Komentar je objavljen 9. 11. 2012.

Komentar Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o parničnom postupku

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 111/2009)
donet je prvenstveno zbog potrebe da se odredbe važećeg zakona usklade s novim Ustavom Republike
Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 98/2006). Takođe, vrši se i neophodno usklađivanje Zakona o
parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/2004) s drugim zakonima relevantnim za njegovu
primenu (npr. s Porodičnim zakonom).
Pored toga, novelama su izvršene i izmene Zakona o parničnom postupku potrebne za njegovo
usklađivanje s novim zakonima koji uređuju organizaciju sudova u Republici Srbiji, a imajući u vidu
razgraničenje nadležnosti između osnovnih i viših sudova u građanskopravnim sporovima.
Novelama su izvršene samo neophodne hitne izmene i dopune Zakona o parničnom postupku, dok se
u daljem procesu reforme građanskoprocesnog prava u Republici Srbiji u toku 2010. godine očekuju
sveobuhvatne izmene kako Zakona o parničnom postupku, tako i drugih procesnih zakona u oblasti
građanskog prava, pre svega Zakona o izvršnom postupku i Zakona o vanparničnom postupku.
Iako ne menjaju osnovna koncepcijska rešenja, cilj određenih izmena i dopuna je postizanje veće
efikasnosti postupka. To se pre svega odnosi na povećanje graničnih novčanih iznosa, a naročito u
sporovima male vrednosti, kao i vrednosti spora za dopuštenost revizije. Izmene granične vrednosti
predmeta spora kao uslova za dozvoljenost revizije u opštem postupku, kao i u postupku u privrednim
sporovima nisu samo posledica usklađivanja zakonskih odredaba s promenom vrednosti dinara, već
ovim izmenama na posredan način, s obzirom na značajno povećanje limita, menja se i položaj i značaj
drugostepenih sudova i revizijskog suda. Naime, drugostepeni sudovi dobijaju na značaju, jer su
poslednja instanca u velikom broju sporova, dok trećestepeni - Vrhovni kasacioni sud odlučuje
povodom revizije samo u sporovima velike ekonomske važnosti.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku stupio je na snagu danom
objavljivanja u "Službenom glasniku RS", dakle 29. decembra 2009. godine, bez vacatio legis (član
56). Svi parnični postupci započeti pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
parničnom postupku okončaće se po odredbama noveliranog zakona (član 55. stav 1). Jedini izuzetak
predstavljaju revizije izjavljene pre stupanja na snagu novela, o kojima će odlučivati Vrhovni
kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do
dana stupanja na snagu ovog zakona (član 55. stav 2).

I - SADRŽINSKE IZMENE I BITNE NOVINE

OPŠTE ODREDBE

1. Izuzetak od načela usmenosti, neposrednosti, javnosti i kontradiktornosti

U cilju poboljšanja efikasnosti parničnog postupka uveden je izuzetak od načela usmenosti,

neposrednosti, javnosti i kontradiktornosti, tako što je propisano da je moguće odstupiti od načela
usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja ako je Zakonom o parničnom postupku drugačije
određeno (član 4. stav 1).

2. Raspravno načelo i oficijelnost kao izuzetak

 U cilju poboljšanja efikasnosti parničnog postupka mogućnost odstupanja od raspravnog načela,
koje je kao opšte pravilo predviđeno članom 7. stav 1. osnovnog zakonskog teksta, još više je sužena,
tako da je primena načela oficijelnosti, tj. istražnog načela dopuštena samo kao izuzetak, tako što je
propisano da "sud utvrđuje činjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, isključivo na osnovu
predloženih i izvedenih dokaza" (član 7. stav 2), kao i da je "izuzetno, sud ovlašćen da utvrdi i činjenice
koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile ako iz rezultata raspravljanja i
dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (član 3. stav 3) ili kad
je to posebnim propisima predviđeno" (član 7. stav 3).

3. Utvrđivanje vrednosti predmeta spora u svojinskim sporovima o nepokretnostima

U član 32. osnovnog zakonskog teksta unet je novi stav 1. kojim je predviđen način utvrđivanja
vrednosti predmeta spora u svojinskim sporovima o nepokretnostima, tako što je propisano da ako
se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima,
utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta
spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela, dok je odredba o zakupnim
odnosima postala stav 2.

4. Proširenje mogućnost suđenja od strane sudije pojedinca

Proširena je mogućnost suđenja od strane sudije pojedinca u parničnom postupku tako što je znatno
povećana vrednost spora u kojem može da sudi sudija pojedinac i to s 3.000.000 dinara na 50.000
evra u dinarskoj protivvrednosti (član 37. stav 1). Takođe, proširena je i mogućnost suđenja od strane
sudije pojedinca na osnovu sporazuma stranaka, tako što je uvedena prećutna saglasnost: smatraće
se da postoji sporazum stranaka da imovinskopravni spor, bez obzira na vrednost spora, sudi sudija
pojedinac, ako jedna stranka to predloži do pripremnog ročišta, a druga stranka se o predlogu ne izjasni
(član 37. stav 3). Pored toga, uvedena je mogućnost podnošenja predloga da sudi sudija pojedinac od
strane jednog ili većine suparničara na jednoj strani, kada se smatra se da su se ostali saglasili s
predlogom (član 37. stav 4). Dakle propisana je fikcija saglasnosti ostalih suparničara koji nisu podneli
predlog da sudi sudija pojedinac. Takođe, uređena je i situacija kada na drugoj strani postoje
suparničari, tako što se smatra da je predlog da u sporu sudi sudija pojedinac prihvaćen i da sporazum
postoji, ako se niko ili većina suparničara ne izjasni o predlogu (dakle prećutna saglasnost), odnosno
ako jedan od dvoje suparničara prihvati predlog (član 37. stav 5).
Izostavljena je odredba iz osnovnog zakonskog teksta da veće sudi u prvom stepenu, bez obzira
na vrednost, sporove iz autorskog prava, sporove koji se odnose na zaštitu ili upotrebu pronalazaka i
tehničkih unapređenja, uzoraka, modela, žigova ili geografskih oznaka porekla, prava na upotrebu firme
ili naziva. To je dobro rešenje, jer nije bilo opravdanog razloga da sporovi iz prava autorstva imaju veći
značaj u odnosu na druge vrste imovinskih sporova. To znači da je su sporovi iz autorskog prava i prava
industrijske svojine sada izjednačeni sa ostalim imovinskim sporovima, kada je u pitanju sastav suda i
mogućnost sporazuma da sudisudija pojedinac.
Zadržano je pravilo da sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja državine (član 37. stav 6), kao
i da sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoći (član 37. stav
7).

5. Smanjenje broja članova veća po vanrednim pravnim lekovima

Izmenjen je član 38. osnovnog zakonskog teksta, kada je u pitanju sastav suda u drugom stepenu, i
po vanrednim pravnim lekovima, tako što je propisano da u drugom stepenu uvek sudi veće sastavljeno
od troje sudija (stav 1) dok Vrhovni kasacioni sud uvek odlučuje u veću od troje sudija (član 38. stav
2), a što je u skladu i sa odredbom člana 32. novog Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS",
br. 116/2008, 104/2009) u kom je propisano da ako zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni
 kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veću od troje sudija. Dakle, kada su u pitanju revizija i
zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravni lekovi, smanjen je broj članova veća najviše sudske
instance s pet sudija, odnosno sedam sudija, na tri sudije.

6. Proširenje razloga za odbacivanje predloga za delegaciju mesne nadležnosti

U članu 62. stav 2. iz razloga efikasnosti parničnog postupka, prošireni su razlozi za odbacivanje
predloga za određivanje drugog stvarno nadležnog suda za suđenje u parničnom postupku (delegacija
nadležnosti), tako što je pored ponovnog podnošenja istovetnog predloga, propisano da će predlog biti
odbačen ako je neobrazložen, ako ne sadrži razloge iz stava 1. ovog člana (lakše sprovođenje
postupka ili drugi važni razlozi) ili ako stranka traži određivanje drugog stvarno nadležnog suda iz razloga
koji se odnose na isključenje, odnosno izuzeće. Dakle, zakonska novela ne dopušta korišćenje razloga
za izuzeće, odnosno isključenje sudije iz člana 66. kao razlog za delegaciju nadležnosti, što je opravdano
opredeljenje zakonodavca, jer su u pitanju dva različita instituta.
Stav 3. člana 62. takođe je pretrpeo izmenu u pogledu nadležnosti za donošenje odluke o
odbacivanju predloga za delegaciju, tako što su pored sudije pojedinaca prvostepenog suda, dodati i
predsednik veća prvostepenog suda ili veće drugostepenog suda.

7. Preciziranje razloga za izuzeće

U tački 6. stava 1. člana 66. umesto reči "sudelovao" koristi se reč "učestvovao", a precizira se i to
da je razlog za izuzeće učešće sudije u istom predmetu "u donošenju odluke koja se pobija", umesto
sudelovanja "u postupku pred nižim sudom ili drugim organom."

8. Proširenje razloga za odbacivanje nedopuštenog zahteva za isključenje ili izuzeće

Dopunjen je član 69. stav 1. tako što su prošireni razlozi za nedopuštenost zahteva za isključenje
ili izuzeće. Pored postojećih razloga za nedopuštenost razloga za isključenje ili izuzeće sudije, uvedeni su
i novi razlozi i to kad stranka zahteva isključenje ili izuzeće sudije koji ne postupa u tom predmetu
(tačka 4), kao i u slučaju zahteva za isključenje ili izuzeće predsednika suda, izuzev kada postupa u
tom predmetu (tačka 5).
Takođe, postupajućem sudiji ("sudiji pred kojim se vodi postupak"), dato je ovlašćenje da odbaci
nedopušten zahtev i kad je stranka stavila predlog za isključenje, odnosno izuzeće tog sudije (član 69.
stav 2), čime je, u suštini, precizirano ovlašćenje postupajućeg sudije u pogledu odbacivanja zahteva za
isključenje, odnosno izuzeće, jer ni osnovnim zakonskim tekstom nije bilo zabranjeno da postupajući
sudija odbaci nedopušteni zahtev koji se odnosi na njega.
Pored toga u članu 69. stav 3. napravljena je razlika u zavisnosti da li je nedopušteni zahtev podnet na
ročištu, koji sudija odmah odbacuje i nastavlja ročište, ili je podnet u podnesku, koji se odbacuje
najkasnije u roku od tri dana od dana prijema podneska.
Odredba o nedozvoljenosti posebne žalbe protiv rešenja o odbacivanju nedopuštenog zahteva za
isključenje ili izuzeće iz stava 3. član 69. osnovnog zakonskog teksta, zadržana je i postala je stav 4,
dok su brisane odredbe iz st. 4. i 5. osnovnog zakonskog teksta o pravu protivne stranke na troškove
prouzrokovane odlaganjem rasprave.

9. Propisivanje roka za otklanjanje nedostataka koji se tiču stranačke sposobnosti i

nepravilnosti u zastupanju

U članu 78. stav 3. Zakona o parničnom postupku određeno je da rok za otklanjanje nedostataka
koji se tiču stranačke sposobnosti (stav 1), odnosno nepravilnosti u zastupanju parnično nesposobne
stranke (stav 2), koji određuje sud, ne može biti duži od 15 dana.
10. Pravo slepih, gluvih ili nemih stranaka i drugih učesnika u postupku na besplatnog
tumača

Član 96. pretrpeo je izmene tako što je stav 1. osnovnog zakonskog teksta podeljen na dva stava i
to tako što je u stavu 1. sadržana norma o pravu na upotrebu svoga jezika prilikom usmenog
preduzimanja procesnih radnji pred sudom, dok je stavom 2. regulisano usmeno prevođenje onoga što
se iznosi na ročištu, kao i isprava koje se na ročištu koriste radi dokazivanja, na zahtev stranke, odnosno
drugih učesnika u postupku, ako se postupak ne vodi na njihovom jeziku.
Brisan je stav 2. člana 96. osnovnog zakonskog teksta o obavezi poučavanja stranaka o pravu da
usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tumača, kao i stav 3. u kome je bilo
propisano da prevođenje obavljaju tumači.
Dodat je novi stav 3. o pravu slepih, gluvih ili nemih stranaka i drugih učesnika u postupku na
besplatnog tumača u postupku pred sudom.

TOK POSTUPKA

11. Ukidanje obaveznog ličnog dostavljanja poziva za saslušanje stranke

U članu 266. izostavljen je stav 1. u kome je bilo prpopisano da se poziv za ročište na kom će se
izvoditi dokaz saslušanjem stranaka dostavlja lično strankama, odnosno licu koje će se za stranku
saslušati. Drugim rečima, ukinuto je obavezno lično dostavljanje poziva za ročište stranci koja se
saslušava. Dosadašnji stav 2. postao je stav 1. uz neznatne redakcijske izmene.

12. Odbacivanje neuredne tužbe

U članu 279. stav 1. tačka 7. izvršene su određene izmene, odnosno saglašavanje s odredbama čl.
78. i 103. istog zakona o odbacivanju neuredne tužbe po prethodnom ispitivanju tužbe, uključujući i
nedostatak stranačke sposobnosti, tako što je odredba iz osnovnog zakonskog teksta preformulisana,
pa se tužba odbacuje ako je nerazumljiva ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njoj moglo
postupiti, dok se bezuspešan protek roka za otklanjanje nedostataka podrazumeva, s obzirom da je
propisan odredbama čl. 78. i 103, u zavisnosti od vrste nedostatka i podnosioca tužbe.

13. Ovlašćenje sudijskih pomoćnika da samostalno obavljaju poslove prethodnog

ispitivanja tužbe i pravnih lekova

Bitnu novinu predstavlja odredba iz stava 2. koji je novelom dodat u član 279, kojom je uvedena
mogućnost da sudijski pomoćnici mogu samostalno obavljati poslove prethodnog ispitivanja tužbe,
radi pripreme za preduzimanje potrebnih mera i odluka predviđenih u ovom zakonu (čl. 278. i 279. stav
1), odnosno radi organizovanja pripremnog ročišta ili prvog ročišta za glavnu raspravu. Takođe, dodat je
i stav 3. kojim su sudijski pomoćnici ovlašćeni da obavljaju poslove iz stava 2. ovog člana i u postupku
po pravnim lekovima, dakle prethodno ispitivanje urednosti, blagovremenosti i dozvoljenosti žalbe,
revizije i drugih vanrednih pravnih lekova.

14. Postavljanje pitanja u okviru raspravnog načela i izuzetak

Član 299. je usaglašen s noveliranim članom 7. Zakona o parničnom postupku, kojim je mogućnost
odstupanja od raspravnog načela još više je sužena, tako da je primena načela oficijelnosti, tj.
istražnog načela dopuštena samo kao izuzetak. Zato i novelirani član 299. predviđa da će se sud
postavljanjem pitanja i na drugi pogodan način starati da se u toku rasprave daju objašnjenja o svemu
što je potrebno da bi se utvrdilo činjenično stanje važno za odluku, kao i da će, izuzetno, odredi
izvođenje dokaza po službenoj dužnosti, radi utvrđivanja činjenica bitnih za odluku, samo kada je to
 određeno zakonom. Dakle, ukinuta je obaveza da suda da se "postavljanjem pitanja i na drugi
celishodan način stara da se u toku rasprave iznesu sve bitne činjenice, da se dopune nepotpuni
navodi stranaka o važnim činjenicama, da se označe ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na
navode stranaka, i uopšte, da se pruže sva razjašnjenja potrebna da bi se utvrdilo činjenično stanje
važno za odluku", već se sud samo stara da se daju objašnjenja o svemu što je potrebno da bi se
utvrdilo činjenično stanje važno za odluku. Prema tome, sud više nema obavezu da "provocira" stranke
da iznesu bitne činjenice i dokaze, kako je u dosadašnjoj sudskoj praksi tumačen član 299. osnovnog
zakonskog teksta.

15. Držanje ročišta pred izmenjenim većem bez ponovnog saslušavanja stranaka, svedoka
i veštaka

Bitne izmene pretrpeo je član 317. koji reguliše držanje ročišta pred izmenjenim većem, odnosno
sudijom pojedincem. Zadržano je pravilo da u tom slučaju glavna rasprava mora početi iznova, ali je
propisano da će sud doneti odluku da se ponovo ne saslušavaju stranke, svedoci i veštaci i da se ne
vrši nov uviđaj, već da se pročitaju zapisnici o izvođenju ovih dokaza. Dakle, novina je da sud mora
doneti odluku da se ponovo ne saslušavaju stranke, svedoci i veštaci i da se ne vrši nov uviđaj. Sud
nema diskreciono ovlašćenje da odlučuje da li će ponovo saslušavati navedena lica ili ne, uz prethodno
izjašnjenje stranaka, već postoji obaveza suda da u navedenoj procesnoj situaciji donese zakonom
predviđenu odluku, a izjašnjenje stranaka se ne traži. Najvažnija novina je da su u kategoriju lica koja
se ponovo ne saslušavaju izričito uvršćene i stranke, što u osnovnom tekstu nije bilo propisano, a u
sudskoj praksi je tumačeno suprotno - kao postojanje obaveze suda da se u slučaju držanja ročišta pred
izmenjenim većem, uvek ponovo saslušavaju stranke, što je dovodilo do znatnog odugovlačenja
postupka.

REDOVNI PRAVNI LEKOVI

16. Nemogućnost ukidanja prvostepene presude po drugi put

U članu 373. dodat je novi stav 3. prema kom u slučaju da je prvostepena presuda već jedanput
bila ukinuta, drugostepeni sud ne može ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na
ponovno suđenje. Na ovaj način, naglašeno je pravilo o nemogućnosti ukidanja prvostepene presude po
drugi put u istom predmetu, koje je već posredno sadržano u članu 369. stav 3. osnovnog zakonskog
teksta, koji predviđa zakazivanje rasprave pred drugostepenim sudom i odlučivanje o žalbi i zahtevima
stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda već jedanput bila ukinuta po odredbama ovog
zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogrešno i nepotpunom utvrđenom činjeničnom stanju ili su u
postupku pred prvostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka. Dosadašnji
stav 3. postao je stav 4.

VANREDNI PRAVNI LEKOVI

17. Sastav suda prilikom odlučivanja o dopuštenosti i osnovanosti direktne revizije

U članu 392. stav 1. propisano je da o dopuštenosti i osnovanosti direktne revizije odlučuje isto
veće Vrhovnog kasacionog suda, sastavljeno od troje sudija. Dakle, novelom je odlučivanje o
dopuštenosti i osnovanosti direktne revizije stavljeno u nadležnost istog veća sastavljenog od troje sudija,
dok je u osnovnom zakonskom tekstu odlučivanje o dopuštenosti direktne revizije bilo razdvojeno od
odlučivanja o njenoj osnovanosti, tako da je u prvom slučaju odlučivalo veću od tri sudije, a u drugom
veće sastavljeno od pet sudija. Prema tome smanjen je broj članova veća koji odlučuju o osnovanosti
direktne revizije s pet na tri.

18. Povećanje granične vrednosti za dozvoljenost revizije

 Izmenjen je član 394. kojim su utvrđeni uslovi za izjavljivanje revizije. Protiv pravnosnažne presude
donesene u drugom stepenu revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tužbeni
zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari
ili izvršenje neke druge činidbe ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne
prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan
podnošenja tužbe (st. 1. i 2). Pored toga, revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom
određeno (stav 3).
Limit za reviziju znatno je povećan i to oko dvadeset puta - s 500.000 dinara na dinarsku
protivvrednost 100.000 evra (što u vreme stupanja snagu novele iznosi oko 10.000.000 dinara).
Novela je uvela neke nove vrste imovinskih zahteva, npr. utvrđenje prava svojine na nepokretnostima,
ali je izvršila taksativno nabrajanje vrsta imovinskih zahteva (član 394. stav 2), za razliku od osnovnog
zakonskog teksta koji je nabrajao određene vrste sporova, ali je posebnim stavom predviđao limit za
reviziju i u svim drugim nenabrojanim vrstama imovinskih sporova. Iz taksativnog nabrajanja vrsta
imovinskih zahteva na koje se primenjuje propisani limit izostavljeni su npr. zahtevi za utvrđenje prava
svojine na pokretnim stvarima, što znači da bi u takvim vrstama sporova revizija bila uvek dozvoljena
po stavu 1. člana 394, a što svakako nije bila namera zakonodavca.
Novelirani član 394. više ne propisuje posebne vrste sporova u kojima je revizija uvek dozvoljena,
dakle i kada vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude nije prelazila propisani
limit, već određivanje takvih sporova prepušta posebnim zakonima (stav 3).
Član 409. je brisan zbog usklađivanja sa izmenama člana 394. Zakona o parničnom postupku.

19. Dozvoljenost revizije protiv rešenja

Član 412. stav 2. izmenjen je zbog usklađivanja sa izmenama člana 394. Zakona o parničnom
postupku.

POSEBNI POSTUPCI

20. Ukidanje odgovora na tužbu i pripremnog ročišta u parnicama zbog smetanja

državine

Radi povećanja efikasnosti postupka u članu 446. dodat je novi stav 2. u kome je propisano da se u
parnicama zbog smetanja državine ne primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovor na
tužbu i zakazivanje i održavanje pripremnog ročišta. To znači da se u državinskim sporovima odmah
zakazuje ročište za glavnu raspravu, a tuženom se uz poziv dostavlja i tužba s prilozima.

21. Povećanje graničnog novčanog iznosa za izdavanje nedokumentarnog platnog

naloga

Novelom je izmenjen član 454. stav 1. tako što je povećan granični novčani iznos tužbenog zahteva
koji omogućava izdavanje nedokumentarnog platnog naloga i to sa 100.000 dinara na 2.000 evra u
dinarskoj protivvrednosti.

22. Povećanje granične vrednosti za sporove male vrednosti

U članu 467. stav 1. povećana je granična vrednost za sporove male vrednosti sa 100.000 dinara
na dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja
tužbe.
U članu 469. povećana je granična vrednost u postupku o sporovima male vrednosti koji će se
sprovoditi i povodom prigovora protiv platnog naloga, u pogledu vrednosti osporenog dela platnog
naloga sa 100.000 dinara na dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke
Srbije na dan podnošenja tužbe.
U članu 474. povećana je granična vrednost u postupku o sporovima male vrednosti koja se tiče
preinačenja tužbe povećanjem tužbenog zahteva (stav 1), odnosno smanjenja tužbenog zahteva (stav
2), i to sa 100.000 dinara na dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke
Srbije na dan podnošenja tužbe.

23. Povećanje granične vrednosti za dozvoljenost revizije u privrednim sporovima

U članu 486. znatno je povećana granična vrednost za dozvoljenost revizije u privrednim

sporovima i to za više od deset puta, tako što je propisano da je revizija dozvoljena ako vrednost
predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude prelazi iznos od 300.000 evra u dinarskoj
protivvrednosti evra (što u vreme stupanja na snagu novele iznosi oko 30.000.000 dinara), umesto
dosadašnjih 2.500.000 dinara.
Brisan je stav 2. člana 486. osnovnog zakonskog teksta, koji je predviđao posebne vrste sporova u
kojima je revizija u privrednim sporovima bila uvek dozvoljena, dakle i kada vrednost predmeta spora
pobijanog dela pravnosnažne presude nije prelazila propisani limit, čime je izvršeno usklađivanje
odredaba o reviziji u privrednim sporovima sa izmenama člana 394. stav 3. iz opšteg postupka, koji
takođe više ne propisuje posebne vrste sporova u kojima je revizija uvek dozvoljena, već određivanje
takvih sporova prepušta posebnim zakonima.
U članu 486. stav 2. osnovnog zakonskog teksta bilo je prošireno pravo na izjavljivanje revizije i u
privrednim sporovima kada je reč o pravu autorstva bez obzira na vrednost predmeta spora, tako što je
propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima zbog povrede autorskog prava, zaštite i
upotrebe pronalaska i tehničkih unapređenja, uzoraka, modela i žigova, firme ili naziva, kao i u
sporovima iz nelojalne utakmice i monopolističkih ponašanja kad se ne odnose na imovinskopravni
zahtev (član 394. stav 3. tačka 4), ali je novelom takva mogućnost ukinuta.

24. Povećanje graničnog novčanog iznosa za privredne sporove male vrednosti

Izmenjenim članom 490. stav 1. deset puta je povećan granični novčani iznos za sporove male
vrednosti u postupku privrednim sporovima, tako što je propisano da su to sporovi u kojima tužbeni
zahtev ne prelazi dinarsku protivvrednost 30.000 evra (što u vreme stupanja na snagu novele iznosi oko
3.000.000 dinara), umesto dosadašnjeg iznosa od 300.000 dinara.

II - TERMINOLOŠKE IZMENE

Zakon je pretrpeo mnogobrojne izmene terminološke prirode koje su uglavnom odnose na

usklađivanje sa Ustavom Republike Srbije i promenama u državnopravnom statusu Republike Srbije, ali
i s drugim zakonima.

1. Usaglašavanje sa Ustavom Republike Srbije

1.1 . Upotreba jezika i pisma

Odredbe člana 6. koje se odnose na upotrebu jezika i pisma u parničnom postupku, usaglašene su sa
odredbama Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 98/2006), tako što je propisano da je u
parničnom postupku u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo dok se drugi jezici i pisma
službeno upotrebljavaju u skladu s posebnim zakonom (član 6. stav 1). U sudovima na čijim područjima
žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i
posebnim zakonom (član 6. stav 2).
 1.2. Usklađivanje s promenama državnopravnog statusa Republike Srbije

Zakon je usklađen s promenama državnopravnog statusa Republike Srbije, tako što je izostavljeno
navođenje državne zajednice Srbije i Crne Gore, koja je prestala da postoji (član 41. stav 1).
Takođe zakonske odredbe usklađene su s državno-pravnim položajem, odnosno statusom i novim
Ustavom Republike Srbije, tako što je izostavljeno navođenje Crne Gore (član 42).
Umesto državne zajednice Srbije i Crne Gore, koja je prestala da postoji, u jednom broju članova
navedena je Republika Srbija (čl. 55, 60, 141, 172. stav 2, čl. 173. i 422. tačka 10).
Član 84. stav 3. usklađen je s promenama državnopravnog statusa Republike Srbije, tako što je
izostavljeno navođenje državne zajednice, kao i država članica, s obzirom na to da je državna zajednica
Srbije i Crne Gore prestala da postoji.
Član 107. stav 3. usklađen je s državno-pravnim statusom i novim Ustavom Republike Srbije, tako
što je iz imena Vojske izostavljeno navođenje Crne Gore, pa je ovom odredbom regulisano
dostavljanje podnesaka za lica koja se nalaze na službi u Vojsci Srbije.
Odredbe iz člana 130. stav 2. o dostavljanju pismena domaćim državljanima u inostranstvu preko
nadležnog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika, usklađene su s državno-pravnim
statusom i novim Ustavom Republike Srbije, tako što je izostavljeno navođenje Crne Gore, a isti način
usklađena je i član 130. stav 3. koji reguliše dostavljanje pravnim licima koja imaju sedište u inostranstvu
a predstavništvo u Republici Srbiji.

1.3. Brisanje odredbe o rešavanju unutrašnjeg sukoba zakona o parničnoj sposobnosti

Novelom je brisan član 82. koji je uređivao merodavno pravo za procenjivanje parnične
sposobnosti državljanina Srbije i Crne Gore, tj. rešavao unutrašnji sukob zakona između država
članica. Brisanjem navedenog člana usklađen je Zakon o parničnom postupku s promenama
državnopravnog statusa Republike Srbije, kao i s činjenicom da je državna zajednica Srbije i Crne Gore
prestala da postoji, pa su odredbe člana 82. izgubile razlog postojanja.

1.4. Uvođenje termina "autonomna pokrajina" umesto "teritorijalna autonomija"

Zakon je usklađen sa Ustavom Republike Srbije u pogledu upotrebe termina "autonomna pokrajina",
umesto termina "teritorijalna autonomija" (član 84. stav 3, član 128. stav 1. i član 235. stav 2).

1.5. Pravo na besplatnog prevodioca i potpisivanje zapisnika

U članu 121. stav 1. kao lice koje potpisuje zapisnik, pored predsednika veća, zapisničara, stranaka,
odnosno njihovih zakonskih zastupnika ili punomoćnika i tumača, dodat je i prevodilac. Na ovaj način
Zakon o parničnom postupku usklađen je sa Ustavom Republike Srbije, koji u sklopu prava na
pravično suđenje, u članu 32. stav 2. propisuje da se "svakome jemči pravo na besplatnog
prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu..."
U članu 246. stav 1. pojam "tumač" zamenjen pojmom "prevodilac". Na ovaj način Zakon o
parničnom postupku usklađen je sa Ustavom Republike Srbije koji u sklopu prava na pravično suđenje,
u članu 32. stav 2. propisuje da se "svakome jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili
ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu..."
U član 261. koji reguliše shodnu primenu zakonskih odredaba o veštacima na tumače, dodati su i
prevodioci.

2. Usklađivanje sa ustavnim i zakonskim položajem Vrhovnog kasacionog suda

 Zakon o parničnom postupku usklađen je sa ustavnim i zakonskim položajem Vrhovnog kasacionog
suda, kao najvišeg suda u Republici Srbiji, koji je nadležan da rešava i odlučuje o pitanjima iz
dosadašnje nadležnosti Vrhovnog suda Srbije, koji je prestao da postoji.
Vrhovni kasacioni sud:
- rešava sukob stvarne nadležnosti između sudova razne vrste (član 23. stav 2);
- na predlog stranke određuje koji će stvarno nadležan sud biti mesno nadležan, kada je za suđenje
nadležan sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne može utvrditi koji je sud mesno
nadležan (član 63);
- donosi konačnu odluku o uskraćivanju pravne pomoći ako se traži preduzimanje radnje koja je
protivna domaćem javnom poretku (član 172. stav 2);
- odlučuje o zahtevu za rešavanje spornog pravnog pitanja (čl. 176-180);
- odlučuje o žalbi sa alternativnim predlogom za revizijsko odlučivanje (direktna revizija) (čl. 389-
393);
- odlučuje o reviziji (član 396);
- odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 415);
- jednom odlukom odlučuje i o reviziji i o zahtevu za zaštitu zakonitosti, ako su podneseni protiv iste
odluke (član 419);
- kad odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, ispituje samo one povrede na koje je ukazao
podnosilac zahteva (član 421. stav 1).
Odredba koja se odnosi na izuzeće predsednika Vrhovnog suda Srbije, zamenjena je
odgovarajućom odredbom koja se odnosi na izuzeće predsednika Vrhovnog kasacionog suda (član 70.
stav 3).

3. Usklađivanje sa Zakonom o Ustavnom sudu

Članom 422. tačka 11. uveden je novi razlog za ponavljanje postupka i to: ako je, u postupku po
ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrdio povredu ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom
u parničnom postupku. Na taj način izvršeno je usklađivanje Zakona o parničnom postupku sa
Zakonom o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/2007).
Član 424. stav 3. koji predviđa razloge za ponavljanje postupka na koje se ne primenjuje objektivni
rok od pet godina pravnosnažnosti odluke, prilagođen je navedenom novom razlogu za ponavljanje
postupka iz člana 422. tačka 11, tako što je i taj novi razlog uvršten među one čije isticanje nije
ograničeno objektivnim rokom.

4. Usaglašavanje sa Zakonom o uređenju sudova i uvođenje termina "drugostepeni

sud" umesto "viši sud"

Izvršeno je terminološko usklađivanje odredbe člana 1. Zakona o parničnom postupku s novim

Zakonom o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", br. 116/2008, 104/2009), kao i s Glavom trideset
četvrtom osnovnog teksta Zakona o parničnom postupku, koja nosi naslov Postupak u privrednim
sporovima, tako što je pojam "trgovački sporovi" zamenjen pojmom "privredni sporovi", koji je širi i
adekvatniji.
Pored toga, izvršeno je usklađivanje niza članova s novim Zakonom o uređenju sudova koji predviđa
obrazovanje viših sudova, tako što se u noveliranom tekstu Zakona o parničnom postupku umesto
termina "viši sud" koristi precizniji termin "drugostepeni sud". Naime, sudska vlast u Republici Srbiji
pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. Osnovni sudovi i viši sudovi jesu sudovi opšte
nadležnosti, dok su privredni sudovi sudovi posebne nadležnosti (član 11. Zakona o uređenju sudova).
Dakle, kako je Zakonom o uređenju sudova prvostepena nadležnost, u zavisnosti od vrednosti
predmeta spora, raspodeljena između osnovnog i višeg suda, kao sudova opšte nadležnosti,
korišćenje termina "viši sud" za označavanje suda koji vodi drugostepeni postupak postalo je
neadekvatno, jer i viši sud u određenim vrstama sporova postupa kao prvostepeni sud, tako što sudi
u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije (dakle
100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti); u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i
materinstva; o autorskim i srodnim pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i
oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud; u sporovima o objavljivanju ispravke
informacije i odgovora na informaciju zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni
život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacije i naknadi štete u vezi sa
objavljivanjem informacije (član 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova). Dakle, "viši sud" nije
sinonim za drugostepeni sud koji odlučuje u postupku po redovnom pravnom leku.
U članu 68. stav 3. izvršeno je usklađivanje odredaba o izuzeću sudije koji postupa u drugom
stepenu, dakle po pravnom leku, tako što se u noveliranom tekstu Zakona o parničnom postupku
umesto termina "viši sud" koristi precizniji termin "drugostepeni sud".
Član 122. stav 1. izmenjen je tako što je u odredbi o sastavljanju zapisnika o većanju i glasanju kod
suda u postupku po pravnom leku, izostavljena reč "viši" ispred reči suda, jer "viši sud" nije sinonim za
drugostepeni sud koji odlučuje u postupku po redovnom pravnom leku.
Takođe, na isti način izmenjen je i član 122. stav 5. koji reguliše mogućnost razgledanja zapisnika o
većanju i glasanju od strane suda koji rešava o pravnom leku, tako što je izostavljena reč "viši" ispred
reči sud.
U članu 162. stav 2. izvršeno je usklađivanje, tako što se u noveliranom tekstu Zakona o parničnom
postupku umesto termina "viši sud" koristi termin "drugostepeni sud".
U članu 428. stav 1. izvršeno je usklađivanje odredaba o raspodeli nadležnosti za odlučivanje o
predlogu za ponavljanje postupka između predsednika veća prvostepenog suda i veća drugostepenog
suda, koje odlučuje samo kada se razlog za ponavljanje postupka odnosi isključivo na postupak pred
drugostepenim sudom, tako što se u noveliranom tekstu Zakona o parničnom postupku umesto termina
"viši sud" koristi termin "drugostepeni sud".
U članu 429. izvršeno je usklađivanje odredaba o ponavljanju postupka pred drugostepenim
sudom, tako što se u noveliranom tekstu Zakona o parničnom postupku umesto termina "viši sud" koristi
precizniji termin "drugostepeni sud".
U članu 432. stav 2. izvršeno je usklađivanje odredaba o zastajanju s postupkom po reviziji do
završetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka, tako što se umesto termina "viši sud"
koristi termin "drugostepeni sud".
Uvođenje termina "drugostepeni sud" u navedenim odredbama bilo je neophodno jer je izraz "viši sud"
prestao da bude sinonim za drugostepeni sud koji odlučuje u postupku po redovnom pravnom leku.

5. Usklađivanje s Porodičnim zakonom

Odredbe osnovnog teksta Zakona o parničnom postupku terminološki su usklađene s Porodičnim

zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 18/2005).
Pojam "poništaj" braka zamenjen pojmom "poništenje" braka, dok se umesto termina "bračni
drugovi" koristi naziv "supružnici" (člana 47).
Razdvojen je pojam supružnika od vanbračnog partnera, kod navođenja razloga za isključenje u članu
66. stav 1. tačka 3. osnovnog teksta Zakona o parničnom postupku Pojam "staraoc" zamenjen pojmom
"staratelj" (član 78. stav 2).
U članu 239. stav 1. osnovnog teksta Zakona o parničnom postupku terminološki se razdvaja pojam
supružnika od vanbračnog partnera, kod navođenja razloga koji omogućavaju svedoku da uskratiti
odgovor na pojedina pitanja, dok je pojam "staraoc" zamenjen pojmom "staratelj".
 6. Ostale terminološke izmene

Umesto "zavod za izvršenje zavodskih sankcija" upotrebljava naziv "zavod za izvršenje krivičnih
sankcija" (član 131).
U članu 263. stav 3. osnovnog teksta došlo je do terminološke izmene tako što se umesto reči
"mogućno" koristi reč "moguće".

III - PRIMENA NOVELA NA RANIJE ZAPOČETE POSTUPKE

Član 55. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik
RS", br. 111/2009) predstavlja prelaznu odredbu kojom je određeno da će se parnični postupci
započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama ovog zakona. Izuzetno o
revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odlučivaće Vrhovni kasacioni sud u veću
sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka koja su važila do dana stupanja na snagu
ovog zakona (stav 2). Odredbom člana 56. propisano je da ovaj zakon stupa na snagu danom
objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", dakle 29. decembra 2009. godine, bez vacatio
legis. Kao razlog za nepropisivanje vacatio legis, u obrazloženju predloga zakona navedeno je da je
neophodno da zakon stupi na snagu do 1. januara 2010. godine, kada počinje primena novog Zakona o
uređenju sudova i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva, a kada s radom otpočinje i
nova organizacija sudova i javnih tužilaštava utvrđena tim zakonima.
Prema tome svi parnični postupci započeti pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o parničnom postupku okončaće se po odredbama noveliranog zakona, što znači da će se sve
parnice započete po pravilima opšteg postupka u kojima tužbeni zahtev ne prelazi dinarsku
protivvrednost 3.000 evra, okončati po pravilima postupka o sporovima male vrednosti. Isto važi i za
privredne sporove gde je granična vrednost za spor male vrednosti dinarska protivvrednost 30.000
evra. Prema citiranoj prelaznoj odredbi, sledi zaključak da će drugostepeni sudovi o žalbama izjavljenim
protiv presuda donetim u opštem postupku rešavati po posebnim pravilima postupka o sporovima male
vrednosti, gde su žalbeni razlozi znatno ograničeni - presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u
postupku o sporovima male vrednosti može se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parničnog
postupka iz člana 361. stav 2. ovog zakona (dakle zbog apsolutno bitnih povreda odredaba parničnog
postupka) i zbog pogrešne primene materijalnog prava (član 478. stav 1), a ne i zbog pogrešno i
nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i relativno bitnih povreda postupka. Ako je, međutim, žalba
izjavljena u roku od 15 dana, koji se primenjuje u opštem postupku (član 355. stav 1), a pre stupanja na
snagu novela (pre 29. decembra 2009. godine), drugostepeni sud bi trebalo da je smatra
blagovremenom, bez obzira što je u sporovima male vrednosti propisan kraći rok za žalbu - od osam
dana (član 478. stav 3), jer je se novele ne primenjuju retroaktivno.
S druge strane, ni primena novela na sve započete postupke ne predstavlja retroaktivnu primenu, jer
je reč o primeni novog zakona na nesvršene pravne situacije, dakle na pravne situacije i fakta koja nisu
okončana.
Jedini izuzetak predstavljaju revizije izjavljene pre stupanja na snagu novela, o kojima će
odlučivati Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od troje sudija, po pravilima parničnog postupka
koja su važila do dana stupanja na snagu ovog zakona (član 55. stav 2). Argumentum a contrario -
dozvoljenost revizija izjavljenih posle stupanja na snagu novela (posle 29. decembra 2009. godine),
ceniće se po odredbama novog zakona, tj. po odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
parničnom postupku, uključujući i odredbe kojima je znatno povećan limit za reviziju kako u opštem
postupku, tako i u privrednim sporovima, bez obzira na vreme donošenja odluke koja se pobija
revizijom. To može dovesti do toga da stranka koja je u vreme prijema pravnosnažne odluke imala
pravo na reviziju, to pravo izgubi ako reviziju nije izjavila do 29. decembra 2009. godine.

Komentar pripremila Redakcija