1.

pojam i vrste javnih prihoda

Najvaznije institucije javnih finansija su javni prihodi i rashodi. Prihodima se finansiraju

javni rashodi tj.javni prihodi povecavaju imovinu opsteg sektora drzave.
Postoje javnopravni i privatnopravni javni prihodi.
Javnopravni tj derivativni mogu se nametati posredno i neposredno.
Neposredno nametnuti su porezi ,takse,doprinosi,i naknade za koriscenje dobara od
opsteg interesa.
Posredno nametnuti su novcane kazne u sudskim postupcima.
Privatnopravni tj.originarni su donacije od stranih drzava,medjunarodnih
organizacija,prihodi od imovine i dobara i usluga.
Porez
-prisilnost pri placanju (nikako pri uvodjenju)
-finansiranje javnih izdataka i ostvarivanje drugih ciljeva
-odsustvo neposredne protivnaknade
-novcano davanje
Taksa
-cena za uslugu tj radnju drzavnog oragana ili privilegiju koja se dobija,koju drzava za
uzvrat daje obvezniku
-cena treba da ogovara ceni za izvrsenu uslugu. Ako se maksimum predje taksa prerasta u
porez.
Doprinos
-parafiskalitet. To je prihod organizacija socijalnog osiguranja
-obveznici su lica povezana ekonomskim ili socijalnim interesom
-namenski karakter,ali je korist apstraktna jer obveznik redovno placa doprinos,a naknadu
dobija tek ako se desi osigurani slucaj.
Naknada za koriscenje dobara od opsteg interesa
-zakonom utvrdjena cena za dobra od opsteg interesa
-ako je veza izmedju naknade i koristi koju ostvaruje koriscenjem dobara od opsteg
interesa slaba ,naknada prerasta u porez.

2.pojam i dezintegracija finansijskog prava

Finansijsko pravo spada u javno pravo . to je skup normi kojima se regulise

prikupljanje ,upravljanje i alokacaija finansijskih sredstava potrebnih za funkcionisanje
javnopravnih tela.ako se propisi odnose na jednu odredjenu drzavu u pitanju je
nacionalno finansijsko pravo a ako se uredjuju odnosi izmedju drzava,u pitanju je
nmedjunarodno finansijsko pravo.
Dezintegracija- finansijisko pravo nije skup homogenih odnosa vec skup odnosa razlicite
prirode.zbog tobga je ddoslo dao razdvajanja finansijskog prava na dve razlicite
discipline:
Na dazbinsko-fiskalno pravo
Na budzetsko pravo-drzavno racunovodstvdazbinsko pravo se odnosi na uvodjenje
,utvrdjivanje inaplatu javnih dazbina.
Drzavno racunovodstvo je sistem pravnih normi koji uredjuje upravljanje drzavnom
imovinom,zakljucivanje administrativnih ugovora ,odobravanje i izvrsavanje
budzeta,poslovanje drzavnog trezora,izvrsenje racuna i odgovornost javnih sluzbenika za
stetu nanetu fiskusu.

5.koncept socijalne drzave i poreskopravni princip jednakosti gradjana

Demokratska drzava pociva na temeljima ljudskih sloboda i prava,vladavine prava i

socijalne pravde. Koncept socijane drzave je novijeg datuma od koncepta demokradske
drzave.elementi socijalne pravicnosti izrazenije su zastupljeni u ustavima posle drugog
svetskog rata. Ustavi pominju pojmove solidarnost,socijalna drzava ,nepovredivo ljudsko
dostojanstvo. Nas ustav iz 2006. pominje socijalnu pravdu. Koncept u kom princip
solidarnosti ili socijalne drzave igra efektivnu ulogu jeste primena ustavnog principa
jednakosti pred zakonom.
Jednakost svih gradjana pred zakonom podrazumeva i jednakost svih gradjana pred
poreskim zakonom. Iz toga proizilazi opstost poreza tj,da sva lica,rezidenti moraju da
placaju porez na svoj svedski dohodak. Rezidenti su duzni da placaju porez zato sto
koriste zajednicke,nedeljive usluge drzave. Moguca su odredjena poreska oslobadjanja iz
ekonomskih,politickih,socijalnih,tehnickih ili finansijskih razloga,ali ona ne predstavljaju
povredu ovog principa niti narusvaju opstost poreza.

6.pravicnost kao standard za odmeravanje razlika u oporezivanju

Ideja da je pravicno oporezivanje ono koje se vezuje za ekonomsku snagu poreskog

obveznika potekla je jos od Rusoa i Dzona Stjuarta Mila. Pravicno oporezivanje znaci da
se porez placa u skladu sa principom sposobnosti placanja. Iz tog principa proizilaze 2
zahteva. Zahtevi za horizontalnom i vertikalnom pravicnoscu.Iz zahteva za
horizontalnom pravicnoscu proizilazi da lica sa istom ekonomskom snagom treba da
plate isti porez ,a iz zahteva za vertikalnom pravicnoscu proizilazi da lica sa vecom
ekonomskom snagom treba da plate veci porez.

Sposobnost placanja se ne meri na osnovu ekonomskog blagostanja- iz prakticnih razloga

,vec na osnovu obveznikove imovine ,dohodka ili potrosnje. Najcesce dohodka ,ali moze
i na osnovu nekih drugih ustavnih odredaba kao sto su princip zastite ljudskog
dostojanstva ili princip zastite porodice.
Kod poreza je dakle osnovni princip-sposobnost placanja,a kod taksi,to je princip
korisnosti.to znaci sa se takse placaju srazmerno koristima koje se dobijaju od javnih
vlasti.

7.princip zakonitosti poreza

1princip zakonitosti poreza podrazumeva da se oporezivanje vrsi na osnovu

zakona.medjutim,s obzirom da ne mogu zakoni da urede sva relevantna pitanja ,skupstine
opstine ili grada,vlada i ministar uprave donose podzakonsak pravne
akte:odluke,uredbe ,pravilnik
2nisu doopusteni sporazumi izmedju poreske administracije i poreskog obveznika u
pogledu visine poreske obaveze.u cilju unapredjivanja pravne sigurnosti moguca su
tzv.obavezujuca pravila gde obveznik unapred dobije obavestenj o poreskim
posledicama.ovo ne predstavlja povredu nacela.povredu nacela ne predstavlja ni
sporazum o odlaganju placanja poreza jer se i ono moze odobriti samo na osnovu zakona.
3.tumacenje poreskih normi.
-prvo stanoviste smatra da se zakoni teba tumaciti u prilog onome cija se sloboda ili
prava ogranicavaju.
-drugo stanoviste smata da je interes drzave iznad privatnog interesa .
-trece stanoviste je restriktivno.zabranjuje koriscenje anallogije
-cetvrto stanoviste smo mi prihvatili.poreski zakoni se mogu tumaciti primenom svih
metoda kojim se tumace i ostali zakoni.
(suprodstavljanje evaziji:tumacenje prema ekonomskonj sustini ili anti-abuzivno
zakonodavstvo)
4analogija.kada postoji praznina u zakonu koristi se analogija.analogijom se pravna
norma prosiruje na slucajeve koje ona ne sadrzi ali podpada pod isti ratio legis kao i
norma.analogijom se ne sme stvarati novo pravo.
5nedopustenost retroaktivnosti je peti zahtev u kom se ogleda ovaj princip zakonitosti
poreza.retroaktivnost je u nacelu nedopustela. postoje izuzeci. Zakonom se moze odrediti
da pojedine odredbe tog zakona imaju povratno dejstvo ako je to u opstem interesu.
Takoze,retroaktivnost je moguca i da bi se zastitili fiskalni prihodi.npr.ako se odkrije
greska u poreskom zakonu koja bi mogla voditi znacajnom smanjenju poreskih prihod.
6odredjenost poreza.to je sesti zahtev,da zakon bude jasan i nedvosmislen.

8.suprostavljanje nelegitimnoj zakonskoj poreskoj evaziji

Nelegimitimno minimiziranje poreske obaveze je ne prihvatljivo jer iako zakon nije

prekrsen ,dolazi do onemogucavanja ciljeva radi kojih je donet.tj. evazija postoji ako je u
pitanju transakcija koja vodi izbegavanju placanja poreza ili spustanju poreske obaveze
ispod nivioa koji je zakonodavac imao u vidu.zatoo svaka sumljiva transakcija mora da se
podvrgne odredjenim testovima
1test namere. Pravni standard-savestan poreski obveznik
2test postojanja elementa artificijelnosti-vestackog.da nema poreza odredjena
konstrukcija ne bi imala taj oblik. Pravni standard-dobvar privrednik
3test poreske ustede.da li je obezbedio ustedu ili nije
4test postojanja resenja nadleznog poreskog organa. Znaci ukoliko transakcija ne prodje
ove testove ,to nadlezni poreski organ mora da utvrdi svojim resenjem
Evaziji se moze suprotstaviti putem tumacenja da je sustina vaznija od forme ,a moze i
putem anti-abiuzivnog zakonodavstva.postoje opste i specijalne anti-abuzivne
mere.specijalne se ne odnose na tumacenje zakona vec na uskrsacivanje odredjenih
pogodnosti pod odredjenim okolnostima.npr.propisivanje cena van dohvata ruke
,utanjena kapitalizacija
U nasem pravu vaqzi nacelo fakticiteta koje sadrzi tri pravila
1princip da se poreske cinjenice utvrzdjuju na osnovu ekonomske sustine.npr i ako nije
ugovor zakljucen u potrebnoj formi ad solemnitatem,transakcija ce se ipak ooporezovati
kako da ugovor nije nistav.
2kod simulovanih pravnih poslova osnovu za oporezivanje cini disimulovan prvni posao
3ako se prihodi ostvare na nezakonit nacin,pozeska obaveza ce se ipak
utvrditi.npr.ostvared prihod vrsenjem krivicnog dela.
13.neposredni i posredni porezi;redovni i vanredni porezi

1(ne)posredni porezi
Postoje rasne kvalifikacije ovih poreza. Podela na osnovu kriterijuma
prevaljenosti,operacionalna definicija itd.
-Prema podeli na osnovu kriterijuma prevaljenosti posredni porezi su oni koji ne terete
lice koje je zakonodavac za to predvideo,nego trece lice na koje je porez prevaljen.
Prevaljivanje se vrsi u tri faze:perkusija(poreska obaveza pada na lice kojeje odredjeno
kao poreski obveznik),reperkusija(prevaljivanje u nazad,u napred ili
bocno),incidenca(terret je pao na lice koje ga definitivno snosi.,tj tek licu koje je
pogodjeno incidencom se umanjuje raspolozivi realni dohodak.
Mana ove podele je ta sto kod nekih poreza ne moze da se zna u napred da li ce se teret
uspeti da se prevali na drugo lice ili ne.
-operacionalna definicija.neposredni porezi su oni koji terete privrednu sposobnost
obveznika,pogadjajuci neposredni njihovo bogadstvo ili prihode, a posredni se naplacuju
u vezi sa radnjama proizvodnje ,potrosnje ili razmene dobara.
2razlikuju se prema vremenu u kom se nalaze na snazi
Redovni se poljavljuju u poreskom sistemu svake godine i dominiraju dok vanredni se
pojavljuju s vremena na vreme,u neredovnim ekonomskim i politickim prilikama i njima
se finansiraju vanredni javni rashodi(rat,elementarne nepogode...)

14.objektni i subjektni porezi;analiticki i sinteticki

1Razlikuju se prema predmetu oporezivanja.

Objektni su realni ,oni pogadjaju imovinu,prihode prema njihovim stvarnim
elementima.u njih spadaju svi porezi koji pogadjaju pojedanace prihode gradjana-
zarade,prihode od samostalne delatnosti,kapitala,nepokretnosti... i prihode koji terete
pojedine objekte imovine npr.nepokretnosti.
Subjektni ili personalni su vezani za licnost kojaa ostvaruje prihod,odnosno kojoj pripada
imovina. Visina poreza zavisi od njegovih licnih i porodicnih prilika kao i od njegove
ukupne ekonomske snage.
Postoje i tzv.subjektni porezi u uzem smislu.kod njih se ne vodi racuna o ekonomskoj
snazi. To su glavarina,vojnica... nadas se ne srecu jer su prevazidjeni.
2razlikuju se prema kriterijumu obuhvacenosti neke poreske situacije
Analiticki pogadjaju samo jedan element poreskog dogadjaja npr.porez na zgradu ,prihod
od kapitala...
Sinteticki obuhvataju celinu neke poreske situacije.npr.porez na ukupnu imovinu,na
dohodak gradjana,opsti porez na promet.

16.predpostavljeni i fakticki;ad valorem i specificni

1razlikuju se prema nacinu utvrdjivanja poreske osnovice

Predpostavljeni se utvrdjuju na osnovu predpostavke da je obveznik ostvario ili mogao da
ostvari prihod odredjene velicine.
Fakticki se utvrdjuju na osnovu podataka o stvarno ostvarenim prihodima.to su
npr.godisnji porez na dohodak gradjana,na nasledje ,poklon,promet...
Kod predpostavljenih osnovica moze da se odredi ex officio-u postupku poreske kontrole,
i u posebnom postupku-pausalno.
Ex officio se odredjuje kada je obveznik duzan da podnese prijavu a nije je podneo ili
jeste ali sa neverodostojnim podacima.porez ce se utvrditi u postupku poteske kontrole.
Pausalno se odredjuje zbog postojanja ozbiljnih poteskoca cije odklanjanje porouzrukuje
prevelike troskove.postupak moze da se sprovede unilateralno( kao kod nas) donosenjem
resenja nadleznog organa ili putem sporazuma obveznika i administracije.
Kod nas se pausalno utvrdjivanje javlja u nekoliko situacija.porez na dohodak gradjana
za prihode od poljoprivrede i sumarstva moze se placati prema katastarkom prihodu.to je
prihod koji je u katastru odredjen za svaku posebnu jedinicu zemljista,koja se moze
koristiti za poljoprivrednu proizvodnju odnosno sumarstvo,bez obzira da li se koristi u te
svrhe ili se uopste ne koristi.porez na dohodak gradjana za prihod od smostalne delatnosti
moze se placati prema pausalnom utvrdjenom prihodu ako nije u stnju da vodi poslovne
knjige ili mu njihovo vodjenje znatno otezava vrsenje delatnosti i ako su ispunjeni
zakonski uslovi. Pausalno se utvrdjuju i neto prihodi od nepokretnosti ako je prijavljena
zakupnina manja od one koja bi se mogla postici na przistu.
2razlikuju se prema nacinu na koji se iskazuje poreska osnovica.
ad valore-porezi po vrednosti. Kod njih se iskazuje u novcanim jedinicama.
Specificni.kod njih se iskazuje u nekim mernim jedinicama kao sto su pakla
cigareta,stepen jacine alkohola,litar vina...
Dvojno oporezivanje potrosnje pojedinih proizvoda javlja se kod proizvoda kod kojih
postoji vise kvalitativnih grupa,jer ako bi se oporezovali samo ad valorem onda bi jeftiniji
i manje kvalitetni bili faborizovani. Ad valorem porezi su pogodni za zemlje sa
hronicnom inflacijom.inflacija uvecava nominalnu vrednost osnovice ali se automatski
uvecava i nominalni iznos poreza jer je obaveza utvrdjena u fiksiranom procentu od
osnovice.

18.centralni i lokalni porezi

Razlikuju se prema tome koja politicka-teritorijalna jedinica uvodi porez i kojoj jedinici
pripadaju prikupljeni prihodi.
1nadleznost za uvodjenje poreza
Lokalni porezi
-osnovica ne sme da bude mobilna na medjuregionalnom planu.nemobilnu osnovicu ima
npr.porez na nepokretnosti.
-lako uocljivi jer se njima finansiraju rashodi na lokalnom nivou.ti rashodi treba da budu
finansirani od korisnika.
Centralni porezi
-oni kod kojih bi centralizovano uvodjenje obezbedilo najefikasnije ostvarivanje cijeva
zbog kojih se uvode.npr.porez na dohodak fizickih lica ,pdv...
2raspolaganje prihodima-mogu se primeniti 3 metode
Metod vlastitih poreza- niza politicko-teritorijalna jedinica utvrdjuje i osnovicu i
stopu.kod nas su to lokalne administrativne,komunalne takse,naknada za koriscenje
gradjevinskog zemljista,zastitu i unaptedjivanje zivotne sredine...
Metod poreskog preklapanja-osnovicu utvrdjuje centralna vlast,a stopu niza politicko-
teritorijalna jedinica.kod nas je to porez na imovinu.
Metod zajednice prihoda-centralna vlast utvrdjuje i osnovicu i stopu ali prihode dele na
nacin utvrdjen zakonom.kod nas je to porez na dohodak gradjana,porez na imovinu u
dinamici,naknade za koriscenje dobara od opsteg interesa. Na relaciji republika-pokrajina
to su porez na dobit pravnih lica,porez na zarade...

19.OECD klasifikacija poreza i GFS klasifikacija javnih prihoda

1klasifikacija poreza OECD

Ova klasiofikacija pod porezima podrazumeva sva placanja drzavi koja su obavezna i bez
neposredne protivusluge. Zato su u nju ukljuceni i doprinosi za obavezno socijalno
osiguranje,takodje i naknade za usluge koje pruza drzava a koje nisu povezane sa
troskovima pruzanja protivusluge.ako su povezane ,onda to nije porez vec taksa koja ne
spada u ovu klasifikaciju. Svi porezi su podeljeni u 6 grupa
-porezi na dohodak,dobit i kapitalne dobitke
-doprinosi za socijalno osiguranje
-porezi na platni spisak i radnu snagu
-porezi na imovinu
-porezi na dobra i usluge
-ostali porezi
2GFS klasifikacija javnih prihoda medjunarodnog monetarnog fonda
Ova klasifikacija ne obuhvata samo poreze vec sve javne prihode pa je zato sira od
OECD klasifikacije.za raliku od OECD klasifikacije ,ona doprinose za socijalno
osiguranje ne smatra porezima vec posebnom kategorijom javnih prihoda,a poreze na
medjunarodnu trgovinu i transakcije ne smatraa porezima na dobra i usluge vec ih izdvaja
u posebnu grupu poreza.donacije su svrstane na osnovu izvora iz kojih se daju a prihodi
od imovine na osnovu vrste ostvarenih prihoda.
-porezi
-socijalni dooprinosi
-donacije i transferi
-drugi prihodi

20.pojam i vrste poreskopravnog odnosa

Poresko pravo,odnosno jurizdikcija je subjektivno pravo drzave da svoje finansijske

potrebe namiruje iz dohodka i imovine fizickih i pravnih lica.
Poreskopravni odnos sa stanovista poverioca je poreski zahtev, a sa stanovista duznika
,poreska obaveza.
-Zahtev u sirem smislu je usmeren prema svim poreskim duznicima.
Zahtev u uzem smislu je usmeren na konkretnog duznika kod utvrdjivanja i naplate
konkretnog poreza. Poreski zahtev u uzem smislu postoji kada je ostvaren opis poreskog
cinjenicnog stanja. Opis obuhvata : poverioca, obveznika, objekat, pripisivanje, osnovicu,
jedinicu, stopu, olaksice.
-Obaveza ima materijalnu i formalnu stranu. Materijalna strana podrazumeva smanjenje
dohodka-imovinsku promenu,a formalna-upravna strana podrazumeva saradnju sa
poreskim organima.
Poreskopravni odnos je javnopravni odnos gde jedna strana ima pravo da zahteva
odredjeno cinjenje ,necinjenje,davanje ili trpljenje a druga je u obavezi da to ispuni.
Znaci,sadrzina odnosa je skup prava i obaveza imovinske i neimovinske prirode a vrste
su poreski imovinski odnos gde je predmet obaveza davanja ,i poreski upravni odnos gde
je predmet obaveza cinjenja ,necinjenja, trpljenja.

21.poreski poverioci

To su aktivni poreski subjekti,nosioci subjektivnog poreskog prava na osnovu kojeg od

fizickih i pravnih lica obezbedjuju finansijska sredstva radi pokrivanja svojih finansijskih
potreba,bez neposredne protivusluge.
Prema nekim autorima ,to je jedino drzava.pod drzavom se podrazumeva centralna
vlast,ali i vlasti federalne jedinice i lokalne vlasti. Administriranje poreza se najcesce
poverava organu centralne vlasti. Kod nas je to poreska uprava. Zakono o finansiranju
lokalne samouprave daje ovlascenje jedinicama lokalne samouprave da same utvrdjuju
,naplacuju i kontrolisu svojeizvorne prihode
Po drugim autorima,to su i razlicite autonomne institucije koje ispunjavaju odredjene
uslove: da su joj poreski zahtev i njegova zastita priznati od strane drzave zakonom, i da
na samostalan nacin obavlja javnu delatnost tj.delatnost koja je u interesu pojedinca kao
pripadnika kolektiviteta. Tipican primer takvih institucija jesu javni fondovi socijalnog
osiguranja.

22.poreski duznici-pojam i vrste

-pojam
Poreski duznici su pravna i fizicka lica koja su duzna da izvrse odredjenu radnju iz
poreskopravnog odnosa. Svaki duznik mora da ima poreskopravnu sposobnost. To je
sposobnost da se preuzmu prava i obaveze iz poreskih zakona.
Fizicko lice stice sposobnost rodjenjem(nasciturus),a gubi smrcu.
Pravno lice stice sposobnos upisom u registar(kod nas je to agencija za privredne
registre,organ uprave i sud) a prestaje brisanjem iz registra.
Poreskopravnu sposobnost ima i oganizacija koja nije pravno lice a u kojoj se manifestuje
poreska sposobnost. Kod nas ,to je stalna poslovna jedinica preko koje inostrana
kompanija posluje na trzistu srbije(nije pravno lice ali je duzna da vodi pravne knjige i da
ispunjava druge duznosti iz poreskoupravnmog odnosa).
-vrste
1 obveznik-lice koje je duzno da plati porez.moze da ima punomocnika ili zakonskog
zastupnika.
2 platac-isplatioc prihoda.postupa u ime i za racun obveznika.odgovara za naplatu poreza
kos kojih je predvidjena naplata po odbitku.
3 destinatar-lice koje je po zakonu predvidjeno da snosi poreski teret(npr.kod pdv-a
,prodavac je obveznik ,a kupac destinatar)
4 jemac-lice koje odgovara za poresku o bavezu drugog lica.odgovata in concreto,za
tacno odredjen porez koji obveznik duguje.
5 posrednik-banka.uplacuje porez u svoje ime a za racun poreskog
obveznika,platca,jemca.
6 ostali poreski duznici-lica ili organi nosioci obaveza iz poreskog upravnog odnosa
npr.sud.

23.poresko imovinski odnos-pojam ,predmet,sadrzina i karakteristike

-pojam
Poresko imovinski odnos se zove i poreskopravni dnos u uzem smislu jer predstavlja
njegovu najznacajniju komponentu.
-sadrzina
Sadrzinu ovog odnosa cine prava I obaveze.
-predmet.
Predmet je:obaveza davanja.
Postoje dve teorije,dualisticka i monisticka.
Dualisticka ,smatra da postoji dve vrste pravnih odnosa: obaveza i odgovornost. Ukoliko
se obaveza ne izvrsi,poverilac dobija izvrsenje preko drugog odnosa ,odnosno
odgovornosti.
Monisticka,smatra da je odnos jedinstven tj. Postoji samo obaveza, a ako se ona ne izvrsi
javlja se odgovornost kao pravna posledica povrede prava.
-karakteristike
Za duznika ne postoji slobodna volja stupanja u imovinski odnos.poreska uprava utvdjuje
porez kad god se ostvari zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja.
Strane nisu ravnopravne.
Ne postoji ekvivalentni odnos izmedju visine poreza i koristi od upotebe javnih dobara.
Sankcija je imovinska ,personalna ,a moze da bude i kumulativna. Cilj sankcije je da se
duznik prisili da izmiri svoju obavezu.
Vazi princip neprenosivosti prava i obaveza koji nije aplolutan.zakonom su predvidjena
odstupanja npr.odgovorno fizicko lice u pravnom licu koje propusti da uplati porez
sekundarno odgovara za iznos tog poreza.
Zastita prava poverioca ostvaruje se ex officio ,tj.kad god je ostvaren opis poreskog
prekrsaja ili krivicnog dela.

25.vreme ispunjenja poreske obaveze

Predmet poreske obaveze je poreski dug. Kod periodicnih poreza poreski dug nastaje
jednom ili vise puta godisnje a gasi se prilikom svakog ispunjenja. Kada poreskom dugu
nastupi rok za ispunjenje,kazemo da je dug dospeo. Obavezu da ispuni dug ima poreski
duznik tj.obveznik,platac ili drugo lice odredjeno zakonom:likvidacioni,stecajni
upravnik,naslednici,zastupnik. Istekom dana dospelosti duznik pada u docnju. Od tada,
placa zateznu kamatu, pokrece se postupak prinudne naplate (ali ne po
automatizmu),poreska uprava ima pravo da upise zalozno pravo u registar..
Ako je porez utvrdjen resenjem,dospelost nastupa protekom paricionog roka(po pravilu
15 dana od dana dostavljanja resenja). Resenje se donosi kada to predvidja zakon tj.kada
se ne sprovodi samooporezivanje ili kada se uprkos samooporezivanju predvidi i
donosenje resenja i u postupku poreske kontrole tj.kada se uprkos obavezi,ne podnese
poreska prijava ili se podnese nepotpuno ili netacno.
Ako je u samom zakonu doredjeno vreme placanja poreza,porez dospeva istekom
propisanog dana placanja.
Ako je u pitanju porez koji se placa po odbitku,dug dospeva istovremeno sa nastankom
obaveze.
Na zahtev duznika,uprava moze da odlozi placanje duga.tj. ako dug predstavlja
neprimerno veliko oprerecenje ili nanosi bitnu ekonomsku stetu.potrebno je da duznik
obezbedi sredstva obezbedjenja naplate. Moze se odobriti jednokratno odlaganje ili
placanje na rate. Podpisuje se sporazum izmedju njega i uprave ili uprava donosi resenje
a ukoliko ne postuje rokove, uprava ce ex officio ponistiti sporazum ili ukinuti resenje i
naplatiti dug iz sredstava obezbedjenja ili prinudnom naplatom.

26.obezbedjenje poreske obaveze:pojam i vrste

Poreskom poveriocu se pruza obezbedjenje da ce duznik platiti porez o dospelosti ali i

kada je odobreno odlaganje placanja i kada je pokrenut postupak utvrdjivanja ili kontrole
a tostoji opasnost da ce duznik naplatu osujetiti,onemoguciti ili uciniti neefikasnom.
Sredstva obezbedjenja su:jemstvo,odgovornost za tudju poresku obavezu,solidarna
poreska obaveza i zaloga. U nasem pravu postoji i bankarska garancija i menica. I oni se
placaju samo kod obezbedjenja odlaganja placanja obaveze.

28.sekundarna poreska obaveza

To je dodatna forma obezbedjenja obaveze,od strane treceg lica ako se obaveza ne naplati
ni putem prinudne naplate.moze se utvrditi i pre okoncanja postupka prinudne naplate
ako se radi o licu koje doprinosi ili pomaze izbegavanju placanja poreza primarnog
obveznika ili se radi o pravnom licu ili preduzetniku odgovornom za obracunavanje i
placanje poreza po odbitku kao i o fizickom licu koje je odgovorno u pravnom licu,koje
obracunava i placa porez po odbitku a propusti da to uradi.
Kod sekundarne poreske obaveze za razliku od jemstva i odgovornosti za tudje obaveze
postoji neki subjektivni element odgovornosti.
Ova obaveza se odnosi na:
- zakonskog zastupnika koji svesno ili bez duzne paznje propusti da uplati porez za
obveznika i odgovara za iznos koji nije uplatio.
-lice na koje je imovina poreskog obveznika preneta poklonom ili uz naknadu koja je niza
od trzisne,a porez iz imovine obveznika se ne moze naplatiti,odgovorno je do visine
prenete imovine ako je je preneta u periodu od 3 god pre dospelosti poreza.
-lice koje doprinosi ili pomaze u izbegavanju placanja poreza, za visinu duga cije je
placanje izbegnuto.
-pravno lice,preduzetnik koji su odgovorni za obracunavanje i placanje poreza po
odbitku,za iznos koji nije placen.
-fizicko lice u pravnom licu koje je odgovorno za obracunavanje i placanje poreza po
odbitku,za iznos koji nije uplatilo.
Porez po ovom osnovu utvrdjuje resenjem poreska uprava.

31.gasenje poreskog duga

Kod periodicnih poreza ,obaveza je trajne prirode i prestaje samo izuzetno ,dok njen
predmet tj.poreski dug zastaje jednom ili vise puta godisnje i gasi se prilikom svakog
ispunjenja. Kod ne periodicnih ,gasenjem poreskog duga gasi se i poreska obaveza.
Odredbe ZPPPA nisu dosledne u razlikovanju prestanka poreske obaveze i gasenja
poreskog duga. Poreska obaveza u smislu ovog zakona moze da prestane
naplatom,zastareloscu,odpisom i na drugi zakonom propisan nacin.
-naplata
Najcesci nacin prestanka. Moze biti redovna i prinudna.
Redovna naplata poreza je moguca putem placanja ,kompenzacije,konverzije.
Placanje je uobicajeni nacin naplate.
Kompenzacija je vrsta naplate gde duznik podmiruje svoj dug na racun potrazijava koje
ima preme poveriocu.
Konverzija potrazivanja po osnovu poreza u trajni ulog drzave u kapitalu obveznika.
Raspored uplacenog iznosa vrsi se po raeporedu:glavnica,kamata,troskovi naplate.ako
uplaceni iznos nije dovoljan a duguje vise vrsta poreza,porezi se naplacuju po redosledu
dospevanja,a ako dospevaju istovremeno naplata se vrsi srazmerno ucescu poreza u u
ukupnom dugu.
Prinudna naplata. Sprovodi je poresko uprava po isteku roka od 5 dana od dana prijema
opomene za placanje poreza ,koja se salje poreskom obvezniku posto je pao u docnju.
Cilj je unovcavanje predmeta izvrsenja radi namirenja poreske obaveze Prinudna naplata
se moze sprovesti i protiv poreskog jemca.
Postupak prinudne naplate pocinje donosenjem resenja o prinudnoj naplati. Ako je
obveznik posneo zahtev za odlaganje poreza,resenje se nece doneti sve dok se ne odluci o
tom zahtevu. Putem prinudne naplate placa se porez i sporedna poreska davanja,troskovi
postupka prinudne naplate kao i jednokratna taksa na prinudnu naplatu. Postupak ce
prekida zakljuckom ,a obustavlja resenjem.
Prekinuce se ako se protiv duznika pokrene stecajni postupak, ako se naknadno odobri
odlaganje placanja poreza ili je podneo zahtev po isteku roka od 5 dana, ako je greskom
obracunat znatno nizi porez, ako drugostepeni poreski organ donese zakljucak o
odlaganju izvrsenja do konacnosti resenja,ako se postupak pozalbi na poresko resenje ne
okonca za 60 dana( odnosno ako se posle ponistenja resenja ponovni postupak ne zavrsi u
roku od 40 dana-za ovo u zagradi nisam sigurna! Proveri, zadnji pasus ,strana 130,izdanje
2011.)
Obustavice se ako je poreska obaveza ponistena ili ako duznik naknadno plati obavezu.
Predmet prinudne naplate mogu biti pokretne i nepokretne stvari, novcana i nenovcana
potrazivanja,sredstva na racunu,novac i HOV. Treca lica imaju pravo na izlucnu tuzbu.
Resenje o prinudnoj naplati poreska uprava dostavlja duzniku,duznicima poreskog
duznika,organizaciji nadleznoj za prinudnu naplatu pri narodnoj banci srbije i banci kod
koje duznik ima racun.
-zastarelost
ZPPPA uredjuje nastupanje zastarelosti prava poreske uprave na utvrdjivanje i naplatu
poreza i srodnih poreskih davanja,zastarelosti prava poreskog obveznika na povradjaj i
refakciju,povracaj srodnih poreskih davanja i namirenje poreskih obaveza po drugom
osnovu putem preknjizavanja poreza,kao i zastarelost prava nadleznih drzavnih organa na
pokretanje i vodjenje prekrsajnog postupka za poreske prekrsaje.rok zastarelosti je 5
godina.(*rok proveri u knjizi! str.137. Tamo je nesto izkomplikovano ali ja cu da kazem
samo ovo ) apsolutna zastarelost je 10 godina za sve osim za izvrsenje kazne ,odnosno
zastitne mere i iznosi 2 godine.na zastarelost poreska uprava pazi ex officio.
-odpis poreza
Vlada moze da odpise dug obvezniku koji se privatizuje,odnosno koji se nalazi u
postupku rekonstrukcije i obvezniku kod kog je promenjena vlasnicka struktura. Sto se
tice fizickih lica,dug se odpisuje kada ostavilac nema nislednike ili se niko ne prihvati
nasledja i ako imovina poslovno nesposobnog ili odsutnog lica kome se ne zna
prebivaliste,nije dovoljna da bi se podmirio ceo dug. Odpisuje se nenamireni deo duga.

35.utvrdjivanje poreza

Kada se desi dogadjaj koji se moze podvesti pod zakonski opis poreskog cinjenicnog
stanja,potrebno je konkretizovati poreski zahtev drzave,odnosno utvrditi porez.
Porez utvrdjuje poreski duznik(samooporezivanje) i poreska uprava donosenjem
poreskog resenja .resenje donosi u postupku poreske kontrole (ako uprkos obavezi duznik
ne podnese poresku prijavu ili je podnese sa netacnim ili nepotpunim podacima) , kada je
zakon propisao da se ne sprovodi samooporezivanje i kada je propisao da se resenje
donese uprkos samooporezivanju. Akti imaju deklarativan karakter jer obaveza nastaje u
trenutku kada se ostvari opis poreskog cinjenicnog stanja.
Kada uprava donosi resenje u postupku poreske kontrole koristi podatke iz poslovnih
knjiga i evidencija obveznika i cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku poreske
kontrole.
Kada se ne sprovodi samooporezivanje ili se resenje donosi uprkos
samooporezivanju,donosi se na osnovu podataka iz poreske prijave,evidencije nadleznog
organa,evidencije i poslovnih knjiga obveznika.
Ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da podaci iz prijave,evidencija i poslovnih
knjiga ne odgovara stvarnom stanju stvari ,onda se resenje donosi na osnovu procene
poreske osnovice. Uprava ima diskreciono ovlascenje da odluci kojom ce metodom da
vrsi procenu , metodom parifikacije ili metodom unakrsne procene

36.procena poreske osnovice

Ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da podaci iz prijave,evidencija i poslovnih

knjiga ne odgovara stvarnom stanju stvari ,onda se resenje donosi na osnovu procene
poreske osnovice. Uprava ima diskreciono ovlascenje da odluci kojom ce metodom da
vrsi procenu , metodom parifikacije ili metodom unakrsne procene.
Metod parifikacije-postoje 3 nacina
-poreska uprava moze da podje od raspolozive uredne dokumentacije o poslovanjui za
kraci period,pa da na osnovu tih podataka proceni osnovicu za ceo period
oporezivanja,takodje moze da podje od od podaraka i cinjenica utvrdjenih uvidjajem ili
kontrolom ili moze da uporedi podatke sa podacima drugih poreskih obveznika koji
obavljaju istu ili slicnu delatnost.
Metod unakrsne procene

Moze se sprovesti samo po isteku porioda za koji se vrsi oporezi. Vezuje se za porez na
dohodak gradjana. Polazi od toga da je dohodak nekog lica jednak zbiru njegove
potrosnje i uvecane vrednosti imovine u periodu jedne godine.dohodak moze biti
prijavljen i neprijavljen. Neprijavljen dohodak je razlika izmedju vrednosti imovine na
kraju i na pocetku godine umanjena za iznos prijavljenog dohodka i uvecana za
procenjene izdatke za privatne potrebe. Poreska uprava ce primeniti ovaj metod ako je
poreski obveznik prijavio dohodak odredjene visine, a u poreskoj kontroli se utvrdi da je
dohodak veci ,neprijavljeni dohodak se oporezuje kao drugi prihod po stopi od 20% i bez
priznavanja ikakvih troskova.

39.vodjenje poslovnih knjiga:poslovni i poreski bilans

Obavezu vodjenja knjiga imaju: pravna lica,stalne poslovne jedinice nerezidentnih

pravnih lica i rezidentnog obveznika u inostranstvu i preduzetnici. Pod poslovnim
knjigama podrazumevaju se evidencije o stanju i promenama na imovini i rezultatu
poslovanja pravnih lica i preduzetnika. Na osnovu podataka iz knjiga popunjava se
poreska prijava.
Preduzetnici vode knjige po sistemu prostog knjigovodstva ili po sistemu dvojnog
knjigovodstva. Preduzetnici-osnivaci ortacke radnje su obavezni da vode knjige po
sistemu dvojnog knjigovodstva,a preduzetnici koji placaju porez na pausalno utvrdjen
prihod vode samo poslovnu knjigu o ostvarenom prometu.
Knjige koje se vode u sistemu prostog knjigovodstva su poslovna knjiga prihoda i
rashoda i knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara.
Knjige koje se vode u sistemu duplog knjigovodstva su dnevnik,glavna knjiga i pomocne
knjige. Dvojno knjigovodstvo je dobilo naziv po osnovnom nacelu na kome se zasniva:
svaka ekonomska promena unutar preduzeca mora biti dvostruko u istom iznosu knjizena
iz razloga sto na imovinsko stanje deluje dvostrano. Osnovnu knjigu cini dnevnik u kom
se upisuju hronoloski svi poslovni dogadjaji. Za razliku od dnevnika u glavnoj knjizi se
poslovni dogadjaji se registruju sistematizovano po kontima. Svrha sistematskog
knjizenja na kontima je da se omoguci utvrdjivanje i pracenje stanja i promena prihoda i
rashoda. Dopunu glavne knjige predstavljaju pomocne knjige i slize da povecaju njenu
iskaznu moc.pomocne knjige su knjiga blagajne,osnovnih sredstava,analiticke evidencije
potrazivanja i obaveza,materijala,sitnog intervala...
Finansijski izvestaiji obuhvataju bilans stanja i uspeha,izvestaj o novcanim
tokovima,izvestaji o promenama na kapitalu,napomene uz finansijske izvestaje. Mala
pravna lica sastavljaju samo bilans stanja i uspeha a preduzetnik koji vodi knjige po
sistemu prostog knjigovodstva samo bilans uspeha.
Bilans stanja
je finansijski izvestaj u kome se vrsi racunsko uporedjivanje aktive i pasive jednog
pravnog lica ili preduzetnika. Aktiva na levoj strani bilansa predstavlja konkretne forme u
koje su sredstva ulozena(osnovna,obrtna sredstva..),a pasiva govori o poreklu sredstava
kojia preduzece raspolaze(sopstveni,pozajmljeni kapital...). Pasiva i aktiva su uvek u
ravnotezi. U racunovodstvu izraz imovina podrazumeva bruto i neto imovinu. Bruto
imovina podrazumeva ukupnost na levoj strani bilansa (zbiru aktive bilansa). Kada
preduzece ostvari dobitak on se prepisuje ulozenom sopstvenom kapitalu a ako ima
gubitke onda se to odbija od sopstvenog kapitala. Neto imovina se dobija kada se od
bruto imovine odbiju dugovi. Neto imovina je jednaka sopstvenom kapitalu. U poreskom
pravu pojam neto imovina se izjednacava sa pojmom imovina preduzeca ili sopstveni
kapital.
Bilans uspeha
Ako je razlika izmedju prihoda i razshoda pozitivna u pitanju je dobitak a ako je
negativan,gubitak.
Ako se bilansi sastavljaju prema propisima trgovackog prava u pitanju se
trgovacki,poslovni bilansi ,ako se sastavljaju prema pravilima poreskog prava u pitanju su
poreski bilansi.
Poslovni bilansi
Redovni poslovni bilansi se sastavljaju iz povoda koji se redovno pojavljuju u jednakim
intervalima,a vanredni zabog prilika koje se pojavljuju samo jednom(bilans
osnivanja,prodaje...)
Poreski bilansi
Imaju za cilj utvrdjivanje osnove oporezivanja. To su redovi bilansi rezultata,a u
sistemima gde postoji poseban porez na imovinu preduzeca to je redovni bilans imovine.
Specijalni poreski bilansi su bilans osnivanja,fuzije,likvidacije...
Poreski bilans se izvodi iz poslovnog bilansa. Visina oporezive dobiti utvrdjuje se
najcesce putem uporedjivanja neto imovine ili uskladjivanja bilansa uspeha. Metod
uporedjivanja neto imovine se kod nas koristi samo izuzetno(kod likvidacije). Poreska
osnovica je jednaka razlici izmedju neto imovine na kraju tekuce poslovne godine i neto
imovine na kraju predhodne,uvecane za isplate na racun sopstvenih kapitala i umanjene
za za sva dopunska ulaganja sopstvenog kapitala. Metod uskladjivanja bilansa uspeha se
sastoji u uskladjivanju dobiti iskazane u bilansu uspeha koji je sacinje u sladu sa
medjunarodnim rukovodstvenim standardima,medjunarodnim standardima finansijskg
izvestavanja i zakonom o racunovodstvu i reviziji. Porezki zakon propisuje vise pozicija
poreskog poravnanja i zato ce oporeziva dobit biti drugacija od one iskazane u
poslovnom bilansu uspeha. Poslovni bilans je supsidijaran i nesamostalan u odnosu na
poreski tj.kad god postoji poseban propis poreskog prava primenjuje se pravilo lex
specialis derogat lege generali.

42.prava porekih obveznika

Kod nas su prava poreskih obveznika uredjena u ZPPPA. Poreski obveznik ima pravo da:
1 da od poreske uprave besplatno dobije informacije o poreskim propisima iz kojih
proizilazi njegova obaveza a ako je neuk i osnovnu pravnu pomoc , sto ne podrazumeva i
pisanje poreske prijave. Nepostovanje ove obaveze je prekrsaj odgovornog lica u
poreskoj upravi.
2 da dobije odgovor na pitanje koje je postavio u formi podneska vezano za njegovu
poresku situaciju. Odgovor takodje mora biti u pismenom obliku i dat u primerenom
roku.
3 da se poreska uprava i njeni sluzbenici ponasaju prema njemu sa postovanjem i u
vazavanjem.
4 da se podaci o njemu cuvaju kao sluzbena tajna. Odavanje sluzbene tajne je krivicno
delo.
5 da zahteva da se postuje njegova privatnost. Odnosno da se ne vrse neopravdani
pretresi poslovnih i stambenih prostorija i da se ne traze informacije koje nisu relevantne
za utvrdjivanje ili kontrolu poreza.
6 ostvari uvid u podatke o utvrdjivanju i naplati poreza i zahteva izmenu nepotpunih i
netacnih podataka
7 zastupa sopstvene interese neposredno ili preko punomocnika.
8 koristi poreske olaksice
9 na propisan nacin i u propisanim rokovima dobije refakciju odnosno povracaj vise ili
pogresno uplacenog poreza.
10 prisustvuje tokom terenske kontrole
11 dobije obrazlozenje akata donetih u postupku kontrole
12 daje obavestenja poreskim organima u poreskom postupku
13 koristi pravna sredstva u poreskom postupku tj. zalbu,tuzbu, ponavljanje
postupka,oglasavanje poreskog resenja nistavim,menjanje i ponistavanje poreskog
resenjau vezi sa upravnim sporom.
Zalba protiv resenja je uvek dopusrena dok je zalba protiv zakljucka u nacelu dopustena
tj.ako ZPPPA nije drugacije propisao. Ukoliko je zalba izkoriscena,ima pravo na
pokretanje upravnog spora. Tuzba ne odlaze izvrsenje upravnog akta. Resenjepostaje
pravnosnazno ako se ne moze napadati vanrednim pravnim lekovima. Vanredna pravna
sredstva mogu se koristiti podnosenjem zahteva,ukazivanjem ili predlaganjem
drugostepenom organu.
14 koristi i druga prava upvrdjena ZPPPA i drugim poreskim zakonima
Obveznik cija su prava povredjena ima pravo na sudsku zastitu. Naknada pretrpljene stete
i sudski troskovi padaju na drzavu.

46. poreski objekat i poreska osnovica

-poreski objekat
se moze definisati sa stanovista javnih finansija I sa stanovista poreskog prava .
Sa stanovista javnih finansija objakat je ekonomska snaga koja se treba oporezovati . to
su prihodi odnosno dohodak ,imovina I potrosnjaali i sama obveznikova egzistencija.
Sa poreskopravnog stanovista objekat su objektivne cinjenice cijim podvodjenjem pod
zakonski opis poreskog cinjenicnog stanja nastaje poreska obaveza. To su fizicka
egzistencija obveznika,prava ,novcani iznosi i transakcije.
To je objektivni aspekt oporezivanja a subjektivni je pripisivanje,odnosno veza izmedju
obveznika i objekta. Npr,lice je vlasnik nepokretnosti.
Od poreskog objekta treba razlikovati poreski izvor. To su dobra iz kojih se placa porez:
prihod ili dohodak a izuzetno imovina. Prihod je iznos koji periodicno pristize obvezniku
iz razlicitih osnova. Kada se od bruto prihoda odbiju troskovi dobija se neto prihod. Zbir
svih neto prihgoda u odredjenom periodu je dohodak. Neutrosni dohodak ranijeg perioda
predstavlja imovinu. Samo izuzetno u vanrednim prilikamajavlja se javlja realni porez na
imovinu tj. imovina je i objekat i izvor. Time se u stvari vrsi konfiskacija imovine jer je
cilj drzave da obveznik plati porez iz imovine(ratni profiteri). Ovaj porez se moze
pojaviti i u redovnim prilikama npr.ako lice koje ima male prihode nasledi nepokretnost
velike vrednosti.porez koji je utvrdjen kao nominalan postace realan jer ce obveznik
morati da proda deo nepokretnosti da bi platio poresku obavezu.
-poreska osnovica
Je u novcu izrazena vrednost poreskog objekta. Npr ako je poreski objekt pravo svojine
na stanu onda je poreska osnovica trzisna vrednost stana. Kada se na osnovicu primeni
poreska stopa dobija se visina poreskog duga.poreska osnovica moze biti fakticka i
predpostavljena.
Fakticka utvrdjuje se na bazi podataka koji treba da odraze stvarnu ekonomsku snagu
obveznika.
Predpostavljena-utvrdjuje se na osnovu predpostavke da je obveznik ostvario ili mogao
da ostvari prihod ili dohodak ili ima odredjenu imovinu.Moze biti ex officio ili pausalno
utvrdjena osnovica.
Ex officio se utvrdjuje kada obveznik nije podneo poresku prijavu ili je podneo sa
neverodostojnim podacima.(sluzbenom metodom,a ako podaci iz knjiga i evidencije nisu
tacni onda metodom parifikacije)
Pausalna se utvrdjuje zbog poteskoca u odredjivanju stvarne,fakticne osnovice a
odklanjanje poteskoca bi stvorilo prevelike troskove.(metodom parifikacije)
Metode za utvrdjivanje poreske osnovice: indicijalna,direktna,indirektna,sluzbena,metod
parifikacije.
Indicijalna-osnov za oporezivanje su lako uocljive cinjenice koje odrazavaju ekonomsku
snagu obveznika npr.zapremina motora.
Direktna-koristi se za utvrdjivanje stvarne poreske osnovice. Osnovica se utvrdjuje na
osnovu podataka koje dostavlja sam duznik(obveznik ili platac).
Indirektna-koristi se za utvrdjivanje stvarne poreske osnovice.osnovica se utvrdjuje na
osnovu podataka koje dostavlja trece lice Npr.sud dostavlja resenje o nasledjivanju.
Sluzbena-koristi se za utvrdjivanje predpostavljene poreske osnovice koja se utvrdjuje ex
officio. koristi se kada nije podneo prijavu i ako je bio duzan da to ucini i kada je podneo
prijavu sa podacima koji su neverodostojni.koristi podatke iz poslovnh knjiga i evidencija
obveznika kao i cinjenicnog stanja utvrdjenog u postupku poreske kontrole. Kada se radi
o godisnjem porezu na dohodak gradjana a podaci iz knjiga i evidencije nisu tacni, koristi
se metod unakrsne procene poreske osnovice kao jedna od varijanti sluzbene metode.
Parifikacija-varijanta sluzbene metode. Koristi se kada obveznik nije podneo poresku
prijavu ili je podneo sa neverodostojnim podacima a podaci iz poslovnih knjiga i
evidencije ne odgovaraju stvarnom stanju stvari, i kada se radi o pausalnom utvrdjivanju
poreske osnovice. Parifikacija se vrsi na vise nacina. Tako sto se na osnovu podataka o
delu poslovanja o kome postoje uredni podaci ,procenjuje osnovica za period za koji se
utvrdjuje porez. Tako sto na osnovu podataka iz uvidjaja ili kontrole procenjuje poreska
osnovica za ceo period oporezivanja. Ili tako sto se uporedjuje sa drugim poreskim
obveznicima koji obavljaju istu ili slicnu delatnost pod priblizno jednakim uslovima.

47. poreska stopa

Oznacava iznos poreza u odnosu prema poreskoj osnovici odnosno poreskoj

jedinici.prema jednoj podeli mogu biti proporcionalne ,progresivne,regresivne.
-Proporcionalne poreske stope
Ostaju iste kada se menja poreska osnovica tako da odnos izmedju osnovice i duga ostaje
uvek isti.
-progresivne poreske stope
se uvecavaju kada se uvecava osnovica. Progres moze biti ravnomeran,ubrzan i usporen.
Ravnomeran porast progresivnih porekih stopa postoji kada se u istom % uvecavaju i
stopa i osnovica.
Ubrzan porast progresivnih poreskih stopa postoje kada se stope uvecavaju u vecem %
nego osnovica.
Usporen porast progresivnih poreskih stopa postoji kada se poreske stope uvecavaju u
stope uvecavaju u manjem % nego osnovica.to su regresivno progresivne stope.
Oporezivanje progresivnim poreskim stopama moze se izvrsiti putem direktne i
indirektne progresije.
Direktna progresija- oporezivanje kod kog su progresivne poreske stope kao takve
predstavljene u zakonu. Javlja se u dve varijante. Kao metoda globalne progresijei kao
metoda rasclanjene progresije.
metod globalne progresije Stopa se primenjuje na celokupnu osnovicu.osnovice su
podeljena u grupe. Sto je veca osnovica ,veca je i stopa.
metod rasclanjene progresije-poreska osnovica je podeljena na delove pa se stopa
primenjuje na odgocarajuce delove osnovice.ceo dug se dobija kada se saberu svi iznosi
po transha. Ovde je odklonjen nedostatak globalne progresije tj.prelaz iz jedne transe u
drugu nije skokovit pa se ne moze desiti da lice koje je pre oporezivanja imalo veci
dohodak od drugog lica ostane posle oporezivanja sa manjim dohodj=kom od njega.posto
je izracunavanje konplikovano u poreskim zakonima u tarifu su uneti vec izracunati
zbirovi svih transi.
-prema drugoj podeli ,poreske stope mogu biti i zakonske ,marginalne prosecne i
efektivne.
-zakonska stopa
je stopa koja je data u zakonu. Kod proporcionalnih poreza primenjuje se tako sto se
njome pomnozi osnovica. Jednaka je kolicniku duga i osnovice. Kod progresivnih poreza,
izkazuje se kao marginalna poreska stopa i primenjuje se na sukcesivne poreske jedinice.
Ona pokazuje za koliko se poveca dug kada se osnovica poveca za jednu novcanu
jedinicu. Ako se dug za svaku transu sabere pa se zbir podeli sa osnovicom dobija se
prosecna poreska stopa. Dohodak za oporezivanje je jednak zbiru osnovice poreza na
dohodak i odbitaka koji se obvezniku priznaju zakonom.to su efektivne stope. (*ovo u
zagradi ne pise u knjizi--Efektivna ili stvarna poreska stopa meri stvarnu poresku
obavezu poreskog obveznika. Efektivna poreska stopa tako izraava stvarni, ekonomski
poreski teret pojedinca ili preduzea, za razliku od prosene poreske stope koja taj teret
prikazuje veim, jer isti iznos obraunatog poreza stavlja u odnos s dohotkom umanjenim
za poreska osloboenja i olakice. razlika izmeu zakonske i stvarne poreske stope
nastaje zbog primene zakonom propisanih poreskih olakica i/ili poreskih osloboenja
kojima se umanjuje poreska osnovica, ali i zbog izbegavanja podmirivanja poreske
obaveze, tj. poreske evazije.)
Indirektna progresija
zakonska stopa je proporcionalna ali je efektivna progresivna. Progresija se postize putem
odbitaka kojima se umanjuje obveznikov dohodak. Ova metoda ukazuje na to da se ne
moze suditi da li je neki porez progresivan ili regresivan na osnovu zakonske vec na
osnovu efektivne(*stvarne) stope.
-regresivna stopa
su takve stope koje se smanjuju kada se uvecava poreska osnovica.zato sto je ovakvo
oporezivanje nepravicno u praksi su retki slcajevi zakonskih regresivnih stopa
tzv.direktne regresije. Cesca je indirektna progresija. Takvi su na primer posredni
porezi(porez na promet).razlog je taj sto sa porastom dohodka opada potrosnja.Siromasni
slojevi srazmerno vise trose ,a bogati srazmerno vise stede.(*marginalna sklonost ka
potrosnji je odnos izmedju povecanja dohodka i povecanja potrosnje.)marginalna
sklonost ka potrosnji raste kada opada dohodak) marginalna sklonost ka stednji raste kada
raste dohodak. Indirektna progresija se javlja i kod subjektivnih poreza u u uzem
smislu(glavarina). Tu se porez utvrzuje u istom iznosu po glavi (odnosno
domacinstvu),nezavisno od ekonomske snage pa ce ovi porezi relativno najvise pogoditi
siromasne obveznike.

49.poreske olaksice

Motivi za poreske olaksice mogu da budu razliciti,socijalnopoliticki,investicioni

podsticaji...
Olaksice predstavljaju ustupak drzave u pogledu obveznika,osnovice ,stope ili iznosa
poreskog prihoda. One predstavljaju smanjenje poreskog prihoda,odnosno poreski
rashod. Poreskih rashoda ima dve vrste:jednima se obvezniku pruza finansijski stimulans
a drugima finansijska olaksisa u nepovoljnim okolnostima u kojima se nalazi.poreski
rashod je slican direktnoj subvenciji tj.umesto da drzava izdvaja sumu iz budzta ona se
odrice dela svog potencijalnog prihoda.
Poreske olaksice mogu se podeliti
-prema tome za koji su porez vezane npr.poreske olaksice u okviru poreza na
imovinu,PDV....
-na trajne i privremene
-koje se pruzaju u celoj drzaviili samo u pojedinim granama delatnosti ili regionima
-koje dovode do ne pracanja poreza delimicno ili potpuno ili dovode do odlaganja
placanja poreza
-koje se pruzaju pre,u toku ili po okoncanju aktivnosti
-koje pruzaju zemlje uvoznice kapitala da privuku investicije ili zemlje izvoznice kapitala
da stimulisu svoje rezidente da investiraju u zemlje u razvoju
-olaksice u pogledu poreskog obveznika,osnovice,stope i visine obracunatog poreza
Olaksice u pogledu obveznika
su olaksice koje se daju obveznicima koji se nadju u situaciji predvidjenoj zakonskim
opisom cinjenicnog stanja npr. Za novoosnovana preduzeca
Olaksice u pogledu poreske osnovice
se javljaju u dva oblaika:kao izuzimanje i kao odbici.
Kod izuzimanja, odredjeni objekti se izuzimaju iz oporezivanja npr.roditeljski i deciji
dodatak,stipendije i krediti ucenicima,penzije...
Kod odbitaka, odredjene stavke se oduzimaju u postupku odredjivanja poreske osnovice
npr.umanjenje osnovice za iznos investicije,standardni odbitak na racun egzistencijalnog
minimuma...
Olaksice u pogledu poreske visine stope
se pruzaju u vidu posebnog snizenja stope obveznicima koji se nadju u situaciji
predvidjenoj zakonskim opisom cinjenickog stanjanpr za mala preduzeca ili pojedinim
vrstama dohodka npr.prihodi fizickih lica od dividendi.
Olaksice u pogledu visine obracunatog poreza
To je poreski kredit. Predstavlja umanjenje poreskog duga. Moze se odobriti bilo
odbijanjem odredjene sume od poreza ili putem kompenzacije obveznikovog potrazivanja
prema drzavi sa poreskim dugom.kredit se pruza u razlicitim situacijama: da bi se
eliminisalo dvostruko oporezivanje,kod PDVa obveznik ima pravo da odbije predhodni
porez,kod poreza na dohodak fizickih lica olaksica na ime egzistencionalnog minimuma
ili na ime izdrzavanih clanova porodice. Ako se kredit moze iskoristiti samo u visini
poreskog duga u pitanju je potrosivi poreski kredit a ako se ne iskorisceni deo kredita
jednog supruznika moze preneti na drugog supruznika u pitanju je nepotrosivi poreski
kredit.

50.pojam dvostrukog oporezivanja i fenomeni slicni dvostrukom oporezivanju

-pojam dvostrukog oporezivanja

Postoji kada se isto lice u vezi sa istim objektom oporezuje istim ili slicnim porezima za
isti period od strane vise poreskih vlasti koje su istog ranga.potrebnoo je dapostoje dve
razlicite vlasti koje sprovode oporezivanje kao i iddenticnost 4 elementa:
obveznika,oporezivanja,poreza i perioda.
Identicnost poreskog obveznika
Odnosi se na zakonskog obvenika a na na lice kojoe snosi poreski teret
Identicnost poreskog objekta
Podrazumeva jednakost cinjenica cijim podvodjenjem pod zakonski opis cinjenicnog
stanja nastaje poreska obaveza(cinjenice su:egzistencija poreskog
obveznika,prava,novcani iznosi i transakcije). Nije potrebno da zakonska definicija
objekta bude u obe drzave ista ,vec da su cinjenice koje uslovljavaju nastanak obaveze u
osnovi iste.
Identicnost poreza
Problem identicnosti poreza resava se zakljucivanjem ugovora izmedju drzava,ali ako
takav ugovora nije zakljucen identicnost poreza se utvrdjuje od slucaja do slucaja.
Identicnost poreza nije pravni vec ekonomski problem zato je potrebno utvrditi
ekonomsku prirodu njihovih objekata tj. uporediti objekte relevantnih poreza.
Identicnost perioda
Podrazumeva vreme u kom je objekat nastao.
-fenomeni slicni dvostrukom oporezivanju
Nedostaju sva svojstva koja moraju biti identicna da bi postojalo dvostruko oporezivanje
Nadoporezivanje-(sve je identicno osim sto) postoje 2 razlicita poverioca razlicitog ranga
npr.federacija i federalna jedinica. Moze biti medjunarodno npr.PDV naplacuju ii
evropska zajednica i drzava clanica i interno npr. porez na dobit korporacija je prihod na
centralne i lokalne vlasti.
Kumuliranje poreza- ovde se placaju dva razlicita poreza s obzirom na razlicite
manifestacije ekonomske snage. Npr.obveznik je istovremeno oporezovan subjektivnim
porezom na celokupnu neto imovinu i objektivnim porezom na nepokretnosti.
Ekonomsko dvostruko oporezivanje- oporezuju se dva razlicira obveznika. U pravnom
smislu obveznici su razliciti ali su u ekonomskom smislu isti ili bar povezani.
Prvi slucajnpr u jednoj drzavi je oporezovana zena ali i muz je oporezovan u drugoj
drzavi.
Drugi slucaj-npr.raspodeljeni deo dobiti korporacije se oporezuje dva puta:prvo se na
nivou korporacije plati porez na dobit korporacije ,a onda se na nivou akcionara
oporezuje dividenda porezom na dohodak fizickih lica.
Treci slucaj-oporezuje se dobit filijale iz koje se isplacuju dividende maticnoj kompaniji i
dobit maticne kompanije u koju su one ukljucene. Takve situacije nazivaju se jos i
sukcesivnim oporezivanjem

51. uzroci dvostrukog oporezivanja

Drzava moze postaviti poreki zahtev u uzem smislu samo prema licima koja su
podvrgnuta njenom teritorijalnom suverenitetu. Do ovog povrgnuca poreskoj jurizdikciji
dolazi ako je pasivni subjekt sa njom povezan kroz prisustvo odredjenih odlucujucih
cinjenica:rezevljanstvo ,rezidenstvo i izvor.
Rezidenstvo kao personalna cinjenica dovodi do neogranicene,pune poreske
obaveze.ovde poreska jurizdikcija probija granice drzave i prosiruje se na objekte van
njene teritorije.tj.rezidentima se oporezuje svedski dohodak,odnosno svedska imovina..
ovo je moguce jer je drzava u stanju da relativno efikasno sprovede postupak utvrdjivanja
i naplate poreza. U ovom slucaju govori se o principu univerzalnosti poreske obaveze.
Izvor kao ekonomska cinjenica dovodi do uspostavljanja ogranicene poreske obaveze.
Drzava oporezuje samo imovinu koja se nalazi na njenoj teritoriji odnosno dohodak koji
potice sa njene teritorije. U pitanju je teritorijalni princip rasprostiranja poreke obaveze.
U vecini savremenih sistema dolazi do kombinovanja ove dve cinjenice,pa tako su
rezidenti neograniceno poresko odgovorni ,dok su nerezidenti podlozni teritorijalnom
principu.
Do sukoba poreskih jurizdikcija dolazi zato sto u medjunarodnom javnom pravu nisu
postavljena medjunarodno priznata nacela kojima bi se ogranicavala suverenost drzave u
poreskoj oblasti. Izuzetak je princip ekstrateritorijalnosti na kojem se zasnivaju poreske
privilegije diplaomatskog i konzularnog osoblja. Okolnost da razlicite drzave primenjuju
razlicite odlcujuce cinjenice dovodi do medjunarodnog dvostrukog oporezivanja, a
preduslov je postojanje situacije sa inostranim elementom.
Postoje 3 razlicite situacije:
-sukob izmedju neogranicene i ogranicene poreske obaveze. Tu zemlja rezidenstva
oporezuje svedski dohodak tj.svedsku imovinu, a zemlja izvora nerezidente u odnosu na
dohodak koji proistice sa njene teritorije i imovinu koja je locirana na njenoj teritoriji.
Npr.rezident nemacke ce platiti nemacki porez na svoj celokupan dohodak a holandski
porez za prihode od dividendi ostvarene u holandiji.
-sukob izmedju dve neogranicene poreske obaveze. Ovde jedna drzava primenjuje
rezidenstvo a druga drzavljanstvo ili obe primenjuju rezidenstvo. Npr.jedna drzava
rezidenstvo pravnih lica odredjuje na osnovu mesta inkorporisanja a druga na osnovu
mesta iz kojeg se efikasno upravlja.
-sukob izmedju dve ogranicene poreske obaveze. Npr. Akcionarsko drustvo-rezident
spanije za svoju stalnu poslovnu jedinicu u belgiji je uzelo kredit od banke koja je
rezident nemacke. Kamata koju nemacka banka ostvaruje moze biti oporezovana po
principu ogranicene poreske obaveze i u belgiji-kada stalna poslovna jedinica transferise
kamatu svojoj centrali u spaniji,i u spaniji(kao zemlji izvora)-kada akcionarsko drustvo
isplacuje kamatu banci u nemackoj.

52.odlucujuce cinjenice sukoba poreskih zakona

Drzavljanstvo
Samo SAD i filipini koriste ovaj kriterijum. Ranije se navodilo da se oporezivanje
drzavljana moze pravdati zastitom prava gradjana koju drzava pruza svojim
drzavljanima. Danas kada granice vise nisu toliko bitne za cirkulaciju ljudi i kapitala,
smatra se primerenijom odlucujucom cinjenicom rezidenstvo. Zemlja drzevljanstva ne
moze da oporezuje prihode odnosno imovinu koja nije na njenoj teritoriji.
Rezidenstvo
je stalno ili privremeno fizicko prisustvo lica na odredjenoj teritoriji.(*to valjda znaci da
podrazumeva i prebivaliste i boraviste) Kod nas je prihvacen koncept tesko promenjivog
prebivalista.(lica koja se isele u inostranstvo zadrzavaju prebivaliste kod nas). Smatra se
da stranci imaju prebivaliste ako su dobili dozvolu od MUPa za stalnmo naseljenje i
imaju nameru da trajno zive na odredjenoj adresi. Sto se tice boravista,to je cinjenicni a
ne pravni koncept. Predstavlja mesto u kom lice boravi van svog prebivalista. To znaci da
ce lice biti rezident i ako ilegalno boravi u zemlji.
Kod nas rezidentom se smatra fizicko lice koje:
-na nasoj teritoriji ima prebivaliste ili centar poslovnih i zivotnih interesa
-na nasoj teritoriji neprekidno ili sa prekiidima boravi 183 dana ili vise u periodu od 12
meseci koji pocinje ili se zavrsava u odnosnoj poreskoj godini. To je uobicajeno
prebivaliste.
-je upuceno u drugu drzavu radi obavzanja poslova za naseg rezidenta ili medjunarodnu
organizaciju.
Kod nas rezidentom se smatra pravno lice koje:
je osnovano(upisano u registar) ili ima sediste stvarne uprave i kontrole(efektivno
upravlja kompaniom) na nasoj teritoriji.
Zbog razlicitih kriterijuma koji se primenjuju u razlicitim zemljama moguce je dvojno
rezidenstvo. Moze biti simultano i sukcesivno.
Simultavno -U isto vreme je rezident u obe drzave. npr .kompanija je osnovana u
svajcarskoj a ima sediste uprave u britaniji,bice rezident obe drzave jer svajcarska
primenjuje kriterijum mesta osnivanja a britanija kriterijum mesta efektivnog upravljanja.
Sukcesivno- Postoji kada dolazi do promene mesta boravka. Npr. Lice je boravilo u italiji
6 meseci( primenjuje kriterijum 6 meseci) a kod nas 183 dana ili vise(primenjujemo
kriterijum 183 dana),ono je u toj godini i nas i italijanski rezident.
Izvor
je teritorija na kojoj se nalazi nepokretnost ,stalna poslavna jedinica,ili stalan baza u kojoj
se obavlja profesionalna aktivnost,na kojoj se koriste sredstva iz kojih se i splacuju
dividende i naknade iz autorskih i srdnih prava i prava industrijske svojine i na kojoj je
rezident duznik koji isplacuje kamatu. Ovaj pristup polazi od ideje da samo zemlja izvora
treba da oporezuje dividende ,kamate i autorske naknade koje poticu sa njene
teritorije,kao i dobit od poslovanja koju ostvaruje nerezidentno preduzece. Danas samo
nekoliko latinoamerickih drzava primenjuje teritorijalni princip kao jedini. Sve ostale
zemlje kombinuju rezidenstvo i izvor.

54.metode za sprecavanje,odnosno eliminaciju dvostrukog oporezivanja

-Metoda izuzimanja
Drzava ne oporezuje odredjeni dohodak,imovinu. Tj. dohodak ili imovina koji su putem
kolizionih normi koje nemaju efekat iskljucivosti , prepusteni subjektivnom poreskom
pravu zemlje izvora se iskljucuju iz poreske osnovice u zemlji rezidenstva. Postoji :
Metoda punog izuzimanja-srece se retko. Zemlja rezidenstva uopse ne uzima u obzir
dohodak,imovinu koji su izuzeti od oporezivanja ,prilikom odredjivanja progresivne
poreske stope.tako obveznici ostvaruju poresku privilegiju jer podlezu nizim stopama.
Metod izuzimanja sa progresijom-zemlja rezidenstva izuzima dohodak ,imovinu koji su
ostvareni ,nalaze se u inostranstvu ali d bi se eliminisala privilegija takav
dohodak,imovina uzima u obzir prilikom odredjivanja poreske stope koja se se
primenjivati naostatak dohodka,imovine.
-Metoda kredita
Od poreza na svedski dohodak se odbija porez koji je placen u zemlji izvora.
U I fazi zemlja rezidenstva postupa kao da ne postoji koliziona norma. U II fazi ,dopusta
da se porez placen u zemlji izvora istakne kao poreski kredit na racun poreza utvrdjenog
na svedsku imovinu,dohodak. Postoji:
Metod punog kredita-porez placen u zemlji izvora u podpunosti se odbija od poreza koji
uvodi zemlja rezidenstva,bez obzira da li je iznos placen u inostranstvu veci od onog koji
bi u zemlji rezidenstva trebao da se plati.
Metod obicnog kredita-porez placen u zemlji izvora iztice se kao kredit samo do iznosa
koji bi u zemlji rezidenstva primenom njenih propisa mogao biti pripisan
dohodku,imovini koji su ostvareni u inostranstvu. Drugim recima ,od poreza koji je u
zemlji rezidentstva utvrdjen na svedski dohodak ,imovinu odbija se manji od sledeca dva
iznosa: iznos poreza obracunat po stopama koje vaze u zemlji rezidenstva, ili koje vaze u
zemlji izvora.
-Ostale podele metode poreskog kredita
Direktni kredit-eliminise se dvostruko pravno oporezivanje.dosadasnje izlaganje o metodi
kredita osnosi se iskljucivo na direktni kredit.
Indirektni kredit-eliminise se dvostruko ekonomsko oporezivanje. Npr. Ako rezidentni
akcionar istakne kao poreski kredit samo porez koji mu je u zemlji izvora naplacen po
odbitku na naplacene dividende, to je direktni kredit. Ali ako mu se dozvoli da kao kredit
istakne i deo poreza na dobit korporacija koji odgovara dobiti iz koje su isplacene
dividende. To je indirektni kredit.
Kredit za ustedjeni porez nije metoda za eliminaciju dvostrukog oporezivanja jer
dvostruko oporezivanje ne postoji. Predstavlja poreski investicioni podsticaj. Rezident ce
dohodak ostvaren u zemlji izvora morati da ukljuci u svoj svedski dohodak ,na koji placa
porez po stopi koja vazi u zemlji rezidenstva,dok poreski kredit nikako ne moze da bude
veci od iznosa poreza placenog u zemlji izvora. Na taj nacin dolazi do prelivanja poreskih
prihoda iz budjetra zemlje uvoznice kapitala u budjet zemlje izvoznice kapitala. Drugim
recima,potrebno je da zemlja svom rezidetu dopusti da istakne kredit ne samo u odnosu
na porez koji je stvarno placen u zemlji izvora vec i u odnosu na porez koji bi bio placen
da olaksice nije ni bilo.

57.bilateralne konvencije

Problem dvostrukog oporezivanja poceo se resavati sporazumima izmedju

zainteresovanih drzava. Naglo povecanje broja sporazuma ukazalo je potrebu tipiziranja
resenja koja ce se ugraditi u ugovore. Danas drzave mogu polaziti bilo od solucija
sadrzanih u Model-konvenciji OECD,bilo Model-konvenciji UN i drugim modelima ili
kombinovanjem razlicitih resenja. Najveci uticaj ima Model-konvencija OECD.
Njene osnovne konture
Primenjuje se na sva lica koja su rezidenti jedne ili obe drzave ugovornice,a odnosi se na
poreze na dohodak i imovinu. Posebno su znacajni clanovi u kojima se definise pojam
rezidenta i stalne poslovne jedinice.
-rezident:koncept rezidenta zemlje ugovornice je vazan u odredjivanju lica na koja se
konvencija odnosi,kada postoji dvojno rezidenstvo ili istovremeno oporezivanje i u remlji
rezidenstva i u zemlji izvora.
Za potrebe konvencije rezident je lice koje je podlzno oporezivanju na osnovu cinjenice
prebivalista,boravista,mesta uprave ili drugog slicnog kriterijuma. Ako lice podleze
oporezivanju iskljucivo na bazi teritorijalnog principa(tj.podleze oporezivanju samo za
dohodak iz izvora u toj drzavi ili za imovinu koja se u njoj nalazi) nece se smatrati
rezidentom te drzave. Status rezidenta se dokazuje kod isplatioca prihoda-
rezidenta,potvrdom o rezidentnosti overenom od nadleznog organa druge drzave ciji je
rezident.
Da bi se resilo dvojno rezidenstvo konvencija daje prioritet drzavi gde lice ima stalno
mesto stanovanja. Sekundarni kriterijum je centar zivotnih aktivnosti. ako ga nije moguce
odrediti,daje se prednost drzavi u kojoj lice ima uobicajeno mesto stanovanja. ako ga ima
u obe drzave ili ni u jednoj,smatrace se da je rezident drzave ciji je drzavljanin. Ako ima
drzavljanstvo obe drzave ili nijedne od njih,nadlezni organi drzava ugovornica resice ovo
pitanje sporazumno.
Kod lica koja nisu fizicka lica(pravnih lica i drugih organizacija) prednost se daje
mestu efektivnog upravljanja.
-stalna poslovna jedinica:jedna zemlja moze da oporezuje dobit preduzeca druge drzave
smo ako to preduzeceposluje preko stalne poslovne jedinice koja je situirana na njenoj
teritoriji i samo u meri u kojoj se dobit moze prepisati stalnoj poslovnoj jedinici. Izrazom
stalna poslovna jedinica oznacavaju:osnovni oblik,koji podrazumeva stalno mesto
poslovanja preko kojeg se poslovanje preduzeca obavlja podpuno ili delimicno,zatim
gradjevinskajedinica(ako traje duze od 12 meseci) i zastupnicka jedinica(ako neko
lice ima i obicno koristi u drugoj drzavi ovlascenje da zakljucuje ugovore u ime tog
preduzeca).
-razgranicenje poreskih jurisdikcija u pogledu pojedinih kategorija dohodka,odnosno
imovine
Dohodak i imovina mogu se razvrstati u dve grupe u zavisnosti od nacina na koji je
poreska jurizdikcija poreljena izmedju zemlje rezidenstvstva i zemlje izvora. I modalitet:
pravo oporezivanja iskljucivo je dato jednoj drzavi ugovornici. Ta koliziona norma ,sa
efektom izuzimanja ima apsolutno dejstvo i dovoljna je da bi se sprecilo dvostruko
oporezivanje.to su situacije:Dobit preduzeca jedne drzave ugovornice oporezuje se samo
u toj drzavi ,osim ako obavlja poslove u drugoj drzavi preko stalne poslovne jedinice.
Autorske naknade koje nastaju u jednoj drzavi a isplacuju se rezidentu druge drzave
oporezuju se samo u toj drugoj drzavi. Zarade,plate idruga primanja iz radnog odnosa
koja ostvari rezident oporezuju se samo u toj drzavi osim ako se rad obavlja u drugoj
drzavi. Penzije koje se isplacuju rezidentu oporezuju se samo u toj drzavi. Delovi
dohodka rezidenta,bez obzira na to gde nastaju a nisu regulisani konvencijom oporezuju
se samo u toj drzavi.II modalitet:pravo oporezivanja nije izkljucivo dato jednoj drzavi
vec pojedine kategorije dohodka,imovine moze oporezovati drzava izvora. Za neke
prihode ,imovinu pravo na oporezivanje nije limitirano npr.dohodak od nepokretnosti. Za
druge je limitirano do odredjenog iznosa npr.kamate zemlja izvora moze podvrsi porezu
po odbitku koji ne sme biti veci od 10%od bruto kamate... Drzava rezidenstva je duzna da
pruzi olaksicu da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje.
-metode za eliminaciju dvostrukog oporezivanja
Ako se oporezivanje vrsi jedino u zemlji rezidenstva,nece doci do dvostrukog
oporezivanja,ali ako se vrsi u zemlji izvora zemlja rezidenstva je duzna da pruzi
olaksicu.eliminacija dvostrukog oporezivanja se moze vrsiti primenom metode
izuzimanja sa progresijom ili primenom metode obicnog kredita.
-konvencija sadrzi posebne odredbe kojim se uredjuju:
Princip nedeskriminacije,postupak sporazumevanja poreskih organa zemalja
ugovornica,razmena obavestenja izmedju njih,pomoc u naplati poreza,zastita poreskih
privilegija diplomatskog i konzularnog osoblja,prosirivanje teritorijalnog vazenja
sporazuma na zavisne teritorije za cije su medjunarodne odnose jedna ili druga zemlja
ugovornica odgovorne.

63.Porez na prihode od kapitala i porez na ostale prihode

ZPDG je regulisao njihovo oporezivanje u dve glave:

I- Porez na prihode od kapitala obuhvata: poreski tretman kamate,dividende i drugih
oblika ucesca u dobiti privrednih drustava,kao i zakupnine od izdavanja sopstvenih
nepokretnosti.

II- Porez na ostale prihode obuhvata: poreski tretman zakupnine koja se ostvaruje
davanjem u zakup pokretnih stvari i prihoda ostvarenih izdavanjem nepokretnosti u
podzakup.

Dalje ce biti reci samo o prihodima od kapitala.

Prihodi od kapitala se smatraju investicijama, to su prihodi koji se postizu na osnovu

ulaganja kapitala u odredjena sredstva i profitonosne poduhvate,a da pri tom lice koje ih
ostvaruje aktivno ne ucestvuje u njihovom stvaranju niti u odvijanju poduhvata. Prihodi
od investicija obuhvataju: kamatu, dividendu i druge oblike ucesca u dobiti privrednih
drustava i zakupninu.

Poreski objekat: prihodima od kapitala smatraju se

1- kamate po osnovu zajma,stednih i drugih depozita i po osnovu duznickih i slicnih HoV
2-dividende
3-prinose od investicione jedinice otvorenog investiciong fonda
4-prihod od izdavanja u zakup sopstvenih nepokretnosti

Poreski obveznik- fizicko lice koje ostvaruje te prihode.

Poreska osnovica- to je novcani i nenovcani iznos ostvarenog prihoda. Vrednost

nenovcanih prihoda se utvrdjuje prema trzisnoj vrednosti prava,dobara i usluga na dan
ostvarivanja prihoda.

Nastanak poreske obaveze:

1-kod prihoda od kamata- danom zakljucenja ugovora o zajmu. Njen predmet-poreski
dug, nastaje prilikom svake isplate,odnosno prilikom godisnjeg obracuna kamate.
2-kod prihoda od dividendi- upisom clana privrednog drustva u registar akcionara. Njen
predmet-poreski dug, nastaje prilikom svake isplate dividende tj ucesca u dobiti.
3-kod prihoda od izdavanja u zakup sopstvene nepokretnosti- danom predaje stvari u
zakup po osnovu zakljucenog ugovora o zakupu nepokretnosti. Njen predmet-poreski dug
nastaje prilikom svake isplate prihoda.

Poreske stope:
Stopa na porez na pruhode od kapitala iznosi 15%,osim kod zakupnine- 20%. Efektivna
stopa poreza na prihod od izdavanja u zakup sopstvenih nepokr. iznosi 15%.

Poreske olaksice:
Postoje dva oslobodjenja i to samo u odnosu na kamate:
1- na dinarska sredstva po osnovu stednih i drugih depozita
2- po osnovu duznickih HoV ciji je izdavalac RS,autonomna pokrajina,jedinica lokalne
samouprave ili NBS (npr drzavne obveznice stare stednje, zapisi Trezora i sl)

69. Klasicni sistem poreza na dobit korporacija (btw meni je Popovic postavio u ovkiru
tog pitanja samo Sistemi poreske integracije,pa cu se na to osvrnuti)

U zavisnosti od toga da li nepovoljnim efektima ekonomskog dvostrukog oporezovanja

treba pridati znacaj i preduzeti mere da se one eliminisu ili ublaze, razvila su se dva
pristupa:

I- Klasicni pristup- korporacija je entitet odvojen od akcionara, u kome se krije zaseban

poreski kapacitet koji treba oporezovati posebnim porezom,uopste ne vodeci rauna o
postojanju poreza na dohodak fizickih lica koji ce pogoditi prihode od dividendi u
rukama akcionara

II- Integracionisticki pristup:

1) Puna integraija poreza na dobit korporacija sa porezom na dobit fizickih lica- porez na
dobit korporacija treba da placaju fizicka lica,akcionari, tako da bi celokupna dobit
akcionarskog drustva (kako raspodeljena tako i akumulisana) trebalo da bude pripisana
akcionarima i oporezovana na isti nacin kao i njihovi prihodi.Porez na dobit korporacije
predstavljao bi samo akontacioni porez po odbitku,naplacen od strane korporacije,koji bi
akcionari kasnije mogli da istaknu kao poreski kredit na racun svoje obaveze po osnovu
poreza na dohodak fizickih lica. Ovaj pristup bi doveo do nelikvidnosti akcionara jer bi
oni morali da plate porez i na ime prihoda koji im uopste nisu isplaceni u momentu
nastanka poreske obaveze (tj akumilisani deo dobiti).
2) tzv. delimicna integracija - svodi se na mere ublazavanja ili eliminacije ekonomskog
dvostrukog oporezivanja raspodeljene dobiti (dividendi),a ne dotice se akumulisanog dela
profita.
Sistemi poreske integracije

Poreska integracija predstavlja postupak kojim se pruza olaksica za raspodeljenu dobit,

kako bi se eliminisalo ili smanjilo ekonomsko dvostruko oporezivanje. Danas se poreska
integracija sprovodi samo na nivou akcionara.

I- Eliminacije ek.dvostrukog oporezivanja postizu se :

1)Punom imputacijom
2)Izuzimanjem dividendi od poreza na dohodak fizickih lica

II- Ublazavanj ek.dvostrukog oporezivanja se postize:

1)delimicnom imputacijom
2)delimicnom olaksicom za akcionare , koja se pruza putem:
a)konacnog poreza po odbitku na dividende (Srbija)
b)odbitka dela dividendi od osnovice poreza na dohodak

IMPUTACIJA- ovaj metod sprovodi se u tri stadijuma:

1)na nivou korporacije porez se naplacuje na celokupnu dobit korporacije
2)na nivou akcionara-fizickog lica,primljene dividende ukljucuju se u oporezivi dohodak
akcionara, s tim sto je on duzan da ih u poreskoj prijavi prethodno uveca za odredjeni deo
poreza na dobit koji je platila korporacija. Zatim se akcionaru utvrdjuje porez na dohodak
koji treba da plati.
3)akcionar ima pravo na poreski kredit po osnovu onog dela poreza na dobit korporacije
koji je prethodno imputirao na svoje dividende.

Kroz punu imputaciju ek.dvostruko oporezivanje se potpuno eliminise,dok u uslovima

delimicne imputacije ek. dvostruko oporezivanje dividendi je smanjeno u poredjenju sa
klasicnim sistemom,ali i dalje postoji.

IZUZIMANJE DIVIDENDI IZ OSNOVICE POREZA NA DOHODAK FIZICKIH

LICA

Ovde fizicka lica nemaju obavezu da ukljuce primljene dividende u osnovicu poreza na
dohodak,niti je drustvo duzno da obracunava porez po odbitku na isplacene dividende.
Sav poreski teret na dividende svodi se na porez na dobit koji je korporacija platila pre
nego sto je izvrsena raspodela. Ek.dvost.oporez. je eliminisano.

DELIMICNA OLAKSICA ZA AKCIONARE

Najrasprostranjeniji nacini ovog metoda su

1)odbitak dela dividende od osnovice poreza na dohodak fizickih lica- u osnovicu poreza
na dohodak se ne ukljucuje odredjeni procenat dividende (u Francuskoj 50%,u Italiji
60%) i
2) snizena stopa poreza po odbitku na dividende,kao konacnog poreza za tu vrstu prihoda
fizickog lica (u Srbiji)- posto je placen porez na dobit od strane korporacije,dividende se
podvrgavaju samo porezu po odbitku i to po stopi koja je niza od odgovarajuce stope
globalnog poreza na dohodak fizickih lica. Dividende se ne ukljucuju u osnovicu
globalnog poreza na dohodak.

U oba slucaja ek.dvost.oporez. je ublazeno.

DELIMICNO FAVORIZOVANJE AKUMULISANE DOBITI

Porez na dobit korporacije placa se samo na raspodeljeni deo dobiti,a ne i na

akumulisani,dok su dividende izuzete od poreza na dohodak fizickih lica. Ovim resenjem
koje je zastupljeno u Estoniji se favorizuje akumulisana dobit na racun raspodeljene.

83. Porez na nasledje i poklon

Porez na prenos imovine bez naknade- ortis causa i inter vivos.

Porez na nasledje- sinteticki i licni. Porez na poklon- anliticki i subjektivni.
Porez kod prenosa imovine za slucaj smrti se moze postaviti:
1)oporezivanje nasledja- osnovica i p.stopa odredjeni su iznosom koji je naslednik
primio(RS)
2) oprezivanje ostavine-osnovica i stopa su odredjeni iznosom koji je ostavilac ostavio
iza sebe.

*poreski objekat: nasledjena ili na poklon primljena

1) stvarna prava na nepokretnostima. svojina, p.stanovanja, p. zakupa stana na duze od 1
god ili na neodredjeno,pravo koriscenja gradjevinskog zemljista u drzavnoj svojini.
2) pokretne stvari, gotov novac, stedne uloge i depozite, novcana potrazivanja, pravo
intelektualne svojine, pravo svojine na polovnom brodu, motornom vozilu ili avionu
(OSIM UDELA U PRAVNOM LICU I HOV)
3)poklon jei prenos bez naknade imovine oravnog lica.
- Poklonom se ne smatra prenos prava na pok. i nep. stvarima, na koji se placa PDV.

*poreski obveznik: fizicko i pravno lice koje nasledi ili primi bez naknade poreski objekt.
Poklonodavac jemci za supsidijarno placanje ovog poreza. Ako se ugovorom obavezao da
ga plati, onda je on solidarni jemac.
Kada se nasledjuje ili prima na poklon 1)nepokretnost koja se nalazi na teritoriji RS,
obveznik je i rezident i nerezident.
2)pokretna stvar- nerezident je obveznik jedino ako se nalazi na teritoriji RS, a rezident u
svakom slucaju.

*poreska osnovica : 1) trzisna vrednost nasledjene imovine umanjena za iznos tereta koje
je obveznik duzan da isplati na dan nastanka obaveze
2) trzisna vrednost poklonjene imovine koju utvrdjuje PU.
-obaveza agregisanja uzastopnih nasledja i poklona - u slucaju novog poklanjanja ili
nasledjivanja izmedju istog ostavioca i naslednika ili poklonodavca i poklonoprimca-
osnovica je zbir trzisnih vrednosti prethodnih i tekucih poklona i nasledja umanjena za
iznos placenog poreza.
*nastanak poreske obaveze: danom pravosnaznosti resenja o nasledjivanju tj danom
zakljucenja ugovora o poklonu (ako nije pisana forma-dan prijema poklona)

*poreske stope : PROGRESIVNE

1) drugi nasledni red: 2% do 300.000 i 6000+2,5%preko 300.000
2) treci nasledni red ili nisu u srodstvu : 2,5%

*poreske olaksice: 1)naslednik/poklonoprimac 1.n.r, bracni drug ALI NE I RODITELJ

OSTAVIOCA
2) 2.n.r zemljoradnik, prima imovinu koja mu sluzi za obavljanje poljoprivredne
delatnosti+ sa ostaviocem/pok. ziveo 1 godinu pre smrti
3) 2n.r+stan+ 1god
4)poklonoprimac na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku koju bi
nasledio da se poklonodavac odrekao nasledja
5)fond ili fondacija imoine koja sluzi za namene zbog kojih su osnovani
6)specijlna putnicki automobili za obuku vozaca/sa uredjajima za bolesnike/za taxi/ rent a
car
7) primalac ili davalac su RS, AP, JLS
8) kada je medjunarodnim ugovorom utvrdjeno da se za donaciju nece placati porez

*utvrdjivanje i naplata: Porez se utvrdjuje RESENJEM PU, a dospeva u roku od 15 dana

od dostavljanja poreskog resenja. Obveznik je duzan da p.prijavu podnese u roku od 10
dana od nastanka obaveze.

84. Porez na prenos apsolutnih prava

Pogadja finansijske i kapitalne transakcije. Od PDV-a se razlikuje po cilju:

A) PDV- cilj- zadovoljenje ljudskih potreba, pogadja potrosnju(kupceva imovina se
smanjuje jer nabavljena dobra trosi u sferi licne potrosnje) B)Porez na prenos apsolutnih
prava tzv. saobracajni porezi - cilj-prenos ekonomskih dobara(vrednost imovine se ne
menja). Treba da pogodi samo one transfere imovine sa "jakom poreskom snagom" tj.
prodaju nepokretnosti,prenos akcija, udela u D.O.O i p. intelektualne svojine.

*karakteristike: 1)objektivan i analiticki porez

2) posredan porez
3) jednokratan
4)javlja se u kombinaciji sa taksom
5) prihodi od poreza ustupaju se 100% jls na cijoj su teritoriji ostvareni
6)u zakonu taksativno nabrojan

*poreski objekat: prenos uz naknadu 1) stvarnih prava na nepokretnosti(svojina,

stanovanje, zakup duze od 1 god ili na neodredjeno)
2) prava intelektualne svojine
3)svojine na upotrebljivanom motornom vozilu/plovno obj/avion
4)prava koriscenja gradjevinskog zemljista
5)davanja gradjevinskog zemljista u drzavnoj svojini u zakup na period duzi od 1 god
(osim javnog g.z)
+1)sticanje apsolutnih prava aktom drzavnog organa
2)sticanje svojine odrzajem
3)prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slucaju redovne prodaje,
likvidacije ili stecaja
4)sticanjem apsolutnih prava na nepokretmostima i polovnim vozilima/prava
intelektualne svojine iz viska steajne mase i likvidacionog ostatka
5) ili u slucaju statusne promene pravog lica, kada su akcionari/clanovi pravnog
prethodnika uz naknadu u obliku akcija ili udela dobili i novcanu naknadu koja prelazi
10%nominalne vrednosti akcija/udela

*poreski obavezniku nacelu- Prodavac. Kupac-supsidijarni jemac. Solidarni jemac- ako

se ugovorom obavezalo da plati porez.
Izuzeci: 1)lice kome se gradsko gradjevinsko zemljiste daje na koriscenje ili u zakup
2) davalac izdrzavanja kod ugovora o dozivotnom izdrzavanju
3) sticanja apsolutnih prava po osnovu akta nadleznog organa- lice na koje je preneto
pravo
4)slucajevi sa pravnim licem_ lice na koje se prenosi pravo
5) ako se akpsolutno pravo prenesi ugovorom o razmeni-obaveznik je svaki ucesnik u
razmeni za pravo koje prenosi.
Za nepokretnosti_ teritorijalni princip.
Prenos intelektualne svojine- nerezident samo ako je prenos ostvaren na teritoriji RS.
Rezident u svakom slucaju.

*poreska osnovica: ugovorena cena u trenutku nastanka poreske osnovice. Ako je niza od
trzisne, nadlezni organ moze utvrditi poresku osnovicu na osnovu trzisne vrednosti u roku
od 60 dana od prijema poreske prijave.

* nastanak obaveze: u nacelu- danom zakljucenja ugovaora o prenosu apsolutnh prava

1)nepokretnost overa potpisa stranaka u sudu/buduca stvar- stupanjem u posed
nepokretnosti
!oporezuje se i ako nije zakljucen punovazan ugovor, a sticalac prava je stupio u posed
nepokretnosti.
2)prenos prava po osnovu ugovora o dozivotnom izdrzavanju-smrt primaoca izdrzavanja
3)odluka nadleznog org-dan pravosnaznosti
4)dan pravosnaznosti resenja o deobi stecajne mase ili danom sastavljanja izvestaja
likvidacionog upravnika.

!!ako ovi akti nisu blagovremeno prijavljeni-dan saznanja poreskog organa za prenos

*poreska stopa: PROPORCIONALNA 2,5%

*poreske olaksice:
1) pravo prenosi radi izmirnja obaveza po osnovu javnih prihoda
2)pravo svojine na nepokretnostima dilomatski i konzularnih pretstavnistva+reciprocitet
3)kod ulaganja aps.prava u kapital REZIDENTNOG AD ili DOO
4)kad je obaveznik RS, AP, JLS
5) odredjeno medjunarodnim ugovorom
6)na osnovu ugovora od dozivotnom izdrzavanju pravo svojine na nepokretnosti prenosi
na lice koje bi u svakom slucaju po zakonu to nasledilo
!!! ni na renos svojine na stanu f.l koje kupuje prvi stan , povrsine do 40m , tako da svaki
clan domacinstva dobije do 15m, ako:
1) kupac drzavljanin sa prebivalistem u RS
2) do 1.7.2006 nije imao stan u svojini ili susvojini.
Ako je stan veci- srazmerno se placa porez.

*utvrdjivanje poreza: U roku od 10 dana od nastanka obaveze , oveznik je duzan da

podnese poresku prijavu. PU donosi resenje, koje dospeva u roku od 15 dana od
dostavljanja