ПОЛИТИКА ЈАВНИХ ПРИХОДА

У савременим привредним системима јавни приходи имају значајну фискалну,економску и

социјалну улогу, и јављају се у веома различитим облицима као што су: порези, доприноси, таксе,
накнаде, казне,концесија, јавни зајмови и слично.Сврха јавних прихода јесте да обезбеде средства
за задовољење јавних потреба.Структура јавних прихода с обзиром на учешће на појединих
категорија прихода у укупним јавним приходима, знатно се разликује од земље до земље.
1.1 Порези
Најзначајнија ставка јавних прихода у савременим државама су порези.Он представља инструмент
јавних прихода којим држава,од субјекта по својом пореском влажћу принудо узима новчана
средства,без непосредне противуслуге, у сврху покривања својих финансијских потреба
постизања других, првенствено економских и социјалних циљева.
Опште карактеристике пореза су да у његовој основи лежи понуда, то је такав приход код којег
није унапред одређена сврха за коју ће се употребити и наплаћује се искључиво у новцу.
1.2 Порески систем и политика
Порески систем једне земље чини укупност свих облика пореза односно јавних прихода.Они се
јављају у разним облицима.Порези , доприноси, таксе, накнаде и сл.
Порески систем представља један од основних елемената макроекономског система и као такав
треба да обезбеди прикуљање довољног износа јавних прихода за покриће јавних расхода али и
бројних посебно макроекономских циљева.
Пореска конкурентност представља, један од елемената укупног привредног амбијента који утиче
на прилив инвестиција и привредни раст.Креатори пореског система и политике истичу
конкурентност пореског система Србије у привлачењу страног капитала постојањем нискких
пореских стопа појединих пореза.
Пореска политика је део економске и социјалне политике.Субјект пореске политике је
држава,односно њени органи.Субјект пореске политике располаже правом увођења пореза и
других јавних прихода и одређивање њихових параметара.Широк спектар инструмената пореске
политике доприноси да се њиховом применом реализује три битна циља:
1) Стабилизациона,
2) Алокативна,
3) Редистрибутивна,
Стабилизациони циљ пореске политике огледа се у његовом дејству на постизање и очување
пуне запослености,стабилност цена и уравнотеженост платног биланса. Да би ова пореска
политика остварила своју пуну функцију, предходно треба да се утврди карактер инфлације и да се
у складу са тим планира одређене мере, као што је одређивање пореске стопе, одређени порески
подстицаји и сл.
Алокативна функција пореске политике огледа се у алокацији и коришћењу производних
фактора. Стимулисање инвестиционих активности држава може подстаћи смањењем пореских
стопа на добит предузећа одређених грана, остварујући тако његов већи део за улагање у
проширену репродукцију.
Редистрибутивна функција врши прерасподелу националног дохотка између различитих
друштвених слојева.

1.3 Принципи и начела пореске политике

Основна начела и принципи пореске политике можемо поделити на основу следећих критеријума:
Финансијско политичка пореска начела.Према овим начелима порези треба да буду издашни у тој
мери да покрију све државне расходе. У групу ових начела спадају:
1. Принцип издашности
2. Принцип еластичности
Финансијска еластичност подразумева својство пореза да се прилагођава променама у јавним
расходима. Уколико приходи пореског обвезника расту и прате раст јавних расхода реч је о
економској еластичности.
Економска пореска начела.Према овим начелима метод опорезивања у једној држави треба да буде
стабилан.Ово значи да порези не би требало да буду сувише високи.Ову групу начела чине:

 Принцип ефикасности,
 Принцип умерености,
 Принцип избора пореског извора,
 Принцип флексибилности,
 Принцип стабилности пореског система и
 Принцип идентитета пореског дестинара
Социјално политичка начела.При утврђивању пореске политике води се рачуна да порези буду
праведни.Социјално политичка начела се појављују у два облика:

 Принцип општости и
 Принцип равномерности.
Општост пореза подразумева да сва лица морају да учествују његовом плаћању,јер се
претпоставља да сва лица користе заједничке услуге државе.
Равномерност у опорезивању представља материјалну претпоставку опорезивања,односно према
економској снази обавезника.

Финансијско административна пореска начела.Ова начела обухватајu:

1. Принцип законитости пореза
2. Принцип минимализације административних трошкова
3. Принцип минимализације трошкова пореза
 Принцип законитости пореза ја начело по којем се опорезивање може вршити само по основу
закона.Увођење нових пореза и мењање постојећих може се вршити искључиво законом.
Принцип минимализације административних трошкова и принцип минимализације трошкова
пореза.Административни трошкови су они које има пореска управа, а трошкови испуњења
пореских обавеза јесу трошкови које имају порески обвезници.
1.4 Класификација пореза
У Теорији постоје две структуре пореског система:порески монизам и порески плуаризам.Порески
плауризам се састоји из више пореских облика:

 Непосредни и посредни,
 Субјективни и објективни ,
 Аналитички и синтетички,
 Ад валорем и специфични,
 Редовни и ванредни,
 Порези у новцу и натури,

Непосредни и посредни деле се на сходно како се манифестује пореска снага.Уколико се пореска

снага манифестује поседовањем имовине или дохотка реч је о непосредном порезу,а ако се
пореска снага манифестује у виду потрошње ради се о посредним порезима.
Субјективни и објективни порези.Објективни су они порези који се утврђују према објективним
елементима и њиме се опорезује сваки извор прихода одвојено,без повезивање са другим.
Субјекективни порези се везани за одређену личност која остварује доходак,у ове порезе спадају
порез на доходак грађана и порез на укупну нето имовину.
Аналитички и синтетички порези.Аналитички порези су они који погађају само један објекат
обвезникове имовине.Синтетички порези су они који обухватају укупну обвезникову
имовину,доходак или промет свих производа или услуга.
Ад валорем и специфични порези.Ад валорем су порези код којих се пореска основица исказује у
новчаним јединицама и највише се употребљава код царине и такса.Специфични порези су они
код којих се пореска основица исказује у неким мерним јединицама.
Редовни и ванредни порези.Редовни порези представљају пореске облике који се редовно наплаћује
за један период времена и њиме се финансирају редовни и ванредни јавни расходи. Ванредни се
наплаћују у ванредним ситуацијама.
Порези у новцу и натури.Порези у новцу су потпуно потисли порезе у натури,али у изузетним
ситуацијама се појављују и порези у натури.
1.4 Врсте пореза
Као што је наведено бројне су класификације пореза,а самим тим и појединачне врсте пореза у
свакој држави.Овде ћемо поменути само најзначанјине врсте пореза.

Пор
Порез на добит предузећа
Порез на добит предузећа се у јавности често сматра показатељем степена рестриктивности или
атрактивности одређеног пореског система,јер је реч о порезу који директно утиче на расположиву
добит предузећа,односно реч је о порезу чији је ефекат лако мерљив и упоредив. Порез на добит
предузећа је порески облик којима се опорезује коначан финансијски резултат.
Порез на доходак грађана
Доходак грађана је оптерећен порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање.Порез на
доходак физичких лица представља облик директног пореза који,иако у неразвијеним државама
има скромнији значај од индиректних пореза,представља један од основних критеријума
просуђивања о пореском терету и пословној клими у одређеној држави.
Пореском основицом се већина савремених пореских система сматра доходак појединца као збир
нето прихода који подлежу опорезивању.Бројне су врсте прихода које појединац остварује,а које
не улазе у доходак на према томе не подлежу опорезивању.За сваку врсту прихода физичког лица
које подлеже опорезивању постоји посебна стопа као и неопорезиви износ дохотка.Стопе пореза
на поједине приходе грађана,изузев годишњег пореза на доходак који је обично фиксан,могу бити
пропорционалне и диференциране.
Доприноси
Доприноси су важан финансијски инструмент којим се прикупљају средства за финансирање
јавних расхода.Њихова обележја су:

 Намена трошење доприноса је унапред ограничена,

 Доприноси нису приход буџета,
 Обавеза плаћања доприноса односи се на кориснике који су повезани,
 По правилу обавеза плаћања доприноса није утврђена прописима државних органа,
Доприноси су врло бројни,али као најзначајнији издвајају се допрноси за социјално осигурање и
они су у нашој земљи обавезни.Постоје три врсте доприноса за социјално осигурање:

 Доприноси за пензијско и инвалидско

 Доприноси за здравествнено
 Доприноси за случај незапослености

Осигураници могу бити:

 Запослени
 Предузетници

У већини држава зарада чини најзначајнији део укупног дохотка физичког лица.Уколико
извршимо анализу укупног оптерећења дохотка физичких лица,методолошки најисправније би
било то учинити на примеру терећења просечне зараде порезом на доходак и доприносима за
обавезно социјално осигурање.
Порез на додату вредност
Порез на додату вредност представља индиректни порез,који у крајњој инстанци не ствара
порески терет привредним субјектима ,јер се преваљује на крајње потрошаче.ПДВ је савремени
облик опорезивања.То је вишефазни порез који се обрачунава у свакој фази промета производа
или услуга.Овим порезом опорезује се само она вредност која је у одређеној фази додата од стране
обвезника,а не целокупна вредност производа или услуга.Утврђивање додатне вредности може се
одредити помоћу две методе:
Директом методом:

 Метод сабирања
 Метод одузимања
Индиректном методом којом се одмах утврђује пореска обавеза.Ово значи да је обвезник дужан
да обрачуна порез на испоручену робу.
Полазећи од набавке сталних средстава постоји:

 Потрошни тип
 Доходни тип ПДВ
 Бруто тип
Као главни недостаци овог пореског система су

 Овај порез не прави разлику међу купцима, између богатих и сиромашних,

 Административни трошкови и трошкови плаћања далеко су већи него код пореза на
промет производа
 Увођење пореза може деловати инфлаторно
Акцизе
Акцизе представљају специфични порез на потрошњу ограниченог броја производа (нафтни
деривати, дуванске прерађевине,алкохолна и безалкохолна пића).Обвезник акциза је лице које се
бави прометом акцизних произбода.Систему акција није иманетно постојање пореских
изузетака,јер је реч о фискално веома издашном и стриктно дефинисаном пореском облику.
Евација пореза
Евација пореза представља различите начине за избегавање плаћања пореза.Природна је тежња
пореских обвезника да плате обавезе пореза и доприноса у мањем износу користећи недореченост
или недовољну прецизност прописа.