BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKI-RAD.COM
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM
WWW.MATURSKI-RAD.COM

NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONACI SVE BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI

MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA
RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I
PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE ONO STO VAM U
POTPUNOSTI ODGOVARA. U NAŠOJ BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI,DIPLOMSKI I
MATURSKI RADOVI KOJI MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN
I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM
MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI
RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM
FORUMU. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA
OFFICE@SEMINARSKI-RAD.COM
SADRŽAJ:

Uvod ........................................................................................................................ 1

I Pojam i karakteristike poreza...................................................................... 2

1. Poreska terminologija-elementi i klsifikacija poreza.................................... 3
2. Ciljevi i efektioporezivanja........................................................................... 5

II Poreska evazija-pojam,vrste i uzroci........................................................ 6

1. Pojam izbegavanja plaćanja poreza............................................................... 6
2. Vrste poreske evazije..................................................................................... 7
3. Uzroci i posledice poreske evazije................................................................10
4. Mere protiv izbegavanja plaćanja poreza......................................................13
4.1. Mere protiv neprihvatljive (nelegitimne)
zakonite poreske evazije.........................................................................13
4.2. Mere protiv nezakonite poreske evazije.................................................14

III Pojam i elementi krivičnog dela................................................................15

1. Objekat zaštite................................................................................................17
2. Radnja izvršenja krivičnog dela.....................................................................17
3. Ostala obeležja krivičnog dela...................................................................... 19
4. Ostala poreska krivicna dela......................................................................... 22
4.1. Neuplaćivanje poreza po odbitku.......................................................... 22
4.2. Sastavljanje ili podnošenje falsifikovanog dokumenta
od značaja za oporezivanje..................................................................... 23
4.3. Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole...................................... 24
4.4. Nedozvoljeni promet akciznih proizvoda............................................... 24
4.5. Nedozvoljeno skladištenje robe.............................................................. 25

Zaključak................................................................................................................. 27

Literatura................................................................................................................. 29

1
UVOD

Evazija poreza je posledica nastojanja poreskog obveznika da smanji poreski teret. Evazija
se razlikuje od prevaljivanja poreza po tome što ovde ne dolazi do plaćanja poreza. Evazija
poreza dovodi do preraspodele poreskog tereta u društvu, u odnosu na istu koju je
predvidio zakonodavac.

U interesu svakog poreskog obveznika je da plati što manji porez ili da ga uopšte ne plati.
Izbegavanje plaćanja poreza (poreska evazija) je fenomen sa kojim se poreska
zakonodavstva savremenih zemalja sve više suočavaju i pokušavaju da ga reše na različite
načine. Jedan od posebnih oblika poreske evazije javlja se u sferi oporezivanja preduzeća -
utanjena kapitalizacija.

Da bismo mogli raaspravljati o glavnoj temi ovog istraživanja tj. o evaziji poreza,
neizbežno je na početku samog rada upoznati se sa samim pojmom poreza, osnovnim
pojmovima koji su vezani za ovo područje rada kao i sa samom svrhom oporezivanja i
karakteristikama poreza. Na taj način ćemo moći zaokružiti celu sliku o ovoj temi.

U okviru našeg glavnog cilja rada i istraživanja vodiće se reč o poreskoj evaziji, pojmu,
vrstama i uzrocima kao i samim krivičnim delima koja su posledica evazije i sankcijama
koje ih prate. Motiv ovog rada jeste da se sam čitalac upozna sa ovom ekonomskom
pojavom, da se utvrdi njeno delovanje u našoj zemlji i napravi komparacija sa
inostranstvom a sve u cilju sagledavanja opšte ekonomske situacije kod nas. Na taj način,
kroz ovu jedinstvenu pojavu možemo izvesti složene zaključke i shvatiti koliko je bitno za
jednu državu da se svi njeni stanovnici pridržavaju osnovnih pravila i propisa da bi ona kao
institucija ostala postojana a samim tim i oni kao njeni stanovnici u cilju sveopšteg dobra.

I POJAM I KARAKTERISTIKE POREZA

2
Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim država, uključujući i niže oblike
političko-teritorijalne organizovanosti, od subjekata pod njenom poreskom vlašću
prinudno uzima novčana sredstva, bez neposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja svojih
finansijskih potreba i postizanja drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva.

Karakteristike poreza su:

 Nedestiniranost - sredstva ubrana po osnovu poreza slivaju se u opštu budžetsku

masu u korist za finansiranje brojnih javnih potreba. Dakle, usmeravanje poreza nije
unapred utvrđeno.
 Nepovratnost - iznos ubranog poreza ne vraća se poreskim obveznicima u formi
protiv-usluge. Država postaje vlasnik sredstava koja su ubrana oporezivanjem i njima
disponira.
 Porezi se plaćaju na teritorijalnom principu - obaveza plaćanja nije vezana za
državljanstvo. Porezi se plaćaju na osnovu teritorijalne pripadnosti. Sama pripadnost
određenoj teritoriji uzrokuje obavezu plaćanja poreza.
 Deriviranost
 Prisilnost - plaćanje poreza nije izraz dobre volje fizičkog i/ili pravnog lica, već
posledica autoriteta države koja zahteva u jednostrano utvrđuje poresku obavezu. Tri su
načina uvođenja poreza u sistem javnih prihoda:
 nametanje poreza silom
 uvođenje poreza na osnovu ugovora
 uvođenje poreza na osnovu ustava.
 Odsustvo neposredne protivnaknade - za iznos plaćenog poreza država ne daje
neposrednu protivuslugu fizičkom i/ili pravnom licu. Ovim se ne želi reći da onaj ko je
platio porez nema nikakvu korist - ta korist je opšteg karaktera.
 Porez je novčano davanje - poreska obaveza se u savremenim uslovima utvrđuje i
podmiruje u novčanom obliku. Međutim, finansijska teorija poznaje da su porezi
plaćani i u naturi ili radu.

Osnovna obelezja poreza su:

1. Porezi su derivativan, izveden javni prihod države.

2. Porezi su prisilan prihod države.
3. Porezi služe za podmirenje javnih rashoda.
4. Nema direktne potivusluge za naplaćeni porez.
5. Obveza plaćanja poreza se izvršava u novcu.
6. Porezi su uglavnom nenamenski (nedestinirani) javni prihod.

3
 7. Porez se plaća prema teritorijalnom principu.1

1.PORESKA TERMINOLOGIJA-ELEMENTI I KLASIFIKACIJA

POREZA

Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta i propisanih nadležnosti države i

njenih jedinica. Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne bi mogla da
funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine
i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i slično.

Pored ovog glavnom cilja, drugi ciljevi oporezivanja su:

a) redustribucija dohotka ili imovine, gde se neki građani opterećuju porezom više, a
drugi manje,
b) destimulisanje neželjenog ponašanja, kao potrošnje duvana i alkohola kroz visoke
akcize, i/ili
c) ugradnja stabilizatora ukupnog dohotka zemlje kroz progresivno oporezivanje, kako
veruju neki ekonomisti.

Važna osobina pojedinih poreza je vrsta poreske stope. Ona može biti:
 proporcionalna, kada stopa ostaje ista bez obzira na rast dohotka,
 progresivna, kada stopa raste sa povećanjem doohotka, i
 regresivna, kada se stopa smanjuje sa povećanjem dohotka.

Elementi poreza su:

 poreski obveznik - svaka fizička ili pravna osoba koja je po zakonu dužna platiti
porez.
 poreski platac - svaka fizička ili pravna osoba koja u ime i za račun poreskog
obveznika mora obračunati i uplatiti porez (ne moraju u određenom trenutku biti
iste osobe). Primer : Pri isplati plate preduzeće je porezni platac jer vrši
naplatu poreza na dohodak.
 poreski destinatar - osoba koja po nameri države mora snositi poreski teret bilo iz
svog dohotka ili imovine.
 krajnji platac poreza - osoba koja u stvarnosti plaća porez bez obzira da li je to
namera države ili je taj porez prevaljen.
 poreski jamac - fizička ili pravna osoba koja jamči da će porezni obveznik platiti
poresku obvezu.
 poreska sposobnost - ekonomska mogućnost da se udovolji obavezi plaćanja
poreza.

1
Bjelica prof. dr Vojin, Raičević prof. dr Božidar, Radičić prof. dr Marko, Babić prof. dr Blagoje,
Radmilović dr Stanko, Finansije-teorija i praksa, Stylos, Novi Sad, 2006.,str. 221
4
  poreski izvor - sva dobra koja pripadaju poreskom obvezniku i iz kojih on mora
platiti porez.
 poreska osnovica - temelj za obračun poreza. Nije jednaka kod svih poreskih
oblika.
 poreska stopa - deo poreske osnovice za koji će se ona smanjiti kako bi poreski
obveznik podmirio svoju obvezu.
 poreska tarifa - sastavni pregled poreskih stopa i objekata oporezivanja (uglavnom
za indirektne poreze).
 razrez poreza - propisima utvrđen postupak koji sprovodi poreska uprava radi
utvrđivanja visine poreske osnovice i da bi se primenom odgovarajuće poreske
stope utvrdi poreska obveza.
 poreski katastar – sistemski uređen pregled svih elemenata koji se uzimaju u obzir
pri oporezivanju (kod direktnih poreza).
 otpis poreza - smanjivanje ili otpisivanje poreske osnovice usled različitih
elementarnih nepogoda kada poreski obveznik nije mogao uticati na nepogodne
situacije.
 odlaganje plaćanja poreza (poček) - ukoliko trenutno nema sredstava poreski
obveznik u određenom razdoblju mora platiti obavezu ako mu poreska uprava
odobri odlaganje.
 poreske olakšice i poreska oslobođenja - kada se od oporezivanja izuzimaju
pojedini poreski izvori ili kada se u skladu sa poreskom politikom smanji poreska
osnovica ili iznos razrezanog poreza.
 evazija - izbegavanje plaćanja poreza, može biti legalna i nelegalna.

Poreze mozemo podeliti na sledeci nacin:

 subjektni - npr. porez na dohodak pojedinca.

 objektni - npr. porez na neki deo imovine.
 neposredni - porezi gde se direktno oporezuje poreski obveznik i gde je poreski
obveznik i poreski destinatar jedna te ista osoba.
 posredni - porezi gde su poreski obveznik i poreski destinatar različite osobe
- prevaljivanje poreza.
 specifični - plaćaju se po jedinici proizvoda.
 ad valorem - plaćaju se u procentu od iznosa poreske osnovice.
 proporcionalni - rast poreske stope i poreske osnovice je jednak.
 progresivni - poreske stope rastu brže od poreske osnovice.
 regresivni - poreske stope rastu sporije od poreske osnovice.
 paušalni - plaćaju se u unapred utvrđenom iznosu i njihova visina ne zavisi od
ponašanja poreskog obveznika.2

22
Bjelica prof. dr Vojin, Raičević prof. dr Božidar, Radičić prof. dr Marko, Babić prof. dr Blagoje,
Radmilović dr Stanko, Finansije-teorija i praksa, Stylos, Novi Sad, 2006.,str. 260
5
2.CILJEVI I EFEKTI OPOREZIVANJA

Sve do XX veka oporezivanje je bilo,manje-vise,jednodimenzionalni akt država koji

se ogledao u obezbedjivanju dovoljnih sredstava za finansiranje utvrdjenih javnih
rashoda.
Cilj je bio fiskalni.

U savremenim uslovima pojavljuje se i ekstrafiskalni ciljevi oporezivanja kao sto

su:ekonomski,socijalni,politicki i ostali.

Ekonomski ciljevi mogu biti mikroekonomske i makroekonomske

prirode.Mikroekonomski ciljevi su brojni i u suštini se svode na podrsku konkretnim
subjektima u realizaciji njihovih aktivnosti.Makroekonomski ciljevi realizuju se
delovanjem na odnose osnovnih makroekonomskih agregata.

Socijalni ciljevi oporezivanja pokazuju se u nastojanju države da smanji razlike u

materijalnom položaju poreskih obveznika.

Efekti oporezivanja se prakticno manifestuju u evaziji i prevaljivanju poreza.

Radnje i mere koje preduzima poreski obveznik da smanji ili u potpunosti izbegne obavezu
placanja poreza nazivaju se evazijom(izbegavanjem) placanja poreza.Evazija poreza moze
biti:zakonita i nezakonita.

O prevaljivanju poreza radi se onda kada je osoba poreskog obveznika različita od osobe
koja stvarno snosi teret poreza.Tako se govori o:nameravanom i nenameravanom
prevaljivanju,o prevaljivanju unapred,unazad ili bocno,o jednostrukom,dvostrukom ili
višestrukom prevaljivanju.Sam cin prevaljivanja ima vise
faza:perkusija,reperkusija,incidenca i difuzija.

6
II PORESKA EVAZIJA - POJAM, VRSTE I UZROCI

1.POJAM IZBEGAVANJA PLACANJA POREZA

Izbegavanje (engl. tax evasion, tax avoidance, tax fraud, nem. Steuerhinterziehung,
Steuerumgehung) je oblik otpora plaćanju poreza, javljaju se u oblicima:
1. poreske evazije, i
2. neželjenog prevaljivanja poreza.

Poreska evazija rezultat je činidaba i propuštanja koje porezni obveznik preduzima radi
izbegavanja plaćanja poreza. Može biti:
 zakonita ili dopuštena - koja nije u sukobu sa zakonom ili drugim propisima, i
 nezakonita ili nedopuštena - koja za sobom povlači sankcije.3
Neželjeno prevaljivanje poreza znači izbegavanje poreza kod kojeg nosilac poreskog
opterećenja (ne samo poreski obveznik) prevaljuje poreski teret na osobu različitu od one
koja je po intenciji zakonodavca stvarno trebala platiti porez. 4 Poreska evazija znači
izostanak poreskih prihoda za iznos neplaćenog poreza, a kod neželjenog prevaljivanja u
državnu blagajnu pritiče planirani iznos od poreza, ali dolazi do neželjenih nefiskalnih
posledica (ekonomskih, socijalnih).

Pošto plaćanje poreza utiče na smanjenje ekonomske snage poreskog obveznika, to

nepovoljno delovanje oporezivanja izaziva otpor plaćanju poreza i nastojanje poreskih
obveznika da to smanje, ublaže, ili eventualno izbegnu.

Ovo izbegavanje plaćanja poreza zavisi od mnogih činioca i okolnosti, kao što su: visina
poreskog opterećenja, poreski moral, stepen razvijenosti svesti o pripadnosti određenoj
društvenoj zajednici, disciplina poreskih obveznika u izvršavanju građanske dužnosti.

Izbegavanje plaćanja poreza ili poreska evazija prisutna je u većoj ili manjoj meri u svim
poreskim sistemima.

Kada poreski obveznik preduzme ili propusti da preduzme neku radnju i time izbegava
plaćanje poreza, govorimo o poreskoj evaziji.

33
Trkulja prof. dr Milivoje, Finansijsko pravo-uvod, javni rashodi i javni prihodi, Pravni fakultet, Novi Sad,
1998.
44
Raičević prof.dr Božidar, Javne finansije. U Finasije - teorija i praksa , Budućnost, Stylos, Novi Sad, 2001.
(str. 189-365).
7
2.VRSTE PORESKE EVAZIJE

A. Zakonita (legalna ili dopuštena)

Poreski obveznik izbegava plaćanje poreza, ali ne dolazi u sukob sa pozitivnim
zakonskim propisima. Može biti:
- Nameravana i
- Nenameravana
Kod nameravane zakonite poreske evazije motiv ponašanja poreskog obveznika je želja
da očuva ekonomsku snagu.
Nasuprot tome - kod nenameravane zakonite poreske evazije motiv ponašanja poreskih
obveznika je npr. očuvanje zdravlja, a kao uzgredni efekat se javlja izbegavanje
plaćanja poreza.

Zakonita evazija postoji u slučaju kada se pojedinci kao poreski obveznici istina kreću u
opštim okvirima koji su postavljeni na osnovu zakona ili drugih opštih propisa iz oblasti
fiskalnog ili poreskog sistema, ali pri tome na različite načine pokušavaju da izbegnu u
potpunosti ili delimič no plaćanje poreza i drugih propisanih doprinosa.

Ovde se praktično radi o različitim oblicima korišćenja poreskih podsticaja (u vidu oslobođ
enja ili olakšica kod utvrđivanja, razreza ili plaćanja poreza) ili kada se koriste postojeće
pravne praznine u poreskim i drugim zakonima i propisima upravo zbog visokog stepena
apstrakcije, uopštenosti ili nedoreč enosti, odnosno višeznačnosti upotrebljenih reči, izraza
ili pojmovaili nesavršenosti jezika upotrebljenog od strane zakonodavca.

Ovo je naročito slučaj u onim sistemima kada se zbog brzih i naglih radikalnih promena u
sferi privrednog poslovanja u zemlji ili inostranstvu i sami poreski propisi često menjaju
kako bi se prilagodili novim društvenim, pravnim i privrednim okvirima. Naime, zakonita,
ili kako je još nazivaju pojedini autori dopuštena poreska evazija obuhvata postupke
pomoću kojih poreski obveznik izbegava plaćanje poreza potpuno ili delimično na jedan od
sledećih načina:
– promenom mesta prebivališta ili boravišta,
– smanjenjem ili odustajanjem od potrošnje oporezivanih proizvoda ili usluga,
– pronalaženjem praznina (rupa) u zakonu.

B. Nezakonita ili nelegalna

To je poreska evazija gde poreski obveznik izbegava plaćanje poreza, ali time dolazi u
sukob sa pozitivnim zakonskim propisima. Ona može biti:
- Utaja ili defraudacija - označava izbegavanje direktnih poreza
- Kontrabanda ili krijumčarenje - izbegavanje indirektnih poreza.

Nezakonitom evazijom pojedinac kao poreski obveznik dolazi pod udar zakona i kaznene
represije. Naime, u ovom slučaju dolazi do kršenja propisa u većoj ili manjoj meri pri čemu
se nanose neposredne, direktne štete društvenoj zajednici. Ovde se dakle radi o

8
protivpravnim, protivzakonitim, nedopuštenim i kažnjivim delatnostima upravljenim
direktno protiv poreskog (fiskalnog) sistema zemlje. Ova se nezakonita evazija može javiti
u dva vida, koji su i najkarakterističniji za moderne pravne i društvene sisteme.

Prvi oblik nedopuštene poreske evazije je poreska utaja, poreska defraudacija ili utaja
poreza i doprinosa odnosno izbegavanje plaćanja poreza.
Drugi oblik nezakonite poreske evazije je krijumčarenje ili kontrabanda razne robe,
proizvoda ili usluga preko granica jedne ili više država.5

No, ovi različiti oblici nezakonite poreske evazije retko se kada preduzimaju samostalno,
izdvojeno od ostalih protivpravnih aktivnosti njihovih nosilaca. Najčešće je pak slučaj da
se i ove delatnosti izvode u jednom nizu kažnjivih ponašanja pri čemu učinilac, jedan ili
više njih, konstantno vrše kažnjiva, zabranjena dela koja se u zakonu određena bilo kao
krivična dela, bilo kao privredni prestupi ili privredni prekršaji. Naime, nezakonita evazija
obuhvata različite postupke poreskih obveznika koji su usmereni na izbegavanje plaćanja
poreza, a kojima se krši zakon. Da bi utajili porez, obveznici na nedozvoljen način
prikrivaju celu ili pak jedan deo svoje imovine ili objekta oporezivanja. Cilj utaje poreza
jeste smanjene poreskog duga. Stoga se u teoriji može razlikovati zavisno od objekta prema
kome se preduzima radnja poreske utaje, potpuna ili nepotpuna utaja poreza.

Nezakonita poreska evazija ili utaja poreza ili izbegavanje plaćanja poreza je kažnjiva. Sve
savremene države pa i sve države od svog postanka su se na različite načine i različitim
merama suprostavljale ovim kažnjivim delatnostima poreskih obveznika. U toj borbi za
efikasnijim sprovođenjem poreske discipline primenjuju se različite preventivne, ali i
represivne mere. Pri tome važnu ulogu u prevenciji nezakonitog izbegavanja plaćanja
poreza igra i svođenje poreskog tereta u razumne okvire, čime se ublažavaju faktori koji
doprinose povećanju intenziteta otpora plaćanju poreza. Inače u teoriji se mogu naći i takva
mišljenja prema kojima je nezakonita poreska evazija jedan od ključnih uzroka postojanja
sive ekonomije.

Siva ekonomija obuhvata sve protivzakonite privredne aktivnosti koje su usmerene na

sticanje ekonomske koristi za lice koje obavlja te aktivnosti, a na štetu države i lica koja na
legalan način obavljaju privredne delatnosti. Ovde se, dakle, radi o obavljanju ekonomske
aktivnosti mimo relevantnih pravnih propisa ili protiv njih. Sivu ekonomiju u literaturi neki
autori još nazivaju i kao neoporezovana, neformalna, crna, podzemna ili nezvanična
ekonomija.

Pored namere da se na nezakonit način izbegne,postojanje sive ekonomije može se

objasniti i dejstvom drugih činilaca,medju kojima se izdvaja namera da se izbegnu različite
zabrane koje nameće pravni poredak. Neke od njih su uvedene da bi se sprečilo
povredjivanje ili ugrožavanje značajnih individualnih ili društvenih vrednosti, odnosno
javnog poredka,a neke se teško mogu objasniti.No, u meri u kojoj bi se mogli uključiti u
ostvarivanje dohotka u legalnoj ekonomiji, resursi koji su iz razloga izbegavanja zabrane
angažovani u sektoru sive ekonomije doprinose smanjivanju naplate poreza, tako da se, u
krajnjoj liniji, problem sive ekonomije svodi na nezakonitu poresku evaziju.
55
Jelčić, B., Evazija poreza, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu,1965, br. 4.
9
Razmere sive ekonomije se tesko mogu precizno utvrditi; kada bi se mogle evidentirati od
strane zvanične statistike ,izgubile bi svoj rasion d`etre. U literaturi se koriste tri različita
pristupa da bi se ocenio njen značaj u stvarnom društvenom proizvodu zemlje.

Prvi pristup se zasniva na korišćenju tržišnih podataka.Drugi pristup je indirektan, u tom

smislu što se zasniva na posmatranju učesnika u sektoru sive ekonomije,čije su transakcije
postavljene tako da ostanu nezabeležene.Treći pristup je direktan,jer se zasniva na
ispitivanjima veceg ili manjeg uzorka lica. Može se reći da ni jedna metodologija ne pruža
sasvim pouzdane procene razmere sive ekonomije.

Najkarakterističniji pojavni oblici utvrdjeni od strane Republičke tržišne inspekcije u

Srbiji su:

 prodaja robe nižeg kvaliteta od deklarisanog;

 lažno deklarisanje robe u cilju izbegavanja plaćanja poreskih dažbina;
 izbegavanje uplate poreza na žiro-račun;
 korišćenje neispravnih i nežigosanih merila radi zakidanja na meri;
 prodaja robe bez isprave o nabavci;
 neažurno i netačno vodjenje evidencije o prometu robe i dr.

Kod nas se ovaj fenomen počeo pojavljivati poslednjih 10-15 godina.Kvantitativno

gledano,siva ekonomija je bila najzastupljenija devedesetih godina,mada je i sada njeno
učešće u bruto domaćem proizvodu zastupljeno preko 40%.

Osnovni uzroci sive ekonomije kod nas su:

 višegodišnje ratno okruženje,
 značajan priliv izbeglica,
 dugotrajni negativni privredni trendovi,
 rastuci broj nezaposlenosti,
 nizak životni standard,
 sankcije medjunarodne zajednice,
 NATO agresija,
 spori tranzicioni procesi itd.

Mere za suzbijanje sive ekonomije su: a) dugoročne, b) srednjoročne i c) operativne.

Za uspešnu akciju neophodan je opšti poreski konsezus i kompleksna akcija svih

društvenih faktora.Radi operacinalizacije i koordinacije neophodno je osnovati
koordinaciono telo na čelu sa potresednikom vlade koji bi pred javnošću i parlamentom
periodične izveštaje o dinamici postignutih rezultata.Takodje, valja razmisliti o osnivanju
samostalne agencije, ili čak Ministarstva za inspekcijske poslove sa ovim primarnim
zadatkom.

10
3.UZROCI I POSLEDICE PORESKE EVAZIJE

Uzroci poreske evazije su brojni.To su nizak poreski moral,visoke poreske stope,neprecizni

zakoni i postojanje tzv.»rupa»u zakonu(loopholes),slozenost poreskog sistema i zakoni
koje obveznici smatraju neptavednim.Niske kazne svakako idu u prilog utaji poreza.Neki
od uzroka su:

1. Želja za očuvanjem postojećeg bogatstva

2. Namena poreza
3. Blagost sankcija i kazne
4. Odsudstvo kontrola
5. Visina poreskog opterećenja
6. Troškovi plaćanja poreza
7. Niska poreska svest i poreska kultura.6

Na osnovu navedenih uzroka,funkcija poreske utaje je:

PU=PU(VPU,L,K,....,S)7
Gde je PU- velicina poreske utaje,VPU-velicina ocekivane ustede na porezu,L-lakoca
poreske utaje,K-velicina kazne koja sadrzi i rizik od otkrivanja,i S-svi slucajni i nemerljivi
faktori.

Osamdesetih godina prošlog veka u SAD, u ekonomskoj politici Reganovog doba, vodila
se velika rasprava o ideji koja je  bila vezana za poreske stope i visinu poreskih prihoda
državnog budžeta. Ekonomski stručnjaci predvođeni Arturom Laferom (Arthur Laffer)
smatrali su da su visoke granične poreske stope glavni krivci za postojanje niske
nacionalne štednje, malih investicija i recesije. Oni su bili uvereni kako će smanjivanje
graničnih poreskih stopa dovesti do poboljšanja ekonomskih prilika u SAD. Osnovni
analitički instrument pomoću kojeg su uspeli da uvere predsednika Regana u nužnost
sprovođenja poreske reforme bila je kriva koja je pokazivala odnos između poreskih stopa i
poreskih prihoda. Ova je kriva po svom tvorcu i nazvana Laferovom krivom, i pod tim
imenom zauzela je svoje mesto u ekonomskoj teoriji. 

66
www.wikipedia.com
77
Hrustic Hasiba,Javne finansije I poresko pravo,Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,JP Sluzbeni
glasnik,2007.,str 96.
11
 Slika 1. Laferova kriva

          

Komentar:
 
          Kako se vidi iz prikazane krive, pri poreskoj stopi od nula odsto i pri stopi od sto
odsto poreski prihodi su jednaki nuli. Porastom poreske stope rastu i poreski prihodi;
međutim, nakon neke tačke porastom poreske stope se ne povećavaju poreski prihodi, već
upravo obrnuto. Takođe, Laferova kriva nudi i jedan veoma praktičan zaključak: država
može ostvariti isti poreski prihod (R) putem dve poreske stope – jedne više B (75 odsto) i
jedne niže C (25 odsto). Daljim porastom poreske stope nakon tačke M opadaju i poreski
prihodi. Naime, visoke poreske stope destimulišu obveznike da rade i da štede. Oni svoju
privrednu aktivnost sele u područje tzv. “sive ekonomije”, ili se  odlučuju za više
slobodnog vremena, a manje rada. Tačka M predstavlja optimalnu poresku stopu uz koju se
ostvaruju maksimalni poreski prihodi. Povećanjem poreske stope iznad visine određene u
tački M obveznici  počinju manje da rade, a država ostvaruje niže poreske prihode. Iz
ovoga se može zaključiti da povećanjem poreske stope iznad određenog iznosa  država ne
sprovodi adekvatnu  poresku politiku, jer  državni prihodi su manji, manji je radni napor,
niže su investicije i niži privredni rast. 8

Evazija je motivisana nastojanjem da se neutrališu negativni efekti poreza na ekonomsku

snagu obveznika.Time se pruža otpor protiv oticanja dela prihoda u državne ruke.

Stepen izraženosti i rasprostranjenosti evazije zavisi od niza faktora.Najznacajniji su:

1) Ako je prisutna otudjenost države od gradjana,ako su prisutni nedemokratski,totalitarni

režimi ,otpor snošenju poreskih obaveza javlja se kao jedan od oblika borbe gradjana za
88
www.knowledge-bank.org
12
demokratsko,u interesu gradjana vršenje funkcija države i obezbedjivanje funkcionisanja
javnih službi.
2) Stepen poreskog opterećenja. Ukoliko su porezi previsoki,onda to ugrožava
zadovoljavanje ličnih potreba obveznika ili obezbedjivanje neophodnih sredstava za
reprodukciju obavljanja date delatnosti.Tada je sasvim razumljivo nastojanje da se izbegne
plaćanje poreza i po cenu rizika snošenja i najstrožijih zakonskih sankcija.
3) Slabosti kontrole i blagost sankcija.Ako je kontrola utvrdjivanja relevantnih činjenica
za naplatu poreza neefikasna,ako je komplikovana i neblagovremena i ako su prisutni
uslovi za korumpiranje kontrolnog aparata,poreska utaja i šverc bice rasprostranjeniji i sa
većim intezitetom.

Evazija bez sumnje ima negativne efekte na sprovodjenje utvrdjene poreske politike i na
obim obezbedjivanja sredstava za javne potrebe.procenjuje se ,na primer,da se zbog
poreske evazije godisnje realizuju u SAD 27% manje prihoda u saveznom budzetu,u
Francuskoj se godišnje naplati manje poreza za oko 10%,u SR Nemačkoj za 8%,u Japanu
za 7%,u Velikoj Britaniji za oko 6% itd.9

Utaja poreza je ilegalnog karaktera koji košta nacionalnu kasu izmedju 15% i 25%
fiskalnog prihoda. Utaja poreza u osnovi zavisi od režima oporezivanja,metoda fiskalne
kontrole,nivoa poreskog morala,statističko-računovodstvenih informacija o obvezniku i
njegovim prihodima fiskalne administracije.

U osnovi treba razlikovati tradicionalnu utaju,koja se uglavnom odnosi na porez na

dohodak fizičkih i pravnih lica posredstvom disimilacije prihoda ili dohodka,prodaja bez
fakture i neurednog vodjenja knjigovodstva,i na tzv.industrijsku utaju.

Efektivna utaja se povecava sa velicinom preduzeća,a naročito sa pojavom

multinacionalnih preduzeća i transnacionalnih kompanija.

Izbegavanje plaćanja poreza ima za krajnju konsekvencu to da se oštrije oporezuje uredni

poreski obveznici,kao i oni koji ostvaruju takve prihode za koje je teško uzbeći snošenje
poreza.Da bi država naknadila manjak ubranih poreskih prihoda,kao posledice prisustva
evazije,ona je prinudjena da konstituiše veće poresko opterecenje nego sto bi bilo nužno
kad ne bi bilo prisutno izbegavanje plaćanja poreza.

Da bi prevazišla posledice poreske evazije država ulaže maksimalne napore za sprečavanje

nezakonite evazije.Mogućnosti za to su raznolike.Dobra organizacija carinska službe i
opremanje carinarnica raznim tehničkim uredjajima za otkrivanje i sprečavanje
krijumčarenja; vodjenje evidencije i prismotra sumnjivih lica za šverc; obavezivanje
poreskih obveznika da ažurno vode poslovne knjige,da izdaju račune za prodate proizvode
ili izvršene usluge, da se uplate i isplate poreskih obveznika organa vrše preko banke,da se
relevantni računi registruju kod poreskih obveznika; primenom i efikasnijim korišćenjem
institucija dokazivanja porekla imovine,dobrim nagradjivanjem,obezbedjivanjem što bolje

99
Komazec prof. dr Slobodan, Ristić prof. dr Žarko, Kovač prof. dr Jovo, Poreska ekonomija:poreske
strukture I modeli oporezivanja, Čigoja Štampa, Beograd,1999.
13
stručnosti i tehničkim opremanjem kontrolnih organa i primenom strogih sankcija protiv
njihove korupcije;primenom pštrih sankcija za poreske utaje i šverc,itd.10

Sto se tiče posledica koje poreska evazija ili utaja poreza ima kod nas,moze se reci da su
posledice nesagledive, bar kad je u pitanju nasa zemlja.Možemo se voditi trenutnim
informacijama kojima raspolaže Poreska Uprava Srbije,koja je objavila da je u 2006 godini
podneto 1.330 krivicnih prijava zbog utaje poreza od ukupno 16,2 milijarde dinara.
To znači da je državni budžet zbog utaje poreza u ovoj godini izgubio vise od 200 miliona
evra prihoda.

Prema podacima Poreske policije, metodom unakrsne procene poreske osnovice u periodu
od avgusta do 25. decembra 2006.godine ukupno je obuhvaćeno 1,275 obveznika,a doneto
je i prvih pet rešenja sa utvrdjenom poreskom obavezom od ukupno 54,1 milion dinara.11

4. MERE PROTIV IZBEGAVANJA PLAĆANJA POREZA

Nezakonita poreska evazija koja za posledicu ima formiranje sektora sive

ekonomije,dovodi do neostvarivanja planiranih budžetskih prihoda. Na taj način država je
primorena ili da odustane od finansiranja dela predvidjenih javnih rashoda ili da poveća
poreze,što moze imati mnoge mepovoljne posledice i da, u krajnjoj liniji,proširi razmere
evazije.

4.1. MERE PROTIV NEPRIHVATLJIVE (NELEGITIMNE)

ZAKONITE PORESKE EVAZIJE

U savremenoj literaturi se neprihvatljivost nekog poreskog postupka koji vodi izbegavanju

plaćanja poreza(a nije nezakonit) ocenjuje na osnovu toga da li je u pitanju pokušaj da se
poreska obaveza spusti ispod nivoa koji je zakonodavac iamo u vidu, s obzirom na dati
bruto dohodak i druge relevantne okolnosti. Zbog toga se svaka sumnjiva transakcija mora
simultano podvrći sledećim testovima:

a) Test namere. Ovaj bi test iamo za cilj da istraži da li su radnje koje je lice preduzelo
imale za isključivi,osnovni ili samo delimični cilj nameru da se smanji ili potpuno izbegne
poreska obaveza.

b) Test postojanja elemenata artificijelnosti(veštačkog). U pitanju je provera

konstrukcije privatniog prava koja je iskorišćena u poreske svrhe.

1010
Milivojevic prof.dr Aleksa, Trkulja prof.dr Milivoje, Javne finansije, Srpsko Sarajevo,2000.
11
www.poslovnimagazin.biz
14
c) Test poreske štete. Postojanje neplaćenog poreza je conditio sine qua non zakonite
poreske evazije.Otuda poreske vlasti treba da utvrde i da li je poreski dužnik svojim
postupcima obezbedio poresku uštedu ili nije.

d) Test postojanja rešenja nadležnog poreskog organa. Ako prethodni testovi pokažu da
je poreski dužnik koristio artificijelne konstrukcije u nameri da poresku obavezu spusti
ispod nivoa koji je zakonodavac imao u vidu,pa do poreske uštede zaista i dodje,nadležni
poreski organ to mora utvrditi svojim rešenjem i u njemu osporiti pomenutu konstrukciju.

4.2. MERE PROTIV NEZAKONITE PORESKE EVAZIJE

Suprotstavljanje nezakonitoj poreskoj evaziji ima mnogo jasniji pravni osnov,jer se ona,
per definitionem, vrši radnjom poreskog dužnika kojom se krši zakon ili neki drugi
propis.Zbog toga se u poreskim i drugim zakonima nalaze kaznene odredbe, kojima se
odredjena ponašanja poreskih dužnika definišu kao kažnjiva delatnost i propisuju
odgovarajuće sankcije.Medjutim,i pored kaznene,ove mere obuhvataju i preventivnu
dimenziju.

Preventivne mere sastoje se u:

 sabdevanje nadležnih poreskih i carinskih organa odgovarajućom opremom za

otkrivanje i sprečavanje kontrabande;
 obezbedjivanju sardanje izmedju tih organa i drugih državnih organa;
 nametanju različitih obaveza poreskim dužnicima;
 primerenoj obuci poreskih inspektora;
 nastojanjima da se podigne opšta –poreska kultura- i poreski moral stanovništva;
 isticanje odbitka po nepostojećim osnovama;
 propuštanje da se obračuna,obustavi i naplati porez po odbitku;
 propuštanje da se utvrdjeni iznos poreza blagovremeno plati i dr.12

III POJAM I ELEMENTI KRIVIČNOG DELA

IZBEGAVANJA PLAĆANJA POREZA

1212
Popovic Dejan,Nauka o porezima i poresko pravo,IŠP Savremena Administracija,Beograd,1997.
15
Budući da potpuno i efikasno usvojenje i primena poreza na dodatu vrednost ima između
ostalog i cilj da obezbedi efikasniju naplatu javnih prihoda odnosno efikasnije
funkcionsanje fiskalnog sistema, s jedne strane, odnosno kvalitetniju borbu protiv utaje
poreza i drugih oblika poreske evazije, potrebno je da ukažemo na osnovne karakteristike i
obeležja ovih protivpravnih aktivnosti kojima se sve savremene zemlje, pa tako i naša,
nužno moraju suprotstaviti efikasnim merama i sredstvima. Poreska krivična dela, posebno
poreska utaja (eng. - tax evasion, franc. - fraude fiscale, nem. - steuerbetrug) predstavljaju
izuzetno društveno opasna ponašanja pojedinaca i grupa, odnosno pravnih lica (preduzeća,
ustanova ili drugih organizacija) kojima se kršenjem propisa neposredno ili posredno
ugrožavaju finansijski interesi cele društvene zajednice i to prvenstveno kroz nanošenje
velikih šteta fiskalnom sistemu i sistemu javnih prihoda uopšte.

Kada se ima u vidu ogroman značaj koji fiskalni sistem, njegovo uredno, blagovremeno,
potpuno i kvalitetno ostvarenje ima za postojanje, održanje pa i razvoj države odnosno
društva onda je posve jasno od kolike je važnosti da se država širokom lepezom različitih
mera, sredstava, načina i postupaka preduzetih od strane različitih subjekata na svim
nivoima suprotstavi različitim oblicima i vidovima neplaćanja, prikrivanja, neprijavljivanja
ili izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa i drugih propisanih obaveza koje predstavljaju
javne dadžbine, odnosno javni prihod.13 Naravno kršenjem propisa u oblasti fiskalnog
sistema mogu da se prouzrokuju i različite posledice. Zavisno od vrste povrede, odnosno
prouzrokovane posledice u pogledu obima i intenziteta povrede ili ugrožavanja zaštićenih
društvenih vrednosti, zakon je predvideo i različite sankcije zavisno od toga da li se u
konkretnom slučaju radi o krivičnom delu, privrednom prestupu ili prekršaju.

Najopasniji i najteži oblici kršenja poreskih zakona kojima se i nanose najteže posledice
odnosno najveće štete društvenoj zajednici predstavljaju poreska krivična dela. Osnovu
poreskih krivičnih dela bez obzira o kom obliku ili vidu ispoljavanja se radi u konkretnom
slučaju čine različite pojavne manifestacije poreske evazije (lat. bežanje, izbegavanje)
posebno kada se ima u vidu da evazija poreza predstavlja ujedno i najznačajniji oblik sive
ekonomije. Evazija poreza ili različiti oblici i vidovi odnosno načini izbegavanja
utvrđivanja, razreza i naplaćivanja poreza i drugih propisanih dadžbina predstavljaju štetnu,
protivpravnu i opasnu delatnost pojedinaca i grupa kojima se ugrožavaju osnovni fiskalni
interesi društva.

Naime, poreski obveznici doživljavaju porez kao svojevrsni trošak koji samo pogoršava
njihovu materijalnu situaciju, jer plaćanje poreza i drugih dadžbina neposredno utiče na
smanjivanje njihove ekonomske snage i kupovne moći. Stoga oni izbegavaju plaćanje
poreza u većem ili manjem iznosu ili bar pokušavaju da umanje njegov teret. Svi ti različiti
oblici izbegavanja plaćanja poreza predstavljaju zapravo samo različite oblike i vidove
ispoljavanja poreske evazije. Poseban oblik ove evazije jeste izbegavanje plaćanja poreza
na prihode od nezakonitih radnji.

1313
Popović Dejan, Poreska reforma u Srbiji 2001-2003, Ekonomski institut, Beograd, 2004.
16
Opredeljenje poreskih obveznika da u potpunosti ili delimično izbegnu plaćanje poreza i
drugih doprinosa zavisi u prvom redu od intenziteta otpora plaćanju poreza. Taj intenzitet
otpora zavisi od više elemenata koji se mogu svesti na sledeće:
– visina poreskog opterećenja,
– namena trošenja sredstava prikupljenih porezom,
– poreski oblik,
– mišljenje javnosti da li je porez pravičan ili ne.

Među krivičnim delima protiv privrede po svom značaju, prirodi i karakteru izdvajaju se
poreska krivična dela. Njih ima više vrsta. Osnovno krivično delo ove vrste je:
"Izbegavanje paćanja poreza"14 predviđeno u čl. 172 Zakona o poreskom postupku i
poreskoj administraciji (koji je ukinuo odredbu čl. 154 Krivičnog zakona Republike Srbije
- krivično delo poreske utaje). Naime, izbegavanjem ustavne i zakonske obaveze plaćanja
određenog novčanog iznosa u korist države nanosi se šteta društvenim interesima,
ugrožavaju se fondovi i ustanove socijalne zaštite odnosno funkcionisanje svih budžetskih
institucija i poslova. No, tek kada se radi o izbegavanju ove poreske obaveze u većem
obimu ili u težim slučajevima, ispunjeni su uslovi za postojanje poreskog krivičnog dela.
Svi drugi manje značajni, različiti slučajevi poreske nediscipline i poreske evazije
predstavljaju istina protivpravno i kažnjivo ponašanje, ali u obliku privrednog prestupa ili
prekršaja. Krivično delo izbegavanja plaćanja poreza danas je određeno na različite načine,
zavisno od toga koji zakon određuje pojam i karakteristike ovog dela.

Bez obzira na različite zakonske nazive za ovo krivično delo, mi ćemo ga u nastavku
izlaganja nazivati poreska utaja, budući da se izbegavanje plaćanja poreza, utaja poreza ili
doprinosa ili poreska defraudacija u najvećem broju savremenih krivičnih zakonodavstava,
ali i u pravnoj teoriji, naziva upravo poreskom utajom. U tom smislu ćemo razmotriti:
– objekt zaštite,
– oblike ispoljavanja,
– radnju izvršenja,
– posledicu dela,
– oblik vinosti,
– svojstvo učinioca,
– propisanu sankciju.15

1. OBJEKT ZAŠTITE

1414
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji
1515
Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, 1994-2001, br. 43/94, 53/95,
52/96, 54/96, 42/98, 44/99, 54/99, 25/01.
17
Iz zakonskog opisa krivičnog dela izbegavanja plaćanja poreza ili poreske utaje proizilazi
da se ovde radi o krivičnom delu sui generis. No, u teoriji krivičnog prava ima mišljenja da
se ovde radi o specifičnom obliku krivičnog dela prevare, doduše o delu od prevare gde se
prevarnom radnjom oštećuje društvo u celini. Ovo delo dalje karakteriše i blanketna
dispozicija, što znači da upotpunjavanje sadržine bića ovoga dela zavisi od drugih propisa
iz oblasti fiskalnog i poreskog sistema, a koji određuju pojam, vrste i sadržinu pojedinih
poreza i drugih javnih davanja (doprinosa i javnih dažbina), obveznike ovih davanja kao i
rokove plaćanja istih.

Porez je prema tome višestruko značajna kategorija jer se pomoću njega kao instrumenta
ostvaruju dalji ili viši ciljevi u ime i za potrebe cele društvene zajednice i predstavlja
izrazito efikasan mehanizam socijalne politike. Slična je funkcija i uloga doprinosa i drugih
propisanih dažbina koje predstavljaju javni prihod u našem pravnom sistemu. I ova davanja
služe za zadovoljenje zajedničkih i opšte društvenih potreba.

Doprinosi su tako davanja koja se na osnovu zakona i drugih propisa plaćaju iz zarada
fizičkih ili pravnih lica, odnosno preduzetnika, a radi zadovoljavanja raznih društvenih
potreba u oblastima društvenih delatnosti (kao što su socijalna, dečja i zdravstvena zaštita,
obrazovanje, prosveta, kultura, nauka, privremena nezaposlenost ili nesposobnost za rad
i privređivanje).16 Među ovim doprinosima u praksi se danas posebno izdvajaju doprinosi
socijalnog osiguranja navodeći pri tome da se ovo krivično delo može učiniti i u odnosu na
druge dažbine koje predstavljaju javni prihod (u smislu objekta zaštite kod ovog krivičnog
dela).

Upravo na ovoj činjenici se i zasniva tvrdnja da se ovde radi o blanketnom biću krivičnog
dela. To drugim rečima znači da izbegavanje plaćanja drugih javnih prihoda (kao što su
takse, carine, naknade raznih vrsta) - ne predstavlja objekt zaštite u smislu ovog krivičnog
dela, već se u konkretnom slučaju zavisno od preduzete radnje izvršenja i drugih okolnosti
slučaja može raditi o drugom krivičnom delu ili pak drugoj vrsti delikata (privredni
prestupi ili prekršaji).

2. RADNJA IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA

Iz zakonskog opisa krivičnog dela izbegavanja plaćanja poreza proizilazi da ono ima dva
oblika ispoljavanja. To su osnovni i teži, kvalifikovani oblik. Osnovni oblik ovog krivičnog
dela se zavisno od preduzete radnje izvršenja može pojaviti u četiri vida ispoljavanja.
Radnja izvršenja je alternativno određena kao:
1) davanje lažnih podataka o prihodima,
2) neprijavljivanje prihoda,
3) neutvrđivanje poreza,

1616
Popović, Dejan, Utanjena kapitalizacija. Oporezivanje dobiti preduzeća, Beograd: Pravni fakultet ,
Zagreb: Institut za javne financije,1990.
18
 4) utvrđivanje poreza u manjem iznosu.

S obzirom da se ovde radi o specifičnom obliku krivičnog dela prevare neretko se u

krivično pravnoj teoriji može naći shvatanje da je radnja ovog krivičnog dela najšire uzeto
prevarna delatnost. U svojoj konkretizaciji ona se može manifestovati alternativno na dva
načina:
1) kao aktivna, pozitivna delatnost (činjenje) - delicta comissiva i
2) kao pasivna, negativna delatnost (nečinjenje, propuštanje dužnosti na činjenje) -
delicta omissiva.
Pri tome se davanje lažnih podataka o prihodima ili utvrđivanje manjeg iznosa poreza
smatra za aktivnu radnju izvršenja ovog krivičnog dela, a neprijavljivanje prihoda ili
neutvrđivanje poreza se uzima kao pasivna delatnost učinioca dela. Davanje lažnih
podataka o prihodima postoji u slučaju kada se činjenice u vezi sa zakonito stečenim
prihodima, predmetima ili drugim činjenicama neistinito, netačno prikazuju u odnosu na
stvarno, objektivno postojeće stanje.

Bitno je da se ovo davanje lažnih podataka u smislu radnje izvršenja krivičnog dela poreske
utaje odnosi na važne, odlučne činjenice koje su od značaja za utvrđivanje visine poreskih i
drugih obaveza. Davanje lažnih podataka o činjenicama koje nemaju uticaj na utvrđivanje
poreske obaveze ili njene visine odnosno na utvrđivanje drugih propisanih obaveza ili
doprinosa ili njihovu visinu ne predstavlja radnju izvršenja ovog krivičnog dela.

Drugi vid ispoljavanja radnje izvršenja ovog krivičnog dela jeste neprijavljivanje prihoda
odnosno činjenica koje su od uticaja na utvrđivanje poreza. Ono postoji u slučaju kada lice
koje ima zakoniti prihod koji podleže oporezivanju ne podnese poresku prijavu ili u
podnetu prijavu ne unese neki od izvora prihoda koji ulazi u osnov za oporezivanje ili
njegovu visinu.

Prema vrsti preduzete delatnosti ovo se delo može izvršiti na dva načina: propuštanjem da
se blagovremeno u propisanom roku podnese poreska prijava o zakonito stečenim
prihodima, predmetima ili drugim činjenicama koje su od značaja za utvrđivanje visine
poreske obaveze od strane lica koje je po zakonu ili drugom podzakonskom propisu
obavezno da to učine, ili propuštanjem da se u blagovremeno podnetu poresku prijavu
unese neki od izvora prihoda ili njegova visina, a koji podležu oporezivanju.

Dakle, kod ovog drugog vida ispoljavanja posmatranog krivičnog dela učinilac je lice koje
uopšte ne podnosi poresku prijavu, iako postoji takva obaveza ili pak u podnetu prijavu ne
unosi podatke o činjenicama koje se odnose na određeni osnov za oporezivanje ili
utvrđivanje doprinosa.

Za razliku od prethodnog vida krivičnog dela koje se vrši aktivnom delatnošću, činjenjem
ovde se radnja vrši upravo propuštanjem dužnosti činjenja koja je utvrđena zakonom ili
drugim propisima, dakle negativnom, pasivnom delatnošću. Inače naša sudska praksa
obiluje brojnim primerima različitih pojavnih manifestacija oblika i vidova konkretnog

19
ispoljavanja radnje izvršenja krivičnog dela poreske utaje, bez obzira da li se radi o davanju
lažnih podataka o prihodima ili o neprijavljivanju prihoda u slučaju postojanja obavezne
prijave.

Treći vid ispoljavanja ovog krivičnog dela jeste neutvrđivanje poreza. I ovde je radnja
izvršenja nečinjenje, pasivna, negativna delatnosti. Radi se o slučajevima kada je po slovu
zakona ili drugog propisa sam poreski obveznik dužan da utvrdi visinu poreza i da ga uplati
u ostavljenom roku. No,može se desiti u praksi da poreski obveznik propusti ovakvu
zakonsku obavezu čime ostvaruje obeležje ovog krivičnog dela.

I, konačno, poslednji vid ispoljavanja krivičnog dela izbegavanja plaćanja poreza u

Republici Srbiji jeste utvrđivanje poreza u manjem iznosu od onog koji je u skladu sa
propisima dužan da sam utvrdi. Za razliku od prethodnog vida preduzete delatnosti ovde
učinilac u poreskom obvezniku postupa u skladu sa propisima i utvrđuje u ostavljenom
roku poresku obavezu, ali u manjem iznosu od onog koji bi trebalo da je zakon u
potpunosti i pravilno primenjen.

3. OSTALA OBELEŽJA KRIVIČNOG DELA

Za postojanje krivičnog dela izbegavanja plaćanja poreza ili poreske utaje, pored preduzete
radnje izvršenja potrebno je ispunjenje još nekoliko kumulativno predviđenih uslova:

 Prvo, bilo koja od zakonom predviđenih radnji izvršenja mora biti preduzeta samo u
pogledu prihoda i predmeta koji su zakonito stečeni.
 Drugo, učinilac pri preduzimanju svoje radnje izvršenja mora postupati sa
određenim subjektivnim elementom - a to je namera da u potpunosti ili delimično
on sam ili neko drugo lice izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih dažbina
koje predstavljaju javni prihod.
 I konačno, treće, za postojanje ovog dela potrebno je da visina ovako izbegnute
obaveze pređe određeni zakonom propisani iznos.

Međutim, okolnost da je plaćanje poreza, doprinosa i drugih propisanih dažbina koje

predstavljaju javni prihod izbegnuto kao i koliki je iznos izbegnute obaveze ili manje
plaćene obaveze može da bude od značaja za ocenu težine posledice ovog krivičnog dela i
u tom smislu da bude od uticaja na odmeravanje kazne. 17 Pri tome je bez značaja koja se od
navedenih obaveza izbegava i da li se učinjenim delom išlo za tim da se izbegne plaćanje
samo jedne ili više obaveza koje su u zakonu ili drugom propisu navedene. Utajeni iznos
poreza kod osude za krivično delo poreske utaje ne može da se smatra kao oštećenje
nastalo usled izvršenja krivičnog dela, niti se optuženi presudom može obavezati da iznos
utajenog poreza plati po osnovu imovinsko pravnog zahteva postavljenog od strane
skupštine opštine.

1717
Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, 1994-2001, br. 43/94, 53/95,
52/96, 54/96, 42/98, 44/99, 54/99, 25/01.
20
 Posledica krivičnog dela poreske utaje se sastoji u prouzrokovanju štete organima,
službama i poslovima od interesa za celu društvenu zajednicu čijem finansiranju upravo i
služi blagovremena, efikasna i potpuna naplata poreza, doprinosa socijalnog osiguranja i
drugih dažbina koje predstavljaju javni prihod.

Delo je svršeno kod radnje davanja lažnih podataka o činjenicama ili kod radnje
utvrđivanja poreza u manjem iznosu, kada je rešenje o utvrđivanju poreza ili doprinosa
postalo konačno u postupku njegovog donošenja od strane nadležnog organa uprave javnih
prihoda. Sve do tog momenta postoji pokušaj koji s obzirom na visinu propisane kazne za
osnovno krivično delo nije kažnjiv. Kod poreza i doprinosa koji se naplaćuju po odbitku,
delo je svršeno u momentu dospelosti poreskog duga, a kod poreza gde je sam zakon
odredio vreme njegovog plaćanja, delo je svršeno istekom zakonom određenog roka.

Kada se ovo delo vrši prepuštanje podnošenja poreske prijave ili propuštanjem da se utvrdi
visina poreza, ono je svršeno kada nadležni poreski organ u roku koji je propisan za
utvrđivanje određene vrste poreza i drugih doprinosa nije doneo rešenje o tome. No, u
pogledu davanja odgovora na pitanje kada postoji svršeno krivično delo poreske utaje u
krivično pravnoj literaturi nalazimo i drugačije stanovište. Prema ovim autorima delo je
svršeno kada je učinilac dao lažne podatke o svojim zakonito stečenim prihodima,
predmetima i drugimčinjenicama, odnosno kada nije prijavio svoj zakonito stečeni prihod,
predmete i druge činjenice u vremenu kada je to trebalo učiniti.

Znači ovde se ne traži da je učinilac izbegao (potpuno ili delimično) plaćanje poreza ili
odgovarajućih doprinosa. Zato ako nadležni poreski organ nije poverovao podnetoj prijavi
pa sam dođe do pravog stanja na osnovu kojeg razreže porez, ove činjenice mogu uticati na
individualizaciju kazne, a ne i na postojanje krivičnog dela.

Ali ne postoji ovo krivično delo u slučaju kada je nadležni organ u momentu donošenja
rešenje o utvrđivanju poreske ili druge obaveze raspolagao verodostojnim podacima, pa i
pored toga svoju odluku zasnuje na neistinito podnetoj poreskoj prijavi od strane
obveznika. Izvršilac krivičnog dela poreske utaje je svako ono lice koje daje lažne podatke
ili utvrđuje porez u manjem iznosu, odnosno koje propušta da podnese poresku prijavu ili
propušta da utvrdi visinu poreza u roku, a bilo je dužno da to učini.

Najčešće se u ovoj ulozi javlja sam poreski obveznik, ali to mogu biti i druga lica: zakonski
zastupnik ili punomoćnik tog lica ili lica koja u njegovo ime i za njegov račun podnose
poresku prijavu, vode poslovne knjige i drugu dokumentaciju, izrađuju završne i periodične
račune preduzeća ili drugog pravnog lica. 18 To može da bude i lice koje samo formalno pod
tuđim imenom obavlja poslovnu delatnost koja ga obavezuje na podnošenje poreske prijave
i plaćanje odgovarajućih doprinosa društvenoj zajednici. Ali u izvršenju ovog krivičnog
dela specifičnog oblika preduzimanja radnje izvršenja, moguće je da se na strani učinioca
javi ne samo neposredni izvršilac koji je preduzimao jednu ili više zakonom predviđenih
delatnosti, već i druga lica koja učestvuju u ovim delatnostima pomažući ili doprinoseći

1818
Popović Dejan, Poreska reforma u Srbiji 2001-2003. Ekonomski institut, Beograd, 2004.
21
ovome, stvarajući mu povoljne uslove da svoju radnju ili ostvari uopšte ili ostvari u celosti
ili je ostvari brže, efikasnije i jednostavnije.

Imajući u vidu jednu ovakvu situaciju Vrhovni sud Srbije je istakao: Kada se kupac i
prodavac nepokretnosti sporazumeju da porez na promet plati kupac i da u pismeno
sastavljeni ugovor unesu nižu cenu od stvarne kako bi kupac platio manji porez, krivično
delo poreske utaje čine i prodavac i kupac bez obzira što je po zakonu prodavac obaveznik
poreza na promet nepokretnosti jer je kupoprodajna cena takav podatak koji je od bitnog
uticaja na utvrđivanje visine poreske obaveze. Iz ovoga shvatanja proizilazi da su u
konkretnom slučaju izvršioci, odnosno saizvršioci krivičnog dela poreske utaje i prodavac i
kupac jer su svesno i voljno sastavili pismeni ugovor određene sadržine (sa cenom koja je
niža od stvarne) u nameri da jedno od njih delimično izbegne plaćanje poreza.

U slučaju kada se radi o situaciji u kojoj pravno lice (preduzeće, ustanova ili druga
organizacija) preduzetom delatnošću svog odgovornog ili službenog lica izbegne plaćanje
poreza ili drugih propisanih doprinosa čime su ispunjeni uslovi za postojanje ovog
krivičnog dela iz republičkih zakona, pravno lice odgovara za učinjeni privredni prestup
(za što mu se mogu izreći novčana kazna i zaštite mere), a samo odgovorno ili službeno
lice se javlja kao učinilac krivičnog dela poreske utaje. Kada vlasnik privatnog preduzeća
nabavlja i stavlja u promet raznu robu bez prateće dokumentacije i pri tome ne obračunava
i ne uplaćuje porez na promet, kada je to učinjeno u nameri izbegavanja plaćanja poreskih
obaveza čini krivično delo iz čl. 154 KZ RS. U pogledu krivične odgovornosti zakon traži
postojanje direktnog umišljaja na strani izvršioca krivičnog dela. Taj umišljaj kvalifikuje:
1) svest učinioca da daje lažne podatke ili utvrđuje porez u manjem iznosu, odnosno
svest da propušta podnošenje prijave ili utvrđivanje poreza u propisanom roku,
2) htenje da upravo preduzima ovakve svoje delatnosti činjenja ili nečinjenja i
3) namera učinioca da na ovaj način u potpunosti ili delimično izbegne plaćanje
poreza i drugih propisanih obaveza za sebe ili neko drugo lice.19

Za ovo delo zakon je propisao kumulativno kaznu zatvora do tri godine i novčanu kaznu.
Ovo je izuzetak od pravila prema kome je zakonodavac za svako krivično delo alternativno
propisao jednu ili više kazni. No, pored kazni učiniocu ovog krivičnog dela se može izreći i
mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti predviđena u čl. 66 OKZ
ranije KZ SRJ ili mera bezbednosti oduzimanja predmeta iz čl. 69 OKZ ili mera u smislu
čl. 84 OKZ čijom se primenom može se izreći oduzimanje imovinske koristi koja je
pribavljena izvršenjem krivičnog dela kao posebno krivično-pravna mera sui generis.

4. OSTALA PORESKA KRIVIČNA DELA

1919
Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, 1994-2001, br. 43/94, 53/95,
52/96, 54/96, 42/98, 44/99, 54/99, 25/01.
22
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u Republici Srbiji pored već
navedenog krivičnog dela izbegavanja plaćanja poreza poznaje još pet poreskih krivičnih
dela. To su:
o Neuplaćivanje poreza po odbitku,
o Sastavljanje ili podnošenje falsifikovanog dokumenta od značaja za oporezivanje,
o Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole,
o Nedozvoljen promet akciznih proizvoda,
o Nedozvoljeno skladištenje robe.20

4.1 NEUPLAĆIVANJE POREZA PO ODBITKU

Prvo novouvedeno poresko krivično delo predviđeno u čl. 173 Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji jeste: "Neuplaćivanje poreza po odbitku". Delo ima dva
oblika ispoljavanja. To su osnovni i kvalifikovani oblik. Delo čini lice koje u nameri
izbegavanja poreza ne uplaćuje na propisani uplatni račun javnih prirhoda iznos koji je
obračunat na ime poreza po odbitku. Objekt zaštite kod ovog posebnog poreskog krivičnog
dela jeste posebna vrsta poreza kao izvora javnih prihoda Republike Srbije.To je porez po
odbitku. Radnja izvršenja je neuplaćivanje poreza. To je delatnost nečinjenja, propuštanja
da se u zakonom propisanom roku uplati obračunati iznos poreza po odbitku. Delo postoji
čak i u slučaju kada je ova vrsta poreza

obračunata na zakonom i drugim propisima utvrđeni način, ako nije isti iznos i uplaćen ili
je pak ovaj iznos pogrešno uplaćen na neki drugi uplatni račun,a ne na uplatni račun javnih
prihoda. Za postojanje radnje izvršenja potrebno je da je istu preduzelo određeno lice u
nameri da se na ovaj način ne uplati porez. Namera na strani učinioca predstavlja
subjektivni elemenat bića ovog krivičnog dela. To dalje znači da se ovo delo može izvršiti
samo sa direktnim umišljajem. Kao učinilac ovog dela može se javiti lice sa određenim
ličnim svojstvom. To može biti: odgovorno lice u pravnom licu (kao poreskom platiocu) ili
preduzetnik.

Za osnovno krivično delo zakon je propisao kaznu zatvora do tri godine i kumulativno
novčanu kaznu. U slučaju da je ovako preduzetom delatnošću učinioca iznos obračunatog,
a neuplaćenog poreza po odbitku prešao zakonom predviđeni iznos, postoji drugi,
kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela za koji je zakon predvideo.

Drugi, najteži vid ispoljavanja ovog krivičnog dela postoji kada visina ovako neuplaćenog
poreza prelazi iznos od tri miliona dinara. Učiniocu ovog krivičnog dela se može izreći
kazna zatvora od jedne do deset godina i novčana kazna. No, pored kazne, učiniocu bilo
kog oblika ovog krivičnog dela se izriče obavezno i mera bezbednosti zabrane vršenja
samostalne delatnosti, poziva, delatnosti ili dužnosti na vreme od jedne do pet godina.
2020
Vlada Republike Srbije, Republička uprava javnih prihoda, Ekonomski institut, Siva ekonomija i mere za
njeno suzbijanje. Beograd ,1995.
23
4.2 SASTAVLJANJE ILI PODNOŠENJE FALSIFIKOVANOG DOKUMENTA OD
ZNAČAJA ZA OPOREZIVANJE

U čl. 174 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđeno je krivično

delo pod naslovom: "Sastavljanje ili podnošenje falsifikovanog dokumenta od značaja za
oporezivanje". Ovde se zapravo radi o posebnom, specijalnom obliku krivičnog dela
falsifikovanja isprave koje je inače predviđeno u čl. 233 KZ RS.

Objekt napada jeste dokumenat od značaja za utvrđivanje poreza drugom licu ili poreskoj
upravi. Mišljenja smo da bi bilo preciznije i pravilnije da je zakonodavac upotrebio termin
isprava umesto termina dokumenat. To je u svakom slučaju pismeno koje je sastavljeno u
određenoj formi i koje sadrži izjavu volje ili misli nekog lica, a koja je pravno relevantna.

Postoji više vrsta ovih isprava (dokumenata), ali se sve mogu podeliti na:
1) privatne, javne i službene, odnosno
2) namerne i slučajne isprave kao i na
3) originale, prepise i duplikate.

Radnja izvršenja je dvojako alternativno određena. To može biti sastavljanje ili podnošenje
pismena. Sastavljanje je u stvari pravljenje isprave. To može biti pravljenje potpuno nove,
do tada nepostojeće isprave ili pak preinačenje, prepravljanje neke postojeće isprave.

Ovako sačinjena isprava može biti neistinita, lažna ili kako zakon kaže fasifikovana u
potpunosti ili delimično, ali je važno da se neistinitost odnosi na bitne činjenice koje
zasnivaju pravno relevantan karakter ovakvog pismena. Podnošenje ovakve isprave je
njeno stavljanje u opticaj, odnosno predaja neposredno ili odašiljanje poštom ili na drugi
posredan način. Za postojanje ovog krivičnog dela od značaja je da je ovako određena
radnja izvršenja preduzeta u nameri da se na ovaj način izbegne u potpnosti ili bar umanji
visina poreske obaveze, bez obzira da li je učinilac u ovoj nameri i uspeo. I drugo, radnja
izvršenja mora da se odnosi na dokumenat koji je od značaja za utvrđivanje poreza. Za ovo
je delo zakon propisao kaznu zatvora od tri meseca do pet godina i novčanu kaznu. Ovo
krivično delo nema teži, kvalifikovani oblik.

4.3 UGROŽAVANJE NAPLATE POREZA I PORESKE KONTROLE

Sledeće poresko krivično delo jeste: "Ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole". Ovo
delo je predviđeno u čl. 175 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Objekt

24
napada jeste stvar koja predstavlja predmet,objekt prinudne naplate poreza ili poreske
kontrole. Delo čini lice koje u nameri ugrožavanja naplate utvrđenog poreza njemu ili
drugom licu u postupku prinudne naplate ili poreske kontrole sakrije, otuđi, uništi ili učini
neupotrebljivom stvar koja je predmet prinudne naplete poreza ili poreske kontrole ili koje
daje lažne podatke o činjenicama koje su od značaja za sprovođenje prinudne naplate
poreza ili poreske kontrole. Delo ima dva osnovna oblika ispoljavanja,ali im je zajedničko
da oba prouzrokuju konkretnu opasnost,ugrožavanje po ostvarenje fiskalnih interesa
Republike.

Prvi oblik ovog dela čini lice koje sakrije, otuđi, uništi ili učini neupotrebljivom stvar. Za
ovo delo je bitno da se radi o stvari koja je predmet ili prinudne naplate poreza ili koja je
objekt poreske kontrole. Bitno je da je ova radnja preduzeta u nameri da se za sebe ili
drugo lice na ovaj način ugrozi plaćanje utvrđenog poreza. Sakrivanje jeste sklanjanje
stvari sa do tada poznatog na nepoznato mesto. Otuđivanje može biti sa ili bez naknade, a
radi se o prenošenju vlasništva stvari na drugo lice. Uništenje je razaranje supstancije neke
stvari fizičkim, hemijskim ili sličnim načinom, tako da ne može da služi za svrhu za koju je
prvobitno bilo namenjeno. Činjenje neupotrebljivom neke stvari znači njeno dovođenje u
stanje da ne može da se upotrebljava za svrhu za koju je namenjeno. Bitno je da se ovakve
delatnosti preduzimaju u vezi sa postupkom prinudne naplate poreza ili u postupku poreske
kontrole.

Drugi oblik ispoljavanja ovog krivičnog dela se sastoji u davanju lažnih podataka o
činjenicama koje su od značaja za sprovođenje postupka prinudne naplate poreza ili
postupka poreske kontrole. Ovde se radi o posebnom,specijalnom obliku krivičnog dela
izbegavanja plaćanja poreza. Radnja izvršenja ovog oblika dela se sastoji u davanju lažnih
podataka. Ti podaci mogu biti lažni u potpunosti ili delimično. Podaci mogu biti dati u
pismenoj formi ili pak usmeno na zapisnik.

Bitno je da se ovi podaci daju u vezi sa postupkom prinudne naplate poreza, odnosno u
vezi sa postupkom poreske kontrole. I drugo,bitno je da se ove delatnosti pre- duzimaju u
nameri učinioca da na ovaj način ugrozi naplatu utvrđenog poreza bilo prema njemu ili
nekom drugom licu. Ovo krivično delo može učiniti svako lice, a u pogledu vinosti
potreban je direktan umišljaj. Za ovo je delo propisana kazna zatvora do jedne godine i
novčana kazna. Ovo delo nema kvaklifkovani oblik.

4.4.NEDOZVOLJENI PROMET AKCIZNIH PROIZVODA

U odredbi čl. 176 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je predviđeno

krivično delo pod nazivom: "Nedozvoljen promet akciznih proizvoda". Ovde se radi
zapravo samo o posebnom, specijalnom obliku krivičnog dela nedozvoljene trgovine koje
je inače predviđeno u čl. 147 KZ RS. Osnovno delo se sastoji u stavljanju u promet ili
prodaji proizvoda koji nisu posebno obeleženi propisanim kontrolnim akciznim markicama
u skladu sa zakonom. Objekt napada jesu proizvodi koji su prema odredbama Zakona o

25
akcizama obavezni da u prometu budu propisano obeleženi kontrolnim akciznim
markicama. Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je dvojako određena. To može biti
stavljanje u promet ili prodaja. Stavljanje u promet je omogućavanje distribucije na bilo
koji način ovih proizvoda do krajnjih potrošača.

Prodaja je zamena,ustupanje ovih proizvoda za novac. Bitno je da se radnja izvršenja u bilo

kom obliku preduzima u odnosu na proizvode koji nisu posebno obeleženi propisanim
kontrolnim akciznim markicama u skladu sa zakonom, što ukazuje da se ovde takođe radi o
blanketnom poreskom krivičnom delu. Učinilac dela može biti svako lice,a u pogledu
vinosti potreban je umišljaj. Za ovo je delo propisana kazna zatvora od šest meseci do pet
godina.

Drugi oblik ovog dela može učiniti preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu koje se
bavi proizvodnjom ili uvozom proizvoda koji u skladu sa zakonom moraju biti posebno
obeleženi kontrolnim akciznim markicama, ako ne preduzme mere da ovi proizvodi pre
stavljanja u promet zaista i budu obeleženi na propisani način. Radnja izvršenja ovog
oblika se sastoji u nečinjenu, nepostupanju učinioca, nepreduzimanju svih mera da se
ovakvi proizvodi obeleže na zakonom propisani način, a to je posebnim kontrolnim
akciznim markicama.

Kao učinilac ovog dela se može javiti samo lica sa određenim ličnim svojstvom -
preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu koje se bavi proizvodnjom ili uvozom
ovakvih akciznih proizvoda,a u pogledu vinosti potreban je umišljaj. Za ovo je delo
propisana kazna zatvora od šest meseci do tri godine. No, pored kazne, učiniocu dela se
izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti u trajanju od jedne
do pet godina. Takođe se imovinska korist pribavljena ovako izvršenim krivičnim delom
obavezno oduzima primenom posebne krivično pravne mere iz čl. 84 OKZ. 21

4.5 NEDOZVOLJENO SKLADIŠTENJE ROBE

Poslednje poresko krivično delo u pravnom sistemu Republike Srbije uvedeno je novelom
iz maja 2004. godine u čl. 176a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Prema zakonskom opisu ovo krivično delo ima dva oblika ispoljavanja.

Objekt napada jeste roba na koju se plaća porez, odnosno koja shodno poreskim propisima
podleže oporezivanju. Prvi osnovni oblik čini lice koje robu na koju se plaća porez skladišti
u prostoriji koja nije registrovana za ovu namenu, ili koje dozvoli da se u njegovoj
prostoriji koja nije registrovana za ovu namenu, skladišti robu. Radnja izvršenja je
alternativno određena kao:
1) skladištenje (lagerovanje) ili

2121
Popović Dejan, Poreska reforma u Srbiji 2001-2003. Ekonomski institut, Beograd, 2004.
26
 2) dopuštanje, dozvoljavanje (pomaganje u vidu stvaranja uslova i pretpostavki) da se
skladišti roba.

Bitno je da je ova radnja preduzeta u odnosu na određenu robu i na određenom mestu.

Mesto preduzimanja radnje izvršenja koje je elemenat bića krivičnog dela jeste prostorija
(otvoreni ili zatvoreni prostor) koja nije shodno postojećim propisima i na osnovu
odobrenja nadležnog državnog organa registrovana za ovakve namene, odnosno delatnosti.

Drugi osnovni oblik ovog dela čini lice koje u prostoriji koja je registrovana za skladištenje
robe, uskladišti robu na koju se plaća porez a za koju ne postoji propisana dokumentacija o
poreklu robe i plaćenom porezu. I radnja izvršenja ovog drugog obliak dela je skladištenje
robe. Ali ovaj put ta se radnja preduzima upravo u odnosu na robu za koju se plaća porez, a
za koju ne postoji prateća dokumentacija o poreklu robe ili o plaćenom porezu, koja se na
ovaj način skladišti upravo u prostoriji koja je na osnovu zakona i drugih propisa
registrovana od strane nadležnog državnog organa upravo za skladištenje robe.

Učinilac ovog dela može da bude svako lice, a u pogledu vinosti potreban je umišljaj koji
obuhvata svest o svojstvu robe na koju se plaća porez i svest o neposedovanju odobrenja,
odnosno registracije za skladištenje robe. Za ovo je delo propisana kumulativno kazna
zatvora od tri meseca do tri godine i novčana kazna. Učiniocu dela koji je preduzetnik
odnosno odgovorno lice u pravnom licu obavezno se izriče i mera bezbednosti zabrane
vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti u trajanju od jedne do pet godina, a roba koja je
predmet skladištenja na nezakonit način se obavezno oduzima primenom posebne mere
bezbednosti - oduzimanja predmeta.22

ZAKLJUČAK

Kao što smo zaključili, poreska evazija postoji kao aktuelna stvarnost u modeliranju
savremenih poreskih sistema. Ipak, ono što želim da istaknem je da istraživanje poreske
evazije treba usmeriti ne samo na pitanje da li konkretna država treba ili ne treba da
2222
Vlada Republike Srbije, Republička uprava javnih prihoda, Ekonomski institut, Beograd , Siva ekonomija
i mere za njeno suzbijanje. Beograd, 1995.
27
učestvuje u suzbijanju i sprečavanju poreske evazije, već koju metodologiju treba koristiti
radi postizanja visoke ocene svoje poreske konkurentnosti. S tim u vezi, kao posebno
važno za Srbiju, treba da istaknemo da poresku konkurentnost ne treba razumeti kao prost
mehanizam odobravanja poreskih podsticaja. Naprotiv, konkurentnost sistema poreza na
dobit treba tražiti u postizanju njegove jednostavnosti, stalnosti, transparentnosti,
usaglašenosti zakonskih odredbi sa međunarodnim, odnosno evropskim standardima u ovoj
oblasti.

Po mom mišljenju porezi naplaćeni iz realnih izvora ne deluju inflatorno, iako postoje neke
ocene da trenutna finansijska opterećenja podstiču inflaciju. Sasvim bi bila drugačija
situacija, kada bi se budžetski rashodi finansirali iz primarne emisije. Tada bi za kratko
vreme došlo do hiperinflacije kakvu smo, nažalost, svi osetili prošle decenije. Kada je u
pitanju uticaj poreza na inflaciju, restriktivna fiskalna politika, kakva se kod nas trenutno
vodi, uz sadejstvo restrikcija u monetarnoj sferi, doprinosi stabilizaciji cena, jer se time
utiče na smanjenje agregatne tražnje sa sredstvima za proizvodnju i život, a poreskim
obveznicima ostavlja na raspolaganju manji dohodak. Pošto je to tako, onda naš poreski
sistem ne podstiče inflaciju, već to čine drugi faktori.

Države poreskom politikom, osim fiskalnog ostvaruju i druge ciljeve, kao što su
ekonomski, socijalni, politički i drugi. Ako je to, povećano zapošljavanje, onda se
fiskalnom politikom, odnosno olakšicama ili na neki drugi način, takav zadatak i ostvaruje.
Zbog ukupne ekonomske i političke situacije, postavlja se pitanje - da li se u našim
uslovima može obezbediti kvalitetno vođenje poreske politike, što bi obezbeđivalo da se
njome, osim fiskalnih, ostvaruju i drugi ciljevi. Pre bi se moglo reći da u našim uslovima
porez može da bude samo sredstvo za zadovoljenje budžetskih potreba, a ne znatan
ekonomsko-politički ili neki drugi instrument. Tome doprinosi i teška ekonomska situacija
naše zemlje u proteklih nekoliko decenija, kao i politička i regionalna nestabilnost. Da bi
dostigli nivo jedne razvijene zemlje, na primer Norveške, u kojoj porez ne predstavlja samo
sredstvo države da dodje do prihoda, moramo još mnogo da se potrudimo. Normalno, kada
egzistira poreski sistem koji je još u razvoju i mnogi faktori koji na njega utiču, tu mora da
postoji i poreska evazija.

Postoji neosporna činjenica - da se porez može naplatiti samo iz novostvorene vrednosti.

Kada nje nema u dovoljnoj meri, onda se smanjuju mogućnosti za podmirenje državnih
rashoda. U takvim okolnostima država redukuje rashode ili povećava poresko opterećenje
uvođenjem novih poreza, povećanjem stopa, smanjenjem olakšica ili iznalaženjem novih
poreskih izvora. Bitno je da se ne pređe fina granica poreske umerenosti, jer će pod
udarima visokih fiskalnih opterećenja mnogi pohrliti u sivu ekonomiju i kao posledicu
imaćemo evaziju poreza. Na taj način sama država tera pojedinca da upravo uradi suprotno
i pribegne evaziji. Zato je po mom mišljenju tako teško upravljati sa poreskom politikom i
ne preći tu granicu poreske umerenosti.
28
Na kraju treba zaključiti da se uvek treba voditi sa optimističnom mišlju i nadom da će se
kako regionalni tako i naš državni razvoj podići na takav nivo u kojem će egzistirati
poreski sistem, zakoni i uredbe, poreski obveznici i ostali učesnici, svi uredno rešavajući
svoje obaveze i svoja prava.

LITERATURA

[1] Bjelica dr Vojin, Raičević dr Božidar, Radičić dr Marko, Babić dr Blagoje,

Radmilović dr Stanko, Finansije-teorija i praksa, Stylos, Novi Sad, 2006.

29
[2] Hrustic Hasiba,Javne finansije i poresko pravo,Pravni fakultet univerziteta u
Beogradu,JP Službeni glasnik,2007.
[3] Jelčić, B., Evazija poreza, Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu, 1965, br. 4.
[4] Komazec dr Slobodan, Ristić dr Žarko, Kovač dr Jovo, Poreska ekonomija:poreske
strukture I modeli oporezivanja, Čigoja Štampa, Beograd,1999.
[5] Popović Dejan, Poreska reforma u Srbiji 2001-2003. Ekonomski institut, Beograd,
2004.
[6] Popovic Dejan, Nauka o porezima i poresko pravo, IŠP Savremena Administracija,
Beograd, 1997.
[7] Popović, Dejan, Poreski sistem i siva ekonomija , Pravo i privreda, 1995, vol. 33
[8] Popović, Dejan, Utanjena kapitalizacija. Oporezivanje dobiti preduzeća, Beograd:
Pravni fakultet, Zagreb: Institut za javne financije,1990
[9] Raičević dr Božidar , Javne finansije. U Finasije - teorija i praksa, Budućnost,
Stylos, Novi Sad, 2001,(str. 189-365).
[10] Trkulja dr Milivoje, Finansijsko pravo-uvod, javni rashodi i javni prihodi, Pravni
fakultet, Novi Sad, 1998
[11] Milivojevic dr Aleksa, Trkulja prof.dr Milivoje, Javne finansije, Srpsko
Sarajevo,2000.
[12] Vlada Republike Srbije, Republička uprava javnih prihoda, Ekonomski institut,
Beograd,Siva ekonomija i mere za njeno suzbijanje. Beograd, 1995.
[13] Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, 1994-2001,
br. 43/94, 53/95, 52/96, 54/96, 42/98, 44/99, 54/99, 25/01.
[14] www.wikipedia.com
[15] www.knowledge-bank.org
[16] www.informator.co.yu
[17]www.poslovnimagazin.biz

30