Primena novog

jedinstvenog
Pravilnika o porezu na
dodatnu vrednost
Novi Pravilnik o porezu na
dodatu vrednost

Pravilnik o porezu na dodatu vrednost objavljen je u

Službenom glasniku RS broj 37/21 od 14. aprila i sa njegovom
primenom počeće se od 1.7.2021. godine, te je izuzetno važno
upoznati se sa onim što ovaj Pravilnik propisuje, kako nas
primena novih pravila ne bi dočekala nespremne. Novi

Pravilnik omogućava da umesto više zasebnih pravilnika, od

kojih se svaki bavi određenim pitanjima iz Zakona o PDV-u,
sada postoji jedinstven pravilnik koji obuhvata sve što je u
vezi sa ovom temom. Naime, Pravilnik zamenjuje čak 27
pojedinačnih pravilnika koji su se do sada koristili i koji
prestaju da važe danom početka primene novog Pravilnika,
mada treba imati na umu da se ovo ne odnosi na tri uredbe
koje su donete na osnovu Zakona o PDV-u.
Šta sve čini propise o porezu
na dodatu vrednost?

Novi Pravilnik sadrži čak 282 člana (33 poglavlja) i 19

obrazaca, a propise o PDV-u čine:

Zakon o porezu na dodatu vrednost;

Pravilnik o porezu na dodatu vrednost;
Uredba o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na
koji se ne plaća porez na dodatu vrednost;
Uredba o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta
se, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost, smatra
pretežnim prometom dobara u inostranstvo;
Uredba o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu
vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i
Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta
bezbednosti OUN broj 1244.

Novi Pravilnik uneo je brojne promene kada je u pitanju

obračun PDV-a koje će imati veliki uticaj na dosadašnji
način poslovanja, pa je izuzetno važno upoznati se sa svim
odredbama koje on propisuje kako bi se izbegle brojne
nedoumice. Zbog toga smo u daljem tekstu razjasnili neke
od najvažnijih izmena i koje nas uskoro čekaju u
svakodnevnom funkcionisanju.
Prelazno rešenje u slučaju
avansnog plaćanja do kraja
juna 2021.godine

Ono što je mnoge zabrinulo kada je donet jedinstveni

Pravilnik jeste kada će on to početi da se primenjuje i šta će
se desiti sa avansnim uplatama u ovom slučaju, odnosno na
koji način će one biti tretirane po novom Pravilniku.

Jedinstveni Pravilnik nudi rešenje i za ovaj problem i to u

vidu prelazne odredbe člana 280 Pravilnika o PDV-u, koja
kaže da, ako je za promet dobara i usluga koji će se vršiti od
1.7.2021. unapred naplaćena naknada ili njen deo zaključno
sa 30.6.2021. na taj promet se primenjuju pravila koja važe
na dan 30.6.2021, odnosno primenjuju se stara pravila.

U praksi ovo znači da bez obzira na to što će se promet

ostvarivati od jula 2021. godine, ukoliko je avans naplaćen do
kraja juna iste godine, na oporezivanje tog prometa će se
primenjivati stara pravila.
Uticaj poreza po odbitku na
osnovicu
Prilikom kreiranja jedinstvenog pravilnika određena su
preciznija pravila koja se odnose na uticaj poreza po odbitku
na osnovicu PDV-a. Pravilnik tvrdi da se porez po odbitku
uračunava u osnovicu za promet dobara ili usluga, bez
obzira na to da li je na dan nastanka poreske obaveze za
PDV nastala i obaveza obračunavanja i plaćanja poreza po
odbitku u skladu sa Zakonom.

Međutim, neophodno je napomenuti i da u slučaju u kom je

konkretna usluga, odnosno naknada koja se plaća
nerezidentnom licu, istovremeno predmet oporezivanja
porezom po odbitku i PDV-om, porez po odbitku će činiti
sastavni deo poreske osnovice za PDV.

Bitno je naglasiti da poreska osnovica za porez po odbitku

predstavlja bruto prihod koji bi nerezidentni obveznik
ostvario da porez nije odbijen od ostvarenog prihoda.

Obratite pažnju i na to da dinarska vrednost može biti

različita iako su dve poreske osnovice jednake kada su
izražene u devizama, budući da poreska obaveza može
nastati u dva različita momenta. Do specifične situacije opet
dolazi kada je u pitanju avansno plaćanje, jer će u ovom
slučaju poreska obaveza za PDV i porez po odbitku nastati
istovremeno, što znači da će u ovakvoj situaciji i dinarski
iznosi biti jednaki.
Pored toga, novi Pravilnik uvodi i određena pravila koja
pomažu pri razrešenju situacije u kojoj je prvo nastala
poreska obaveza za PDV, a tek onda za porez po odbitku.
Pravila su sledeća:

Primalac utvrđuje osnovicu za PDV primenom srednjeg

kursa na dan prometa i to na bruto naknadu – sa
uračunatim porezom po odbitku;
Kasnija promena dinarskog iznosa poreza po odbitku,
zbog promene kursa, ne dovodi do izmene osnovice za
PDV.

Pored pomenutih situacija, u praksi se često dešava da

prvenstveno nastane poreska obaveza za porez po odbitku, a
da lice tek naknadno dostavi potvrdu o rezidentnosti - koju
je neophodno obezbediti. Tada će zahtev za povraćaj poreza,
odnosno onog njegovog dela koji je isplaćen, a koji je “višak”,
morati da se podnese isključivo preko isplatioca prihoda.
Imajte na umu da će u ovakvim okolnostima, kada dolazi do
povraćaja više plaćenog poreza po odbitku, doći i do izmene
osnovice za PDV, odnosno do njenog smanjenja, budući da
osnovicu čine porez po odbitku i iznos računa.

Pored toga što se može desiti da se potvrda o rezidentnosti

ne dostavi na vreme, nije retkost ni da strano lice izvrši
promet koji je oporeziv PDV-om, što samo po sebi znači da je
nastala obaveza za PDV, ali i da se ne izvrši odmah isplata
prihoda, što dalje znači da nije nastala obaveza za porez po
odbitku.

Dakle, prema Pravilniku, ako obveznik uključi porez po

odbitku u osnovicu za PDV i naknadno obezbedi potvrdu o
rezidentnosti, tada se vrši ispravka odbitka prethodnog
poreza i izmena osnovice za PDV. Međutim, ukoliko ovaj
porez nije uključen u osnovicu za PDV, ali do momenta
isplate prihoda lice ne obezbedi potvrdu o rezidentnosti,
obveznik svakako treba da obračuna PDV na iznos poreza po
odbitku. Ukoliko se ovakva situacija dogodi u narednom
poreskom periodu, onda bi trebalo podneti izmenjenu
poresku prijavu.
Kako proceniti osnovicu
kada poreskom dužniku nije
poznat iznos naknade za
promet?

Procenjivanje osnovice u ovom slučaju nije uvek

jednostavno, čak i kada se poštuje Pravilnik, jer on propisuje
da se ona tada određuje isključivo procenom. Procena se,
ipak, neće doneti nasumično, već na osnovu sličnih ili istih
prometa koji su ranije ostvareni. Ukoliko na kraju dođe do
odstupanja i neslaganja utvrđene osnovice od osnovice
nastale na dan nastanka poreske obaveze, smatraće se da je
došlo do izmene osnovice.
 Da li je obavezno obračunati
PDV ako strano lice nije
izdalo račun?
Još jedna od nedoumica koja se često javlja kada je u pitanju
obračunavanje PDV-a jeste njegov obračun kada strano lice
nije izdalo račun. U ovom slučaju morate imati na umu da
onda kada poreska obaveza nastane danom izvršenja
prometa, u tom poreskom periodu se stvara i obaveza
obračunavanja PDV-a, bez obzira na to da li je strano lice
izdalo račun, da li je taj račun stigao kod primaoca i da li je
uopšte službi koja se bavi obračunom PDV-a poznato da je
izvršen promet.

S obzirom na to da u ovom slučaju račun ne postoji, odnosno

strano lice ga nije izdalo, PDV će se obračunati na osnovu
prethodno ugovorene naknade ili njenog očekivanog iznosa.

Ako se desi da u narednom periodu primite račun od stranog

lica za izvršenu uslugu, a iznos osnovice nije isti kao i
prethodno procenjeni iznos na koji je obračunat PDV,
smatraće se da je došlo do izmene poreske osnovice.
U kojim slučajevima dolazi
do izmene osnovice za PDV?

Postoje određeni slučajevi u kojima dolazi do izmene

osnovice za PDV i Pravilnik ih u članu 55 propisuje. Prema
ovom članu, do izmene osnovice za PDV dolazi zbog:

Naknadnog zaračunavanja troškova koji se odnose na

izvršeni promet dobara ili usluga;
Naknadnog popusta u ceni za izvršeni promet dobara ili
usluga;
Vraćanja dobara
Naknadnog ispunjavanja uslova za ostvarivanje
poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog
poreza;
Razlike između iznosa osnovice utvrđenog procenom i
stvarnog iznosa osnovice utvrđenog naknadno (čl. 46);
Razlike između tržišne vrednosti dobara i usluga koji se
dobijaju na ime naknade za promet dobara i usluga na
dan tog prometa i tržišne vrednosti tih dobara i usluga
na dan njihove isporuke (čl.47);
Izmene po osnovu smanjenja ili nepostojanja poreza po
odbitku zbog naknadnog sticanja prava na primenu
UIDO-a (ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja)
važećeg na dan nastanka poreske obaveze za PDV, koji je
uračunat u osnovicu.
Vraćanje dobara - novi
promet ili izmena osnovice?
Do izmene osnovice u praksi najčešće dolazi upravo zbog
vraćanja dobara, i to:

Onih kojima je period uobičajene upotrebe protekao

(remitenda), odnosno kojima je istekao ili ističe rok
trajanja određen od strane proizvođača;
Koje se vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje
zaštita potrošača
Zbog reklamacije, odnosno raskida ugovora u skladu sa
zakonom, pod uslovom da obveznik PDV-a koji je izvršio
promet dobara poseduje o tome nesporne dokaze;
Koja se u skladu sa članom 44. ovog Pravilnika smatraju
povratnom ambalažom, a čija je vrednost bila zaračunata
primaocu dobara.

Kada govorimo o vraćanju dobara koja imaju uobičajen rok

upotrebe ili dobara kojima je istekao rok trajanja, važno je
naglasiti da se u oba slučaja ne radi o novom prometu, ali i
da između njih postoje neke specifične razlike. Naime,
dobrima kojima ističe rok trajanja smatraju se sva ona dobra
kojima je isteklo najmanje dve trećine roka trajanja, a do
isteka roka trajanja je ostalo još najviše dva meseca.

Dakle, kako bi došlo do izmene osnovice neophodno je da

budu ispunjena oba uslova. Ukoliko je ispunjen samo jedan
od njih, na primer kada je isteklo dve trećine roka trajanja,
ali je do isteka roka trajanja ostalo više od dva meseca,
smatraće se da je u pitanju novi promet. Ukoliko se sa
vraćanjem ovog dobra sačeka još nekih mesec dana,
odnosno do trenutka kada će biti ispunjen i drugi uslov pa
će do isteka roka trajanja ostati najviše dva meseca,
primeniće se pravilo o izmeni osnovice.
Slučajevi kod kojih ne dolazi
do izmene osnovice
Prema odredbama člana 56. novog jedinstvenog Pravilnika, do
izmene osnovice ne dolazi:

U slučaju kada je naknada za promet dobara ili usluga

izražena u stranoj valuti, a vrednost dinara u odnosu na
stranu valutu na dan nastanka poreske obaveze u skladu sa
Zakonom o PDV-u se razlikuje od vrednosti dinara u odnosu
na stranu valutu na dan plaćanja te naknade, pod uslovom
da je pri utvrđivanju osnovice i obračunatog PDV i naplati
naknade primenjena ista vrsta kursa dinara (kupovni,
srednji ili prodajni) iste banke;

Ako se vrednost dinara u odnosu na stranu valutu na dan

nastanka poreske obaveze u skladu sa Zakonom o PDV-u
razlikuje od vrednosti dinara u odnosu na stranu valutu na
dan nastanka obaveze plaćanja poreza po odbitku u skladu
sa Zakonom kojim se uređuje porez po odbitku;

Ako se naknadno smanji novčani iznos naknade za izvršeni

promet dobara ili usluga na ime protivčinidbe izvršene od
strane primaoca dobara ili usluga, odnosno trećeg lica (npr.
pozicioniranje dobara, preuzimanje obaveze da se izvrši
prevoz tuđe robe, preuzimanje obaveze da se dobra
nabavljaju od određenog lica).
Pozicioniranje i ulistavanje

Jedna od specifičnosti u poslovanju trgovaca na veliko i

malo je upravo pozicioniranje koje predstavlja usluge koje
trgovci na malo pružaju trgovcima na veliko, na osnovu
kojih postoji obaveza obračunavanja PDV-a i izdavanja
računa.

U ovakvoj trgovini, koja se odvija između trgovaca na veliko

i malo, često dolazi i do dogovora da trgovci na malo u
asortiman svojih maloprodajnih objekata uvrste proizvode
druge ugovorne strane. Još jedna pojava koja se često
dešava u ovakvom poslovanju jeste preuzimanje obaveze da
se određena dobra nabavljaju isključivo od određenog lica i
ona se naziva ulistavanje. Naknada za ovu uslugu ne može
da se koristi kao osnov za umanjenje osnovice za PDV za
promet dobara koji vrši drugi obveznik PDV-a koji je
primalac usluge ulistavanja.
Logistički rabat

U procesu prevoza robe koji se organizuje od dobavljača do

maloprodajnih objekata je još jedan izazov, pa je istoj
potrebno posvetiti dodatnu pažnju. Kako će se roba razvoziti
zavisi, naravno, od samog dogovora između te dve strane, ali
su najčešće opcije ili da dobavljač preveze robu do
maloprodajnih objekata svoga kupca ili da je dostavi do
maloprodajnog magacina, odakle će dalji transport
organizovati kupac.

S obzirom na to da sve zavisi od dogovora, ukoliko se na

primer desi da kupac izađe u susret prodavcu i dogovore se
da prodavac dostavlja robu do mesta koje je njemu bliže,
čime se istovremeno smanjuju i njegovi troškovi, onda i
prodavac može kupcu ponuditi mogućnost popusta u ceni za
dobra isporučena na toj lokaciji, odnosno logistički rabat. Sa
aspekta Zakona o PDV-u ovde se u stvari radi o izmeni,
odnosno smanjenju osnovice za izvršeni promet dobara.

U suprotnom slučaju, kada bi kupac prevozio robu svog

dobavljača, ne bi došlo do umanjenja osnovice, već bi ova
usluga bila navedena kao vršenje prevoza tuđe robe i za tu
uslugu bi kupac dobavljaču trebalo da izda račun za promet
usluge prevoza.
Ugovorne kazne

Sastavljanje ugovora je verovatno najvažniji deo svake saradnje,

jer će sve ono što sledi zavisiti od načina na koji ste definisali
određene stavke u ugovoru, te je ovo trenutak kome je potrebno
posvetiti posebnu pažnju kako kasnije ne biste imali problema.

Ipak, u praksi se često dešava da dođe do kršenja ugovora,

odnosno da jedna ili obe strane ne ispoštuju ugovorne obaveze.
Kako bi se ovakve stvari sprečavale postoje određene ugovorne
kazne, ili takozvani “penali”, koji pružaju izvesnu sigurnost da
do kršenja ugovora neće doći, ili da će bar ako do njega dođe,
oštećena strana imati određenu naknadu za gubitak.

Kada se ova situacija posmatra iz ugla PDV-a bitno je naglasiti

da ne postoji osnov za obračunavanje PDV-a na iznos koji se
plaća kao ugovorna kazna, odnosno da taj novčani iznos nema
karakter naknade za promet. Takođe, ona ne može da se tretira
ni kao umanjenje osnovice za taj promet.
Šta se dešava sa
računom kada se
naplaćuje u stranoj
valuti?
Prema članu 197. Pravilnika o PDV-u ako se naknada za
promet dobara, odnosno usluga, naplaćuje u stranoj valuti,
tada će na računu biti prikazan:

Iznos osnovice i iznos PDV-a, odnosno iznos naknade za

pojedninačne promete dobara, odnosno usluga može biti
iskazan u stranoj valuti, a
podatak o ukupnom iznosu osnovice i ukupnom iznosu
PDV-a, odnosno ukupnom iznosu naknade, mora biti
iskazan u dinarima.

Pravila iskazivanja
podataka u obrascu POPDV
ovi Pravilnik, između ostalog, propisuje da postoje i
određeni podaci za koje ne postoji obaveza evidentiranja.
Prema Pravilniku, u pitanju su podaci:

o zaradama, odnosno platama lica u radnom odnosu kod

obveznika PDV-a;
o prometu dobara, odnosno usluga koji se vrši bez
naknade, a koji se ne izjednačava sa prometom uz
naknadu;
o kamatama na depozite po viđenju, kamatama zbog
neblagovremenog plaćanja;
o naknadi štete, novčanim donacijama;
o troškovima po osnovu računa koji ne glase na
obveznika PDV-a i drugi podaci koji nisu od značaja za
pravilno obračunavanje i plaćanje PDV-a
Prema članu 210 stav 4 Pravilnika o PDV-u izuzetno od stava
1 ovog člana, u opštoj evidenciji:

obveznika PDV-a sa sedištem u Republici Srbiji ne

evidentiraju se podaci koji se odnose na promete dobara
i usluga koji su izvršile njegove poslovne jedinice,
odnosno koji su izvršeni njegovim poslovnim jedinicama
registrovanim van Republike Srbije.

obveznika PDV-a – stranog lica evidentiraju se podaci

koji se odnose na promet dobara i usluga koji obveznik
PDV-a (strano lice) vrši u Republici Srbiji, odnosno koji je
obvezniku PDV-a (stranom licu) izvršen u Republici
Srbiji, kao i na uvoz dobara koja su stavljena u slobodan
promet u skladu sa carinskim propisima;

Obveznik PDV-a takođe nema obavezu evidentiranja

podataka na osnovu prometa dobara ako je on izvršen u
registrovanim poslovnim jedinicama, poput ogranka ili
predstavništva, u inostranstvu.
Međutim, ako se obveznik PDV-a evidentirao u sistemu
PDV-a u drugoj zemlji, u tom slučaju podatke o tom prometu
iskazuje u obrascu POPDV-a, bez obzira na to što je poreski
punomoćnik u drugoj zemlji već iskazao te podatke u
poreskoj prijavi koja je tamo podneta.
Usluge prevoza
Usluge prevoza su još jedna od oblasti koje su obuhvaćene
novim Pravilnikom, pri čemu se najznačajnije odredbe odnose
na mesto prometa i uslove koji su neophodni za oslobođenje od
poreza.

Ponekad do nedoumica u svakodnevnici dolazi kada u

realizaciji jednog prevoza učestvuje više učesnika, jer to samo
po sebi znači da će biti ostvareno više pojedinačnih prometa. U
ovakvim situacijama bitno je imati na umu da za svaki promet
mora važiti isti poreski tretman. Kako bi se izbegle bilo kakve
nejasnoće kada je u pitanju oporezivanje usluga transporta,
izuzetno je važno odrediti na vreme da li su davalac i primalac
te usluge poreski obveznici i kako se određuje mesto prometa
u uslugama transporta iz ugla PDV-a.

Prema Pravilniku, mesto prometa usluge prevoza dobara

određuje se prema sedištu primaoca usluge, bez obzira na to da
li je u pitanju međunarodni ili domaći transport.

Takođe je bitno napomenuti da u određenim slučajevima, kada

se posluje sa poslovnim jedinicama koje se ne nalaze u mestu
u kom primalac usluga ima sedište, mesto prometa će se
odrediti prema mestu u kom se nalazi njegova stalna poslovna
jedinica. Ovo pravilo takođe važi i za sve one strane firme,
odnosno njihove ogranke, koje su registrovane u Srbiji.
Na osnovu mesta prometa određuje se i da li postoji predmet
oporezivanja PDV-om, jer će u slučaju kada se mestom
prometa smatra inostranstvo ova obaveza izostati, dok će za
svako mesto prometa u Republici Srbiji postojati obaveza
oporezivanja, odnosno smatraće se da postoji predmet
oporezivanja PDV-om. Imajte na umu da i promet koji je
predmet oporezivanja može imati mogućnost oslobađanja
PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza, kao i
mogućnost oslobađanja PDV-a bez prava na odbitak
prethodnog poreza.

Kada su u pitanju usluge transporta u vezi sa uvozom dobara

takođe postoji obaveza obračuna PDV-a, ali od konkretnog
slučaja zavisi da li će PDV obračunati poreski dužnik za taj
promet ili nadležni carinski organ. Ukoliko je vrednost usluga
prevoza sadržana u osnovici, PDV se ne plaća na usluge
prevoza koje su u vezi sa uvozom dobara.
Osnovica kod uvoza dobara je vrednost uvezenog dobra
utvrđena po carinskim propisima, a u osnovicu se uračunavaju
i:
carina i druge uvozne dažbine, akciza i ostali javni prihodi
osim PDV-a
svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u
Republici Srbiji
Ko ima pravo na poresko
oslobođenje?

Kako bi se ostvarila mogućnost poreskog oslobođenja kada

su u pitanju usluge transporta koje su u vezi sa uvozom
dobara, neophodno je da obveznik PDV-a poseduje
dokument o izvršenoj usluzi prevoza i račun ili drugi
dokument koji služi kao račun. Bitno je takođe istaći da se
PDV ne plaća na uvoz dobara za koja je, u okviru carinskog
postupka, odobren postupak carinskog skladištenja. S
obzirom na to da u momentu okončanja prevoza još uvek
nije sproveden postupak uvoznog carinjenja od strane
carinskog organa, postoji obaveza obračuna PDV-a na
promet usluge prevoza.

Budući da se, kada su u pitanju usluge transporta, često

javljaju situacije u kojima je uplaćen avans, za kompletnu ili
delimičnu uslugu, bitno je naglasiti da u ovom slučaju
obveznik može da ostvari poresko oslobođenje, ako je izdao
račun o avansnom plaćanju u skladu sa Zakonom o PDV-u. S
obzirom na to da se od momenta uplate avansa do izvršenja
usluge mnoge okolnosti mogu promeniti, važno je takođe
naglasiti da promena okolnosti u pogledu uvoza dobara ne
dovodi do obaveze prevoznika da menja poresku prijavu za
period u kojem je naplaćen avans.
Davanje poslovnih
uzoraka bez naknade

Poklanjanje poslovnih uzoraka je neminovno u nekom

trenutku za svakoga ko želi da razvija svoj biznis, pa je pre
toga bitno upoznati se sa tim šta se sve smatra poslovnim
uzorkom. Poslovnim uzorcima smatraju se sva ona dobra
koja nisu namenjena prometu, a koja su rezultat poslovanja
obveznika PDV ili su neposredno u vezi sa njegovim
poslovanjem, bez obzira na to da li je na njima utisnut
njegov logotip.

Međutim, neophodno je da se ova dobra jasno označe, tako

da bude nedvosmisleno da su u pitanju poslovni uzorci.
Uobičajena količina poslovnih uzoraka je ona koja je
dovoljna da se potencijalni kupci upoznaju sa
karakteristikama određenog proizvoda. Ukoliko se određena
količina poslovnih uzoraka pri uvozu uzima za potrebe
vršenja analiza, u tom slučaju se na njih ne obračunava PDV.

Napominjemo: u jednom poreskom periodu, ukupna vrednost

reklamnog materijala i poklona manjih vrednosti ne može biti
veća od 0,25% ukupnog prometa poreskog obveznika.
Izmene u oblasti
građevinarstva

Prema izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu

vrednost od 21.12.2020. godine donete su izmene o načinu
utvrđivanja poreskog dužnika za promet dobara i usluga,
kriterijum od 500.000 dinara na nivou prometa uključujući i
delimične isporuke dobara, odnosno usluga.

Uvođenjem jedinstvenog Pravilnika u oblasti građevinarstva

propisana su nova pravila:

Izuzeci u kojima se određeni radovi ne smatraju

radovima iz građevinarstva iako su u skladu sa
Klasifikacijom delatnosti razvrstani u šifre delatnosti
navedene u Pravilniku
O sporednom prometu dobara i usluga kada se određene
aktivnosti vrši uz promet koji se smatra prometom iz
oblasti građevinarstva, odnosno uz promet koji se ne
smatra prometom iz oblasti građevinarstva.

Više o kriterijumima i izmenama iz oblasti građevinarstva

smo pisali u e-priručniku.
Ambalaža i njen poreski
tretman
Pre nego što se pozabavimo poreskim tretmanom ambalaže,
bitno je da se podsetimo da prema Zakonu o ambalaži i
ambalažnom otpadu nju definišemo kao jednokratnu i povratnu.
Način vraćanja povratne ambalaže zavisi upravo od učesnika u
samom prometu, jer nije isto da li se on odvija između
proizvođača i trgovca ili trgovca i krajnjeg kupca. Sa primenom
novog Zakona o PDV-u od 1.7.2021. smatraće se da, ako se
povratna ambalaža ne vrati u dogovorenom roku, nastaje promet
povratne ambalaže, a ne izmena osnovice.

Ukoliko se radi o nevraćenoj ambalaži, datumom njenog

prometa smatraće se ili dan koji sledi danu do kog je primalac
imao ugovornu obavezu vraćanja ambalaže ili dan kada je
istekao rok, ukoliko je ugovoreno da rok ističe na kraju radnog
vremena. Kada je u pitanju PDV koji se obračunava na ambalažu,
on se obračunava po opštoj stopi od 20% na osnovicu.

U praksi se dešava situacija u kojoj dobavljač ima pravo da

kupcu zaračuna naknadu za nevraćenu ambalažu, ali se
ponekad dešava da on to i ne uradi. U ovakvim slučajevima nije
baš uvek jasno da li se smatra da je izvršen promet bez naknade.
Tumačenjem Pravilnika dolazi se do zaključka da se radi o
zasebnom prometu, pa ako se ne zaračuna naknada za vrednost
ambalaže, smatra se da će se primenjivati opšta pravila o
prometu dobara bez naknade.

Ono što Pravilnik takođe propisuje jeste obaveza o vođenju

evidencije o ambalaži, koja mora da sadrži podatke koji se
odnose na količinu i datum predate ambalaže, kao i navedeno
lice kojem je ambalaža predata. Međutim, prema Pravilniku nije
propisana obaveza vođenja evidencije o ugovorenom roku
ambalaže, ali budući da je ovaj podatak izuzetno bitan za
utvrđivanje nastanka eventualne poreske obaveze, nije loše
zabeležiti i taj datum.
Pored toga, po osnovu PDV-a obračunatog u računu za promet
ambalaže primalac ima pravo na odbitak prethodnog poreza u
skladu sa opštim uslovima. Kada govorimo o povratu ambalaže
od strane krajnjeg kupca ka prodavcu, onda moramo spomenuti
i kauciju koju naplaćuje prodavac i koja se kupcu vraća ukoliko
vrati ambalažu.

U momentu naplate kaucije obveznik nije dužan da obračuna

PDV, budući da se ne može znati unapred da li će kupac zaista
vratiti ambalažu, te se ovaj novac smatra sredstvom
obezbeđenja. Obaveza za PDV po osnovu zadržane kaucije
utvrđuje se primenom preračunate poreske stope (16,66667%) na
bruto iznos naplaćene kaucije. Kada je u pitanju povrat
ambalaže između ove dve strane ne postoji ugovoreni rok
vraćanja ambalaže.

Promene koje novi Pravilnik donosi veoma su kompleksne,

budući da on menja čak 27 pravilnika koji su do sada bili u
upotrebi, ali se njegovim odredbama detaljno definiše porez na
dodatu vrednost i način njegovog obračunavanja u različitim
oblastima i pružaju rešenja za sve potencijalne situacije koje se
mogu javiti u praksi. Zbog toga je upoznavanje sa ovim
Pravilnikom pre njegove primene od 1.7.2021. godine ključno za
bezbrižno poslovanje koje je u skladu sa Zakonom, ali i za
izbegavanje brojnih nedoumica i spornih situacija koje se često
javljaju prilikom uvođenja novih odredbi i pravila.
 Za besplatne priručnike i drugi
sadržaj posetite bazu znanja.

Izjava o odricanju odgovornosti

Saop d. o. o. pripremio ovaj dokument samo kao vodič za razumevanje sadržaja, a ne kao glavni izvor
informacija namenjen donošenju konačnih poslovnih odluka ili tumačenju postojećeg sadržaja. Za
druga uputstva i detaljniji uvid u razmatrana pitanja savetujemo vam da se konsultujete sa
stručnjacima.