Komentar je objavljen 5. 10. 2012.

Komentar Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o porezu na dohodak građana

Zakon o porezu na dohodak građana ("Službeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr.
zakon, 135/2004, 62/20106, 65/2006 - ispravka, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 -
US i 93/2012, u daljem tekstu: Zakon) više puta je menjan i dopunjavan, a poslednje izmene objavljene
u "Službenom glasniku RS", broj 93/2012 (u daljem tekstu: Izmene i dopune Zakona) donete su
prvenstveno zbog potrebe stvaranja uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda po osnovu
poreza na dohodak fizičkih lica. U tom smislu povećana je stopa poreza na određene vrste prihoda -
prihode od kapitala, kapitalnog dobitka i osiguranja lica, a pored ove, izvršene su i druge izmene, kao
što su: poresko izuzimanje kapitalnog dobitka po osnovu prihoda od prometa prava, udela ili hartija od
vrednosti koje je obveznik držao u svom portfelju najmanje deset godina pre prometovanja uz naknadu;
brisanje prihoda od osiguranja lica kao predmeta oporezivanja godišnjim porezom na dohodak građana;
oslobađanje poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na
katastarski prihod za 2013. godinu.
Pogledajmo u nastavku najvažnije novine u Zakonu.
1. Poresko oslobađanje za primanje po osnovu dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici
Vojske Srbije
U članu 18. stav 1. Zakona dodata je tačka 4a), prema kojoj se porez na zarade ne plaća na
primanja po osnovu dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vršenjem službe,
saglasno propisima koji uređuju Vojsku Srbije. Izmena je doneta na inicijativu Ministarstva odbrane.
2. Primanja zaposlenih i članova uprave privrednog društva po osnovu učešća u dobiti ne
oporezuju se više porezom na prihod od kapitala
U članu 61. stav 1. Zakona brisana je tačka 3), što znači da po novim odredbama Zakona primanja
zaposlenih i članova uprave privrednog društva po osnovu učešća u dobiti - u novcu ili putem dodele ili
opcijske kupovine sopstvenih akcija - ne potpadaju pod oporezivanje porezom na prihod od kapitala,
od dana stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona.
Cilj ove izmene je usklađivanje sa Zakonom o privrednim društvima ("Službeni glasnik RS", br. 36/11
i 99/11), imajući u vidu rešenje sadržano u tom zakonu koje se odnosi na učešće u dobiti po osnovu
kapitala, u smislu da se iz aspekta poreza na dohodak građana primanja članova uprave privrednog
društva po tom osnovu ne smatraju prihodom od kapitala s obzirom na to da po navedenom zakonu ta
lica ne mogu da ostvare učešće u dobiti. Ova primanja će se ubuduće oporezivati porezom na druge
prihode, što je obuhvaćeno izmenom člana 85. Zakona (o čemu će kasnije biti više reči).
3. Povećana je poreska stopa na prihode od kapitala
Izmenom u članu 64. Zakona, poreska stopa po kojoj se oporezuju prihodi od kapitala povećana je
sa 10% na 15%. Prema tome, od dana stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona, porez po stopi od
15% plaća se na sledeće prihode od kapitala:
1) na kamatu po osnovu zajma, štednih i drugih depozita (oročenih ili po viđenju) i po osnovu
dužničkih i sličnih hartija od vrednosti;
2) na dividende i udele u dobiti;
3) na uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika privrednog društva
za njihove privatne potrebe, izvršene u skladu sa zakonom;
 4) na primanje člana otvorenog investicionog fonda po osnovu prava na srazmerni deo prihoda od
investicione jedinice tog fonda.
Zadržava se dosadašnji način obračuna ovog poreza, pri čemu podsećamo da porez na prihode od
kapitala u skladu sa članom 99. Zakona, predstavlja porez po odbitku, što znači da je isplatilac tih
prihoda, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, dužan da obustavlja i uplaćuje
porez na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu s propisima koji važe na dan isplate
prihoda.
U sledećoj tabeli dat je primer obračuna poreza po odbitku pri isplati dividende fizičkom licu:
Red. broj Opis Iznos
1 2 3
1 Bruto dividenda 50.000,00
2 Oporezivi iznos 50.000,00
3 Stopa poreza po odbitku 15%
Porez po odbitku (red. br. 2 x red.
4 7.500
br. 3)
Iznos za isplatu (red. br. 1 - red.
5 42.500
br. 4)

Navedeni obračun bruto i neto dividende i pripadajućeg poreza treba izvršiti po svakom akcionaru,
pošto je po Zakonu on obveznik poreza.
Neto iznos dividende prevodi se u bruto deljenjem neto iznosa koeficijentom 0,85.
Ostaje na snazi rešenje iz člana 65. Zakona, prema kome se ne plaća porez na prihode od kapitala na
kamatu:
1) na dinarska sredstva po osnovu štednih i drugih depozita (oročenih ili po viđenju);
2) po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je uređeno tržište hartija od
vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica
lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.
4. Izmene kod oporezivanja kapitalnog dobitka
Sa više izmena u članovima 72, 75, 77. i 78. Zakona, date su novine u oporezivanju kapitalnog
dobitka.
- Izmena u članu 72. Zakona
Prema dosadašnjoj odredbi u članu 72. stav 7. Zakona, obveznik koji je pravo, udeo ili hartiju od
vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24. januara 1994. godine ne ostvaruje kapitalni
dobitak njihovom prodajom. U ovoj zakonskoj odredbi, reči: "pre 24. januara 1994. godine" zamenjene
su rečima: "neprekidno najmanje deset godina", što znači da se kapitalni dobitak ne ostvaruje prodajom
prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prodaje obveznik držao u svom portfelju neprekidno
najmanje deset godina.
Pored toga, članom 12. izmena i dopuna Zakona, propisano je da se kapitalni dobitak ne utvrđuje i ne
plaća na prihod ostvaren od dana stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona po osnovu prenosa uz
naknadu prava, udela ili hartija od vrednosti koje je obveznik pre prodaje držao u svom portfelju
neprekidno najmanje deset godina u koji period se računa i vreme do dana stupanja na snagu Izmena i
dopuna Zakona.
- Izmene u članu 75. Zakona
Izmenama u članu 75. stav 1. Zakona, precizirano je novo utvrđivanje nabavne cene za svrhu
određivanja kapitalnog dobitka u slučaju kada se pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stiče poklonom ili
nasleđem.
 Prema tim novim odredbama, ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili
nasleđem, nabavnom cenom kod utvrđivanja kapitalnog dobitka smatra se cena po kojoj je
poklonodavac, odnosno ostavilac stekao to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti, a ako ne može da se
utvrdi ta cena onda njihova tržišna vrednost u momentu sticanja tog prava, udela ili hartije od vrednosti
od strane poklonodavca, odnosno ostavioca, utvrđena od strane nadležnog poreskog organa. Izuzetno,
ako je obveznik pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao od poklonodavca, odnosno ostavioca koji je
to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti stekao pre 24. januara 1994. godine, nabavnu cenu utvrdiće
nadležni poreski organ prema tržišnoj vrednosti tog prava, udela ili hartije od vrednosti na dan 24.
januara 1994. godine.
U posebnom slučaju, prema inoviranom stavu 3. člana 75. Zakona, ako je pravo, udeo ili hartiju od
vrednosti obveznik stekao ugovorom o doživotnom izdržavanju, nabavnom cenom kod utvrđivanja
kapitalnih dobitaka smatra se tržišna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koja je uzeta ili mogla biti
uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu njihovog sticanja od strane obveznika.
- Izmena u članu 77. Zakona
U članu 77. Zakona izvršena je izmena visine poreske stope po kojoj se oporezuju prihodi po osnovu
kapitalnog dobitka, tako što se stopa povećava sa 10% na 15%.
- Izmene u članu 78. Zakona
Izmene u članu 78. Zakona izvršene su radi pojašnjavanja postupka prebijanja kapitalnih dobitaka i
gubitaka.
Prema izmenjenom članu 78. Zakona, kapitalni gubitak ostvaren prodajom jednog prava, udela ili
hartije od vrednosti, može se prebiti sa kapitalnim dobitkom ostvarenim prodajom drugog prava, udela ili
hartije od vrednosti. Ovo prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom može se izvršiti u slučaju
kada obveznik prvo ostvari kapitalni gubitak a kasnije ostvari kapitalni dobitak.
Ako se i posle ovog prebijanja iskaže kapitalni gubitak, dopušteno je njegovo prebijanje u narednih
pet godina, počev od godine u kojoj je ostvaren prvobitni kapitalni gubitak u vezi sa kojim se vrši
prebijanje sa kapitalnim dobitkom, na račun budućih kapitalnih dobitaka.
Ovde treba imati u vidu zakonsko pojašnjenje, utvrđeno saglasno sugestiji Poreske uprave, da
prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom može da se izvrši u slučaju kada obveznik prvo
ostvari kapitalni gubitak a kasnije ostvari kapitalni dobitak.
5. Izmene kod oporezivanja prihoda od osiguranja lica
U članu 84. Zakona izmenjen je stav 3. u smislu da oporezivi prihod po osnovu osiguranja lica, u
slučaju kad se povučena akumulirana sredstva po osnovu udela člana u neto imovini dobrovoljnog
penzijskog fonda, po nalogu i za račun člana fonda, ulože u kupovinu anuiteta u društvu za osiguranje
saglasno zakonu koji uređuje dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove, predstavlja vrednost
isplaćene naknade iz osiguranja lica umanjenu za iznos uplaćenih sredstava po osnovu sticanja
investicionih jedinica dobrovoljnog penzijskog fonda.
Pored ovog, izmenama u članu 86. stav 2. Zakona, stopa poreza na prihode od osiguranja lica
povećana je sa 10% na 15%.
6. Izmene kod oporezivanja drugih prihoda
U Zakonu je inoviran član 85. koji reguliše druge prihode koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog
lica.
U skladu s ranije navedenom izmenom u članu 61. Zakona, kao drugi prihod uvedena su primanja
članova upravnog i nadzornog odbora, odnosno organa uprave pravnog lica. Prema tome, naknada koju
ostvaruje član upravnog ili nadzornog odbora društva kapitala za rad u tom odboru, smatra se drugim
prihodom koji se oporezuje porezom po stopi od 20% po umanjenju za normirane troškove u visini od
20%. Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari taj prihod.
Druga važna izmena u članu 74. Zakona data je novim stavom 7. u kome se kaže: "Porez na druge
prihode plaća se i na primanja koja, saglasno zakonu koji uređuje rad, ostvari zaposleni po osnovu
učešća u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini."
 Ovde se praktično misli na član 14. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i
54/2009) kojim je predviđeno je da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće
zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Ovom
odredbom Zakona o radu ne utvrđuje se pravo zaposlenih na učešće u dobiti, ali se kaže da zaposleni
mogu da učestvuju u dobiti samo ako je to predviđeno zakonom i opštim aktom, kojima se propisuju i
uslovi i slučajevi u kojima zaposleni mogu da ostvare učešće u dobiti. Akt kojim se utvrđuje učešće
zaposlenih u dobiti može da bude ugovor o radu ili odluka poslodavca. Zakon je do sada ova primanja
smatrao prihodom od kapitala, međutim, posle izmene u članu 85. Zakona, ova primanja imaju karakter
"drugih primanja", na koja se plaća porez po stopi od 20% na osnovicu koju čini prihod isplaćen
(raspodeljen) obvezniku, umanjen za 20% normiranih troškova. Na ova primanja se ne plaćaju doprinosi
za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom na to da, po mišljenju Ministarstva rada, zapošljavanja i
socijalne politike broj 011-00-00544/2005-02 od 7. juna 2005. godine, ti prihodi ne čine zaradu
zaposlenih prema Zakonu o radu.
U primeru je utvrđeno pravo zaposlenog po osnovu učešća u dobiti u bruto iznosu od 50.000,00
dinara i člana upravnog odbora od neto 80.000,00 dinara. Obračun ovih isplata je sledeći:
Red. broj Elementi Iznos
1 2 3
1 Raspodeljeni iznos učešća 50.000,00
2 Normirani troškovi (20% na r. br. 1) 10.000,00
3 Oporeziv prihod (r. br. 1 - r. br. 2) 40.000,00
4 Stopa poreza 20%
5 Iznos poreza (red. br. 3 x red. br. 4) 8.000
6 Za isplatu (red. br. 1 - red. br. 5) 42.000

Ako se iznos naknade utvrđuje najpre u neto iznosu, bruto iznos dobija se deljenjem neto iznosa
koeficijentom 0,84.
Pošto su primanja po osnovu učešće u dobiti dobila karakter drugih prihoda, uključuju se u godišnje
oporezivanje prihoda, što je novina s obzirom na to da kao prihodi od kapitala do sada nisu ulazili u
godišnje oporezive prihode.

Komentar pripremila Redakcija