DODATAK 1

KNJIGA 1.
USTAVNO PRAVO I ORGANIZACIJA PRAVOSUĐA
REZIME NOVIH ZAKONA – stanje: 10. februar 2022.
uz knjigu Ustavno pravo i organizacija pravosuđa VIII izdanje – PROJURIS 2020.g.

s a d r ž a j:
1. USTAVNI AMANDMANI: Pregled važnijih izmena – Tekst Ustavnih amandmana – Tekst Ustavnog
zakona za sprovođenje akta o promeni Ustava Republike Srbije (Sl.gl.115/2021, 16/2022)
2. Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi (Sl.gl.111/2021 i 119/2021)
3. Novi izborni zakoni - Sl.gl.14/2022 (Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika
Republike, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti)
4. Zakon o zaštitniku građana (Sl.gl.105/2021)
5. Zakon o rodnoj ravnopravnosti (Sl.gl.52/2021)
6. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudijama (Sl.gl.76/2021)
7. Zakon o dopuni Zakona o Visokom savetu sudstva (Sl.gl.76/2021)
8. Pravilnik o radu Etičkog odbora Visokog saveta sudstva (Sl.gl.89/2021)
9. Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma
10. Odluka o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika (Sl.g.156/2020 i 93/2021)
11. Pravilnik o zaštiti podataka o ličnosti

___________________________________________________________________

1. Ustavni amandmani
najkraće o Ustavnim amandmanima:
 Vrhovni sud postaje najviši sud u RS (umesto Vrhovnog kasacionog suda);
 Predsednika Vrhovnog suda bira Visoki savet sudstva, po
pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog suda, na pet godina (samo
na jedan mandat);
 Visoki savet sudstva bira sudije, sudije porotnike i predsednike sudova na
pet godina;
 Visoki savet sudstva čini 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri
istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda;
 sudijska funkcija postaje stalna (dok sudija ne navrši radni vek);
 Vrhovno javno tužilaštvo postaje najviši tužilažki organ u RS (umesto
Republičkog javnog tužilaštva);
 Vrhovnim javnim tužilaštvom rukovodi Vrhovni javni tužilac, a nižim
tužilaštvima rukovode glavni tužioci;
 Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na šest godina, na
predlog Visokog saveta tužilaštva posle javnog konkursa, glasovima tri petine
svih narodnih poslanika, (samo na jedan mandat);
 u tužilaštvima svi tužioci su javni tužioci (nema više zamenika javnog
tužioca);

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

1 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
  Visoki savet tužilaštva čini 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju
glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna
skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.
 Funkcija javnog tužioca je stalna;
 usklađivanje propisa: Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon
o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom
veću tužilaca uskladiće se sa Amandmanima u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu Amandmana. Odredbe drugih zakona uskladiće se sa
Amandmanima u roku od dve godine;
 Sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom do stupanja na snagu
propisa kojima se njihove nadležnosti i organizacija, kao i položaj sudija,
javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca usklađuju sa Amandmanima.

šire o Ustavnim amandmanima

Amandmanima I-XXIX je izmenjen deo Ustava o pravosuđu radi unapređenja
nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Akt o promeni Ustava usvojila je
Narodna skupština 30. 11. 2021. godine, dvotrećinskom većinom glasova poslanika.
Referendum o potvrđivanju Akta održan je 16. 01. 2022. godine (glasalo je 30,65
odsto birača, od toga „za“ 59,62 odsto i „protiv“ 39,35 odsto, uz 1% nevažećih listića).
Akt o promeni Ustava je proglašen u Narodnoj skupštini 9. februara 2022. godine
(„Sl. glasnik RS“, broj 16/2022). Narodna skupština je 30. 11. 2021. donela i Ustavni
zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava RS („Sl. glasnik RS“, broj 115/21), kojim
se uređuje način primene Amandmana i usklađivanje zakona sa njima. Dalje se prvo
ukazuje na sadržinu Amandmana (pod A), a zatim Ustavnog zakona (pod B).
A) Osnovna rešenja sadržana u Amandmanima su sledeća:
1) Kod načela podele vlasti (član 4. Ustava) izmenjena je formulacija stava 3,
tako što je umesto „Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj
kontroli“ uneto „Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i
ravnoteži“. Ta promena bi trebalo da bolje izrazi nezavisnost sudske vlasti, a izvršena
je Amandmanom I.
2) Saglasno promenama načina izbora sudija i javnih tužilaca, izmenjeni su čl.
99. st. 2. tač. 3. i čl. 105. st. 2. tač. 12-13. Ustava, koji uređuju nadležnost i način
odlučivanja Narodne skupštine. Prema Amandmanima II i III, ona će ubuduće
birati samo Vrhovnog javnog tužioca (većinom od tri petine glasova poslanika) i po 4
istaknuta pravnika u Visoki savet sudstva (dalje: VSS) i Visoki savet tužilaštva
(dvotrećinskom većinom glasova). Ako se ta većina ne postigne u roku, izbor će
izvršiti većinom glasova komisija koju čine predsednici Narodne skupštine, Ustavnog
suda i Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.
3) Umesto dosadašnjeg izbora sudija od strane Narodne skupštine na
trogodišnji (probni) mandat i potom njihovog izbora na stalni mandat od strane VSS,
uvodi se samo izbor sudija na stalni mandat od strane VSS („sudijska funkcije je
stalna“ i „traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek“, Am. VIII). VSS će
birati i predsednike svih sudova na 5 godina, s tim što predsednika Vrhovnog
suda bira na predlog opšte sednice tog suda. On ne može ponoviti mandat, a
predsednici ostalih sudova mogu (Am. XI). Vrhovni sud je najviši sud umesto
dosadašnjeg Vrhovnog kasacionog suda. Kao i do sada, osnivanje i uređenje sudova
prepušteno je zakonu, uz zabranu osnivanja privremenih, prekih ili vanrednih sudova
(Am. V).

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

2 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Uslovi za izbor sudija uređuju se zakonom (Am. VII), a prestanak sudijske
funkcije Ustavom (Am. VIII). O prestanku sudijske funkcije odlučuje VSS, a ta
funkcija sudiji pre navršetka radnog veka prestaje ako: sam to zatraži, trajno izgubi
radnu sposobnost, prestane mu državljanstvo ili bude razrešen. Razrešava se (1) ako
bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili (2) ako je u
disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj koji, po
oceni VSS, ozbiljno šteti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudove.
4) Načela sudstva (Am. IV) su razvijenija i delom izmenjena u odnosu na
ona iz prvobitnog čl. 142. Ustava. Ta načela su sedeća: (1) sudska vlast pripada
sudovima koji su nezavisni i jedinstvena je na teritoriji RS, (2) sudske odluke se
donose u ime naroda, a može ih preispitivati samo nadležni sud u zakonom
propisanom postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi, (3)
pomilovanjem ili amenstijom može se izrečena kazna, bez sudske odluke, oprostiti u
celini ili delimično, (4) raspravljanje pred sudom je javno, a javnost se može isključiti,
u skladu sa Ustavom, i (5) zakonom se može propisati da pored sudija sude i sudije
porotnici. Ovom poslednjem načelu je pridat uži značaj u odnosu na prvobitno
rešenje Ustava, iz koga je sledilo da je učešće porotonika pravilo, a suđenje samo od
strane sudija izuzetak. Porotnike bira i odlučuje o prestanku njihove funkcije VSS, a
biraju se na mandatni period u skladu sa zakonom. Izostavljeno je načelo o zbornosti
suđenja (da sud sudi u veću, osim kada u određenim stvarima sudi sudija pojedinac),
što će se izvesno urediti zakonom.
Pored garantija koje se ostvaruju načinom izbora i prestanka funkcije,
nezavisnost sudija se posebno proklamuje u Am. VI, koji (1) utvrđuje da je sudija
nezavisan i da sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona,
opšteprihvaćenih načela međunarodnog prava i drugih opštih akata, donetih u skladu
sa zakonom i (2) zabranjuje svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju funkcije.
Ovim putem je i doslednije izražena hijerarhija opštih pravnih akata iz čl. 194. Ustava
(što nije bio slučaj u čl. 142. st. 2. i 145. st. 2. Ustava).
S ciljem obezbeđenja nezavisnosti sudija, unapređene su i odredbe o
nepremestivosti sudija (Am. IX) i imunitetu sudija i nespojivosti sudijske funkcije
(Am. X). Nepremestivost, kao i do sada, trpi izuzetke u dva slučaju: ukidanja suda i
ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda. Novine predstavljaju: (1) preciziranje po
kome je sudu ukinut pretežni deo nadležnosti ako je usled promene stvarne
nadležnosti suda, osnivanja novog suda ili drugog zakonom predviđenog slučaja
smanjen potreban broj sudija u sudu, i (2) pravo sudije da zadrži platu koju je imao u
sudu iz kog se premešta ili privremeno upućuje, ako je to povoljnije za njega.
Imunitet sudije je šire postavljen, tako da znači iskjučenje odgovornosti za
mišljenje dato u vezi sa vršenjem sudijske funkcije i glasanje prilikom donošenja
sudske odluke (osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije,
kada sudija ne može biti lišen slobode bez odobrenja VSS). Dodatno je propisano da
se zakonom uređuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa
sudijskom funkcijom, kao i utvrđena zabrana političkog delovanja sudiji (koja je
postojala i do sada).
5) Vrhovni savet sudstva (VSS) je dobio detaljnije uređenje u Am. XII –
XVII. Definisan je kao nezavisni državni organ koji obezbeđuje nezavisnost i
samostalnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika. Njegove
nadležnosti su: bira sudije, predsednike sudova i porotnike i odlučuje o prestanku
njihove funkcije; odlučuje o premeštaju i upućivanju sudija, određuje potreban broj

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

3 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
sudija i porotnika u sudovima, odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija,
predsednika sudova i porotnika i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i
zakonom. Sastav VSS čine predsednik Vrhovnog suda, 6 sudija koji se biraju na način
uređen zakonom (ne mogu predsednici sudova) i 4 istaknuta pravnika koje bira
Narodna skupština među 8 kandidata koje joj predloži nadležni skupštinski odbor
(bilo je reči o načinu izbora), a uslovi za njihov izbor su 10 godina iskustva u struci,
dostojnost za funkciju i da ne mogu biti članovi stranaka. Mandat članova VSS je 5
godina i može se ponoviti, a prestaje na sopstveni zahtev ili zbog osude za krivično
delo na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci, kao i ako članu koji je sudija prestane
sudijska funkcija, a članu iz reda istaknutih pravnika – ako trajno izgubi radnu
sposobnost. O prestanku mandata odlučuje VSS. Predsednik VSS bira se iz reda
članova-sudija (to ne može biti predsednik Vrhovnog suda), a potpredsednik iz reda
istaknutih pravnika (i njihov je mandat 5 godina). Članovi VSS uživaju imunitet za
mišljenje i glasanje u VSS, a „ako učine krivično delo kao članovi VSS“ (tj. u vezi sa
vršenjem nadležnosti VSS) ne mogu biti lišeni slobode bez odobrenja VSS.
6) Na uređenje javnih tužilaštava odnose se Am. XVII – XXIII. Najpre,
treba uočiti promene u nazivima: umesto Republičkog javnog tužilaštva i Republičkog
javnog tužioca postoje Vrhovno javno tužilaštvo i Vrhovni javni tužilac, umesto javnih
tužilaca koji su rukovodili ostalim javnim tužilaštvima postoje glavni javni tužioci,
dok zamenici javnih tužilaca postaju javni tužioci, a Državno veće tužilaca – Visoki
savet tužilaštva (dalje: VST). Javno tužilaštvo je definisano kao jedinstven i
samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši
druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom. Svoje nadležnosti
vrši na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona, opšteprihvaćenih
načela međunarodnog prava i opštih akata, donetih u skladu sa zakonom (odgovara
formulaciji „sudija sudi na osnovu...“). Samostalnost se podvlači izrekom da niko
izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioce te funkcije u
postupanju u pojedinom predmetu. Osnivanje, ukidanje, organizacija i nadležnost
javnih tužilaštava uređuju se zakonom, najviše tužilaštvo u RS je Vrhovno javno
tužilaštvo, a funkcije javnih tužilaštava vrše Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci
i javni tužioci.
7) Za razliku od sudova, uređenje tužilaštava počiva na pravilima o
odgovornosti (prema Narodnoj skupštini i nižih tužilaštava prema višim) i
hijerarhijskim ovlašćenjima (viših tužilaštava prema nižim i rukovodilaca
tužilaštava prema javnim tužiocima). Vrhovni javni tužilac odgovara za rad javnih
tužilaštava i za svoj rad Narodnoj skupštini, s tim što nije odgovoran za postupanje u
pojedinom predmetu. Glavni javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za
svoj rad Vrhovnom i neposredno višem javnom tužiocu, a javni tužioci odgovaraju za
svoj rad glavnom javnom tužiocu (u oba slučaja, u skladu sa zakonom). Vrhovni i
glavni javni tužioci imaju hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih
glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca u konkretnom predmetu, a ta ovlašćenja i
pravna sredstva protiv njih uređuju se zakonom. Kao najviši tužilac u zemlji, Vrhovni
javni tužilac izdaje obavezna uputstva za postupanje svih glavnih javnih tužilaca
radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju. Takođe,
neposredno viši javni tužilac može izdati nižem glavnom javnom tužiocu obavezno
uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u efikasnost ili
zakonitost njegovog postupanja, a Vrhovni javni tužilac može izdati takvo uputstvo
svakom javnom tužiocu. I svaki glavni javni tužilac može izdavati obavezna uputstva

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

4 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
za rad i postupanje javnim tužiocima u tužilaštvu kojim rukovodi. Postoji dužnost
postupanja po obaveznim uputstvima, s tim što niži glavni tužilac ili javni tužilac koji
smatra da je uputstvo nezakonito ili neosnovano ima pravo na prigovor, u skladu sa
zakonom.
8) Kao što je već navedeno, Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna
skupština, i to na period od 6 godina (može ponoviti mandat), a predlog daje VST
(predlaže jednog kandidata). Glavne javne tužioce bira VST, takođe na period od 6
godina (kad im prestane mandat ostaju kao javni tužioci). I javne tužioce, na stalni
mandat (nema više „probnog mandata“), bira VST, a uslovi za njihov izbor se uređuju
zakonom. Prestanak funkcije se posebno uređuje za Vrhovnog i ostale glavne tužioce
(Am. XX), na jednoj, i za javne tužioce (Am. XXII), na drugoj strani. I jednima i
drugima funkcija pre navršetka radnog veka prestaje ako sami to zatraže, ako
trajno izgube radnu sposobnost, ako im prestane državljanstvo ili ako budu razrešeni,
a Vrhovnom i ostalim glavnim tužiocima još i ako bude ukinuto javno tužilaštvo. Ovi
drugi se razrešavaju ako budu osuđeni za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje
6 meseci ili ako nastupi neki od zakonom predviđenih razloga za razrešenje. Za
razliku od njih, javni tužioci se razrešavaju iz razloga koji su utvrđeni i za razrešenje
sudija, tj. ako budu osuđeni za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci
ili ako je u discplinskom postupku utvrđeno da su počinili težak disciplinski prekršaj
koji, po oceni VST, ozbiljno šteti ugledu javnog tužilaštva ili poverenju javnosti u
javno tužilaštvo.
9) Svi rukovodioci tužilaštava i javni tužioci imaju imunitetsku zaštitu (ne
mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje dato ili odluku donetu u vezi s
vršenjem funkcije, osim ako učine krivično delo kršenja zakona od strane sudije ili
javnog tužioca i tada ne mogu biti lišeni slobode bez odobrenja VST). Takođe,
zakonom se uređuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa
njihovom funkcijom. Nije, međutim, propisano kao u slučaju sudija da se javnim
tužiocima zabranjuje političko delovanje.
10) Visoki savet tužilaštva je uređen Am. XXIV – XXVII. Samostalni je
državni organ koji obezbeđuje i jemči samostalnog javnog tužilaštva i nosilaca
javnotužilaških funkcija. Predlaže Narodnoj skupštini izbor i prestanak funkcije
Vrhovnog javnog tužioca i imenuje vršioca te funkcije, bira glavne javne tužioce i
javne tužioce i odlučuje o pitanjima njihovog položaja i vrši druge nadležnosti
određene zakonom. Čini ga 11 članova, i to: 5 javnih tužilaca koje biraju glavni javni
tužioci i javni tužioci (pri čemu glavni javni tužioci ne mogu biti birani u ovaj organ),
4 istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština (isti način izbora kao kod VSS),
Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe (ministar ne može glasati u
postupku utvrđivanja disciplinske odgovornosti tužilaca). Mandat biranih članova
VST iznosi 5 godina, mogu se ponovo birati. Predsednik i potpredsednik VST biraju
se na 5 godina, prvi iz reda članova -javnih tužilaca, a drugi iz reda istaknutih
pravnika. Prestanak funkcije (članstva) u VSS pre isteka mandata moguć je na
sopstveni zahtev, usled osude na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci, prestankom
funkcije javnog tužioca (za članove birane iz reda javnih tužilaca) ili trajnim gubitkom
radne sposobnosti (za članove iz reda istaknutih pravnika). O prestanku funkcije
odlučuje VST. Članovi imaju imunuitet, kao i članovi VSS.
11) Pravno sredstvo protiv odluka VSS (o prestanku funkcije sudije, o
premeštaju ili upućivanju sudije, o prestanku mandata člana VSS i protiv drugih
odluka VSS), kao i pravno sredstvo protiv odluka VST (o prestanku mandata glavnih

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

5 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
javnih tužilaca i javnih tužilaca, o prestanku mandata člana VST i protiv drugih
odluka VST), jeste žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.
12) Poslednjim po redu, Am. XXIX, vrši se terminološko usklađivanje odredbi
st. 2. i 3. člana 172. Ustava, koje se odnose na izbor sudija Ustavnog suda. Način
izbora tj. imenovanja 5 sudija od strane sudske grane vlasti je isti, samo su izmenjeni
nazivi (Vrhovni sud umesto Vrhovnog kasacionog suda, kao i VST umesto Državnog
veća tužilaca).
B) Osnovna rešenja Ustavnog zakona za sprovođenje akta o promeni
Ustava Republike Srbije – „Sl.gl.RS“,br.115/2021
1) Amandmani se primenjuju od dana kada ih proglasi Narodna skupština, ako
u pogledu primene pojedinih od njih nije ovim zakonom drugačije određeno. Zakon o
sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom
savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca uskladiće se sa Amandmanima u
roku od godinu dana, a odredbe drugih zakona u roku od dve godine od dana
stupanja Amandmana na snagu.
2) Sudovi i javna tužilaštva nastavljaju s radom do stupanja na snagu propisa
kojima se njihove nadležnosti i organizacija, kao i položaj sudija, javnih tužilaca i
zamenika javnih tužilaca usklađuju sa Amandmanima. VSS i Državno veće tužilaca,
takođe nastavljaju s radom u postojećem sazivu do stupanja na snagu propisa kojima
se izbor njihovih članova i nadležnosti usklađuju sa Amandmanima. Članovi
postojećeg saziva VSS iz reda sudija i Državnog veća tužilaca iz reda zamenika javnih
tužilaca nastavljaju da obavljaju funkciju kao članovi novog saziva VSS i VST do
isteka mandata na koji su izabrani. VSS i VST konstituišu se izborom ostalih članova
u skladu sa Amandmanima, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu sa
Amandmanima usklađenih propisa o izboru članova i nadležnostima tih organa, a
predsednik i potpredsednik VSS i VST biraju se u narednih 15 dana po konstituisanju.
Do konstituisanja VSS i VST u novom sazivu, svoje nadležnosti prema sudijama,
predsednicima sudova, javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca nastaviće da
obavljaju VSS, Državno veće tužilaca, Vlada i Narodna skupština.
3) Sudije i zamenici javnih tužilaca, izabrani na stalnu funkciju pre stupanja na
snagu Amandmana, nastavljaju da vrše svoje funkcije u sudovima i tužilaštvima u
koje/koja su izabrani. Sudije i zamenici javnih tužilaca koji su pre stupanja na snagu
Amandmana izabrani na funkciju od tri godine, smatraju se izabranim na stalnu
funkciju, o čemu odluku donosi VSS, odnosno Državno veće tužilaca. Narodna
skupština će nastaviti da bira sudije i zamenike javnih tužilaca po prvi put na te
funkcije do konstituisanja novog saziva VSS i VST, a oni će konstatovati da je funkcija
tako izabranih sudija i zamenika javnih tužilaca stalna.
4) Predsednik Vrhovnog kasacionog suda, izabran pre stupanja na snagu
Amandmana, nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran i
može biti biran na funkciju predsednika Vrhovnog suda. Isto pravilo vredi i za
predsednike ostalih sudova (nastavljaju da vrše funkciju do isteka mandata i mogu
biti birani za predsednika u istom sudu). To se odnosi i na Republičkog javnog
tužioca, kao i na javne tužioce. U svim slučajevima se podrazumeva da novi izbor
mora biti sproveden saglasno zakonima koji su usklađeni sa Amandmanima.

_____________________________________

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

6 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Na osnovu člana 203. stav 9. Ustava Republike Srbije i člana 42. stav 1. Zakona o
referendumu i narodnoj inicijativi („Službeni glasnik RSˮ, br. 111/21 i 119/21),
Narodna skupština Republike Srbije, na Desetoj posebnoj sednici u Dvanaestom
sazivu, održanoj 9. februara 2022. godine, donela je
Odluku o proglašenju Akta o promeni
Ustava Republike Srbije
Odluka je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 16/2022 od
9.2.2022. godine.
I
Proglašava se Akt o promeni Ustava Republike Srbije, koji je usvojila Narodna
skupština Republike Srbije na Osmoj posebnoj sednici u Dvanaestom sazivu, održanoj
30. novembra 2021. godine i koji je potvrđen na republičkom referendumu održanom
16. januara 2022. godine.
II
Ovu odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
RS broj 9
U Beogradu, 9. februara 2022. godine
Narodna skupština Republike Srbije
------------------------------------------------------------------------------------

AKT O PROMENI USTAVA

REPUBLIKE SRBIJE
AMANDMAN I
Ovim amandmanom zamenjuje se član 4. Ustava Republike Srbije.
Član 4.
Pravni poredak je jedinstven.
Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži.
Sudska vlast je nezavisna.
AMANDMAN II
Ovim amandmanom zamenjuje se član 99. stav 2. tačka 3. Ustava Republike Srbije
"3. Bira četiri člana Visokog saveta sudstva, četiri člana Visokog saveta tužilaštva i
bira Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije,"
AMANDMAN III
Ovim amandmanom briše se član 105. stav 2. tač. 12. i 13. i dodaje stav 4. u članu
105. Ustava Republike Srbije
Reči: "12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova,
Republičkog javnog tužioca i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije, 13.
bira sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu s Ustavom," brišu se.
Dodaje se novi stav 4. koji glasi:
"Većinom od dve trećine glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština bira
četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva, a većinom

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

7 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
od tri petine glasova svih narodnih poslanika bira Vrhovnog javnog tužioca i odlučuje
o prestanku njegove funkcije."
AMANDMAN IV
Ovim amandmanom zamenjuje se član 142. Ustava Republike Srbije.
Načela sudstva
Član 142.
Sudska vlast pripada sudovima koji su nezavisni.
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudske odluke se donose u ime naroda.
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom
postupku, kao i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi.
Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u
celini ili delimično.
Raspravljanje pred sudom je javno, a javnost se može isključiti u skladu sa
Ustavom.
Zakonom se može propisati da pored sudija sude i sudije porotnici.
AMANDMAN V
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 143. i član 143. Ustava Republike
Srbije.
Uređenje sudova
Član 143.
Osnivanje, ukidanje, vrste, nadležnost, područja i sedišta sudova, sastav suda i
postupak pred sudovima uređuju se zakonom.
Najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni sud.
Zabranjeno je osnivanje prekih, privremenih ili vanrednih sudova.
AMANDMAN VI
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 144. i član 144. Ustava Republike
Srbije.
Nezavisnost sudija
Član 144.
Sudija je nezavisan i sudi na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora,
zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugih opštih akata, donetih
u skladu sa zakonom.
Zabranjen je svaki neprimeren uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.
AMANDMAN VII
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 145. i član 145. Ustava Republike
Srbije.
Uslovi za izbor sudija
Član 145.
Uslovi za izbor sudija i uslovi za izbor i mandat sudija porotnika uređuju se
zakonom.
AMANDMAN VIII
Ovim amandmanom zamenjuje se član 146. Ustava Republike Srbije.
Stalnost sudijske funkcije
Član 146.
Sudijska funkcija je stalna.
Sudijska funkcija traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

8 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Sudiji prestaje funkcija pre navršenja radnog veka: ako sam to zatraži, ako trajno
izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije, ako mu prestane državljanstvo
Republike Srbije ili ako bude razrešen.
Sudija se razrešava ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje
šest meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak disciplinski
prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta sudstva, ozbiljno šteti ugledu sudijske
funkcije ili poverenju javnosti u sudove.
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva.
Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije sudija ima pravo na žalbu
Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.
AMANDMAN IX
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 147. i član 147. Ustava Republike
Srbije.
Nepremestivost sudija
Član 147.
Sudija ima pravo da sudijsku funkciju vrši u sudu u koji je izabran i samo uz svoju
saglasnost može biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud, osim u
slučaju predviđenom Ustavom.
U slučaju ukidanja suda, sudija se premešta u sud koji preuzima nadležnost
ukinutog suda.
U slučaju ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda, sudija može izuzetno bez svoje
saglasnosti biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud istog stepena koji
je preuzeo pretežni deo nadležnosti.
Sudija koji je trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud ima pravo da
zadrži platu koju je imao u sudu iz kojeg je premešten ili upućen, ako je ona povoljnija
po njega.
Sudu je ukinut pretežni deo nadležnosti ako je usled promene stvarne nadležnosti
suda, osnivanja novog suda ili drugog zakonom predviđenog slučaja smanjen
potreban broj sudija u sudu.
Protiv odluke o trajnom premeštaju ili privremenom upućivanju sudija ima pravo
na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.
AMANDMAN X
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 148. i član 148. Ustava Republike
Srbije.
Imunitet i nespojivost
Član 148.
Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato u vezi sa vršenjem
sudijske funkcije i za glasanje prilikom donošenja sudske odluke, izuzev ako učini
krivično delo kršenje zakona od strane sudije ili javnog tužioca.
Sudija ne može bez odobrenja Visokog saveta sudstva biti lišen slobode u postupku
pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske funkcije.
Zakonom se uređuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa
funkcijom sudije i sudije porotnika.
Zabranjeno je političko delovanje sudija.
AMANDMAN XI
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 149. i član 149. Ustava Republike
Srbije.
Predsednik Vrhovnog suda i predsednici sudova

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

9 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Član 149.
Predsednika Vrhovnog suda bira Visoki savet sudstva, po pribavljenom mišljenju
opšte sednice Vrhovnog suda, na pet godina.
Isto lice ne može biti ponovo birano za predsednika Vrhovnog suda.
Predsednike ostalih sudova bira Visoki savet sudstva, na pet godina.
AMANDMAN XII
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 150. i član 150. Ustava Republike
Srbije.
Visoki savet sudstva
Nadležnost Visokog saveta sudstva
Član 150.
Visoki savet sudstva je nezavisan državni organ koji obezbeđuje i jemči nezavisnost
sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika.
Visoki savet sudstva bira sudije i sudije porotnike i odlučuje o prestanku njihove
funkcije, bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova i odlučuje o
prestanku njihove funkcije, odlučuje o premeštaju i upućivanju sudija, određuje
potreban broj sudija i sudija porotnika, odlučuje o drugim pitanjima položaja sudija,
predsednika sudova i sudija porotnika i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i
zakonom.
AMANDMAN XIII
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 151. i član 151. Ustava Republike
Srbije.
Sastav Visokog saveta sudstva
Član 151.
Visoki savet sudstva čini 11 članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta
pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda.
Izbor članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija uređuje se zakonom.
Prilikom izbora sudija u Visoki savet sudstva vodi se računa o najširoj
predstavljenosti sudija.
Narodna skupština bira članove Visokog saveta sudstva među istaknutim
pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata
koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima
dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.
Ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom,
preostale članove posle isteka zakonom određenog roka između svih kandidata koji
ispunjavaju uslove za izbor bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine,
predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i
Zaštitnik građana, većinom glasova.
Predsednici sudova ne mogu biti birani u Visoki savet sudstva.
Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština mora biti dostojan
te funkcije.
Član Visokog saveta sudstva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član
političke stranke.
Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta sudstva kojeg
bira Narodna skupština uređuju se zakonom.
AMANDMAN XIV
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 152. i član 152. Ustava Republike
Srbije.

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

10 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Mandat članova Visokog saveta sudstva i predsednik i
potpredsednik Visokog saveta sudstva
Član 152.
Član Visokog saveta sudstva bira se na pet godina.
Isto lice ne može biti ponovo birano u Visoki savet sudstva.
Visoki savet sudstva ima predsednika i potpredsednika. Predsednika Visokog saveta
sudstva bira Visoki savet sudstva među članovima koji su sudije, a potpredsednika
među članovima koje bira Narodna skupština, na pet godina. Za predsednika Visokog
saveta sudstva ne može biti izabran predsednik Vrhovnog suda.
Pre isteka vremena na koje je izabran, članu Visokog saveta sudstva prestaje
mandat ako sam to zatraži ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od
najmanje šest meseci. Članu koji je sudija prestaje mandat i s prestankom funkcije
sudije, a članu koji nije sudija - i ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje
funkcije člana Visokog saveta sudstva.
Odluku o prestanku mandata člana Visokog saveta sudstva donosi Visoki savet
sudstva. Protiv odluke dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na
ustavnu žalbu.
AMANDMAN XV
Ovim amandmanom oznaka za Odeljak 8. i naziv Odeljka 8. brišu se i zamenjuju se
naziv člana 153. i član 153. Ustava Republike Srbije.
Pravno sredstvo protiv odluke Visokog saveta sudstva
Član 153.
Protiv odluke Visokog saveta sudstva dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, u
slučajevima propisanim Ustavom i zakonom. Izjavljena žalba Ustavnom sudu
isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.
AMANDMAN XVI
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 154. i član 154. Ustava Republike
Srbije.
Imunitet članova Visokog saveta sudstva
Član 154.
Članovi Visokog saveta sudstva ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje
dato u vezi sa vršenjem funkcije člana Visokog saveta sudstva i za glasanje prilikom
donošenja odluka Visokog saveta sudstva.
Članovi Visokog saveta sudstva ne mogu bez odobrenja Visokog saveta sudstva biti
lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela koje su učinili kao članovi
Visokog saveta sudstva.
AMANDMAN XVII
Ovim amandmanom iznad člana 155. Ustava Republike Srbije dodaje se oznaka za
Odeljak 8. i novi naziv Odeljka 8. i zamenjuju se naziv člana 155. i član 155. Ustava
Republike Srbije.
8. Javna tužilaštva
Položaj
Član 155.
Javno tužilaštvo je jedinstven i samostalan državni organ koji goni učinioce
krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnosti kojima se štiti javni interes
određen zakonom.

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

11 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Javno tužilaštvo vrši svoje nadležnosti na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih
ugovora, zakona, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i drugih opštih akata,
donetih u skladu sa zakonom.
Niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioce
javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu.
Osnivanje, ukidanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju se
zakonom.
Najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji je Vrhovno javno tužilaštvo, kojim
rukovodi Vrhovni javni tužilac.
Funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci i javni
tužioci.
Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac u rukovođenju javnim tužilaštvima imaju
hijerarhijska ovlašćenja u odnosu na postupanje nižih glavnih javnih tužilaca i javnih
tužilaca u konkretnom predmetu.
Hijerarhijska ovlašćenja i pravna sredstva protiv njih bliže se uređuju zakonom.
AMANDMAN XVIII
Ovim amandmanom oznaka za Odeljak 9. i naziv Odeljka 9. brišu se i zamenjuju se
naziv člana 156. i član 156. Ustava Republike Srbije.
Odgovornost
Član 156.
Vrhovni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i svoj rad Narodnoj
skupštini. Vrhovni javni tužilac nije odgovoran Narodnoj skupštini za postupanje u
pojedinom predmetu.
Glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom
javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom.
Javni tužioci odgovaraju za svoj rad glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom.
AMANDMAN XIX
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 157. i član 157. Ustava Republike
Srbije.
Obavezna uputstva za postupanje glavnog javnog tužioca i javnih
tužilaca
Član 157.
Vrhovni javni tužilac izdaje opšta obavezna uputstva za postupanje svih glavnih
javnih tužilaca radi postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u
postupanju.
Neposredno viši glavni javni tužilac može izdati nižem glavnom javnom tužiocu
obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u
efikasnost ili zakonitost njegovog postupanja. Vrhovni javni tužilac može takvo
uputstvo izdati svakom glavnom javnom tužiocu.
Glavni javni tužilac može javnom tužiocu izdati obavezno uputstvo za rad i
postupanje.
Glavni javni tužilac i javni tužilac dužni su da postupaju po obaveznom uputstvu.
Niži glavni javni tužilac ili javni tužilac koji smatra da je obavezno uputstvo
nezakonito ili neosnovano ima pravo na prigovor, u skladu sa zakonom.
AMANDMAN XX
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 158. i član 158. Ustava Republike
Srbije.

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

12 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Izbor i prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca i glavnog
javnog tužioca
Član 158.
Vrhovnog javnog tužioca bira Narodna skupština, na šest godina, na predlog
Visokog saveta tužilaštva posle javnog konkursa, glasovima tri petine svih narodnih
poslanika, u skladu sa zakonom.
Visoki savet tužilaštva predlaže Narodnoj skupštini jednog kandidata za Vrhovnog
javnog tužioca.
Ako Narodna skupština ne izabere Vrhovnog javnog tužioca u roku, posle isteka
narednih deset dana, njega bira, između svih kandidata koji ispunjavaju uslove za
izbor, komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda,
predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.
Isto lice ne može biti ponovo birano za Vrhovnog javnog tužioca.
Glavnog javnog tužioca bira Visoki savet tužilaštva, na šest godina.
Pre isteka vremena na koje je izabran Vrhovnom javnom tužiocu i glavnom javnom
tužiocu prestaje funkcija: ako to sam zatraži, ako bude ukinuto javno tužilaštvo, ako
trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije glavnog javnog tužioca, ako mu
prestane državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen.
Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac se razrešavaju ako budu osuđeni za
krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako nastupi neki od
zakonom predviđenih razloga za razrešenje.
Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva o prestanku funkcije glavni javni tužilac ima
pravo na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.
Vrhovni javni tužilac i glavni javni tužilac kojima prestane funkcija ostaju na
funkciji javnog tužioca, u skladu sa zakonom.
AMANDMAN XXI
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 159. i član 159. Ustava Republike
Srbije.
Uslovi za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca
Član 159.
Uslovi za izbor glavnog javnog tužioca i javnog tužioca uređuju se zakonom.
AMANDMAN XXII
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 160. i član 160. Ustava Republike
Srbije.
Stalnost funkcije javnog tužioca
Član 160.
Funkcija javnog tužioca je stalna.
Pre navršenja radnog veka javnom tužiocu prestaje funkcija: ako sam to zatraži, ako
trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje funkcije javnog tužioca, ako mu prestane
državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen.
Javni tužilac razrešava se ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od
najmanje šest meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak
disciplinski prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta tužilaštva, ozbiljno šteti ugledu
javnog tužilaštva ili poverenju javnosti u javno tužilaštvo.
Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca donosi Visoki savet tužilaštva.
Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva o prestanku funkcije javni tužilac ima pravo
na žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.
AMANDMAN XXIII

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

13 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 161. i član 161. Ustava Republike
Srbije.
Imunitet i nespojivost
Član 161.
Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac ne mogu biti pozvani na
odgovornost za mišljenje dato ili odluku donetu u vezi sa vršenjem funkcije, izuzev ako
učine krivično delo kršenje zakona od strane sudije ili javnog tužioca.
Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužilac ne mogu bez odobrenja
Visokog saveta tužilaštva biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog
dela učinjenog u vezi sa vršenjem svoje funkcije.
Zakonom se uređuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa
funkcijom Vrhovnog javnog tužioca, glavnog javnog tužioca i javnog tužioca.
AMANDMAN XXIV
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 162. i član 162. Ustava Republike
Srbije.
Visoki savet tužilaštva
Nadležnost Visokog saveta tužilaštva
Član 162.
Visoki savet tužilaštva je samostalan državni organ koji obezbeđuje i jemči
samostalnost javnog tužilaštva, Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i
javnih tužilaca.
Visoki savet tužilaštva predlaže Narodnoj skupštini izbor i prestanak funkcije
Vrhovnog javnog tužioca, imenuje vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, bira
glavne javne tužioce i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije, odlučuje o
drugim pitanjima položaja Vrhovnog javnog tužioca, glavnih javnih tužilaca i javnih
tužilaca i vrši druge nadležnosti određene Ustavom i zakonom.
AMANDMAN XXV
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 163. i član 163. Ustava Republike
Srbije.
Sastav Visokog saveta tužilaštva
Član 163.
Visoki savet tužilaštva čini 11 članova: pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni
tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni
javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.
Ministar nadležan za pravosuđe ne glasa u postupku za utvrđivanje disciplinske
odgovornosti javnog tužioca.
Izbor članova Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca uređuje se zakonom.
Prilikom izbora javnih tužilaca u Visoki savet tužilaštva vodi se računa o najširoj
predstavljenosti javnih tužilaca.
Narodna skupština bira četiri člana Visokog saveta tužilaštva među istaknutim
pravnicima sa najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, od osam kandidata
koje predloži nadležni odbor Narodne skupštine, posle javnog konkursa, glasovima
dve trećine svih narodnih poslanika, u skladu sa zakonom.
Ako Narodna skupština ne izabere sva četiri člana u roku određenom zakonom,
preostale članove posle isteka zakonom određenog roka, između svih kandidata koji
ispunjavaju uslove za izbor, bira komisija koju čine predsednik Narodne skupštine,
predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i
Zaštitnik građana, većinom glasova.
Glavni javni tužilac ne može biti biran u Visoki savet tužilaštva.

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

14 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Član Visokog saveta tužilaštva kojeg je izabrala Narodna skupština mora biti
dostojan te funkcije.
Član Visokog saveta tužilaštva kojeg je izabrala Narodna skupština ne može biti član
političke stranke.
Ostali uslovi za izbor i nespojivost sa funkcijom člana Visokog saveta tužilaštva
kojeg bira Narodna skupština uređuju se zakonom.
AMANDMAN XXVI
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 164. i član 164. Ustava Republike
Srbije.
Mandat članova Visokog saveta tužilaštva i predsednik i
potpredsednik Visokog saveta tužilaštva
Član 164.
Član Visokog saveta tužilaštva bira se na pet godina.
Isto lice ne može biti ponovo birano u Visoki savet tužilaštva.
Visoki savet tužilaštva ima predsednika i potpredsednika. Predsednika Visokog
saveta tužilaštva bira Visoki savet tužilaštva među članovima koji su javni tužioci, a
potpredsednika među članovima koje bira Narodna skupština, na pet godina.
Pre isteka vremena na koje je izabran, članu Visokog saveta tužilaštva prestaje
mandat ako sam to zatraži ili ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od
najmanje šest meseci. Članu koji je javni tužilac prestaje mandat i s prestankom
funkcije javnog tužioca, a članu koji nije javni tužilac - i ako trajno izgubi radnu
sposobnost za vršenje funkcije člana Visokog saveta tužilaštva.
Odluku o prestanku mandata člana Visokog saveta tužilaštva donosi Visoki savet
tužilaštva. Protiv odluke dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na
ustavnu žalbu.
AMANDMAN XXVII
Ovim amandmanom zamenjuju se naziv člana 165. i član 165. Ustava Republike
Srbije.
Pravno sredstvo protiv odluke Visokog saveta tužilaštva
Član 165.
Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva dozvoljena je žalba Ustavnom sudu, u
slučajevima propisanim Ustavom i zakonom. Izjavljena žalba Ustavnom sudu
isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.
AMANDMAN XXVIII
Ovim amandmanom u Ustav Republike Srbije dodaju se naziv člana 165a i član
165a.
Imunitet članova Visokog saveta tužilaštva
Član 165a
Članovi Visokog saveta tužilaštva ne mogu biti pozvani na odgovornost za mišljenje
dato u vezi sa vršenjem funkcije člana Visokog saveta tužilaštva i za glasanje prilikom
donošenja odluka Visokog saveta tužilaštva.
Članovi Visokog saveta tužilaštva ne mogu bez odobrenja Visokog saveta tužilaštva
biti lišeni slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela koje su učinili kao
članovi Visokog saveta tužilaštva.
AMANDMAN XXIX
Ovim amandmanom zamenjuje se član 172. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije.
Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik
Republike, a pet opšta sednica Vrhovnog suda.

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

15 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između deset kandidata koje
predloži predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog
suda između deset kandidata koje predloži Narodna skupština, a opšta sednica
Vrhovnog suda imenuje pet sudija između deset kandidata koje na zajedničkoj sednici
predlože Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva.

USTAVNI ZAKON ZA SPROVOĐENJE AKTA

O PROMENI USTAVA REPUBLIKE SRBIJE
Ustavni zakon objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 115/2021 od
30.11.2021. godine, istog dana stupio na snagu.
Član 1.
Amandmani I do XXIX na Ustav Republike Srbije (u daljem tekstu:
Amandmani) primenjuju se od dana kada ih proglasi Narodna skupština ako u
pogledu primene pojedinih Amandmana ovim zakonom nije drugačije određeno.
Član 2.
Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon
o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaca uskladiće se sa
Amandmanima u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Amandmana.
Odredbe drugih zakona uskladiće se sa Amandmanima u roku od dve godine.
Član 3.
Sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom do stupanja na snagu propisa
kojima se njihove nadležnosti i organizacija, kao i položaj sudija, javnih tužilaca i
zamenika javnih tužilaca usklađuju sa Amandmanima, ako ovim zakonom nije
drugačije određeno.
Član 4.
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nastavljaju sa radom do stupanja na
snagu propisa kojima se izbor njihovih članova i nadležnosti usklađuju sa
Amandmanima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Članovi postojećeg saziva Visokog saveta sudstva iz reda sudija i Državnog veća
tužilaca iz reda zamenika javnih tužilaca nastavljaju da obavljaju funkciju kao
članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva u skladu sa
Amandmanima, do isteka mandata na koji su izabrani.
Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva konstituišu se izborom ostalih
članova u skladu sa Amandmanima, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu
propisa kojima se izbor njihovih članova i nadležnosti usklađuju sa
Amandmanima. Predsednik Visokog saveta sudstva i predsednik Visokog saveta
tužilaštva biraju se u roku od 15 dana od dana konstituisanja Visokog saveta
sudstva, odnosno Visokog saveta tužilaštva.
Član 5.
Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, Vlada i Narodna skupština
nastavljaju da obavljaju svoje nadležnosti prema sudijama, predsednicima sudova,
javnim tužiocima i zamenicima javnih tužilaca koje imaju prema zakonima koji
važe do konstituisanja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, u skladu
sa zakonima kojima se izbor njihovih članova i nadležnost usklađuju sa
Amandmanima, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Član 6.

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

16 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Sudije izabrane na stalnu funkciju pre stupanja na snagu Amandmana
nastavljaju da vrše svoju funkciju u sudovima u koje su izabrani.
Zamenici javnih tužilaca izabrani na stalnu funkciju pre stupanja na snagu
Amandmana nastavljaju da vrše svoju funkciju u javnim tužilaštvima u koja su
izabrani.
Član 7.
Sudije i zamenici javnih tužilaca koji su pre stupanja na snagu Amandmana
izabrani na funkciju od tri godine, danom stupanja na snagu Amandmana
smatraju se izabranim na stalnu funkciju sudije, odnosno zamenika javnog
tužioca, o čemu odluku donosi Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće
tužilaca.
Narodna skupština nastavlja da bira sudije i zamenike javnih tužilaca prvi put
na te funkcije do konstituisanja novog saziva Visokog saveta sudstva i Visokog
saveta tužilaštva, a novi sazivi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva
konstatuju da njihova funkcija postaje stalna.
Član 8.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda koji je izabran pre stupanja na snagu
Amandmana nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran i
može biti biran na funkciju predsednika Vrhovnog suda, u skladu sa zakonima
kojima se njegov izbor usklađuje sa Amandmanima.
Predsednici sudova koji su izabrani pre stupanja na snagu Amandmana
nastavljaju da vrše svoju funkciju do isteka mandata na koji su izabrani i mogu biti
birani na funkciju predsednika suda u istom sudu, u skladu sa zakonima kojima se
njihov izbor usklađuje sa Amandmanima.
Republički javni tužilac koji je izabran pre stupanja na snagu Amandmana
nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran i može biti
biran na funkciju Vrhovnog javnog tužioca, u skladu sa zakonima kojima se njegov
izbor usklađuje sa Amandmanima.
Javni tužioci koji su izabrani pre stupanja na snagu Amandmana nastavljaju da
vrše svoju funkciju do isteka mandata na koji su izabrani i mogu biti birani na
funkciju glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu, u skladu sa zakonima
kojima se njihov izbor usklađuje sa Amandmanima.
Član 9.
Ovaj ustavni zakon stupa na snagu danom proglašenja na sednici Narodne
skupštine.

2. Zakon o referendumu
i narodnoj inicijativi
Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi („Sl glasnik RS“, br.111/21 i
119/21) izvršeno je usklađivanje ovih oblika neposrednog učešća građana u vršenju
vlasti sa Ustavom. Referendum se raspisuje radi izjašnjavanja o predlogu akta,
potvrđivanju akta ili pitanju od opšteg značaja, a može biti republički, pokrajinski i
lokalni (u sva tri slučaja na čitavoj teritoriji ili delu teritorije). Lokalni je opštinski,
gradski i za gradsku opštinu. Prema pravnom dejstvu odluke razlikuju se savetodavni
i obavezujući referendum, a ovaj drugi može biti obavezni i fakultativni, prethodni i
naknadni, ustavotvorni, zakonodavni i upravni. Odluka je na referendumu doneta
ako za nju glasa većina izašlih birača na teritoriji za koju je raspisan. Kad je na

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

17 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
referendumu potvrđen akt ili odlučeno potvrdno o nekom pitanju, skupština ne može
doneti suprotan akt ili akt suštinski menjati naredne 4 godine od dana održanog
referenduma, a potom može uz obavezu sprovođenja savetodavnog referenduma. Isti
rok je predviđen i za ponovno odlučivanje na referendumu u slučaju neuspelog
obavezujućeg referenduma. Ako skupština odbaci zahtev građana za referendum,
podnosilac zahteva ima pravo na tužbu Upravnom sudu. Organi za sprovođenje
referenduma su nadležna izborna komisija i glasački odbori, u čiji sastav podnosioci
zahteva za referendum mogu odrediti svoje predstavnike. Glasanje se održava u
jednom danu, a detaljnije su uređena i pravila o referendumskoj kampanji, njenom
finansiranju i troškovima i dr.
Narodna inicijativa može biti opšta i konkretna, obe u klasičnom i
elektronskom obliku. Započinje formiranjem tročlanog inicijativnog odbora, koji
podnosi nadležnoj skupštini predlog inicijative radi verifikacije. Predsednik skupštine
je dužan da u roku od 15 dana obavesti inicijativni odbor o verifikaciji i može odrediti
dodatni rok istog trajanja da se ona uredi. Ako inicijativni odbor ostane pri svom
predlogu, a predsednik skupštine smatra da predog nije saglasan zakonu, upućuje ga
skupštini na odlučivanje koja ga može odbaciti ili verifikovati. Po dobijanju
obaveštenja o verifikaciji, prikupljaju se potpisi („klasično“ ili elektronski) u daljih 90
dana (uz vođenje kampanje po zakonu). Po podnošenju inicijative s listom potpisa,
proveru saglasnosti sa zakonom i dovoljnog broja potpisa vrši nadležni skupštinski
odbor (rok od 30 dana). Ako postoje nedostaci, taj odbor obaveštava inicijativni
odbor i određuje mu rok ne kraći od 15 dana za otklanjanje nedostataka, pa ako se
nedostaci ne otklone, inicijativa se odbacuje. Kad je inicijativa uredna, predsednik
skupštine obaveštava inicijativni odbor da je inicijativa uredna i time se smatra da je
ona pokrenuta. Skupština tada ima obavezu da odluču o inicijativi, i to Narodna
skupština u roku od 6 meseci, a pokrajinska i lokalna u roku od 90 dana. Ako
skupština prihvati inicijativu, obavezaće nadležno radno telo da pripremi predlog
odgovarajućeg akta i o tom aktu odlučiti u roku od 120 dana od dana prihvatanja
inicijative. Ako skupština ne prihvati inicijativu, dostavlja obrazloženu odluku o tome
inicijativnom odboru (tada se može iznova pokrenuti inicijativa).
Za raspisivanje referenduma na zahtev građana i pokretanje narodne
inicijative potreban je odgovarajući broj potpisa (naveden u Priručniku), a potpisi se
overavaju kod opštinske/gradske uprave bez naknade. Overa nije potrebna kad se
potpisi daju elektronskim putem, u skladu sa uredbom o elektronskoj inicijativi (još
nije doneta). Zaštita prava u postupku glasanja na referendumu ostvaruje se
podnošenjem prigovora izbornoj komisiji, koja može poništiti glasanje na jednom ili
više glasačkih mesta. Protiv rešenja izborne komisije može se podneti žalba
Upravnom sudu. Protiv odluka skupštine (zbog odbacivanja predloga inicijativnog
odbora za verfikaciju i odbacivanja inicijative zbog neotklanjanja nedostataka) može
se uputiti tužba Upravnom sudu. Napomena: na str. 79 Priručnika navedeni su
podaci o 6 održanih referenduma, čemu treba dodati i sedmi referendum (o
potvrđivanju Akta o promeni Ustava), održan 16.01.2022.
3. Novi izborni zakoni
Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika
Republike, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o finansiranju političkih
aktivnosti doneti su februara 2022. godine („Sl. glasnik RS“, br. 14/22). U osnovi,
zadržani su isti tip izbornog sitema i osnovnih izbornih pravila, tj. izostala je izborna
reforma, ali su rešenja znatno dograđena i detaljnija (najpre unošenjem pravila iz

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

18 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
uputstava RIK-a i dr.), a neka od ranijih rešenja i izmenjena saglasno dijalogu vlasti i
opozicije, posebno u zakonima o parlamentarnim i lokalnim izborima. Dalje se
navode bitne promene.
U sva tri izborna zakona utvrđeno je da biračko pravo (aktivno i pasivno)
imaju i lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti ako sud rešenjem o lišenju
nije utvrdio da je lice nesposobno da vrši biračko pravo. S tim u vezi, izmenjen je čl.
40. st. 3. Zakona o vanparničnom postupku („Sl. glasnik RS“, 14/22)., tako da sud
ima da posebno odredi da li je lice sposobno da vrši biračko pravo.
Kod parlamentarnih i lokalnih izbora zadržan je udeo kandidata manje
zastupljenog pola na listama od najmanje 40% i izborni cenzus od 3% (uz posebno
pravilo za manjinske liste, opisano u Priručniku). Novina je rešenje za izuzetni slučaj,
koji nije lako zamisliti, a to kada ni jedna lista ne bi dobila 3% glasova, pa bi tada u
raspodeli mandata učestvovale sve liste koje su dobile glasove. Takođe je novina
uvođenje pravila o zastupljenosti polova u organima za sprovođenje izbora. Ti organi
su sada za parlamentarne i predsedničke izbore, pored RIK-a i biračkih odbora,
postale i lokalne izborne komisije – opštinske, gradske i gradskih opština u Beogradu
(one određuju biračka mesta, formiraju biračke odbore i utvrđuju rezultate glasanja
koje dostavljaju RIK-u). Ako lokalne komisije nisu obrazovane na dan raspisivanja
izbora, obrazovaće ih RIK (stalni sastav je predsednik i 6 članova, plus zamenici).
Biračka mesta treba da obuhvataju najmanje 100 a najviše 2500 birača.
Kod parlamentarnih izbora je smanjen za polovinu broj potrebnih potpisa
kojima treba da budu podržane liste manjina (na 5000). Krajnji rok za podnošenje
izbornih listi je 20 dana pre dana glasanja. Odluke RIK-a se objavljuju na veb-
prezentaciji i od objavljivanja teku rokovi za prigovore. Rad RIK-a treba da bude
transparentan. Zaštita izbornog prava ostvaruje se: (1) zahtevom za poništavanje
glasanja na biračkom mestu (mogu ga podneti birači i podnosioci lista u roku od 72
časa od zatvaranja biračkih mesta, odlučuje lokalna izborna komisija u roku od 72
časa od prijema zahteva, rešenje se objavljuje na veb-prezentaciji); (2) prigovorom
protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu
(podnosi se RIK-u u roku od 72 časa od objavljivanja rešenja, a RIK donosi rešenje u
naredna 72 časa i objavljuje ga; ako usvoji prigovor, RIK će poništiti glasanje); i (3)
žalbom protiv rešenja RIK-a, koja se podnosi Upravnom sudu u roku od 72 časa od
objavljivanja rešenja RIK-a (žalba se podnosi preko RIK-a, koji je dužan da sudu
dostavi žalbu i spise predmeta u naredna 72 časa). Sud odlučuje u roku od 72 časa od
prijema žalbe i odluku dostavlja žaliocu preko RIK-a, a njegova odluka, ako usvoji
žalbu i poništi osporenu odluku/radnju, može biti dvojaka: da meritorno odluči ako
priroda stvari to dozvoljava i činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to ili da vrati
stvar RIK-u na rešavanje, koji ima rok od 10 dana za odluku ili preduzimanje radnje.
Odluka suda je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu koristiti vanredna pravna
sredstva iz Zakona o upravnim sporovima.
Lokalni izbori se odlikuju posebno ovim novinama: (1) određen je u broju
stalni sastav lokalnih izbornih komisije, koje uz predsednika, imaju 6 članova (u JLS
koje imaju do 50000 birača), 8 članova (JLS do 100000 birača), 10 članova (JLS do
500000 birača) i 12 članova (JLS preko 500000 birača, tj. samo Beograd), uz članove
biraju se i zamenici, kao i sekretar; (2) u pogledu broja potpisa kojima liste treba da
budu podržane, JLS su razvrstane u 7 grupa (JLS do 20000 birača – 200 potpisa, a
najveća JLS sa preko 500000 birača – 3000 potpisa; za manjinske liste polovina od
tog broja potpisa); (3) skraćeni su rokovi za konstituisanje skupštine po održanim

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

19 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
izborima na 10 dana za sazivanje sednice i 30 dana za njeno održavanje, računajući
od objavljivanja rešenja o dodeljivanju mandata; (4) pravna sredstva za zaštitu su
prigovor o kome odlučuje izborna komisija (rok za podnošenje 72 časa od zatvaranja
biračkih mesta, odnosno radnje koja je preduzeta ili propuštena, i 72 časa od prijema
je rok za rešavanje) i žalba protiv rešenja izborne komisije koja se podnosi višem
sudu preko izborne komisije, u roku od 72 časa od objavljivanja rešenja izborne
komisije na veb-prezentaciji, a sud odlučuje u naredna 72 časa i može odlučiti
meritorno ili vratiti izbornoj komisiji na rešavanje. Sudska odluka je pravnosnažna
(kao kod parlamentarnih izbora). Ostavljen je rok od godinu dana u kome će ovu
nadležnost viših sudova vršiti Upravni sud, da bi je viši sudovi potom preuzeli (kod
parlamentanih izbora ostaje kako je sada, tj. ne menja se nadležnost Upravnog suda).
Novine u Zakonu o izboru predsednika Republike su manjeg obima i tiču se
uglavnom terminoloških i drugih usaglašavanja sa promenama kod parlamentarnih
izbora. Novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti usmeren je ka obezbeđenju
veće transparentnosti, preciziranju nadležnosti Agencije za sprečavanje korupcije i
Državne revizorske institucije, detaljnijem uređenju zaduživanja i sl.

4. Zakon o zaštitniku građana

Novim Zakonom o Zaštitniku građana („Sl. glasnik RS“, br. 105/21) izmenjeni
su uslovi za njegov izbor (umesto pravnog obrazovanja, traži se visoko obrazovanje) i
mandat (umesto 5, iznosi 8 godina i ne može se ponoviti). Procedura izbora otpočinje
javnim pozivom zainteresovnim licima da se prijave za izbor. Njegova 4 zamenika
više ne bira Narodna skupština, nego ih postavlja sam, na osnovu javnog konkursa.
Nadležnosti su mu proširene poslovima nacionalnog mehanizma za prevenciju
torture i za praćenje sprovođenja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i
nacionalnog izvestioca u oblasti tgovine ljudima. Upotpunjena su i rešenja o
postupku i sl.

5. Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, 52/21) zamenjen je Zakon
o ravnopravnosti polova. Znatno detaljnije i modernije uređeni su politika jednakih
mogućnosti, mere i planski akti za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, posebne mere
koje obavezuju organe javne vlasti, opšte i posebne mere po pojedinim oblastima,
sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, institucionalni okvir za
ostvarivanje rodne ravnopravnosti i dr.

6. Zakon o izmenama i dopunama

Zakona o sudijama
Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 76/2021 od 28.7.2021. godine, a stupio
je na snagu 5.8.2021

Etički odbor. Ovom zakonskom novelom ustanovljava se Etički odbor kao stalno
radno telo Visokog saveta sudstva. Etički odbor odlučuje o tome koji su postupci
oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda na osnovu Etičkog
kodeksa. Dužnost je Etičkog odbora da najmanje jednom godišnje dostavlja Visokom
savetu sudstva izveštaj o svom radu i primeni Etičkog kodeksa.

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

20 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 Složenost predmeta. Novelirana je odredba člana 24. koja se tiče raspodele
predmeta sudijama u rad, pa je dodat kriterijum da se sudiji predmeti poveravaju
“vodeći računa o složenosti predmeta”, što obuhvata objektivne kriterijume: broj
stranaka i ostalih učesnika u postupku (umešača, svedoka, veštaka), poštovanje
rokova za sudske radnje i dr.
Ocena sudijskog rada. Brisan je član 36. Zakona o sudijama kojim je bilo
predviđeno da se rad sudije vrednuje ocenama: "izuzetno uspešno obavlja sudijsku
funkciju", "uspešno obavlja sudijsku funkciju" i "ne zadovoljava". Brisan je i član 63.
koji definiše šta se smatra nestručnim radom sudije. Praktično, sudija više ne može
bit razrešen zbog loših rezultata rada, što se obrazlaže sledećim Mišljenjem broj 17
Konsultativnog veća evropskih sudija: “Načela stalnosti funkcije i nepremestivosti
predstavljaju ključne elemente sudske nezavisnosti i moraju se poštovati. Stoga,
sudija ne bi trebalo da se razrešava funkcije samo zato što je dobio negativnu ocenu.
Do razrešenja treba da dođe samo u slučaju teških disciplinskih ili krivičnih prekršaja
ili gde je u vrednovanju rada neizbežan zaključak da je sudija nevoljan ili nesposoban
da obavlja svoje dužnosti u skladu sa minimumom prihvatljivih standarda, na osnovu
objektivne procene.”

7. Zakon o dopuni
Zakona o Visokom savetu sudstva
Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 76/2021 od 28.7.2021. godine, a stupio
je na snagu 5.8.2021

Dopunom člana 15 ovog zakona u stalna radna tela Visokog saveta sudstva
uvršćen je i Etički odbor. Propisana je nadležnost Visokog saveta sudstva za
donošenje Poslovnika o radu Etičkog odbora i propisivanje obaveze izrađivanja
izveštaja o radu Etičkog odbora Visokog saveta sudstva o poštovanju odredaba
Etičkog kodeksa.

8. Pravilnik o radu Etičkog odbora

Visokog saveta sudstva
Pravilnik je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 89/2021 od 15.9.2021. godine, kada je
i stupio na snagu

Etički odbor se obrazuje kao stalno telo Visokog saveta sudstva.

Etički odbor promoviše etičke principe sadržane u Etičkom kodeksu sudija i
Etičkom kodeksu članova Visokog saveta sudstva i prati njihovu primenu, sa ciljem
podizanja svesti sudija, predsednika sudova i članova Saveta o značaju primene
etičkih principa i pravila ponašanja u vršenju njihovih dužnosti za podizanje ugleda
pravosuđa i jačanje poverenja građana u rad sudija i sudova.
Delokrug rada Etičkog odbora: 1) prati poštovanje i primenu odredaba Etičkog
kodeksa sudija i Etičkog kodeksa članova Visokog saveta sudstva i predlaže izmene
tih akata; 2) daje načelna mišljenja o tome da li je određeno ponašanje nosioca
sudijske funkcije u skladu sa Etičkim kodeksom sudija; 3) usvaja smernice o
tumačenju kodeksa; 4) imenuje jednog ili više poverljivih savetnika; 4) preduzima

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

21 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
aktivnosti u vezi sa edukacijom sudija iz oblasti etike sudija; 5) donosi Poslovnik o
radu Etičkog odbora.
Etički odbor ima sedam članova koji se imenuju na tri godine. Predsednik i
zamenik predsednika Etičkog odbora biraju se većinom glasova među članovima
Etičkog odbora na period od godinu dana. Za člana Etičkog odbora može biti
imenovan sudija i sudija u penziji.
Postupak pred Etičkim odborom pokreće se inicijativom za utvrđivanje kršenja
Etičkog kodeksa. Postupak je zatvoren za javnost, osim u slučaju izričitog zahteva
sudije ili predsednika suda, na kog se inicijativa odnosi, da se postupak ili neki
njegov deo otvori za javnost.
Kada smatra da se u radnjama ili ponašanju sudije ili predsednika suda na kojeg
se odnosi inicijativa za utvrđivanje kršenja Etičkog kodeksa sudija stiču obeležja
disciplinskog prekršaja predviđena u Zakonu o sudijama, Etički odbor predmet
prosleđuje disciplinskom tužiocu i zastaje sa postupkom.
Etički odbor može svojim članovima, imenovati jednog ili više poverljivih
savetnika radi obavljanja poverljivog savetovanja sa sudijama i predsednicima
sudova o primeni etičkih principa i pravila ponašanja utvrđenih Etičkim kodeksom
u konkretnim pojedinačnim situacijama.
Etički odbor donosi načelna mišljenja, smernice i druge akte većinom glasova
svojih članova.

9. Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom

životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma
Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 89/2021 od 15.9.2021. godine, stupio je
na snagu 23.9.2021, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na
snagu

Srpski jezik i ćiriličko pismo, kao matično pismo, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje službena upotreba jezika i pisama, obavezno se upotrebljava u radu
državnih organa, organa autonomnih pokrajina, gradova i opština, ustanova,
privrednih društava i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja, u radu javnih
preduzeća i javnih službi, kao i u radu drugih organizacija kad vrše poslove
utvrđene zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisama.
Navedena obaveza ne odnosi se na firme u kojima nema učešća javnog kapitala,
na privatnu komunikaciju, izdavanje naučnih i umetničkih dela i dr.

10. Odluka o usvajanju kodeksa ponašanja

narodnih poslanika
Odluka je objavljena u "Službenom glasniku RS", br. 156/2020 i 93/2021

Kodeksom ponašanja narodnih poslanika uspostavljaju se etički standardi

ponašanja koje će narodni poslanici da poštuju i primenjuju u obavljanju
poslaničke funkcije.
Narodni poslanik u obavljanju poslaničke funkcije obavezan je da postupa
jednako prema svim građanima, bez diskriminacije ili povlašćivanja po osnovu
srodstva, starosti, nacionalnosti, etničke pripadnosti, jezika, rase, političkih i

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

22 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022
 verskih uverenja, invalidnosti, obrazovanja, socijalnog položaja, pola, seksualne
orijentacije, bračnog ili porodičnog statusa ili po drugom osnovu.

11.Pravilnik o zaštiti podataka o ličnosti

Pravilnik objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 98/2021 od 20.10.2021. godine, stupio je na snagu
po dobijanju saglasnosti ministarstva nadležnog za pravosuđe 11.10.2021. godine

Ovaj pravilnik doneo je Izvršni odbor Komore javnih izvršitelja, na sednici

održanoj 11. avgusta 2021. godine.
Ovim pravilnikom, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, bliže se
uređuje zaštita podataka o ličnosti zaposlenih, saradnika, konsultanata i drugih
lica angažovanih od strane Komore javnih izvršitelja, drugih lica čije podatke
Komora obrađuje (korisnika, klijenata), kao i stranaka, trećih lica i svih učesnika u
izvršnom postupku, na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Komora, u skladu sa svojim nadležnostima propisanim Zakonom o izvršenju i
obezbeđenju, obrađuje podatke o ličnosti uz poštovanje prava i ličnosti lica na koja
se odnose podaci, odnosno od kojih se podaci o ličnosti prikupljaju. Podaci se
obrađuju samo u meri neophodnoj za postizanje svrhe obrade.
______________________

PROJURIS – Dodatak Projurisovom pravosudnom priručniku 01. Ustavno pravo i

23 organizacija pravosuđa iz 2020. godine – ažurirano 10.02.2022