевца за
2020 годину.
САДРЖАЈ
- Одлука о завршном рачуну буџета града - Одлука о изменама и допуни Одлуке о

Крагујевца за 2018. годину............................ 1 оснивању Јавног комуналног предузећа
- План детаљне регулације за изградњу Шумадија Крагујевац………………………. 130
далековода 35 kV од ТС 35/10 kV, КГ 010 - Одлука о изменама Одлуке о оснивању
''Кнић'' до ТС 110/35/10 кV, КГ0024 Јавног комуналног предузећа ''Водовод и
''Страгари'', преко ТС 35/10 кV, бр. КГ023 канализација''……………………………….. 131
''Баре'' на територији града Крагујевца……. 46 - Одлука о измени Одлуке о оснивању
- Одлука о мрежи јавних предшколских Привредног друштва ''Радио телевизија
установа на територији града Крагујевца… 72 Крагујевац'' доо Крагујевац……………….. 132
- Одлука о изменама и допунама Одлуке о - Одлука о измени Одлуке о вршењу
оснивању Јавног предузећа ''Путеви'' оснивачких права над Спортским
Крагујевац…………………………………... 120 привредним друштвом “ФК Раднички
- Одлука о изменама и допунама Одлуке о 1923” д.о.о. Крагујевац……………………. 132
такси превозу……………………………….. 120 - Одлука о измени Одлуке о вршењу
- Одлука о допунама Одлуке о оснивању оснивачких права над Спортским
Центра за неговање традиционалне привредним друштвом “Крагујевачки
културе ''Абрашевић'' Крагујевац……….. 122 ватерполо клуб Раднички” д.о.о.
- Одлука о допунама Одлуке о оснивању Крагујевац…………………………………... 133
Установе Дом омладине ''Крагујевац'' у - Одлука о изменама и допуни Одлуке о
Крагујевцу…………………………………... 123 вршењу оснивачких права над Спортским
- Одлука о допунама Одлуке о оснивању привредним друштвом “Мушки
Установе културе ''Кораци'' у одбојкашки клуб Раднички” д.о.о.
Крагујевцу………………………………… 123 Крагујевац………………………………….. 134
- Одлука о измени и допунама Одлуке о - Одлука о измени Одлуке о вршењу
оснивању Музичког центра у оснивачких права над Спортским
Крагујевцу…………………………………... 124 привредним друштвом ‘’Рукометни клуб
- Одлука о допунама Одлуке о оснивању Раднички 1964” д.о.о. Крагујевац………… 135
Установе ''Позориште за децу'' - Одлука о давању сагласности
Крагујевац………………………………….. 124 Крагујевачком кошаркашком клубу
- Одлука о измени и допуни Одлуке о ''Раднички'' за промену правног облика уз
преузимању вршења оснивачких права над оснивање Спортског привредног друштва
Историјским архивом Шумадије ''Крагујевачки кошаркашки клуб Раднички
Крагујевац…………………………………... 125 '' д.о.о. Крагујевац и преношење
- Одлука о измени и допуни Одлуке о оснивачких права на град Крагујевац…….. 136
преузимању вршења оснивачких права над - Одлука о измени Oдлуке о прихватању
Заводом за заштиту споменика културе оснивачког удела односно оснивачких
Крагујевац…………………………………... 126 права над Спортским привредним
- Одлука о измени и допунама Одлуке о друштвом ''ФК Раднички 1923'' д.о.о.
преузимању права и дужности оснивача Крагујевац…………………………………... 136
над установом Народна библиотека ''Вук - Закључак о давању сагласности на Одлуку
Караџић'' у Крагујевцу……………………... 126 Надзорног одбора ЈКП Шумадија
- Одлука о измени и допунама Одлуке о Крагујевац о дугорочном инвестиционом
преузимању права и дужности оснивача кредиту за финансирање инвестиционих
над установом Народни музеј у пројеката реконструкције ''Зелене пијаце'',
Крагујевцу………………………………….. 127 реконструкције 100 аутобуских стајалишта
- Одлука о измени и допунама Одлуке о и уређења четири градска гробља…………. 137
преузимању права и дужности оснивача - Закључак о давању сагласности на Одлуку
над установом Спомен парк Надзорног одбора ЈКП Шумадија
''Крагујевачки октобар'' у Крагујевцу…….. 128 Крагујевац о дугорочном инвестиционом
- Одлука о измени и допунама Одлуке о кредиту за финансирање набавке возила и
преузимању права и дужности оснивача механизације и изградњу јавне гараже…... 137
над установом Књажевско српски театар у - Одлука о одређивању назива ''сквер Хероји
Крагујевцу…………………………………... 128 са Кошара''…………………………………... 137
- Одлука о изменaма Одлуке о оснивању - Закључак о прихватању Годишњег
Друштва са ограниченом одговорношћу финансијског извештаја ПД „Центар за
''Градска агенција за саобраћај'' пољопривреду и рурални развој“ д.о.о.
Крагујевац………………………………….. 129 Крагујевац за пословну 2018. годину……... 138
- Закључак о прихватању Редовног - Решење о разрешењу члановима Управног

годишњег финансијског извештаја и одбора Завода за стоматологију
извештаја о пословању Друштва са Крагујевац………………………………….. 144
ограниченом одговорношћу за туризам, - Решење о разрешењу и именовању члана
угоститељство и сајамске манифестације Управног одбора Народног музеја у
Шумадија сајам Крагујевац за 2018. Крагујевцу…………………………………... 144
годину………………………………………. 138 - Решење о престанку функције члановима
- Закључак о прихватању Редовног Управног одбора Предшколске установе
годишњег финансијског извештаја и ''Ђурђевдан'' у Крагујевцу………………… 145
извештаја о раду Привредног друштва - Решење о именовању чланова Управног
„Центар за стрна жита“ д.о.о. Крагујевац за одбора Предшколске установе
2018. годину………………………………… 139 ''Ђурђевдан'' у Крагујевцу…………………. 145
- Закључак о давању сагласности на - Решење о разрешењу и именовању члана
Финансијски извештај ЈП „Урбанизам“ – Школског одбора Школе са домом за
Крагујевац за 2018. годину………………… 139 ученике оштећеног слуха у Крагујевцу….. 146
- Решење о давању сагласности на Програм - Решење о разрешењу и именовању члана
о изменама и допуни Програма пословања Школског одбора Основне школе ''Свети
Привредног друштва „Центар за Сава'' у Крагујевцу………………………… 146
пољопривреду и рурални развој“ д.о.о. - Решење о разрешењу и именовању члана
Крагујевац за 2019…………………………. 140 Школског одбора Основне школе
- Решење о давању сагласности на Програм ''Светозар Марковић'' у Крагујевцу………. 147
o изменама и допунама Програма - Пословник о раду Градског већа…………
147
пословања ЈКП Шумадија Крагујевац за - Закључак о расписивању огласа за заузеће
2019.годину…………………………………. 140 јавне површине за постављање башти типа
- Решење о констатацији престанка ''А'' путем јавног надметања………………. 155
функције Градског правобраниоца………... 141 - Решење о давању сагласности на Програм
- Решење о констатацији престанка о допуни Програма коришћења средстава
функције заменика Градског субвенција ЈКП ''Нискоградња'' Крагујевац
правобраниоца................................................ 141 за 2019.годину (број 5)…………………….. 157
- Решење број: 112-488/19-I………………..... 141 - Решење о обазовању Комисије за
- Решење о престанку функције вршиоца припрему и спровођење мера на
дужности директора Завода за ублажавању последица поплава
стоматологију Крагујевац………………….. 141 рехабилитацијом и санацијом
- Решење о именовању вршиоца дужности општинских путева и улица, оштећених у
директора Градске туристичке поплавама које су погодиле град
организације ''Крагујевац'' у Крагујевцу….. 141 Крагујевац………………………………….. 157
- Решење о именовању директора Центра за - Програм коришћења средстава остварених
образовање Крагујевац……………………... 142 од накнаде за коришћење шума и шумског
- Решење о престанку функције вршиоца земљишта на територији града Крагујевца
дужности директора Центра за образовање за 2019. годину……………………………… 159
Крагујевац…………………………………... 142
- Решење о именовању чланова Управног
одбора Завода за стоматологију
Крагујевац………………………………….. 143
Службени лист Града Крагујевца * Издаје: Скупштина града Крагујевца * Уредник: Милица Станковић * Адреса редакције:
Скупштина града, Трг Слободе 3 * Телефон редакције: 335-295 * Штампа: Графопромет, Крагујевац

Sluzbeni-List-17-28.06.2019 - VRTICI GUP

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sluzbeni-List-17-28.06.2019 - VRTICI GUP

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

28. јун 2019. године.

Службени лист града Крагујевца Број 17 – Страна 1

КРАГУЈЕВАЦ ГОДИНА XXIX

ОДЛУКУ О ЗАВРШНОМ РАЧУНУ БУЏЕТА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

I Укупно остварени текући приходи,

II Укупно извршени текући

III Вишак прихода и примања - суфицит ( I-II ) 168.327.167 динара.

Бр.конта Опис Износ

У Билансу прихода и расхода у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2018. године

Бр.конта Опис Износ

Бр.конта Опис Износ

Остварени консолидовани вишак прихода и примања - суфицит износи 168.327.167

У Извештају о капиталним издацима и примањима у периоду од 1. јануара до 31.

Бр.конта Опис Износ

920000 Примања од продаје финансијске имовине 3.789

НОВЧАНИ ОДЛИВИ (4+5+6) 6.891.557.547

У Извештају о извршењу буџета у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2018.

Износ Износ остварених прихода и примања и извршених расхода и издатака

772000 Меморандумске ставке ра

414000 Социјална давања запосленима 168.542.375 152.868.325 562.951 37.132.850 115.172.524

ТЕКУЋИ РАСХОДИ И ИЗДАЦИ ЗА

711 Порез на доходак, добит и капиталне

743 Новчане казне и одузета имовинска

744 Добровољни трансфери од физичких и

77 Mеморандумске ставке за рефундацију

771 Mеморандумске ставке за рефундацију

772 Mеморандумске ставке за рефундацију

921 Примања од продаје домаће финансијске

Расходи и издаци, према намени, извршени су у следећим износима:

412 Социјални доприноси на терет

Субвенције јавним нефинансијским

464 Дотације организацијама обавезног

Накнада штете за повреде или штету

485 Накнада штете за повреде или штету

61 ОТПЛАТА ГЛАВНИЦЕ 288.365.000 282.257.130 97,88 288.365.000 282.257.130 97,88

Расходи и издаци из буџета

Градоначелник и помоћници градоначелника

416 Награде запосленима и остали посебни расходи 500.000 405.676 405.676

Градска управа за финансије

Накнаде штете за повреде или штету насталу

Градска пореска управа

Градска управа за комуналне и инспекцијске

424 Специјализоване услуге 416.316.000 344.442.379 344.442.379

Градска управа за имовину

Градска управа за инвестиције

412 Социјални доприноси на терет послодавца 3.288.333 3.252.758 3.252.758

Градска управа за просторно планирање,

481 Дотације невладиним организацијама 1.500.000 1.449.490 1.449.490

Укупно: 224.117.000 190.530.331 1.045.000 179.955.589 0 9.529.742

Градска управа за ванпривредне делатности

Градска управа за здравствену и социјалну заштиту

414 Социјална давања запосленима 2.172.000 1.601.322 449.322 1.152.000

426 Материјал 30.506.000 27.847.555 27.484.572 362.983

Градска управа за јавне набавке

Градска управа за управљање пројектима,

423 Услуге по уговору 42.088.095 38.618.740 2.668.000 35.486.840 463.900

Градска управа за послове Градоначелника и

Накнада штете за повреде или штету нанету од

Одлука о Завршном рачуну буџета града Крагујевца за 2018. годину сачињена је на

Одлуку о завршном рачуну буџета града Крагујевца за 2018. годину доставити

СКУПШТИНА ГРАДА КРАГУЈЕВЦА

Прилог 1 - ОБЈАШЊЕЊЕ ОДСТУПАЊА ИЗМЕЂУ ОДОБРЕНИХ СРЕДСТАВА И

ПРИМЉЕНЕ ДОНАЦИЈЕ – ДИРЕКТНИ КОРИСНИЦИ