Poreski principi

(načela)

1
Prezentacija je preuzeta sa sajta Ekonomskog
fakulteta u Beogradu, po udzbeniku
Javne finansije autora Raicevic Bozidar

2
 Funkcija poreskih principa

 Treba da obezbede da poreski sistem bude u

funkciji ostvarenje ekonomskih i društvenih ciljeva

 Poreski principi predstavljaju orijentire koje treba

da zadovoljava poreski sistem u celini, a ne svaki
pojedinačni porez

 Neki principi su me]usobno konkurentni tako da je

neophodno tražiti trade off između njih (npr.
ekonomska efikasnost i pravdenost)

3
 Klasifikacija poreskih principa

 Finansijski principi
• izdašnost poreza
• elastičnost poreza

 Ekonomski principi
• efikasnost oporezivanja
• umerenost poreskog opterećenja
• izbor poreskog izvora
• fleksibilnost
• stabilnost poreskog sistema i
• identitet poreskog destinara i nosioca poreskog tereta

4
 Klasifikacija poreskih principa

 Socijalno-politički principi
• opštost oporezivanja i
• ravnomernost oprezivanja

 Pravno-administarativni principi
• zakonitost poreza
• minimizacija administrativnih troškova
• minimizacija troškova plaćanja poreza

5
 Finansijski poreski principi

 Izdašnost poreza
 Poreski sistem kao celina treba da obezbedi dovoljno
sredstava za finansiranje konsolidovanih javnih rashoda
 Klasična finansijska teorija:
 Poreski sistem kao celina treba da obezbedi finansiranje svih
redovnih javnih rashoda i da generiše određeni višak (rezervu) za
pokriće vanrednih raahoda
 Potrebno je obezbediti izvore za pokriće vanrednih rashoda

 Pojedinačni porezi ne moraju da zadovoljavaju ovaj

princip
 minimum izdašnosti - prihodi od svakog poreza treba da budu
veći od troškova prikupljanja tog poreza

6
 Finansijski poreski principi

 Elastičnost poreza: porezi treba da se što brže i

potpunije prilagođavaju visini javnih rashoda
 Princip
je opravdan samo ako su rashodi uskladu sa
ekonomskim mogućnostima zemlje
 Elastičnost poreza može biti
 legalna (pravna) i
• Ostvaruje se promenama poreskih stopa
 ekonomska:
 Kretanje poreskih prihoda automatski da prati kretanje BDP
• Postiže se adekvatnim izborom poreskih osnovica i poreskih stopa

7
 Ekonomski poreski principi
 Efikasnost:
• poreski sistem ne treba da ometa efikasnu alokaciju resursa

• porezi smanjuju raspoloživi dohodak građana i privrede što

izaziva:
 Efekat dohotka – pokazuje kako uvođenje ili povećanje
poreza utiče na dohodak obveznika. Da li obveznici
povećanim radnim naporima nastoje da nadoknade gubitak
dohotka izazvan porezima, ostaju neutralni ili smanjuju
aktivnost?

 Efekat supstitucije - nastaje kada sve aktivnosti i proizvodi

nisu jednako oporezovani. Tada se smanjuje ponuda
aktivnosti i tražnja za proizvodima koji su više oprezovani, a
raste ponude aktivnosti i tražnja za proizvodima koji su
manje oporezovani

8
 Ekonomski poreski principi
 U zavisnosti od toga kako utiču na alokaciju resursa
svi porezi se dele na:
• Nedistorzivne, koji su alokativno neutralni, jer sve aktivnosti i
proizvode jednako opterećuju i kod njih se ispoljava samo
efekat dohotka
• Distorzivne, koji su alokativno pristrasni, jer različite
aktivnosti i proizvode različito opterećuju i kod njih se
ispoljavaju efekti dohotka i efekat supstitucije

 U dobrom poreskom sistemu preovlađuju porezi kod

kojih je diostorzivni efekat manji

9
 Ekonomski poreski principi

 Umerenost poreskog opterećenja: poresko opterećenje treba

da bude umereno, tj. ne sme da pređe granicu nakon koje
destimulativno utiče na radne i preduzetničke aktivnosti

 Preterano visoko poresko opterećenje:

 smanjuje radne napore i investicije
 podstiče inflaciju troškova
 smanjuje mađunarodnu konkurentnost privrede
 podstiče utaju poreza
 Rezultat: smanjivanje stope rasta privredne aktivnosti i
smanjivanje zaposlenosti
=> smanjivanje realnog ( u odnosu na cene) i relativnog (u odnosu na
BDP) nivoa poreskih prihoda

10
 Ekonomski poreski principi
 Povećanje
poreskih stopa
nakon odredjene
granice smanjuje
realnu vrednost
poreskih prihoda
(Lafer-ova kriva)

11
 Ekonomski poreski principi

 Izbor poreske osnovice: poreski izvor može da bude

ekonomska kategorija koja se stalno obnavlja - što je slučaj
sa dohotkom ili prihodom, ali ne i sa imovinom

 Stoga porezi ne treba da smanjuju postojeću imovinu

obveznika, već treba da se plaćaju iz dohotka
• Da bi se ispunio ovaj uslov poresko opterećanje ne sme da bude
preterano visoko
• Povremeno se odstupa od ovog principa i porezi naplaćuju iz
imovine:
 U vanredenim situacijama (rat, prirodne katastrofe i sl.)
 U slučaju realnih poreza na imovinu (porez na nasleđe, porez na poklon)
 Prilikom prinudne naplate poreza

12
 Ekonomski poreski principi
 Fleksibilnost poreskog sistema:
- poreski sistem bi trebalo da lako ili automatski
odreaguje na izmenjene ekonomske okolnosti

 Sa stanovišta fleksibilnosti porezi se dele na:

• Fleksibilne poreze – poreski prihodi od ovih poreza
se automatski usklađuju sa sa cikličnim oscilacijama
BDP (kao kod ekonomske elastičnosti)
 Fleksibilni porezi u fazi privredne ekspanzije rastu, a u fazi
recesije usporavaju ili opadaju bez intervencije ekonomske
politike

 Ovu osobinu zadovoljavaju porezi na dohodak i porezi na

potrošnju, naročito porezi koji se obračunavaju kao procentat
od poreske osnovice
13
 Ekonomski poreski principi

• Nefleksibilne poreze - poreski prihodi od ovih poreza se

usklađuju automatski sa cikličnim promenama BDP
 Nefleksibilni porezi menjuju se kroz dikrecione mere kao što su
promene poreskih stopa
 Nedostaci diskrecionih mera: kašnjenje u uočavanju potrebe za
korekcijom poreskih stopa, kašnjenje u realizaciji korekcije
poreskih stopa, kašnjenje u delovanju korigovanih stopa na
obveznike i budžet
 Ovoj grupi pripadaju porezi na imovinu
 U savremenim privredama preovlađuju fleksibilni
porezi

14
 Ekonomski poreski principi

 Stabilnost poreskog sistema:

• Poreske propise traba menjati što ređe
• Česte promene poreskih propisa uvode nestabilnost u uslove
poslovanje, otežavaju planiranje

 Identitet poreskog destinara i nosioca poreskog tereta:

• Efekti poreza zavise od toga ko snosi poreski teret (destinar)
• U nekim slučajevima, usled prirode poreza, zakonodavac želi da
poreski teret snosi drugo lice, a ne obveznik
• Zakonodavac treba da ima u vidu i mogućnost nenameravanog
prevaljivanja poreskog tereta

15
 Socijalno-politički poreski principi
 Porezi treba da budu pravični, a to se postiže
opštošću i ravnomernošću oporezivanja

 Opštost oprezivanja - podrazumeva da sva lica

rezidenti određene države treba da plaćaju
porez na (svetski) dohodak i imovinu
• Ipak postoje izuzeci:
 Diplomatska i konzularna predstavništva
 Novosnovana preduzeća
 Oslobađanje javnih ustanova
 Oslobađanja od poreza kamate na javni zajam
 Oslobađanje egzistencijalnog minimuma

16
 Socijalno-politički poreski principi

 Ravnomernost oporezivanja
- podrazumeva da plaćeni porezi treba da budu
srazmerni sa ekonomskom snagom obveznika

 Ravnomernost se ostvaruje:
• horizontalnom pravičnošću – sva lica sa istom ekonomskom
snagom (dohotkom, imovinom, potrošnjom) treba da plate isti porez
• vertikalnom pravičnošću – lica sa većom ekonomskom snagom
treba da plate veći porez. Dilema: da li se pravednost postiže
proporcionalnim ili progresivnim stopama?

17
 Pravno- administrativni principi
 Zakonitost poreza -
znači da se oporezivanje može vršiti samo na osnovu zakona

 Princip zakonitosti se može posmatrati sa političkog i pravnog

stanovišta:
• Sa političkog stanovišta zakonitost implicira poštovanje demokratskih
procedura i postojanje pravne sigurnosti
• Sa pravnog stanovišta princip zakonitosti se realizuje kroz ispunjavanje
određenih zahteva kao što su:
 samo zakon može da bude izvor poreskog prava,
 nedopustivnost retroaktivnosti (izuzeci: porez za ratne profitere u Evropi
posle II svstekog rata, ekstraprofit u Srbiji i dr.)
 poreski zakoni moraju da budu jasni i precizni i dr.

18
 Pravno- administrativni principi
 Minimizacija administrativnih troškova
- znači da troškovi utvrdjivanja, naplate i
kontrole poreta treba da budu što niži (ekonomičnost
poreza)

 Ekonomičnost se postiže
• Unapređenjem rada poreske administarcije (dobrom organizacijom,
obučenošću zaposlenih, opremljenošćui IT, stimulacijama
zaposlenih)
• Jednostavnošću i stabilnošću poreskih propisa
• Efikasnim radom drugih državnih organa (policija, tužilaštvo, sudstvo)

 Ako su administrativni troškovi veći od prihoda neophodno je

povećati poresku stopu ili ukinuti takav porez

19
 Pravno- administrativni principi
 Minimizacija troškova plaćanja poreza –
poreski dužnik treba da izmiri poreske obaveze uz što manje:
• direktnih troškova (obrasci, uplatnice, plaćanje advokata i računovođa
i sl.)
• indirektnih troškova (vreme provedeno na popunjavanju i podnošenju
prijava i dr.)
 Minimizacija troškova plaćanja poreza se ostvaruje
• pojednostavljenjem poreskih propisa i procedura
• elektronskim prijavljivanjem i plaćanjem poreza i dr.

 Prema istraživanju Svetske banke troškovi plaćanja poreza u

Srbiji su niski u odnosu na okruženje

20
 Ciljevi oporezivanja

 Ciljevi oporezivanja u modernim državama su:

• fiskalni i
• nefisikalni

 Fiskalni cilj je da se porezima obezbede dovoljna sredstva za

finansiranje javnih rashoda

 Do 40-tih godina XX veka to je bio jedini cilj oporezivanja

 Međutim i do tada je poreska politika uticala na ekonomske i

društvene tokove

21
 Ciljevi oporezivanja
 Nefiskalni ciljevi javljaju se sa razvojem ekonomske
teorije i jačanjem stavova da je kroz poresku politiku
moguće uticati na ostvarenje različitih ekonomskih i
društvenih ciljeva

 Nefiskalni ciljevi postaju značajniji o d40-tih godina

XX veka

 Nefiskalni ciljevi mogu biti:

• ekonomski
• neekonomski

22
 Ciljevi oporezivanja
 Ekonomski ciljevi oporezivanja
• Mikroekonomski (stimulisanje konkretnih subjekata i aktivnosti)
• Makroeekonomski (stabilnost cena, rast privredne aktivnosti i
zaposlenosti, uravnoteženje platnog bilansa, međunarodna
konkurentnost)

 Neekonomski ciljevi oporezivanja: socijalni (zaštita sirmašnih,

rešavanje stambenog pitanja), zdravstveni, demografski
(podsticanje sklapanja brakova i rađanja dece i dr.) i dr.

 Neekonomski ciljevi ostvaruju se diferenciranim

oporezivanjem proizvoda i usluga, različitim odbicima,
poreskim kreditima, poreskim oslobađanjima

23
Problemi i teškoće u ostvarivanju nefiskalnih
ciljeva oporezivanja
 Namera da se kroz poresku politiku ostvari mnoštvo nefiskalnih
ciljeva dovodi do:
• povećanje alokativne pristrasnosti poreskog sistema
• povećanje njegove složenosti
• stvara se prostor za lobiranje i korupciju
• raste utaja poreza (oslobadjanje nekih aktivnosti i proizvoda, zahteva
preterano opterećanje drugih)
• u nekim situacijama raste degresivnost poreza

 Poreski sistem kroz koji se nastoji ostvariti mnoštvo ekonomskih i

neekonomskih ciljeva udaljava se od poreskih principa
• Stoga jača stav da različite nefiskalne ciljeve, naročito neekonomske, treba
realizovati kroz politiku rashoda, a ne kroz poresku politiku

24