USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA

1.POJAM USTAVA (10)

Normativni pojam ustava :
-

Ustav u formalnom smislu (osnovni zakon koji ustanovljava organizaciju drave i propisuje prava
graana; akt na osnovu kojeg se upravlja zemljom, koji graanima dodeljuje prava i odgovornosti a
dravnoj vlasti ovlaenja i dunosti. Prema postupku donoenja odreuje se kao skup pravila koja se
donose i menjaju po postupku teem od postupka za donosenje obinih zakona; za njega je sinonim vrst
ustav kao to je na. To je formalni pisani akt najjace pravne snage.)

Ustav u materijalnom smislu (Odreuje se prema sadrini pravila koja su od najvee vanosti za dravu
a odnose se na organizaciju drzavnih vlasti i ljudska prava, teritorijalnu organizaciju drave. To je akt koji
ureuje meusobne odnose izmeu vlasti u dravi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.)
Ustav u materijalnom smislu je ustavni zakon za sprovoenje ustava, zakoni, uredbe Vlade kojima se
izvravaju ti zakoni itd.

Socioloki pojam ustava (po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u jednom drutvu. To je
stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba.)

Politiki pojam ustava (odreuje se prema stvarnom odnosu drave i drutva. Prema Levenstajnu ne
moze se oekivati da nosioci dravne vlasti sami sebe ograniavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe
vlasti. Ustav je akt institucionalizacije i objektivizacije vrsenja drzavne vlasti.)
Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast, fakticki stavljajui je pod
kontrolu.
Bosina potpitanja: 1) normativni pojam ustava, 2) ustav u materijalnom smislu, 3) ustav u formalnom smislu

MATERIJA I SVOJSTVA USTAVA

Materiju ustava ine pitanja koja ustav regulie, drugim reima to je predmet ustava tj. sadrzina
ustava (materia constitutionis). Po teoretiarima postoji nekoliko osnovnih shvatanja.
Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava, ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi kako dravnih vlasti
meusobno, tako i izmeu drave i njenih teritorijalnih jedinica, i granice drzavnoj vlasti koje se uspostavljaju
ljudskim slobodama i pravima.
Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se
jemce licne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinca naspram drave i
nezavisnost pojedinih vlasti jedne naspram druge.
Prema Kelzenu obuhvata norme kojima se regulie zakonodavni postupak. Ustav sadri pravila koja se tiu organa
koji treba da donesu zakone i postupka za donoenje zakona, ali u odreenoj meri odreuje i sadrinu buduih zakona.
Takoe ustav moe sadrati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u
materijalnom smislu, nego deo krivicnog, graanskog, procesnog ili upravnog prava.
Prema drugom shvatanju, ustav se vezuje za stvaranje prava u jednoj zemlji, opstih pravnih normi,
zakona, obuhvata norme kojima se urejuju ova pitanja.

Prema treem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu, materiju ustava cini sistem stvarnog ogranienja
dravne vlasti.
Prema etvrtom shvatanju materiju ustava cini odnos izmeu nosilaca vlasti i onih nad kojima se vlast vri,
prilikom stvaranja dravne volje tj. process vrsenja vlasti.
............................................................................................................................................
Imamo par pravnih i par nepravnih svojstava ustava u formalnom smislu.
Pravna svojstva su da je to osnovni zakon i najvisi opsti pravni akt, a nepravna da je to programskodeklarativni i ideolosko-politicki akt.
Osnovni zakon je zbog toga to ga donosi poseban ustavotvorni organ i njime se predviaju zakonodavi
organi i zakonodavni postupak, sadri apstraktnija prava pravila od onih koje sadri zakon i obuhvata najiru
materiju pravnog normiranja (mat.constitutionis).
Najvii opti pravni akt (OPA) :
-

iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti,

uslovljava vaenje svih drugih pravnih propisa,
njegov donosilac je pravno suveren, a to je ustavotvorna vlast, originarna i neograniena pravom,
to je jedini pravni akt koji odreuje vlastitu pravnu snagu i pravnu snagu svih drugih OPA.
Sankcija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za liavanje pravne snage istih u
postupku za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona : od strane redovnog suda ex officio ili na zahtev
stranke prilikom primene zakona na konkretan sluaj.
Sud moe ispitivati :

formalnu ustavnost zakona (da li je zakon doneo zakonodavni organ po zakonodavnom postupku)
materijalnu ustavnost zakona (da li je norma sadrava u zakonu u saglasnosti s ustavom ispituje Ustavni
sud na zahtev redovnog suda)
Ideoloko-politiki akt : jer je zbog karaktera svog predmeta podloan uticaju filozofskih miljenja,
politikih teorija i ideologija, a u vezi s ulogom drave u drutvu, odnosno pojedinca u dravi i obrnuto, kao
i meusobnim odnosima pojedinih funkcija dravne vlasti.
Npr. : isticanje da je Srbija drava srpskog naroda, ravnopravnosti svih graana koji ive u njoj i svih drugih
nacionalnih zajednic; AP KIM je sastavni deo teritorije RS, ima poloaj sutinske autonomije, obaveza svih
dravnih organa je da zastupaju i tite dravne interese Srbije na Kosovu.
Programsko-deklarativni akt : jer se od njega oekuje da vai u budunosti. Program ustava je skup
zahteva ijem ostvarivanju propisano ustavno ureenje treba da tei. Ustav je pozitivnopravni tekst ali je i
program za buducnost.

VRSTE USTAVA
-

PISANI (sveani pisani dokument u kojem se nalaze norme kojima se ureuje materija ustava, to su ustavi u
formalnom smislu)
NEPISANI (to su norme o predmetu ustava i nalaze se u ustavnim konvencijama i obiajima, koji su
stvarani tokom dueg vremenskog perioda i ija obaveznost proizilazi iz potovanja istih)

KODIFIKOVANI (izloen u jednom pravnom aktu, formalni ustavi)

NEKODIFIKOVANI (rasut u vie pravnik akata koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu)
Prema nainu donoenja i promene :

VRSTI (kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak ili redovni zakonodavni organ
ali na sloeniji nain od onog na koji donosi zakone; dakle, donosi ih ustavotvorna vlast)
MEKI (donosi ih zakonodavna vlast, donose se i menjaju na isti nain kao i obini zakoni)
Prema donosiocu :

OKTROISANI (donosi ga vladar, primer Ustavne povelje SCG, daje ih spontano kao unilateralnu koncesiju
narodu monarh)
USTAVNI PAKTOVI (donosi ga vladar u saglasnosti sa predstavnikim telom)
USTAVI BILANSI (okrenuti su sadanjosti i realnosti)
USTAVI kao izraz narodne suverenosti(donosi ih predstavnitvo naroda)
Ontoloko merilo koje govori o postojanju ustava u stvarnosti :

NORMATIVAN (saglasnost politicke stvarnosti i ustava, ostvaruju se u drustvu)

NOMINALAN (ustav postoji po imenu ali se ne primenjuje u politikoj stvarnosti, samo je pravno vazeci)
SEMANTIKI (ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti ali se kroji po meri aktuelnih nosilaca
vlasti, konzerviraju postojeu stvarnost, ne dopustaju promenu vlasti)

PROMENA USTAVA RS
Ustav RS je cvrst ustav, promena Ustava je parcijalna (promena vazeceg) i totalna (donosenje novog).
to se tie karakteristike postupka, postupak je dvojak u zavisnosi od delova ustava koji se menja. Postupak
vai za totalnu i parcijalnu promenu ustava. Ne postoji zabrana za promenu pojedinih ustavnih institucija ili
delova ustava. Nema zabrane da se ustav u odreenom vremenskom periodu od stupanja na snagu ne moe
menjati. Ustav se ne moe menjati za vreme ratnog i vanrednog stanja po lanu 204.
Postoje 2 faze :

Prva faza : podnosenje predloga za promenu ustava i usvajanje predloga

Druga faza : izrada akta o promeni ustava i usvajanje istog tog akta
Odluku o predlogu za promenu ustava donosi Narodna skupstina 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja
narodnih poslanika.
Ovlaeni predlagai : min. 1/3 narodnih poslanika, predsednik, vlada, min.150.000 graana. Ako predlog za
promenu ne bude prihvaen, promeni se po odbijenom predlogu ne moe pristupiti u narednih godinu dana.

Postupak za promenu ustava pred NS

NS usvaja predlog za promenu ustava 2/3 veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon
toga, predlog akta o promeni sastavlja radno telo - odbor za ustavna pitanja NS. Dostavlja mu ga struna
sluba NS. Pred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. Mogu se stavljati amandmam. Ako se ne

trazi poseban postupak (obavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, posle sprovedenog
pretresa usvaja NS 2/3 veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.
Po usvajanju akta o promeni ustava RS, NS moze odluiti da ga graani potvrde na republikom
referendumu koji je fakultativnog karaktera. Ako NS ne odluci da akt o promeni ustava RS stavi na
potvrivanje putem fak. ref. promena ustava je usvojena izglasavanjem u NS, a stupa na snagu kad je NS
proglasi odlukom.
Fakultativni referendum : odnosi se na ui krug pitanja. NS moe odluiti da predlog o promeni URS ne
stavi na potvrdjivanje graanima, a ukoliko odlui da akt o promeni URS stavi na potvrivanje na
republiki referendum, graani se na referendumu izjanjavaju u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o
promeni URS. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. glasala veina izalih biraa.
Obavezni referendum : odnosi se na za pitanja koja su predviena pretposlednjom glavom ustava RS i na
preambulu URS (naela URS, liudska i manjinska prava slobode, ureenie vlasti, proglaavanje ratnog i
vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju postupak za
promenu URS).
Oblici promene ustava : amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni su delovi URS. Njima se
moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu
kao i norme URS i donose se po postupku predvienom za promenu ustava.
Ustavni zakon za sprovoenje ustava je akt kojim se ureuje prelazak na novi ustav, rokovi za usklaivanje
zakona sa novim URS. Usvaja se po istim pravilima koia vae za promenu ustava. Ovim zakonom utvruje se
nastavak rada republikih organa vlasti, organizacija i slubi do njihovog konstituisanja, rokovi za odravanje
izbora za narodne poslanike, predsednika RS, poslanike skuptine AP (raspisuje ih predsednik NS),
odbornike u skuptinama jedinica LS, datum prestanka mandata svih sudija, javnih tuilaca i njihovih
zamenika i reizbora istih, rok za usklaivanje zakona sa ustavom, pogotovo onih prioritetnih.
Dana 31.12.2008. godine bio je rok za usaglaavanje zakona iz 90-tih godina sa novim ustavom. U torn
periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. Ustavni sud moze da ocenjuje
ustavnost ovog zakona jer nije ustavan 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po
ustavotvornom postupku.
Stupa na snagu danom proglaenja od NS odlukom.
Danom stupanja na snagu Ustavnog zakona prestao je da vai prethodni Ustavni zakon za sprovoenje
Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi rep.propisi ostaju na snazi do njihovog usklaivanja sa URS u
rokovima predvienim ovim zakonom, ako istim nije odreeno da prestaju da vae.
Preambula : sveana, sastavni je deo ustava, prethodi mu, nije normativnog karaktera, jer u njoj nisu
formulisana pravila ponasanja, menja se po pravilima koja vaze za promenu URS, pravno je obavezujua,
jer je nainom promene ustava uinjena obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava koja,
izmeu ostalog, govori o promeni preambule, gde promena preambule ulazi u pitanja koja idu na obavezan
referendum). Specifina je po tome sto se u njoj ne pominje AP Vojvodina, a za AP KIM kae da ima poloaj
sutinske autonomije.
Smisao preambule je u izraavanju odreenih ideolokih i politikih stavova o karakteru i ulozi drave ,
odnosu pojedinca prema dravi i obratno, meusobnim odnosima pojedinih funkcija dravne vlasti i
navoenju ciljeva koji se ele postii donoenjem ustava. Jednom reju, postavlja naela, motive za
donoenje ustava.
Bosina potpitanja:

l) ko proglasava ustav i kojim aktom; 2) ko sastavlja predlog za promenu ustava; 3) kako tee postupak za promenu ustava pred
NS; 4) koja pitanja moraju ii na referendum; 5) kakav je referendum za ostali uzi krug pitanja; 6) ako referendum nije obavezan
ko daje predlog skuptini; 7) ta je ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8) u kojoj formi moe biti akt o promeni URS; 9) kakva
je forma preambule 10) u emu se ogleda njen smisao

NAELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVA

NADLENOST RS
Propisano je koje oblasti drutvenog ivota RS ureuje i obezbeuje a najvanije su regulisane u lanu 97.
Ustava. U tom lanu se u stvari propisuje koje oblasti su u nadleznosti RS, i to:
Suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost RS, meunarodni poloaj i odnose sa drugirn
dravama i meunarodnim organizacijama, ostvarivanje i zatitu sloboda i prava graana, ustavnost i
zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravim organima, ogovornost i sankcije za povredu
sloboda i prava graana utvrenih i za povredu zakona, drugih propisa i optih akata, amnestije i
pomilovanja za krivina dela;
teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; odbranu i bezbednost Republike
Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja; sistem prelaska granice i kontrola prometa roba,
usluga i putnikog saobraaja preko granice; poloaj stanaca i stranih pravnih lica; jedinstveno trite;
pravni poloaj privrednih subjekata; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose
sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa s inostranstvom; poreski sistem; svojinske i obligacione
odnose i zatitu svih oblika svojine, sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja,
socijalnog osiguranja i dr.
sistem zatite i unapreenja ivotne sredine, sistem u oblastima zdravstva, socijalne zatite, brige o deci,
obrazovanja, kulture i razvoja RS, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova
RS, finansiranje i ostvarivanja prava i dunosti RS utvrdenih Ustavom i zakonom, organizaciju,
nadlenost i rad republikih organa
Ureuje znai da donosi zakone kojima e se urediti te oblasti.
Obezbeuje znai da izvrava zakone, opte akte i druge propise koje je tim zakonom uredila.
Nadlenost RS moe se poverili AP i jedinicama LS samo zakonom.
Sutina Zakona o raspodeli nadlenosti : razgranienje nadlenosti RS od nadlenosti LS i AP
Finansiranja nadlenosti RS : iz budeta RS
Izvorne prihode budeta RS ine javni prihodi i primanja, a to su porez, sudske i administrativne takse,
prihodi od akciza, carine, privatizacije, prihodi koje svojom aktivnou ostvare organi i organizacije RS,
prihodi od novanih kazni izreenih u krivinom, prekrajnom i drugom postupku koji se vodi pred
nadlenim dravnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku, primanja od prodaie
nepokretnosti u dravnoj svojini i pokretnosti, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Iz prihoda budeta RS finansiraju se osnovne funkcije drave kao to su odbrana zemlje, bezbednost zemlje
itd.
Po sili zakona prenose se jedinicama LS porezi u delu utvenom zakonom, a to su porez na dohodak
graana, porez na imovinu, porez na naslee i poklon, porez na prenos apsolutnih prava, lokalne,

komunalne i boravine takse. Statutom grada, odnosno grada Beograda, utvruje se deo prihoda koji
pripada budetu gradske optine, a koji budetu grada, odnosno grada Beograda.
AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih
pokrajina odreuju se zakonom. Zakonom se odreuje uee autonomnih pokrajina u delu prihoda
Republike Srbije. Budet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet
Republike Srbije, s tim to se tri sedmine od budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za
finansiranje kapitalnih rashoda.

Bosina potpitanja:
1)ta regulise lan 97. Ustava, 2) ta znai obezbeuje, a sta ureuje, 3) Koji se deo poreza po sili zakona prenosi jedinicama LS, 4) Kako se
mogu poveriti nadleznosti, 5) U cemu je sutina Zakona o raspodeli nadlenosti, 6) Finansiranje nadlenosti RS, 7) Koji su izvorni prihodi
bueta RS, 8).Sta se sve finansira iz prihoda budeta RS

DRAVNA TERITORIJA I DRAVNI AMBLEMI

Svaka drava se sastoji iz 3 elementa : to su teritorija, stanovnitvo i suverena vlast. Teritorija predstavlja
realni element drave, stanovnitvo personalni, a suverena vlast realni.
Teritorija predstavlja oblast na koioi se prostire dravna vlast. Prema URS, teritorija RS je jedinstvena i
nedeljiva. Granica RS je nepovrediva, a menja se po postupku predvienom za promenu Ustava.
Dravna teritorija je trodimenzionalna i sastoji se od suvozemne oblasti zajedno sa zemljinom utrobom
ispod nje i vodenih povrina u vidu reka i jezera, kao vazdune oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i
vodenog dela dravne teritorije.
Suvozemna, vazduna i vodena oblast cine jedinstvo dravne teritorije. Pravni suverenitet RS protee se na
itavoj njenoi teritoriji. Neovlaeno preletanje aviona kroz vazdunu oblast, potkopavanje zemljine utrobe,
krenje pravila renog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drave. Nad dravnom teritorijom po
pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast.
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu. Ova obeleja drave bitna su zbog identifikacije drave u
medjunarodnoj zajednici drava. Njihova upotreba ureena je Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i
himne RS. Grb RS koristi se kao Velik grb i Mali grb. Grb RS jeste grb utvren Zakonom o grbu
Kraljevine Srbije. Veliki grb se upotrebljava na zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda,
VKS, RJT, NBS, Dravne revizorske institucije, Zatitnika graana i na zgradama diplomatsko-konzularnih
predstavnitava RS u inostranstvu; u slubenim prostorijama predsednika dravnih organa vlasti, kao i RJT,
guvernera NBS, omudsmana itd. u sastavu dravnog peata u skladu sa zakonom kojim se ureuje dravni
peat; u sastavu peata i tambilja gore pomenutih organa, na novcu. Mali grb se upotrebljava na
zgradama ostalih dravnih organa, organa, AP i jedinica LS, javnih sluzbi, prilikom proslava sveanosti i
drugih kulturnih, sportskih i slinih manifestacija koje su znaajne za RS, prilikom meunarodnih susreta,
politikih, naunih, u sastavu obrazaca javnih isprava, na uniformama slubenih lica dravnih organa, na
vojnim zastavama RS.
Zastava RS koristi se kao Narodna zastava i kao Dravna zastava. Razlika izmeu Dravne i Narodne
zastave ogleda se u tome to je na Dravnoj zastavi istaknut mali grb, dok je Narodna bez grba. Obe su
horizontalne trobojke, sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela. Drzavna zastava stalno
se vije na glavnom ulazu u zgrade drzavnih organa, a Narodne skuptine, u vreme zasedanja, i na dravni
praznik Republike Srbije; u njihovim slubenim prostorijama, kao na gl. ulazima organa AP i jedinica LS,
kao i javnih slubi na dan dravnog praznika RS. Upotrebljava se na vazduhoplovu, brodu, istie se na

birakim mestima na dan izbora za dravne organe. Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u
zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP i LS i javnih slubi. Istie se na birakim mestima na dan
izbora za organe AP i LS. Ako se izbori za dravne organe i organe AP, odnosno LS, odravaju istovremeno,
na birakim mestima istie se Dravna zastava.
Himna Republike Srbije jeste sveana pesma "Boe pravde". Vlada propisuje blie kriterijume, nain i
uslove za izvoenje himne Republike Srbije.
Peat i tambilj ustanovljavaju se Zakonom o peatu dr.i drugih organa. Oni su sredstva za potvrdu
autentinosti javnih isprava i dr.akata. Oni su neophodni da bi neki akt dravnog organa proizvodio pravno
deistvo. Peat ima grb.
Glavni grad ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. Poseban status postoji zbog
toga sto se u njemu nalaze glavni dravni organi.

Bosina potpitanja
1) Zato su vani amblemi , 2) Kako se upotrebljavaju dravni simboli, 3) Razlika izmeu dravne i narodne zastave , 4) Kakav je
grb na dravnoj zastavi, 5) ta su pecat i i stambilj i cime se ustanovljavaju, 6) ta ini dravnu teritoriju, 7) Dokle se protee
pravni suverenitet RS, 8) ta je glavni grad i ima li poseban status u URS, 9) Kada ce se propisi RS primenjivati na nase
drzavljane van granica RS

DRAVLJANSTVO RS
Dravljanstvo je narocita dravno pravna veza izmeu drave i pojedinca, uslov je za uzivanje mnogih
prava, spada u lina prava. To je odnos redovnog i najee trajnog karaktera. Redovnog zbog toga sto se
apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, a trajan jer se obino zasniva roenjem, a kasnije retko menja.
Na osnovu dravljanstva, dravljanima RS zajemena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga
gde se oni nalaze. Republika Srbija titi prava i interese svojih dravljana u inostranstvu. Tim pravima
odgovaraju i odreene dunosti RS, poput podlonosti vojnoj obavezi, dunosti plaanja poreza,
pokorovanja ustavu i zakonu i sl.
Zatita koju RS prua svom drzavljaninu prua sledee garancije : da ne moze biti lien dravljanstva, da
ne moze biti lien prava da promeni dravljanstvo, da ne moze biti proteran.
Osnov sticanja i prestanka dravljanstva ureuje se Zakonom o dravljanstvu. Prema tom zakonu
dravljanstvo se stie : 1) poreklom, 2) roenjem na teritoriji RS, 3) prijemom u dravljanstvo i 4)
meunarodnim ugovorima. Prestaje : otpustom, odricanjem i po me.ugovoru.
Da bi smanjio broj apatrida, URS predvia da dete roeno u RS ima pravo na dravljanstvo RS, ako nisu
ispunjeni uslovi da stekne dravljanstvo druge drave. Apatridi su lica bez dravljanstva. Mogu stei
dravljanstvo prijemom. Pravni poredak jedne zemlje u celini vai za domae dravljane, dok za strance i
za apatride mogu da vae odreena ogranienja u pravima i u pogledu utvrivanja odreenih obaveza koje
se mogu nametnuti samo odreenim dravljanima.
Bipatridi su lica sa dva dravljanstva. Dravljanin Republike Srbije koji ima i dravljanstvo strane
drave smatra se dravljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji RS.
Bosina potpitanja : 1) Kako se stice, 2) Sta su apatridi, 3) Sta su bipatridi

JEZIK U SLUBENOJ UPOTREBI I PISMO U RS

Prema URS u slubenoj upotrebi su srpski jezik i irilino pismo. Slubena upotreba drugih jezika i
pisama ureuje se zakonom, na osnovu Ustava. Slubenom upotrebom jezika i pisma, u smislu Zakona
slubenoj upotrebi jezika i pisma, smatra se upotreba jezika i pisama u radu dravnih organa, organa AP,
gradova i optina, ustanova, preduzea i drugih organizacija, kad se vre javna ovlaenja. Slub. upotrebom
JiP, smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzea i javnih slubi, kao i u radu drugih organizacija.
Slubenom upotrebom JiP smatra se naroito upotreba JiP u usmenom i pismenom optenju organa i
organizacija meusobno, kao i sa strankama, odnosno graanima, u sprovoenju postupka za ostvarivanje i
zatitu prava, dunosti i odgovornosti graana, uvoenju propisanih evidencija od strane optinskih organa i
organizacija koje vre javna ovlaenja na teritoriji optine, izdavanje javnih isprava, kao i drugih isprava
koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrenih prava raana. Slubenom upotrebom JiP smatra se i
upotreba JiP pri ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa,
organizacija i firmi, objavljivanju javnih poziva, obavetenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju
drugih javnih natpisa. Primera radi, bolnice se obeleavaju latininim slovom H i na putokazima mora stajati
oznaenje bolnice i na irilici i na latinici.
Saobraajni znaci i putni pravci na meunarodnim i magistralnim putevim, nazivi mesta i drugi geografski
nazivi ispisuju se irilinim i latininim pismom. Saobraajni znaci i putni pravci na drugim putevima,
nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu se, pored irilinog, ispisivati i latininim pismom. Po
URS "svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom, koja u vrenju javnih
ovlaenja reava o njegovom pravu i dunosti, upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa
injenicama na svom jeziku.
PISMO: to se tie slubene upotrebe latininog pisma, u optinama u kojima u veem broiu ive
pripadnici nac. manjina ije je primarno pismo, u skladu s njihovom tradicijom, latinica, u slubenoj je
upotrebi i latinino pismo. Statutom optine, utvruje se slubena upotreba latininog pisma. Organi i
organizacije koje vre javna ovlaenja u optini u kojoj je u slubenoj upotrebi i latinino pismo, duni su
da graanima na latininom pismu dostavljaju reenja i druga pismena kojima se reava o njihovim
pravima i obavezama, kao i svedoanstva i druge javne isprave. Obrasci javnih isprava za potrebe optina u
kojima je u slubenoj upotrebi i latinino pismo, tampaju se irilicom i latinicom
JEZIK: Na teritoriji jedinice lokalne samouprave, gde tradicionalno ive pripadnici nacionalnih manjina,
njihov iezik i pismo moe biti u ravnopravnoj slubenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave e obavezno
uvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine, ukoliko procenat pripadnika te
nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15% prema rezultatima
poslednjeg popisa stanovnitva.

Bosina potpitanja
1)Sta se smatra slubenom upotrebom JiP, 2) Kada je latinica u slubenoj upotrebi, 3) Kada se prema zakonu o pravima
nacionalnih manjina koristi njihov jezik

NAELO NARODNE SUVERENOSTI

Svaka drava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj dravnoj teritoriji, koji su potinjeni njenoj
suverenoj vlasti. Suverenost predstavlja suprematiju dravne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj
teritoriji, odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. Moglo bi se rei da spolini
element suverenosti podrazumeva nezavisnost drave prema drugim dravama, a unutranji element
podrazumeva suprematiju dravne vlasti u odnosu na druge institucije.
Obeleja dravne vlasti su:

nezavisnost, sto znaci da njena vlast nije potinjena bilo kojoj drugoj vlasti, originernost vlasti

neprekidnost tj. njeno stalno trajanje bez obzira sto se nosioci menjaju i

nedeljivost u smislu da je to jedna dravna vlast, ak i kada se vri posredstvom vise organa.
Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u dravi, tj. za pitanje od koga potie ta
najvia vlast. Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti.
Prema teoriji narodne suverenosti, suveren je narod u smislu svih graana, od kojih svakome pripada
po jedan deo suverenosti. Narod kao i svaka linost ima svoju volju, optu volju koju ne moe preneti na
nekog drugog i svaki graanin je nosilac svog malog dela suverenosti, te tako i bira svoje predstavnike.
Ova teorija vodi do opteg i jednakog prava glasa, a narod moe sam ili preko svojih predstavnika vriti
suverenu vlast. Ako je vri preko predstavnika, narod im dodeljuje mandat, koji moe opozvati, a to je sutina
teorije imperativnog mandata.
Prema teoriji nacionalne suverenosti (razliite od narodne) nosilac suverenosti je nacija, koja nije prost zbir
graana. Ona je apstraktni entitet zajednice sadanjih, proslih, a i buduih generacija. Posledica toga je da
nema imperativnog poslanickog mandata, jer pripadnici nacije ne otuuju svoj deo suverenosti, vec je
mandate slobodan. Prema URS "suverenost potie od graana koji je vre referendumom, narodnom
voljom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan dravni organ, politika organizacija,
grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti vriti vlast mimo slobodno izraene volje
graana.

NAELO PODELE VLASTI

URS sadri naelo podele vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmeu pojedinih dravih vlasti. Po URS
pravni poredak je jedinstven. Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i meusobnoj kontroli.
Sudska vlast ie nezavisna.
Iz ove odredbe ustava jasno se vidi da je nas URS imao u vidu princip horizontalne podele vlasti. Pored
toga moguce je izvriti podelu vlasti i po vertikali izmeu razliitih nivoa na kojima se vlast vrsi.
Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova dravnih vlasti, izmeu centralnih organa vlasti,
organa AP i organa jedinica LS.
to se tie naela ravnotee i meusobne kontrole vlasti, predvienog URS, analizom l. 4. URS, dolazi
se do zakljuka da ovo naelo vai samo za odnose izmeu zakonodavne i izvrne vlasti, ali ne i za odnose
izmeu te dve vlasti i sudske vlasti, za koju se u istom lanu kaze daje nezavisna, a to potvruju i kasnije
odredbe ustava, prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske
kontrole, a sudsku odluku moze preispitivati samo nadleni sud u zakonom propisanom postupku (via
instaciona kontrola). Dakle, Narodna skupstina ne moze da utie na odluivanje sudova, meutim, moemo
govriti o uticaju skupstine na sudsku vlast - NS donosi zakone. Sud sudi na osnovu ustava i zakona i
dr.optih akata, kada je to predvieno zakonom, opte prihvaenih pravila meunarodnog prava i
potvrenih meunarodnih ugovora.
Opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni medj.ugovori sastavni su deo pravnog poretka
RS i neposredno se primenjuju.
NS bira sudije za njihov prvi trogodinji mandat.

Smisao podele vlasti je u ograniavanju vlasti. URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti
:
-

parlamentarnog : koga karakterie saradnja i ravnotea zakonodavne i izvrne vlasti

predsednikog : koga karakterie sistem konice i ravnotee, budui da su tri vlasti organizaciono
odvojene
Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma, tj. parlamentarni sistem vlasti sa
elementima predsednikog. Njegovo osnovno obeleje jeste niegova bikefalna izvrna vlast, kao u
parlamentarnom sistemu, i ine je predsednik RS i Vlada. Prema URS, Predsednik RS bira se neposredno,
nema ovlaenja izvrne vlasti, pogotovo nije njen ef. Vlada je izabrana od strane NS i njoj je politiki
odgovorna. Odredba naela URS o zabrani sukoba interesa ukljuuje i podelu vlasti budui da niko ne
moe vriti dravnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama i poslovima ili
privatnim interesima.

Bosina potpitanja
1) Kako je mogue izvrsiti podelu vlasti tj.koji su sistemi podele vlasti sa stanovista ovog nacela (po horizontali i vertikali), 2)
Koji principi su ovde vazni, na cemu se zasniva ta podela, 3)Razlika izmeu predsednickog i parlamentarnog sistema, 4) Kakav
je sistem kod nas, 5) Meusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6) Ko moze da preispita rad
suda

NAELO VLADAVINE PRAVA

Granice vlasti postavljene su u naelu URS o vladavini prava. Po URS, vladavina prava je osnovna
pretpostavka Ustava, poiva na neotuivim ljudskim pravima. Vladavina prava se ostvaruje slobodnirn i
neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom
sudskom vlau (povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu).
Pojam vladavine prava oznaava vezanost svih dravnih vlasti pravom i one su potinjene Ustavu. Ona
znai iskljuenje samovolje drzave - svih njenih vlasti, ukljuujui i zakonodavnu. Vlast mora biti legitimna
i njeno vrenje demokratski organizovano. Dakle, ovim naelom se ograniava samovolja dravne vlasti i
garantuje demokratski politiki poredak kojim titi sigurnost i slobodu ljudi (povezati sa ustavom u
politickom smislu).
Ustav je je akt na osnovu koga se upravlja zemljom. To je osnovni zakon koji ustanovljava organizaciju
drave i propisuje prava graana, dodeljujuci im prava i odgovornosti, a dravnoj vlasti ovlaenja i dunosti.
Ustav kao najvii OPA odreuje vlastitu pravnu snagu, pa shodno tome u l. 3. uspostavlja naelo
vladavine prava, kao osnovni princip Ustava, a to je da je pravo iznad svake vlasti.

NAELO POLITIKOG PLURALIZMA

Politike stranke su obuhvaene ustavnim pravom graana na udruivanje, koje spade u grupu politikih
prava i sloboda. Naelo URS koje se odnosi na stranaki pluralizam obuhvata norme deklarativnog
karaktera u vezi sa doputenou politikih stranaka i njihovom ulogom u formiranju dravnih organa.

Prema URS, jemi se i priznaje uloga politikih stranaka u demokratskom oblikovanju politike volje
graana. Iz ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izraenoj volji graana proizilazi da nijedan
dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti
uspostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana, a odredba URS koja govori o pol. strankama kae
da politike stranke ne mogu neposredno vriti vlat, niti ie potiniti sebi.
S druge strane, odredbe o osnivanju i nedoputenom delovanju pol. stranaka imaju normativni karakter.
Po URS, osnivanje politikih stranaka je slobodno.
Prema Zakonu o politikim strankama, politiku stranku mogu osnovati najmanje 10.000 punoletnih i
poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije.
Politiku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih
dravljana Republike Srbije. Politika stranka se osniva na osnivakoj skuptini donoenjem osnivakog akta,
programa, statuta i izborom lica ovlaenog za zastupanje politike stranke. Statut je osnovni opti akt politicke
stranke.
Prema URS, nedoputeno je delovanje politikih stranaka koje je usmereno na nasilno ruenje ustavnog
poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje.
Ovo su razlozi za zabranu rada politikih stranaka, prema URS.
Prema Zakonu o politickim strankama, o zabrani rada politike stranke odluuje Ustavni sud, kadaje njeno
delovanje i usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka i naruavanje teritorijalne celokupnosti RS, krenje
zajemenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mrnje (l.4 st.2),
kada se udrui u ire politike saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa politikom strankom koja deluje
suprotno lanu 4. stav 2. ovog zakona.
Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadlenom organu koji vodi registar politikih
stranaka, pol. stranka se brise iz registra.
Tri su ovlasena predlagaa za pokretanje postupka za zabranu rada pol. stranaka : Vlada, RJT i organ
nadlean za upis u registar politikih stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja graana ili verskih
zajednica Ministarstvo.
Ako neko udruenje nije registrovano moe mu se zabrani rad, a takoe moze i da se pokrene krivicni
postupak.

Bosina potpitanja
1) Kako se osnivaju politicke partije 2.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3) Od kad deluje zabrana, 4) ako neko
udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad

NAELO JEDINSTVA PRIVREDNOG PODRUJA I JEDINSTVA TRITA

Jedno je od naela u Ustavu, kojim je utvreno da je RS jedinstveno privredno podruje i jedinstveno
trzite robe, rada, kapitala i usluga. To znai jedinstveno ureenje privrednog ivota na celoj teritoriji RS,
jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici, jedinstveni carinski, monetarni, fiskalni i bankarski
system. Iz jedinstva priv.podruja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili
nedovoljno razvijenih podruja RS, kao i druge politke i mere, pored mera za podsticanje ravnomernog
razvoja pojedinih delova RS, poput slobode preduzetnistva, ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine.

Jedinstveno trziste roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema URS najpre jednak polozaj svih
subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija
putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskog ili dominantnog polozaja.
Dve garancije ulaze u ovo naelo, a to je: 1) da prava steena ulaganjem kapitala na osnovu zakona ne
mogu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednaena na trzistu sa domacim.

ODNOS CRKVE I DRAVE

Odnos izmeu crkve i drave postavljen je u URS na naelu svetovnosti drave, pa kae da je RS svetovna
drava. Crkve i verske zajednice su odvojene od drave. Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao
dravna ili obavezna.
Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda. Prema
URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuiu svoju unutranju
organizaciju, verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verske kole, socijalne i dobrotvorne
ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.
Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanie ugroava pravo na ivot, pravo na
psihiko i fiziko zdravlje i prava dece, pravo na lini i porodicni integritet, pravo na imovinu i pravnu
bezbednost i ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.
Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona se brie iz registra danom dostavljanja odluke Ustavnog
suda nadlenom organu.
Prema URS jemci se:
SLOBODA MISLI, SAVESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravo da se ostane pri svom uverenju ili
veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, znaci da je osnovno naelo sloboda izbora i
promene verskog opredeljenja.
Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitanja smatra privatnom stvari svojih graana. Niko
nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima. Svako je slobodan da ispoljava svoju
veru ili ubeenje, veroispovedanja obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave,
pojedinano ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom samo ako je to neophodno u
demokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava
graana zajemenih Ustavom, pravne bezbednosti i javnog reda, radi spreavanja izazivanja ili podsticanja
verske, nacionalne ili rasne mrnje.
Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa
svojim uverenjima.
Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zatitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a
posebno se navodi medju ostalim razlozima, i po osnovu veroispovesti. Po URS zabranjeno je i kanjivo
svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti.
Prigovor savesti predstavlja pravo lica ijoj je veri ili ubeenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili
drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez
obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom.

Bosina potpitanja
1)Sta znaci odnos drzave i crkve, 2) Koje je osnovno nacelo 3) Kad se moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4) Pod
kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5) Sta je prigovor savesti

ODNOS UNUTRANJEG PRAVA I MEUNARODNIH UGOVORA

Postoje

dva

shvatanja

teoriji

odnosu

unutranjeg

meunarodnog

prava.

Prvo je dualistiko, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih
prvi vai unutar drave, a drugi u meunarodnim odnosima drzava. Po ovom gleditu norme MP nikad ne
mogu blti vie pravne snage od normi unutranjeg prava, ime se naglaava puna suverenost drave u
regulisanju unutranjih odnosa.
Po monistikom shvatanju, MP i unutranje pravo ine jedan sistem normi, dok se normama MP esto
priznaje primat u odnosu na norme unutranjeg prava, a iji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen.
Prema URS, prihvaeno je monistiko shvatanje, po l. 16. st. 2 : "Opteprihvaena pravila
meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike
Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni meunarodni ugovori moraju biti u skladu s
Ustavom." Iz toga sledi mogunost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom
od strane Ustavnog suda, to se vidi iz odredaba URS o nadlenosti Ustavnog suda koji shodno odredbi l.
167. URS "odluuje o saglasnosti potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom".
Ustav je najviipravni akt Republike Srbije.
Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvreni
meunarodni ugovori i opteprihvaena pravila meunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike
Srbije. Potvreni meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drugi opti akti
doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrenim meunarodnim ugovorima i
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava.
Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domaih i meunarodnih OPA, jasno proizilazi da je pravna
snaga potvrenih meunarodnoh ugovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih
akata. to se tie neposredne primene MP, ustav sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao takva
neposredno primenjuju, ljudska i manjinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, potvrenim
me.ugovorima i zakonoma (pored onih zajemcenim ustavom).
Osim toga, prema l. 142. URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava,
zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog
prava i potvrenih meunarodnih ugovora", dok se prema l. 145. URS, "sudske odluke zasnivaju na
Ustavu, zakonu, potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

LJUDSKA I GRAANSKA PRAVA

USTAVNA KONCEPCIJA I PODELALJUDSKIH I GRAANSKIH PRAVA
Ljudska prava su predmet URS. Odnosi izmeu drave i graana izraavaju se meusobnim pravima i
dunostima.

Prava negativnog statusa odreuju prostor slobode gradjana u koji se drava ne moze uplitati, kao sto su
lina prava, a prava pozitivnog statusa su za graane prava i pogodnosti, a za dravu dunosti, sto su
ekonomska i socijalna prava. Prava aktivnog statusa gradjani aktivno ucestvuju u obavljaju javnih
poslova, postaju sastavni delovi drzavnih organa (politicka).
-

prema predmetu dele se na : lina, politika, socijalna, ekonomska i kulturna

prema hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na : prava I generacije - lina i politika, II
generacije - socijalna, ekonomska i kulturna i III generacije kolektivna, poput prava na mir, razvoj,
spokoj, humanitarnu pomo, trajk
Propisivanja ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih
titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

OSNOVNA NAELA
-

Neposredna primena zajemenih prava

Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom neposredno se primenjuju. Ustavom se jeme, i kao takva,
neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemena opsteprihvaenim pravilima meunarodnog
prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima.
Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izriito predvieno ili
ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju
ne sme da utie na sutinu zajemenog prava.
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumae se u korist unapreenja vrednosti demokratskog
drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi
meunarodnih institucija, koje nadziru njihovo sprovoenje.

l. 19. - Svrha ustavnih jemstava

Jemstva neotuivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju ljudskog dostojanstva i
ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu,
zasnovanom na naelu vladavine prava.

Ogranienja ljudskih i manjinskih prava

Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti ograniena ako ogranienje doputa
Ustav u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja
zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu zajemenog prava.
Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smaniivati.
Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi, duni su da vode
rauna o sutini prava koje se ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu
ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da se svrha ogranienja postigne manjim
ogranienjem prava.

Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju

Po proglaenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih manjinskih prava
zajemenih Ustavom, u smislu njihovog umanjivanja ili privremenog obustavljanja i to samo u obimu u
kojem ie to neophodno.
Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti,
nacionalne pripadnosti ili drutvenog porekla. Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju
da vae prestankom vanrednog (najdue 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim
uslovima) ili ratnog stanja. Mere odstupanja ni u kom sluaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemenih
l. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. i 78. Ustava, a to pravo na ljudsko
dostojanstvo i ivot, fiziki i psihiki integritet, zabrana ropstva i prinudnog rada, pravicno suenje,
pravna sigurnost u kaznenom pravu, pravo na licnost, drzavljanstvo, sloboda misli, savesti i veroispovesti,
prigovor savesti, izraavanje nacionalne pripadnosti, pravo na zakljuenje braka i sloboda odluivanja o
raanju, prava deteta i zabrana nasilne asimilacije.

Zabrana diskriminacije (esto pita kao potpitanje)

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu, bez
diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a
naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog
ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune
ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima.
Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput
zatite trudnica, majke, deteta, bolesnih, invalida, npr. poput zastite zabrana nonog rada licima mlaim od
18 godina jer se time titi omladina.

Zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda

Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo
zajemeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Graani imaju pravo da
se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

LINA PRAVA
-

Pravo na bezbednost
Tajnost pisama i drugih sredstava optenja
Pravo na slobodu i pravo na zatitu podataka
Pravo na privatnost
LP su prava ljudi kao lica, nazivaju se linim, jer se vezuju za licnost. Njihov cilj je zatita privatne linosti
coveka. To su prava prve generacije i negativnog statusa. Obezbeuju se garancijama koje URS daje
pojedincu u odnosima sa upravnom i sudskom vlau, s jedne strane, kao i garancijama pojedincu
____________________________.

Mogu biti spoljanja kojima se titi fiziki integritet pojedinca kao to su: pr. na zivot, nepovredivost
stana, sloboda kretanja i nastanjivanja, i unutranja kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet
pojedinca, kao sto su sloboda savesti i veroispovesti, sloboda izraavanja nacionalne pripradnosti, sloboda
nauke i umetnosti.
Lina prava su :
1. PRAVO NA LINU SLOBODU I BEZBEDNOST - GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE :
- Pravo na slobodu i bezbednost,
- Postupanje sa licem lisenim slobode,
- Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda,
- Pritvor,
- Trajanje pritvora,
OSTALE GARANCIJE:
- Pravo na pravino suenje,
- Posebna prava okrivljenog,
- Pravna sigurnost u kaznenom pravu,
- Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete,
- Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo.
2. PRAVO NA ZIVOT
3. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI
4. NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETA
5. PRAVO NA PRAVNU LINOST
6. PRAVO NA ZATITU PODATAKA O LINOSTI
7. NEPOVREDIVOST STANA
8. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA
9. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA
10.SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI
11.SLOBODA IZRAAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI
12.SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI
PRAVO NA LINU SLOBODU I BEZBEDNOST (habeas corpus)
Garancije koje pojedinac ima prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na: lienje slobode i
pritvor, potovanje ljudske linosti i njenih prava u krivinom i drugim pravnim postupcima, kanjavanje
i izricanje osuda i kazni.

GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE

URS -pravo na slobodu i bezbednost
Svako ima pravo na linu slobodu i bezbednost.

Lienje slobode doputeno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.

Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obavetava o
razlozima lienja slobode, o optubi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez
odlaganja o svom lienju slobode obavesti lice po svom izboru.
Svako ko je lien slobode ima pravo albe sudu, koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lisenja
slobode i da naredi putanje na slobodu ako je lienje slobode bilo nezakonito.
Kaznu koja obuhvata lienje slobode moe izrei samo sud.
-

Postupanje sa licem lienim slobode

Prema licu lienom slobode mora se postupati oveno i s uvaavanjem dostojanstva njegove linosti.
Zabranjeno je svako nasilje prema licu lienom slobode. Zabranjeno je iznuivanje iskaza.

Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda

Licu lienom slobode bez odluke suda, odmah se saoptava da ima pravo da nita ne izjavljuje i pravo da
ne bude sasluano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji e mu besplatno pruiti
pravnu pomo ako ne moe da je plati.
Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 asova, biti predato
nadlenom sudu, u protivnom se puta na slobodu.

Pritvor
Lice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo moe biti pritvoreno samo na osnovu
odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi voenja krivinogpostupka.
Ako nije sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvrena
neposredno po donoenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 asova od lienja slobode da bude izvedeno
pred nadleni sud, koji potom ponovo odluuje o pritvoru.
Pismeno i obrazloeno reenje suda o pritvoru uruuie se pritvoreniku najkasnije 12 asova od
pritvaranja. Odluku o albi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 asova.

l. 31. Trajanje pritvora

Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, imajui u vidu razloge pritvora.
Pritvor odreen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najdue tri meseca, a vii sud ga moe, u
skladu sa zakonom, produiti na jo tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta
optunica, okrivljeni se puta na slobodu.
Posle podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, u skladu sa
zakonom.
Pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odreen.
OSTALE GARANCIJE

l. 32. Pravo na pravino suenje

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku,
javno raspravi i odlui o njegovim pravima, obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za
pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega.
Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slubenoj
upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili nem.
Javnost se moe iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi
zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite
interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa zakonom.

l.33. Posebna prava okrivljenog

Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i
na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima
prikupljenim protiv njega.
Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru,
da s njim nesmetano opti i da dobije primereno vreme I odgovarajue uslove za pripremu odbrane.
Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva
interes pravinosti, u skladu sa zakonom.
Svako ko je okrivljen za krivino delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom
prisustvu i ne moe biti kanjen ako mu nije omogueno da bude sasluan id a se brani.
Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist,
ispituje svedoke optube i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom
prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.
Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlaenja.
Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo nije duno da daje iskaze protiv sebe ili protiv
lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.
Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fiziko lice protiv
koga se vodi postupak za neko drugo kanjivo delo.

l.34. pravna sigurnost u kaznenom pravu

Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom ili drugim propisom
zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije
bila predviena.
Kazne se odreuju prema propisu koji je vaio u vreme kad je delo uinjeno, izuzev kad
je kasniji propis povoljniji za uinioca. Krivina dela i krivine sankcije odreuju se zakonom.
Svako se smatra nevinim za krivino delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda.
Niko ne moe biti gonjen ni kanjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom osloboen ili
osuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obustavljen, niti sudska

odluka moe biti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama
podlee voenje postupka za neko drugo kanjivo delo.
Izuzetno, ponavljanje postupka je doputeno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim
injenicama koje su, da su bile poznate u vreme suenja, mogle bitno da utiu na njegov ishod ili ako je u
ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.
Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, genocid i zloin protiv ovenosti ne zastareva.
-

Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete

Ko je bez osnova ili nezakonito lien slobode, pritvoren ili osuen za kanjivo delo ima pravo na
rehabilitaciju, naknadu tete od Republike Srbije i druga prava utvrena zakonom.
Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom
prouzrokuie dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice
lokalne samouprave.
Zakon odreuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je
tetu prouzrokovalo.

Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo

Jemi se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i
organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu,
obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

DOSTOJANSTVO I SLOBODA I RAZVOJ LINOSTI

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite. Svako ima pravo na slobodan
razvoj linosti, ako time ne kri prava drugih zajemena Ustavom.

PRAVO NA IVOT
Ljudski ivot je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranie ljudskih
bia (nema eutanazije, apsolutno pravo, individualnog karaktera).

NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETA

Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv. Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili
poniavajuem postupanju ili kaniavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naunim metodama, bez svog
slobodno datog pristanka.
U vezi sa ovom odredbom je i l. 26. URS : Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom
ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.

Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju
smatra se prinudnim radom.
Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad
zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoi slubi, kao ni rad
ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog
ili vanrednog stanja.

PRAVO NA PRAVNU LINOST

Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje o svojim
pravima i obavezama.
Punoletstvo nastupa sa navrenih 18 godina (poslovna sposobnost).
Izbor i korienje linog imena i imena svoje dece slobodni su.

PRAVO NA ZATITU PODATAKA O LINOSTI

Zajemena je zatita podataka o linosti.
Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju se zakonom.
Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa
zakonom, osim za potrebe voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain
predvien zakonom.
Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, u skladu
sa zakonom, i pravo na sudsku zaiitu zbog njihove zloupotrebe.

NEPOVREDIVOST STANA
Stan je nepovrediv.
Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tui stan ili druge prostorije protiv volje njihovog draoca,
niti u njima vriti pretres. Dralac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz
jo dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju.
Ako dralac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je doputeno u prisustvu
dva punoletna svedoka.
Bez odluke suda, ulazak u tu stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka,
dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lisenja slobode uinioca krivinog dela ili otklanjanja
neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na nain predvien zakonom.

NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.
Odstupanja su dozvoljena samo na odreeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi
voenja krivinog postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonom.
To je pravo na privatnost.
SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA
Svako ima pravo da se slobodno kree j nastanjuje u Republici Srbiji, da ie napusti i da se u nju vrati.
Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograniiti zakonom, ako
je to neophodno radi voenja krivinog postupka, zatite javnog reda i mira, spreavanja irenja zaraznih
bolesti ili odbrane Republike Srbije.
Ulazak stranca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureuje se zakonom. Stranac moe biti proteran samo
na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno pravo
albe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti,
dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbilino
krenje prava zajemenih ovim ustavom.

SLOBODA SAVESTI I VEROISPOVESTI

Jemi se sloboda misli, savesti, uverenia i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili
veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.
Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda,
pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s drugima,
kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se ograniiti zakonom, samo ako je to neophodno u
demokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava
graana zajemenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi spreavanja izazivanja ili podsticanja
verske, nacionalne ili rasne mrnje.
Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa
svojim uverenjima.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drave.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuju svoju unutraniu organizacjju,
verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verske
skole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.
Ustavni sud moe zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugroava pravo na ivot, pravo na
psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu
bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

Lice nije duno da, protivno svojoj veri ili ubeeniima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljuuje
upotrebu oruja. Lice koje se pozove na prigovor savesti moe biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez
obaveze da nosi oruje, u skladu sa zakonom.

SLOBODA IZRAAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI

Nacionalna pripadnost ukljucuje:
- slobodu izrazavania nacionalne kulture
- slobodu upotrebe svog jezika i pisma.
Prema URS izraavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije duan da se izjanjava o svojoj
nacionalnoj pripadnosti.

SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI

Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno.
Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.
Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti.

Bosina potpitanja
])Zasto se nazivaju linim, 2)Mogu li se ograniavati, 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja, 4)Koja prava se ne
mogu ograniciti, 5) Koja prava ima lice liseno slobode, 6) Koje mu je dopunsko pravo, 7) Koje su dve zabrane, 8) Kako se mora postupati sa
licem lisenim slobode, 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode, 10) U pogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja - ta ustav jemci
graanima i kad se moze uciniti izuzetak, 11) Zastita podataka o licnosti, kada se mogu koristiti tipodaci, 12) Sta se podrazumeva pod
slobodom kretanja i moze li biti ogranicena, 13) Sta je sa slobodom kretanja stranaca, 14) Kada se moze uci u tu stan bez odluke suda, 15) Sta
sve cini pravo na privatnost -zabrana proizvoljnog mesanja drzave u privatni i porodicni zivot, garancije nepovredivosti stana, tajnosti pisama i
zastita podataka o licnosti

EKONOMSKA PRAVA
To su prava II generacije, pozitivnog statusa, jer se od drave oekuje da deluje u korist
dobrobiti graana, da injenjem pomogne njihov ekonomski, socijalni i kulturni status. Od nje se
zahteva da zagarantuje imovinu, nasleivanje i pravo na rad, kao osnove sticanja ekonomskih
dobara.
Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave, a tite se sudsim putem.
Znai to su : pravo na imovinu, na nasleivanje, na rad i na trajk.

PRAVO NA IMOVINU
Individulno pravo.
Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona.
Pravo svojine moe biti oduzeto i ogranieno samo u javnom interesu, utvrenom na osnovu
zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine (eksproprijacija).
Zakonom se moe ograniiti nain korienja imovine (recimo oruja).
Oduzimanje ili ogranienje imovine radi naplate poreza i drugih dabina ili kazni dozvoljeno
je samo u skladu sa zakonom.
PRAVO NA NASLEIVANJE
Individaulno pravo.
Jemi se pravo nasleivanja, u skladu sa zakonom.
Pravo nasleivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno zbog neispunjavanja javnih
obaveza.

PRAVO NA RAD
Koleklivno pravo.

Pravo da se radi, a na zakonodavcu je samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju.

Prema URS: Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom.
Svako ima pravo na slobodan izbor rada.
Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu, bezbedne i zdrave uslove
rada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni
godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog
odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei.
To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbeenje za vreme privremene
nezaposlenosti
enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, u
skladu sa zakonom (to se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije).
U vezi sa pravom, rad je i sloboda rada, slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i
sklonostima.
URS zabranjuje prinudni rad, pa l. 26. kae: Zabranjuje se prinudni rad. Seksualno ili
ekonomsko iskoriavanie lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom.
Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je
njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na
vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama
propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

PRAVO NA TRAJK (esto pita kao posebno pitanje)

Koleklivno pravo.
Ustavno pravo zaposlenih u uslovima trisne privrede, koje znai obustavu rada od strane
radnika, kako bi se na taj nain poslodavac naterao da prihvati njihove uslove.
Regulisan je Zakonom o trajku, kao i drugim zakonima (o policiji, vojsci), a gde se u
pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znaaja za drustvo, trai obezbeenje, minimuma
procesa rada.

Prema URS : Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Pravo na trajk moe biti ogranieno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delalnosti.

Bosina potpitanja
1)Nabrojati ih, 2)Kakve je prirode pravo na strajk (kolektivne), a kakve pravo na imovinu, 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja
ovih prava - od ekonomskog stanja, 4)Jesu li ogranicena ili neogranicena, 5) kako se stite sudski

SOCIJALNA PRAVA
Socijalna prava su prava II generaciie . To su :
1)
2)
3)
4)
5)

pravo na socijalno osiguranje,

pravo na zastitu zdravlja,
pravo na zdravu zivotu sredinu,
pravo na socijalnu zastitu i
pravo na zastitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta.
Nosioci socijalnih prava su pojedine drutvene kateogrije graana, stoga su ona kolektivna
prava i to prava pozitivnog statusa, buduci da se drzava stara o fiickom i psihikom zdravlju
graana.

1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE

To je obavezno osiguranje zaspolenih, kojim se jemi obavezno osiguranje zaposlenima i
njihovim lanovima, socijalno osiguranje u skladu sa zakonom.
URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja : pravo zaposlenih na naknadu zarade u sluaju
privremene spreenosti za rad, naknadu za vreme privremene nezaposlenosti i pravo na
penzijsko osiguranje, osnaeno obavezom drave da se stara o ekonomskoi sigurnosti
penzionera.
2) PRAVO NA ZATITU ZDRAVLJA
URS: Svako ima pravo na zatitu svog fizikog i psihikog zdravlja.

Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme
godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi
nain, u skladu sa zakonom.
Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se
zakonom.
Republika Srbija pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture.
3) PRAVO NA ZDRAVU IVOTNU SREDINU
To je individualno pravo oveka koje podrazumeva pravo i blagovremeno obavetenje o
njenom stanju.
Prema URS : Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za
zatitu ivotne sredine. Svako je duan da uva i poboljava ivotnu sredinu.
4) PRAVO NA SOCIJALNU ZATITU
Pripada pojedincima i porodicama kojima je potrebna pomo.
Prema URS : Graani i porodice koiima je neophodna drutvena pomo radi savladavanja
socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba,
imaju pravo na socijalnu zatitu ije se pruanje zasniva na naelima socijalne pravde i
humanizma i potovania ljudskog dostojanstva.
Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata prua se posebna zatita, u skladu sa zakonom,
kao posebno ugroenim kateogrijama stanovnitva.
(esto pita kao posebno pitanje)

Ove kateogrije uivaju posebnu zatitu u skladu sa zakonom.

5) PRAVO NA ZASTITU PORODICE
Pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika

Svako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka. Brak se zakljuuje na
osnovu slobodno datog pristanka mukarca i ene pred dravnim organom.
Zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti mukarca i ene. Brak i
odnosi u braku i porodici ureuju se zakonom.
Vanbrana zajednica se izjednaava sa brakom, u skladu sa zakonom.

Sloboda odluivanja o raanju

Svako ima pravo da slobodno odlui o raanju dece. RS podstie roditelje da se odlue na
raanje dece i pomae im u tome.

Prava deleta
Deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoi zrelosti. Svako dete ima pravo
na lino ime, upis u matimu knjigu roenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da ouva
svoi identitet.
Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja i
zloupotrebliavanja.
Deca roena izvan braka imaju jednaka prava kao deca roena u braku. Prava deteta i njihova
zatita ureduju se zakonom.

Prava i dunosti roditelja

Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaiu, vaspitavaiu i obrazuju svoju decu, i u tome su
ravnopravni.
Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograniena samo
odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.

Posebna zatita porodice, majke, samohranog roditelia i deteta

Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uivaju posebnu zatitu, u skladu sa
zakonom.
Majci se prua posebna podrka i zatita pre i posle porodaja.
Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihikom
ili fizikorn razvoju.
Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od 18 godina, mogu da
rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlje ili moral.

Bosina potpitanja
l)Nabrojati ih, 2) Prava deteta 3) Koja prava i obaveze jemci ustav za roditelje

KULTURNA PRAVA I SLOBODE

To su indivudalna prava pojedinca u oblasti kulture, usmerena na ouvanje, razvoj i irenje
kulture i nauke. To su pravo na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu naucnog i
umetnickog stvaranja, pravo na uesce u kulturnom ivotu, pravo korienja kulture i kulturnog
stvaraltva i slicno.
Iako Ustav regulise sledea prava, ostala gore nabrojana su zagaranotvana meunarodnim
pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemi.

PRAVO NA OBRAZOVANJE
Svako ima pravo na obrazovanje.
Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednie obrazovanje je besplatno.
Svi graani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokokolskom obrazovainju.
RS omoguuje uspenim i nadarenim uenicima slabijeg imovnog stanja besplatno
visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.
Osnivanje kola i univerziteta ureuje se zakonom.

SLOBODA NAUNOG I UMETNIKOG STVARANJA

Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno. Autorima naunih i umetnikih dela jeme se
moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom. Republika Srbija podstie i pomae razvoj
nauke, kulture i umetnosti.

AUTONOMIJA UNIVERZITETA

Jemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova. Univerziteti,

visokokolske i naune ustanove samostalno odluuju o svome ureenju i radu, u skladu sa
zakonom.

POLITIKE SLOBODE I PRAVA

To su prava I generacije, aktivnog statusa, u smislu ovlaenja graana da utiu na dravu, da
uestvuju u konstituisanju organa drave i njihove volje. Jednom reju, to su razni oblici ucesca
pojedinca u javnom zivotu zemlje.
Politicka prava su :
1. Birako pravo
2. Sloboda tampe
3. Sloboda izraavanja
4. Sloboda zbora (okupljanja)
5. Sloboda udruivanja
6. Pravo molbe (peticije)

BIRACKO PRAVO
To je pravo graana da bira i bude biran u dravne organe. Aktivno birako pravo je pravo
graanina da bira svoje predstavnike i izraava njegovu biraku sposobnost. Pasivno birako
pravo je pravo graanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izraava njegovu
poslaniku sposobnost.
Pored toga, birako pravo moe biti jednako (jedan covek - jedan glas) i nejednako, opte
(imaju ga svi graani pod istim uslovima) i posebno (npr. samo ga imaju muskarci).
Uslovi za aktivno i pasivno birako pravo su jednaki i to su : dravljanstvo RS, punoletstvo,
poslovna sposobnost, prebivalite na teritoriji RS (za prebivalite ne pise u URS, ali pie u
Zakonu o izboru za narodne poslanike).
Prema URS svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije ima pravo da bira
i da bude biran. Izborno pravo je opte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je
tajno i lino. Izborno pravo uiva pravnu zatitu u skladu sa zakonom.

Graani imaju pravo da uestvuju u upravljaniu javnim poslovima i da pod jednakim uslovima
stupaju u javne slube i na javne funkcije.

SLOBODA MEDIJA
U RS svako je slobodan da bez odobrenja, na nain predvien zakonom, osniva novine i druga
sredstva javnog obavetavanja. Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.
Novine i druga sredstva javnog obavetavanja ne podleu cenzuri. Nadleni sud moe spreiti
irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako je to u
demokratskom drutvu neophodno radi spreavanja pozivanja na nasilno rusenje Ustavom
utvrenog poretka ili naruavanje teritoriialnog integriteta Republike Srbije, spreavanja
propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje, spreavanja zagovaranja rasne,
nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koji su u posedu dravnih
organa i organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, u skladu sa zakonom.
URS predvia instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija pravo na ispravku
neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije kojom je povreeno neije pravo ili interes,
pravo na odgovor na objavljenu informaciju, a ostvarivanje ovih prava ureeno je zakonom.

SLOBODA MILJENJA I IZRAAVANJA

Po URS ovo pravo se u jednom lanu formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu
savesti i veroispovesti, dok se u drugom lanu formulie kao "sloboda miljenja" i vezuje se za
slobodu " izraavanja" u smislu slobode da se "govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain
trae, primaju i ire obavestenja i ideje."
Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti ako je to neophodno radi zatite prava i ugleda
drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti, sudske zatite javnog zdravlia, morala demokratskog
drutva, nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

SLOBODA OKUPLJANJA
Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog okupljanja graana. Okupljanje u zatvorenom prostoru ne
podlee odobrenju, ni prijavliivanju. Zborovi, demonstracije i druga okupljanja graana na
otvorenom prostoru prijavljuju se dravnom organu, u skladu sa zakonom.

Sloboda okupljanja moe se zakonom ograniiti samo ako je to neophodno radi zatite javnog
zdravlja, morala, bezbednosti RS.

SLOBODA UDRUIVANJA
Ovim pravom jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja, kao pravo
da se ostane izvan svakog udruenja. Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis
u registar koji vodi dravni organ, u skadu sa zakonom.
Zabranjena su tajna i paravojna udruenja.
Ustavni sud moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje usmereno na nasilno ruenje
ustavnog poretka, krenie zajemenih ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje rasne, nacionalne
ili verske mrnje.
Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke iz istih razloga. Sudije Ustavnog suda,
sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti
lanovi politikih stranaka.

PRAVO MOLBE (PETICIJE)

To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upuuje peticije i druge predloge dravnim
organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlaenja, organima AP i organima
jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga trai.
Zbog upuivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi tetne posledice, niti moe da trpi
tetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time uinio
krivino delo.
Bosina potpitanja
1) Ogranienje slobode politikog delovanja, 2) Sta je sloboda misli i moze li biti ograniena, 3) Sta je sloboda
izrazavanja, 4) Cime je ogranicena sloboda izrazavanja, 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti, 6)Sta je
sloboda medija, 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu, 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja
informacija (okruzni sud)

PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Prema iroj definiciji, nacionalna manjina oznaava grupu lica u jednoj dravi koja prebivaju
na teritoriji te drzave, njeni su dravljani, odravaju sa tom dravom solidne dugotrajne veze,
poseduju specifine etnike, kultune, verske ili jezike karakteristike, to su obeleja
svojstvena za naciju i zastupljene su u dovoljnom broju, ali su malobrojnije spram ostalog dela
stanovnitva te drave, podstaknuti su zeljom da zajedno ouvaju ono sto ini njihov zajedniki
identitet, posebno kulturu, tradiciju, veru i jezik. Imaju svoju matinu dravu, za razliku od
etnike grupe koji je nemaju.
Sutina prava NM je u zastiti i negovanju obeleja svojstvenih za naciju : kulture, tradicije,
vere i jezika, tj. ouvanju njihove nac. posebnosti i osobenosti.
Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS, daju im se i manjinska prava, koja mogu biti
individualna i kolektivna, koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS, zakonom i
me. ugovorima.
Kolektivnim pravima pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucuju o
pojednim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, slubenu upotrebu jezika i pisma,
u skladu sa zakonom.
U cilju ostvarivanja prava na samoupravu pripadnici NM, mogu izabrati svoje nacionalne savete

u skladu sa zakonom. Oni su pravna lica koji se finansiraju iz budeta i donacija. Savet
predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti slubene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja
na jeziku nacionalne manjine i kulture, uestvuje u procesu odluivanja i odluuie o pitanjima
iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.
NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruenja koja dobrovoljno finansiraju. RS priznaje
istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika NM.
Prema URS, pojedinana prava pripadnika nac. manjina proeta su naelima:
-

zabrana diskriminacije pripadnika NM,

koja se sastoji od tri element : ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake
zakonske zastite, zabrana diskriminacije zbog pripadnosti NM, stava da nisu diskriminacija
posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmeu pripadnika NM i
graana koji pripadaju vecini.

Naelo ravnopravnosti u voenju javnih poslova

Pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali graani pravo da uestvuju u upravljanju
javnim poslovima i da vrse javne funkcije. Pri zapoljavaniu u dravnim organima, javnim

slubama, organima AP i jedinica LS vodi se rauna o nacionalnom sastavu stanovnistva i

odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika NM.
-

Zabrana asimilacije pripadnika NM

zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM. Zatita pripadnika NM od svake radnje
usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureuje se zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera
koje bi prouzrokovale vetako menjanje nacionalnog sastava stanovnitva na podrujima gde
pripadnici NM ive tradicionalno i u znaajnom broju.
Prava pripadnika NM su sledea prava : na izraavanje, uvanje, negovanje, razvijanje i
javno izraavanje nacionalne, etnike, kulturne i verske posebnosti, na upotrebu svojih
simbola na javnim mestima, na korienje svog jezika i pisma, da u sredinama gde ine
znaajnu populaciju, dravni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlaenja, organi AP
i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku, na kolovanie na svom jeziku u dravnim
ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina,na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova,
da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime, da u sredinama gde ine znaajnu populaciju,
tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na
njihovom jeziku, na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavetavanie na svom leziku,
ukljuujui i pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i idejan, na
osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom.
U skladu sa URS, AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i
dodatna prava.
Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno ive pripadnici nacionalnih manjina,
njihov jezik i pismo moe biti u ravnopravnoi slubenoj upotrebi. Jedinica lokalne samouprave
e obavezno uvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko
procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom broju stanovnika na njenoj teritoriji
dostie 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva.
Zakoni i propisi se objavljuju i na jezicima nacionalnih manjina.
Pripadnici nacionalnih manjina iji broj u ukupnom stanovnitvu RS dostie najmanje 2% prema
poslednjem popisu stanovnitva, mogu se obratiti dravnim organima na svom jeziku i imaju
pravo da dobiju odgovor na tom jeziku, kao i narodni poslanik koji se obraa. Politicke stranke
NM i koalicije pol.stranaka NM mogu da uestvuju u raspodeli mandata i kad su dobili manje
od 5% glasova od ukupnog broja biraa koji su glasali, sto je u skladu sa odredbom l. 100.
URS, prema kojoj se u NS obezbeuju ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM, u
skladu sa zakonom.

Simboli i zastave NM se mogu slubeno isticati tokom dr. praznika i praznika NM na

zgradama i u prostorijama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlaenjima, na podrujima
na kojima je jezik nacionalne manjine u slubenoj upotrebi. Uz zastave i simbole nacionalne
manjine, pri slubenoj upotrebi, obavezno se isticu zastave i simboli SR.

Bosina potpitanja
l)Sta su nacionalne manjine, 2) Koja su njihova prava, 3)Koja je razlika izmedju prava zajamcenih strancima i
prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih manjina moze biti u sluzbenoj upotrebi, 4) Sta je sa njihovim
pismom, 5) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvoenje jezika nacionalnih manjina u
slubenu upotrebu,
6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole, 7)Sta je sa mandatima predstavnika
nacionalnih manjina u skupstini, 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina, 9) Mogu li nacionalne
manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole, 10) Mogu li ih isticati, gde, pod kojim uslovima

USTAVNE DUNOSTI

Ustavne dunosti su tek neke od dunosti graana koje su malom broju propisane u samom
URS. To su:
opta dunost potovanja Ustava i Zakona,
dunost potovanja ljudskog dostojanstva,
dunost roditelja da izdrzavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu,
opta dunost uvanja ivotne sredine,
opta dunost uvanja prirodnih resursa, naunog, kulturnog i istorijskog naslea i dobara od
opteg interesa,
opta poreska dunost u srazmeri sa ekonomskom moi obveznika,
duznosti stranaca,
obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, penziisko i invalidsko osiguranje ,
osnovno obrazovanje.
Obaveza plaanja poreza i drugih dabin je opta i zasniva se na ekonomskoj moi obveznika.
Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze
stajati u opreci sa pravima i slobodama, koja URS jemci gradjanima.
Bosina potpitanja
1) Sta su, 2) Gde su propisane, 3) Nabrojati ih, 4) Kad postoji obaveza placanja poreza i drugih dazbina, 5)Kako ustav
ogranicava zakonodavca, tj. koje su zabrane

PRAVA I DUNOSTI STRANACA

Stranac je lice sa stranim dravljanstvom ili lice bez dravljanstva. URS daje strancima
najvea mogua prava u okviru proglaenih ljudskih prava.
Stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorima, imaju u RS sva prava zajemena Ustavom i
zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani RS.
Osim ovih prava, URS garantuje iskljucivo strancima pravo azila. Prema URS:
Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti,
nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja, ima pravo na
utoite u Republici Srbiji. Postupak za sticanje utoita ureuje se zakonom. O tome odluuje
MUP u saradnji sa Ministarstvom inostranih poslova.
URS jemi i svojinska prava strancima tako da strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu
na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom. Takoe, mogu sticati
pokretne stvari jednako kao i domai drzavljani.
Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao
i druga prava odredena zakonom.
Strana pravna i fizicka lica su na tritu izjednaena sa domaim. U tome se ogleda naelo
ravnopravnosti.
Zbog toga sto nisu drzavljani RS, nemaju pravo da glasaju, pravo da sticu nekretnine im je
ograniceno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski
recoprocitet.
Prema URS, ulazak stranaca u zemlju se ureuje zakonom. Stranac moe biti proteran samo na
osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno
pravo albe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne
pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde
mu ne preti ozbilino krenje prava zajemenih ovim ustavom.
Osim prava, stranci u RS imaju i dunosti, kao to su potovanje Ustava i zakona, ljudskog
dostojanstva, ouvanje ivotne sredine i druge dunosti koje propisuje URS, kao opte.
Sto se tie poreza, plaa ga ako je rezident (lice koje ivi u naoj zemlji, a ima dravljanstvo
druge zemlje), pod uslovom da nije dvostruko oporezovan tj. da ne plaa porez u drzavi iji je
drzavljanin.

Bosina potpitanja
1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu, 2) Moze li stranac biti proteran, 3) Sta je diskriminacija, primer pozitivne i
zastita -pogledati l. 21. u skripti, 4) Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako, 5) Imaju li prava
vezana za cinjenicu drzavljanstva, 6) Mogu li sticati pokretne stvari, 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze
biti - formalni (u potpunosti izjednacava domace i strane drzavljane) i materijalni (koliko oni nama, toliko mi njima) ili
diplomatski, zakonski i fakticki, 9) Kakav reciprocitet je potreban kod nas - zakonski ili diplomatiski, 10) Koje su duznosti
stranaca, 11) Kad stranac placa porez

OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA

Ustavom je uspostavljen mehanizam za zatitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP). Taj
mehanizam deluje dvostruko : preventivno tako sto unapred osujeuje povredu prava i
represivno, samim tim sto predvia pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava.
Ustavni mehanizmi za zatitu Ustavom proglaenih LjiMP su: njihova neposredna primena, to
vai i za LjiMP zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim me.
ugovorima i zakonima.
Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izriito
predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri
emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zatitu bez diskriminacije.
Jemi se jednaka zatita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih
ovlaenja i organima AP i jedinica LS. Pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija
kojima su poverena javna ovlaenja, organa AP i jedinica LS, moraju biti zasnovani na zakonu.
Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko LjiMP zajemeno
Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i
prava zajemenih Ustavom.
Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom
pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Pravo na voenje upravnog spora tj. pravo da o zakonitosti konanih pojedinanih akata odluuje
nadleni sud u upravnom sporu, ako zakonom nije predviena druga sudska zatita.

Pravo na pravnu pomo koju graanima i pravnim licima pruaju advokatura, kao samostalna i
nezavisna sluba, i slube pravne pomoi koje se osnivaju u jedinicama LS, s tim sto se
zakonom odreuje kada je pravna pomo besplatna.
Ogranienje LJiMP i sloboda samo ako ogranienje doputa Ustav i u svrhe radi kojih ga
doputa.
Svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete koju mu nezakonitim ili
nepravilnim radom prouzrokuje dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organ AP ili organ
jedinice LS, pri cemu oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je
tetu prouzrokovalo.
Pravo na ustavnu albu koja se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili
organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju LjiMP i
slobode zajemene Ustavom, ako su iscrpliena ili nisu predviena druga pravna sredstva za
njihovu zatitu.
Zatitnik graana je nezavisan dravni organ koji titi prava graana od povreda poinjenih
aktima organa dravne uprave, kao i drugih nosioca javnih ovlaenja.

Bosina potpitanja
1) Kako se ostvaruju neposredno, 2)Koji je izuzetak, 3) Kako se stite, 4) Ko im sve pruza zastitu sudovi, me.
Insititucije, ombudsman, Ustavni sud, 5) Sta Ustav garantuje kod zastite ovih prava jednakost, 6) Koji su sudovi
za njih nadlezni - opste nadleznosti, 7) O cemu se mora voditi racuna pri ogranicavanju ljudskih prava, 8) Koja
se ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti - pr. na zivot, na rad, pravicno suenje, postovanje dostojnastva
licnosti, savesti i veropispovesti, 9) Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja - sloboda kretanja i sl. tj.
sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu, 10) Ko ih i kako ogranicava, 11) Kako se tumace Odredbe o
ljud. i manj.pravima - tumace se u korist unapreenja vrednosti demokrat. drutva, saglasno vaeim
meunarodnim standardima ljud. i manj. prava, kao i praksi me. instituciia koje nadziru njihovo sprovoenje.

EKONOMSKO UREENJE
SVOJINSKI ODNOSI PO URS
Ustav jemi jednaku pravnu zatitu svih oblika svojine, pri emu razlikuje privatnu, zadruna
i javnu svojinu.

Javnu svojinu ine dravna svojina, svojina AP i svojina jedinice LS. Sredstva iz javne svojine
otuuju se na nain i pod uslovima utvrenim zakonom.
Postojea drutvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na nain i u
rokovima predvienim zakonom o privatizaciji, s tim sto je 31.12.2008. bio krajnji rok, nakon
ega je predvieno da se ide na prinudnu likvidaciju. (videti Zakon o privatizaciji)
Dravnu svojinu ine prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odredeno da su od opteg
interesa i imovina koju koriste organi RS. U dravnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava,
u skladu sa zakonom.
Fizika i pravna lica mogu stei pojedina prava na odreenim dobrima u optoj upotrebi, pod
uslovima i na nain predviden zakonom.
Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nain predviden zakonom. Stranci mogu stei
pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava
odreena zakonom.
Imovina AP i jedinica LS, nain njenog korienja i raspolaganja, ureuju se zakonom, s
tim da s obzirom na to da jos nije odgovarajuci zakon, imovina jedinica LS je drzavna imovina.
(videti Zakon o lok. samoupravi)
Kada je rec o stvarima u privatnoj svojini konkretno polioprivredno zemliite, umsko
zemljite i gradsko graevinsko zemljite, njihovo korienje i raspolaganje je slobodno.
Zakonom se mogu ograniiti oblici korienja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za
korienje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanoenia tete ivotnoi sredini ili
da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.
Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili
meunarodnim ugovorom.
Cuvanje nasledja: Svako je duan da uva prirodne retkosti i nauno, kulturno i istorijsko
naslee, kao dobra od opteg interesa, u skladu sa zakonom, sto je jedna od ustavnih duznosti
(koju Bosa narocito voli da cuje).
Posebna odgovornost za ouvanje naslea je na RS, AP i jedinicama LS.
Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji e oblici
svojine postojati u privrednoj stvarnosti.
Bosina potpitanja

1) Koje vrste svojine stiti ustav, 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu, 3) Koji je rok za privatizaciju, 4)
Sta cini javnu svojinu, 5) Sta spada u drzavnu svojinu, 6) Ko moze dobiti koncesiju, 7) Moze li po
novom Ustavu gradsko graevinsko zemljiste biti u privatnoj svojini, 8) Koja sve prava koriscenja
imaju AP i LS prema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti, pokretnosti, novac, 9) Nacin
korsicenja sredstava u drzavnoj svojini - Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i
organizacije i organi teritorijalnih jedinica, koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS, odnosno
teritorijalnih jedinica.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanje privrednih i drugih delatnosti u
zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda. Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se
njihovim otuenjem, davanjem na korsicenje ili u zakup, plasiranjem novcanih sredstava i HOVna
trzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom.

SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA

RS je jedinstveno privredno podrucje sa jedinstvenim trzistem robe, rada, kapitala i usluga.
Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi, otvorenom i slobodnom
tritu, slobodi preduzetnistva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i
drugih oblika svojine.
Preduzetnitvo je slobodno, ali se moze ograniiti zakonom, radi zatite zdravlja ljudi, ivotne
sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. U vezi sa slobodom
preduzetnitva su i sledea dva prava :
1) Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili
meunarodnim ugovorom.
2) Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa,
kao i druga prava odreena zakonom.
U sutini sloboda privrednog delovanja je mogunost privrednih subjekata da se samostalno
organizuju i delaju, a radi razvoja trine privrede, otvorenog i slobodnog trzista u RS, to je
orjentacija nae zemlje.

SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA

Radi se o ekonomskoj autonomiji koja je jedna od bitnih obeleja ustavne konepecije slobodne
privrede. URS ne odreuje sadrinu ove samostalnosti. Ipak nesporno je da ono obuhvata
sledece elemente: slobodno organizovanje preduzeca i drugih organizacija, samostalnost u

obavljanju delatnosti, povezivanju i udruzivanju, jednak polozaj u pogledu uslova privreivanja

i pravne zastite za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju sredstvima kojima raspolazu.
Element ekonomskog ureenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje
usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrosaca, kao i sve neasne radnje na tritu.

BUDETSKO FINANSIRANJE DRAVE I DRAVNIH DELATNOSTI

I DELATNOSTI OD OPTEG INTERESA
Najee, dravni budet je jednogodinji dokument. koga priprema ministarstvo finansija u
saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skuptina u obliku zakona.
Budet ima karakter finansijskog plana drave za jednu godinu. Sadraj dravnog budeta
ine spisak prihoda i rashoda, sa njihovim planiranim iznosima za sledeu godinu, kao i
prateim procesnim i slinim odredbama.
Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani dravni prihodi, kao to su svi pojedini
porezi. naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje dravne imovine i slino.
Na rashodnoi stani, koja takoe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dve
podele. Prva je administrativna, odnosno po dravnim institucijama kao nosiocima rashoda
(skuptina, ministarstva, sudovi, zdravstvo, prosveta itd.), a druga po ekonomskim
funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni trokovi, investicije, otplata
dugova, subvencije, budetska rezerva itd. Obino se ove dve podele kombinuju i dobija
sloena klasifikacija.
RS, AP i jedinica LS imaju budete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi
kojima se finansiraju njihove nadlenosti.
Zakonom se utvruju rokovi u kojima budet mora biti usvojen i nain privremenog
finansiranja. Ako se budet ne usvoji u roku, a vanost starog budeta je istekla, prelazi se na
privremeno finansiranje (obicno 3 meseca).
Sredstva iz kojih se finansiraju nadlenosti RS, AP i jedinica LS obezbeuju se iz poreza i
drugih prihoda utvrenih zakonom. Obaveza plaanja poreza i drugih dabina je opta i zasniva
se na ekonomskoj moi obveznika.
Javni dug: RS, AP i jedinica LS mogu da se zaduuju. Uslovi i postupak zaduivanja ureuju se
zakonom.
Pokrajine, optine i gradovi donose svoje budete i zavrne raune na predloge njihovih

izvrnih organa.
AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Vrste i visina izvornih prihoda AP
odreuju se zakonom, Zakonom se odreuje uee AP u delu prihoda RS.
Budet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet RS, s tim to se 3/7 od budeta
AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS budeta RS. U skladu sa
zakonom, i budeta AP, kada je AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje
nadlenosti, u skladu sa odlukom skuptine AP.
Narodna skupstina usvaja budet izavrni raun RS, na predlog Vlade.
Izvravanje svih budeta kontrolie Dravna revizorska institucija.
Dravna revizorska institucija je najvii dravni organ revizije javnih sredstava u RS,
samostalna je i podlee nadzoru NS kojoj i odgovara. O dravnoj revizorskoj instituciji donosi se
zakon.Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od Vlade. NS razmatra predlog zavrnog rauna
budeta po pribavljenom miljenju dravne revizorske institucije.
NBS je centralna banka RS, samostalna je i podlee nadzoru NS, kojoj i odgovara. To je
institucija javnih finansija sa svojstvom dravnog organa. NBS rukovodi guverner, koga
bira i razresava NS i nadzire njegov rad. NS bira i razresava i Savet guvernera NBS. O Narodnoj
banci Srbije donosi se zakon.
Ujednacavanje razvoja: Republika Srbija stara se o ravnomernom i odrivom regionalnom
razvoju, u skladu sa zakonom.

Bosina potpitanja
l) Sta se sve finansira iz budeta - rad dravnih organa, organa AP, nadlenosti RS, 2) U kojoj formi se
donosi u formi zakona, a u obliku zavrnog rauna, 3)Sta je specifino kod zakona o budetu, tj.
svojstva - temporalnog je karaktera jer se donosi za svaku godinu, ne sadri opte norme, ima formu
zakona i pokazuje prihode i rashode RS za jednu godinu.

ZAKONODAVNA VLAST

NARODNA SKUPTINA NADLENOST I NAIN RADA

Prema URS, Narodna skuptina je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i
zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Narodna skuptina vri nadlenost u svojstvu :
-

Nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti,

Predstavnika suverenosti graana u RS,
U skladu sa shvatanjem naela o podeli vlasti, prema kome se odnos tru grane vlasti zasniva
na ravnotei i meusobnoj kontroli.
Narodna skuptina kao nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti :

Donosi i menja ustav,

Odluuje o promeni granice RS,
Potvruje meunarodne ugovore kad je zakonom predviena obaveza njihovog potvrivanja
(potvruje ih zakonom),
Donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti RS i na taj nain vri zakonodavnu vlast,
Daje prethodnu saglasnost na statut AP, dok sam statut donosi Skuptina AP Vojvodine,
Usvaja plan razvoja i prostorni plan u formi zakona i po postupku za donoenje zakona,
Usvaja budet i zavrni raun RS, na predlog Vlade i u formi zakona, po postupku za
donoenje zakona,
Daje amnestiju za krivina dela, u formi zakona.
NS vri ustavotvornu vlast kad :

Donosi i menja Ustav,

Donosi poseban zakon kojim se ureuje sutinska autonomija na KiM,
Donosi odluku o osnivanju novih AP i o ukidanju i spajanju ve osnovanih,
Odluuje o promeni granice RS.
U sluaju promene URS, NS sauestvuje u vrenju ustavotvorne vlasti, s obzirom na to da
moe odluiti da usvojeni akt o promeni URS stavi na republiki, ustavotvorni referendum
radi potvrivanja, dok je odreena pitanja predviena URS duna da stavi na republiki
referendum radi potvrivanja (videti gore).
Kao predstavnik suverensti graana u RS, NS :

Raspisuje republiki referendum,

Odluuje o ratu i miru,
Proglaava ratno i vanredno stanje,
Nadzire rad slubi bezbednosti,

Usvaja strategiju odbrane,

Raspisuje referendum o pitanjima iz svoje nadlenosti na zahtev veine svih narodnih
poslanika ili najmanje 100.000 biraa.
Prema URS, predmet referendum ne mogu biti :

Obaveze koje proizilaze iz meunarodnih ugovora,

Zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode,
Poreski i drugi finansijski zakoni,
Budet i zavrni raun,
Uvoenje vanrednog stanja,
Amnestija,
Pitanja koja se tiu izbornih nadlenosti RS.
Prema URS, NS proglaava vanredno stanje kada javna opasnost ugroava opstanak drave ili
graana. Odluka o vanrednom stanju vai najdue 90 dana. Po isteku ovog roka, NS odluku o
vanrednom stanju moe produiti za jo 90 dana, veinom od ukupnog broja narodnih
poslanika (126).
Za vreme vanrednog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne moe biti rasputena. U
sluaju proglaenja vanrednog stanja, rasputenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna
nadlenost, koja traje do okonanja vanrednog stanja. Proglaavajui vanredno stanje NS
moe propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava,
veinom glasova svih narodnih poslanika. Kad NS nije u mogunosti da se sastane, odluku o
proglaenju vanrednog stanja pod istim uslovima kao i NS donose zajedno predsednik
Republike, predsednik NS i predsednik Vlade.
Kad NS nije u mogunosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava
moe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike. Mere odstupanja od
ljudskih i manjinskih prava koje propiu NS ili Vlada vae naidue 90 dana, a po isteku ovog
roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.
Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skuptina, NS je potvruje u roku od 48
sati od njenog donoenja, odnosno im bude u mogucnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi ovu
odluku, odluka prestaje da vai zavretkom prve sednice NS odrane po proglaeniu vanrednog
stanja.
Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS, Vlada je duna
da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu

NS u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im NS bude u mogucnosti da se sastane.

Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu, mere odstupania prestaju da vae 24 sata od poetka
prve sednice NS odrane po proglaenju vanrednog stanja.
Prema URS, NS proglaava ratno stanje. Kad NS nije u mogucnosti da se sastane, odluku o
proglasenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik
Vlade.
Za vreme ratnog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne moe biti rasputena. U sluaju
proglaenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost, koja
traje do okonanja ratnog stanja.
Proglaavajui ratno stanje, NS moe propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih
liudskih i manjinskih prava. Kad NS ne moe da se sastane, mere odstupanja od Ustavom
zajemenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvruiu predsednik Republike, predsednik
NS i predsednik Vlade.
Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvruje NS kad bude u mogucnosti da se sastane
(odstupanju od LJiMP videti gore).
U okviru svojih izbornih nadlenosti, NS raspolae odreenim instrumentima za postizanje
ravnotee i meusobne saradnje tri grane vlasti : bira Vladu, nadzire njen rad i odluuje o
prestanku mandata Vlade i ministara, bira i razreava sudije Ustavnog suda, bira predsednika
Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republiekog javnog tuioca, u skladu sa
Ustavom, bira i razreava guvernera NBS i nadzire njegov rad, bira i razreava Zatitnika
graana i nadzire njegov rad, (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina), bira i razreava i
druge funkcionere odreene zakonom.
NS vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom (poput ponovnog izglasavanja zakona).
Iz ovoga sledi da su instrument ravnotee i meusobne kontrole tri grane vlasti u rukama NS :
izbor ili uee u izboru nosilaca druge dve vlasti, kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca
drugih vlasti.
S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna, NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne
tuzioce, na predlog Vlade, ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tuilaca.
*funkcije NS su zakonodavna, izborna, predstavnicka i kontrolna

NAIN RADA NARODNE SKUPTINE

NS vri svoju nadlenost na sednicama plenuma, tj. svih narodnih poslanika, i na sednicama
odbora, kao uih radnih tela NS, kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koji su lanovi
odbora.
Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS.
Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. Prvo redovno zasedanje poinje prvog radnog dana
u martu, a drugo poinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajati najduze 90 dana.
NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade, sa
unapred utvrenim dnevnim redom. Predlog dnevnog reda sednice NS, koja se odrava u vreme
redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS.
Predsednik NS pisanim putem odreuje dan, as i mesto odravanja sednice NS, sa predlogom
dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.
Da bi sednica NS otpoela potrebno je da joj, u sali, prisustvuie 1/3 narodnih poslanika. Rasprava
o pojedinim tackama, iz utvrenog dnevnog reda NS, vodi se bez obzira na broj prisutnih
narodnih poslanika.
NS odluuje u danima za glasanje. Predsednik NS odreduje dane za glasanje po zavretku
rasprave o svim tackama dnevnog reda.
Kvorum za rad NS u danima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i
utvrivanja dnevnog reda, kao i na konstitutivnoi sednici NS, postoji ako je na sednici NS
prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.
Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS, dok se kvorum ne
obezbedi.
Pre utvrivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. NS o
zapisniku odluuje bez rasprave.
O dnevnom redu u celini, NS odluuje bez pretresa. Potom se otvara pretres svake take
dnevnog reda sednice NS, ponaosob. Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za uee u pretresu,
predsednik NS zakljuuje pretres. Kada se obavi razmatranje svih taaka dnevnog reda i
odluivanje po njima, predsednik NS zakljuuje sednicu NS.

NAIN ODLUIVANJA U NARODNOJ SKUPTINI

Prema URS, NS donosi odluke veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je
prisutna veina narodnih poslanika.
Veinom glasova svih poslanika NS :
-

Daje amnestiju za krivina dela

Proglaava i ukida vanredno stanje
Propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju
Donosi zakon kojim republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje
nadlenosti
Daje prethodnu saglasnost na statut AP
Odluuje o poslovniku NS, o svom radu
Ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku republike i zatitniku graana
Usvaja budet i zavrni raun
Vri sve svoje izborne nadlenosti
Odluuje o odgovoru na interpelaciju
Glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje
NS donosi zakone i druge opte akte iz nadlenosti Republike Srbije veinom glasova narodnih
poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika. Izuzetak od ovog pravila
je zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje
nadlenosti.
Veinom glasova svih narodnih poslanika NS odluuje o zakonima kojima se ureuju:
1) referendum i narodna inicijativa,
2) uivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina,
3) plan razvoja i prostorni plan,
4) javno zaduivanje,
5) teritorija AP i jedinica LS,
6) zakljuivanje i potvrivanje meunarodnih ugovora,
7) druga pitanja odreena Ustavom.
NS 2/3 vecinom odluuje o :
1) promeni URS,
2) pitanjima o kojima, prema URS odluuje po postupku predvienom za promenu URS,

3) promeni granice RS,

4) donosi zakon kojim se ureuje sutinska autonomija AP KiM,
5) odluuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju ve osnovanih AP,
6) donosi Ustavni zakon za sprovoenje URS,
7) odluuje o razreenju Predsednika RS.
U svom radu NS donosi sledee akte : zakon, budet, plan razvoja, prostorni plan, zavrni
raun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zakljuak i autentino tumaenje
akta koji donosi.
Bosina potpitanja:
1) Koji su akti koje donosi, 2) Kako odluuje NS po pravilu kvorumskom veinom, tj. veinom glasova
na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odluuje 2/3 veinom glasova, 4)
Kako odluuje o ratu i miru veinom glasova svih narodnih poslanika, 5) Kojom veinom bira sudije
za njihov prvi trogodinji mandat, 6) Kad pocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje, 7) Nabrojati
najvaznije nadleznosti NS, 8) ta je ombudsman i na koliko godina se bira

IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA

Prema URS, Narodna skuptina (NS) je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvorne i
zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. NS ini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na
neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika U
NS obezbeuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u
skladu sa zakonom.
Graani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opteg, jednakog i neposrednog izbornog
prava, tajnim glasanjem. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo
da, po bilo kom osnovu, spreava i primorava graanina da glasa, da ga poziva na odgovornost
zbog glasanja i da od njega trai da se izjasni za koga je glasao ili zato nije glasao.
Prav da bira poslanika da bude biran za poslanika ima graanin sa prebivalitem u Republici
Srbiji koii je istovremeno dravljanin RS, koji je punoletan i poslovno je sposoban.
Birai se upisuju u biraki spisak, koji je javna isprava i vodi se po slubenoi dunosti.
Gradanin ima pravo uvida u biraki spisak i pravo da zahteva njegove ispravke (upis, brisanje,

izmenu ili dopunu birakog spiska) od nadleznog suda u upravnom sporu, nakon obracanja
organu koji vodi biracki spisak.
Biraki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se aurira svake kalendarske godine,
najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u njega, nezavisno od konkretnih izbora,
upisuju svi graani sa birakim pravom. Jedinstven je jer vai za sve izbore. Biraki spisak se
zakljucuje najkasnije 15 dana pre dana odravania izbora, reenjem organa koji vodi biraki
spisak.
Reenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republikoj izbornoj komisiji (RIK)
najdocniie u roku od 24 asa od asa niegovog donoenja, a RIK objavljuje u " Slubenom
glasniku RS" ukupan broj biraa.
Narodni poslanici biraju se u RS kao jednoj izbornoj jedinici. Biraju se na osnovu lista
politickih stranaka, stranakih koalicija lista koje predloe grupe graana. Dakle, politike
stranke, stranake koalicije, kao i grupe graana nazivaju se podnosioci izbornih lista.

IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE

Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike 90 dana pre isteka mandata
Narodne skuptine, tako da se izbori okonaju u narednih 60 dana odlukom kojom se odreuje
dan odravanja izbora i dan od kojeg poinju da teku rokovi za odravanje izbornih radnji i ona
se objavljuje u "Slubenom glasniku RS". Od dana raspisivanja do dana odrzavanja ne moze
proteci manje od 45 ni vise od 60 dana.
Prema ZINP poslaniki mandat raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci
da je kod nas prihvacen sistem srazmernog predstavnitva.
Izbori se sprovode na osnovu izbornih lista. Na izbornoj listi meu svaka tri kandidata po
redosledu na listi (prva 3 mesta, druga 3 mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan
kandidat - pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi. Ako izborna lista ne ispunjava
navedene uslove smatrae se da sadri nedostatke za proglaenje izborne liste, a predlaga liste
bie pozvan da otkloni nedostatke liste. Ako predlaga liste ne otkloni nedostatke RIK e
odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS o ravnopravnosti
polova.

Podnosilac izborne liste moe povui listu najkasnije do dana utvrivanja zbirne izborne liste.
Izborna lista je utvrena kad je svojim potpisima podri najmanje 10.000 biraa. Bira moe
svojim potpisom podrati izbornu listu samo jednog predlagaa. Svaki potpis mora biti overen
u optinskom sudu. Izborna lista dostavlja se RIK najkasnije 15 dana pre dana odreenog za
odravanje izbora. Uz izbornu listu, RIK se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana
ovim zakonom.
RIK reenjem proglaava izbornu listu jedne politike stranke (stranaka izborna lista), listu
dve ili vise politikih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe graana (izborna lista
grupe graana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajue dokumentacije, a najkasnije u
roku od 24 asa od prijema izborne liste. Reenje o proglaenju izborne liste RIK bez
odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglaenih izbornih lista sastavlja se glasaki
listi.
Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, donee reenje o njenom
odbacivanju. Ako RIK utvrdi da izborna lista sadri nedostatke koji su smetnja za proglaenje
izborne liste donee, u roku od 24 asa od prijema izborne liste, zakljuak kojim se
podnosiocu izborne liste nalae da najdocnije u roku od 48 asova od asa dostavljanja
zakljuka otkloni te nedostatke. Tim zakljukom istovremeno e se podnosiocu izborne liste
ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. Ako RIK utvrdi da
nedostaci izborne liste nisu otklonjeni ili da oni nisu otklonjeni u predvienom roku, donee u
narednih 48 asova reenje kojim se odbija proglaenje izborne liste.
Zbirnu izbornu listu utvruje RIK. Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na
zbirnoj izbornoj listi utvruje se prema redosledu njihovog proglaavanja. Zbirnu izbornu listu
RIK objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana
odreenog za
odravanje izbora. Za dan proglaenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u
"Slubenom glasniku Republike Srbije".

ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA

(RIK)
Organi za sprovenje izbora su RIK i biraki odbori. Organi za sprovoenje izbora su
samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za
svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. Organi za sprovoenje izbora rade u stalnom
i proirenom sastavu.

Organi za sprovoenje izbora rade u proirenom sastavu od dana utvrivanja tog sastava do
zavretka izbora.
Organi za sprovoenje izbora odluuju veinom glasova lanova u stalnom, odnosno
proirenom sastavu.
Nijedna politika stranka, stranaka koalicija ili druga politika organizacija ne moze imati
vie od polovine lanova u stalnom sastavu svih organa za sprovoenje izbora. lanovi
organa za sprovoenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imati izborno
pravo.
lanovima organa za sprovoenje izbora i njihovim zamenicima prestaje funkcija u ovim
organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike.
RIK u stalnom sastavu ine predsednik i 16 drugih lanova koie imenuje NS na predlog
poslanikih grupa NS, a proirenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste.
RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda strunih radnika svoje slube, koji uestvuje u
radu komisije bez prava odluivania. RIK ima i jednog lana, predstavnika republike
organizacije nadlene za poslove statistike, koji uestvuje u radu komisije bez prava
odluivanja.
Predsednik, lanovi RIK i njen sekretar imaju zamenike. Predsednik, lanovi RIK i njihovi
zamenici moraju biti diplomirani pravnici.
RIK reenjem utvruje da podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odreivanie svojih
predstavnika u proireni sastav ovog organa u roku od 48 asova od proglaenja izborne liste.
Reenje o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za odreivanje predstavnika podnosioca
izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 asa od asa donoenja
reenja.
Predstavnik podnosioca izborne liste postaje lan RIK u proirenom sastavu najkasnije 24 asa
od donoenja reenja.
Sastav RIK objavljuje se u "Slubenom glasniku RS".

BIRACKI ODBORI
RIK obrazuje i imenuje birake odbore, njihove predsednike i lanove.
Biraki odbor u stalnom sastavu ine: predsednik i najmanie 2 lana, a u
proirenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. Predsednik i
lanovi birakog odbora imaju zamenike najkasnije 10 dana pre dana odreenog za
odravanje izbora.
Biraki odbor imenuje se najkasniie 10 dana pre dana odreenog za odravanie izbora. RIK u
roku od 48 asova od asa donoenja reenja o proglaeniu izborne liste reenjem utvruje koji

podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odreivanje svojih predstavnika u proireni sastav
birakog odbora.
Predstavnik podnosioca izborne liste postaje lan birakog odbora u proirenom sastavu
najkasnije 24 sata od asa donoenja tog reenja.
Biraki odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na birakom mestu, 2) obezbeuje pravilnost i
tajnost glasanja, 3) utvruje rezultate glasanja na birakom mestu i obavlja druge poslove
odredene ZINP. Biraki odbor se stara o odravaniu reda na birakom mestu za vreme
glasanja.
S obzirom na to da je u RS prihvaen sistem srazmernog predstavnitva, svaki bira glasa za 1
od izbornih lista sa zbirne izborne liste.
Glasanje za narodne poslanike obavlja se na birakom mestu. Na jednom birakom mestu
moe da glasa najvie 2.500, a najmanje 100 biraa.
Glasanje je tajno. Glasa se na overenim glasakim listiima, samo za jednu izbornu listu sa
glasakog listia, zaokruivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa.
Na birakom mestu i na 50 metara od birakog mesta zabranjeno je isticanje simbola
politikih stranaka i drugog propagandnog materijala. Ako se u toku glasanja narue neka od
pravila predviena ZINP biraki odbor se rasputa, a glasanje na tom birakom mestu se
ponavlja.
Po zavrenom glasanju biraki odbor pristupa utvrivanju rezultata glasanja na birackom
mestu. Na osnovu izvoda iz birakog spiska, biraki odbor utvruje ukupan broj biraa koji su
glasali.
Biraki odbor konstatuje broj nevaeih glasakih listia i broj glasova za svaku izbornu listu, to
unosi u zapisnik.
Nevaei glasaki listi jeste nepopunjeni glasaki listi, listi koji je popunjen tako da se
ne moe utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listi na kome je zaokrueno vise od
jedne izborne liste.
Ako se utvrdi da je broj glasakih listia u glasakoj kutiji vei od broja biraa koji su glasali,
biracki odbor se rasputa i imenuje novi, a glasanje na torn birakom mestu se ponavlja.
Svaki biraki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga RIK. RIK na osnovu tih zapisnika
utvruje rezultate izbora i o tome sainjava poseban zapisnik.
Po utvrivanju rezultata izbora sledi raspodela mandata.
U raspodeli mandata uestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od
ukupnog broja glasova biraa koji su glasali u izbornoj jedinici.
Politike stranke nacionalnih manjina i koalicije politikih stranaka nacionalnih maniina
uestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja biraa
koji su glasali.
Politike stranke nacionalnih manjina su sve one stranke iji je osnovni cilj predstavljanje i
zastupanje interesa nacionalne manjine i zatita i poboljanje prava pripadnika nacionalnih

manjina, u skladu s meunarodnopravnim standardima. O tome da li podnosilac izborne liste ima

poloaj politicke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije politikih stranaka nacionalnih
manjina odluuje RIK pri proglaenju izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji
mora biti stavljen pri podnoenju izborne liste.
Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeuje ravnopravnost i
zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najveeg kolinika. Mandati se raspodeljuju tako
to se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do
zakljuno sa brojem 250. Dobijeni kolinici razvrstavaju se po veliini a u obzir se uzima 250
najveih kolinika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolinika na nju
otpada. Ako dve izborne liste ili vise izbornih lista dobiju iste kolinike na osnovu kojih se
dodeljuje jedan mandat a nema vie neraspodeljenih mandata, mandat e se dodeliti listi koja je
dobila ukupan vei broj glasova.
Mandati koji pripadaju odreenoj izbornoj listi dodeljuju se kandidatima sa te liste. Kad
odreenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego to je na toj listi predloeno kandidata za
poslanike, mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledei najvei kolinik.
RIK ce u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, sve dobijene
mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, pocev od 1.
kandidata.
Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 asova od asa zavretka glasanja. Rezultati
izbora objavljuju se u "Slubenom glasniku RS". RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran.

ZASTITA IZBORNOG PRAVA

Tokom izbora za narodne poslanike moze doi do razlicitih povreda izbornog prava. Stoga,
svaki bira, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zatitu izbornog
prava. Oni imaju aktivnu legitimaciju da trae zatitu izbornog prava. Svaki bira, kandidat i
podnosilac izborne liste ima pravo da podnese prigovor RIK zbog povrede izbornog prava u
toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora.
Prigovor protiv odluke, radnje ili propusta birakog odbora podnosi se RIK u roku od 24 asa
od asa kad je doneta odluka odnosno izvrena radnja koju podnosilac prigovora smatra
nepravilnom, odnosno od asa kad je uinjen propust.
RIK donosi reenje u roku od 48 asova od asa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu
prigovora i svim podnosiocima izbornih lista. Ako RIK usvoji prigovor, ponitie odluku ili
radnju. Meutim, ako RIK ne donese reenje po prigovoru u rokovima predvienim ZINP,
smatrae se da je prigovor usvojen. Protiv svakog reenja RIK donetog po prigovoru moe se

izjaviti alba Upravnom sudu Srbije. alba se podnosi preko RIK u roku od 48 asova od
prijema reenja. Republika izborna komisija duna je da u roku od 24 asa od prijema albe
dostavi Upravnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise.
Upravni sud Srbije odluuje po albi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim
sporovima, kojima se ureuje postupak u upravnim sporovima. Odluka po albi donee se
najkasnije u roku od 48 asova od prijema albe sa spisima.
Odluka doneta u postupku po albi pravnosnana je i protiv nje se ne mogu podneti vanredna
pravna sredstva predviena Zakonom o upravnim sporovima.
Ako sud usvoji albu i poniti izbornu radnju, odnosno izbore, odgovarajua izborna radnja,
odnosno izbori ponovie se najkasnije za 10 dana.
Ponovni izbori sprovode se ako RIK poniti izbore po slubenoj dunosti zbog nepravilnosti u
sprovoenju izbora u sluajevima utvrenim ZINP, bez podnoenja prigovora ovlaenog
podnosioca.
Ti razlozi su sledei:
- povreda pravila po kome bira glasa lino, jednom u toku odravanja izbora, tajno, na
overenim glasakim listiima,
- ako su protivno zabrani na birakom mestu i na 50 metara od birakog mesta istaknuti simboli
politickih stranaka i drugi propagandni materijal,
- ako je u glasakoj kutiji broj glasakih listia vei od broja biraa koji su glasali.
Ako RIK poniti izbore na pojedinom birakom mestu, glasanje se ponavlja samo na torn
birakom mestu. Kad se izbori ponavljaju RIK donosi reenje o ponavljanju glasanja. U tom
sluaju rezultat izbora se utvruje po zavretku ponovljenog glasanja.
Ponovni izbori se sprovode na nain i po postupku koji su utvreni ZINP. Ponovljene izbore
raspisuje RIK. Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistenja izbora u
Republici Srbiji, odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na birakom mestu. Ponovni izbori
se sprovode po listi kandidata koja je utvrena za izbore koji su poniteni, osim kad su izbori
poniteni zbog nepravilnosti u utvrivanju izborne liste.

MANDAT NARODNIH POSLANIKA

Mandat narodnog poslanika je zapravo ovlaenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja
birae.

Mandat narodnog poslanika (NP) poinje tei danom potvivanja - verifikaciie mandata u NS
i traje 4 godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS.
Prema ZINP, NP prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:

podnoenjem ostavke,
ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od
najmanje 6 meseci,
ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lien poslovne sposobnosti,
preuzimanjem posla ili funkcije koji su, prema ovom zakonu, nespojivi sa funkcijom poslanika
poput funkcije sudije, tuzioca, clana vlade, predsednika,
gubitkom dravlianstva,
ako mu prestane prebivalite na teritoriji Republike Srbije,
ako nastupi smrt narodnog poslanika.
NP prestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih sluajeva. Dan prestanka mandata
konstatuje NS odmah posle prijema obavestenja o razlozima za prestanak mandata, na sednici
koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici.
Jednom izabranog NP birai nemaju pravo da opozovu, ve je NS ta koja ima pravo da svom
NP oduzme mandat.
NP licno podnosi ostavku, overenu kod nadleznog organa za overu potpisa, predsedniku NS, u
roku od 3 dana od dana overe.
Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom
sledecem kandidatu sa iste izborne liste kome nije bio dodeljen mandat poslanika.
Kad poslaniku koji je biran sa koalicione izborne liste prestane mandat pre isteka vremena na
koje je izabran, mandat se dodeljuje prvom sledecem kandidatu na izbornoj listi kome nije bio
dodeljen mandat (pripadniku iste politicke stranke).
Kandidatu kome je bio dodeljen mandat poslanika, a prestao zbog preuzimanja funkcije clana
Vlade, mandat se ponovo dodeljuje u istom sazivu NS: ako jr kandidatu prestala funkcija
clana Vlade, ako postoji upraznjeno poslanicko mesto sa iste izborne liste, ako je kandidat
podneo zahtev RIK.
Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa koje je NP
bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandat, mandat
pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledei najvei kolinik a za njega nije dobio
mandat.

Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat. U oba sluaja od
kandidata se pre utvrivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.
Mandat NP morao bi da bude slobodan, s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja
mandata nezavisni od biraa.
Birai nemaju pravo da im izdaju obavezujua uputstva o tome kako e glasati, ta e govoriti
na sednicama NS, ne mogu vriti kontrolu nad njihovim radom, niti im mogu oduzeti - opozvati
mandat.

Bosina potpitanja
1) Ko moze da se kandiduje za narodnog poslanika; 2)Kako tece postupak kandidovanja; 3) Sta radi RIK
- proglasava izbornu listu RESENJEM ;4)Ko resava u prvom stepenu; 5) Sta biva kada se podnese
prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava; 6) Kako tece spor pred Vrhovnim sudom o tome da li je odluka
RIK zakonita; 7) Kako se rasporedjuju mandati; 8)Ko postavlja poslanike; 9) Da li se postaje poslanik
pre nego sto mandat bude verifikovan - ne; 10) Sta znaci verijikacija mandata -potvrda; 11) Na bazi
cega se verifikuje mandat narodnog poslanika - uverenja i izvestaja RIK, 12) Sta RIK izdaje narodnim
poslanicima - uverenje o izboru Nar.poslanika; 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika; 14) Kad
poslaniku moze prestati mandat pre tog roka; 15) Van toga, kada prestaje mandat narodnih poslanika;

KONSTITUISANJE NS
Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odri prva sednica NS. Prvu sednicu
Narodne skuptine zakazuje predsednik NS iz prethodnog saziva, tako da se sednica odri
najkasnije 30 dana od dana proglaenja konanih rezultata izbora.
Prvoj sednici NS, do izbora predsednika Narodne skuptine, predsedava najstariji narodni
poslanik, kome u radu pomau po jedan najmlai NP sa etiri izborne liste koje su dobile
najvei broj poslanikih mesta i sekretar Narodne skuptine. Kvorum za rad na konstitutivnoj
sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP.
Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituiu u NS potrebno je da se: verifikuje mandat
novoizabranim NP, da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS koji
pomau predsedniku NS u radu, da se iz reda NP izaberu lanovi radnih tela NS radi
prethodnog prouavanja pitanja koja e NS u plenumu pretresati i o kojima e odluivati,
odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuje sekretar NS.

Prema URS, NS na prvoj sednici potvruje poslanike mandate. Narodni poslanici stiu prava
i dunosti u NS danom potvrivanja mandata. Potvrivanje mandata NP vri se na osnovu
uverenja o izboru za narodnog poslanika i izvetaja RIK o sprovedenim izborima, u roku od 30
dana od dana proglasenje konacnih rezultata izbora.
Narodna skuptina, na konstitutivnoj sednici, na predlog lica koje predsedava, veinom glasova
prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiju od tri lana, i to od po jednog lana sa tri izborne
liste koje su dobile najvei broj poslanikih mandata u NS. Komisija, na osnovu izvetaja RIK
utvruje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnog poslanika istovetni sa podacima
iz izvetaja RIK i o tome podnosi izvetaj Narodnoj skuptini.
Na osnovu izvetaja komisije, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom NS konstatuje
da je RIK podnela izvetaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenja o izboru za
narodne poslanike u saglasnosti sa izvetajem, ime je potvren mandat tim narodnim
poslanicima. NS je konstituisana potvrivanjem mandata 2/3 narodnih poslanika. Na odluku
donetu u vezi sa potvrivanjem mandata doputena je alba Ustavnom sudu, zbog povrede
izbornog prava, koji o njoj odluuje u roku od 72 sata.
Potvrivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnog saziva
Narodne skuptine.
Bosina potpitanja
1) Sta znai verifikacija mandata i kako se oni verifikuju, 2) Da li se svim NP verifikuju mandati na konstitutivnoj
skupstini - ne, ako je nesto sporno, 3) Sta moze biti sporno - da li su podaci iz uverenja o izboru narodnog
poslanika istovetni sa podacima iz izvetaja RIK, 4) Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS, 5) Sta
se jos radi na konstitutivnoj sednici NS.

RASPUTANJE NS
Rasputanje NS je protivtea pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako lii mandata.
Ovlaenje za rasputanje NS podeljeno je izmeu predsednika RS i Vlade, a bez njihove
saglasne volje nema rasputanja NS.
Predsednik Republike moe, na obrazloeni predlog Vlade, raspustiti Narodnu skuptinu.
Svako rasputanje NS povlai za sobom prestanak mandata Vlade.

Vlada ne moe predloiti rasputanje NS, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili
ako je Vlada u NS postavila pitanje svoga poverenja.
Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili lana Vlade, pristupie se glasanju
o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade, u kom sluaju predsednik RS nee razmatrati predlog da se
NS raspusti.
NS se rasputa ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. NS ne moe biti
rasputena za vreme ratnog i vanrednog stanja.
Predsednik Republike duan je da ukazom raspusti NS u sluajevima odreenim Ustavom.
Tada predsednik RS rasputa NS odmah nakon to konstatuje da je nastupio sluaj za koji
je URS vezao rasputanje NS po sili Ustava. To su sledei sluajevi :
-

ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu,

ako Narodna skuptina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja
Vladi,
ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja Vladi,
ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika
Vlade.
Istovremeno sa raspustanjem NS, u svim sluajevima, predsednik Republike raspisuje izbore
za narodne poslanike, tako da se izbori okonaju najkasniie za 60 dana od dana raspisivanja.
NS koja je rasputena vri samo tekue i neodlone poslove, odreene zakonom.
U sluaju proglaenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena puna
nadlenost, koja traje do okonanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.

1)

Bosina potpitanja
Kada se NS ne moze raspustiti - za vreme ratnog i vanrednog stanja

IMUNITET NARODNIH POSLANIKA

Dva osnovna obeleja pravnog poloaja NP su imunitet - nepovredivost NP i nespojivost
njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. Imunitet NP oznaava niegovu
neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstavnik naroda. On je izraz narodne

suverenosti, te je stoga neprikosnoven. Dakle, osnov njegove neprikosnovenosti je u naelu

narodne suverenosti.
Naelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge. Kako zakonodavnu vlast
vri NS, koju ine NP, ovo naelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu
na izvrnu i sudsku vlast. Poslaniki imunitet obuhvata materijalni imunitet neodgovornosti i procesni imunitet - nepovredivosti. Prema URS, narodni poslanik ne
moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju
svoje poslanike funkcije. Dakle, materijalni imunitet titi NP od odgovornosti za izgovoreno
miljenje ili pak glasanje u NS, pa i po prestanku mandata, da bi se iskljuila bilo kakva vrsta
pritiska.
U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izraavanja, koja je zajemena NP u cilju
obezbeenja slobode pretresa u NS.
Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. Dakle, nije potrebno da se NP
pozove na njega. Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moe biti
pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini ili drugi postupak u kome mu se moe
izrei kazna zatvora bez odobrenja NS.
Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskliuuje pravo NS da mu uspostavi
imunitet. Ovo je logina posledica injenice da se radi o imunitetu i nezavisnosti NS, zbog
ega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava.
Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obraa predsednika NS, koji ga
upuuje Administrativnom odboru. Odbor je duan da svoj izvetaj, sa predlogom o
uspostavljanju imunitetnog prava, podneseNS. Narodna skuptina, na predlog Admistrativnog
odbora, moe uspostaviti, ako je to potrebno radi vrenja poslanike funkcije. Ako Narodna
skuptina uspostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koji se nije pozvao na imunitet,
postupak koji je protiv njega bio pokrenut e se obustaviti.
Narodni poslanik koji je zateen u izvrenju krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora
u trajanju duem od pet godina moe biti pritvoren bez odobrenja NS. Meutim, ni u tom
sluaju se protiv tog NP ne moe voditi krivini postupak bez odobrenja NS. Ukoliko je NP
pritvoren, sudija je duan da u roku 48 sati o tome obavesti NS koja e odluiti o
uspostavljanju imuniteta tom NP. Ako Narodna skuptina ne da odobrenje za gonjenje
narodnog poslanika prema kome je odreen pritvor, pritvor e se ukinuti, a narodni poslanik
pustiti na slobodu.

Imunitet nepovredivosti, dakle, ne deluje automatski i nije apsolutan. Ovo stoga to bi NP bio
pritvoren i protiv njega bi se vodio krivini ili drugi postupak da se nije pozvao na imunitet,
odnosno da NS nije uskratila odobrenje.
Zatita koja se prua NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezana
je za trajanje poslanikog mandata. Krivino ili drugo gonjenje privremeno se obustavlja,
dok NP traje mandat.
Prema URS, u krivinom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku
rokovi propisani za taj postupak.
Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbije da da odobrenie za pokretanje krivinog
postupka nastupa zastoj zastarelosti. U suprotnom, imunitet nepovredivosti vodio bi u krivinu
neodgovornost usled mogunosti nastupania zastarelosti za krivino delo ili prekraj. To bi
nadalje znailo izrazito ozbiljnu povredu naela URS o jednakosti graana.
Kada je u pitanju disciplinska odgovornost, ona ne podlee imunitetu, budui da se po Poslovniku
NS narodnim poslanicima izriu mere koje vae za sve poslanike.
Kada je re o poslanikom inkompatibilitetu, prema URS, NP ne moe biti poslanik u
skuptini AP, niti funkcioner u organima izvrne vlasti i pravosua. niti moe obavljati druge
funkcije, poslove i dunosti za koje je zakonom utvreno da predstavljaju sukob interesa.
Svrha ove zabrane je vrenje poslanike funkcije u interesu biraa, a jedini nain da se to
postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaniku vri jo neku funkciju ili posao koji su u
sukobu sa interesima biraa.

Bosina potpitanja
l) Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika, 2)Sta je sa disciplinskorn odgovornoscu,
- ne podlee imunitetu, to su mere koje vae za sve poslanike i izriu se po osnovu Poslovnika, 3) Sta
radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet, 4) Sta radi sudija ukoliko NP bude pritvoren,
5) Kad poslanik, izuzetno, moe biti pritvoren, 6) Ko odlucuje o ukidanju imuniteta narodnim
poslanicima - NS, 7) Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti

UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS - RADNA TELA I FUNKCIONERI

Dva su oblika rada NS, u plenumu, na sednici svih NP, u kome se pretresa i odluuje i u
radnim telima, odborima, na sednicama lanova odbora, u kojima se prethodno proucavaju
pitanja o kojima e se odluivati u plenumu.
lanove svakog odbora predlau poslanike grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje
imaju u Narodnoi skuptini.
Narodni poslanik moe biti lan vise odbora.
Odbor je izabran ako je za niega glasala veina prisutnih narodnih poslanika.
Prvu sednicu odbora saziva predsednik NS.
Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava najstariji lan odbora. Odbor na
prvoj sednici bira, iz reda svojih lanova, predsednika i zamenika predsednika odbora. Odbor
ima i svog sekretara.
Predsednik odbora saziva sednicu i predsedava sednicom odbora. Duan je da sazove sednicu
odbora na zahtev najmanje treine od ukupnog broja lanova odbora, kao i na zahtev predsednika
NS. Ako to ne uini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili
predsednik NS.
Rasprava na sednici odbora, prema utvrenom dnevnom redu, vodi se bez obzira na broj prisutnih
lanova odbora.
Odbor odluuje veinom glasova prisutnih lanova na sednici kojoj prisustvuje vecina
lanova odbora.
Neke od najvanijih funkcija odbora su :
-

razmatranje i pretresanje pitanja iz nadlenosti NS,

predlaganje akata i izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata VladeRS
vrenje drugih poslova odreenih poslovnikom o radu NS (PoRNS).
Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koje su formirana ministarstva.
Broj lanova odbora utvruje se PoRNS, a broj lanova drugih radnih tela utvruje se odlukom
o njihovom obrazovanju. Odbor moe imati naimanje 11, a najvie 25 clanova. (proveriti u
Poslovniku)
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatra:
- predlog za promenu Ustava;

- predlog akta o promeni Ustava;

- predlog zakona, drugog propisa i opteg akta sa stanovita usklaenosti s Ustavom i pravnim
sistemom i opravdanosti njihovog donoenja;
- statute autonomnih pokrajina u postupku davanja saglasnosti Narodne skuptine;
- predlog za pokretanje postupka za razreenje predsednika Republike;
- naelna pitanja primene Ustava;
- pitanja u vezi s izborom i imenovanjem sudija Ustavnog suda, izborom Zatitnika graana i
drugih funkcionera, u skladu sa zakonom;
Odbor ima 17 lanova.
NS moe odlukom obrazovati anketne odbore i komisije za vrenje posebnih zadataka
odreenih odlukom o njihovom obrazovanju. Narodna skuptina moe obrazovati, iz reda
narodnih poslanika, anketne odbore radi sagledavanja stanja u odreenoi oblasti. Odlukom o
obrazovanju anketnog odbora utvruje se sastav i zadatak odbora. Odbor ima pravo da trai od
dravnih organa i pojedinih organizacija podatke, isprave i obavetenja. Predstavnici dravnih
organa i organizacija, kao i graani, duni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i
obavetenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi NS izvetai sa predlogom mera. Anketni odbor
prestaje sa radom danom odluivanja o njegovom izvetaju na sednici NS.
Poslanika grupa je oblik organizovanja NP za uee u radu NS. Poslaniku grupu
predstavlja predsednik poslanike grupe, koji ima svog zamenika. Obrazuju se najkasnije 7 dana
od dana izbora predsednika NS. Poslaniku grupu ine NP jedne politike stranke, druge
politike organizacije ili grupe graana koja ima najmanje pet NP. Poslaniku grupu od
najmanje pet lanova mogu udruivanjem da obrazuju i NP politikih stranaka, drugih
pohtikih organizacija ili grupa graana koje imaju manje od pet NP. Poslanika grupa se
konstituie tako to se predsedniku NS podnosi spisak lanova koji je potpisao svaki lan
poslanike grupe. Na spisku se posebno naznaava predsednik poslanike grupe i njegov
zamenik.
Narodni poslanik moe biti lan samo jedne poslanike grupe.
Predsednika poslanike grupe i njegovog zamenika odreuje poslanika grupa, predsednici
odbora a u irem smislu i sekretar NS i predsednici poslanikih grupa.
NS bira predsednika jednog ili vie potpredsednika veinom glasova svih NP (126).
Funkcioneri u NS, u uem smislu su: predsednik NS, potpredsednici NS.

Predsednik NS : 1) predstavlja NS, 2) saziva sednice NS, 3) predsedava njima, 4) vri i druge
poslove predviene Ustavom, 5) stara se o primeni Poslovnika NS, 6) stara se o
blagovremenom i usklaenom radu radnih tela NS, 7) vri i druge poslove predviene
zakonom i ovim poslovnikom.
Pored ovih, predsednik NS ima i odreena samostalna ovlaenja. Tako on: 1) raspisuie izbore za
predsednika RS, 2) raspisuje izbore za odbornike, 3) zajedno sa predsednikom RS i
predsednikom Vlade uestvuje u donoenju odluke o proglaeniu ratnog ili vanrednog stanja
kad NS nije u mogunosti da se sastane i 4) u donoenju mera odstupanja od ljudskih i
manjinskih prava zajamenih URS, u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogunosti da se
sastane.
Potpredsednici NS pomau predsedniku NS u vrenju poslova iz njegovog delokruga.
Predsednika NS, u sluaju privremene spreenosti, zamenjuje jedan od potpredsednika NS,
koga on odredi, o emu obavetava sve potpredsednike i sekretara NS. Ako predsednik NS ne
odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u sluaju privremene spreenosti zamenjivae ga
najstarij i potpredsednik.
NS ima najvie 6 potpredsednika (proveriti), a njihov broj se utvruje prilikom svakog
konstituisanja posebnom odlukom, na predlog predsednika NS.
Kandidata za sekretara NS predlae predsednik NS, a imenuje ga NS. Njegova funkcija
prestaje konstituisanjem novoizabrane NS, pri emu on vri svoje zadatke do imenovanja
novog sekretara. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS.

Bosina potpitanja
1) Sta su odbori, 2) Koja su stalna, a koja povremena radna tela NS, 3) Kako se formiraju, 4) Za ta su
nadleni, 5) Mogu li radna tela donositi zakone ne, ona ih samo pripremaju. 6) Koliko potpredsednika
ima, 7) Ko predlae predsednika NS.

POSTUPAK DONOENJA ZAKONA

Donoenje zakona je najvanija nadlenost NS. Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko
faza. To su faze : predlaganja zakona, pretresa, odluivanja o zakonu, prglaavanja zakona,
objavljivanja zakona i stupanja zakona na snagu.

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i optih akata imaju :

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Vlada,
Svaki narodni poslanik,
Skuptina AP,
Najmanje 30.000 biraa,
NBS iz oblasti bankarskog sistema, kreditne, monetarne i devizne politike.
Ombudsman iz svoje nadlenosti.
Vlada predlae NS zakone i druge opte akte i daje o njima miljenje kad ih podnese drugi
predlaga, zato to je upravo Vlada ta koja te zakone izvrava.

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Ovlaeni predlaga zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi sa
obrazloenjem koje mora da sadri :
Ustavni osnov,
Razloge za donoenje zakona,
Objanjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinanih reenja,
Procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovoenje zakona,
Opti interes zbog koga se predlae povratno dejstvo, ako predlog zakona sadri odredbe za
koje se predvia povratno dejstvo,
Pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlae zakon o
izmenama, odnosno dopunama.
Predlog zakona koji je upucen NS, predsednik NS odmah po prijemu dostavlja narodnim
poslanicima, nadlenim odborima i Vladi, ako ona nije predlaga.
Predlog zakona pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS me se uvrstiti u dnevni red
sednice NS kada je ona u redovnom zasedanju u roku ne kraem od 15 dana i ne duem od 60
dana od dana njegovog donoenja.
Predlog zakona, pre razmatranja u NS, razmatraju nadleni odbor i Vlada, ako nije predlaga
zakona.
Na sednicu odbora na kojoj se razmatraju predlozi zakona i amandmani na predloge zakona,
pozivaju se i podnosioci tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlaeni predstavnici.
O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi naelni pretres, a zatim pretres o
pojedinostima. Pretres o pojedinostima obavlja se po lanovima predloga zakona na koje su podneti
amandmani i o amandmanima kojima se predlae uvoenje novih odredaba, a u pretresu mogu
da uestvuju: lanovi odbora, predlaga zakona ili njegov predstavnik, predstavnik Vlade, ako
ona nije predlaga, i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici
odbora.

Nakon zavretka pretresa, odbor podnosi NS izvetaj koji sadri miljenje i predloge
odbora. Odbor odreuje izvestioca koji po potrebi na sednici NS obrazlae izvetaj odbora.
Nadleni odbor i Vlada, ako nije predlaga zakona, u svojim izvetajima i miljenju, najkasnije
5 dana pre poetka sednice NS na kojoj se predlog zakona razmatra, mogu predloiti NS da
prihvati ili ne prihvati predlog zakona u naelu. Ukoliko nadleni odbor ili Vlada predloe
prihvatanje zakona u naelu, duni su da navedu da li zakon prihvataju u celini ili sa izmenama
koje predlau u formi amandmana.
O predlogu zakona na sednici NS , najpre se vodi naelni pretres. NS moe odluiti da obavi
zajedniki naelni pretres o vise predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a
meusobno su uslovljeni ili su reenja u njima meusobno povezana, s tim to se odluivanje o
svakom predlogu obavlja posebno.
Po zavrenom naelnom pretresu, NS prelazi na naelni pretres o predlogu zakona, a zatim
prelazi na pretres o pojedinostima.
Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budetu Republike Srbije, po zavrenom naelnom
pretresu, NS prelazi na pretres u pojedinostima.
Od zavrenog naelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u pojedinostima mora
da proe najmanje 24 asa.
U vremenu izmeu zavrenog naelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u
pojedinostima, nadleni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.
Pretres u pojedinostima obavlja se po lanovima na koje su podneti amandmani,
amandmanima kojima se predlae unoenje novih odredaba.
Kada se zavri pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na zavrnu re ima predlaga,
odnosno ovlaeni predstavnik predlagaa. Predlaga zakona ima pravo da povue predlog
zakona iz procedure sve do zavretka pretresa predloga zakona na sednici NS. Ako je
predloeni akt prihvaen u naelu, NS odluuje o amandmanima.
Kada predlog zakona sadri odredbe za koje se predvia povratno dejstvo, prilikom glasanja o
tim odredbama, NS e posebno odluiti da li za to dejstvo postoji opti interes.
Nakon odluivanja o amandmanima, NS pristupa glasanju o predlogu zakona u celini.
Na glasanju NS odluuje o zakonu u naelu, pojedinostima i u celini.

Amandman : predlog za izmenu i dopunu predloga zakona podnosi se predsedniku NS u

pisanom obliku, sa obrazloenjem, poev od dana dostavljanja predloga zakona, a najkasnije
pet dana pre dana odreenog za odravanje sednice za koju je predloeno razmatranje tog
predloga zakona. Podnete amandmane predsednik NS upuuje predlagau zakona, narodnim
poslanicima, nadlenim odborima i Vladi. Predlaga zakona, nadleni odbori i Vlada, duni
su da, pre sednice NS, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS
obaveste za koje amandmane predlau da ih NS prihvati, a za koje da ih odbije.
NS u danima za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u naelu, odluuje o podnetim
amandmanima po redosledu lanova predloga zakona. Ako je podneto vie amandmana na isti
clan predloga zakona, prvo se odluuje o amandmanu kojim se predlae brisanje odredbe toga
lana, a zatim o amandmanu kojim se predlae izmena celog lana.
Amandmani koje je podneo predlaga zakona, a koje su prihvatili nadleni odbori i Vlada, kao i
amandmani koje su prihvatili predlaga zakona, nadleni odbori i Vlada, postaju sastavni deo
predloga zakona i o njima NS posebno ne odluuje.
NS posebno odluuje o svakom amandmanu koji predlaga zakona, nadleni odbor ili
Vlada nisu prihvatili.
Izuzetno, zakon se moe doneti po hitnom postupku. Predlog zakona za ije se donoenje
predlae hitan postupak moe se staviti na dnevni red sednice NS ako je podnet najkasnije 24
asa pre poetka te sednice. Hitnost postupka se ogleda u znatno krraim rokovima za
podnoenje izvrtaja nadlenog odbora, jer ukoliko izvetaj izostane, predlog zakona e se
razmatrati i bez izvetaja, dok se amandmani na predlog zakona mogu podneti najkasnije do
poetka pretresa predloga zakona.
Prema PoRNS, po hitnom postupku moe da se donese samo zakon kojim se ureuju pitanja i
odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonoenje zakona po
hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje tetne posledice po ivot i zdravlje ljudi,
bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.
Predlaga zakona je duan da, u pismenom obrazloenju predloga zakona, navede tetne
posledice koje bi nastale zbog nedonoenja ovog zakona po hitnom postupku.
Proglaenja zakona je deklarativni akt koji donosi predsednik RS.
Prema URS, predsednik Republike je duan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja
zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku,
donese ukaz o proglaenju zakona, ili da zakon, uz pismeno obrazloenje, vrati NS, na
ponovno odluivanje.

Ako NS odlui da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odluivanje,
zakon se izglasava veinom od ukupnog broja poslanika. Predsednik Republike je duan da
proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju
zakona u Ustavom predvienom roku, ukaze donosi predsednik Narodne skuptine.
Ukazom o proglaenju zakona konstatuje se autentinost i formalna ustavnost zakona. Proglaenje
zakona je ustavna dunost predsednika RS, ije neispunjenje predstavlja povredu URS, kojom
se otvara mogunost za razreenje predsednika RS.
Zakon dobija obaveznu snagu objavljivanjem, zato to tek tada zakon moe poeti da se primenjuje.
Prema URS, zakoni i svi drugi opti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu.
Ustav, zakoni i podzakonski opti akti RS objavljuju se u republikom slubenom glasilu.
Statuti, odluke i drugi opti akti AP objavljuju se u pokrajinskom slubenom glasilu.
Statuti i opti akti jedinica LS objavljuju se u lokalnim slubenim glasilima.
Zakoni i drugi opti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu
da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naroito opravdani razlozi, utvreni prilikom
niihovog donoenja.
Bosina potpitanja
l) Ko su ovlaeni predlagai, 2) Kome se podnosi predlog zakona, 3) Podnoenje predloga zakona NS, 4) ta sadri
svaki predlog zakona, 5) Rasprava u nacelu, 6) Rasprava o pojedinostima, 7) Kad se smatra da je predlog zakona
usvojen, 8) Kad zakon stupa na snagu - 8. dana u pono, po proteku roka od 7 dana , 9) Retroaktivno dejstvo zakona,
10) Kakva je procedura kada Vlada hoce da donese neki zakon - nadleno ministarstvo priprema nacrt, zatim se
taj nacrt zakona usvaja na sednici vlade i tek nakon toga on postaje predlog zakona koji ulazi u skuptinsku
proceduru.

REPUBLIKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA

Referendum i narodna inicijativa jesu oblici neposrednog izjanjavanja i neposrednog
uea graana u vrenju vlasti.
To je ustanova pomou koje birako telo izraava neposrednim glasanjem svoie gledite ili
svoju volju u odnosu na mere dravne vlasti koje je preduzela ili tek treba da preduzme i to
izjanjavanjem za dve ponuene alternative : za i protiv.
Prema vremenu primene referendum moze biti :

prethodni, kad prethodi aktu drave i utvruje opta naela za taj akt i
naknadni, kad hronoloski sledi posle akta drave.
Prema pravnom osnovu, referendum moze biti :

obavezan, kad je kao takav predvien Ustavom, prema kome odnosnog akta nema bez pristanka
birakog tela i
fakultativni, kada ga moze zahtevati odreeni broj biraca.
Ustavotvorni referendum je obavezan onda kada je NS duna da akt o promeni Ustava stavi na
republiki referendum radi potvrivanja. To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na
preambulu Ustava, naela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uredjenje vlasti,
proglaavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u
vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.
Ustavotvorni referendum mogu je i kao fakultativan s obzirom na to da je, kod pitanja za iju
reviziju nije neophodna potvrda na referendumu, ostavljena mogunost NS da odlui da li e
promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republiki referendum radi potvrivanja.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrivanje, graani se na referendumu izjanjavaju
najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je
usvojena ako je za promenu na referendumu glasala veina izalih biraa. Akt o promeni Ustava
koji je potvren na republikom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NS. Ako NS ne
odlui da akt o promeni Ustava stavi na potvrivanje, promena Ustava je usvojena
izglasavanjem u NS, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi NS.
Prema URS, na zahtev veine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraa, NS
raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadlenosti.
Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz :

meunarodnih ugovora,
zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode,
poreski i drugi finansijski zakoni, budet i zavrni raun, uvoenje vanrednog stanja,
amnestija,
kao ni pitanja koja se tiu izbornih nadlenosti NS.
Prema URS, nove AP mogu se osnivati, a ve osnovane ukidati ili spajati popostupku
predvienom za promeu Ustava. Predlog za osnivanje novih, odnosno ukidanje ili spajanje
ve postojeih utvruju graani na referendumu. Dakle, radi se o prethodnom i obaveznom

referendumu. Konanu odluku donosi NS u postupku predvienom za promenu Ustava, u

skladu sa voljom graana.
Teritorija AP i uslovi pod kojima se moe promeniti granica izmeu AP odreuje se
zakonom. Teritorija AP ne moe se menjati bez saglasnosti njenih graana izraene na
referendumu, u skladu sa zakonom, sto znaci da je referendum obavezan. Osnivanju, ukidanju i
promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritoriji te jedinice LS.
Postoje 3 vrste referenduma, s obzirom na teritorijalni princip :

republiki koji se tie RS,

pokrajinski koji postoji u AP,
dok u optinama postoji optinski referendum.
Akt o raspisivanju republikog referendurna donosi NS.
Pravo izjanjavanja na referendumu imaju graani koii imaiu birako pravo. Na
referendumu graani se izjanjavaju lino i tajno, na glasakim listiima. Od dana raspisivanja
do dana sprovoenja referenduma ne moe protei manje od 15 ni vie od 90 dana.
Organi za sprovoenje referenduma jesu komisija i glasaki odbor. Komisiju obrazuje organ
koji je raspisao referendum, a komisija obrazuje glasake odbore.
Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS, AP i grada ili njihov deo, komisije se obrazuju i
u optinama.
Pitanje o kome se graani referendumom izjanjavaju mora biti izraeno jasno tako da se na
njega moe odgovoriti reju "za" i "protiv", odnosno "da" ili "ne". Kad se referendumom
odluuje istovremeno o vie pitanja, svako pitanje mora biti posebno formulisano na
glasakom listiu. Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjanjavanja graana, pitanje
o kome graani treba da se izjasne moe biti formulisano tako da se u odgovoru na njega
graanin opredeljuje za jednu od vie predloenih mogunosti. Glasa se zaokruivanjem na
glasakom listiu jednog od moguih odgovora. Po zavrenom glasanju,glasaki odbor
utvruje rezultate glasanja na glasakom mestu i o tome sastavlja zapisnik.
Referendum je punovaan ako je na njemu glasala veina graana koji imaju birako pravo i
koji su upisani u biraki spisak u skladu s ovim zakonom. Odluka o pitanju koje je bilo predmet
izjanjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju glasala veina glasaa i ova
odluka je obavezna.
Kad su se graani referendumom prethodno izjasnili o odreenom pitanju, organ koji donosi
akt kojim se ureuje to pitanje duan je da ga donese u skladu s voljom graana izraenom na

referendumu, u roku odreenom aktom o raspisivanju referenduma, a najkasnije u roku od 60

dana od dana odravanja referenduma.
Ako graani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo
predmet izjanjavanja, o tom aktu, odnosno pitanju, ne moe se ponovo odluivati na
referendumu u roku kraem od sest meseei od dana glasanja na referendumu. Ako su se graani
referendumom izjasnili za potvrivanje akta, akt ie usvojen danom odravanja referendum,
odnosno danom proglaavanja tog akta. Ako graani referendumom nisu potvrdili akt, smatra
se da taj akt nije ni donet.
Graanin ima pravo, u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka, odnosno izvrena radnja
ili je uinjen propust, da podnese prigovor komisiji za sprovoenje referendum, ako smatra da
su time uinjene nepravilnosti u sprovoenju referenduma, a ona odluuje o prigovoru u roku
od 48 sati od njegovog podnoenja. Ako je nepravilnost uinjena na jednom ili vise glasakih
mesta bitno uticala na rezultate glasanja, nadlena komisija za sprovoenje izbora ponitie
izjanjavanje na tim glasakim mestima i odrediti vreme ponovnog izjaniavanja. Protiv
reenja optinske, gradske, pokrajinske ili Republike komisije donetog po prigovoru, kao i u
sluaju kad nadlena komisija nije odluila po prigovoru u propisanom roku, podnosilac
prigovora moe podneti albu Vrhovnom kasacionom sudu, koji reava po albi u roku od 48
sati od prijema albe i njegova odluka je konana.

NARODNA INICIJATIVA
Narodna inicijativa je ovlaenje jednog dela birakog tela da pokrene postupak za promenu
ustava ili donoenje formalnog zakona. Pri tome, donosilac tih akata ima obavezu da po
predlogu biraa postupi, tj. da pokrene postupak za donoenje takvog akta.
Narodna inicijativa moe biti sprovedena kao republika. pokrajinska i u jedinicima LS, kada
nosi naziv graanska.
Predlog za promenu URS (ustavotvorna narodna inicijativa) moe podneti 150.000, a pravo
predlaganja zakona, drugih propisa i optih akata (zakonodavna narodna inicijativa) ima najmanje
30.000 biraa.
Prema URS, NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100.000 biraa o pitanjima iz svoje
nadlenosti.

Prema statutu APV, pravo predlaganja odluka i optih akata koje donosi skuptina APV, ima
najmanje 7.000 biraa, dok predlog za promenu statuta APV moe podneti najmanje 40.000
biraa. (proveriti)
Graani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju inicijativni odbor od najmanje tri
lana koji imaju birako pravo. Inicijativni odbor moe obrazovati posebne odbore za
prikupljanje potpisa na pojedinim mestima.
Predlog za promenu ili donoenje odgovarajueg akta, odnosno drugi predlog obuhvaen
narodnom inicijativom mora biti sainien tako da se iz njega jasno vide pravci promena,
odnosno reenja o kojima nadleni organ treba da se izjasni i potpisuju ga lanovi
inicijativnog odbora.
Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadlenom za donoenje akta, odnosno za
reavanje o pitanju na koji se predlog odnosi, radi obavetenja da se za taj predlog prikupljaju
potpisi. Inicijativni odbor prijavljuje prikupljanje potpisa Ministarstvu unutraniih poslova organizacionoj jedinici u optini na ijoj e se teritoriji prikupljati potpisi. Potpisi graana
stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative, ija je sadrina propisana Zakonom o
referendumu i narodnoj inicijativi. Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve
zakona, a pri tom je prikuplien potreban broi potpisa, nadleni organ duan je da o predlogu za
koji su prikupljeni potpisi odlui na nain i po postupku utvrenom Ustavom i zakonom,
odnosno odgovarajuim statutom i poslovnikom
Kad nadleni organ ne prihvati predlog, duan je da o tome obavesti inicijativni odbor, a ako
inicijativni odbor smatra da nadleni organ nije pravilno postupio moe podneti albu
Vrhovnom kasacionom sudu, koji reava po albi u roku od 15 dana od prijema albe i ta
odluka je konana.

Bosina potpitanja
1) ta ne moze biti predmet referendum, 2) Koji su organi za sprovoenje republikog referenduma 3) Razlika
izmeu iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako - graanin. udruenje itd. a NS
odluuje samo po predlogu ovlaenog predlagaa.

IZVRNA VLAST
PREDSEDNIK REPUBLIKE - NADLENOST I AKTI
Predsednik izrazava drzavno jedinstvo RS.
Nadlenosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasina, 2) nadlenost u okviru koje
predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmeu izvrne i zakonodavne vlasti i 3)
supsidijarnu koja se ostvaruje u sluaju ratnog i vanrednog stanja, kada NS ne moze da se sastane.

Klasinu nadlenost cine sledei poslovi :

predstavlja RS u zemlji i inostranstvu;
ukazom proglaava zakone,
predlae NS nosioce funkcija;
postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade;
prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika;
daje pomilovanja i odlikovanja;
komanduje Vojskom i postavlja, unapreuje i razreava oficire Vojske RS.

Ovlaenja predsednika kao posrednika izmeu izvrne i zakonodavne vlasti su:

Predlae NS kandidata za predsednika Vlade, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih
lista i duan je da NS predloi onog kandidata za predsednika Vlade koji moe da obezbedi
izbor Vlade,

Pravo suspenzivnog veta :

Predsednik RS je duan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno 7
dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglaenju zakona, ili da zakon,
uz pismeno obrazloenje, vrati NS, na ponovno odluivanje ako smatra da zakon nije saglasan
sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrenim meunarodnim ugovorima ili opteprihvaeenim
pravilima meunarodnog prava ili da pri donoenju zakona nije potovana procedura propisana
za donoenje zakona ili da zakon ne ureuje neku oblast na odgovarajui nain.
Predsednik RS ne moe NS vratiti na ponovno odluivanje zakon o kome su se gradani
izjasnili na referendumu pre njegovog donoenja i zakon koji su graani potvrdili na
referendumu. Ako NS odlui da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na
odluivanje, zakon se izglasava veinom od ukupnog broja poslanika. Predsednik RS je duan

da proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju
zakona u Ustavom predvienom roku, ukaz donosi predsednik NS.
-

Pravo predsednika da raspusti NS na obrazloeni predlog Vlade :

Predsednik RS je duan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazloen predlog
Vlade rasputa NS, cenei opravdanost i dovoljnost razloga navedenih u predlogu, ili da
Vladu i javnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade.
Ukaz je diskrecioni akt predsednika i ne moe biti predmet ocene ustavnosti pred Ustavnim
sudom, ali predsednik moze biti razreen zbog povrede URS, ako nije postovao ustavne uslove
za rasputanje NS.
Predsednik RS nee razmatrati predlog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da
se Vladi izglasa nepoverenje, ako je Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako
NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju.
Predsednik RS duan je da raspusti NS u sluajevima odreenim Ustavom: ako NS u roku od
90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere novu Vladu u roku od 30
dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat (u sluajevima izglasavanja nepoverenja
Vladi, neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade).
U oba sluaja, sa ukazom o rasputanju NS predsednik RS donosi odluku kojom raspisuje
izbore za narodne poslanike, tako da se oni okonaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.
Predsednik RS ne moe da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje. Meutim, kada
Predsednik RS raspusti NS, ona vri tekue i neodlone poslove, a u sluaju proglasenja ratnog
ili vanrednog stanja, uspostavlja se njena puna nadlenost, koja traje do okonanja ratnog ili
vanrednog stanja i tada se ona sastaje bez poziva.
Supsidijarna nadlenost Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. Kad NS nije u
mogunosti da se sastane, odluku o proglaenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno
predsednik RS, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i NS, kao i mere
odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja. Kada je u pitanju
proglaenje vanrednog stanja, te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom, u slucaju da
NS ne moe da se sastane, ali uz supotpis predsednika RS.

Akti
Predsednik RS donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, nareenja i dr. pravne akte.
Ukazom predsednik RS :

proglaava zakon,
rasputa NS,
postavlja i opoziva ambasadore,

daje odlikovanja i
postavlja, unapreuje i razreava oficire Voiske RS.
Odlukom predsednik RS :

raspisuje izbore za narodne poslanike,

predlae NS kandidata za predsednika Vlade,
daje pomilovanja,
imenuje generalnog sekretara, efa Kabineta, savetnike predsednika RS i druge funkcionere u
Generalnom sekretarijatu predsednika RS i
odluuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte.
Nadlenosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donoenjem odluka, pravila, naredaba,
nareenja i drugih pravnih akata koji su odreeni zakonom.
Ukazi i Odluke se objavljuju u "Slubenom glasniku RS".

Bosina potpitanja
1) Koja su ovlaenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja, 2) Ko proglaava ratno stanje, 3)
Koje su to odluke iz nadlenosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja, 4)
ta moe ograniiti za vreme rata - slobodu kretanja i dr. 5) Koliko dugo ta ogranicenja mogu trajati, 6)
Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti, 7) Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja
naredbe, 8) Koje su nadleznosti predsednika republike, 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku,
10) Ko proglasava Ustav i cime - NS, odlukom, 11) Ko menja predsednika republike kada je u
inostranstvu, 12) Kad mu prestane mandate, 13) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika
republike u tom slucaju, 14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni veto, 15) Kojom
vecinom se izglasava zakon po drugi put, 16) U kom roku proglasava zakon - 15 dana.

IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS

Predsednik Republike bira se na osnovu opteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i
neposrednim izborima, tajnim i linim glasanjem. Pravo da bira predsednika Republike i da
bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban dravljanin
RS, sa prebivalitem u RS.
Izbore za predsednika RS raspisuje predsednik Narodne skuptine odlukom, koja se objavljuje
u Slubenom glasniku RS.
Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS, tako
da se okonaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.

Ako se mandat predsednika RS produi zbog ratnog ili vanrednog stanja, izbori za predsednika
RS raspisuju se tako da se odre najkasnije tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno
stanje.
Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za
predsednika RS raspisuju se tako da se odre najkasniie tri meseca od dana kada
predsedniku RS prestane mandat.
Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne moe protei manje od 30 ni vie od 60 dana. U
odluci o raspisivanju izbora utvruje se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada poinju
da teku rokovi za sprovoenje izbornih radnji. Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se
ne radi: subota ili nedelja.
Kandidata za predsednika RS mogu da predloe :
-

politika stranka koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena
u Slubenom glasniku RS,
koalicija politikih stranaka i
grupa graana.
Grupu graana pismenim sporazumom osniva najmanje deset biraa iji potpisi moraju biti
overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv.
Predlog kandidata moe biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda
podri najmanje 10.000 biraa. Bira moe potpisom podrati samo jednog kandidata. Predlog
kandidata podnosi se RIK najkasnije 20 dana pre dana izbora. Predlaga kandidata moe
povui predlog kandidata do dana utvrivanja liste kandidata za izbor predsednika Republike.
Kandidat moe odustati od kandidature do dana utvrivanja liste kandidata za predsednika RS,
pismenim putem, overenim kod suda.
RIK utvruje listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana izbora i
objavljuje je u Slubenom glasniku RS narednog dana. Lista kandidata za izbor predsednika
RS sadri ime i prezime kandidata i naziv predlagaa kandidata, odnosno naznaku da je
kandidata predloila grupa graana, ako grupa graana nema naziv. Redni broi kandidata na
listi utvruje se rebom, u prisustvu predstavnika predlagaa kandidata.
Glasanje za predsednika RS vri se glasakim listiima. Pored naznake da se glasa za
predsednika RS, glasaki listi za izbor predsednika RS sadri redni broj kandidata koji je
utvren na listi kandidata za predsednika RS, ime i prezime kandidata i naziv predlagaa
kandidata, odnosno naznaku da je predlaga grupa graana ako grupa graana nema naziv i
objanjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako to se zaokrui redni broi ispred imena i
prezimena kandidata.
Nevaei glasaki listi je glasaki listi koji nije popunjen ili glasaki listi koji je tako
popunjen da se ne moe pouzdano utvrditi za kog kandidata je bira glasao.

RIK zapisniki utvruje i objavljuie konane rezultate izbora u Slubenom glasniku u roku
od 96 sati od zatvaranja birakih mesta, a do objavljivanja konanih rezultata izbora, RIK
objavljuje privremene rezultate izbora.
Za predsednika RS izabran je kandidat koji je dobio veinu glasova biraa koji su
glasali, bez obzira na odziv biraca. Broj biraa koji su glasali utvruje se na osnovu broja
glasakih listia koji se nalaze u glasakoj kutiji.
Ako nijedan kandidat ne dobiie veinu glasova biraa koji su glasali, glasanje se ponavlja u
roku od 15 dana od dana prvog glasanja. Dan ponovljenog glasanja utvruje RIK odlukom,
koja se objavljuje u "Slubenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi.
Na ponovljenom glasanju uestvuju dva kandidata koja su dobila najvei broj glasova. Vise
od dva kandidata uestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo mesto.
Na glasakom listiu na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom
glasanju dobio najvie glasova, a ako imaju isti broj glasova redosled se utvruje rebom.
Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji ie dobio najvei
broj glasova.
Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova, glasanje se ponavlja u roku
od 15 dana. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi birako
pravo, ponavlja se celi izborni postupak.
Mandat predsednika RS poinje polaganjem zakletve pred Narodnom skuptinom, iji je tekst
utvren u Ustavu. To je sveana izjava kojom se zasniva moralna obaveza i odgovornost
predsednika. Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, sastaje se da bi
predsednik RS pred njom poloio zakletvu.
Predsednik Republike bira se na 5 godina da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i dravno i
nacionalno jedinstvo. Niko ne moe vie od dva puta da bude izabran za predsednika
Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske
sukcesije. Meutim, izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovoenje
ustava smatrae se prvim izborom.
Predsedniku RS mandat ne moe istei dok traje ratno ili vanredno stanje, ve se produava
po sili Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje.
Predsednik Republike kome je mandat produen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve
nadlenosti kao i pre produetka mandata.
Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na koje je izabran.
Pre isteka vremena na koje je izabran, predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese
ostavku ili ako bude razreen.

Predsednik RS moe podneti pismenu ostavku, koju dostavlja predsedniku NS, te mu mandat
prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu. Nije potrebno da mu NS konstatuje
podnoenje ostavke, kao u sluaju nosilaca javnih funkcija koje je ona izabrala, jer mu ona nije
dala mandat, ve birai na neposrednim izborima.
Predsednik RS duan je da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome moe da je
obrazloi. Danom podnosenja ostavke prestaje mu mandat.
Predsednik Republike moe podneti ostavku ili biti razreen za vreme dok mu je mandat
produen.
Razreenje predsednika Republike moe Narodnoj skuptini da predloi najmanje 1/3 narodnih
poslanika ako smatra da je on povredio Ustav.
Ustavni sud duan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razreenje
odlui o tome da li je predsednik Republike povredio Ustav. Ako Ustavni sud odlui da je
predsednik RS povredio Ustav, razreava se ako za njegovo razreenje glasa 2/3 narodnih
poslanika. Ako Ustavni sud odlui da predsednik RS niie povredio Ustav, postupak za
razreenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude objavljena u "Slubenom glasniku RS".
Ako predsednik RS podnese ostavku, bude razreen ili spreen da izvrava svoju funkciju,
zamenjuje ga predsednik narodne skuptine najdue tri meseca. Dok zamenjuje predsednika RS,
predsednik NS ovlaen je da predstavlja RS u zemlji i inostranstvu, da prima opozivna i
akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, da raspie izbore za NS, da predlae NS
kandidata za predsednika Vlade, da vri nadlenosti u oblasti odbrane RS i da komanduje
vojskom Srbije. Predsednik NS, znai, ne moe da vri pravo supsenzivnog zakonodavnog veta,
da predlaze NS nosioce funkcija, osim kandidata za predsednika Vlade, da postavlja i opoziva
ukazom ambasadore, da daje pomilovanja, da raspusti NS. Ipak, duan je da raspusti Narodnu
skuptinu u svim sluajevima u kojima je to ustavna dunost predsednika Republike i da svaki
izglasani zakon proglasi ukazom.
Predsednik ne moze obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, uziva imunitet
kao NP, o njegovom imunitetu odlucuje NS.
Bosina potpitanja
l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti
kandidaturu - po starom Zakonu o izboru predsednika, najmanje godinu dana pre dana odreenog za
odrzavanje izbora, a po novom, nema te odredbe, samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o
prebivalitu, 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava, 3)Postupak izbora predsednika RS, 4)
Koji su ovlaeni predlagai kandidata - po Zakonu o izboru predsednika republike, 5) Kome se
predaje lista kandidata i ko proglasava izbornu listu, 6) Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic - na
osnovu proglasenih izbornih listi, 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke, 8) Kad se smatra da je
jedno lice izabrano za predsednika RS, 9)Koliko traje mandat predsednika republike, 10) Moze li
predsednik RS biti reizabran, 10) Racuna li se Tadicu mandat koji je zapoceo pre stupanja na snagu
novog URS ne, 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na koji je

izabran, 12) Opoziv tj. razresenje predsednika RS, 13) Kako se regitliu pitanja koja nisu regulisana
zakonom o izboru predsednika RS - shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika.

ODNOSPREDSEDNIKAREPUBLIKE I NS
Predsednika biraju birai te je njegov poloaj jai nego u klasicnom parlamentarnom sistemu
u odnosu na NS. Ukazom proglasava zakone koje donosi NS.
Predsednik Republike predlae NS mandatara za sastav nove Vlade nakon odranih
konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanika mesta u
parlamentu, predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda, a ona bira 5. Isto tako, NS
predlae predsedniku RS 10 kandidata, a on bira 5. Predsednik Republike predlae NS i
kandidata za predsednika Vlade.
Ima pravo na suspenzivni veto. Ima jedan izuzetak kada predsednik ne moze vratiti zakon na
ponovno izglasavanje, a to je kada su se graani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga
potvrdili na referendumu.
Prilikom vraanja zakona uz pismeno obrazloenje, skuptina vraeni zakon izglasava veinom
od ukupnog broja poslanika. Takav zakon je duan Predsednik da proglasi ukazom, a ako to
ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS.
Kada NS nije u mogunosti da se sastane odluku o proglaenju vanrednog stanja donose
zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade pod istim
uslovima kao i Narodna skupstina.
Kad NS nije u mogucnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih
prava moe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis Predsednika RS.
Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupstina, ona je potvruje u roku od 48
sati od njenog donoenja, odnosno im bude u mogucnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi
ovu odluku, odluka prestaje da vai zavretkom prve sednice Narodne skuptine odrane po
proglaenju vanrednog stanja.
Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skuptina,
Vlada je duna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na
potvrdu Narodnoj skuptini u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im NS bude u
mogunosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da vae 24 sata od poetka
prve sednice Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja.

Kad Narodna skuptina nije u mogucnosti da se sastane, Odluku o proglaenju ratnog stanja
donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade. Kad
Narodna skuptina ne moe da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i
manjinskih prava zajedno utvruju predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i
predsednik Vlade.
Izbore za NS raspisuje predsednik Republike, a izbore za predsednika Republike raspisuje
Predsednik NS.
Vano ovlaenje Predsednika Republike je i rasputanje parlamenta na obrazloen predlog
Vlade.
Vazno je i razreenje Predsednika, na osnovu odluke NS, a uz uesce Ustavnog suda.
Predsednik Republike polae zakletvu pred NS, od kog asa mu poinje tei mandat.
Kad predsednik Republike podnese ostavku, o tome obavetava predsednika Narodne
skuptine i javnost. Predsednik Narodne skuptine ovo obavetenje odmah dostavlja narodnim
poslanicima i obavestava ih da, u skladu sa Ustavom, preuzima vrenje dunosti predsednika
Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno, predsednik Narodne skupstine
raspisuje izbore za predsednika Republike.

ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE

Kada NS nije u mogunosti da se sastane, odluku o proglaenju vanrednog stanja donose
zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i
Narodna skuptina.
Kad Narodna skuptina nije u mogunosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i
manjinskih prava moe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.
Vlada predlae predsedniku RS uvoenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte kojima
se preduzimaju mere u vanrednom stanju. Vlada moe predloiti predsedniku Republike da za
vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadlenosti Narodne skupstine.
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae predsednik Republike, poto
saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista.
Predsednik Republike moe traiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene
nadlenosti. Vlada je duna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike. Vlada
moze da predloi predsedniku RS, putem obrazloenog pismenog predloga, raspustanje NS, o
emu predsednik mora da odluci u roku od 72h, cenei opravdanost i dovoljnost razloga.
Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti, o razlozima neprihvatanja predloga.

Vlada ne moe predloiti rasputanje NS , ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja

nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanje izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati
Vladin odgovor na interpelaciju.
Bosina potpitanja
Ko proglaava ratno stanje

VLADA NADLENOST I AKTI

Nadlenosti prema URS su :

Utvrivanje i voenje unutranje i spoljne politike :
U okviru spoljne politike, Vlada odrava odnose RS sa drugim dravama, me.
organizacijama i institucijama (na predlog Vlade predsednik RS, postavlja i opoziva
ambasadore RS), uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim dravama, uestvuje u
zakljuivanju, ratifikovanju i primeni me. Ugovora, odluuje o ulanjenju RS u me.
organizacije i dr.
Vlada utvruje i vodi unutranju politiku i to kako optu, tako i u pojedinim upravnim
oblastima - po resorima, npr, ekonomsku, socijalnu i sl.
Vlada predlae zakone, budet i druge opte akte. Kada zakone i druge opte akte
podnese drugi predlaga Vlada daje o njima miljenje.
Izvravanje zakona i drugih optih akata NS je bitna nadlenost Vlade i to na taj nain to
donosi uredbe i druge opte akte radi izvravanja zakona. Uredbe su dakle izvrnog karaktera i
Vladino generalno ovlaenje za donoenje uredbi proizilazi iz Ustava.
Vlada kao vrh dravne vlasti usmerava i usklauje rad organa dravne uprave i vri
nadzor nad njihovim radom. U okviru nadzora, ima dva ovlaenja : ako organ dravne
uprave ne donese propis, donosi ga Vlada ako bi nedonoenje propisa moglo izazvati tetne
posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu vee vrednosti; Vlada
moe ponititi ili ukinuti propis organa dravne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili
propisom Vlade i odrediti rok za donoenje novog propisa.
Vlada vri i druge poslove odreene URS i zakonom, pa tako prema Zakonu o Vladi, Vlada se
stara o ustavnosti i zakonistosti, tako to je duna da obustavi od izvrenja opti akt optine,

grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, reenjem koje stupa
na snagu kad se objavi u Slubenom glasniku RS". Reenje o obustavi od izvrenja prestaje
da vai ako Vlada u roku od pet dana od objavjiivanja reenja ne pokrene postupak za ocenu
ustavnosti i zakonitosti opteg akta.
Vlada zastupa RS kao pravno lice i pri tome vri prava i obaveze koje RS ima kao osniva javnih
preduzea, ustanova i drugih organizacija.
Vlada raspolae imovinom RS, ako zakonom nije to drugo odreeno.
Donosi uredbe i druge opste akte radi izvrsavanja zakona.
Akti Vlade su : uredbe odluke, reenja i zakljuci.
Uredbom Vlada podrobnije razrauje odnos ureen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem
zakona.
Odlukom Vlada osniva javna preduzea, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i ureuje
pitanja od opteg znaaja i odluuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odreeno
da ih Vlada ureuje odlukom.
Reenjem Vlada odluuje o postavljenjima, imenovanjima i razreenjima, u upravnim stvarima i
u drugim pitanjima od pojedinanog znaaja.
Vlada donosi zakljuke kad ne donosi druge akte.
Vlada usvaja memorandum o budetu, koji sadri osnovne ciljeve politike javnih finansija i
makroekonomske politike.
Strategijom razvoja Vlada utvruje stanje u oblasti iz nadlenosti RS i mere koje treba preduzeti za
njen razvoj.
Deklaracijom se izraava stav Vlade o nekom pitanju.
Vlada donosi poslovnik kojim, u skladu sa zakonom o Vladi, propisuje ureenje, nain rada i
odluivanja Vlade. Nain rada i odluivanja Vlade i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije
se ureuju poslovnikom Vlade.
Vlada donosi odluke na sednici veinom glasova svih lanova Vlade. U sluaju da Vlada ima
paran broj lanova odluka je doneta ako za nju glasa najmanje ___ svih lanova Vlade, pod
uslovom da je za nju glasao predsednik Vlade.

Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlog veine
lanova Vlade. On predlae dnevni red i predsedava sednicom, a njom moe predsedavati
potpredsednik koga on odredi.
Vlada radi i odluuje na sednici na kojoj prisustvuje veina lanova. Na sednici Vlade uestvuju
lanovi Vlade, Generalni sekretar, direktor Republikog sekretariiata za zakonodavstvo i druga
pozvana lica. Glasanje je javno, a lan Vlade moe da izuzme miljenje, uz obrazloenje, to se
konstatuje na zapisniku. O toku sednice Vlade vodi se zapisnik. Sednica Vlade se tonski snima i
na njoj se vode stenografske beleke koje se smatraju slubenom tajnom stroge poverljivosti.
Bosina potpitanja
l)Zakljucuje li meunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Koji je
najznacajniji opsti akt vlade uredba, 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze

SASTAV I IZBOR
Vladu kao kolegijalni organ ine predsednik Vlade, jedan ili vie potpredsednika Vlade i resorni
ministri. Vlada moe imati ministre bez portfelja. Broj potpredsednika Vlade i ministara bez
portfelja odreuje NS pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade.
Predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu politikog delovanja Vlade,
usklauje rad lanova Vlade, predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice. Predsednik
Vlade moe ostalim lanovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduenja, shodno
programu i politici Vlade, a lan Vlade moe zahtevati da Vlada odlui da li je pri tome
predsednik Vlade prekoraio svoja ovlaenja.
Potpredsednik Vlade usmerava i usklauje rad organa dravne uprave u oblastima koje odredi
predsednik Vlade, s tim da ga predsednik Vlade moe ovlastiti da rukovodi projektom iz
delokruga vie organa dravne uprave.
Predsednik Vlade odreuje potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti ili
spreenosti sa svim ovlaenjima predsednika Vlade, izuzev ovlaenja na predlaganje izbora
ili razreenja lana Vlade, a u svemu ostalom na njegov poloaj shodno se primenjuju odredbe
zakona o Vladi koje se odnose na ministre.
Ministar je lan Vlade koji upravlja radom ministarstva (ukoliko je bez portfelja ne upravlja
ministarstvom) i moe podnositi Vladi predloge za ureivanje pitanja iz nadlenosti Vlade i NS
i zahtevati da Vlada zauzme stav o pitanju iz njegove nadlenosti. Ministar je duan da

obavetava Vladu o svemu to je bitno za voenje politike i odluivanje Vlade i odgovoran je

za sprovoenje programa i politike Vlade, za odluke i mere koje je doneo ili propustio da
donese ili preduzme i za izvravanje obaveznih uputstava i posebnih zaduenja koja mu je
odredio predsednik Vlade.
Sukob interesa : lan Vlade ne moe biti na drugoj javnoi funkciji u dravnom organu,
organu AP, optine, grada, grada Beograda, niti vriti delatnost koja je po zakonu nespojiva s
dunou lana Vlade, niti stvoriti mogunost sukoba javnog i privatnog interesa. Duan je da se
u svemu povinuje propisima kojima se ureuje sukob interesa pri vrenju javnih funkeija. To
znai da Vlada pripada tipu neposlanike Vlade u kojoj se razdvajaju funkcije kontrolora (NS)
i kontrolisanog (vlade) i time omoguuje objektivnost u sprovoenju politike odgovornosti
Vlade pred skuptinom. Njeni lanovi uzivaju poverenje veine u NS i u vladi su samo
predstavnici politike veine.
Imunitet : Predsednik i lan Vlade ne odgovaraju za miljenje izneto na sednici Vlade ili NS,
ili za glasanje na sednici Vlade. Oni uivaju imunitet kao narodni poslanik i o njhovom
imunitetu odluuje Vlada.
Izbor Vlade :
Vladu bira Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za
predsednika Vlade. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90 dana od njenog
konstituisanja ne izabere Vladu.
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae predsednik Republike, poto
saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj
skuptini ima svojstvo mandatara, te iznosi program Vlade i predlae njen sastav.
NS posle obavljene rasprave, odluuje o izboru Vlade u celini tj. istovremeno glasa o
programu Vlade i izboru predsednika i lanova Vlade. Vlada je izabrana ako je za njen izbor
glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Mandat Vlade poinje da tee od polaganja zakletve pred NS i traje do isteka mandata NS
koja ju je izabrala. Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana
rasputanjem NS, izglasavanjem nepoverenja, neizglasavanjem poverenja, izglasavanjem
nepoverenja predsedniku Vlade, ostavkom Vlade i ostavkom predsednika Vlade. Mandat
clana Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovanjem ostavke,
izglasavanjem nepoverenja u NS i razreenjem od strane NS na predlog predsednika Vlade.
Vlada kojoj je prestao mandat moe vriti samo poslove odreene zakonom, te po Zakonu o
Vladi vrsi samo tekue poslove i ne moe predlagati NS zakone i druge opte akte niti donositi

propise, osim ako je njinovo donoenje vezano za zakonski rok ili to nalau potrebe drave,
interest odbrane ili prirodna, privredna ili tehnika nesrea. Ona ne moe postavljati dr.
slubenike na poloai u organima dr. uprave, a pri vrenju osnivakih prava RS moe jedino da
imenuje ili da saglasnost na imenovanje vrioca dunosti direktora i lanova upravnog i
nadzornog odbora. Vlada kojoj je prestao mandat ne moe predsedniku RS predloiti
rasputanje NS.
Nova Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanja NS.
lan Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlaenja kao lan
Vlade koji je podneo ostavku.
Bosina potpitanja : 1) Kada se bira vlada, 2) Kako se bira vlada, 3) Koliko traje mandat vlade - 4 god. tj.
do isteka mandata NS koja ju je izabrala, 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova.

ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST

Vlada je odgovorna Narodnoj skuptini za politiku RS, za izvravanje zakona i drugih optih
akata NS i za rad organa dravne uprave.
Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku
Vlade, Vladi i Narodnoi skuptini.
Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su : interpelacija, glasanje o nepoverenju, glasanje o
poverenju Vladi i poslaniko pitanje.
Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke, izglasavanje nepoverenja u NS
lanu Vlade i razresenje lana Vlade u NS.
Interpelacija : Najmanje 50 narodnih poslanika moe podneti interpelaciiu u vezi sa radom
Vlade ili pojedinog lana Vlade. Vlada je duna da odgovori na interpelaciju u roku od 30
dana. NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade
kome je interpelacija upuena. Izglasavanjem prihvatanja odgovora NS nastavlja da radi po
usvojenom dnevnom redu. Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili lana Vlade,
pristupie se glasanju o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade, ukoliko prethodno, po
neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno lan Vlade ne podnese
ostavku .O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moe se ponovo raspravljati pre isteka
roka od 90 dana.

Glasanje o nepoverenju Vladi je najmocnije oruje kontrole NS. Najmanje 60 narodnih

poslanika moe predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa
nepoverenje.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje veinom glasova od ukupnog broja
narodnih poslanika. Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoj narednoj sednici NS, a
najranije po isteku 5 dana od podnoenja predloga. Predlog za izglasavanje nepoverenja
predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.
Ako NS izglasa nepoverenje Vladi, predsednik RS je duan da pokrene postupak za izbor
nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja,
predsednik Republike je duan da raspusti NS i raspie izbore. Ako NS izglasa nepoverenje
lanu Vlade, predsednik Vlade je duan da pokrene postupak za izbor novog lana Vlade u
skladu sa zakonom. Ako Vladi ili lanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici
predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.
Glasanje o poverenju Vladi : sama Vlada moe predloziti NS da se glasa o svom poverenju.
Predlog Vlade se razmatra na prvoj narednoj sednici NS, a najranije po isteku pet dana od
podnoenja predloga. Vlada moe zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS
koja je u toku, nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu. Vladi nije izglasano
poverenje ako veina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.
Ako NS ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat a predsednik RS je duan da
pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od
dana neizglasavanja poverenja, predsednik RS je duan da raspusti NS i raspise
izbore.
Poslaniko pitanje je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS.
Njegova prava svrha je da se Vlada ili njen lan kritikuje i kompromituje, tj. da se oslabi ugled
Vlade i stvori osnov za stroi oblik njene odgovornosti. Narodni poslanik ima pravo da postavi
poslaniko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz njihove nadlenosti i ono mora biti jasno
formulisano. Poslaniko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje
poslanika koji postavlja pitanja ne moe da traje due od tri minuta. Poslanika pitanja
postavljaju se Vladi, u prisustvu lanova Vlade, u vreme predvieno Poslovnikom NS. Na
usmeno postavljeno poslaniko pitanje, Vlada, odnosno ministar, moraju odmah usmeno
odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna odreena priprema, oni to moraju odmah
obrazloiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od
dana kada je pitanje postavljeno, a u izuzetnim sluajevima 30 dana. Pisan odgovor Vlade,
odnosno nadlenog ministra, dostavlja se narodnim poslanicima. Posle datog odgovora na
poslaniko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najvie
pet minuta, komentarie odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju
odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju
od najvie pet minuta.

Predsednik Vlade moe predloiti NS razreenje pojedinog lana Vlade. NS razmatra i glasa o
predlogu za razreenje lana Vlade na prvoj narednoj sednici, a odluka je doneta ako je za nju
glasala veina od ukupnog broja narodnih poslanika. Clanu Vlad koji je razresen mandat
prestaje danom donosenja odluke o razresenju.
lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke. Ostavku
podnosi predsedniku Vlade, koji je dostavlja predsedniku NS, koja je konstatuje.
Ovlaenja ministra kome je prestao mandat vri lan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.
Predsednik Vlade duan je da predloi NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od
prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je veinom glasova od ukupnog
broja narodnih poslanika.
Predsednik Vlade moe podneti ostavku NS, konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj
obavetava predsednika RS i javnost. NS na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku
predsednika Vlade.
Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.
Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik RS je duan da pokrene postupak
za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana
konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik RS je duan da raspusti NS i raspie
izbore.
Odgovornost ministra, pored politike odgovornosti, o kojoj je bilo rei, podlee i pravnoj i
materijalnoj odgovornosti.
Krivina odgovornost ministra postoji kad on prilikom vrenja svoje dunosti uini neko delo
kanjivo po krivinom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne linosti
kad uini "obino" kr. delo.
Materijalna odgovrnost ministra je odgovornost za tetu nastalu prilikom vrenja njegove slu.
dunosti nanesenu nekom njegovom nezakonitom radniom, te se i ovaj oblik odgvornosti
razlikuje od odg. ministra kao privatne linosti zbog neizvrenja nematerijalnih obaveza.
Bosina potpitanja
1) Koji su instrumenti kontrole vlade, 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja, 3) Sta je interpelacija, 4) Sta je
opasnije : interpelacija ili poslanicko pitanie- interpelacija, 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika
pokrece) i ono bude izglasano sta se dalje desava, 6) Kome odgovara

ODNOS VLADE I NS

NS bira Vladu, na predlog presednika RS.

lanovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici, sustina je da se izbegne preteran uticaj
Skuptine na Vladu. Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS, a instrument
kontrole Vlade od strane NS su interpelacija, izglasavanje nepoverenja vladi, neizglasavanje
poverenja Vladi i poslanicko pitanje.
Vlada predlae zakone i druge opte akte Narodnoj skuptini i daje miljenja o predlozima zakona
i drugih optih akata koje nije sama predloila.
Vlada svake godine predlae Narodnoi skuptini na usvajanje budeta RS. Predlog budeta
podnosi se Narodnoj skuptini najkasnije do 1. novembra tekue godine. Vrlo vano sredstvo kontrole
parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budeta, jer vlada ne moze upravljati bez sredstava,
moze samo privremeno.
Vlada podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o svom radu za proteklu godinu najkasnije 60 dana pre
podnoenja predloga zavrnog rauna budeta Republike Srbije.
Na zahtev NS, Vlada i svaki njen lan duni su da joj podnesu izvetaj o svom radu.
Vlada je duna da zauzme stav o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iz
nadlenosti Vlade. Vlada moe predloiti NS da raspravi pitanje iz nadlenosti Vlade i da o njemu
zauzme
stav.
Predstavnici Vlade uestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona i drugih optih akata
koje je predloila Vlada. Pri usvajanju zakona i drugih optih akata koje Vlada nije predloila
duni su da uestvuju na zahtev Narodne skupstine.
Vlada i svaki njen lan duni su da dostave Narodnoj skuptini izvetaje i podatke koji su joj
potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog lana.
Bosina potpitanja
1) Nadlenosti, 2) Kako NS kontrolise vladu - kroz interpelaciju, pitanie izslasavanja nepovrenja vladi i
poslanicko pitanie, 3) Kako tece postupak po interpelaciji.

ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS

Dravna uprava je deo izvrne vlasti RS koji vri upravne poslove u okviru prava i dunosti RS
- poslovi dravne uprave.
Prema URS, DU je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi. Poslove
DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU odreeni zakonom.
Unutranje ureenje mintstarstava i dr.ograna DU i njihovu organizaciju propisuje Vlada.
Dravnu upravu cine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije organi dravne uprave. Organi dravne uprave i njihov delokrug odreuje se zakonom.
Rad organa dravne uprave podlee nadzoru Vlade.
Narodna skupstina nadzire rad organa dravne uprave preko nadzora nad radom Vlade i lanova
Vlade.
Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinanih akata organa dravne uprave
donesenih u upravnim stvarima.
Pojedini poslovi dravne uprave iz nadlenosti RS zakonom se mogu poveriti AP, optinama,
gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzeima, ustanovama, javnim agencijama i drugim
organizacijama. Imaoci javnih ovlaenja, a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i
obaveza graana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad RS, AP
i jedinice LS, mogu osnivati javne slube.
RS, AP i LS mogu osnovati javne sluzbe.
Organi dravne uprave su :
Ministarstva, kao jedini samostalni organi DU u RS
Neka od njih su: spoljnih poslova, odbrane, unutrasnjih poslova, pravde, finansija, zdravlja,
prosvete i sporta, za ljudska i manjinska prava itd.
Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave, inspektorati, direkcije i sluzbe.
Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku zavoda,
sekretarijata, direkcija, agencija i centara
Nad njima neposredni nadzor vrsi Vlada, osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija
zakonom predvien ministarski nadzor.
Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge, radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan
sedista organa DU.
Nadlenosti organa dravne uprave su :
- Uestvovanje u oblikovanju politike Vlade : pripremaju nacrte zakona, druge propise i opte
akte za Vladu i predlau Vladi strategije razvoja i druge mere
- Praenje stanje u oblastima iz svoga delokruga, preduzimaju mere ili predlau Vladi
donoenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena
- Izvravanje zakona, dr. propisa i optih akata NS i Vlade tako to donose propise, reavaju u
upravnim stvarima, izdaju javne isprave itd.

- Donoenje propisa : Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva.

Mogu donositi propise samo kad su na to izriito ovlaeni zakonom ili propisom Vlade.
Pravilnikom se razrauju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.
Naredbom se nareuje i zabranjuje neko ponaanje u jednoj situaciji koja ima opti znaaj.
Uputstvom se odreuje nain na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlaenja izvravaju
pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.
Ne donose uredbe, jer je to u nadleznosti Vlade.
Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u Slubenom glasniku RS".
Reavanje u upravnim stvarima - u II stepenu donosei konano resenje
Ministarstva u okviru svojih nadlenosti:

Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS, dostavljaju ih Vladi, koja ih predlae
NS
Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi Vlada - predlagaka funkcija
Izvravaju zakone, druge propise i opte akte NS i Vlade,
Donose OPA za izvravanje zakona i drugih propisa, kada su za to izriito ovlaeni zakonom
Vre nadzor i kontrolu nad sprovoenjem zakon i drugih propisa
Resavaju u upravnom stvarima (ako bude pitala - lice nezadovoljno aktom ministra, pokrenuce
upravni spor podnosenjem tuzbe pred Upravnim sudom Srbije)
Zajedniki poslovi ministarstva su:

1) ostvarivanje meunarodne saradnje i staranje o njenom unapreenju,

2) usklaivanje propisa sa pravom Evropske unije,
3) predlaganje pokretanja postupka za voenje pregovora i zakljuivanje meunarodnih
ugovora s drugim dravama i meunarodnim drganizacijama,
4) pripremanje nacrta meunarodnih ugovora,
5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji meunarodnih ugovora,
6) primena ratifikovanih meunarodnih ugovora.
Ministarstvo pravde obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na: 1)
krivino
zakonodavstvo, 2) obligacione odnose i nasledivanje, 3) postupak pred sudovima, 4) organizaciju i
rad pravosudnih organa, 5) pravosudni ispit, 6) vetaenje, sudske tumae, 7) izvrenje sankcija, 8)
amnestiju i pomilovanje, 9) ekstradiciju, 10) advokaturu, 11) izbor nosilaca pravosudnih funkcija,
12) meunarodnu pravnu pomo.

Bosina potpitanja
1) Vrste organa drzavne uprave, 2) Nadleznost organa drzavne uprave, 3) Koja su drzavna
ministarstva - vojske, finansija, spoljnjih poslova, pravde , 4) Koji su organi u sastavu ministarstva
5) Koji poslovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose, 6) Donosi li uredbe - ne, njih donosi vlada,
7) Koji su poslovi ministarstva pravde, 8)Nadzorna funkcija ministarstva, 9) Sta ako je neko nezadovoljan
aktom ministra - pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbe pred nadleznim sudom, 10) Moze li ministar

da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja - ne, Vlada - moze uredbu, ali da bude u saglasnosti sa
zakonom.

USTAVNI SUD - NADLENOST

Nadlenost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne definicije. Prema URS, Ustavni sud je
samostalan i nezavisan dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i
slobode.
Prema URS, Ustavni sud odluuje o saglasnosti :
1) zakona i drugih optih akata sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i
potvrenim meunarodnim ugovorima,
2) potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom,
3) drugih optih akata sa zakonom,
4) statuta i optih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom,
5) optih akata organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, pol. stranaka, sindikata, udruenja
graana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.

Nadlenosti Ustavnog suda su:

1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

opta normativna kontrola,

sukob nadlenosti izmeu dravnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa LS,
izborni sporovi,
zabrana rada politikih stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja graana i verskih zajednica,
ustavna alba,
posebne albe predviene URS,
odluivanje o povredi URS od strane predsednika RS.

Kada reava o sukobu nadlenosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. Ustavni sud reava sukob
nadlenosti izmeu:
1) sudova i drugih dravnih organa,
2) republikih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica LS,
3) pokrajinskih organa i organa jedinica LS,
4) organa razliitih AP ili razliitih jedinica LS.
Ustavni sud moe odrediti da se do okonanja postupka reavanja sukoba nadlenosti Ustavnog
suda prekine postupak pred organima izmeu koiih je nastao sukob nadlenosti. Ustavni sud samo

odreuje organ nadlean za reavanje sporne stvari u meritumu u vezi sa kojom je nastao sukob
nadlenosti.
Reavanje izbornih sporova je supsidijarna nadlenost Ustavnog suda, to znai da je za njihovo
reavanje nadlean Ustavni sud kada zakonom nije odreena nadlenost sudova. Izborni sporovi
su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birai zajedno. Njima nisu
obuhvaeni sporovi u vezi sa postavljenjem, odnosno imenovanjem na odreenu funkciju ili
poloaj. Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni
rezultat, Ustavni sud odlukom ponitava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se
moraju tano oznaiti, u kom sluaju e se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u
roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu.
Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili
verske zajednice na osnovu predloga :
l) Vlade,
2) Republikog javnog tuioca ili
3) Organa nadlenog za upis u registar politikih stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja
graana ili verskih zajednica.
Ustavni sud moe zabraniti rad politikih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvienih u
URS, zbog toga to su politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske
zajednice izraz ustavne slobode udruivanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. Za zabranu
je potrebno da je delo koje je predmet zabrane ve izvreno.

Ustavna alba je pravno sredstvo za zatitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamenih
URS. Ustavna alba moe se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:
1) da se izjavljuje protiv pojedinanog akta ili radnje dravnog organa ili organizacije kojoj je
povereno javno ovlaenje,
2) da se njima povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom,
3) da su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva ili je zakonom iskljueno pravo na
njihovu sudsku zatitu.
Ustavna alba moe se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u sluaju kada je podnosiocu
albe povreeno pravo na suenje u razumnom roku.
Prema URS, mogue je neposredno izjaviti albu Ustavnom sudu u pet sluajeva :
-

Na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata narodnog poslanika, o kojoj Ustavni sud
odluuje u roku od 72 asa,

Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo albe
Ustavnom sudu (izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe),

Protiv odluke NS o prestanku funkcije javnog tuioca, odnosno protiv odluke Dravnog vea
tuilaca o prestanku funkcije zamenika JT (izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje
ustavne albe),

Ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice LS onemoguava
vrenje nadleosti AP, organ odreen statutom AP ima pravo albe Ustavnom sudu,
Ako se pojedinainim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice LS onemoguava
vrenje nadleosti optine, organ odreen statutom optine ima pravo albe Ustavnom sudu.
alba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na osnovu ovlaenja sadranog u
URS. Ona nije pravno sredstvo za zatitu ljudskih i manjinskih prava zajamenih URS.
Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia, javni tuilac i zamenik JT mogu izjaviti albu Ustavnom
sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
Kad Ustavni sud u postupku po albi organa odreenog statutom AP, odnosno LS, utvrdi da je
pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa LS onemogueno vrenje nadlenosti
AP, odnosno LS, ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenje
odreene radnje i odredili da se uklone tetne posledice.
Postupak odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika republike pokree NS, na predlog 1/3
ukupnog broja narodnih poslanika. U postupku odluivanja o povredi Ustava od strane
predsednika Republike Ustavni sud je ogranien samo na odluivanje o povredama odredaba
Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. Ustavni sud e odluiti da li je
predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostavie Narodnoj skuptini i
predsedniku Republike. Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od
dana podnoenja akta Narodne skuptine kojim se pokree postupak odluivanja o povredi Ustava
od strane predsednika Republike.
( O nadlenosti Ustavnog suda u vezi sa optom normativnom kontrolom videti pitanje br. 51)

SASTAV I IZBOR
Prema URS, Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i
ljudska i manjinska prava i slobode. Odluke Ustavnog suda su konane, izvrne i
opteobavezujue.
Ustavni sud ini 15 sudija, s obzirom na obim nadlenosti ovoga suda.
Prilikom stupanja na dunost sudije polau zakletvu pred predsednikom NS.

IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA

Izbor sudija Ustavnog suda treba da prui vrst osnov za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda,
zbog ega u tom procesu uestvuju sve tri grane dravne vlasti.
Pet sudija Ustavnog suda bira NS, pet imenuje predsednik RS, a pet opta sednica Vrhovnog
kasacionog suda Srbije.

Narodna skuptina bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloi predsednik
Republike, Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje
predloi Narodna skuptina. NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda veinom
glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna veina narodnih poslanika. Opta sednica
Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na zajednikoj sednici
predloe Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca. Oba dravna organa utvruju listu kandidata
veinom svih lanova. Sa svake od predloenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora
biti sa teritorije autonomnih pokrajina.
Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje meu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina ivota
i 15 godina iskustva u pravnoj struci.
Bira se i imenuje na devet godina. Njihov je mandat dui od mandata narodnih poslanika, da bi se
izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS.
Jedno lice moe biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dva puta.
Svojstvo sudije Ustavnog suda stie se imenovanjem na tu javnu funkciju.
Sudije Ustavnog suda ne mogu biti lanovi politike stranke. Ovim ustavnim reenjem bi trebalo da
se onemogui favorizovanje stranakih kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vrenje
pritiska i stranakih ucena posle imenovanja za sudiju.

SASTAV USTAVNOG SUDA

Predsednika Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlog najmanje
troje sudija, tajnim glasanjem, veinom glasova svih sudija.
Predsednik suda bira se na period od tri godine, sa mogunou ponovnog izbora.
Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran, funkciju predsednika, do izbora, vri zamenik
predsednika, odnosno najstariji sudija.
Predsednik Ustavnog suda :
-

predstavlja Ustavni sud,

saziva sednice Ustavnog suda,
predlae dnevni red i predsedava sednicama,
usklauje rad Ustavnog suda,
stara se o sprovoenju akata Ustavnog suda i
vri druge dunosti utvrene ovim zakonom, Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.
Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dunost sudije.
Ustavni sud ima zamenika predsednika, koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda, u sluaju
njegovog odsustva ili spreenosti.
Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se
primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika.

Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dunost sudije.

Ustavni sud ima sekretara , koji se postavlja veinom glasova svih sudija, na period od pet godina
i moe biti ponovo postavljen. Sekretar rukovodi strunom slubom Ustavnog suda i za svoj rad
je odgovoran Ustavnom sudu. Sekretar Ustavnog suda moe imati zamenika, koga postavlja
Ustavni sud veinom glasova svih sudija, na period od pet godina i koji moe biti ponovo
postavljen. Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status dravnog slubenika na
poloaju. Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreuju se aktom Ustavnog
suda.
Za obavljanje strunih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje strunu slubu. Na prava i obaveze
zaposlenih u strunoj slubi primenjuju se propisi koji ureuju prava i dunosti dravnih
slubenika i nametenika.

PRAVNI POLOAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA - INKOMPATIBILITET

Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev
profesure na pravnom fakultetu u RS, u skladu sa zakonom.
Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom, u smislu Zakona o Ustavnom sudu, ne smatra se
delovanje u kulturno-umetnikom, humanitarnom, sportskom ili drugom udruenju, bez naknade.
Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu
u zvanju redovnog ili vanrednog profesora.
U sluaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda moe se obratiti Ustavnom
sudu radi davanja miljenja.

IMUNITET
Sudija Ustavnog suda uiva imunitet kao narodni poslanik. On uiva imunitet neodgovornosti ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju
svoje sudijske funkcije. Takoe, uiva i imunitet nepovredivosti- kada se pozove na imunitet ne
moe biti pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini ili drugi postupak u kome se moe
izrei kazna zatvora, bez odobrenja Ustavnog suda.
O njegovom imunitetu odluuje Ustavni sud.

PRESTANAK DUNOSTI SUDIJE

Prema URS, sudiji Ustavnog suda dunost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili
imenovan, na njegov zahtev, kad ispuni zakonom propisane opte uslove za starosnu penziiu i
razreenjem.
Sudija Ustavnog suda razreava se ako :
1) povredi zabranu sukoba interesa,

2) trajno izgubi radnu sposobnost za dunost sudije Ustavnog suda,

3) bude osuen na kaznu zatvora ili
4) za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim dunosti sudije Ustavnog suda i
5) ako postane lan politike stranke.
Gubitak radne sposobnosti za dunost sudije Ustavnog suda utvruje se na osnovu strunog nalaza i
miljenja ovlaene zdravstvene ustanove.
Nadleni sud, odnosno drugi dravni organ duan je da dostavi ovlacenom predlagau za izbor,
odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu, pravnosnanu odluku osudi sudije
Ustavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kanjivo delo.
Ispunjenost uslova za razreenje sudije Ustavnog suda utvruje Ustavni sud. U toku postupka za
utvrivanje ispunjenosti uslova za razreenje, sudija Ustavnog suda moe biti udaljen sa dunosti.
Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda. Odluka
o udaljenju predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troje sudija Ustavnog suda.
Odluku o u d a l j e n j u donosi Ustavni sud, veinom glasova svih sudija, u skladu sa
Poslovnikom.
O prestanku dunosti sudije, na zahtev ovlaenih predlagaa za izbor, odnosno imenovanje za
izbor sudije Ustavnog suda, odluuje Narodna Skuptina.
Inicijativu za pokretanje postupka za razreenje moe da podnese Ustavni sud.
U sluaju da sudiji Ustavnog suda prestane dunost pre isteka roka na koji je izabran, odnosno
imenovan, ovlaeni predlaga predlae dva kandidata za izbor, odnosno imenovanje.
Predlog se dostavlja organu nadlenom za izbor, odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana
obavetavanja o prestanku dunosti sudije Ustavnog suda.
Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dunost bio sa teritorije AP, kandidati za izbor,
odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP.

Bosina potpitanja
1) Ko ih predlaze, 2) Ko ih bira, 3) Uslovi za izbor, 4) Koliko im traje mandat, 5) Kako prestaje

POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS

Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je razliit i zavisi od predmeta spora. Ono to im
je svima zajedniko je to da se odvijaju kroz dve faze:
-

fazu prethodnog postupka i

fazu raspravljanja i odluivanja.

Prethodni postupak obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrivanja formalnih
procesnih pretpostavki za voenje postupka, a narocito da li je Ustavni sud nadlean za
odluivanje, da li je predlog podnet od ovlaenog predlagaa, odnosno da li su predlog ili inicijativa
potpuni i razumljivi, da li su ispunjene i druge procesne pretpostavke za voenje postupka.
U postupku pred Ustavnim sudom odreuje se sudija izvestilac, u skladu sa Poslovnikom o radu
Ustavnog suda. Radnje u prethodnom postupku preduzima sudija izvestilac, odnosno strucna sluzba.
Ustavni sud odbacie predlog, inicijativu, ustavnu albu, zahtev, odnosno drugi akt kojim se
pokree postupak :

kad utvrdi da nije nadlean za odluivanje;

ako utvrdi da nije podnet u odreenom roku;
kad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke koji onemoguavaju postupanje;
kad za voenje postupka i odluivanje ne postoje druge pretpostavke utvrene zakonom.
Kad Ustavni sud utvrdi da nije nadlean za odluivanje, moe predlog, inicijativu, zahtev,
ustavnu albu, odnosno drugi akt kojim se pokree postupak, ustupiti nadlenom organu.
U postupku pred Ustavnim sudom, organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlaeni
predstavnici.
Prema ZUS, uesnici u postupku pred Ustavnim sudom su :

dravni organi,
organi AP i jedinica LS
narodni poslanici - u postupku za ocenu,ustavnosti ili zakonitosti;
Jednim imenom se zovu ovlaeni predlagai;

svako po ijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti;

donosilac zakona, statuta AP, odnosno jedinice LS i drugog opteg akta - koji je predmet
ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti;
politicka stranka, sindikalna organizacija ili udruenje graana - iji je statut ili drugi opti akt
predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o ijoj se zabrani rada odluuje;
verska zajednica - o ijoj se zabrani rada odluuje;
svako po ijem se zahtevu vodi postupak za odluivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije
odreena nadlenost sudova, kao i organ za sprovoenje izbora u vezi sa ijom izbornom
aktivnou se pokree spor;
dravni i drugi organi koji prihvataju odnosno odbijaju nadlenost,
kao i svako ko zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadlenosti nije mogao da ostvari svoje pravo;
Vlada, RJT i organ nadlean za upis u registar politikih stranaka, sindikalnih organizacija,
udruenja graana ili verskih zajednica - u postupku za zabranu rada politikih stranaka, sindikalnih
organizacija, udruenja graana ili verskih zajednica;
podnosilac ustavne albe;
kao i dravni organ, odnosno organizacija kojoj su poverena javna ovlaenia - protiv ijeg je
pojedinanog akta ili radnje izjavljena ustavna alba;
organ odreen statutom AP, odnosno jedinice LS - u postupku po albi, ako se pojedinanim
aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice LS onemoguava vrenje nadlenosti AP
odnosno jedinice LS,
kao i organ protiv ijeg je pojedinanog akta ili radnje izjavljena alba;

NS i predsednik Republike - kada se odluuje o postojanju povrede Ustava u postupku za

razreenje predsednika Republike;
sudije, javni tuioci i zamenici JT - u postupku po albi na odluku o prestanku funkcije;
kao i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije;
druga lica koja Ustavni sud pozove.
Ucesnik u postupku ima pravo da daje predloge i dunost da prua potrebne podatke i obavestenja u
toku postupka i na raspravi, da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od znaaja za odluivanje
Ustavnog suda.
Uesnik u postupku moeu toku postupka odustati od predloga, zahteva, albe, odnosno inicijative.
Faza prethodnog postupka:
Podnesci upueni Ustavnom sudu moraju biti potpisani. Predlog, inicijativa, odnosno drugi
podnesak smatra se podnetim onog dana kada je predat Ustavnom sudu, a ako je predat preko
poste preporuceno dan predaje posti.
Povodom inicijative za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opteg
akta koji donosi NS, Ustavni sud moe, pre pokretanja postupka, da zatrai miljenje od NS.
Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statuta AP, odnosno jedinice LS, Ustavni sud moe, pre
pokretanja postupka, da zatrai miljenje od skuptine AP, odnosno skuptine jedinice LS.
Donosilac osporenog opteg akta duan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji ne moe biti krai
od 15 dana, dostavi oporeni opti akt i potrebnu dokumentaciiu i da prui podatke i obavestenja od
znaaja za voenje postupka i odluivanje.
Ukoliko to ne uini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom e se nastaviti.

POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPTIH AKATA

Kada je re o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti optih akata ovaj postupak se pokree
predlogom ovlaenog predlagaa ili reenjem o pokretaniu postupka, koje donosi Ustavni sud kad
oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative.
Ovlaenim predlagaima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se :
-

dravni organi,
organi AP i jedinica LS,
najmanje 25 narodnh poslanika.
Inicijativu za pokretanje ovog postupka ima svako pravno i fiziko lice.
Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud moe da pokrene samostalno, na osnovu
odluke koju donosi 2/3 veinom glasova svih sudija. Postupak se smatra pokrenutim danom
podnoenja predloga Ustavnom sudu, odnosno danom donoenja reenja o pokretanju postupka
(detaljnije u delu normativne ustavne kontrole).

POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI

Kada reava o sukob nadlenosti, Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. Vrei ovu svoju
nadlenost Ustavni sud titi ustavno naelo vertikalne (podele vlasti izmeu drave i teritorijalnih
jedinica u dravi) i horizontalne (podele vlasti na razliite dravne organe) podele vlasti.

Ustavni sud reava sukob nadlenosti izmeu :

sudova i drugih dravnih organa,
republikih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica LS,
pokrajinskih organa i organa jedinica LS,
organa razliitih AP ili razliitih jedinica LS.
Ovaj postupak pokree se zahtevom za resavanje sukoba nadlenosti. Zahtev za resavanje sukoba
nadlenostipokreu :
1) jedan ili oba organa koji su u sukobu, kao i
2) lice povodom ijeg je prava nastao sukob nadlenosti.
Zahtev za resavanje sukoba nadlenosti sadri naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadlenost i
razloge na osnovu kojih to ine. U sluaju kada organi odbijaju nadlenost, zahtev za resavanje
sukoba nadlenosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnanosti, odnosno konanosti
odluke drugog organa koji se oglasio nenadlenim.
Postupak za resavanje sukoba nadlenosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat
Ustavnom sudu. Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadlenosti na odgovor, Rok za
odgovor organa koji su u sukobu nadlenosti je osam dana od dana dostavljanja. Ustavni sud
moe odrediti da se do okonanja postupka reavanja sukoba nadlenosti Ustavnog suda prekine
postupak pred organima izmeu kojih je nastao sukob nadlenosti. Ustavni sud samo odreuje
organ nadlean za resavanje sporne stvari u meritumu, u vezi sa kojom je nastao sukob
nadlenosti.
Kad Ustavni sud rei sukob nadlenosti, reenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana
dostavljanja organima koji su u sukobu nadlenosti, odnosno licu povodom ijeg je prava nastao
sukob nadlenosti. Tim reenjem Ustavni sud ponistava i akte koje je doneo nenadleni organ.

POSTUPAK ODLUIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA

Resavanje izbornih sporova je supsidijarna nadlenost Ustavnog suda, to znai da je
za njihovo resavanje nadlean Ustavni sud kada zakonom nije odreena nadlenost sudova.
Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi
birai zajedno. Njima nisu obuhvaeni sporovi u vezi sa postavljenjem odnosno imenovanjem na
odreenu funkciju ili poloaj.

Ovaj postupak pokree se zahtevom. Zahtev za odluivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije
odreena nadlenost sudova moe podneti :
-

svaki bira,
kandidat za predsednika Republike, odnosno poslanika ili odbornika,
podnosilac predloga kandidata.
Zahtev sadri razloge i dokaze zbog kojih se trai odluivanje o izbornom sporu. Zahtev se moe
podneti najkasnije u roku od 15 dana od dana okonanja izbornog postupka koji se osporava.
Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odluivanje o izbornom sporu organu za
sprovoenje izbora, u vezi sa ijom aktivnou se izborni spor pokree, sa nalogom da u odreenom
roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju. Ako je nepravilnost u
izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom
ponitava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tano oznaiti, u kom
sluaju e se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana
dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu.
Odluka Ustavnog suda o ponitenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno
dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu.
albu na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata narodnih poslanika moe podneti
kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata. U postupku po albi organ
protiv ije je odluke podneta alba duan je da u roku od 24 sata od podnoenja albe, dostavi
potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. Ustavni sud duan je da donese odluku u roku od 72
sata od podnoenja albe.

POSTUPAK ODLUIVANJA O ZABRANI RADA POLITIKE STRANKE,

SINDIKALNE ORGANIZACIJE, UDRUENJA GRAANA ILI VERSKE ZAJEDNICE
Ovaj postupak se pokree predlogom.
Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana
ili verske zajednice naosnovu predloga :
-

Vlade,
Republikog javnog tuioca ili
organa nadlenog za upis u registar politikih stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja
graana ili verskih zajednica.
Ustavni sud moe zabraniti rad politikih stranaka i verskih zajednica iz razloga previdenih u
URS, zbog toga to su politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske
zajednice izraz ustavne slobode udruivanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti.
Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane ve izvreno. U predlogu se navode
razlozi i dokazi zbog kojih se trai zabrana rada politike stranke, sindikalne organizacije,
udruenja graana ili verske zajednice.

Kad Ustavni sud zabrani rad politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili
verske zajednice, ta politika stranka, sindikalna organizacija, udruenje graana ili verska
zajednica brie se iz odgovarajueg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom
organu.
(O razlozima zabrane rada politicke stranke i razlozima zabrane rada verske zajednice vidi gore)

POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU

Prema URS, mogue je neposredno izjaviti albu Ustavnom sudu u pet sluajeva :
-

Na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata narodnog poslanika, o kojoj Ustavni sud
odluuje u roku od 72 asa,
Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo albe
Ustavnom sudu (izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje ustavne albe),
Protiv odluke o prestanku funkcije javnog tuioca, odnosno protiv odluke Dravnog vea tuilaca
o prestanku funkcije zamenika JT (izjavljena alba iskljuuje pravo na podnosenje ustavne albe),
Ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice LS
onemoguava vrenje nadlenosti AP, organ odreen statutom AP ima pravo albe
Ustavnom sudu,
Ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice LS
onemoguava vrenje nadlenost optine, organ odreen statutom optine ima pravo albe
Ustavnom sudu
alba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na osnovu ovlaenia sadranog u URS,
a postupak je pokrenut danom podnoenja albe Ustavnom sudu. Ona nije pravno sredstvo za zatitu
ljudskih i manjinskih prava zajamenih URS.

POSTUPAK PO ALBI SUDIJA, JAVNIH TUILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA

NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE
Protiv odluke o prestanku funkcije sudija, javni tuilac i zamenik JT mogu izjaviti albu
Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
Organ koji je doneo odluku o razreenju ima pravo na odgovor na albu u roku od 15 dana od dana
dostavljanja albe. Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na albu, Ustavni sud zakazuje
raspravu na koju poziva podnosioca albe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razreenju.
Sa rasprave se moe se iskljuiti javnost.
Ustavni sud svojom odlukom moe usvojiti albu i ponititi odluku o razreenju ili odbiti albu.

Odluka Ustavnog suda u postupku po albi sudija, javnih tuilaca i zamenika JT na odluku o
prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavljanja uesnicima u postupku.
Navedene odredbe shodno se primenjuju i u postupku po albi protiv odluke Visokog saveta sudstva
o prestanku sudijske funkcije.
Kad Ustavni sud u postupku po albi organa odreenog statutom AP, odnosno LS utvrdi da je
pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa LS onemogueno vrenje nadlenosti
AP, odnosno LS, ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenje
odreene radnje i odrediti da se uklone tetne posledice. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju
ima pravno dejstvo od dana dostavljanja uesnicima u postupku.

POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA

REPUBLIKE
Postupak odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike pokree NS, na predlog 1/3
ukupnog broja narodnih poslanika.
Akt o pokretanju ovog postupka sadri pravni osnov odredbe Ustava koje su povreene i dokaze na
kojima se akt zasniva.
Ovaj akt predsednik Narodne skuptine dostavlja Ustavnom sudu.
Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razreenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa
Ustavom i zakonom, akt NS kojim se pokree postupak odluivanja o povredi Ustava dostavlja se
na odgovor predsedniku Republike, u roku koji Ustavni sud odredi. Posle isteka roka za odgovor,
predsednik Ustavnog suda zakazae raspravu, na koju poziva predsednika Republike i predsednika
NS. U postupku odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike, Ustavni sud je
ogranien samo na odluivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o
pokretanju postupka.
Ustavni sud e odluiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostavie
Narodnoj skuptini i predsedniku Republike. Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u
roku od 45 dana od dana podnoenja akta Narodne skuptine kojim se pokree postupak
odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud e obustaviti postupak :
ako Narodna skuptina povue akt o pokretanju postupka, ako u toku postupka prestane funkcija
predsednika Republike.
Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike ima pravno
dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skuptini.
Bosina potpitanja
1) Tok postupka ocene ustavnosti i zakonitosti, 2) Sta je preventivna ustavna kontrola, 3) Ima li javne rasprave pred
ustavnim sudom, 4) Ko moze biti stranka

AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA)

Ustavni sud donosi odluke, reenja i zakljuke.
Odluke Ustavnog suda su konane, izvrne i opteobavezne. Ustavni sud odlukom, kojom
meritorno resava pitanje iz svoje nadlenosti :
utvruje da zakon, statut AP ili jedinice LS i drugi opti akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom,
opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima,
odnosno da u vreme vaenja nije bio u saglasnosti sa Ustavom, odnosno zakonom;
- utvruje da zakon koji je izglasan a nije ukazom proglaen, nije u saglasnosti sa Ustavom;
- utvruje da potvreni meunarodni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom;
- odreuje nain otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opteg akta koji nije u saglasnosti s
Ustavom ili zakonom;
- zabranjuje rad politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice;
- odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreena nadlenost sudova;
- odluuje o ustavnoj albi;
- odluuje o albi organa AP, odnosno jedinice LS.
odluuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike;
odluuje u postupku po albi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog
saveta sudstva;
- odluuje u postupku po albi javnih tuilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije;
- odbija predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti.
-

Ustavni sud reenjem, kojim odlucuje o nekom procesnom pitanju, sa izuzetkom koje se odnosi
na odluivanje o sukobu nadlenosti :
-

reava o sukobu nadlenosti izmedu dravnih i drugih organa, u skladu sa Ustavom;

obustavlja izvrenje pojedinanog akta, odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuje zahtev za
obustavu izvrenja pojedinanog akta ili radnje;
odlae stupanje na snagu odluke organa AP;
ne prihvata inicijativu za pokretanje postupka za utvrivanie neustavnosti ili nezakonitosti;
odreuje nain izvrenja odluke ili reenja Ustavnog suda;
obustavlia postupak;
odbacuje zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je ve odluivao, a iz
novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odluivanje;
odbacuje ustavnu albu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke.
Kad ne donosi druge akte, Ustavni sud donosi zakljuke.
Odluka i reenje Ustavnog suda sadri : uvod, izreku i obrazloenje. U uvodu se legitimise Ustavni
sud, sastavom sednice i datumom njenog odravanja. Izreka je meritorno resavanje spora i ima
normativnu snagu. Mora sadrati podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred
Usatavnim sudom. Obrazloenje sadri relevantnu injeninu i normativnu grau za odluku
sadranu u izreci.
Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj albi, objavljuju se u "Slubenom glasniku
RS", kao i u slubenom glasilu u kome je objavljen statut AP, drugi opti akt i kolektivni ugovor,
odnosno na nain na koji je objavljen opti akt o komeje Ustavni sud odluivao.

U "Slubenom glasniku RS" moe se objaviti odluka po ustavnoj albi, kao i reenja koja
su od ireg znaaja za zatitu ustavnosti i zakonitosti.

FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUIVANJA

To je faza u kojoj Ustavni sud razjanjava stanje stvari, nakon ega meritorno odluuje o
sutini stvari.
Javna rasprava je procesna radnja, koja se sastoji od izlaganja argumenata i injenica bitnih za
razjanjenje stanja stvari. Ustavni sud, po pravilu, odrava javnu raspravu u postupku:
-

ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti,

odluivanja o izbornim sporovima,
u postupku za zabranu rada politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske
zajednice.
Ustavni sud moe odluiti da se ne odri javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti
ili zakonitosti ako : oceni da je u toku postupka stvar dovoljno razjanjena i da, na osnovu
pribavljenih dokaza, moe odluiti i bez odravanja javne rasprave, ako je o istoj stvari vec
odluivao a nisu dati novi razlozi za drugaije odluivanje u toj stvari, kao i ako postoje uslovi za
obustavu postupka.
Ustavni sud moe odrati javnu raspravu i u drugim sluajevima kad oceni da je odravanje javne
rasprave potrebno, a naroito kad se radi o sloenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi
pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda.
Na javnu raspravu pozivaju se svi uesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih
obavetenja.
Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud moe na javnu raspravu
pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvravanje predmetnog opteg akta.
Na javnu raspravu pozivaju se, kad je to potrebno, predstavnici organa i organizacija, nauni i javni
radnici, kao i druga lica, radi davanja miljenja i objanjenja.
Odsustvo pojedinih uesnika u postupku na javnoj raspravi ne spreava Ustavni sud da
odri javnu raspravu i da donese odluku. Ustavni sud moe javnu raspravu odloiti ili prekinuti radi
pribavljanja potrebnih podataka, obavetenja i miljenja, kao i u drugim opravdanim sluajevima.
Poslovnikom se blize uredjuju druga pitanja.

DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA

Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opti akt nije u saglasnosti sa Ustavom,
opteprihvaenim
pravilima
meunarodnog
prava
i
potvrenim
medunarodnim
ugovorima taj zakon ili drugi opti akt prestaju da vae danom objavljivania odluke
Ustavnog suda u "Slubenom glasniku RS". Isto vai i kad Ustavni sud utvrdi da opti akt nije u
saglasnosti sa zakonom.
Opteprihvaena pravila meunarodnog prava smatraju se kogentnim pravnim pravilima, to
znai da :
-

obavezuju sve subjekte meunarodnog prava,

sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i sve norme
meunarodnog prava moraju biti u saglasnosti sa njima.
Odredbe potvrenog meunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvreno da nisu
u saglasnosti sa Ustavom, prestaju da vae na nain predvien tim meunarodnim ugovorom
i opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava.
Kad Ustavni sud rei sukob nadlenosti, reenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana
dostavljanja organima koji su u sukobu nadlenosti, odnosno licu povodom ijeg je prava nastao
sukob nadlenosti.
Odluka Ustavnog suda o ponitenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno
dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu. Isto vai i za odluku donetu
u postupku po albi na odluku u vezi sa potvrivanjem mandata narodnih poslanika.
Kad Ustavni sud zabrani rad politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana
ili verske zajednice, ta politika stranka, sindikalna organizacija, udruenje graana ili verska
zajednica brie se iz odgovarajueg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda
nadlenom organu.
Odluka Ustavnog suda u postupku po albi sudija, javnih tuilaca i zamenika JT na odluku o
prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavljanja uesnicima u postupku.
Kad Ustavni sud u postupku po albi organa odreenog statutom AP, odnosno LS utvrdi da je
pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa LS onemogueno vrenje nadlenosti
AP, odnosno LS, ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenje
odreene radnje i odrediti da se uklone tetne posledice. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju
ima pravno dejstvo od dana dostavljanja uesnicima u postupku.
Kad Ustavni sud odredi nain otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opteg akta koji
nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana
njenog objavljivanja u "Slubenom glasniku RS".
Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinanim aktom, odnosno radniom, povreeno ili
uskraeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom, ponitie pojedinani akt,
odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenje odreene radnje i odrediti da se uklone tetne
posledice u odreenom roku.
Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna alba ima pravno deistvo od dana dostavljanja
uesnicima u postupku.

Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvreno da nisu u saglasnosti s
Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrenim meunarodnim
ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja
odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnano reeni.
Izvrenje pravnosnanih pojedinanih akata donetih na osnovu propisa koji e vise ne mogu
primenjivati, ne moe se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvrenje zapoeto - obustavie se.
Svako kome je povreeno pravo konanim ili pravnosnanim pojedinanim aktom donetim
na osnovu zakona ili drugog opteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u
saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim
meunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da trai od nadlenog organa izmenu tog
pojedinanog akta.
Predlog za izmenu konanog ili pravnosnanog pojedinanog akta moe se podneti u roku od
est meseei od dana objavljivanja odluke u "Slubenom glasniku RS", ako od dostavljanja
pojedinanog akta do podnoenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije
proteklo vise od dve godine.
Ako se utvrdi da se izmenom pojedinanog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled
primene opteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa
Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrenim medunarodnim
ugovorima ili zakonom, Ustavni sud moe odrediti da se ove posledice otklone povraajem u
preanje stanje, naknadom tete ili na drugi nain.
Ako se u postupku pred sudom opte ili posebne nadlenosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili
drugog opteg akta sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim
medunarodnim ugovorima ili zakonom, sud e zastati sa postupkom i pokrenuti postupak za
ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom.
Kad je u toku postupka opsti akt prestao da vai ili je usaglaen sa Ustavom, opteprihvaenim
pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima ili zakonom, ali nisu
otklonjene posledice neustavnosti ili nezakonitosti, Ustavni sud moe odlukom utvrditi da opti
akt nije bio u saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava,
potvrenim meunarodnim ugovorima ili zakonom. Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno
dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opti akt nije u saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim
pravilima medunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima ili zakonom.

IZVRENJE AKATA USTAVNOG SUDA

Dravni i drugi organi, organizaciie kojima su poverena javna ovlaenja, politike stranke,
sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice duni su da, u okviru svojih prava i
dunosti, izvravaju odluke i reenja Ustavnog suda. Kada je to potrebno Ustavni sud svojom
odlukom ureuje nain njenog izvrenja.
U sluaju potrebe, izvrenje odluke i reenja Ustavnog suda obezbedie Vlada, na nain koji je
utvren posebnim reenjem Ustavnog suda.

Bosina potpitanja
1) Vrste akata ustavnog suda, 2) Donosi li ustavni sud presude - ne, vec samo ODLUKE, RESENJA I
ZAKLJUCKE, 3) O cemu odlucuje odlukom, 4) Kako glasi izreka kojom se odbija predlog za ocenu
ustavnosti i zakonitosti - ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTI I
ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA, TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN, 4) Kako glasi izreka kad
je neki clan nekog zakona neustavan UTVRUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE
U SAGLASNOSTI SA USTAVOM, 5) Koje je dejstvo takve odluke (kojom je utvreno da je neki clan nekog
zakona neustavan), 6) Sta ako je na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo, 7) Sta ako se utvrdi da se
izmenom pojedinanog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opteg akta za koji je odlukom
Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa Ustavom, 8) Koje su neotklonjive posledice - one kojima je
povreeno ili ugroeno pravo na zivot i zdravlje, neosnovano lisenje slobode, 9) Kada moze doneti
privremene mere i kojim aktom odlucuje o tome - odlucuje RESENJEM, (Ustavni sud moe u toku postupka,
do donoenja konane odluke, obustaviti izvrenje pojedinanog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu
opteg akta ija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvravanjem mogle nastupiti
neotklonjive tetne posledice), 10) Kakvo je dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi da je neki meunarodni
ugovor nesaglasan sa Ustavom - menja se meunarodni ugovor ili URS, 11) Koje sukobe nadleznosti resava i
kojim aktom, 12) Koje izborne sporove resava, 13) Od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim
sporovima, 14) Kako se izvravaju odluke Ustavnog suda

USTAVNA ZALBA
Ustavna alba je pravno sredstvo za zatitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamenih URS.
Ustavna alba moe se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova :
-

da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje dravnog organa ili organizaciie kojoj je
povereno javno ovlaenje,
da se njime povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom,
da su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva ili je zakonom iskljueno pravo na
njihovu sudsku zatitu.
Ustavna alba moe se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u sluaju kada je podnosiocu
albe povreeno pravo na suenje u razumnom roku.
Ustavnu albu moe izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinanim aktom ili radnjom
dravnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlaenje povreeno ili uskraeno
ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom. Ustavnu albu u ime ovih lica, na
osnovu njihovog pismenog ovlaenja, moe izjaviti drugo fiziko lice, odnosno dravni ili drugi
organ nadlean za praenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.
Ustavna alba se moe izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinanog akta,
odnosno od dana preduzimanja radnje koiom se povreuje ili uskrauje liudsko ili manjinsko
pravo i sloboda zajemena Ustavom.
Licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnoenje ustavne albe, Ustavni sud e dozvoliti
povraaj u preanje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je
izazvao proputanie podnese predlog za povraaj u preanje stanje i ako istovremeno sa ovim

predlogom podnese i ustavnu albu. Posle isteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti
povraaj u preanje stanje.
Ustavna alba, po pravilu, ne spreava primenu pojedinacnog akta ili radnje protiv koga je
izjavljena. Na predlog podnosioca ustavne albe, Ustavni sud moe odloiti izvrenje
pojedinacnog akta ili radnje protiv koga je izjavljena ustavna alba, ako bi izvrsenje
prouzrokovalo nenadoknadivu stetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti
bi se odlaganjem nanela vea teta treem lieu.
Ako je pojedinanim aktom ili radnjom povreeno ili uskraeno Ustavom zajemeno ljudsko ili
manjinsko pravo i sloboda vise lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu albu, odluka Ustavnog
suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu albu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.
Ustavni sud e obustaviti postupak :
-

ako je ustavna alba povuena,

ako organ koji je doneo osporeni pojedinani akt ponisti, ukine ili izmeni taj akt u skladu sa
zahtevom iz ustavne albe ili
ako je prestala radnja koja je prouzrokovala povredu ili uskraivanje Ustavom zajemenog prava i
slobode, uz saglasnost podnosioca ustavne albe,
ako prestanu druge procesne pretpostavke za voenje postupka.
Odlukom se ustavna alba usvaja ili odbija kao neosnovana.
Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinanim aktom, odnosno radnjom, povreeno ili
uskraeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom, ponitie pojedinani akt,
odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenje odreene radnje i odrediti da se uklone tetne
posledice u odreenom roku.
Odlukom kojom se usvaja ustavna zalba, Ustavni sud ce odluciti o zahtevu podnosioca
ustavne zalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne stete, ako je takav zahtev
postavljen.
Odluka Ustavnog suda kojom je uvaena ustavna alba ima pravno dejstvo od dana dostavljania
uesnicima u postupku.

Bosina potpitanja
1) Sta je ustavna zalba, 2) Ko je podnosi, 3) Kome se podnosi, 4) Kada se podnosi, 5) Sta je predmet ove zalbe, 6) Kako
odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi - odlukom, a procesno resenjem, kad se ustavna alba odbacuje, 7) Kakve mogu
biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi - usvajajuca ili odbijajuca, 8) Kako glasi izreka Usvaja se ustavna zalba
tog i tog i utvruje se da je time i time (resenjem ili presudom tog i tog suda), povreeno pravo podnosioca ustavne
zalbe, (npr. na pretpostavku nevinosti, zajemenu odredbama tog i tog cl. URS), 9) Kad Ustavni sud moze po ustavnoj
zalbi doneti resenje - resenja su deklarativnog karaktera, Ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom
pitanju

OBLICI RADA USTAVNOG SUDA (Zakona o Ustavnom sudu)

Ustavni sud odluuje o pitanjima iz svoje nadlenosti na sednici Ustavnog suda, sednici Velikog
vea ili sednici Malog vea. Ustavni sud moe, radi razjanjenja stvari u predmetu, odravati i
pripremne sednice, konsultativne sastanke i druge sednice, u skladu sa Poslovnikom.
Ustavni sud na sednici Ustavnog suda, koju ine sve sudije Ustavnog suda:

1) donosi opte akte;

2) donosi odluke kojima:
- utvruje da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave i drugi opti akt nije u
saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim
ugovorima, odnosno da u vreme vaenja nije bio u saglasnosti sa Ustavom;
- utvruje da zakon koji je izglasan, a nije ukazom proglaen, nije u saglasnosti sa Ustavom;
- utvruje da potvreni meunarodni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom;
- utvruje da statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugi opti akt nije u
saglasnosti sa zakonom, odnosno da u vreme vaenja nije bio u saglasnosti sa zakonom;
- utvruje da kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom;

3) zabranjuje rad politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske
zajednice;
4) odluuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike;
5) odbija predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti;
6) odbija zahtev za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti opteg akta iz inicijative povodom
koje je doneto reenje o pokretanju postupka.
7) pokree postupak za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti opteg akta, po sopstvenoj
inicijativi;
8) donosi reenje kojim odlae objavljivanje svoje odluke u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".
9) odluuje kad nije postignuta jednoglasnost u odluivanju Velikog vea;
10) donosi pojedinane akte ako ovim zakonom ili Poslovnikom nije predvieno da ih donose
vea ili predsednik Ustavnog suda.
Na sednici Ustavnog suda odluke se donose veinom glasova svih sudija Ustavnog suda.
Ustavni sud na sednici Velikog vea, koje ine predsednik Ustavnog suda i sedam sudija:
1) donosi odluke kojima:
- odreuje nain otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opteg akta koji nije u saglasnosti s
Ustavom ili zakonom;
- odluuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreena nadlenost sudova;

- odluuje o ustavnoj albi;

- odluuje o albi organa autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave u postupku ako se
pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava
vrenje nadlenosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;
- odluuje u postupku po albi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta
sudstva;
- odluuje u postupku po albi javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca na odluku o prestanku funkcije;

2) donosi reenja kojima:

- pokree postupak za utvrivanje neustavnosti, nezakonitosti ili nesaglasnosti sa opteprihvaenim
pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorom;
- reava o sukobu nadlenosti izmeu dravnih i drugih organa, u skladu sa Ustavom;
- obustavlja izvrenje pojedinanog akta, odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuje zahtev za
obustavu izvrenja pojedinanog akta ili radnje;
- odlae stupanje na snagu odluke organa autonomne pokrajine;
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti u sluaju iz lana 53. stav
2. ovog zakona;
- odreuje nain izvrenja odluke ili reenja Ustavnog suda;
- obustavlja postupak u sluajevima iz l. 57, 88. i 97. ovog zakona;
- odbacuje zahtev za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opteg akta o kome je ve odluivao, a iz novih
navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odluivanje;

3) odluuje ako nije postignuta jednoglasnost u odluivanju Malog vea.

Na sednici Velikog vea odluke, odnosno reenja donose se jednoglasno. Ako se ne postigne
jednoglasnost lanova Velikog vea, odluku, odnosno reenje donosi sednica Ustavnog suda.
Ustavni sud ima dva Velika vea. Predsednik Ustavnog suda odreuje sastav Velikog vea
godinjim rasporedom poslova Ustavnog suda.
Ustavni sud na sednici Malog vea, koga ine troje sudija Ustavnog suda od kojih je jedan
predsednik vea, donosi:
1) reenje kojim odbacuje ustavnu albu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke;
2) zakljuke kojima:

- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opteg akta, predlog ili
drugi zahtev kojim se pokree postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne albe, zbog nenadlenosti;
- odbacuje predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti opteg akta i inicijativu za pokretanje
postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti koji nisu podneti u roku iz lana 168. stav 5. Ustava;
- odbacuje albu sudije, javnog tuioca i zamenika javnog tuioca ako nije podneta u zakonom propisanom
roku;
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opteg akta, predlog ili
drugi zahtev kojim se pokree postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne albe, koji je nerazumljiv
ili nepotpun, odnosno koji sadri druge nedostatke koji onemoguavaju postupanje Ustavnog suda;
- odbacuje anonimnu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opteg akta,
predlog ili drugi zahtev kojim se pokree postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne albe;
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti opteg akta, predlog ili
drugi zahtev kojim se pokree postupak pred Ustavnim sudom, izuzev ustavne albe, koji predstavlja
zloupotrebu prava;
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti i predlog za utvrivanje
neustavnosti ili nezakonitosti opteg akta koji nije donet;
- odbacuje inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti i predlog za utvrivanje
neustavnosti ili nezakonitosti opteg akta iji je donosilac pravno prestao da postoji;
- odluuje o zahtevu donosioca osporenog opteg akta da se zastane sa postupkom;
- obustavlja postupak kada je povuen predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti opteg akta,
odnosno kad inicijator odustane od inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti;
- obustavlja postupak i u drugim sluajevima, izuzev postupka po ustavnoj albi, zbog povlaenja ili
odustanka ovlaenog predlagaa, odnosno podnosioca od podnetog zahteva ili zbog prestanka drugih
procesnih pretpostavki za voenje postupka.

Na sednici Malog vea reenja i zakljuci donose se jednoglasno. Ako se ne postigne

jednoglasnost lanova Malog vea, reenje, odnosno zakljuak donosi Veliko vee.
Ustavni sud, veinom glasova svih sudija, donosi odluku kojom odreuje broj Malih vea.
Predsednik Ustavnog suda odreuje predsednika i lanove Malog vea godinjim rasporedom
poslova Ustavnog suda.
Sednicu Ustavnog suda zakazuje i njome rukovodi predsednik Ustavnog suda. Predsednik
Ustavnog suda, koji je istovremeno i predsednik Velikog vea, zakazuje i rukovodi sednicom tog
vea. Sednicu Malog vea zakazuje i njome rukovodi predsednik tog vea.
Na sednici Ustavnog suda, kao i na sednici Velikog i Malog vea vodi se zapisnik.

Nain rada i odluivanja na sednici Ustavnog suda i sednicama Velikog i Malog vea blie se
ureuje Poslovnikom.
Ustavni sud obrazuje komisije i odbore kao stalna radna tela. Ustavni sud moe obrazovati i
povremena radna tela.

NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (Zakon o Ustavnom sudu i U RS)

Opsta normativna kontrola obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih optih pravnih
akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih optih akata. To je kontrola potovanja
hijerarhije OPA.
Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi. Medjutim,
URS ovlauje Ustavni sud da ocenjuje saglasnost zakona i drugih OPA sa URS i podzakonskih
OPA sa zakonom i po prestanku njihovog vaenja, ako je postupak ocene ustavnosti ili
zakonitosti pokrenut najkasnije u roku od 6 meseci od prestanka njihovog vaenja. Radi se o
aktima koji su proizveli tetne posledice u nedavnoj prolosti, ali se njihovo dejstvo osea i u
sadanjosti.
Ovlaenim predlagaima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se:
-

dravni organi,
organi teritorijalne autonomije i jedinica LS i
najmanje 25 narodnih poslanika.
Inicijativu za pokretanje ovog postupka ima svako pravno i fiziko lice.
Zakon ili drugi opti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da vai danom objavljivanja
odluke Ustavnog suda u slubenom glasilu.
Postupak za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opteg akta pokree se predlogom ovlaenog
predlagaa ili resenjem o pokretanju postupka. Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti
Ustavni sud moe da pokrene samostalno, na osnovu odluke koju donosi dvotreinskom veinom
glasova svih sudija.
Predlog za utvrivanje neustavnosti ili nezakonitosti, odnosno inicijativa za pokretanje postupka za ocenu
ustavnosti ili zakonitosti sadri: naziv opteg akta ija se ustavnost ili zakonitost osporava; naziv i broj
slubenog glasila u kome je opti akt objavljen, ako je objavljivanje izvreno u slubenom glasilu; oznaku
odredbe ili odredaba opteg akta ija ustavnost ili zakonitost se osporava; odredbe Ustava, odnosno
zakona u odnosu na koje se osporava ustavnost ili zakonitost opteg akta; razloge osporavanja i druge
podatke od znaaja; predlog, odnosno zahtev kako da se odlui; podatke o predlagau, odnosno
podnosiocu inicijative; potpis predlagaa, odnosno podnosioca inicijative. Ako opti akt ija se ustavnost
ili zakonitost osporava nije objavljen u slubenom glasilu, uz predlog se prilae i overeni prepis tog akta.

Postupak se smatra pokrenutim danom podnoenja urednog predloga Ustavnom sudu,

odnosno danom donoenja reenja o pokretanju postupka.
Kad Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, postupak
pokree reenjem. Kad Ustavni sud nae da je inicijativa neprihvatljiva, jer iznetim razlozima

osporavanja nije potkrepljena tvrdnja da ima osnova za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti
ili zakonitosti, inicijativu e reenjem odbaciti.
Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opteg akta, osim zakona i statuta AP ili
jedinice LS, odnosno pojedinih odredaba ovog akta kojima se reguliu pitanja o kojima Ustavni
sud ve ima zauzet stav ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvreno i
prikupljeni podaci pruaju pouzdan osnov za odluivanje, Ustavni sud odluuje bez donoenja
reenja o pokretanju postupka.
Kad Ustavni sud nakon sprovedenog postupka oceni da zahtev za utvrivanje neustavnosti ili
nezakonitosti iz inicijative povodom koje je pokrenut postupak, nije osnovan, donee odluku o
njegovom odbijanju.
U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud nije ogranien zahtevom
ovlaenog predlagaa, odnosno inicijatora. Kad ovlaeni predlaga, odnosno inicijator odustane
od predloga, odnosno inicijative, Ustavni sud e nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti, ako za to nae osnova.
(iz skripte) Izuzetno, u postupku odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni
sud je ogranien samo na odluivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o
pokretanju postupka.

U toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opteg akta, Ustavni sud moe, pre donoenja
odluke o ustavnosti ili zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogunost donosiocu opteg akta,
da u odreenom roku otkloni uoene neustavnosti ili nezakonitosti. Ako u odreenom roku
neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud e nastaviti postupak.
Ustavni sud moe u toku postupka, do donoenja konane odluke, obustaviti izvrenje
pojedinanog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opteg akta ija se ustavnost ili
zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvravanjem mogle nastupiti neotklonjive tetne posledice.
Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti
prestali, ukinue meru obustave izvrenja pojedinanog akta, odnosno radnje.
(iz skripte) Ovo je diskreciono ovlaenje Ustavnog suda kojim se on moe koristiti kada su kumulativno
ispunjena 3 uslova :
-

da je u toku postupak pred Ustavnim sudom,

da su na osnovu opteg akta ija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti pojedinani akti ili preduzete
pojedinane radnje,
da bi njihovim izvravanjem mogle nastupiti neotklonjive tetne posledice.

Ustavni sud e odbaciti zahtev za obustavu izvrenja pojedinanog akta, odnosno radnje kad
donosi konanu odluku.
Ustavni sud e obustaviti postupak:

kad je u toku postupka opti akt usaglaen sa Ustavom ili zakonom, a Ustavni sud nije ocenio da
zbog posledica neustavnosti ili nezakonitosti treba doneti odluku zbog toga to nisu otklonjene
posledice neustavnosti ili nezakonitosti;

kad u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za voenje postupka.

Postupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglaenja

Prema URS, na zahtev najmanje 1/3 narodnih poslanika, Ustavni sud je duan da u roku od sedam
dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a predsednik Republike ga jo nije proglasio
ukazom. Re je o prethodnoj ustavnoj kontroli. Ova mogunost je mono sredstvo u rukama
parlamentarne manjine da sprei parlamentarnu veinu da svesno glasa i za neustavne zakone. Njen
smisao je da se sprei proglaenje neustavnog zakona.
Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglaenja podnosi se i tekst izglasanog
zakona. Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglaenja se ne dostavlja na miljenje
NS niti se o njemu vodi javna rasprava. O tome da je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti
zakona pre njegovog proglaenja, Ustavni sud obavetava predsednika Republike.
Prema URS, ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog
proglaenja, ova odluka e stupiti na snagu danom proglaenja zakona, izuzev ako zakon
pre proglaenja ne bude povuen. Ovo nije logino reenje iz dva razloga: suprotno je logici
ovog instituta, koja se ogleda u nemogunosti proglaenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku
prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan; kri pravilo po kojem odluka
Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u Sl. glasniku RS.
Prema URS, ako zakon bude proglaen pre donoenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud e
nastaviti da postupa prema zahtevu u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti
zakona. Re je o naknadnoj ustavnoj kontroli. To znai da e odluka Ustavnog suda u sluaju
eventualne neustavnosti zakona, u postupku koji je otpoeo kao prethodna kontrola ustavnosti
zakona, imati kasatorno dejstvo u tom smislu to e odnosni zakon ili pojedine odredbe tog zakona
prestati da vae.
Postupak za ocenu ustavnosti ne moe biti pokrenut protiv zakona ija je usklaenost sa Ustavom
utvrena pre njegovog stupanja na snagu, jer bi se u suprotnom ustavnost istog zakona cenila dva
puta.
Mana ovog reenja, prethodne ustavne kontrole, je to to se na taj nain abolira neustavnost i
eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole.
Odluka kojom se utvruje da zakon koji nije proglaen nije u saglasnosti sa Ustavom proizvodi
pravno dejstvo od dana proglaenja zakona.
Postupak odluivanja o odlaganju stupanja na snagu odluke organa AP
Vlada moe u predlogu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke organa autonomne pokrajine
koja jo nije stupila na snagu predloiti Ustavnom sudu da odloi stupanje na snagu osporene
odluke dok Ustavni sud ne odlui o njenoj ustavnosti ili zakonitosti. Vlada je duna da uz predlog
dostavi tekst osporene odluke organa autonomne pokrajine.
Ustavni sud najpre odluuje o predlogu Vlade da se odloi stupanje na snagu osporene odluke, s
tim to osporenu odluku ne dostavlja na miljenje organu koji ju je doneo, niti o predlogu vodi
javnu raspravu. Ako Ustavni sud donese reenje da odloi stupanje na snagu osporene odluke
organa autonomne pokrajine, duan je da postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno
sprovede. Reenje kojim Ustavni sud odlae stupanje na snagu osporene odluke organa
autonomne pokrajine, proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu autonomne pokrajine
koji je odluku doneo.
Bosina potpitanja

1) Postupak - pokretanje i tok

TERITORIJALNA AUTONOMIJA
POJAM I JEDINICE
Jedno od naela Ustava je da je dravna vlast ograniena pravom graana na pokrajinsku
autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo graana na pok. autonomiju i LS podlee samo nadzoru
ustavnosti i zakonitosti.
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima
graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.
Autonomija je oblik teritorijalne samouprave koja iskljuuje obelezja dravnosti. Ona ima
autonomne organe i autonomni delokrug, a pokrajinski organi potinjeni su Ustavu i zakonima RS.
Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Nove AP mogu se osnivati a ve
osnovane ukidati ili spajati po postupku predvienom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje
novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojeih autonomnih pokrajina utvruju graani na
referendumu, u skladu sa zakonom.
Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moe promeniti granica izmeu
autonomnih pokrajina odreuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne moe se menjati
bez saglasnosti njenih graana, izraene na referendumu, u skladu sa zakonom.
Osnovna obelezja pok.autonomije prema URS su :
1) asimterino dr. uredjenje RS (zato sto nije cela teritorija podeljena na AP, ve samo
jedan njen deo),
2) nejednak poloaj AP u dravi ( u AP KiM ostvaruje se "sutinska autonomija" ija e se
sadrina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvienom za promenu Ustava,
dok se u APV ostvaruje obina),

3) otvoren proces konstituisanja AP zbog postojanja mogunosti osnivanja novih i ukidanja ili
spajanja vec osnovanih, po postupku predvienom za promenu URS.

Statut APV:

(, ), .
, .

. .
. ,
,
,
.
,
6 .
. .
, .
.
. ,
, .
, .
, ,
, ,
.

a .

.

,
.
, ,

.


.
,
,
.

 ,
.
:
- ;
- , , ;
- .

PRAVA I DUNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA

Pokrajinski organi potinjeni su URS i zakonu RS.
Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da sarauju sa odgovarajuim teritorijalnim
jedinicama drugih drzava, u okviru spoljne politike RS i uz potovanje njenog teritorijalnog
jedinstva i pravnog poretka.
AP imaju pravo na finansijsku autonomiju, a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima
finansiraju svoje nadleznosti. Vrsta i visina tih prihoda ureuje se zakonom, kao i visina uea
prihoda AP u delu prihoda RS.
Donose svoj budet i zavrni raun.
AP upravlja pokrajinskom imovinom na nain predvien zakonom.
Svojina AP je oblik javne svojine.
AP imaju svojstvo pravnog lica i pravo da se zaduuju.
AP, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ureuju nadlenost, izbor, organizaciju i rad organa i
slubi koje osnivaju, a preko kojih graani u AP na posredan nain ostvaruju svoje pravo na
pokrajinsku autonomjju.
AP imaju svoju izvornu nadlenost. AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne
nadlenosti povere jedinicima LS na svom podruju uz istovremeno obezbeivanje sredstava za
obavljanje poverenih poslova.
Takoe, pravo je AP da donose odluke i dr. opte akte iz pitanja svoje nadlenosti.
AP imaju pravo da utvruju simbole pokrajine i nain njihovog korienja.
AP dune su da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadlenosti, sto su poverene
nadleznosti. Sredstva za obavljanje tih poslova obezbeuje RS iz svog budzeta i organi RS imaju
punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova.

Takoe, dune da se staraju o ostvarivranju, zastiti i unapreenju ljudskih i manjinskih prava u

skladu sa zakonom.
Statut APV:

. 7%
. .


.
.
:
- , ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- . .
.
:

.
.
.
, ,
, , , ,
.

Bosina potpitanja
1) Koje akte donose AP, 2) U kojim oblastima AP imaju ovlaenja, 3) Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP, 4)
Zastita prava autonomne pokrajine

ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA, NADLENOST I AKTI

Graani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju, koju ostvaruju neposredno ili preko svojih
slobodno izabranih predstavnika.
Organi su :
-

Skupstina,
Pokrajinska Vlada i
Pokrajinski organi uprave pokrajinski sekretarijati,
S K U P T I N A j e najvii organ AP kao nosilac normativne vlasti i predviena je samim URS.
Skuptinu AP ine poslanici, koji se biraju na period od etiri godine, na neposrednim izborima
tajnim glasanjem, u skladu sa odlukom skuptine AP.
Skuptina AP je nosilac zakonodavne inicijative u Narodnoj Skupstini RS.
Prema Statutu, Skupstina ima 120 poslanika, s tim da graani svake optine sa teritorije APV biraju
najmanje jednog poslanika. Poslanik predstavlja graane izborne jedinice u kojoj je izabran. Izbor i
prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina ureuje odlukom.
Statut APV:
:
- ;
- , , , , , ;
- ;
- ;
- ;
- , , , ,
;
- ;
- ;
- ;
- ;
- , ,
, ,
;
- ;
- ;
- , ,
, ,
, ;
- , ;
- , ;
- ;
- ;
- , .
, 90 ,
60 .

 ,
30 .
.
. ,
72 .
.
.

.
, ,

.
,
.
, .
.
,
, ,
.
,
.
.
.
30 .
,
,
. ,

, , ,
,

.

.

, .
:
- ;
- ;
- .
:

- ;
- ;
- , ;
- ;
- ;
- ;
- .
, .
, ,
. ,

, 10 .

.
90
. .
,
.
,
, .

, , 15 000 .
,
, 30 000 .

.

.
30 000 .
.
.
.

POKRAJINSKA VLADA : (Statut APV)

( : )
.
.
:

-
, ;
- ;
- ;
- ,
, ;
- ;
- ;
- , ;
- ;
- ,
;
-
, ;
-
;
- , ;
- ;
- , .
, .
,
, ,
, .
, ,
, .
,
. K
.
, ,
.
.
.
:
, .
.
:
, ,
.

30 .
30 . ,
. ,
, ,
, ,
.
90 .


30 .
, .
, .

. ,
.
30 ,
.
,
,
.
,
180 .
.
, ,
, ,
, .
.
.
, ,
.
30 ,
.
.
.
, .
.
,
.
,
.
30 ,
.
.

.

.
.
.
,
, .
,
,
.


, .
.
.

POKRAJINSKI ORGANI UPRAVE su pokrajinski sekretarijati i drugi pokrajinski organi

uprave. Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvravaju zakone, druge propise i opte
akte RS za koje su ovlaeni, primenjuju odluke i opte akte Skuptine i akte pok. Vlade i
obavljaju druge poslove utvrene odlukom Skuptine.
(Statut APV)
; ,
, .

.
.

, .
,
,
,
.
,
, ,
.

,
, ,
, , .

, ,
, ,
, .

.
, , ,
.
. o
.
.

NADLENOSTI AP
Statut APV:
:
- ;
- , ,
, ;
- ;
- , ;
- , ,
;
- , , ,
;
- ,
;
-
;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- , , , ,
;
- ;
- , .

AP imaju izvorne i poverene nadleznosti.

Organi AP Vojvodine stvaruju saradnju sa republikim organima i organima jedinice lokalne
samouprave.

AP Vojvodina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Vrste i visina izvornih
prihoda AP Vojvodine odreuju se posebnim zakonom. Sredstva za vrenje poverenih poslova
obezbeuje Republika Srbija.
Prema uoptenom kriterijumu, AP nadlene su u pitanjima koja se, na svrsishodan nain, mogu
ostvarivati unutar AP, u kojima nije nadlena Republika Srbija.
Kad su u pitanju pov e r e n e n a d l e n o s t i : RS moe zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz
svoje nadlenosti. AP moe odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadlenosti.
Sredstva za vrenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP, zavisno od toga ko je poverio
nadleznosti.
Kad su u pitanju i z v o r n e n a d l e z n o s t i prema URS, AP u skladu sa Ustavom i statutom AP,
samostalno propisuju ureenje i nadlenost svojih organa i javnih slubi.
AP imaju sirok krug normativne nadlenosti u skladu sa URS i zakonom, ureuje pitanja od
pokrajinskog znaaja u oblasti:
1. prostornog planiranja i razvoja,
2. poljoprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i leilita,
zatite ivotne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, renog i eleznikog saobraaja i ureivanja
puteva, prireivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,
3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i javnog informisanja na pokrajinskom
nivou.

Statut APV:
-
, ;
-
, ,
-
;
-
;
- ;
- ;
- .

AP upravljaju pokrajinskom imovinom na nain predvien zakonom.

AP u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeuju sredstva jedinicama lokalne
samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budet i zavrni raun.

AKTI
Statut APV:
:
- e;
- , , ,
;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- .
. ,
.
,

.
,
.
.
, ,
, .

.
: ,
-
40 000 .

. , ,
.

, .


" .

ZATITA PRAVA AUTONOMNE POKRAJINE

Rad pokrajinskih organa podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.
1) Svi opti akti pokrajinskih organa podleu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom
prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti, optih akata uopte.
2) Vlada moe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti
odluke skupstine AP, pre njenog stupanja na snagu. U tom sluaju, Ustavni sud moe, do
donoenja svoje odluke, odloiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine.
(privremena mera)
3) Organ odreen Statutom AP ima pravo albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili
radnjom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenost
autonomne pokrajine.
4) Organ odreen Statutom AP moe pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti
zakona i drugog opteg akta Republike Srbije ili opteg akta jedinice lokalne samouprave
kojim se povreduje pravo na pokrajinsku autonomiju.

Statut APV:
,
,

.


.
Bosina potpitanja
1) Organizacija, 2) Koje akte donosi AP, 3) Kako se donosi statut AP i kako se menja, 4) Zastita prava AP

LOKALNA SAMOUPRAVA
Ustav RS

Jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sedite jedinice lokalne
samouprave odredjuje se zakonom.
Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave,
budeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, i budeta autonomne pokrajine, kada je autonomna
pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadlenosti, u skladu sa
odlukom skuptine autonomne pokrajine.
Poloaj jedinica lokalne samouprave
Optine se osnivaju i ukidaju zakonom. Grad se osniva zakonom. Grad ima nadlenosti koje su Ustavom
poverene optini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadlenosti.
Statutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vie gradskih optina. Statutom
grada se uredjuju poslovi iz nadlenosti grada koje vre gradske optine.
Poloaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, uredjuje se zakonom o glavnom gradu i statutom
grada Beograda. Grad Beograd ima nadlenosti koje su Ustavom i zakonom poverene optini i gradu, a
zakonom o glavnom gradu mu se mogu poveriti i druge nadlenosti.
Nadlenost optine
Optina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:
1. uredjuje i obezbedjuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;
2. uredjuje i obezbedjuje korienje gradjevinskog zemljita i poslovnog prostora;
3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odravanju i korienju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata
od optinskog zanaaja; uredjuje i obezbedjuje lokalni prevoz;
4. stara se o zadovoljavanju potreba gradjana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zatite,
deije zatite, sporta i fizike kuture;
5. stara se o razvoju i unapredjenju turizma, zanatstva, ugostiteljsta i trgovine;
6. stara se o zatiti ivotne sredine, zatiti od elementarnih i drugih nepogoda; zatiti kulturnih dobara od
znaaja za optinu;
7. zatiti, unapredjenju i korienju poljoprivrednog zemljita;
8. obavlja i druge poslove odredjene zakonom.
Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni raun, urbanistiki plan i program
razvoja optine, utvrdjuje simbole optine i njihovu upotrebu. Optina se stara o ostvarivanju, zatiti i
unapredjenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u optini. Optina samostalno
upravlja optinskom imovinom, u skladu sa zakonom. Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekraje
za povrede optinskih propisa.
Pravni akti i organi optine
Najvii pravni akt optine je statut. Statut donosi skuptina optine.

Skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti, usvaja budet i zavrni raun optine, donosi plan
razvoja i prostorni plan optine, raspisuje optinski referendum i vri druge poslove odredjene zakonom i
statutom.
Organi optine su skuptina optine i drugi organi odredjeni statutom, u skladu sa zakonom.
Skuptina optine odluuje o izboru izvrnih organa optine, u skladu sa zakonom i statutom.
Nadzor nad radom optine
Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt optine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu
i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.
Vlada moe, pod uslovima odredjenim zakonom, raspustiti skuptinu optine.
Istovremeno sa rasputanjem skuptine optine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz
nadlenosti skuptine, vodei rauna o politikom i nacionalnom sastavu rasputene skuptine optine.
Zatita lokalne samouprave
Organ odredjen statutom optine ima pravo albe Ustavnom sudu ako se pojedinanim aktom ili radnjom
dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemoguava vrenje nadlenost optine.
Organ odredjen statutom optine moe da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i
drugog opteg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povredjuje pravo na lokalnu
samoupravu.

POJAM I JEDINICE LS
Prema URS, dravna vlast ograniena je pravom graana na pokrajinsku autonomjiu i LS. Pravo
graana na pokrajinsku autonomiju i LS podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.
(Zakon o lokalnoj samoupravi)
Lokalna samouprava je pravo graana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog,
zajednikog i opteg interesa za lokalno stanovnitvo, neposredno preko slobodno izabranih
predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona,
ureuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadlenosti i od interesa za
lokalno stanovnitvo.
Lokalna samouprava ostvaruje se u optini, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu : jedinica
lokalne samouprave).
Jedinica LS je administrativno-teritorijalna jedinica u kojoj graani odluuju o zajednikim
pitanjima od lokalnog znaaja neposredno ili putem organa koje sami biraju.
Teritoriju jedinice LS ini podruje jednog ili vie naseljenih mesta.

Graani koji imaju birako pravo i prebivalite na teritoriji jedinice LS, upravljaju poslovima LS, u
skladu s Ustavom, zakonom i statutom jedinice LS, a strani dravljani pod uslovima i u skladu sa
zakonom.
Prema ZLS, optina je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna
samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vri sva prava i dunosti iz
svoje nadlenosti i koja ima najmanje 10.000 stanovnika.
Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, moe se osnovati
nova optina koja ima manje od 10.000 stanovnika.
Grad je jedinica LS utvrena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni,
geografski i kulturni centar ireg podruja i ima vise od 100.000 stanovnika.
Izuzetno, kada postoje posebni ekonomski, geografski ili istorijski razlozi, moe se utvrditi da je grad
i teritorijalna jedinica koja ima manje od 100.000 stanovnika. Teritorija za koju se obrazuje grad,
predstavlja prirodnu geografsku celinu, ekonomski povezan prostor koji poseduje izgraenu
komunikaciju meu naseljenim mestima sa seditem grada kao gravitacionim centrom.
Poloaj grada Beograda ureuje se posebnim zakonom o gradu Beogradu. On ima status
posebne teritorijalne jedinice.
Republika Srbija moe zakonom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz
svoje nadlenosti. Autonomna pokrajina moe odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave
pojedina pitanja iz svoje nadlenosti.
Za vrenje poverenih nadlenosti sredstva obezbeuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina,
zavisno od toga ko je poverio nadlenosti.
U vrenju svoje nadlenosti, jedinica lokalne samouprave donosi propise samostalno, u skladu sa
svojim pravima i dunostima utvrenim Ustavom, zakonom, drugim propisom i statutom.
Prava i obaveze jedinica lokalne samouprave u vrenju poverenih nadlenosti i ovlaenja
Republike Srbije i autonomnih pokrajina u nadzoru nad vrenjem poverenih nadlenosti ureuju
se zakonom.
Jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dunosti i za zadovoljavanje potreba
lokalnog stanovnitva moe osnovati preduzea, ustanove i druge organizacije koje vre javnu
slubu, u skladu sa zakonom i statutom. Jedinica lokalne samouprave moe ugovorom, na
naelima konkurencije i javnosti, poveriti pravnom ili fizikom licu obavljanje tih poslova.
Teritorija i sedite jedinice LS odreuje se zakonom.
Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritoriji te jedinice LS.
U jedinici LS vri se dravna vlast kad drava tj. dr. organ prenese na nju vrenje pojedinih
pitanja vlasti pored njene osnovne nadlenosti - reavanje pitanja od lokalnog znaaja.

U svojoj izvornoj nadlenosti, LS podlee samo dravnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti, dok u
delegiranoj nadlenosti moze biti podlona i oceni celishodnosli od strane drave, jer drava
obezbeuje sredstva za vrenje te nadlenosti.

IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS

Prema URS, izvorni poslovi odreeni su sistemom enumeracije. To su poslovi od neposrednog,
zajednikog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo. Blie se odreuje statutom jedinice LS.
Prema ZLS, opstina preko svojih organa :
-

donosi programe razvoja,

donosi urbanistike planove,

donosi budet i zavrni raun,

Ureuje i obezbeuje:

obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti,

korienje graevinskog zemljita i poslovnog prostora,

lokalni prevoz,

odravanje lokalnih puteva i ulica,

prosvetu, kulturu, sport, zdrav. i socijalna zatita,

turizam, zanatstvo, ugosititeljstvo i trgovina,

zatita ivotne sredine,

zatita i korienje poljoprivrednog zemljista,

ureuje i utvruje nain korienja i upravljanja izvorima, javnim bunarima i esmama,

utvruje vodoprivredne uslove,

stara se o razvoju i unapreenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, ureuje radno vreme,

obrazuje organe, organizacije i slube za potrebe optine i ureuje njihovu organizaciju i rad itd.

Komunalne delatnosti su preiavanje i distribucija vode, linijski gradski i prigradski prevoz

putnika u drumskom saobraaju, odravanje istoe u gradovima i naseljima, odravanje deponija,
ureivanje, odravanje i korienje pijaca, parkova i drugih javnih povrina, javna rasveta i dr.
Kada je u pitanju gradsko graevinsko zemljite u nadlenost jedinica LS spada:
-

donoenje programa ureenja graevinskog zemljita,

ureenje i obezbeenje vrenja poslova uredenja i korienja graevinskog zemljita,
utvrivanje visine naknade za ureivanje i korienje graevinskog zemljita.

Povereni poslovi :
Prema ZLS, pojedini poslovi dravne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim
optinama, u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza graana i
zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za ivot i rad.
Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeuju se u budetu RS u skladu sa vrstom i
obimom poslova.
Optina obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti prosvete,
zdravstva, zatite ivotne sredine, rudarstva, prometa robe i usluga, poljoprivrede,
vodoprivrede i umarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom, kao i voenje
evidencija i matinih knjiga i dr.
Razlika izmeu izvornih i poverenih poslova : Povereni poslovi su i dalje poslovi RS, samo sto
se njihovo vrenje poverava nedravnim organima - LS za ije obavljanje jedinica LS mora imati
specijalno zakonsko ovlaenje, dok izvorni poslovi uzivaju autonomiju u odnosu na dravu.
U svojoj izvornoj nadlenosti, LS podlee samo dravnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti, dok u
poverenoj nadlenosti moe biti podlona i oceni celishodnosti od strane drave, jer drava
obezbeuje sredstva za vrenje te nadlenosti.
Zakonom o raspodeli nadlenosti odreeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja, a koji su od opteg
interesa za RS. U zavisnosti od toga da li je konkretno pitanje od lokalnog, pokrajinskog ili republikog
znaaja zavisi koji e ga organ reavati.

Bosina potpitanja
1 )Koji su izvorni poslovi po URS, 2) Koji su povereni poslovi, 3) Razlika izmeu poverenih i izvornih
poslova, 4) Gde su utvreni ovi poslovi, 5) Kako se zna ta je ija nadlenost, 6) ta spada u nadlenost
jedinica LS kada je u pitanju gradsko graevinsko zemljite, 7) Koje su komunalne delatnosti, 8) Koji su
putevi od optinskog znaaja - meumesni saobraaj. npr. BGD -LAZAREVAC do kojih ne voze autobusi
GSP.

FINANSIRANJE POSLOVA OPTINE U RS

Finansiranje lokalne samouprave, kao i uslovi i postupak pod kojima se jedinice lokalne
samouprave mogu zaduivati, ureuju se Zakonom o finansiranju jedinice LS.
Jedinica LS ima svoju imovinu.
Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS, u skladu sa zakonom.
Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS, budeta RS, u skladu sa
zakonom, i budeta AP, kada je AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje
nadlenosti, u skladu sa odlukom skuptine AP.
Sredstva budeta jedinice LS obezbeuju se iz izvornih i ustupljenih prihoda, transfera, primanja
po osnovu zaduivanja i drugih prihoda i primanja utvrenih zakonom.
Kad jedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budeta, njoj se obezbeuju
dopunska sredstva iz dravnog budeta.
Izvori javnih prihoda jedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji, a to su:
-

porez na imovinu,
lokalne administrativne takse,
lokalne komunalne takse,
boravina taksa,
naknada za korienje graevinskog zemljita,
naknada za ureivanje graevinskog zemljita,
naknada za zatitu i unapreivanje ivotne sredine,
novane kazne izreene u prekrajnom postupku.
Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS, poput poreza na dohodak
graana, poreza na naslee i poklon i poreza na prenos apsoultnih prava.
Lokalne poreze na imovinu ine svi porezi na imovinu, izvori javnih prihoda, osim poreza na prenos
apsolutnih prava i poreza na naslee i poklon, koji predstavljaju ustupljena sredstva.
Lokalne takse :

administrativne takse,
lokalne komunalne takse,
boravina taksa.
Transferna sredstva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budet najee po
osnovu prihoda od privalizacije.
Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni raun.

UCESCE GRAANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS

Oblici neposrednog uea graana u ostvarivanju lokalne samouprave su:
-

graanska inicijativa,
zbor graana i
referendum.
Graani putem graanske inicijative predlau skuptini jedinice lokalne samouprave donoenje
akta kojim e se urediti odreeno pitanje iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave, promenu
statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom.
Statutom jedinice LS utvruje se broj potpisa graana potreban za punovano pokretanje graanske
inicijative, koji ne moe da bude manji od 5% biraa.
Skuptina je duna da o predlogu graana odri raspravu i da dostavi obrazloen odgovor
graanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.
Zbor graana se saziva za deo teritorije jedinice LS utvren statutom. Zbor graana raspravlja i
daje predloge o pitanjima iz nadlenosti organa jedinice LS i veinom glasova prisutnih usvaja
zahteve i predloge i upuuje ih skuptini ili pojedinim organima i slubama jedinice LS.
Organi i slube jedinice LS duni su da u roku od 60 dana od odravanja zbora graana razmotre
zahteve i predloge graana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu odgovarajuu odluku ili meru i
o tome obaveste graane.
Skuptina jedinice LS moe na sopstvenu inicijativu da raspie referendum o pitanjima iz svoje
nadlenosti. Referendum o pitanju iz svoje nadlenosti skuptina jedinice LS duna je da raspie
na predlog koji podnese najmanje 10 % biraa od ukupnog birakog tela u jedinici LS. Odluka
putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila veina graana koja je glasala, pod uslovom
da je glasalo vie od polovine ukupnog broja graana.
Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skuptina jedinice LS je ne moe staviti van snage,
niti izmenama i dopunama menjati njenu sutinu u narednom periodu od godinu dana od dana
donoenja odluke.
Organi i slube jedinice lokalne samouprave duni su da obavetavaju javnost o svom radu
preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan nain. Organi i slube jedinice lokalne
samouprave duni su da graanima u ostvarivanju njihovih prava i obaveza daju potrebne
podatke, objanjenja i obavetenja. Organi i slube jedinice lokalne samouprave duni su da
svima omogue podnoenje pritubi na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih.
Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovnitva u selima se osnivaju mesne
zajednice i drugi oblici mesne samouprave. Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave
mogu se obrazovati i u gradskim naseljima (kvart, etvrt, rejon i sl.).
Mesna zajednica je oblik stalnog neposrednog ucea graana u ostvarivanju LS. To je oblik
interesnog samoorganizovanja graana, koji su najteenje interesno povezani, zajednikim ivotom

na odreenoj teritoriji u okviru jedinice LS, a sve u cilju racionalnijeg i efikasnijeg ostvarivanja
njihovih zajednikih interesa i ljudskih prava.
Mesna zajednica moe se osnivati i za dva ill vise sela.
Skuptina optine, odnosno skuptina grada odluuje uz prethodno pribavljeno miljenje graana,
o obrazovanju, podruju za koje se obrazuje i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne
samouprave. Ova odluka donosi se veinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava
i dunosti utvrenih statutom i odlukom o osnivanju.
Odlukom skuptine opstine, odnosno skuptine grada moe se svim ili pojedinim mesnim
zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vrenje odreenih poslova iz
nadlenosti optine, odnosno grada, uz obezbeivanje za to potrebnih sredstava.
Sredstva za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave obezbeuju se iz:
1) sredstava utvrenih odlukom o budetu optine, odnosno grada, ukljuujui i samodoprinos;
2) donacija;
3) prihoda koje mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ostvari svojom
aktivnou.
Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave donosi finansijski plan na koji
saglasnost daje nadleni organ optine, odnosno grada.

ORGANIZACIJA, NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS

Graani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno
ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
U optini se, radi obavljanja poslova iz njene nadlenosti, obrazuju sledei organi :
1)
2)
3)
4)

Skupstina opstine,
Predsednik opstine,
Optinsko vee,
Optinska uprava.
Isti organi postoje u gradu Beogradu, samo gradski.
Skuptina optine je najvie lokalno predstavniko telo koje obavlja osnovnu nadlenost optine.
To je jedina ustavna kateogrija u rangu optinskih organa. Ostali organi su odreeni statutom
optine.

Prema URS, Skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti, usvaja budet i zavrni
raun optine, donosi plan razvoja i prostorni plan opstine, raspisuje optinski referendum i vri
druge poslove.
Skuptinu optine ine odbornici koje biraju graani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem.
Broj odbornika u skuptini optine utvruje se statutom optine, s tim to ne moe biti manji od 19,
ni vei od 75, za skupstinu grada ne moze biti veci od 90, dok Skupstina grada Berograda ima 110
odbornika.
U jedinicama LS u kojima ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava, omoguuje se
srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skuptinama.
Odbornik ne moe biti pozvan na krivinu odgovornost, pritvoren ili kanjen zbog iznetog miljenja
ili davanja glasa na sednici skuptine i radnih tela, sto znaci da je odborniki imunitet znatno ui
od poslanikog imuniteta, jer obuhvata samo garancije neodgovornosti.
Skuptina optine se smatra konstituisanom izborom predsednika skuptine i postavljenjem
sekretara skuptine.
Sednicu skuptine optine saziva predsednik skuptine, po potrebi, a najmanje jednom u tri
meseca. On organizuje rad skuptine optine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja
druge poslove.
Skupstina optine donosi odluke ako sednici prisustvuje veina od ukupnog broja odbornika.
Odluke se donose veinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukije
odreeno.
Predsednik skuptine na predlog najmanje 1/3 odbornika, optinskog vea, predsednika optine,
duan je da zakae sednicu u roku od 15 dana od podnoenja predloga. Ako predsednik skuptine
ne zakae sednicu, sednicu moe zakazati podnosilac zahteva.
Bira se iz reda odbornika, na vreme od 4 godine tajnim glasanjem, veinom glasova od ukupnog
broja odbornika. On moe biti razreen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti nain na koji
je biran.
Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove odsutnosti i spreenosti da
obavlja svoju dunost.
Skuptina optine osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene
nadlenosti. Radna tela daju miljenje na predloge propisa i odluka koje donosi skuptina optine
i obavljaju druge poslove utvrene statutom optine.
Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljanju strunih poslova u vezi sa sazivanjem i
odravanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim
za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine. Za sekretara skuptine optine moe biti
postavljeno lice sa zavrenim pravnim fakultetom, poloenim strunim ispitom za rad u organima
uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine. Sekretar moze imati zamenika, koji se bira na isti
nacin. Skuptina optine moe, na predlog predsednika skuptine, razreiti sekretara i pre isteka
mandata.

Skuptina optine prema Zakonu o lokalnoj samoupravi:

1) donosi statut optine i poslovnik skuptine;
2) donosi budet i zavrni raun optine;
3) donosi program razvoja optine i pojedinih delatnosti;
4) donosi urbanistiki plan optine i ureuje korienje graevinskog zemljita;
5) donosi propise i druge opte akte;
6) raspisuje optinski referendum i referendum na delu teritorije optine, izjanjava se o predlozima sadranim u
graanskoj inicijativi i utvruje predlog odluke o samodoprinosu;
7) osniva slube, javna preduzea, ustanove i organizacije,
8) imenuje i razreava upravni i nadzorni odbor, imenuje i razreava direktore javnih preduzea, ustanova,
organizacija i slubi, iji je osniva i daje saglasnost na njihove statute, u skladu sa zakonom;
9) bira i razreava predsednika skuptine i zamenika predsednika skuptine;
10) postavlja i razreava sekretara skuptine;
11) bira i razreava predsednika optine i, na predlog predsednika optine, bira zamenika predsednika optine i
lanove optinskog vea;
12) daje miljenje o zakonima kojima se ureuju pitanja od interesa za lokalnu samoupravu;
13) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obeleja optine;
14) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Izvrni organi opstine su predsednik optine i optinsko vee.

Predsednik optine ima dva svojstva :
-

on je inokosni izvrni organ optine s obzirom na to da se u optini vri LS,

on je po poloaju predsednik optinskog vea, kao kolegijalnog organa u optini.
Predsednik optine ima zamenika.
Predsednik skuptine optine predlae kandidata za predsednika opstine. Kandidat za predsednika
optine predlae kandidata za zamenika predsednika optine iz reda odbornika, koga bira skuptina
optine na isti nain kao predsednika optine.
Predsednika optine bira skuptina optine, iz reda odbornika, na vreme od etiri godine tajnim
glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja odbornika skuptine optine.
Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skuptini
optine.

Predsednik opstine :
-

predstavlja i zastupa optinu,

predlae nain reavanja pitanja o kojima odluuje skuptina,
usmerava i usklauje rad optinske uprave,
donosi pojedinane akte i
vrsi druge poslove.
Predsednik optine moe biti razreen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloen predlog
najmanje 1/3 odbornika, na isti nain na koji je izabran. Ako skuptina ne razrei predsednika
opstine, odbornici koji su podneli predlog za razreenje ne mogu ponovo predloiti razreenje
predsednika optine, pre isteka roka od est meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razreenjem predsednika optine prestaje mandat zamenika predsednika optine i optinskog vea,
jer je predsednik opstine mandatar ovih lica.
Zamenik predsednika opstine, odnosno lan optinskog vea, mogu biti razreseni pre isteka
vremena na koje su birani, na predlog predsednika optine ili najmanje 1/3 odbornika, na isti nain na
koji su izabrani. Istovremeno sa predlogom za razreenje zamenika ovih lica, predsednik optine je
duan da skuptini optine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili lana
optinskog vea, koja istovremeno donosi odluku o razreenju i o izboru.
Predsednik optine, zamenik predsednika opstine ili lan optinskog vea koji su razreseni ili su
podneli ostavku, ostaju na dunosti i vre tekue poslove, do izbora novog predsednika optine,
zamenika predsednika opstine ili lana opstinskog vea.
Optinsko vee je kolegijalni izvrni organ optine i ine ga predsednik optine, zamenik
predsednika optine, kao i lanovi optinskog vea iji je broj utvren statutom optine i koje bira
skuptina optine, na period od 4 godine, tajnim glasanjem, veinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za lanove optinskog vea predlae kandidat za predsednika optine. Kada odluuje o
izboru predsednika optine, skuptina optine istovremeno odluuje o izboru zamenika predsednika
optine i lanova opstinskog vea.
Predsednik optine je predsednik opstinskog vea. Zamenik predsednika opstine je lan
opstinskog vea po funkciji.
Broj lanova optinskog vea, koje skuptina optine bira na predlog predsednika optine, ne moe
biti vei od 11. lanovi optinskog vea koje bira skuptina optine ne mogu istovremeno biti i
odbornici.
Optinsko vee :

predlae statut, budet i druge odluke i akte koje donosi skuptina,

neposredno izvrava i stara se o izvravanju odluka i drugih akata skuptine optine,

vri nadzor nad radom optinske uprave,

ponitava ili ukida akte optinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim
optim aktom ili odlukom koje donosi skuptina optine,

reava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadlenosti opstine,

stara se o izvravanju poverenih nadlenosti iz okvira prava i dunosti RS, odnosno AP,

postavlja i razreava naelnika optinske uprave, odnosno naelnike uprava za pojedine oblasti.
Predsednik optine predstavlja optinsko vee, saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za
zakonitost rada optinskog vea. Duan da obustavi od primene odluku optinskog vea za koju
smatra da nije saglasna zakonu.
Optinsko vee moe da donosi odluke ako sednici prisustvuje veina od ukupnog broja njegovih
lanova, a odluuje veinom glasova prisutnih lanova, ako zakonom ili statutom optine za
pojedina pitanja nije predviena druga veina.
Prestankom mandata skuptine prestaje mandat izvrnih organa optine, s tim da oni vre tekue
poslove iz svoje nadlenosti do stupanja na dunost novog predsednika optine i optinskog vea,
odnosno predsednika i lanova privremenog organa ako je skuptini mandate prestao zbog
rasputanja skuptine.
Optinska uprava je organ optine koji je nosilac upravne funkcije.
Optinska uprava:

priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skuptina optine, predsednik optine i optinsko
vee,

izvrava odluke i druge akte skuptine optine, predsednika optine i optinskog vea,

reava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadlenosti optine,

obavlja poslove upravnog nadzora nad izvravanjem propisa i dr. optih akata skuptine optine.

izvrava zakone i druge propise ije je izvravanje povereno optini,

obavlja strune i druge poslove koje utvrdi skuptina optine, predsednik optine i optinsko vee.
Optinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i optinske uprave za
pojedine oblasti u optinama sa preko 50.000 stanovnika.
Optinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi naelnik, koga postavlja optinsko
vee na 5 godina. Za naelnika optinske uprave moe biti postavljeno lice koje ima zavren
pravni fakultet, poloen ispit za rad u organima dravne uprave i najmanje pet godina radnog
iskustva u struci.
U optinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ, za vrenje srodnih poslova, mogu se
obrazovati unutranje organizacione jedinice.

Kad se optinska uprava organizuje u vie uprava, radom uprave rukovodi naelnik koga postavlja
optinsko vee na 5 godina. Za naelnika uprave moe biti postavljeno lice koje ima odgovarajui
fakultet, u odnosu na delokrug uprave, poloen ispit za rad u organima dravne uprave i najmanje
pet godina radnog iskustva u struci.
Zamenik naelnika optinske uprave se postavlja na isti nain i pod istim uslovima kao naelnik.
Rukovodioce organizacionih jedinica u upravi rasporeuje naelnik. Naelnik za svoj rad i rad
uprave odgovara skuptini optine i optinskom veu.
Statutom optine moe se predvideti da se u optinskoj upravi postavljaju pomonici
predsednika optine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena
zatita, zatita ivotne sredine, poljoprivreda i dr.). Pomonike predsednika optine postavlja i
razreava predsednik optine. U optinskoj upravi moe biti postavljeno najvie tri pomonika
predsednika optine.
Optinska uprava u obavljanju upravnog nadzora moe:
1) naloiti reenjem izvrenje mera i radnji u odreenom roku;
2) izrei mandatnu kaznu;
3) podneti prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili privredni prestup i podneti
zahtev za pokretanje prekrajnog postupka;
4) izdati privremeno nareenje, odnosno zabranu;
6) preduzeti i druge mere za koje je ovlaena zakonom, propisom ili optim aktom.
U postupku pred optinskom upravom, u kome se reava o pravima, obavezama i interesima
graana i pravnih lica, primenjuju se propisi o upravnom postupku.
Organi grada su:
-

Skuptina grada,
Gradonaelnik,
Gradsko vee i
Gradska uprava.
Organi grada obavljaju poslove predviene ovim zakonom za organe optine, kao i druge
poslove utvrene zakonom i statutom grada.
Skuptinu grada sainjavaju odbornici iji se broj utvruje statutom grada, s tim to njihov broj ne
moe biti vei od 90.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na skuptinu optine primenjuju se na gradsku skuptinu.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na predsednika optine primenjuju se na gradonaelnika.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na optinsko vee primenjuju se na gradsko vee.
Gradska uprava se obrazuje kao jedinstveni organ ili kao vie uprava za pojedine oblasti.
Odredbe ovog zakona o optinskoj upravi primenjuju se na gradsku upravu. U gradskoj upravi
moe biti postavljeno najvie pet pomonika gradonaelnika.

AKTI OPSTINE su statut, kao najvii pravni akt optine, koji samostalno donosi njena skuptina.
Skupstina donosi zavrni raun, urbanistiki plan, plan razvoja optine i druge opte akte i
odluke.
Statutom se ureuju naroito: prava i dunosti jedinice lokalne samouprave i nain njihovog
ostvarivanja, broj odbornika skuptine jedinice lokalne samouprave, organizacija i rad organa i
slubi, nain upravljanja graana poslovima iz nadlenosti jedinice lokalne samouprave,
osnivanje i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne samouprave, uslovi za pokretanje
graanske inicijative i druga pitanja od znaaja za jedinicu lokalne samouprave.
Prema URS, optina samostalno, u skladu sa zakonom :
-

donosi svoj budet i zavrni raun, urbanisticki plan i program razvoja optine,

utvruje simbole opstine i njihovu upotrebu,

stara se o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih i manjinskih prava,

o javnom informisanju u optini,

samostalno upravlja optinskom imovinom u skladu sa zakonom (ta imovina je oblik javne svojine i
s obzirom da jos nije donet odgovarajui zakon, vodi se kao dravna imovina)
Jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju ureenje i
nadlenost svojih organa i javnih slubi koje osnivaju.
Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekraje za povrede optinskih propisa.

Bosina potpitanja
1) dunosti jedinica LS - povereni poslovi, 2) prava, 3) Koji su akti opstine, 4) Ko upravlja opstinom

NADZOR DRAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS

URS i zakon su predvideli 6 mogunosti za intervenciju drave prema LS, radi uspostavljanja
ustavnosti i zakonitosti, a gde su ovlaenja data Vladi i odgovarajuem resornom ministarstvu (za
dravnu upravu i LS).
Vlada je duna da obustavi od izvrenja opti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan
Ustavu ili zakonu, reenjem koje stupa na snagu kad se objavi u Slubenom glasniku RS". Reenje
o obustavi od izvrenja prestaje da vai ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja reenja ne
pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opteg akta.
Nadleno ministarstvo pokrenue postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili
drugog opteg akta jedinice LS pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s

Ustavom, zakonom ili drugim republikim propisom. Nadleni organ teritorijalne autonomije
postupie isto, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.
Kad Ministarstvo nadleno za poslove LS (nadleni organ teritorijalne autonomije) smatra da opti
akt organa jedinice LS nije u saglasnosti sa njenim statutom, ukazae na to skuptini jedinice LS
radi preduzimanja odgovarajuih mera.
Ako skuptina jedinice LS ne postupi po ovim predlozima, ministarstvo nadleno za poslove LS
pokrenue postupak pred Vrhovnim sudom Srbije i istovremeno e predloiti Vladi da obustavi
od izvrenja odnosni opsti akt do odluke Vrhovnog suda Srbije. Ovom merom se titi tzv.
statutarnost, potovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS, pa se zato preduzima pred
Vrhovnim sudom Srbije, a ne Ustavnim sudom.
Ministarstvo nadleno za poslove LS (nadleni organ teritorijalne autonomije) kad nae da
pojedinani akt organa, odnosno slube jedinice LS, protiv koga nije obezbeena sudska zatita,
nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno s odlukom ili drugim optim aktom
jedinice LS, predloie skuptini jedinice LS da takav akt ukine ili poniti.
Ako skuptina ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadleno
za poslove LS ukinue ili ponititi odnosni pojedinani akt.
Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove LS, (nadlenog organa teritorijalne
autonomije) moe doneti odluku o rasputanju skuptine jedinice LS ako:

skuptina ne zaseda due od tri meseca,

ako ne izabere predsednika optine i optinsko vee u roku od mesec dana od dana konstituisanja
skuptine jedinice LS ili od dana njihovog razreenja odnosno podnoenja ostavke,

ako ne donese statut ili budet u roku utvrenom zakonom.

U tom sluaju Predsednik Narodne skuptine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca
od stupanja na snagu odluke o rasputanju skupstine jedinice LS, a mandate odbornika izabranih
na ovim izborima traje 4 godine.
Do konstituisanja skupstine i izbora izvrnih organa jedinice LS, tekue i neodlone poslove iz
nadlenosti skupstine i izvrnih organa jedinice LS, obavlja privremeni organ jedinice LS koji
ine predsednik i etiri lana, koji obrazuje Vlada. Vlada posebnim reenjem imenuje predsednika
i lanove privremenog organa, vodei rauna o politikom i nacionalnom sastavu rasputene
skuptine jedinice LS.
Predsednik Narodne skupstine je duan da odluku o raspisivanju novih izbora za skuptinu
jedinice LS donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno
konstituisati skuptinu jedinice LS, s tim da mandat odbornika izabranih na tim izborima, traje do
isteka mandata odbornika skuptina jedinica LS izabranih na redovnim izborima.

Bosina potpitanja

l) Ko donosi odluku o raspustanju, 2) Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade i pod kojim uslovima, 3)
Sastav privremenog organa po URS i o cemu mora voditi racuna, 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama, 5) Sta
su radnje - odreeno cinjenje ili necinjenje, 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS - moze skupstini,
preduzimanje odreenih mera (pod 3)

ZATITA PRAVA LS
Lokalna samouprava je pravo graana da upravljaju javnim poslovima od neposrednog
zajednikog i opteg interesa za lokalno stanovnitvo, neposredno i preko slobodno izabranih
predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona,
ureuju poslove i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadlenosti i od interesa za
lokalno stanovnitvo.
Zastitu prava LS mogu traiti i po URS i po ZLS:
-

organ odreen statutom jedinice LS moe da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti
zakona ili dr. opsteg akta RS ili AP kojim se povreuje pravo na lok. samoupravu, pred Ustavnim
sudom RS,

organ odreen statutom jedinice LS moe da izjavi zalbu Ustavnom sudu protiv pojedinanih
akata ili radnji dr. organa ili organa jedinice LS, kojima se onemoguava vrenje nadlenosti
jedinice LS,

ombudsman kontrolie postovanja prava graana, utvruje povrede uinjene aktima, radnjama ili
neinjenjem organa uprava i javnih sluzbi, ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS,
dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu doneti odluku o ustanovljavanju zajednikog
zatitnika graana.

Savet za meunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac. manjina osnovan
u nacionalno meovitim jedinicama LS, ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za
ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice LS, ako smatra da su
njime neposredno povreena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u
savetu za meunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene
postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice LS sa statutom.
Nacionalno meovitim jedinicama LS, u smislu Zakona o LS, smatraju se jedinice LS u kojima
pripadnici jedne nacionalne manjine ine vise od 5% od ukupnog broja stanovnika ili pripadnici
svih nacionalnih manjina ine vie od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem
popisu stanovnitva u RS.
Nain predlaganja i izbora lanova saveta za meunacionalne odnose treba da obezbedi
ravnomernu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski
narod, niti jedna nacionalna manjina ne moe imati veinu lanova saveta.
Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zatite i unapreivanja nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa
zakonom i statutom.

Odluke saveta za meunacionalne odnose donose se konsenzusom lanova saveta.

Savet o svojim stavovima i predlozima obavetava skuptinu jedinice LS koja je duna da se o
njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.
Skuptina i izvrni organi jedinice LS su duni da predloge svih odluka koji se tiu nacionalne
ravnopravnosti prethodno dostave na miljenje savetu.
Instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu
ustavnosti i zakonitosti i alba Ustavnom sudu.
Bosina potpitanja
1) Koji su instrumenti, 2) Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu, 3) Ko osim Ustavnih
sudova ocenjuje da li je povreeno pravo na lokalnu samoupravu.

SUDOVI - USTAVNA NACELA O SUDOVIMA

OSNOVNA USTAVNA NAELA OD ZNAAJA ZA SUDSKU VLAST
U prvom delu Ustava, tri su bitna naela koja neposredno opredeljuju poloaj sudske vlasti i
sudova u Republici Srbiji.
Prvo, to je naelo vladavine prava, koju sam Ustav definie kao osnovnu pretpostavku Ustava
(clan 3). Vladavina prava saglasno Ustavu, pored ostalog, ostvaruje se "nezavisnom sudskom
vlau i povinovanjem vlasti a to znai i sudske (B. N.) Ustavu i zakonu". Samo drava utemeljena
na vladavini prava, moe da bude garant osnovnih prava i sloboda oveka.
Drugo je naelo podele vlasti utvreno u lanu 4. stav 1. Ustava. Saglasno ovom naelu, koje je
sada Ustavom i izriito utvreno, "ureenje vlasti u Republici Srbiji poiva na podeli vlasti na
zakonodavnu. izvrnu i sudsku".
Tree je naelo nezavisnostl sudske vlasti. "Sudska vlast nezavisna." Tako, naelo nezavisnosti
sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti, u stvari, ini temeljno naelo
koje opredeljuje ustavni poloaj sudstva_u savremenoj Srbiji. Izriito utvrivanje ovog naela u
Ustavu je od izuzetne vanosti prilikom tumaenja i utvrivanja znaenja i svih drugih odredaba
Ustava koje se neposredno i posredno odnose na sudsku vlast, pre svega, za zakonodavno ureivanje
organizacije i vrenja sudske vlasti.
U odredbama lana 4. Ustava posveenim naelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane
vlasti zasniva na ravnotei i meusobnoj kontroli" (stav 3).
Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi znaiti mogunost uspostavljanja kontrole nad
sudskom vlau od strane zakonodavne i izvrne vlasti, a to bi bilo u otroj suprotnosti sa
principima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. Ova odredba, tumaci se kao specijalna,
posebna i izdvojena i odnosi na poloaj sudova u sistemu vlasti. Da se radi o odredbi koja svojom

celinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna reenja
u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet
vansudske kontrole", te da "sudsku odluku moe preispitati samo nadleni sud u zakonom
propisanom postupku".
Naela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. godine
Saglasno Ustavu od 2006. godine status (poloaj) sudova kao organa dravne vlasti, kojima je
povereno vrenje sudske funkcije, opredeljuju sledea naela :
l) naelo jedinstva sudske vlasti,
2) naelo samostalnosti i nezavisnosti,
3) naelo legaliteta,
4) naelo javnosti,
5) naelo zbornosti i
6) naelo ucea graana u vrenju sudske vlasti.
Nacelo jedinstva sudske vlasti
Kao posebna grana dravne vlasti, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i
njena osnovna funkcija se sastoji u suenju. Naelo jedinstva sudske vlasti,
zajameno Ustavom, predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova.
U organizacionom smislu ono podrazumeva jedinstvenu organizaciju sudstva u zemlji.
Sudski sistem, koji je samo u naelu ureen Ustavom, ini mrea sudova (opte i posebne
nadlenosti, odnosno viih i niih sudova) ustanovljena zakonom, koji su meusobno povezani i
izmeu kojih su kompentencije podeljene a nadlenosti razgraniene.
Naelo samostalnosti i nezavisnosti sudova
Ustavno reenje iz lana 142. stav 2. po kome su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu
ponovo potvruje da su sudovi posebna vrsta dravnih organa - organizaciono odvojeni od drugih
dravnih organa - organa zakonodavne i izvrne vlasti, a potom da su sudovi u donoenju svojih
odluka osloboeni od bilo kakvog uticaja sa strane, odnosno uplitanja dravnih i drugih institucija
ili bilo kojih pravnih ili fizikih lica, odnosno pojedinaca.
Naelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog naela o podeli vlasti.. Ovo naelo
znai da nijedan nosilac druge dravne vlasti, ali ni bilo ko drugi, ne moe i ne sme uticati na vrenje
sudske vlasti i da se ne moe meati u rad suda, odnosno sudija. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki
uticaj na sudiju u vrenju sudijske funkcije zabranjen" (lan 149. stav 2.). Bez nezavisnog sudstva
nema pravne drave.
Naelo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti)

Ovo naelo ini sutinu pravne drave, jer bez podreenosti vlasti, pa i sudske vlasti Ustavu i
zakonu nema pravne drave.
Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. To to su sudovi nezavisni u svom radu, ne znai da su
apsolutno nezavisni. Organizacija i rad sudova, kao i granice njihove vlasti, odnosno ovlaenja u
odnosu na ljudska i graanska prava i slobode urvruju se Ustavom i zakonom. Ova podreenost
suda pravu, predstavlja jemstvo da e sudovi biti ustanovljeni i organizovani na temelju zakona i da
e suditi na osnovu i u okviru Ustava i vaeeg prava.
Saglasno lanu 142. stav 2. Ustava, sudovi u Republici Srbiji sude na osnovu Ustava, zakona i
drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i
potvrenih meunarodnih ugovora. U sutini ovo reenje predstavlja konkretizaciju principa
utvrenog u lanu 3. Ustava, po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i
zakonu".
Naelo javnosti
Naelo javnosti je jedno od najznaajnijih garancija nezavisnosti sudstva, ali i pravinog suenja.
Primena naela javnosti u radu sudova znai da, pored stranaka i drugih uesnika u postupku pred
sudovima, suenju mogu prisustvovati i trea lica koja za to imaju interes, bez ikakvih ogranienja.
Javnost suenja :
-

obezbeuje kvalitetniju raspravu pred sudom tj. slui kao podstrek sudiji da se bolje priprema za
vodenje rasprave,

garantuje potovanje zakonom predvienog postupka,

titi procesni poloaj uesnika u postupku, posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju
javno izneti i pretresti),

jaa u moralnom pogledu autoritet suda,

slui kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja,

podstie i iri uverenje u ispravnost i zakonitost suenja.

Sledstveno tome, Ustavom je izriito utvreno da je "raspravljanje pred sudom javno" i da se moe
ograniiti samo u skladu s Ustavom (clan 142. stav 3.). Saglasno ovoj odredbi, javnost se moe
iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zatite
taksativno utvrenih vrednosti, i to: nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u
demokratskom drutvu, interesa maloletnika, privatnosti uesnika u postupku.
Naelo suenja u veu
Naelo suenja u veu poznato je i pod nazivom naelo zbornosti suenja ili naelo
kolegijalnosti.
Naelo zbornosti sudjenja nema apsolutni karakter, poto se zakonom moe odstupiti od
kolegijalnog suenja i predvideti da "u odreenim stvarima sudi sudija pojedinac".

Vee u niim sudovima ini najmanje troje sudija. Sastav vea zavisi od vrste suda, vrste pravne
stvari o kojoj se odluuje, stepena suenja i dr.
Suenje u veu treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donoenja sudskih odluka. Ono
predstavlja dodatno jemstvo nepristrasnosti suda, jer obezbeuje da se u sudu potpunije i
svestranije utvrdi injenino stanje na kome e sud zasnovati svoju odluku, kao i materijalno pravo
na osnovu koga e se reavati pojedini sudski sporovi.
Po ZPP naelo zbornosti je izuzetak.
Naelo uea graana u suenju - sistem porote
U suenju "uestvuju sudije i sudije porotnici na nain utvren zakonom", s tim da se "zakonom
moe propisati da u odreenim sudovima i u odreenim stvarima sude samo sudije" (lan 142. st. 4.
i 5.). Dakle, ustavno je pravilo da, pored profesionalnih sudija, u suenju uestvuju i graani
(porotnici), s tim to su od ovog pravila mogua odstupanja, koja se utvruju zakonom.
(Dodatak) Zakon o sudijama - NAELA
Nezavisnost: Sudija je nezavisan u postupanju i donoenju odluke. Sudija sudi i presuuje na osnovu
Ustava, zakona i drugih optih akata, potvrenih meunarodnih ugovora, opteprihvaenih pravila
meunarodnog prava.
Stalnost i nepremestivost: Sudija svoju funkciju vri kao stalnu, izuzev kada se prvi put bira za sudiju.
Sudija vri funkciju u sudu za koji je izabran. Bez svoje saglasnosti sudija ne moe biti premeten ni
upuen u drugi sud, osim u sluajevima predvienim ovim zakonom. Sudija moe, uz svoju saglasnost,
biti upuen na rad u drugi dravni organ ili ustanovu, u skladu sa ovim zakonom.
Odravanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost: Sudija je duan da u svakoj prilici odri
poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost. Sudija je duan da nepristrasno vodi postupak po svojoj
savesti, u skladu sa vlastitom procenom injenica i tumaenjem prava, uz obezbeenje pravinog suenja i
potovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i meunarodnim aktima. Sudije su
dune da se u svakoj prilici pridravaju Etikog kodeksa, koji donosi Visoki savet sudstva. Svi dravni
organi i funkcioneri duni su da svojim postupanjem i ponaanjem odravaju poverenje u nezavisnost i
nepristrasnost sudija i sudova.
Materijalna nezavisnost: Sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i
njegovom odgovornou. Plata sudije znai garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice.
Imunitet: Sudija ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom
donoenja sudske odluke, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane sudije. Sudija ne
moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju sudijske
funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.
Pravo na udruivanje: Radi zatite svojih interesa i ouvanja svoje samostalnosti i nezavisnosti, sudije
imaju pravo da se udruuju.
Uee u donoenju odluka od znaaja za rad sudova: Sudija ima pravo da uzme uee u donoenju
odluka od znaaja za rad sudova i za odreivanje i rasporeivanje sredstava za funkcionisanje sudova.
Pravo na struno usavravanje i obuku: Sudija ima pravo i obavezu na struno usavravanje i obuku o
troku Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom. Obuka sudija je organizovano sticanje i
usavravanje teorijskih i praktinih znanja i vetina potrebnih za samostalno, struno i efikasno vrenje

sudijske funkcije. Obuka je obavezna na osnovu zakona ili odluke Visokog saveta sudstva u sluaju
promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvoenja novih tehnika rada i radi otklanjanja
nedostataka u radu sudije uoenih prilikom vrednovanja njegovog rada.
Sadraj programa obuke odreuje se u zavisnosti od profesionalnog iskustva sudije.
Izbor i prestanak funkcije i broj sudija i sudija porotnika: Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku
njihove funkcije odluuje Narodna skuptina, odnosno Visoki savet sudstva, u skladu sa ovim zakonom.
Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud odreuje Visoki savet sudstva.
Broj sudija prekrajnih, Vieg prekrajnog i Upravnog suda odreuje se i za svako odeljenje izvan sedita
suda.
Visoki savet sudstva preispituje potreban broj sudija i sudija porotnika u svakom sudu na pet godina.
Po sopstvenoj inicijativi ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda, predsednika
Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadlenog za pravosue, a na osnovu godinjeg priliva predmeta,
Visoki savet sudstva moe preispitati potreban broj sudija i sudija porotnika i pre isteka roka od pet
godina.
Prava iz radnog odnosa sudije: Sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji
ureuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Zakon o sudijama - POLOZAJ SUDIJE

STALNOST SUDIJSKE FUNKCIJE: Sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do
navrenja radnog veka. Posle izbora sudijska funkcija moe prestati pod uslovima predvienim ovim
zakonom. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine.
Sudijska funkcija ne prestaje ako bude smanjen broj sudija u sudu u kome obavlja sudijsku funkciju. Ako
sud bude ukinut, sudija nastavlja funkciju u sudu koji preuzima nadlenost, odnosno u sudu iste vrste i
istog stepena, ili priblino istog stepena.
Visoki savet sudstva donosi odluku u kojem sudu sudija nastavlja funkciju.
Sudija se udaljuje sa funkcije kad mu je odreen pritvor. Sudija moe biti udaljen sa funkcije kad je
pokrenut postupak za njegovo razreenje ili krivini postupak za delo zbog koga moe biti razreen.
O obaveznom udaljenju sudije odluuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju predsednika suda predsednik neposredno vieg suda. Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odluuje predsednik Vrhovnog
kasacionog suda. O udaljenju predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje Opta sednica.
Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okonanja postupka za razreenje ili okonanja
krivinog postupka. Visoki savet sudstva moe sudiju vratiti na funkciju pre okonanja postupka za
razreenje.
Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Visokom savetu sudstva, u roku od osam dana od dana
dostavljanja odluke. Visoki savet sudstva odluuje o prigovoru u roku od osam dana od dana dostavljanja
prigovora.
NEPREMESTIVOST SUDIJE: Sudija ima pravo da stalno svoju funkciju vri u sudu za koji je izabran.
Sudija samo uz svoju saglasnost moe biti premeten ili upuen iz jednog u drugi sud, drugi dravni organ,
ustanovu ili meunarodnu organizaciju u oblasti pravosua. Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora

da prethodi donoenju reenja o premetaju ili upuivanju. Izuzetno, sudija moe bez svoje saglasnosti biti
premeten u drugi sud u sluaju ukidanja suda ili ukidanja pretenog dela nadlenosti suda za koji je
izabran, to dovodi do smanjenja priliva predmeta, na osnovu reenja Visokog saveta sudstva.
Sudija moe, uz svoju saglasnost, biti premeten u drugi sud iste vrste i istog stepena, ukoliko postoji
potreba za hitnom popunom upranjenog sudijskog mesta, koja se ne moe reiti izborom ili upuivanjem
sudije, uz pribavljenu saglasnost predsednika oba suda. Sudija trajno nastavlja funkciju u sudu u koji je
premeten. Reenje o premetaju donosi Visoki savet sudstva.
Sudija moe biti upuen na rad samo u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno nieg stepena, najdue
godinu dana. Izuzetno, sudija moe biti upuen u sud neposredno vieg stepena, ako ispunjava zakonom
propisane uslove za izbor za sudiju suda u koji se upuuje. Sudija se upuuje u sud u kome nedostatak,
spreenost, izuzee sudija ili drugi razlozi oteavaju ili usporavaju rad suda. Reenje o upuivanju sudije,
donosi Visoki savet sudstva.
Sudija moe biti upuen, radi obavljanja strunih poslova, u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadleno
za pravosue, instituciju nadlenu za obuku u pravosuu i meunarodnu organizaciju u oblasti pravosua.
Upuivanje moe trajati najdue tri godine. Reenje o upuivanju donosi Visoki savet sudstva. Za vreme
upuivanja sudija se moe osloboditi vrenja sudijske funkcije, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva.
U sluaju upuivanja u ministarstvo nadleno za poslove pravosua sudija se obavezno oslobaa vrenja
sudijske funkcije.
MEUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA: Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrivanju
injenica i primeni prava, u svemu o emu odluuje. Sudija nije duan da ikome, pa ni drugim sudijama i
predsedniku suda, objanjava svoja pravna shvatanja i utvreno injenino stanje, izuzev u obrazloenju
odluke ili kad to zakon posebno nalae.
Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godinjim rasporedom poslova i da se ne menja
tokom godine. Izuzetno, zbog izbora novog sudije, dueg odsustva sudije, znatno poveanog ili smanjenog
priliva predmeta u toku godine po pojedinim pravnim oblastima ili upranjenog sudijskog mesta, sudiji
moe tokom godine biti promenjena pravna oblast u kojoj postupa.
Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od linosti stranaka i okolnosti pravne stvari. Niko
nema prava da sudska vea obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema
predmeta. Od redosleda prijema predmeta moe se odstupiti samo zbog opravdane spreenosti sudije, u
skladu sa Sudskim poslovnikom. U skladu sa Sudskim poslovnikom, sudiji predmet moe biti oduzet
samo ako due odsustvuje ili ako je sudiji pravnosnano izreena disciplinska sankcija zbog disciplinskog
prekraja neopravdanog odugovlaenja postupka.
Sudija je duan da predsednika suda obavesti zato prvostepeni postupak nije okonan u roku od jedne
godine i da ga zatim na svaka tri meseca obavetava o daljem razvoju postupka. Prvo obavetenje u
postupku po pravnom leku sudija daje predsedniku suda posle dva meseca, a naredna na svakih 30 dana.
U prvostepenom postupku predsednik suda je duan da obavesti predsednika neposredno vieg suda o
svakom postupku koji nije okonan u roku od dve godine i razlozima za to. U postupku po pravnom leku
koji nije okonan u roku od jedne godine, predsednik suda je duan da obavesti predsednika Vrhovnog
kasacionog suda.
Rok za obavetavanje u izvrnim, vanparninim i drugim nespornim stvarima odreuje se Sudskim
poslovnikom.
Sudija moe Visokom savetu sudstva izjaviti pritubu ako mu je povreeno pravo za koje ovim zakonom
nije predvien poseban postupak zatite. Visoki savet sudstva odluuje o pritubi u roku od 15 dana i
odmah upoznaje sa odlukom predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda i predsednika

Vrhovnog kasacionog suda. Ako je prituba osnovana, Visoki savet sudstva preduzima mere radi zatite
prava sudije.
NESPOJIVOST: Sudija ne moe biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvrne
vlasti, javnim slubama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. Sudija ne moe
biti lan politike stranke, niti politiki delovati na drugi nain, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim
plaenim poslom, niti pruati pravne usluge ili savete uz naknadu.
Izuzetno, sudija moe biti lan organa upravljanja institucije nadlene za obuku u pravosuu, na osnovu
odluke Visokog saveta sudstva, u skladu sa posebnim zakonom.
Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni dostojanstvu i
nezavisnosti sudije ili tete ugledu suda. Visoki savet sudstva odluuje koji su postupci opreni
dostojanstvu i nezavisnosti sudije i tetni po ugled suda, na osnovu Etikog kodeksa. Sudija moe, van
radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naunom delatnou, uz naknadu. U
sluajevima odreenim zakonom, sudija moe, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naunu
delatnost u instituciji nadlenoj za obuku u pravosuu.
Sudija je duan da pismeno obavesti Visoki savet sudstva o svakoj slubi ili poslu za koje postoji
mogunost da su nespojivi sa sudijskom funkcijom. Visoki savet sudstva obavetava predsednika suda i
sudiju o postojanju nespojivosti slube ili posla sa sudijskom funkcijom. Predsednik suda duan je da
podnese disciplinsku prijavu im sazna da sudija vri slubu ili posao ili ini postupke za koje postoji
mogunost da su nespojivi sa njegovom funkcijom.

VRSTE SUDOVA URS

Prema URS, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS. Sudska vlast u RS pripada sudovima
opte i posebne nadlenosti. Osnivanje, organizacija, nadlenost, ureenje i sastav sudova ureuju
se Zakonom o ureenju sudova (ZUS).
Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u RS i njegovo sedite je u Beogradu.
Iz ovoga proizilazi da je re o vertikalnoj podeli strukture sudskog sistema u RS, koja je
utemeljena na naelu hijerarhije.
Prema ZUS, sudovi opte nadlenosti su :
-

osnovni sudovi,

vii sudovi,

apelacioni sudovi i

Vrhovni kasacioni sud.

Sudovi posebne nadleznosti su :

privredni sudovi,

Privredni apelacioni sud,

prekrajni sudovi,

Vii prekrajni sud i

Upravni sud.
Podela sudova na sudove opte i posebne nadlenosti zasniva se na vrsti predmeta za koje je
odreeni sud nadlean, tako da sudovi opte nadlenosti reavaju u svim predmetima, osim u
onima za koje su nadleni sudovi posebne nadleznosti.
Sudovi opte i sudovi posebne nadlenosti su redovni i stalni sudovi, jer je iskljuena mogunost
osnivanja privremenih, prekih ili vanrednih sudova. Ova podela ukazuje na horizontalnu
strukturu sudskog sistema u RS, koja je zasnovana na naelu adekvatnosti, s obzirom na to da
sudovi sude samo one sporove koji spadaju u njihovu nadlenost. Ta horizontalna struktura
sudskog sistema je od posebnog znaaja za osnivanje prvostepenih sudova, s obzirom na to da je
optina ili grad osnovna administrativno - teritorijalna jedinica prema kojoj se odreuje podruje
prvostepenog suda.
SUDOVI OPTE NADLEZNOSTI
Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vie optina, a vii sud za podruje
jednog ili vie osnovnih sudova.
Prema Zakonu o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava (ZSPSJT), na teritoriji RS
postoje 34 osnovna suda.
Osim Prvog osnovnog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Boru, ostali osnovni sudovi imaju
od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedita, u kojima sude i preduzimaju druge sudske radnje.
Sudske radnje preduzimaju se u seditu suda, a izvan sedita - samo kad je to zakonom odreeno.
Osnovni sud, vii i prekrajni sud mogu izvan svog sedita odravati sudske dane. Sudski dani su
dani u kojima sud trajnije obavlja sudsku funkciju izvan svog sedita.
Sudska jedinica je samostalna organizaciona jedinica izvan sedita osnovnog ili privrednog suda,
koja se osniva za deo teritorjie na kojoj se prostire sudska nadlenost. Sudska jedinica izvan
sedita osnovnog i privrednog suda odreuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise optina sa
podruja suda.
Vii sud osniva se za podruje jednog ili vise osnovnih sudova. Vii sud je neposredno vii sud za
osnovni sud kada je to odreeno ZUS, kao i za pitanja unutranjeg ureenja sudova i primene
Zakona o sudijama.
U RS postoji 26 viih sudova, od kojih 6 pokriva podruje dva osnovna suda, 1 podruje tri osnovna
suda, a ostali vii sudovi pokrivaju podruje po jednog osnovnog suda.
Vii sud moe izvan svog sedita da odrava sudske dane, za vreme kojih sudi i preduzima druge
sudske radnje. Mesto, dan i vreme odravanja sudskih dana odreuje predsednik suda, u skladu sa

Sudskim poslovnikom.
Apelacioni sud osniva se za podruje vise viih sudova. Apelacioni sud je neposredno vii sud za
Vii sud i Osnovni sud, a Privredni apelacioni sud je neposredno vii sud za privredni sud. U RS
postoje 4 apelaciona suda, sa seditem u Beogradu, Kragujevcu, Niu i Novom Sadu.
Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u Republici Srbiji, sa seditem u Beogradu. Vrhovni
kasacioni sud je neposredno vii sud za Privredni apelacioni sud, Vii prekrajni sud, Upravni sud
i apelacioni sud.

SUDOVI POSEBNE NADLENOSTI

Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili vise gradova, odnosno vise optina. U RS
postoji 16 privrednih sudova, od kojih 2 imaju izvan svog sedita po dve sudske jedinice, a 3
privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne.
Privredni apelacioni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie, sa seditem u Beogradu.
Privredni apelacioni sud je neposredno vii sud za privredni sud.
Prekrajni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise optina. Prekrajni sud
moe imati odeljenje izvan svog sedita u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje. Odeljenje
izvan sedita prekrajnog suda odreuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vise optina sa
podruja suda. U RS ima 45 prekrajnih sudova, od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan
svog sedita. Prekrajni sud moe izvan svog sedita da odrava sudske dane, za vreme kojih sudi i
preduzima druge sudske radnje.
Vii prekrajni sud je sud republikog ranga, sa seditem u Beogradu i odeljenjima u
Kragujevcu, Niu i Novom Sadu. Vii prekrajni sud osniva se za teritoriju Republike
Srbije, sa seditem u Beogradu. Moe imati odeljenja izvan sedita, u kojem trajno sudi i
preduzima ostale sudske radnje. Vii prekrajni sud je neposredno vii sud za prekrajni sud.
Upravni sud osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa seditem u Beogradu. Ima odeljenja
izvan sedita, i to u Kragujevcu, Niu i Novom Sadu u kojima trajno sudi i preduzima ostale
sudske radnje.

NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA

Spoljanja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadlenost. Sudska nadlenost je pravo i
dunost jednog suda da raspravi odreenu pravnu stvar. Radi se o zakonom odreenom delokrugu
poslova u kojem sud moe punovano vriti sudsku funkciju.
Stvarna nadlenost je pravo i dunost odreenog suda da, u zavisnosti od prirode spora, sudi
u prvom stepenu.
Npr. nadlenost se odreuje, pre svega, prema teini i prirodi krivinog dela o emu se raspravlja (ratione materiae).
Ovaj vid nadlenosti naziva se stvarna nadlenost. Stvarna nadlenost predstavlja pravo i dunost jednog suda da
vodi i okona postupak po odreenoj krivinoj stvari, a zavisi od teine krivinog dela i prirodi krivinog dela, kako

je to napred navedeno. Postoji stvarna nadlenost osnovnih i viih sudova u prvom stepenu, Apelacionih kao sudova
u drugom stepenu i stvarna nadlenost Kasacionog suda.

Funkcionalna nadlenost je pravo i dunost odreenog suda, odnosno organa u okviru

suda, da sprovede odreeni deo postupka ili obavi pojedine poslove u vezi sa odreenom
pravnom stvari. Dakle, sudska funkcija se raspodeljuje izmeu razliitih organa u okviru
istog suda, odnosno izmeu razliitih sudova.
Sudovi postupaju i po fazama (stadijumima) postupka, odnosno u stepenima, prvostepeni, drugostepeni i treestepeni
sudovi. Ovi sudovi su nadleni da postupaju samo u odreenoj fazi postupka prema funkciji koju imaju, ovakva
nadlenost se naziva funkcionalna nadlenost. Funkcionalna nadlenost predstavlja pravo i dunost jednog suda,
odnosno organa u okviru suda, da obavi odreeni deo postupka po jednoj krivinopravnoj stvari, dok drugi deo
postupka po istoj stvari treba da obavi drugi sud ili drugi organ u istom sudu (istraga i suenje, suenje u prvom
stepenu i u daljim stepenima). Funkcionalna nadlenost je znaajna po tome to doputa podelu rada u krivinom
postupku, specijalizaciju sudskih organa i uzimanje u obzir njigove vee ili manje funkcionalne sposobnosti. Ona se
opravdava razlozima kvalitetnog suenja i zbog toga je slina stvarnoj nadlenosti, tako da je zakoni o sudovima ni
ne izdvajaju strogo od stvarne nadlenosti.

Mesna nadlenost je pravo i dunost stvarno nadlenog suda da na odreenoj teritoriji vri
sudsku funkciju.
Osnovni sud u prvom stepenu:
1) sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna predviena novana kazna ili kazna
zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina od njih nije nadlean drugi sud,
2) sudi u graanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadlean drugi sud,
3) vodi izvrne i vanparnine postupke za koje nije nadlean neki drugi sud.
4) stambenim sporovima,
5) radnim sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa,
6) sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa,
7) sporovima o naknadi tete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom,
8) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.
U funkcionalnu nadlenost osnovnog suda spada:
1) odluivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivina dela iz
svoje nadlenosti,
2) pruanje graanima pravne pomoi i meunarodne pravne pomoi i vrenje drugih poslova
odreenih zakonom.
Zakonom se moe predvideti koncentracija nadlenosti u odreenim vrstama pravnih stvari, u
kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa podruja istog vieg suda.

Bosina potpitanja
l) Ko donosi poslovmk o radu sudova - Sudski poslovnik donosi ministar nadlean za pravosue uz prethodno
pribavlieno miljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda, 2) Ko donosi akt o unutranjem ureenju i
sistematizaciji radnih mesta u sudu - predsednik suda, 3) Koji su vanparnini postupci :
- lienje poslovne sposobnosti,
- proglaenje nestalog lica za umrlo,
- davanje dozvole za stupanje u brak,
- ostavinski postupak kao posebni,
- postupak za odreivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost,
- ureenje medija,
- polaganje stvari u sudski depozit,
- zakljucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju,
- sastavljanje i overa testamenta.
Sudi se na osnovu Zakona o vanparnicnom postupku, a na pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom shodno
se primenjuju odredbe ZPP.

NADLENOST VIEG SUDA

Vii sud u prvom stepenu u okviru svoje stvarne nadlenosti u krivinim stvarima sudi za krivina
dela za koja je kao glavna kazna predviena kazna zatvora preko 10 godina.
Takode, sudi za k.d. :
-

protiv Vojske Srbije,

odavanje dravne tajne,

pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja,

izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti,

povredu teritorijalnog suvereniteta,

udruivanje radi protivustavne delatnosti,

organizovanje i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina,

povredu ugleda Republike Srbije,

povredu ugleda strane drave ili medunarodne organizacije.

Dalje, Vii sud u prvom stepenu, u krivinim stvarima, sudi i za :

-

pranje novca,

odavanje slubene tajne,

krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zastupnika,

ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja,

ubistvo na mah,

silovanje,

u krivinom postupku prema maloletnicima;

Vii sud u prvom stepenu u graanskim stvarima sudi u :

graanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omoguuje izjavljivanje revizije,

u sporovima o osporavanju ili utvrivanju oinstva i materinstva,

u sporovima o autorskim i srodnim pravima,

u sporovima o zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova i oznaka geografskog porekla
ako nije nadlean drugi sud,

u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju,

naknadi tete u vezi sa objavljivanjem informacije

Pored ovoga, u prvom stepenu sudi u radnim sporovima povodom:

trajka,

kolektivnih ugovora, ako spor nije reen pred arbitraom,

obaveznog socijalnog osiguranja, ako nije nadlean drugi sud,

izbora i razreenja organa pravnih lica, ako nije nadlean drugi sud
Sudi i u upravnim sporovima povodom matine evidenciie, s obzirom na to da je voenje
evidencija odredbom lana 14. Zakona o dravnoj upravi svrstano u izvrne poslove.
U okviru svoje funkcionalne nadlenosti, Vii sud u prvom stepenu odluuje o :

molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivina dela iz svoje
nadlenosti,

o zahtevima za rehabilitaciju,

o zabrani rasturanja tampe i sirenja informacija sredstvima javnog informisanja

Vii sud u drugom stepenu, u okviru svoje funkcionalne instancione nadlenosti odluuje o

albama na odluke osnovnih sudova o odreivanju mera obezbeenja prisustva okrivljenog,

o albama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraenom krivinom postupku,

o albama na reenja osnovnih sudova u graanskopravnim sporovima,

na presude osnovnih sudova u sporovima male vrednosti,

o albama na reenja osnovnih sudova u izvrnim i vanparninim postupcima.

Vii sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuenih lica.
Izvrava krivinu presudu inostranog suda.
Odluuje o priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka, ako za to nije nadlean drugi
sud.
Odluuje o sukobu nadlenosti osnovnih sudova sa svog podruja, kao zajedniki neposredno vii
sud.
Vri i druge poslove odredene zakonora.

Bosina potpitanja
1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici, 2) Kad je nadlezan vii sud za sporove iz oblasti
autorskog prava, a kad privredni sud - kad spor nastane izmeu :
-

domaih i stranih privrednih drutava, preduzea, zadruga i preduzetnika i niihovih asocijacija tzv.
privrednih subjekata,

privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljaniu delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u
navedenim sporovima jedna od stranaka fiziko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog
suparniarstva,
a kad su subjekti spora iz oblasti autorskog prava fizika lica reava ih vii sud
3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti, 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima

NADLENOST PRIVREDNOG SUDA

Prvostepena stvarna nadlenost privrednog suda obuhvata suenja u privrednim sporovima i u
privredno-prestupnim sporovima.

U privrednim sporovima sudi u sprovima :

-

izmeu domaih i stranih privrednih drutava, preduzea, zadruga i preduzetnika i njihovih

asocijacija, tzv. privrednih subjekata,

u sporovima koji nastanu izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju
delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fiziko lice,
ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparniarstva,

u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova
i oznaka geografskog porekla, kad odnosni sporovi nastanu izmeu privrednih subjekata, odnosno
izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata,

u sporovima povodom izvrenja i obezbeenja iz nadlenosti privrednih sudova,

u sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim izmeu
privrednih subjekata, odnosno izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju
delatnosti privrednih subjekata,

u sporovima koji proizilaze iz primene Zakona o privrednim drutvima ili primene drugih propisa
o organizaciji i statusu privrednih subiekata,

u sporovima o primeni propisa o privatizaciji,

u sporovima o stranim ulaganjima,

u sporovima o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutranjim vodama i sporovima

u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika.
U privredno-prestupnim stvarima Privredni sud u prvom stepenu nadlean je za odluivanje o
privrednim prestupima.
U okviru svoje funkcionalne nadlenosti, Privredni sud u prvom stepenu nadlean je za voenje
postupka :

za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata, ako za to nije nadlean drugi organ,

steaja i reorganizacije

Odreuje i sprovodi izvrenje na osnovu verodostojnih isprava kada se odnose na privredne

subjekte ili druga pravna lica, odreduje i sprovodi izvrsenje odluka privrednih sudova, a odluke
izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim izmeu privrednih subjekata,
odnosno izmedu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih
subjekata.

Odreuje i sprovodi izvrenje i obezbeenje na brodovima i vazduhoplovima.

Vodi vanparnine postupke koji proizilaze iz primene Zakona o privrednim drutvima.

Odluuje o priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka donetih u sporovima

nastalim izmeu privrednih subiekata, odnosno izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica
u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.

Odluuje o prestanku zatitne mere ili pravne posledice osude za privredne prestupe iz svoje
nadlenosti.
Vri i druge poslove odreene zakonom.
Bosina potpitanja
l) Kada sudi u privrednim sprovima, sudi u sporovima koji nastanu izmeu kojih subjekata, 2) U kojim sporovima je
nadlean, 3) Koje sporove privredni sud reava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. subjekti, 4) Koje su mu ostale
nadlenosti, 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava, 6) Ko se registruje u privrednom sudu - ustanove
poput apoteka, kola, fakulteta, 7) Ko vrsi upis u registar - registrator Agencije za privredne registre, 8) Ko se upisuje
u registar - PP. predstavnitva, banke, osiguravaiuca drutva, preduzetnici, 9) Da li ce se nadleznosti privrednog suda
iriti ili suavati suavati zbog medijacije!

NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA

Privredni apelacioni sud, u okviru svoje funkcionalne nadlenosti, odluuje o albama na odluke
privrednih sudova i drugih organa, u skladu sa zakonom. Privredni apelacioni sud je funkcionalno
nadlean da odluuje o sukobu nadlenosti i o prenoenju nadlenosti privrednih sudova.
Utvruje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadlenosti privrednih sudova i vri
druge poslove odreene zakonom.
Bosina potpitanja
l) Kada odlucuje u prvom stepenu - u stvarima odreenim zakonom

NADLENOST APELACIONOG SUDA

Apelacioni sud je funkcionalno nadlean da kao instancioni sud odluuje :
-

o albama na odluke viih sudova,

osnovnih sudova u krivinom postupku, ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud,

o albama na presude osnovnih sudova u graanskopravnim sporovima, ako za odluivanje o

albi nije nadlean vii sud.
Apelacioni sud, u okviru svoje funkcionalne nadlenosti, odluuje o sukobu nadlenosti niih
sudova sa svog podruja, ako za odluivanje nije nadlean vii sud.

Odluuje o prenoenju nadlenosti osnovnih i viih sudova kada su ti sudovi spreeni ili ne mogu
da postupaju u nekoj pravnoj stvari. Vri druge poslove odreene zakonom.
NADLENOST PREKRAJNOG I VIEG PREKRAJNOG SUDA
Prekrajni sud, u okviru svoje stvarne nadlenosti, u prvom stepenu sudi u prekrajnim postupcima, ako
za to nije nadlean organ uprave. Odluuje o albama na odluke koje u prekrajnom postupku
donose organi uprave i vri druge poslove odreene zakonom.
Vii prekrajni sud odluuje o albama na odluke prekrajnih sudova. U okviru svoje funkcionalne
nadlenosti odluuje o sukobu nadleznosti prekrajnih sudova, kao i o prenoenju mesne nadlenosti
prekrajnih sudova. Vri i druge poslove odreene zakonom.
NADLENOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
Funkcionalna nadlenost Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenje pravilne i jednoobrazne
primene prava. Vrhovni kasacioni sud odluuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na
odluke sudova Republike Srbije, starajui se tako o pravilnoj primeni prava. Vrhovni kasacioni
sud odluuje o sukobu nadlenosti izmeu sudova, ako za odluivanje nije nadlean drugi sud,
kao i o prenoenju nadlenosti sudova.
Ako zakonom nije drukije odreeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odluuje u veu
od troje sudija.
Dakle, re je o pravnosnanim odlukama kako sudova opte, tako i sudova posebne nadlenosti, s
obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno vii sud za Privredni apelacioni sud, Vii
prekrajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.
Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrivanjem naelnih pravnih
stavova, to je jedna od NADLENOSTI ovoga suda IZVAN SUENJA. Odluke Vrhovnog kasacionog
suda bitne za praksu sudova i svi naelni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj zbirci.
Imenuje sudije Ustavnog suda.
Daje miljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vri druge nadlenosti
odreene zakonom.

IZBOR I RAZREENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

(najee ne pita kao posebno pitanje, vise kao potpitanje)
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, a po pribavljenom
miljenju opte sednice Vrhovnog Kasacionog suda i nadlenog odbora Narodne skuptine, bira
NS.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne moe biti ponovo biran
(jedino kod njega ne postoji mogunost reizbora).

Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran:
-

na njegov zahtev,
nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije i
razreenjem iz zakonom propisanih razloga za razreenje predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS, u skladu sa
zakonom, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.

Bosina potpitanja
1) Nadlenosti Vrhovnog kasacionog suda u suenju i izvan suenja, 2) Ko predlaze predsednika
Vrhovnog kasacionog suda, 3) Ko daje misljenje, 4) Ko ga bira i na koliko godina, 5) Moze li biti ponovo
reizabran - jedino on ne moze

SUDSKA ODELJENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA

Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima vise vea ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj
oblasti. Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja. Njega, po pribavljenom misljenju
sudije odeljenja, postavlja predsednik suda.
U sudovima sa veim brojem vea i sudija pojedinaca koji postupaju u istoj pravnoj oblasti
obrazuje se krivino i graansko odeljenje. U tim sudovima moe se obrazovati odelJenje za
radne sporove, odeljenje za izvrenje, odeljenje za statusne sporove i odeljenje sudske prakse, ako
te poslove obavlja najmanje troje sudija.
Predsednik suda uvek moe da uestvuje u radu i odluivanju sednice odeljenja. Na sednici
sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja : pravna pitanja, nain i poboljanje rada i strunosti
sudija, sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaaja za odeljenje.
Sudsko odeljenje odluuje na sednici koju mogu sazvati predsednik odeljenja ili predsednik suda.
U viim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivine postupke protiv maloletnika i za
radne sporove.
U pojedinim viim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odeljenja za krivina dela :
-

protiv vojske Srbije,

organizovanog kriminala,
ratnih zloina i
visokotehnolokog kriminala, u skladu sa ZUS.
Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Vieg prekrajnog suda razmatraju i
pitanja vana za rad podrunih sudova.
Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s veim brojem sudija, u skladu sa Sudskim poslovnikom.
Odeljenje sudske prakse prati i prouava praksu sudova i meunarodnih sudskih organa i

obavetava sudije, sudijske pomonike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova.

Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga odreuje predsednik suda.
Zajednika sednica odeljenja je organizaciona jedinica u sudu koja se saziva kad je za razmatranje
pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja. Zajedniku sednicu sazivaju zajedno
predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik
odeljenja u ijem je delokrugu pitanje koje se razmatra. Prilikom glasanja na zajednikoj sednici
potrebno je da se za zajedniki stav izjasni veina lanova svakog odeljenja.
Sednica svih sudija razmatra izvetaje o radu suda i sudija, odluuje o pokretanju postupka za
ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih optih akata, razmatra primenu propisa
kojima se ureuju pitanja iz delokruga sudova, daje miljenje o kandidatima za sudije i sudije
porotnike i odluuje o drugim pitanjima vanim za ceo sud.
Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po potrebi, odnosno na zahtev
sudskog odeljenja ili najmanje treine svih sudija.
Posebna odeljenja u viim, apelacionim, prekrajnim sudovima i Viem prekrajnom sudu
U viim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivine postupke protiv maloletnika i za radne
sporove. U pojedinim viim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odeljenja za krivina dela protiv
Vojske Srbije, za krivina dela organizovanog kriminala, ratnih zloina i visokotehnolokog kriminala, u
skladu sa zakonom.
U prekrajnim sudovima i Viem prekrajnom sudu mogu se obrazovati odeljenja za voenje prekrajnog
postupka za prekraje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, u
skladu sa Sudskim poslovnikom.

UNUTRANJE UREENJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

Vrhovni kasacioni sud moe imati odeljenja iji se broj odreuje u skladu sa Poslovnikom o
ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatra pitanja iz delokruga sudskih odeljenja.
Sednica odeljenja saziva se i ako izmeu pojedinih vea nastane nesaglasnost u primeni propisa
ili ako jedno vee odstupi od pravnog shvatanja prihvaenog u svojoj praksi ili od pravnog
shvatanja koje su prihvatila sva vea.
Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva vea u sastavu odeljenja.
Opta sednica Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona jedinica koju ine predsednik i sudije
Vrhovnog kasacionog suda. Optu sednicu saziva predsednik suda po potrebi, odnosno na zahtev
sudskog odeljenja ili najmanje treine svih sudija.
Opta sednica Vrhovnog kasacionog suda usvaja naelne pravne stavove; razmatra primenu
zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda; daje miljenje o kandidatu
za predsednika Vrhovnog kasacionog suda; donosi Poslovnik o ureenju i radu Vrhovnog
kasacionog suda i vri druge poslove odreene zakonom i Poslovnikom o ureenju i radu
Vrhovnog kasacionog suda.

Opta sednica saziva se i kad izmeu vea iz razliitih odeljenja ili izmeu razliitih odeljenja
nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad se u jednom odeljenju odstupi od naelnog pravnog
stava ili kad na sednici odeljenja ne moe da se usvoji pravno shvatanje.
Naelni pravni stav usvojen na Optoj sednici obavezuje sva vea i odeljenja Vrhovnog
kasacionog suda i moe da se izmeni samo na Optoj sednici.
Za punovano odluivanje na Optoj sednici potrebno je uee veine sudija od ukupnog broja
sudija. Odluke se donose veinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda.
Optom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Sekretarijat: Vrhovni kasacioni sud ima Sekretarijat. Sekretarijat pomae predsedniku suda u
sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za Optu sednicu i vri druge poslove koji su mu
Poslovnikom o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda stavljeni u delokrug.
Sekretar: Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja
Opta sednica. Sekretar Vrhovnog kasacionog suda ima status dravnog slubenika na poloaju.
Sekretar Vrhovnog kasacionog suda mora da ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda.
Bosina potpitanja
1) O cemu odlucuje na opstoj sednici, 2) Koji pravni lek je moguc protiv odluka ovog suda ZALBA USTAVNOM
SUDU

VISOKI SAVET SUDSTVA (regulisan Zakonom o VSS)

Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeuje i garantuje
nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, sa seditem u Beogradu. Savet ima 11 lanova.
3 lana su lanovi po poloaju :
-

predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS),

ministar nadlean za pravosue i

predsednik nadlenog obora NS.

Ostalih 8 lanova su izborni lanovi :

est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od kojih je najmanje jedan sa teritorije AP i

dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan
advokat, a drugi profesor Pravnog fakulteta.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je ujedno i predsednik Saveta, predstavlja ga i rukovodi
njegovim radom.

lan Saveta, uiva imunitet kao s u d i j a , to znai da ne moe biti pozvan na odgovornost za
izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja odluka Saveta. Uz to on ne moe biti lien
slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju funkcije lana
Saveta bez odobrenja Saveta.
Mandat lanova Saveta traje pet g o d i n a , osim za lanove po poloaju, iji mandat traje dok im
traje osnovna funkcija.
Izborni lanovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.
Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne moe biti biran za sudiju drugog suda.
U okviru svojih nadlenosti, Savet izmeu ostalog :
-

bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije,

odluuje o prestanku sudijske funkcije,

predlae NS kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju,

predlae NS izbor i razreenje predsednika VKS i predsednika suda,

predlae VKS kandidate za sudije Ustavnog suda,

imenuje sudije porotnike,

odluuje o premetaju, upuivanju i prigovoru o udaljenju sudija,

odluuje o nespojivosti vrenja drugih slubi i poslova sa sudijskom funkcijom,

odluuje u postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda,

daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vri nadzor nad
njegovim sprovoenjem,

utvrivanje programa pocetne obuke za sudije,

daje miljenje o izmenama postojeih ili donoenju novih zakona koji ureuju poloaj sudija,
organizaciju i postupanje sudova, kao i drugih zakona od znaaja za obavljanje sudijske funkcije,

odreuje broj sudija i sudija porotnika za svaki sud,

podnosi godinji izvetaj o svom radu NS,

obavetava javnost o svom radu,

obavlja poslove pravosudne uprave iz svoje nadlenosti,

odluuje o pitanjima imuniteta sudija i lanova Saveta,

odluuje o postojanju uslova za naknadu tete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije.
Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 lana Saveta, saziva
predsednik, a za odravanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 lanova. Ona moe po odluci
Saveta biti javna.
Stalna radna tela Saveta su: Komisija za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, Izborna
komisija i disciplinski organi. Radi razmatranja pojedinih pitanja iz svoje nadlenosti Savet moe
da obrazuje povremena radna tela.
Odluke Saveta donose se veinom glasova svih lanova i moraju uvek biti obrazloene, kada je
protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.
Savet donosi Poslovnik kojim se blie ureuje nain rada i odluivanje Saveta. Savet podnosi
godinji izvetaj o svom radu Narodnoj skuptini.
Postupak za izbor clanova Saveta
Izborne lanove Saveta bira NS na predlog ovlaenih predlagaa. Ovlaeni predlaga za
izborne lanove Saveta iz reda sudija je Savet. Ovlaeni predlaga za izbornog lana Saveta iz
reda advokata je Advokatska komora Srbije. Kandidate za izbornog lana Saveta iz reda
profesora pravnog fakulteta predlae zajednika sednica dekana pravnih fakulteta u RS.
Prilikom izbora izbornog kandidata za lanove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedan bude iz :

VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda,

apelacionih sudova,

viih i privrednih sudova,

dva iz osnovnih sudova, prekrajnih sudova i Vieg prekrajnog suda i

jedan iz sudova sa teritorije AP.

Kandidat za izbornog lana Saveta iz reda sudija moe biti svaki sudija sa stalnom sudijskom
funkcijom. Status kandidata stie sudija koga predloi sednica svih sudija jednog ili vie sudova
prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojima kandidat
vri sudijsku funkciju, kao i sudija koga podri najmanje 20 sudija prema vrsti i stepenu suda,
odnosno suda sa teritorije autonomnih pokrajina u kojem vri sudijsku funkciju.
Sednica svih sudija jednog suda moe da predloi samo jednog kandidata. Na sednici svih sudija,
o predloenim kandidatima, glasa se tajno.
Izuzetno, za sticanje statusa kandidata za izbornog lana Saveta iz reda sudija Vrhovnog
kasacionog suda, Vieg prekrajnog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda nije
potreban predlog Opte sednice, odnosno sednice svih sudija, ve se status kandidata stie
prijavom.

Predsednik suda ne moe biti kandidat za izbor u Savet.

Sudije biraju kandidate za Savet na osnovu slobodnog, opteg, jednakog i neposrednog izbornog
prava, tajnim glasanjem. Pravo da biraju kandidate za Savet imaju sve sudije sa stalnom
sudijskom funkcijom.
Postupak predlaganja kandidata za izborne lanove Saveta iz reda sudija organizuje i sprovodi
Izborna komisija Visokog saveta sudstva. Zamenici lanova Izborne komisije imaju ista prava i
odgovornosti kao i lanovi koje zamenjuju. lanovi Saveta ne mogu istovremeno biti lanovi i
zamenici lanova Izborne komisije. Mandat lanovima Izborne komisije traje pet godina, uz
mogunost ponovnog izbora. lanovi Izborne komisije ne mogu se kandidovati za izborne
lanove Saveta.
Izborna komisija donosi odluke veinom glasova svih lanova.
Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana od dana objavljivanja
odluke o otpoinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne lanove Saveta u "Slubenom
glasniku Republike Srbije".
Izborna komisija ispituje blagovremenost i potpunost prijave. Neblagovremenu prijavu Izborna
komisija odbacuje reenjem.
Datum i vreme sprovoenja izbora odreuje Izborna komisija i o tome obavetava sve
predsednike sudova deset dana pre izbora. Predsednici sudova e sedam dana pre dana
odravanja izbora obavestiti javnim obavetenjem sve sudije o danu i vremenu odravanja izbora.
Glasanje za kandidate za izborne lanove iz reda sudija se obavlja na birakim mestima u
sudovima odreenim od strane Izborne komisije.
Za svako birako mesto Izborna komisija imenuje biraki odbor. Biraki odbor ine troje sudija
koji nisu kandidati za izbor.
Svaki sudija glasa lino. Glasanje je tajno. Glasa se na overenim glasakim listiima.
Savet predlae jednog kandidata sa najveim brojem glasova, sa svake liste, na osnovu zapisnika
o utvrivanju rezultata izbora, koju im dostavlja Izborna komisija. Izuzetno, Savet predlae dva
kandidata sa najveim brojem glasova sa liste kandidata sudija osnovnih sudova, prekrajnih
sudova i Vieg prekrajnog suda.
Postupak predlaganja kandidata za izbornog lana Saveta iz reda advokata organizuje i sprovodi
Advokatska komora Srbije na nain na koji se obezbeuje najira predstavljenost njenih lanova.
Advokatska komora Srbije dostavlja predlog kandidata Narodnoj skuptini.
Predlaganje kandidata za izborne lanove Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta sprovodi se
na nain i po postupku koji utvrdi svojim aktom zajednika sednica dekana pravnih fakulteta u
Republici Srbiji. Dekan najstarijeg pravnog fakulteta u Republici Srbiji dostavlja predlog
kandidata za lana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta Narodnoj skuptini. Zajedniku
sednicu dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji saziva i njome rukovodi dekan najstarijeg
pravnog fakulteta u Republici Srbiji.

lanove Saveta bira Narodna skuptina na predlog ovlaenih predlagaa. Ako izborni lan
Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj
skuptini, smatrae se da nije ni izabran. Visoki savet sudstva organizuje ponovljene izbore za
ovog lana u roku od 60 dana.

PRESTANAK FUNKCIJE
lanovima po poloaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koje su
postali lanovi Saveta.
Izbornim lanovima prestaje funkcija u Savetu :
-

trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije lana Saveta,

ostavkom na lanstvo u Savetu,

istekom mandata,

razreenjem.
Izbornim lanovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudijske funkcije,
lanovima iz reda advokata brisanjem iz imenika advokata, a lanovima iz reda profesora
prestankom zvanja profesora Pravnog fakulteta.
Izborni lan Saveta se razreava funkcije pre isteka vremena na koje je izabran :

ako funkciju lana Saveta ne vri u skladu sa Ustavom i zakonom i

ako bude osuen za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivino delo koje ga ini
nedostojnim za vrenje funkcije lana Saveta.
Odluku o razreenju donosi Narodna skuptina.
Inicijativu za razreenje izbornog lana Saveta moe podneti svaki lan Saveta, a posebno iz reda
sudija moe podneti i predsednik bilo kog suda, na osnovu odluke sednice svih sudija, a iz reda
advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlaeni predlagai.
Savet e u roku od 7 dana po prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se
razreenje trai i ako oceni da razlozi za razreenje nisu uinjeni verovatnim, Savet e
pismeno obavestiti podnosioca da inicijativa nije prihvaena.
Kada prihvati inicijativu, Savet e pre donoenja odluke o pokretanju postupka, omoguiti lanu
Saveta ije se razresenje inicira, da se o navodima inicijative izjasni.
Odluku o pokretanju postupka razreenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema inicijatve.
Odlukom moe se izrei i mera udaljenja do okonanja postupka za razreenje.

Izbornorn lanu e se omoguiti da se izjasni o svim navodima od znaaja za donoenje odluke o

razreenju. Predlog za razreenje Savet donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka i
tada se lan Saveta obavezno udaljuje do donoenja odluke NS.
Za obavljanje strunih, administrativnih i drugih poslova u okviru Saveta obrazuje se Administrativna
kancelarija. Organizacija, poslovi i nain rada Administrativne kancelarije blie se ureuje aktom Saveta.
Na prava i obaveze zaposlenih u Administrativnoj kancelariji primenjuju se propisi koji ureuju poloaj
dravnih slubenika i nametenika.
Savet ima sekretara koji se postavlja na period od pet godina i moe biti ponovo postavljen. Sekretara
postavlja Savet. Sekretar rukovodi Administrativnom kancelarijom i za svoj rad odgovoran je Savetu.
Sekretar ima status dravnog slubenika na poloaju.
Sudija moe biti upuen, radi obavljanja strunih poslova, u radna tela Saveta. Upuivanje moe trajati
najdue tri godine.
Bosina potpitanja
1) Sastav, 2) Delokrug, 3) Izbor, 4) Koliko im traje rnandat, 5) Razlika izmeu Visokog saveta sudstva i nekadasnjeg
visokog saveta pravosua - osim razlike u nazivu, imao je vise clanova (13) od kojih su dva bila javni tvzioci, predlagao
je NS javne tuzioce, zamenike JT, sudije porotnike i obavljao dr. poslove. Protiv odluka tog tela nije bio dopusten
upravni spor, 6) Koji pravni lek se moe uloziti protiv odluke ovoga tela - samo zalba ustavnom sudu, ali ne i
ustavna zalba.

SUDSKA UPRAVA U RS
Poslovi koji ine sudsku upravu
Sudsku upravu ine poslovi koji slue vrenju sudske vlasti, pre svega :
-

ureivanje unutranjeg poslovanja u sudu,

pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika,

poslovi vezani za stalne sudske vetake i tumae,

razmatranje pritubi i predstavki,

statistika i izrada izvetaja,

izvrenje krivinih i prekrajnih sankcija,

finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.

Sudska uprava detaljnije se ureuje Sudskim poslovnikom.
Prava i obaveze predsednika suda

predstavlja sud,

rukovodi sudskom upravom,

odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda,

obezbeuje zakonitost, red i tanost u sudu,

nalae otklanjanje nepravilnosti i spreava odugovlaenje u radu,

odreuje branioce po slubenoj dunosti po azbunom redu sa liste advokata koje dostavlja
advokatska komora,

stara se o odravanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vri druge poslove odreene zakonom i
Sudskim poslovnikom.
Kad stranka ili drugi uesnik u postupku podnesu pritubu, predsednik suda duan je da je
razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritube kao i
predsednika neposredno vieg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritube.
Ako je prituba podneta preko ministarstva nadlenog za pravosue, vieg suda ili Visokog
saveta sudstva, o osnovanosti pritube i preduzetim merama obavetavaju se i ministar, predsednik
neposredno vieg suda i Visoki savet sudstva.
Sud ima jednog ili vise zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u sluaju
spreenosti ili odsutnosti. Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda, predsednik
suda odreuje jednog zamenika koji ga zamenjuje. Pojedine poslove sudske uprave predsednik
suda moe poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenja.
Predsednik suda ne moe poveriti odluivanje o pravima sudija na osnovu rada, utvrivanje
godinjeg rasporeda poslova, odluivanje o radnim odnosima sudskog osoblja, kao i o udaljenju
sudije i sudije porotnika sa dunosti.
Sud ima sekretara suda, koji pomae predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u
poslovima koji su mu povereni. Sekretara suda rasporeuje predsednik suda.
Zakon o sudijama - PREDSEDNIK SUDA
Za predsednika suda, izmeu sudija suda istog ili vieg stepena, moe biti izabran sudija, koji ima izraenu
sposobnost za rukovoenje i organizaciju poslova u sudu, a u skladu sa kriterijumima koje donosi Visoki
savet sudstva.
Visoki savet sudstva predlae jednog ili vie kandidata za predsednika suda. Pre utvrivanja predloga,
Visoki savet sudstva pribavlja miljenje o prijavljenim kandidatima od sednice svih sudija suda za koji se
predlae izbor predsednika.
Narodna skuptina bira predsednika suda, na predlog Visokog saveta sudstva. Sudija koji je izabran
za predsednika suda obavlja i sudijsku funkciju u tom sudu.

Predsednik suda bira se na etiri godine i moe biti ponovo izabran.

Kad predsedniku suda prestane funkcija, predsednik neposredno vieg suda postavlja sudiju koji vri
funkciju predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na funkciju, a najdue na godinu dana. Sudiju koji
vri funkciju predsednika Vrhovnog kasacionog suda postavlja Opta sednica.
Predsedniku suda prestaje funkcija prestankom sudijske funkcije, izborom za sudiju drugog suda, na lini
zahtev, zbog ukidanja suda, istekom mandata i razreenjem sa funkcije predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika suda donosi Narodna skuptina. Kad predsedniku suda prestane
funkcija, Visoki savet sudstva je duan da bez odlaganja predloi kandidate za izbor predsednika suda.
Predsednik suda razreava se te funkcije zbog krenja obaveza ustanovljenih propisima za obavljanje
poslova sudske uprave, naruavanja naela nezavisnosti sudije, postupanja suprotno propisima o
dodeljivanju predmeta, odstupanja od propisa kojim se ureuje godinji raspored sudija, tekog
disciplinskog prekraja u vrenju funkcije predsednika suda ili nestrunog vrenja funkcije predsednika
suda. Smatra se da predsednik suda nestruno obavlja funkciju predsednika suda kada njegov rad bude
vrednovan ocenom "ne zadovoljava".
Svako lice moe podneti inicijativu za razreenje predsednika suda. Postupak za utvrivanje razloga za
razreenje predsednika suda vodi Visoki savet sudstva. Postupak za utvrivanje razloga za razreenje
predsednika suda pokree se po predlogu predsednika neposredno vieg suda, sednice svih sudija suda iji
je predsednik, ministra nadlenog za pravosue, organa nadlenog za vrednovanje rada predsednika suda i
Disciplinske komisije.
Odluku o razreenju predsednika suda donosi Narodna skuptina, na osnovu predloga Visokog saveta
sudstva, nakon sprovedenog postupka u kome su utvreni razlozi za razreenje.
Predsednik suda koji ne bude ponovo izabran, koji se razrei sa te funkcije ili mu funkcija prestane na lini
zahtev, nastavlja da obavlja sudijsku funkciju.

Predsednik neposredno vieg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nieg suda, kao i da pri
neinjenju predsednika nieg suda donese akte iz njegovog delokruga.
Predsednik neposredno vieg suda moe traziti od nieg suda obavetenja o primeni propisa, toku
postupka, kao i sve podatke o radu.
Predsednik neposredno vieg suda moe naloiti neposredni uvid u rad nieg suda, o emu se
sainjava pismeni izvetaj.
Sekretar suda pomae predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu
povereni, odlukom predsednika suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom. Sekretara suda
rasporeuje predsednik suda.

PRAVOSUDNA UPRAVA U RS
Pravosudna uprava se stara o sprovoenju zakona i drugih propisa u vezi sa ureenjem i radom
sudova. Poslove pravosudne uprave vre Visoki savet sudstva i ministarstvo nadleno za
pravosue.
Poslovi pravosudne uprave koje vri VSS su:

utvrivanje optih smernica za unutranje ureenje sudova,

voenje linih listova sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja,

predlaganje dela budeta za rad sudova za tekue rashode i raspodela ovih sredstava,

vrenje nadzora nad namenskim korienjem budetskih sredstava,

vrenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.

Poslovi pravosudne uprave koje vri ministarstvo pravosua su:

praenje rada sudova,

prikupljanje statistikih i drugih podataka,

davanje saglasnosti na Pravilnik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu,

nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritubama i

predstavkama,

predlaganje dela budeta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa,

staranje o smetajnim uslovima, opremanju i obezbeenju sudova,

nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva,

ureenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema,

ureenje, razvoj i odravanje baze pravnih propisa,

razvoj i sprovoenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe,

postavljanje i razreenje sudskih vetaka i tumaa

Kapitalne rashode izvrava ministarstvo nadleno za pravosude, odnosno pravosudni organ uz
saglasnost ministarstva nadlenog za pravosude.
Nitav je svaki pojedinani akt pravosudne uprave kojim se dira u samostalnost i
nezavisnost suda i sudija i tu nitavost utvruje Upravni sud.
L i n i list
Visoki savet sudstva vodi lini list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu.
Podatke koje lini list sadri Visokom savetu sudstva prosleuje predsednik suda i odgovoran je
za njihovu tanost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saoptilo. Podaci koje sadri

lini list jesu slubena tajna i mogu da se obradjuju i koriste samo u svrhu primene Zakona o
ureenju sudova i zakona kojim se ureuje poloaj sudija, u skladu sa propisima kojima se ureuje
zatita podataka o linosti.
Lini list sudije sadri :
-

ime i prezime,

ime roditelja,

mesto, dan, mesec i godinu roenja,

podatke o prebivalitu,

podatke o zavrenom Pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravnikoj praksi, pravosudnom

ispitu, kretanju u slubi,

podatke o datumu navrenja radnog veka, ocenama rada,

upuivanju na rad u drugi sud,

udaljavanju sa dunosti,

disciplinskim merama,

voenim krivinim postupcima,

prestanku dunosti,

objavljenim strunim i naunim radovima,

znanju stranih jezika,

imovinskom stanju, stambenim prilikama i

druge podatke vezane za rad i poloaj sudije.

Lini list sudije porotnika i zaposlenog sadri :

ime i prezime,

podatke o roenju, prebivalitu,

podatke o zavrenoj koli, zvanju ili zanimanju,

podatke o ocenama rada,

podatke o kretanju u slubi,

podatke o znanju stranih jezika i

druge podatke.
Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lini list duni su da ih dostave Visokom savetu
sudstva. Bliu sadrinu i obrazac linih listova propisuje Visoki savet sudstva.
Sudski poslovnik
Sudski poslovnik donosi ministar nadlean za pravosue, uz prethodno pribavljeno miljenje predsednika
Vrhovnog kasacionog suda.
Sudskim poslovnikom propisuju se unutranje ureenje i rad suda, pre svega:

ureenje i rad odeljenja i ostalih unutranjih jedinica suda,

rad zajednike sednice odeljenja i sednice svih sudija,

obavetavanje javnosti o radu sudova,

voenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina,

pruanje pravne pomoi i odravanje sudskih dana,

pruanje meunarodne pravne pomoi,

evidentiranje, pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika,

odreivanje obaveze predsednika suda pri dostavljanju podataka potrebnih za vodenje linih
listova,

pravnika praksa,

postupanje sudskog osoblja sa strankama,

voenje upisnika i pomonih knjiga,

postupanje sa spisima,

postupanje po predstavkama i pritubama,

statistika i izrada izvetaja o radu,

naplata novanih kazni, trokova krivinog postupka i oduzete imovinske koristi,

postupanje sa sudskim depozitima,

uvoenje zajednikih slubi u mestima s vise sudova,

odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih uesnika u sudskom postupku i svih koji svoje
poslove obavljaju u sudu,

druga pitanja ureenja i rada suda.

Nadzor nad primenom Sudskog p o s l o v n i k a : Primenu Sudskog poslovnika nadzire
ministarstvo nadleno za pravosue. Lice koje vri nadzor moe biti samo ono koje ispunjava
uslove za izbor sudije suda iji rad nadzire. Posle nadzora sainjava se zapisnik koji se dostavlja
predsedniku suda u kome je vren nadzor, predsedniku neposredno vieg suda, predsedniku VSK
i ministru nadlenom za pravosue. Predsednik neposredno vieg suda duan je da (u roku koji se
odreuje Sudskim poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra
nadlenog za pravosue o merama preduzetim da se uoeni nedostaci otklone u rokovima za
otklanjanje nedostataka, kao razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.
Bosina potpitanja
l) Ko donosi Sudski poslovnik, sta ureuje, 2) Ko donosi Pravilnik o unutranjoj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta u sudu - predsednik suda, 3) Sta je pravosudna uprava i ko vri poslove
pravosudne uprave, 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova, 5) Razlika izmeu pravosudne
i sudske uprave - sudsku upravu vre sudovi, a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde, 6)
Koji akt koji je od znacaja za rad sudova donosi ministar, 7) Cilj pravosudne uprave - sprovoenje zakona i
drugih propisa u vezi sa ureenjem i radom sudova, 8) Sta radi ministarstvo pravde, koje poslove vrsi
ministar pravde - ministarstvo pravde obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na:

krivino zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekrajima,

obligacione odnose,

nasleivanje,

postupak pred sudovima, izuzev upravnog spora,

organizaciju i rad pravosudnih organa i organa za prekraje,

vetaenje,

izvrenje sankcija,

amnestiju i pomilovanje,

advokaturu i druge pravosudne profesije,

izbor i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija,

struno usavravanje zaposlenih u pravosudnim organima i organima za prekraje,

meunarodnu pravnu pomo,

pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu odluka Ustavnog suda,

druge poslove odreene zakonom.

9) Moe li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitou odluka ne, to radi visi sud
Zakon o ureenju sudova - OBEZBEENJE SUDA

Pravosudna straa je naoruana i uniformisana sluba koja se stara o sigurnosti ljudi i imovine, redu i miru
i nesmetanom sprovoenju slubenih radnji u zgradi pravosudnog organa. Pravosudni straar ovlaen je
da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu pravosudnog organa; po potrebi pretrese lice i stvari i
zabrani ulazak u zgradu sa orujem, opasnim oruem, pod dejstvom alkohola ili drugih omamljivih
sredstava; udalji iz zgrade lice koje ometa red i mir, lica koja nisu prikladno odevena i to na nain kojim se
uva ugled i dostojanstvo suda, kao i da drugim radnjama titi lica i imovinu u sudu. Pravosudni straar
ovlaen je da upotrebi fiziku silu i gumenu palicu, a vatreno oruje - samo ako drukije ne moe da
zatiti ljudski ivot ili odbije napad na zgradu pravosudnog organa.
Ureenje pravosudne strae, uniformu njenih pripadnika, naoruanje i slubenu legitimaciju detaljnije
propisuje ministar nadlean za pravosue. Na zahtev rukovodioca pravosudnog organa, organ unutranjih
poslova prua pomo pravosudnoj strai.
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, ocenjivanje i odgovornost pravosudne strae primenjuju
se propisi koji ureuju radne odnose dravnih slubenika i nametenika, ako ovim zakonom nije drukije
odreeno.

ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS

Administrativno-tehniki poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u seditu suda, a ako je
to celishodnije, pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinicama, odnosno odeljenjima
izvan sedita suda.
Za pojedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizacione jedinice
pisarnice kao to su:
-

prijemna kancelarija,

odeljenje za prepis,

odeljenje za ekspediciju pote i sl.

Ove org. jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedita
suda. Poslove koji e se obavljati u seditu suda, sud. jedinicama, odnosno odeljenjima izvan
sedita odreuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehniko-organizacionih
potreba suda, promene godinieg rasporeda poslova i sl.
Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno moe voditi i poslove
pojedinih organizacionih jedinica pisarnice. Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili
odeljenja, radom odseka ili odeljenja rukovodi ef odseka, odnosno odeljenja, pod nadzorom
upravitelja pisarnice.

Rad po primljenim pismenima

Osnivanje predmeta
Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, deli primljena pismena radnicima koji su
rasporedom odreeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici.

Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuce upisnike onog dana i pod onim
datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa
odreenim rokovima, kao i druga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju
nadlenom odeljenju.
Oznaka predmeta sastoji se od :
-

skraenog naziva upisnika,

rednog broja i

poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93).
Oznaka predmeta na omotu sadri broj vea kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja ispred
skraenog naziva upisnika.
Sastavni deo broja predmeta moe biti i brojana oznaka sudije - predsednika vea (primer: K
70/93-01).
Popis spisa: Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na
osnovu koga je predmet osnovan i oznaava broj listova. Hronoloki se uvode u popis i oznaavaju
im se listovi i druga pismena. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Ne unose se u popis
spisa kratki izvetaji bez vanosti za tok postupka (dostava adrese i sl.).
Vraene dostavnice, odnosno povratnice za lino dostavljanje po kojima su dostavljene odluke,
unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice
odnosno povratnice oznaavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.
Zdruivanje: Pismena koja se odnose na predmete u toku zdruuju se s tim predmetima. Kada se
primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovoenja jedinstvenog postupka, vodilac
upisnika obavetava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadlenog sudiju.
Pismena se ulau u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis spisa tako da pismeno ranijeg
datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno, zahtev za sprovoenje istrage i optunica
lepi se, ispred ostalih spisa, bez obzira na datum prijema, to se konstatuje u primedbi popisa spisa.
Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu, moraju se starati da se sa predmetima paljivo
rukuje i da pismena budu uvek propisno sreena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju arati i po njima
pisati primedbe.
Predaja pismena u rad: Pisarnica predaje predmete u rad nadlenom veu, odnosno sudiji
pojedincu i slubama, ukoliko dalja radnja ne treba da se izvri u pisarnici. Predmeti hitne prirode
predaju se odmah i preko reda.
Kretanje predmeta evidentira se u upisniku obinom olovkom u rubrici za kretanje predmeta. O
primljenim predmetima u veu i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduenju sudije
predsednika vea. Pisarnica predaje predmete i pismena sudijama i slubama preko dostavne
knjige za sud, koja se vodi posebno za svako vee, sudiju pojedinca i slubu.

NADZOR NAD SUDOVIMA U RS U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA

Razuman rok je element bez koga nema prava na pravino sudjenje. Odreuje se od sluaja do
sluaja. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz odreene rokove postupanja, koje propisuje
nacionalno zakonodavstvo.
Takoe, kod pojedinih postupaka su odreeni rokovi trajanja, kao to je kod radnih sporova
predvieno Zakonom o radu da se moraju okonati u roku od 6 meseci ili kod smetanja poseda, gde
je rok za okonanje postupka 90 dana.
Kod odugovlaenja roka sudija ceni se znacaj spora za stranku (ako je u pitanju maloletno dete,
a trazi se izdrzavanje).
Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritubama i
predstavkama, ministarstvo nadlezno za pravosue kao jedan od poslova pravosudne uprave,
preko svojih nadzornika, ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke, a on je u obavezi da
obavesti ministra pravde, predsednika neposredno viseg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo
da otkloni te nedostatke. Osim toga, duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i
otklanja nepravilnosti i odugovlacenja u radu.
Ministarstvo pravde moe da kontrolie samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima, ne
meajui se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju odreivati sudijama
kako ce resiti predmet), u suprotnom akt Ministarstva je nitav.
Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, kao stalno
radno telo i jedna od nadlenosti Saveta i jeste da odluuje o postojanju uslova za naknadu tete zbog
nezakonitog i nepravilnog rada sudije.

Bosina potpitanja
1) Sta je razuman rok, 2) Da li su odreeni rokovi i trajanja pojedinih parnica, npr. iz radnih sporova, 3) Sta
se sve ceni kod odugovlacenja roka, 4) Ko vrsi nadzor, 5) Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde

PRAVO NA PRAVINO SUENJE (l. 32. URS Pravo na pravino suenje)

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u
razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim pravima i obavezama, sumnji koja je bila
razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega.
Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca ukoliko ne razume jezik koji je u slubenoj
upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili nem.
Javnost se moe iskljuciti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo
radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i
radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa zakonom.
Prema Zakonu o sudijama, predviena je i odgovornost sudija za tetu koju prouzrokuje
nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS, s tim da RS moe od sudije traiti

naknadu, ukoliko se pravnosnanom odlukom suda ili dr. organa dokae da je teta
prouzrokovana :
-

namerno ili krajnjom nepanjom,

odnosno ukoliko se odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog me. suda, me.
organizacije iji je RS lan, utvrdi da su u toku sudskog postupka krena ljudska prava i
osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom krenju ili da je presuda izostala zbog
krenja prava na suenje u razumnom roku.
O postojanju uslova za naknadu isplaenog iznosa odluuje Visoki savet sudstva, na zahtev
ministarstva nadlenog za pravosue.

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJA

Nizom propisanih sankcija za disiplinske prekraje, titi se pravo na pravino suenje.
Disciplinski prekrsaji su :
- povreda naela nepristrasnosti;
- proputanje sudije da trai izuzee u predmetima u kojima postoji razlog za izuzee, odnosno
iskljuenje predvien zakonom;
- neopravdano kanjenje u izradi odluka;
- uzimanje predmeta u rad redom koji neopravdano odstupa od reda kojim su primljeni;
- neopravdano nezakazivanje roita ili pretresa;
- uestalo kanjenje na zakazana roita ili pretrese;
- neopravdano odugovlaenje postupka;
- neopravdano neobavetavanje predsednika suda o predmetima u kojima postupak due traje;
- oigledno nekorektno postupanje prema uesnicima u sudskim postupcima i zaposlenima u
sudu;
- nepotovanje radnog vremena;
- prihvatanje poklona suprotno propisima koji reguliu sukob interesa;
- uputanje sudije u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u
postupku koji vodi;
- neopravdana izmena godinjeg rasporeda sudijskih poslova u sudu i povreda principa sluajnog
sudije suprotno zakonu;

- krenje odredaba Etikog kodeksa u veoj meri.

Teak disciplinski prekraj postoji ako je usled izvrenja disciplinskog prekraja dolo do:
-

ozbiljnog poremeaja u vrenju sudske vlasti ili obavljanja radnih zadataka u sudu,

do tekog naruavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo,

naroito zastarevanja predmeta i

ako je nastupila vea teta u imovini stranke u postupku, kao i u sluaju ponovljenog
disciplinskog prekraja.
Pod ponovljenim disciplinskim prekrajem smatra se tri puta pravosnano utvrena
odgovornost sudije za disciplinski prekraj.
Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana
napredovanja u trajanju do tri godine. Disciplinska sankcija izrie se srazmerno teini uinjenog
disciplinskog prekraja. Javna opomena moe biti izreena samo kada se prvi put utvrdi
odgovornost sudije za disciplinski prekraj.
Kada utvrdi odgovornost sudije za teak disciplinski prekraj, Disciplinska komisija pokree
postupak za razreenje sudije.
Disciplinski organi su: Disciplinski tuilac i njegovi zamenici i Disciplinska komisija, koje
obrazuje Visoki savet sudstva. lanove disciplinskih organa imenuje Visoki savet sudstva iz reda
sudija.
Disciplinski postupak vodi Disciplinska komisija na predlog Disciplinskog tuioca. Predlog za
voenje disciplinskog postupka, Disciplinski tuilac podnosi na osnovu disciplinske prijave.
Disciplinski postupak je hitan i zatvoren za javnost, izuzev ukoliko sudija u odnosu na koga se
postupak vodi ne zahteva da postupak bude javan.
Voenje disciplinskog postupka zastareva u roku od godinu dana od dana kada je disciplinski
prekraj uinjen. Disciplinski tuilac moe da odbaci disciplinsku prijavu kao neosnovanu ili da
je prihvati i podnese predlog za voenje disciplinskog postupka.
Sudija ima pravo da odmah bude obaveten o predlogu Disciplinskog tuioca, da se upozna sa
predmetom i prateom dokumentacijom i da sam ili preko zastupnika prui objanjenja i dokaze
za svoje navode. Sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloi pred Disciplinskom komisijom.
Nakon sprovedenog disciplinskog postupka Disciplinska komisija moe da odbije predlog
Disciplinskog tuioca ili da usvoji predlog i izrekne disciplinsku sankciju.
Protiv odluke Disciplinske komisije, Disciplinski tuilac i sudija protiv koga se vodi disciplinski
postupak, mogu izjaviti albu Visokom savetu sudstva, u roku od osam dana od dana dostavljanja
odluke. Odluujui po albi, Visoki savet sudstva moe da potvrdi prvostepenu odluku
Disciplinske komisije ili da je preinai. Visoki savet sudstva je duan da o albi odlui u roku od
30 dana od dana dostavljanja albe. Odluka Visokog saveta sudstva je konana. Pravnosnana
odluka kojom je izreena disciplinska sankcija upisuje se u lini list sudije.
Bosina potpitanja

1) U koje prava i slobode spada - licne

IZBOR SUDIJA
Uslovi za izbor mogu se podeliti na opte i posebne. Opti vae za sudije svih sudova, dok se
ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove odreene vrste i stepena.
OPTI USLOVI:
-

dravljanstvo RS,

ispunjenost optih uslova za rad u dravnim organima,

zavren Pravni fakultet,

poloen pravosudni ispit,

strunost, osposobljenost i dostojnost sudijske funkcije.

Strunost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktinog znanja potrebnog za obavljanje
sudijske funkcije.
Osposobljenost podrazumeva vetine koje omoguavaju efikasnu primenu specifinih pravnikih
znanja u reavanju sudskih predmeta.
Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponaanje u skladu sa
tim osobinama.
POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci posle poloenog pravosudnog
ispita, a to su :

2 godine za sudiju prekrajnog suda,

3 godine za sudiju osnovnog suda,

6 godina za sudiju vieg suda, privrednog suda i Vieg prekrsajnog suda,

10 godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda,

12 godina za sudiju VKS.

Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se
rauna o odgovarajuoj nacionalnoj zastupljenosti.

POSTUPAK ZA IZBOR
Izbor sudija oglaava Visoki savet sudstva (Savet) u Sl. glasniku RS" i drugom sredstvu javnog
obavetavanja koje pokriva celu RS. Prijave za izbor se podnose Savetu, u roku od 15 dana od
dana objavljivanja oglasa u Sl. glasniku RS. Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju
uslova za izbor.
Visoki savet sudstva pribavlja podatke i miljenja o strunosti, osposobljenosti i dostojnosti
kandidata, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje miljenja sednice svih
sudija suda iz koga potie kandidat, kao i miljenje sednice svih sudija neposredno vieg suda.
Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Visoki savet
sudstva posebno ceni i vrstu poslova koje je kandidat obavljao nakon poloenog pravosudnog ispita,
kao i ocena rada, ako je kandidat sudijski pomonik.
Savet moe obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. VSS predlae Narodnoj skuptini
jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto.
NS bira sudiju koji se prvi put bira, meu kandidatima koje je predloio Savet.
Sudije na stalnu funkciju bira Visoki savet sudstva, pri emu se sudija koji je prvi put biran
i ocenjen i tokom trogodinjeg mandata ocenom izuzetno uspeno obavlja sudijsku
funkciju" obavezno bira na stalnu funkciju. Sudija koji je prvi put biran i tokom
trogodinjeg mandata je ocenjen ocenom ,,ne zadovoljava" ne moe biti biran na stalnu
funkciju.
Svaka odluka o izboru je obrazloena i objavljuje se u Slubenom glasniku RS".
Pre stupanja na funkciju, sudija polae zakletvu pred predsednikom Narodne skuptine, a
predsednik VKS polae zakletvu pred Narodnom skuptinom.
Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polae ponovo zakletvu.
Sudija koji je izabran stupa na funkciju na sveanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i
time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu.
Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30
dana od dana izbora. Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o
njoj obavetava NS, ako se radi o sudiji koji je prvi put biran. Sudija ima pravo albe Ustavnom
sudu na odluku Visokog saveta sudstva, koja iskljuuje pravo na ustavnu albu.

IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA

Za sudiju porotnika moe biti imenovan punoletni dravljanin RS koji je dostojan funkcije sudije
porotnika. Pri imenovanju vodi se rauna o polu, starosti, zanimanju i drutvenom poloaju
kandidata, o znanju, strunosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.

Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i moe biti ponovo imenovan.

Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva, na predlog ministra nadlenog za pravosue. Pre
predlaganja, ministar pribavlja miljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik. Za sudiju
porotnika moe biti imenovano punoletno lice koje, u momentu imenovanja, ima manje od 70
godina ivota.
Sudija porotnik polae zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.
Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije :
-

ako je protiv njega pokrenut postupak za k.d. zbog koga moe biti razreen ili

postupak za razreenje
i udaljenje traje do okonanja postupka.
Sudija porotnik ne moe biti advokat ni pruati pravne usluge i strune savete uz naknadu.
Sa funkcijom sudije porotnika nespojive su i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni
dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili tetni po ugled suda.
Sudija porotnik ima pravo na :

naknadu trokova nastalih na funkciji,

naknadu za izgubljenu zaradu i

pravo na nagradu,
a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva.
Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.

Bosina potpitanja
1) Ko predlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4) Kad se smatra da sudija nije izabran?

ODGOVORNOST ZA TETU KOJA NASTANE RADOM

SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA
Za tetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.
Kad je konanom odlukom Ustavnog suda, pravnosnanom sudskom odlukom, odnosno
poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom, utvreno da je teta prouzrokovana
namerno ili krajnjom nepanjom, Republika Srbija moe traiti od sudije naknadu isplaenog
iznosa.

Kad je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog meunarodnog suda, odnosno
meunarodne organizacije iji je Republika Srbija lan, utvreno da su u toku sudskog
postupka krena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom
krenju ili je presuda izostala zbog krenja prava na suenje u razumnom roku, Republika
Srbija moe traiti od sudije naknadu isplaenog iznosa, ako je teta uinjena namerno ili
krajnjom nepamjom.
O postojanju uslova za naknadu isplaenog iznosa odluuje Visoki savet sudstva na zahtev
ministarstva nadlenog za pravosue.

PRESTANAK FUNKCIJE I RAZREENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA

Prema URS, sudiji prestaje sudijska funkcija:
-

na njegov zahtev,

kad sudija navri radni vek,

kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkcije ili

razreenjem iz zakonom predvienih razloga,

kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.

Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim sluajevima donosi Visoki savet sudstva i ona se
objavljuje se u Sl. glasniku RS".
Pismeni zahtev sudija podnosi Visokom savetu sudstva, a o zahtevu se odluuje u roku od 30 dana
od dana podnoenja, osim ako je podnet posle pokretanja postupka za razreenje. U tom sluaju se
zahtev ne razmatra do okonanja postupka za razreenje.
Zahtev moe biti povuen dok Savet ne odlui o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana
podnoenja zahteva. U skladu sa tim, sudijska funkcija prestaje protekom pomenutog roka od 30
dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svojoj odluci.
Sudiji prestaje radni vek kad navri 65 godina ivota ili 40 godina staa osiguranja, po sili zakona.
Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visoki savet sudstva sudiji moe produiti radni vek za jo
dve godine uz njegovu saglasnost. Sudiji se moe produiti radni vek samo zbog zavravanja rada na
zapoetim predmetima.
Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu miljenja strune komisije nadlenog organa utvrdi
da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrenje sudijske funkciie.
Sudiji koji je prvi put biran, a ne bude izabran na stalnu sudijsku funkciju prestaje sudijska funkcija
danom isteka trogodinjeg mandata.
Sudija se razreava kad je osuen za k.d. :

na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci,

za kanjivo delo koje ga ini nedostojnim sudijske funkcije,

kad nestruno vri funkciju ili

zbog uinjenog tekog disciplinskog prekraja.

Nestrunim se smatra nedovolino uspeno vrsenje sudijske funkcije, ako sudija dobije ocenu ne
zadovoliava", shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija.
Inicijativu za razreenje sudije moe podneti svako lice, dok se postupak za razreenje pokree se
predlogom predsednika suda, predsednika neposredno vieg suda i predsednika VKS, ministra
nadlenog za pravosue, organa nadlenih za vrednovanje rada sudije i disciplinske komisije.
Razloge za razreenje utvruje Visoki savet sudstva, utvruje injenice i odluuje u postupku
zatvorenom za javnost. Visoki savet sudstva je duan da sprovede postupak i donese obrazloenu
odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokree.
Sudija ima pravo da odmah bude obaveten o razlozima za pokretanje postupka, da svoje navode
usmeno izloi pred Visokim savetom sudstva.
Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima pravo albe Ustavnom sudu u roku
od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Ustavni sud svojom odlukom moe odbiti albu ili usvojiti albu
i ponititi odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konana. Pravnosnana odluka o prestanku
funkcije objavljuje se u Sl. glasniku RS".

PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA

Funkcija sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju, razreenjem i
istekom mandata, a ne prestaje zbog navrenja radnog veka.
Postupak u kome se utvruju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreu predsednik suda,
predsednik neposredno vieg suda, predsednik VKS i ministar nadlean za pravosue.
Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva.

SUDSKO OSOBLJE
Sudsko osoblje ine sudijski pomonici, sudijski pripravnici i dravni slubenici i nametenici
zaposleni na administrativnim, tehnikim, raunovodstvenim, informacionim i ostalim prateim
poslovima znaajnim sa sudsku vlast.
Broj sudskog osoblja odreuje predsednik suda, aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji
radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom. Merila za odreivanje broja sudskog osoblja
utvruje ministar nadlean za poslove pravosua.

SUDIJSKI POMONIK pomae sudiji, izrauje nacrte sudskih odluka, prouava pravna pitanja,
sudsku praksu i pravnu literaturu, izrauje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja
priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vri poslove odreene zakonom i
Sudskim poslovnikom.
Sudijski pomonici stiu sledea zvanja: sudijski saradnik, vii sudijski saradnik i sudski savetnik.
Zvanje SUDIJSKOG SARADNIKA moe stei lice koje ima poloeni pravosudni ispit, a zvanje
VIEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle poloenog pravosudnog ispita ima najmanje
dve godine radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje SUDSKOG SAVETNIKA moe stei onaj ko
ispunjava uslove za sudiju vieg suda. Sudski savetnik vri strune poslove znaajne za sudsko
odeljenje ili ceo sud. Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republikog ranga.
U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS, koje se stie u skladu sa Poslovnikom o
ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.
Rad sudijskog pomonika ocenjuje jednom godinje predsednik suda, po pribavljenom miljenju
sednice odeljenja u koje je rasporeen, s tim da ukoliko je u toku kalendarske godine radio krae od 6
meseci ne ocenjuje se za tu godinu. Ako nije rasporeen u odeljenje suda, miljenje se pribavlja od
sudije ili vea s kojim sudijski pomonik radi.
Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni struni i
nauni radovi, na osnovu kriterijuma koje utvruje Visoki savet sudstva. Ocene su: ne zadovoljava",
zadovoljava", dobar", istie se" i naroito se istie".
Vii sudijski saradnik iji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa naroito se istie" moe
stei zvanje sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudjiu vieg suda.
Predsednik suda donosi reenje o oceni sudijskog pomonika, na koje pomonik ima pravo da uloi
prigovor radnom telu Visokog saveta sudstva u roku od 15 dana od dana prijema reenja o oceni.
Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je zavrilo pravni fakultet i ispunjava opte
uslove za rad u dravnim organima. Sudijski pripravnik prima se u osnovni, vii, privredni i
prekrajni sud u radni odnos na 3 godine.
Prvenstvo imaju kandidati koji su Pravni fakultet zavrili sa visokom prosenom ocenom. Pri prijemu
sudijskih pripravnika naroito se vodi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj
zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju strune pravne terminologije na jeziku
nacionalne manjine, koji je u slubenoj upotrebi u sudu. Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom
ispitu ocenjen sa poloio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodreeno vreme, u zvanju
sudijskog saradnika.
Diplomirani pravnik moe biti primljen na obuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za
polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa (volonteri).

Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomonika propisije institucija nadlena za obuku u
pravosuu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva.
Sudijski pripravnik i sudijski pomonik moe odreeno vreme biti upuen na obuku u drugi sud,
dravni organ ili organ jedinice LS.
Sudsko osoblje duno je da savesno i nepristrasno vri svoje poslove i uva ugled suda.
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, struno usavravanje, ocenjivanje i odgovornosti
sudskog osoblja primenjuju se propisi koji ureuju radne odnose dravnih slubenika i nametenika.

ARBITRAZE I MIROVNA VEA

Postoji vie vrsta arbitraa koje reavaju spoljno-trgovinske sporove.
Mogu se kategorizovati po razliitim osnovama :
-

prema strankama u sporu,

prirodi spora,

nacionalnosti arbitrae itd.

Najznaajnija je podela na :

institucionalne (stalne) i

ad hoc (privremene) arbitrae.

Institucionalne arbitrae imaju sedite, administratora (ili sekretarijat), stalnu organizacionu
strukturu, listu arbitara i pravila postupka. One su osnovane za neodreen broj sporova. Ovu vrstu
arbitraa osnivaju privredne komore, trgovaka udruenja, banke, berze i druge relevantne institucije.
Ad hoc arbitrae se uspostavljaju iskljuivo za jedan odreeni spor. Nakon okonanja spora, ad hoc
arbitraa prestaje da postoji.
Arbitre sporne stranke same delegiraju, a imenovani arbitri su, uglavnom, eminentni strunjaci iz
relevantnih oblasti. Stranke same imaju mogunost da odrede nain na koji e se postupak voditi.
Spor moe da se reava putem arbitrae samo na osnovu sporazuma stranaka. Arbitraa se moe
ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitrai (tzv. arbitrabilnost sporova). To su
imovinski sporovi o pravima kojima stranke slobodno raspolau, osim sporova za koje je odreena
iskljuiva nadlenost suda.

Sporazumom o arbitrai stranke poveravaju arbitrai reavanje svojih buduih ili nastalih sporova iz
odreenog pravnog odnosa. Moe se ugovoriti samo za jedan odreeni pravni odnos, odnosno spor, a ne
za sve pravne odnose izmeu odreenih lica.
Sporazum o arbitrai za reavanje buduih sporova moe biti sadran
-

u odredbi ugovora koji ureuje pravni odnos (arbitrana klauzula) ili

u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitrau (sporazum o arbitrai).

Arbitrani sud sainjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri odnosno vise arbitara (arbitrano
vee). Ako je sporazumom o arbitrai predvieno vise arbitara, njihov broj mora da bude neparan.

VREDNOVANJA RADA SUDIJA

Rad svih sudija i predsednika sudova podlee redovnom vrednovanju. Vrednovanje obuhvata sve
aspekte sudijskog posla, odnosno poslova predsednika suda i predstavlja osnovu za izbor, obaveznu
obuku sudija i razreenje. Vrednovanje se vri na osnovu javno objavljenih, objektivnih i
jedinstvenih kriterijuma i merila, u jedinstvenom postupku u kome je obezbeeno uee sudije,
odnosno predsednika suda iji se rad vrednuje.
Kriterijume, merila i postupak za vrednovanje rada sudija, odnosno predsednika sudova utvruje
Visoki savet sudstva.
Vrednovanje rada sudija sudova nieg stepena vre saveti koji se obrazuju u sudovima neposredno
vieg stepena. Savet ini troje sudija, koji se biraju tajnim glasanjem na sednici svih sudija, na period
od etiri godine. Jedan savet se obrazuje na svakih 100 sudija iji se rad vrednuje.
Komisija Visokog saveta sudstva vrednuje rad predsednika sudova i odluuje o prigovorima sudija
na ocenu njihovog rada. O prigovorima na ocenu rada predsednika sudova odluuje Visoki savet
sudstva.
Rad sudija na stalnoj funkciji i predsednika sudova redovno se vrednuje jednom u tri godine, a sudija
koji su prvi put izabrani jednom godinje.
Vrednovanje se izraava ocenom. Ocene koje se odnose na vrednovanje sudija, su: "izuzetno
uspeno obavlja sudijsku funkciju", "uspeno obavlja sudijsku funkciju" i "ne zadovoljava".

JAVNO TUILATVO
NAPOMENA : prema Zakonu o javnom tuilatvu (ZJT), izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju
znaenje:
1. Javnotuilaka funkcija je funkcija javnog tuioca i funkcija zamenika javnog tuioca;
2 Javni tuilac je Republiki javni tuilac i drugi javni tuioci;

3. Obavezno uputstvo je nalog neposredno vieg javnog tuioca niem javnom tuiocu i nalog
javnog tuioca zameniku javnog tuioca da preduzme odreene radnje u okviru svojih zakonskih
ovlaenja;
FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS
(naela pita kao posebno pitanje)
Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i
preduzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti.
Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tuilatva. Dakle, re je o pravosudnoj
funkciji, koju vri poseban organ uprave.
Prema URS i ZJT, javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrenog
meunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona. Osnivanje, organizacija i nadlenost
javnog tuilatva ureuju se Zakonom o javnom tuilatvu.
Institucija javnog tuilatva ureena je u skladu sa sledeim naelima :
-

naelom samostalnosti,

naelom monokratskog ureenja,

naelom hijerarhijske podreenosti i

naelom nedeljivosti.
NAELO SAMOSTALNOSTI
Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i
preduzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti.
Javni tuilac i zamenik javnog tuioca je samostalan u vrenju svojih ovlaenja. Samostalnost funkcije
javnog tuilatva u odnosu na nosioce vlasti zajamena je zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog
tuilatva i na postupanje u predmetima od strane izvrne i zakonodavne vlasti: korienjem javnog
poloaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi nain kojim moe da se ugrozi
samostalnost u radu javnog tuilatva.
Samostalnost funkcije javnog tuilatva prema uesnicima u postupku ogleda se u tome to se javno
tuilatvo pri pokretanju postupka, po pravilu, rukovodi naelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja.
Samostalnost javnotuilake funkcije zajamena je i odredbom ZJT prema kojoj javno tuilatvo vri
svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrenog meunarodnog ugovora i propisa donetog na
osnovu zakona.

Funkciju javnog tuilatva vre Republiki javni tuilac (RJT) i drugi javni tuioci (JT) u skladu sa
zakonom.
Javno tuilatvo ine JT, zamenici JT i osoblje javnog tuilatva.
RJT rukovodi radom i predstavlja javno tuilatvo, odgovoran je za rad javnog tuilatva i za svoj
rad Narodnoj skuptini.
Svi u javnom tuilatvu podreeni su Republikom JT.
JT odgovara za rad javnog tuilatva i za svoj rad RJT i NS, a nii JT i neposredno viem JT.
Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.
NAELO HIJERARHIJSKE PODREENOSTI
Nii JT podreen je neposredno viem JT, a nie javno tuilatvo neposredno viem javnom
tuilatvu.
Osnovno javno tuilatvo je nie u odnosu na vise javno tuilatvo, a vie javno tuilatvo je nie
u odnosu na apelaciono javno tuilatvo.
Javno tuilatvo posebne nadlenosti i apelaciono javno tuilatvo je nie u odnosu na
Republiko javno tuilatvo.
Svaki JT je podreen Republikom JT i svako javno tuilatvo Republikom javnom tuitatvu.
SUKOB NADLENOSTI izmeu javnih tuilaca reava neposredno vii JT koji je nadreen javnim
tuiocima koji su u sukobu nadlenosti. Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca posebne
nadlenosti meusobno i sukob nadlenosti javnih tuilaca posebne nadlenosti i drugih javnih
tuilaca reava Republiki JT.
Odnos hijerarhijske podreenosti izmeu javnih tuilatava ostvaruje se uvidom u predmet nieg JT,
obaveznim uputstvima, devolucijom i supstitucijom.
UVID U PREDMET NIZEG JT : Radi ostvarivanja principa nadreenosti, Republiki JT ima pravo da
izvri uvid u svaki predmet. Neposredno vii JT ima pravo da izvri uvid u svaki predmet nieg JT.
Zahtev za uvid dostavlja se niem JT, koji nakon toga neodlono dostavlja predmet neposredno viem
JT.
OBAVEZNA UPUTSTVA: Obavezna uputstva mogu biti pojedinanog, ali i opteg karaktera.
Neposredno vii JT moe izdati niem JT obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima
kada postoji sumnja u efikasnost i zakonitost njegovog postupanja. Ovakvo obavezno uputstvo
Republiki JT moe da izda svakom JT.

Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadrati razlog i obrazloenje za njegovo
izdavanje.
Nii JT koji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano moe izjaviti prigvor, sa
obrazloenjem, Republickom JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se podnosi
preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je duan da u roku od tri dana od dana prijema
prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. JT koji je izjavio prigovor je duan da postupa
po uputstvu do odluke neposredno vieg JT, odnosno odluke Republikog JT.
Neposredno vii JT, u postupku preispitivanja, moe doneti odluku kojom stavlja van snage svoje
obavezno uputstvo i u tom sluaju prigovor se ne dostavlja RJT. U suprotnom, Republicki JT duan je
da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. Protiv
obaveznog uputstva Republikog JT prigovor nije doputen.
Republiki JT izdaje, u pismenoj formi, opta obavezna uputstva za postupanje svih JT radi
postizanja zakonitosti, delotvornosti i jednoobraznosti u postupanju.
Opta obavezna uputstva Republiki JT moe izdati po slubenoj dunosti, ali i na predlog
Kolegijuma Republikog javnog tuilatva.
RJT rukovodi radom i predstavlja javno tuilatvo, odgovoran je za rad javnog tuilatva i za svoj rad
Narodnoj skupstini. Svi u javnom tuilatvu podreeni su Republikom JT.
JT odgovara za rad javnog tuilatva i za svoj rad RJT i NS, a nii JT i neposredno viem JT.
Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.
DEVOLUCIJA
Neposredno vii JT moe preduzeti sve radnje za koje je ovlaen nii JT, u kom sluaju je
duan da donese obrazloeno reenje o tome.
Nii JT koji smatra da je reenje neposredno vieg JT neosnovano moe izjaviti prigovor
Republikom JT u roku od osam dana od dana prijema reenja. Prigovor se podnosi preko vieg JT
koji je doneo reenje i koji je duan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita reenje
koje je izdao.
Do donoenja odluke po prigovoru nii JT ne moe preduzimati radnje u predmetu. Neposredno vii
JT, u postupku preispitivanja, moe doneti odluku kojom stavlja van snage svoje reenje i u tom
sluaju prigovor se ne dostavlja Republikom JT. Postupak se smatra okonanim. U suprotnom,
Republiki JT duan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na reenje.
SUPSTITUCIJA
Do supstitucije dolazi usled spreenosti nadlenog JT da iz pravnih ili stvarnih razloga postupa
u pojedinom predmetu. Neposredno vii JT moe ovlastiti drugog nieg JT da postupa u stvari
iz nadlenosti drugog nieg JT, kada je nadleni JT spreen iz pravnih ili stvarnih razloga da
postupa u pojedinom predmetu, u kom sluaju je duan da donese obrazloeno reenje.

Izuzetno, Republiki JT moe ovlastiti tuioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom

predmetu iz nadlenosti drugog tuioca, a radi efikasnijeg voenja postupka ili drugih vanih razloga,
u kom sluaju je duan da donese obrazloeno reenje. Protiv reenja Republikog JT prigovor nije
doputen.
Kada je u pitanju unutranja nadreenost, u okviru jednog javnog tuilatva postoji odnos
nadreenosti izmeu JT i njegovih zamenika. Zamenik JT duan je da izvri sve radnje koje mu JT
poveri. Zamenik JTmoe bez posebnog ovlaenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlaen.
JT moe svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje. Obavezno uputstvo JT izdaje
u pismenoj formi i ono mora da sadri obrazloenje za njegovo izdavanje.
Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano moe izjaviti prigovor, sa
obrazloenjem, neposredno viem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se
podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo. JT koji je izdao obavezno uputstvo duan je da u
roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. JT, u postupku
preispitivanja, moe doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo i u tom sluaju
prigovor se ne dostavlia neposredno viem JT. Zamenik JT koji je izjavio prigovor je duan da
postupa po uputstvu do odluke neposredno vieg JT. Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno
uputstvo, na koje je izjavljen prigovor, duan je da prigovor dostavi neposredno viem JT.
Neposredno vii JT duan je da donese odluku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na
obavezno uputstvo. Odluka neposredno vieg JT po prigovoru je konana.
NAELO NEDELJIVOSTI
Mada se javno tuzilatvo odlikuje hijerarhijskom strukturom, prema ZJT, zamenik JT moe bez
posebnog ovlaenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlaen. Pri tom, radnja koju je, u
granicama svog ovlaenja, preduzeo zamenik JT obavezuje tuilatvo u celini, pa i kada je ona
protivna uputstvu JT.
Znaaj ovog naela ogleda se u tome to promena predstavnika javnog tuilatva u toku jednog
postupka ne utie na punovanost preduzetih procesnih radnji.
Bosina potpitanja 1) Koji principi (naela) su od znaaja, 2) Sta znaci princip devolucije, 3) Sta znaci princip
supstitucije, 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo

ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA

VRSTE JAVNIH TUILATAVA

Javno tuilatvo RS ine:

Republiko javno tuzilastvo,

apelaciona javna tuilatva,

via javna tuilatva,

osnovna javna tuilatva i

javna tuilatva posebne nadlenosti.

Republiko javno tuzilastvo, Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne zloine,
osnivaju se za teritoriju RS.
Osnivanje, sedite i podruja apelacionih, viih i osnovnih javnih tuilatava ureuju se posebnim
Zakonom o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava.
Javno tuilatvo moe imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje odreenih krivinih
dela, u skladu sa posebnim zakonom.
Tuzilastvo za organizovani kriminal moe imati odeljenja van svog sedita, u skladu sa posebnim
zakonom.
OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO
Osniva se za podruje osnovnog suda.
U RS postoje 34 osnovna javna tuilatva, iju nadlenost vre osnovni javni tuioci (JT). Osnovni
JT postupa pred osnovnim sudom i vri nadlenost osnovnog javnog tuilatva.
Osnovni JT u seditu privrednog suda postupa i pred tim sudom.
Osnovno javno tuilatvo je nie u odnosu na vise javno tuilatvo suda, postupa i pred tim sudom.
VISE JAVNO TUILATVO
Vise javno tuilatvo osniva se za podruje vieg suda.
U RS postoji 26 viih javnih tuilatava.
Vise javno tuilatvo je nie u odnosu na apelaciono javno tuilatvo.
Visi JT vri nadlenost vieg javnog tuilatva i nadlean je da postupa pred viim sudom i drugim
sudovima i organima na nain propisan zakonom.
Nadzire i usmerava podruna osnovna javna tuilatva na nain propisan ZJT.
APELACIONO JAVNO TUILATVO

Apelaciono javno tuilatvo osniva se za podruje apelacionog suda i postoji 4 apelaciona javna
tuilatva.
Apelacioni JT vri nadlenost apelacionog javnog tuilatva i nadlean je da postupa pred
apelacionim sudom i drugim sudovima i organima.
Takoe, nadzire i usmerava osnovna i via javna tuilatva sa svoje teritorije.
Apelacioni JT u seditu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom.
Apelaciono javno tuilatvo je nie u odnosu na Republiko javno tuilatvo.
JAVNA TUILATVA POSEBNE NADLENOSTI
Javna tuilatva posebne nadlenosti su Tuilatvo za organizovani kriminal i Tuilatvo za ratne
zloine. Osnivaju se za teritoriju RS, sa seditem u Beogradu.
Sukob naadlenosti izmeu JT posebne nadlenosti meusobno i sukob nadlenosti javnih tuilaca
posebne nadlenosti i drugih JT reava Republiki JT.
Javno tuilatvo posebne nadlenosti je nie u odnosu na Republiko javno tuilatvo.
TUILATVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL
To je tuilatvo posebne nadlenosti. Osniva se za teritoriju RS i ima sedite u Beogradu.
Predstavlja ga tuilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadlenim sudovima u prvom i
drugom stepenu, u vezi sa krivinim delom organizovanog kriminala i vre druge poslove u skladu
sa zakonom.
Moe osnivati svoja odeljenja izvan svog sedita.

TUILATVO ZA RATNE ZLOINE

Nadleno je da postupa u vezi sa k.d. protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim
pravom i tekim krenjima meunarodnog humanitarnog prava. Osniva se za teritoriju RS i ima
sedite u Beogradu.
Predstavlja ga tuilac za ratne zloine koji postupa pred nadlenim sudovima u prvom i drugom
stepenu i vri druge poslove u skladu sa zakonom.
Moe osnivati svoja odeljenja izvan svog sedita.
REPUBLIKO JAVNO TUILATVO

Republiko javno tuilatvo je najvie javno tuilatvo u RS, sa seditem u Beogradu.

Svaki JT je podreen Republikom JT i svako javno tuilatvo Republikom javnom tuilatvu.
Republiki JT je na elu Republikog javnog tuilatva i vri nadlenost javnog tuilatva u okviru
prava i dunosti RS.
Republiki JT nadlean je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS i da preduzima
sve radnje na koje je javno tuilatvo ovlaeno.
Nadlean je i da:
-

ulae vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom,

nadzire rad javnih tuilatava i sprovoenje uputstava,

prati i prouava praksu javnih tuilatava i sudova,

vri druge poslove odreene zakonom.

U poslovima iz svoje nadlenosti, Republiki JT postupa neposredno i preko svojih zamenika.

NADLEZNOST I OVLAENJA JAVNOG TUILASTVA

Kod gonjenja za k.d., privredne prestupe i prekraje, JT postupa pred sudom i drugim dravnim
organom, preduzimajui radnje na koje je zakonom ovlaen.
JT postupa u parninom, upravnom, izvrnom, vanparninom i drugom postupku, vrei pri tome
radnje na koje je posebnim zakonima ovlaen.
JT postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadlenosti, u okviru nadlenosti organa pred kojim
postupa.

ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRENJA

JT moe zahtevati odlaganje ili prekid izvrenja odluke kad smatra da postoje razlozi da
se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku.
Zahtev se podnosi organu koii dozvoljava izvrenje odluke, a ako je izvrenje poelo,
organu koji ga sprovodi zajedno sa dokazom da je uloio vanredno pravno sredstvo.
U sluaju usvajanja zahteva JT, odlaganje ili prekid izvrenja traje do donoenja odluke o
vanrednom pravnom sredstvu JT.

Odluka o odlaganju ili prekidu izvrenja prestaje da vai ako JT u roku od 30 dana od njenog
prijema ne uloi vanredno pravno sredstvo.
PRENOENJE NADLENOSTI
Ako javno tuilatvo ne moe da vri nadlenost, republiki JT moe preneti njegovu nadlenost na
drugo javno tuilatvo istog ili vieg stepena. Prenoenje nadlenosti traje dok se ne stvore uslovi za
rad nadlenog javnog tuilatva.
ODLUIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE
Odluku o izuzeu zamenika JT donosi JT, a o zahtevu za izuzee JT neposredno vii JT. Dravno
vee tuilaca (DVT) donosi odluku o izuzeu republikog JT, po pribavljenom miljenju Kolegijuma
Republikog javnog tuilatva.

IZBOR JAVNIH TUILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS

JT bira Narodna skuptina, na predlog Vlade. Mandat JT traje est godina i moe biti ponovo biran.
Kandidate Vlada predlae sa liste kandidata koje utvruje Dravno vee tuilaca. Dravno vee
tuilaca dostavlja Vladi listu jednog ili vie kandidata za izbor na funkciju javnog tuioca.
Zamenik JT zamenjuje JT pri vrenju tuilake funkcije i duan je da postupa po njegovim
uputstvima. Narodna skuptina, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na
ovu funkciju. Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.
DVT, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili
drugom javnom tuilatvu. DVT odluuje i o izboru zamenika javnih tuilaca koji su na stalnoj
funkciji u drugo ili vie javno tuilatvo.
Republikog JT, na predlog Vlade, po pribavljenom miljenju nadlenog odbora Narodne skupstine,
bira NS. Republiki JT bira se na period od est godina i moe biti ponovo biran.
Prema ZJT, za JT i zamenika JT moe biti izabran:
-

dravljanin RS koji ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima,

koji je zavrio Pravni fakultet,

poloio pravosudni ispit i

dostojan je funkcije JT.

Ovo su opti uslovi.

Za javnog tuioca i zamenika javnog tuioca moe biti izabrano lice koje, pored optih uslova, ima
radno iskustvo u pravnoj struci nakon poloenog pravosudnog ispita, i to:
- 4 godine za osnovnog javnog tuioca i 3 godine za zamenika osnovnog javnog tuioca;
- 7 godina za vieg javnog tuioca i 6 godina za zamenika vieg javnog tuioca;
- 10 godina za apelacionog javnog tuioca i javnog tuioca posebne nadlenosti i 8 godina za
zamenike apelacionog javnog tuioca i zamenika javnog tuioca posebne nadlenosti;
- 12 godina za Republikog javnog tuioca i 11 godina za zamenika Republikog javnog tuioca.
Izbor JT i zamenika JT oglaava DVT u Slubenom glasniku RS . Prijave se podnose DVT u roku
od 15 dana od dana objavljivanja oglasa. Uz prijave se podnose dokazi o ispunjenju uslova za izbor,
ukoliko se ve ne nalaze u javnom tuilatvu.
DVT pribavlja podatke i miljenja o strunosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od
organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci.
Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotuilaku funkciju zabranjena je diskriminacija po bilo
kom osnovu.
Republiki JT polae zakletvu pred Narodnom skuptinom. JT i zamenik JT koji se prvi put bira pre
stupanja na funkciju, polae zakletvu pred predsednikom NS. JT i zamenik JT koji je izabran iz reda
javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca ne polae ponovo zakletvu.
JT i zamenik JT stupaju na funkciju na sveanoj sednici u javnom tuilatvu za koje su
izabrani.
Smatra se da JT i zamenik JT nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od
30 dana od dana izbora na funkciju, o emu odluku donosi RJT. Na ovu odluku doputen je prigovor
DVT, u roku od osam dana. O odluci Republikog JT i DVT obavetava se Narodna skuptina, u
sluaju kada je NS nadlena za izbor javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.
IMUNITET: JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju
tuilake funkcije, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane JT, odnosno zamenika
JT.
JT, odnosno zamenik JT ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela
uinjenog u vrenju tuilake funkcije, odnosno slube, bez odobrenja nadlenog odbora Narodne
skuptine za pravosue i upravu.
UDALJENJE SA FUNKCIJE: JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je odreen pritvor.
Oni mogu biti udaljeni sa funkcije kad je pokrenut postupak za njihovo razreenje ili krivini
postupak za delo zbog koga mogu biti razreeni.

Odluku o obaveznom udaljenju zamenika JT donosi JT, a o obaveznom udaljenju JT neposredno vii
JT.
Ako udaljenje nije obavezno, odluku donosi Republiki JT, a odluku o udaljenju Republikog JT
donosi DVT. Protiv odluke Republikog JT o udaljenju kada ono nije obavezno, JT, odnosno
zamenik JT ima pravo prigovora DVT. Protiv odluke DVT o udaljenju kada ono nije bilo obavezno,
rep. JT ima pravo prigovora nadlenom odboru NS. Prigovor se podnosl u roku od tri dana, a
nadleni organ donosi odluku po prigovoru u roku od 30 dana, a izjavljeni prigovor ne zadrava
izvrenje odluke.
Udaljenje sa funkcije traje do ukidanja pritvora, pravnosnanog okonanja postupka za razreenje ili
pravosnanog okonanja krivinog postupka.

NESPOJIVOST TUILAKE FUNKCIJE

Prema URS, zabranjeno je politiko delovanje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.
ZJT se ureuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tuilakom funkcijom.
Prema ZJT, JT i zamenik JT ne mogu biti :
-

na funkciji u organima koji donose propise,

u organima izvrne vlasti,

javnim slubama i organima pokrajinske autonomije i jedinica LS,

lan politike stranke,

ne mogu se baviti javnim ili privatnim plaenim poslom,

pruati pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu.

Sa javnotuilakom funkcijom nespojivi su i druge funkcije, poslovi ili privatni interesi. DVT
utvruje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom, odnosno naruavajem
samostalnost ili nanoenjem tete ugledu javnog tuilatva.
JT i zamenik JT moe, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naunom
delatnou, uz naknadu.
JT je duan da pokrene postupak odluivanja o nespojivosti funkcije nieg JT ili zamenika JT pred
RJT, kad oceni da za to ima razloga. DVT pokree i vodi postupak odluivanja o nespojivosti
funkcije Republikog JT sa drugim funkcijama, poslovima ili njegovim privatnim interesima.

Kada Republiki JT utvrdi da su druga funkcija ili posao, koji vri JT ili zamenik JT, ili privatni interes
koji ostvaruje nespojivi sa javnotuilakom funkcijom, a ne postoje razlozi za razreenje, o tome
obavetava neposredno vieg JT, JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi.
Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vri Republieki JT ili privatni interes koji ostvaruje
nespojivi sa javnotuilakom funkcijom o tome obavetava Republikog JT, a ako postoje razlozi za
razreenje o tome obavetava Vladu.

Bosina potpitanja
1) Ko ih predlaze, a ko bira, 2) Postupak izbora, 3) Na koji period se bira RJT, 4) Moe li biti reizabran, 5) U
pogledu koga URS predvia ogranienja za reizbor

PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA

PO URS
Prema URS, JT i zameniku prestaje f-ja :
-

na njihov zahtev,

nastupanjem zakonom propisanih uslova (ZJT: navrsi radni vek, izgubi radnu sposobnost)

razreenjem iz zakonom propisanih razloga.

JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku JT, ako ne bude izabran na stalnu
funkciju.
Odluku o prestanku f-je JT donosi Narodna skuptina, pri emu odluku o razreenju donosi na
predlog Vlade koja predlae razreenje JT na osnovu razloga za razreenje utvrenih od strane DVT.
Odluku o prestanku f-je zamenika JT donosi DVT.
Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u Slubenom glasniku RS.
Protiv odluke NS, odnosno DVT o prestanku funkcije, JT, odnosno zamenik JT ima pravo albe
Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke, koja iskljuuje pravo na podnoenje
ustavne albe.
Ustavni sud svojom odlukom moe odbiti albu ili usvojiti albu i ponititi odluku o prestanku
funkcije i ta odluka je konana.
Republikom JT prestaje funkcija :

ako ne bude ponovo izabran,

kada sam to zatrai,

nastupanjem zakonom propisanih uslova,

razreenjem iz zakonom predvienih razloga.

Odluku o prestanku funkcije Republikom JT donosi Narodna skuptina pri emu odluku o
razreenju donosi na predlog Vlade.
Prema ZJT, do prestanka funkcije JT i zamenika JT moe doi:

na osnovu Ustava,

po sili zakona,

razreenjem.

PRESTANAK F-JE JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA

Funkcija JT i zamenika JT prestaje:
-

na njegov lini zahtev,

kad navri radni vek,

kad trajno izgubi radnu sposobnost ili

kad bude razreen.

JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku ako ne bude izabran na stalnu
funkciju. JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS, o emu obavetava DVT, a zamenik
JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije DVT.

PRESTANAK F-JE JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA: Posledica je navrenja radnog

veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije. JT i zameniku JT prestaje
funkcija kad navre 65 godina ivota ili 40 godina staa osiguranja.
Izuzetno, po zahtevu Republikog JT, DVT moe JT i zameniku JT produiti radni vek za jo dve
godine, uz njegovu saglasnost, samo zbog zavravanja rada na zapoetim predmetima.

JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu miljenja strune komisije nadlenog organa
utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrenje funkcije.
Postupak za utvrivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na lini zahtev, usled
navrenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije, vodi DVT.
DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odluivanja o prestanku funkcije JT.
PRESTANAK NA LINI ZAHTEV: Javni tuilac podnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije
Narodnoj skuptini, o emu obavetava Dravno vee tuilaca. Zamenik javnog tuioca podnosi
pismeni zahtev za prestanak funkcije Dravnom veu tuilaca.
Zahtev moe biti povuen dok funkcija javnog tuioca ili zamenika javnog tuioca ne prestane
odlukom Narodne skuptine, odnosno Dravnog vea tuilaca. Ako o zahtevu za prestanak funkcije
ne bude odlueno u roku od 30 dana, smatra se da je funkcija javnog tuioca, odnosno zamenika
javnog tuioca prestala istekom roka od 30 dana od dana podnoenja zahteva.

TRAJNI GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI: Javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca

prestaje funkcija javnog tuioca i zamenika javnog tuioca kada se na osnovu miljenja strune
komisije nadlenog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrenje funkcije.
Odluku za upuivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Dravno vee tuilaca, na predlog
javnog tuioca, neposredno vieg javnog tuioca i samog javnog tuioca, odnosno zamenika javnog
tuioca.
RAZREENJE: JT i zamenik JT razreavaju se:
-

kad su pravnosnano osueni za k.d. na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci,

za kanjivo delo koje ih ini nedostojnim funkcije,

kad nestruno vri funkciju,

zbog uinjenog tekog disciplinskog prekraja.

Inicijativu za razreenje JT, odnosno zamenika JT moe podneti svako lice.
Postupak za razreenje pokree se predlogom JT, neposredno vieg JT, Republikog JT, ministra
nadlenog za pravosue, organa nadlenih za vrednovanje rada i Disciplinske komisije.
Razloge za razreenje utvruje DVT koje je duno da sprovede postupak i donese obrazloenu
odluku u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokree.
Odluka DVT kojom su utvreni razlozi za razreenje JT dostavlja se Vladi.

JT, odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obaveten o razlozima za pokretanje postupka, da
se upozna s predmetom i da sam ili preko zastupnika prui objanjenja i dokaze za svoje navode. JT,
odnosno zamenik JT ima pravo da svoje navode usmeno izloi pred DVT.
Bosina potpitanja
1) Kad im prestaje funkcija, 2) Postupak.

UNUTRANJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUILATAVA U RS

Funkciju javnog tuilatva vre Republiki JT i drugi javni tuioci u skladu sa ZJT.
Zamenik JT zamenjuje JT pri vrenju tuilake funkcije i duan je da postupa po njegovim
uputstvima. Zamenik JT duan je da izvri sve radnje koje mu JT poveri. On moe bez posebnog
ovlaenja da preduzme svaku radnju na koju je tuilac ovlaen.
JT bira Narodna skuptina, na predlog Vlade. Mandat JT traje est godina i moe biti ponovo biran.
Vlada predlae NS jednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koje utvruje
DVT. O predloenim kandidatima za Republikog JT pribavlja se miljenje nadlenog odbora NS za
pravosue i upravu.
Ako Republiki JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju ili mu funkcija
prestalne na lini zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT.
Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT
prestane na lini zahtev, bira se zamenik JT, o emu odluku donosi DVT.
Prema URS, mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje 3 godine. NS, na predlog DVT, bira
za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. DVT bira zamenike
JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tuilatvu. DVT odluuje i o izboru
zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tuilatvo.
Broj zamenika javnih tuilaca za svako javno tuilatvo utvruje DVT, uz prethodno pribavljenu
saglasnost ministra nadlenog za pravosue.
OSOBLJE u javnom tuilatvu ine tuilaki pomonici, tuilaki pripravnici i dravni slubenici i
nametenici, zaposleni na administrativnim, tehnikim, raunovodstvenim, informacionim i drugim
prateim poslovima znaajnim za javno tuilatvo. Broj osoblja u javnom tuilatvu odreuje JT
aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadlenog za
pravosue.
Republiko javno tuilatvo ima sekretara koji pomae Republikom javnom tuiocu u vrenju
poslova tuilake uprave. Za sekretara u Republikom javnom tuilatvu moe biti postavljeno lice
koje ispunjava uslove za izbor za zamenika apelacionog javnog tuioca. Sekretar Republikog
javnog tuilatva ima status dravnog slubenika na poloaju.

Javno tuilatvo moe imati sekretara koji pomae javnom tuiocu u vrenju poslova tuilake
uprave. Sekretara javnog tuilatva rasporeuje javni tuilac.
Tuilaki pomonik pomae javnom tuiocu i zameniku javnog tuioca, izrauje nacrte akata,
prima na zapisnik prijave, podneske i izjave graana i samostalno ili pod nadzorom vri poslove
predviene zakonom i drugim propisima. Javni tuilac ili zamenik javnog tuioca koga on odredi,
nadzire rad tuilakog pomonika. Tuilaki pomonici stiu sledea zvanja: tuilaki saradnik, vii
tuilaki saradnik, savetnik i vii savetnik.
Zvanje tuilakog saradnika moe stei lice koje ima poloeni pravosudni ispit, a zvanje vieg
tuilakog saradnika lice koje posle poloenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine
radnog iskustva u pravnoj struci. Zvanje savetnika moe stei lice koje ispunjava uslove za
zamenika vieg javnog tuioca. Zvanje savetnika postoji u Republikom javnom tuilatvu i javnom
tuilatvu posebne nadlenosti.
U Republikom javnom tuilatvu postoji i zvanje vieg savetnika, koje se stie odlukom
Kolegijuma Republikog javnog tuilatva, a moe ga stei lice koje ima zvanje savetnika.
Za tuilakog pripravnika prima se lice koje je zavrilo pravni fakultet i ispunjava opte uslove za
rad u dravnim organima. Tuilaki pripravnik prima se u osnovno i vie javno tuilatvo. Prednost
imaju kandidati koji su pravni fakultet zavrili sa visokom prosenom ocenom. Tuilaki pripravnik
prima se u radni odnos na tri godine. Tuilaki pripravnik koji je na prvosudnom ispitu ocenjen sa
"poloio sa odlikom" ima prednost prilikom prijema u radni odnos na neodreeno vreme u zvanju
tuilakog saradnika.
Diplomirani pravnik moe biti primljen na obuku u javno tuilatvo, bez zasnivanja radnog odnosa,
radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita (volonter).
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST I DISCIPLINSKI POSTUPAK (iz Zakona o jav.tu.)
Disciplinski prekraj je nesavesno vrenje javnotuilake funkcije ili ponaanje javnog tuioca, odnosno
zamenika javnog tuioca nedostojno javnotuilake funkcije, a koji je propisan ovim zakonom.
Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ini disciplinski prekraj ako:
- ne izrauje javnotuilake odluke i ne ulae redovna i vanredna pravna sredstva u propisanom roku;
- uestalo proputa ili kasni na zakazane pretrese, rasprave i druge procesne radnje u predmetima koji su mu
dodeljeni u rad;
- propusti da trai izuzee u predmetima gde za to postoje zakonski razlozi;
- odbije vrenje poslova i zadataka koji su mu povereni;
- ne izvrava pismena uputstva nadreenog javnog tuioca;

- oigledno kri obaveze pravilnog postupanja prema sudijama u postupku, strankama, njihovim pravnim
zastupnicima, svedocima, osoblju ili kolegama;
- se uputa u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupku koji vodi;
- kri naelo nepristrasnosti i ugroava poverenje graana u javno tuilatvo;
- ako znaajno kri odredbe Etikog kodeksa;
Teak disciplinski prekraj postoji ako je usled disciplinskog prekraja dolo do ozbiljnog poremeaja u
vrenju javnotuilake funkcije ili obavljanja radnih zadataka u javnom tuilatvu ili do tekog naruavanja
ugleda i poverenja javnosti u javno tuilatvo, a naroito zastarevanja krivinog gonjenja, kao i u sluaju
ponovljenog disciplinskog prekraja. Pod ponovljenim disciplinskim prekrajem smatra se tri puta
pravnosnano utvrena odgovornost javnog tuioca, odnosno zamenika javnog tuioca za disciplinski
prekraj.
Disciplinske sankcije su: javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u
trajanju od tri godine. Disciplinska sankcija izrie se srazmerno teini uinjenog disciplinskog prekraja.
Javna opomena moe biti izreena samo kada se prvi put utvrdi odgovornost javnog tuioca, odnosno
zamenika javnog tuioca za disciplinski prekraj.
Disciplinski organi su: Disciplinski tuilac i njegovi zamenici i Disciplinska komisija, koje obrazuje Dravno
vee tuilaca. lanove disciplinskih organa imenuje Dravno vee tuilaca iz reda javnih tuilaca, odnosno
zamenika javnih tuilaca.
Disciplinski postupak vodi Disciplinska komisija na predlog Disciplinskog tuioca. Predlog za voenje
disciplinskog postupka, Disciplinski tuilac podnosi na osnovu disciplinske prijave. Voenje disciplinskog
postupka zastareva u roku od godinu dana od dana kada je disciplinski prekraj uinjen.
Disciplinski tuilac moe da odbaci disciplinsku prijavu kao neosnovanu ili da je prihvati i podnese predlog
za voenje disciplinskog postupka.
Javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca ima pravo da svoje navode usmeno izloi pred Disciplinskom
komisijom.
Protiv odluke Disciplinske komisije, Disciplinski tuilac i javni tuilac, odnosno zamenik javnog tuioca
protiv koga se vodi disciplinski postupak, mogu izjaviti albu Dravnom veu tuilaca, u roku od osam dana
od dana dostavljanja odluke. Odluujui po albi, Dravno vee tuilaca moe da potvrdi prvostepenu odluku
Disciplinske komisije ili da je preinai. Dravno vee tuilaca je duno da o albi odlui u roku od 30 dana od
dana dostavljanja albe. Odluka Dravnog vea tuilaca je konana.
KOLEGIJUM JAVNOG TUILATVA (iz Zakona o jav.tu.)
Kolegijum javnog tuilatva sainjavaju javni tuilac i svi zamenici javnog tuioca u tom javnom tuilatvu.
Kolegijum javnog tuilatva saziva i njime rukovodi javni tuilac ili zamenik javnog tuioca kojeg on odredi.
Javni tuilac je duan da sazove kolegijum javnog tuilatva na zahtev najmanje treine svojih zamenika.
Kolegijum javnog tuilatva odluuje ako je prisutno najmanje dve treine zamenika javnog tuioca, a odluka
je punovana ako za nju glasa veina prisutnih lanova.

Kolegijum javnog tuilatva:

- daje miljenje Dravnom veu tuilaca o kandidatima za zamenike javnog tuioca u svom ili neposredno
niem javnom tuilatvu;
- daje miljenje Dravnom veu tuilaca o kandidatima za javne tuioce u neposredno niem javnom
tuilatvu;
- razmatra izvetaj o radu javnog tuilatva za prethodnu godinu;
- razmatra pitanja od znaaja za struno usavravanje i organizaciju javnog tuilatva;
- vri i druge poslove u skladu sa Pravilnikom o upravi u javnom tuilatvu.
Kolegijum Republikog javnog tuilatva ine Republiki javni tuilac i svi zamenici Republikog javnog
tuioca.

DRAVNO VEE TUILACA (regulisano Zakonom o DVT)

DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeuje i garantuje samostalnost javnih tuilaca i
zamenika javnih tuilaca u skladu s Zakonom. Sredstva za rad Dravnog vea obezbeuju se u
budetu Republike Srbije, na predlog Dravnog vea.
DVT ima 11 lanova.
Prema URS, u sastav DVT ulaze :
-

Republiki JT,

ministar nadlean za pravosue i

predsednik nadlenog odbora Narodne skuptine za pravosue i upravu,

kao lanovi po poloaju
i 8 izbornih lanova koje bira Narodna skuptina.
Izborne lanove ini :

6 zamenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije AP, i

dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat,
a drugi profesor Pravnog fakulteta.
Republiki JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom.
U nadlenost DVT, izmeu ostalog, spada:

utvrivanje liste kandidata za izbor Republikog JT i javnih tuilaca, koju dostavlja Vladi,

predlaganje NS kandidata za prvi izbor za zamenika JT,

izbor zamenika JT za trajno obavljanje funkcije zamenika JT,

izbor zamenika JT koji su na stalnoj funkciji za zamenike JT u viem javnom tuilatvu,

odluivanje o prestanku funkcije zamenika JT,

utvrivanje razloga za razreenje JT i zamenika JT,

odluivanje o udaljenju Republikog JT,

postavljanje vrioca dunosti Republikog JT,

odluivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT,

utvrivanje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i
samostalnou javnog tuilatva,

daje miljenje o izmenama postojeih ili donoenju novih zakona koji ureuju poloaj i postupanje JT i
zamenika JT, organizaciju javnog tuilatva, kao i drugih zakona koje javna tuilatva primenjuju,

donosi Etiki kodeks,

donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT,

obavlja i druge poslove predviene zakonom.

DVT radi u sednicama, koje saziva predsednik po sopstvenoi inicijativi ili na predlog najmanje tri
lana DVT.
DVTodrava sednice kada je prisustno najmanje est lanova DVT. Po odluci DVT sednica moe biti
i javna. Odluke DVT donose se veinom glasova svih lanova.
Odluke DVT moraju biti obrazloene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano
zakonom i Poslovnikom.

OVLAENI PREDLAGA za izborne lanove DVT iz reda JT i zamenika JT je Dravno vee.

Ovlaeni predlaga za izbornog lana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije.
Kandidate za izbornog lana DVT iz reda profesora Pravnog fakulteta predlae zajednika sednica
dekana pravnih fakulteta u Republici Srbiji.
Izborni lanovi Dravnog vea iz reda javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca biraju se iz sledeih
javnih tuilatava:
- jedan iz Republikog javnog tuilatva;
- jedan iz apelacionih tuilatava, Tuilatva za organizovani kriminal i Tuilatva za ratne zloine;
- jedan iz viih tuilatava;
- dva iz osnovnih tuilatava;
- jedan iz javnih tuilatava sa teritorije autonomne pokrajine.
Kandidat za izbornog lana Dravnog vea iz reda javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca moe
biti svaki javni tuilac i svaki zamenik javnog tuioca sa stalnom funkcijom.
JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opteg, jednakog i neposrednog
izbornog prava, tajnim glasanjem. Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT. JT i
zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena javnog tuilatva u
kojem vri svoju funkciju. JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata,
glasa i za listu kandidata za javna tuilatva sa teritorije AP.
Postupak predlaganja kandidata za izborne lanove Dravnog vea iz reda javnih tuilaca i zamenika
javnih tuilaca organizuje i sprovodi Izborna komisija Dravnog vea. Izborna komisija se sastoji od
predsednika i etiri lana i njihovih zamenika, koje bira Dravno vee iz reda javnih tuilaca i
zamenika javnih tuilaca na stalnoj funkciji, uz njihovu saglasnost. Zamenici lanova Izborne
komisije imaju ista prava i odgovornosti kao i lanovi koje zamenjuju.
Kandidaciona prijava se dostavlja Izbornoj komisiji u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke
o otpoinjanju postupka predlaganja kandidata za izborne lanove Dravnog vea u "Slubenom
glasniku Republike Srbije". Datum i vreme sprovoenja izbora odreuje Izborna komisija i o tome
obavetava sve javne tuioce deset dana pre izbora. Javni tuioci e sedam dana pre dana odravanja
izbora obavestiti javnim obavetenjem zamenike javnih tuilaca o danu i vremenu odravanja izbora.
Glasanje za kandidate za izborne lanove iz reda javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca se
obavlja na birakim mestima u javnim tuilatvima odreenim od strane Izborne komisije.
Dravno vee predlae jednog kandidata sa najveim brojem glasova sa svake liste, na osnovu
zapisnika o utvrivanju rezultata izbora, koju im dostavlja Izborna komisija. Izuzetno, Dravno vee
predlae dva kandidata sa najveim brojem glasova sa liste kandidata javnih tuilaca i zamenika
javnih tuilaca osnovnih tuilatava.

Izborne lanove DVT bira Narodna skuptina na predlog ovlaenih predlagaa.

Ako izabrani lan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora
u Narodnoj skuptini smatrae se da nije ni izabran. U tom sluaju DVT organizuje ponovljene izbore
za ovog lana u roku od 60 dana.
lan Dravnog vea uiva imunitet kao javni tuilac. lan Dravnog vea ne moe biti pozvan na
odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja odluka Dravnog vea. lan
Dravnog vea ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u
obavljanju funkcije lana Dravnog vea bez odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine.
Izborni lan Dravnog vea iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta, nakon stupanja
na funkciju, ne moe biti na funkcijama u organima koji donose propise, organima izvrne vlasti,
javnim slubama i organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave. Izborni lan
Dravnog vea iz reda zamenika javnih tuilaca moe se osloboditi vrenja funkcije zamenika
javnog tuioca za vreme obavljanja funkcije u Dravnom veu, na osnovu odluke Dravnog vea.
Stalna radna tela Dravnog vea su: Izborna komisija i disciplinski organi. Radi razmatranja
pojedinih pitanja iz svoje nadlenosti Dravno vee moe da obrazuje povremena radna tela.

Prestanak funkcije
Mandat izbornih lanova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno.
lanovima po poloaju prestaje funkcija u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali
lanovi DVT.
Izbornim lanovima funkcija u DVT prestaje :
-

trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije lana DVT,

ostavkom na lanstvo u DVT,

istekom mandata i

razreenjem.
Izbornim lanovima DVT iz reda JT i zamenika javnih JT prestaje funkcija u DVT prestankom
funkcije JT i zamenika JT. Izbornom lanu DVT iz reda advokata prestaje funkcija u DVT i brisanjem
iz imenika advokata. Izbornom lanu DVT iz reda profesora prestaje funkcija u DVT i prestankom
zvanja profesora Pravnog fakulteta.
Izborni lan DVT razreava se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako :

funkciju lana DVT ne vri u skladu sa Ustavom i zakonom,

ako bude osuen za k.d. na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za k.d. koje ga ini nedostojnim za
vrenje funkcije lana DVT.
Inicijativu za razreenje izbornog lana DVT moe podneti svaki lan DVT. Incijativu za razreenje
izbornog lana DVT iz reda JT i zamenika JT moe podneti i svaki JT. Inicijativu za razreenje
izbornog lana DVT iz reda advokata, odnosno profesora Pravnog fakulteta mogu podneti njihovi
ovlaeni predlagai.
Ako oceni da razlozi za razreenje nisu uinjeni verovatnim, DVT e pismeno obavestiti podnosioca da
inicijativa nije prihvaena. Kada prihvati inicijativu DVT e pre donoenja odluke o pokretanju
postupka, omoguiti lanu DVT ije se razreenje inicira, da se izjasni o navodima inicijative. Odluku o
pokretanju postupka razreenja donosi DVT u roku od 15 dana od prijema inicijative. Odlukom o
pokretanju postupka moe se izrei i mera suspenzije do okonanja postupka za razreenje.
Predlog za razreenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga
NS donosi odluku o razreenju.
Nakon podnoenja predloga za razreenje lan DVT obavezno se udaljuje do donoenja odluke
Narodne skuptine.

Bosina potpitanja
1) Koja je njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira lanove ovog vea, 3) Sastav vea, 4) Nain izbora, 5) Koliko im
traje mandat, 6) Ima li pravnog leka protiv odluke ovoga tela - moe se uloziti alba Ustavnom sudu

ADVOKATURA
FUNKCIJA ADVOKATURE I NAIN NJENOG OBAVLJANJA
Advokatura je nezavisna i samostalna sluna (profesionalna delatnost) pruanja pravne pomoi
fizikim i pravnim licima.
Samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se:
1) samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokature;
2) pravom stranke na slobodan izbor advokata;
3) organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu,
kao samostalne i nezavisne organizacije advokata;
4) donoenjem optih akata od strane advokatskih komora;
5) odluivanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom.

PREDMET ADVOKATURE:
Pruanje pravne pomoi obuhvata :
1) davanje pravnih saveta;
2) sastavljanje tubi, albi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;
3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;
4) zastupanje i odbranu fizikih i pravnih lica pred sudovima i drugim dravnim organima,
preduzeima i drugim pravnim licima;
5) zastupanje fizikih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zakljuivanjem ugovora i
poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza;
6) obavljanje drugih poslova pravne pomoi u ime i za raun fizikog ili pravnog lica, na osnovu kojih
to lice ostvaruje neko pravo.
Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariji ili u ortakom advokatskom drutvu.
Advokat moe da ima samo jednu advokatsku kancelariju.

Advokat moe pruati pravnu pomo samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na
raspravama, pretresima, uviajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zakljuenju pravnih
poslova. Izuzetno, zbog posebnih okolnosti sluaja i prirode pravne pomoi, advokat moe pruiti
pravnu pomo i u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke.
Advokat je duan da prijavi promenu sedita svoje advokatske kancelarije na teritoriji iste
advokatske komore, nadlenoj advokatskoj komori, u roku od 15 dana od dana promene sedita.
Advokat je duan da na zgradi u kojoj se nalazi advokatska kancelarija ima istaknutu tablu koja
sadri naziv: "advokat" i ime i prezime advokata. Advokat - strani dravljanin na tabli istie nazive
profesije i na jeziku matine drave.
Advokat ima peat koji sadri naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu sedita advokatske
kancelarije. Zajednika advokatska kancelarija ima peat sa nazivom: "zajednika advokatska
kancelarija", imenom i adresom sedita zajednike advokatske kancelarije, a u skladu sa ugovorom o
osnivanju. Advokatsko ortako drutvo ima peat koji sadri naziv advokatskog ortakog drutva i
adresu sedita drutva.
Dva ili vise advokata mogu imati zajedniku advokatsku kancelariju.
Ortako advokatsko drutvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. Ortako advokatsko drutvo ima
svojstvo pravnog lica. Ortako advokatsko drutvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove
za osnivanje tog oblika preduzea i uz prilaganje saglasnosti adv. komore RS.
Advokati i ortaka advokatska drutva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja e obavljati
administrativne, tehnike, finansijske i druge poslove, a ortka advokatska drutva i sa advokatima.
Delatnost ortakog advokatskog drutva ograniena je samo na bavljenje advokaturom, a poslove
pruanja pravne pomoi u ortakom advokatskom drutvu obavljaju samo advokati.
USLOVI ZA VRENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI
Da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom, potrebdno je da bude upisano u imenik advokata AK i
mora poloziti zakletvu u AK.
Upis u imenik AK, vrsi se na osnovu podnetog zahteva kandidata za upis u imenik advokata podnetim
advokatskoj komori na ijem podruju e biti sedite advokatske kancelarije kandidata.
Uslovi za upis u imenik advokata :
1) diploma Pravnog fakulteta steena u Republici Srbiji ili diploma Pravnog fakulteta steena u
stranoj dravi i priznata u skladu sa propisima koji ureuju oblast visokog obrazovanja;
2) poloen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;

3) dravljanstvo Republike Srbije;

4) opta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;
5) nepostojanje radnog odnosa;
6) neosuivanost za krivino delo koje bi kandidata inilo nedostojnim poverenja za bavljenje
advokaturom;
7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora
ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, lana ili predsednika izvrnog odbora banke,
zastupnika dravnog kapitala, steajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima
utvrenu zabranu konkurencije;
8) dostojnost za bavljenje advokaturom;
9) obezbeen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehnikih uslova, u
skladu sa aktom Advokatske komore Srbije;
10) protek najmanje tri godine od donoenja konane odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik
advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat
prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.
Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz ijeg se ivota i rada, u
skladu sa opteprihvaenim moralnim normama i kodeksom, moe zakljuiti da se nee savesno
baviti advokaturom i uvati njen ugled.
Kandidat koji je obavljao sudijsku ili javnotuilaku funkciju najmanje 12 godina, ne polae
advokatski ispit.
Advokatska komora moe odloiti donoenje odluke o zahtevu do pravnosnanog okonanja
krivinog postupka, ako je protiv kandidata optunica za krivino delo koje bi ga inilo nedostojnim
poverenja za bavljenje advokaturom, stupila na snagu.
Ako kandidat ispunjava uslove, advokatska komora donosi odluku o upisu u imenik advokata.
Advokatska komora odbie zahtev za upis u imenik advokata kandidata koji ne ispunjava jedan ili
vie uslova.
Advokatska komora je duna da u roku od 30 dana od donoenja odluke o upisu u imenik advokata
omogui kandidatu polaganje advokatske zakletve, pod uslovom da je uplatio trokove upisa, a ako
se radi o stranom dravljaninu i pod uslovom da je podneo dokaz o zakljuenom ugovoru o
osiguranju od profesionalne odgovornosti u Republici Srbiji.
Advokatska zakletva polae se pred predsednikom advokatske komore ili licem koje on ovlasti.
Advokatska zakletva glasi: "Zaklinjem se da u dunost advokata obavljati savesno, da u se u svom
radu pridravati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne
etike advokata i da u svojim postupcima i ponaanjem uvati ugled advokature."
Advokatska komora, na dan poloene advokatske zakletve, donosi reenje o upisu u imenik advokata
i izdaje advokatsku legitimaciju. Advokatska legitimacija slui kao dokaz svojstva advokata.

Advokatska komora koja je donela odluku o upisu ili Advokatska komora Srbije po pravu nadzora,
ponitie odluku i reenje o upisu ili samo odluku o upisu kada reenje nije doneto:
1) ako kandidat ne poloi advokatsku zakletvu;
2) ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu bili ispunjeni uslovi za upis.
Postupak za ponitaj odluke i reenja o upisu pokree se po slubenoj dunosti ili na osnovu prijave.
Advokat koji premeta sedite advokatske kancelarije sa teritorije jedne na teritoriju druge
advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, upisuje se u imenik advokata druge
advokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova koji se odnosi na radni prostor.
Advokat je duan da advokatskoj komori sa ije teritorije preseljava sedite advokatske kancelarije,
podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata zbog promene sedita kancelarije i da u roku od 15
dana od dana brisanja podnese zahtev za upis u imenik advokata one advokatske komore na iju
teritoriju preseljava sedite kancelarije. Ako advokat ne podnese zahtev za upis u roku, smatrae se
da mu je prestalo pravo na bavljenje advokaturom.
Advokat - strani dravljanin upisan u upisnik B imenika advokata, koji se najmanje tri godine
neprekidno bavio advokaturom u Republici Srbiji, stie pravo da podnese zahtev za upis u imenik
advokata bez ispitivanja uslova za upis.
Uz zahtev za upis u upisnik A imenika advokata, advokat - strani dravljanin je duan da dostavi
uverenje o dravljanstvu drave iji je dravljanin i potvrdu advokatske komore iji je lan o tome
da u matinoj dravi ima status advokata, u izvorniku i overenom prevodu na srpski jezik, ne starije
od tri meseca, kao i dokaze o ispunjenosti uslova pod 4) do 7) i 9).
O upisu advokata - stranog dravljanina obavetava se nadlena advokatska komora u njegovoj
matinoj dravi.

PRAVA, DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA

Advokat je duan:
1) da se stvarno i stalno bavi advokaturom;
2) da pravnu pomo prua struno i savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatske komore i
kodeksom;
3) da uva advokatsku tajnu;
4) da u profesionalnom radu i u privatnom ivotu koji je dostupan javnosti uva ugled advokature.
Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije. Advokat ima pravo
da se advokaturom bavi i na teritoriji strane drave, u skladu sa potvrenim meunarodnim
ugovorima i propisima te drave o pravu na rad stranih advokata.
Advokat slobodno odluuje da li e prihvatiti pruanje pravne pomoi, osim u sluajevima
predvienim zakonom. Advokat ne moe odbiti pruanje pravne pomoi ako ga kao zastupnika ili

branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi dravni organ ili advokatska komora, osim ako
postoje razlozi predvieni zakonom zbog kojih je duan da odbije zastupanje.
Advokat ne sme da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnou advokature.
Advokat ne moe imati drugu registrovanu samostalnu delatnost i nema pravo da zasniva radni
odnos osim u advokatskom ortakom drutvu, da bude statutarni zastupnik, direktor ili predsednik
upravnog odbora u pravnom licu, lan ili predsednik izvrnog odbora banke, zastupnik dravnog
kapitala, prokurista ili lice koje ima utvrenu zabranu konkurencije.
Advokat je duan da odbije pruanje pravne pomoi:
1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranku;
2) ako je bio advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa
ili je zastupana suprotna stranka;
3) ako je lan ili je bio lan zajednike advokatske kancelarije ili advokatskog ortakog drutva, u
kojima se u istoj pravnoj stvari zastupa ili je zastupana suprotna stranka;
4) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili slubeno lice u
dravnom organu, organu teritorijalne autonomije ili organu jedinice lokalne samouprave;
5) ako su interesi stranke koja trai pravnu pomo u suprotnosti sa njegovim interesima ili interesima
njegovih bliskih srodnika, prijatelja, saradnika ili drugih stranaka, a to se propisuje statutom
advokatske komore i kodeksom;
6) u drugim sluajevima utvrenim zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom.
Advokat je duan da, u skladu sa statutom advokatske komore i kodeksom, uva kao profesionalnu
tajnu i da se stara da to ine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, sve to mu je stranka
ili njegov ovlaeni predstavnik poverio ili to je u predmetu u kome prua pravnu pomo na drugi
nain saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja. Obaveza uvanja advokatske
tajne nije vremenski ograniena.
Advokata moe zameniti samo advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi
advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom. Za
propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen.
Advokat ima pravo na nagradu i naknadu trokova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosi
Advokatska komora Srbije. Visina nagrade za rad advokata utvruje se u zavisnosti od vrste
postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zapreene kazne. Visina nagrade za odbrane po
slubenoj dunosti, utvruje se aktom koji donosi ministar nadlean za poslove pravosua.
Advokat je duan da klijentu izda obraun nagrade i naknade trokova za izvrene radnje i
izdatke za trokove. Obraun o nagradi i naknadi trokova advokata predstavlja verodostojnu ispravu
u izvrnom postupku.
Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajednike advokatske kancelarije i advokatskog ortakog
drutva.
Advokatura stranog dravljanina, upisanog u upisnik A imenika advokata, ograniena je na davanje
usmenih i pismenih pravnih saveta i miljenja koji se odnose na primenu prava njegove matine
drave i meunarodnog prava. Advokatura stranog dravljanina, upisanog u upisnik B imenika
advokata, izjednaena je sa slubom domaeg advokata, uz uslov da u periodu od tri godine od dana
upisa, moe postupati u Republici Srbiji samo zajedno sa domaim advokatom.

Na rad advokata - stranih dravljana primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na domae
advokate, ako neto drugo nije predvieno. Advokat upisan u upisnik A i upisnik B imenika
advokata nema pravo:
1) da bira i bude biran za lana organa i nosioca funkcija u Advokatskoj komori Srbije niti u
nadlenoj advokatskoj komori;
2) da zapoljava advokatske pripravnike radi obavljanja pripravnike vebe, u skladu sa ovim
zakonom;
3) da bude imenovan za privremenog zastupnika, poreskog zastupnika ili branioca po slubenoj
dunosti, da prua besplatnu pravnu pomo u skladu sa vaeim propisima, da bude punomonik
stranke koja je osloboena od plaanja sudskih trokova, niti da bude medijator.
Advokat ima pravo da otkae zastupanje (punomoje). O otkazu zastupanja (punomoja) advokat je
duan da odmah obavesti organ koji vodi postupak. Advokat je duan da u roku od 30 dana od dana
obavetavanja, nastavi sa pruanjem pravne pomoi, izuzev ako ga stranka te obaveze nije izriito
oslobodila ili ako to nije suprotno propisima.
Advokat je duan da u rokovima propisanim za uvanje arhivske grae uva spise i isprave koje mu
je stranka poverila, ako sporazumom sa strankom nije drugaije odreeno. Advokat je duan da
preda stranki, na njen zahtev, sve njene spise i isprave.
Advokat je duan da advokatskoj komori plaa lanarinu i druge materijalne obaveze.
Advokatska komora e uskratiti produenje vaenja advokatske legitimacije advokatu koji nije
izmirio obaveze, u skladu sa statutom advokatske komore.
Nepovredivost advokatske kancelarije: Advokatska kancelarija, predmeti i podaci koji se nalaze u
njoj, mogu biti predmet kontrole samo pod uslovima za pretres (pretres advokatske kancelarije moe
odrediti samo nadleni sud u pogledu tano odreenog spisa, predmeta ili dokumenta, moe se
izvriti samo u prisustvu advokata koga odredi predsednik nadlene advokatske komore).
Odluku o privremenom ili trajnom prestanku rada advokatske kancelarije moe doneti samo
nadleni organ advokatske komore u posebno predvienom postupku.
U odnosu na advokatsku kancelariju ne moe biti primenjena mera zatvaranja, odnosno peaenja, u
krivinom i prekrajnom postupku i postupku za privredni prestup, niti u drugom postupku koji se
vodi protiv advokata.
Advokat ima pravo da, u cilju pruanja pravne pomoi, od dravnih organa, ustanova, preduzea i
drugih organizacija trai i blagovremeno dobije informacije, spise i dokaze koji su u njihovom
posedu ili pod njihovom kontrolom.
Advokat je duan da zakljui ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti kod
organizacije registrovane za ovu vrstu osiguranja. Advokatska komora moe zakljuiti ugovor o
kolektivnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za sve advokate upisane u njen imenik
advokata. Advokatska komora Srbije utvruje minimalnu sumu osiguranja za tetu od profesionalne
odgovornosti. Advokatska komora uskratie izdavanje ili produenje vaenja advokatske
legitimacije advokatu koji nije zakljuio ugovor o osiguranju, osim u sluaju postojanja kolektivnog
osiguranja (AK).
Advokat je duan da na prihod ostvaren po osnovu obavljanja advokatske slube, plaa porez u
skladu sa poreskim propisima.

PRIVREMENA ZABRANA I PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI

Advokat ne moe biti lien slobode za krivina dela u vezi sa obavljanjem advokatske slube, bez
odluke nadlenog suda.
Pretres advokatske kancelarije moe odrediti samo nadleni sud u pogledu tano odreenog spisa,
predmeta ili dokumenta. Pretres advokatske kancelarije moe se izvriti samo u prisustvu advokata
koga odredi predsednik nadlene advokatske komore.
Predmeti, spisi ili dokumenta, izuzev tano odreenog spisa, predmeta ili dokumenta, kao i
saznanja do kojih se doe prilikom pretresa advokatske kancelarije, ne mogu se koristiti radi voenja
postupka protiv stranaka advokata iz te advokatske kancelarije.
O pokretanju postupka protiv advokata, o odreivanju zadravanja ili pritvora advokatu, sud ili drugi
dravni organ koji vodi postupak je duan da odmah obavesti nadlenu advokatsku komoru.
Advokat ima pravo na privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom:
1) zbog strunog usavravanja ili drugih opravdanih razloga, dok traju razlozi;
2) za vreme privremene spreenosti usled bolesti, porodiljskog odsustva, odsustva za negu deteta i
drugih zdravstvenih razloga;
3) zbog izbora za narodnog poslanika, poslanika ili odbornika, u trajanju poslanikog ili
odbornikog mandata.
Advokat je duan da najkasnije 30 dana pre poetka korienja prava pod 1) i u roku od 30 dana od
nastanka privremene spreenosti pod 2) i 3) dostavi nadlenoj advokatskoj komori obrazloeni
zahtev sa odgovarajuim dokazom i podacima o poetku i trajanju privremenog prestanka rada.
Advokatu privremeno prestaje pravo na bavljenje advokaturom u sluaju izbora, imenovanja ili
postavljenja na javnu funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa u organu Republike Srbije,
autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave. Advokat je duan da u roku od 30 dana od
dana poetka obavljanja javne funkcije, podnese nadlenoj advokatskoj komori zahtev za privremeni
prestanak prava na bavljenje advokaturom.
Ako advokat ne postupi u skladu sa tom obavezom, nadlena advokatska komora e po slubenoj
dunosti doneti reenje o njegovom brisanju iz imenika advokata.
Ako advokat, u roku od 60 dana od dana prestanka javne funkcije ne podnese zahtev da mu se
odobri dalji nastavak bavljenja advokaturom, nadlena advokatska komora e doneti odluku o
njegovom brisanju iz imenika advokata sa danom prestanka javne funkcije.
Reenjem o privremenom prestanku prava na bavljenje advokaturom, nadlena advokatska
komora e advokatu odrediti privremenog zamenika. Privremeni zamenik moe biti samo
advokat upisan u imenik advokata iste advokatske komore. Za privremenog zamenika odredie se
advokat koga predloi privremeno zamenjivani advokat, ukoliko priloi pismenu saglasnost tog
advokata, a ako takvog predloga ili saglasnosti nema, tada advokat koga odredi nadlena advokatska
komora.
Advokatu e se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega:
1) odreen pritvor;

2) pokrenut postupak za ponitaj upisa u imenik advokata.

Advokatu se moe privremeno zabraniti bavljenje advokaturom:
1) ako je protiv njega pokrenut krivini ili disciplinski postupak za delo koje ga ini nedostojnim za
bavljenje advokaturom;
2) ako svojim postupcima oteava ili onemoguava voenje disciplinskog postupka koji je protiv
njega pokrenut.
Nadlena advokatska komora e reenjem o odreivanju privremene zabrane bavljenja advokaturom
odluiti o vremenu trajanja zabrane i odrediti privremenog zamenika. alba protiv reenja o
privremenoj zabrani bavljenja advokaturom ne zadrava njegovo izvrenje.O privremenoj zabrani
bavljenja advokaturom nadlena advokatska komora obavetava sve sudove u Republici Srbiji,
Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu.

PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM

Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom :
1) na lini zahtev, od dana koji je odredio u zahtevu;
2) u sluaju smrti ili proglaenja za umrlog - danom smrti, odnosno proglaenja za umrlog;
3) u sluaju potpunog ili deliminog lienja poslovne sposobnosti - od dana pravnosnanosti odluke
nadlenog suda;
4) u sluaju izricanja disciplinske mere brisanja iz imenika advokata - od dana konanosti odluke o
brisanju iz imenika;
5) u sluaju izricanja mere bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom u krivinom postupku - od
dana pravnosnanosti presude nadlenog suda;
6) u sluaju osude za krivino delo koje ga ini nedostojnim za bavljenje advokaturom - od dana
pravnosnanosti presude nadlenog suda;
7) u sluaju osude za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju duem od est meseci od dana stupanja na izdravanje kazne, o emu nadlenu advokatsku komoru obavetava sud
nadlean za izvravanje krivinih sankcija;
8) u sluaju da se ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci - od dana donoenja konane
odluke o brisanju iz imenika;
9) u sluaju zasnivanja radnog odnosa van advokature, upisa u registar preduzetnika, sticanja statusa
statutarnog zastupnika, imenovanja za direktora ili predsednika upravnoga odbora u pravnom licu,
izbora ili imenovanja za lana ili predsednika izvrnog odbora banke, imenovanja za zastupnika
dravnog kapitala ili za prokuristu - od dana zasnivanja radnog odnosa, upisa u registar, imenovanja
ili izbora;
10) u sluaju da ne zakljui ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti - od dana donoenja
konane odluke o brisanju iz imenika;
11) u sluaju da advokatu upisanom u upisnik A i upisnik B imenika advokata, prestane svojstvo
advokata ili mu bude zabranjen rad u matinoj dravi - od dana donoenja odluke nadlenog organa
matine drave.

Smatrae se da se advokat ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci, ako u tom roku
nisu mogle da mu se dostave pismena na adresu sedita advokatske kancelarije ili ako u tom roku ne
izvrava materijalne obaveze prema advokatskoj komori.

DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA

Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za struno i savesno bavljenje advokaturom i
uvanje njenog ugleda. Advokati i advokatski pripravnici disciplinski odgovaraju za lake i tee
povrede dunosti i ugleda advokature, koje se ureuju Statutom Advokatske komore Srbije.
Pod teom povredom dunosti advokata i ugleda advokature smatra se naruavanje dunosti i
ugleda advokature propisanih zakonom, Statutom Advokatske komore Srbije i kodeksom, a naroito:
oigledno nesavestan rad u advokaturi, pruanje pravne pomoi u sluajevima u kojima je advokat
duan da odbije pruanje pravne pomoi, bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i
nezavisnou advokature, povreda dunosti uvanja advokatske tajne, traenje naknade vee od
naknade propisane tarifom i odbijanje izdavanja stranci obrauna nagrade i naknade trokova za
izvrene radnje i izdatke za trokove.
Laka povreda dunosti i ugleda advokature je naruavanje dunosti i ugleda advokature manjeg
znaaja.
Disciplinski postupak pokreu i vode disciplinski organi nadlene advokatske komore, odnosno
Advokatske komore Srbije. Disciplinski organi su: disciplinski tuilac i disciplinski sud.
Disciplinski postupak moe se pokrenuti na osnovu prijave koju podnosi zainteresovano lice ili
dravni organ, na osnovu predloga organa advokatske komore ili po slubenoj dunosti. Disciplinska
prijava ili predlog podnosi se disciplinskom tuiocu nadlene advokatske komore.
Za povredu dunosti advokata i naruavanje ugleda advokature, advokatu se mogu izrei sledee
disciplinske mere:
1) opomena;
2) novana kazna;
3) brisanje iz imenika advokata.
Za lake povrede dunosti advokata i ugleda advokature moe se izrei opomena ili novana kazna.
Za tee povrede dunosti advokata i ugleda advokature moe se izrei novana kazna ili brisanje iz
imenika advokata.
Mera brisanja iz imenika advokata moe se izrei na period od est meseci do trajnog gubitka
prava na bavljenje advokaturom.

Advokat kome je izreena mera brisanja iz imenika advokata na odreeni vremenski period moe
podneti zahtev za ponovni upis u imenik advokata po proteku vremena za koje je mera brisanja
izreena.
Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa po proteku est meseci od saznanja za
uinjenu povredu, a u svakom sluaju po proteku dve godine od uinjene povrede. Zastarelost
voenja disciplinskog postupka nastupa po proteku jedne godine od pokretanja postupka. Zastarelost
se prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi voenja disciplinskog postupka.
Zastarelost se prekida i kada advokat u vreme dok tee rok zastarelosti uini isto tako teku ili teu
povredu dunosti i ugleda advokature. Sa svakim prekidom zastarevanje poinje ponovo da tee.
Zastarelost voenja disciplinskog postupka nastupa u svakom sluaju kad proteknu dve godine od
pokretanja disciplinskog postupka. Zastarelost pokretanja i voenja disciplinskog postupka za
povredu koja ima obeleje krivinog dela nastupa kad istekne vreme odreeno za zastarelost
krivinog gonjenja. Zastarelost izvrenja disciplinske mere nastupa po proteku jedne godine od dana
konanosti odluke kojom je mera izreena. Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se
preduzima radi izvrenja disciplinske mere. Posle svakog prekida zastarelosti rok poinje ponovo da
tee, a zastarelost u svakom sluaju nastupa kad proteknu dve godine od dana konanosti odluke
kojom je mera izreena.
Izreena disciplinska mera opomene ili novane kazne brie se iz evidencije nadlene advokatske
komore u roku od godinu dana od dana konanosti odluke disciplinskog suda, ukoliko advokat u tom
roku ne uini novu povredu dunosti i ugleda advokata. Izreena disciplinska mera brisanja iz
imenika advokata brie se iz evidencije nadlene advokatske komore protekom dvostrukog roka koji
je odreen kao period na koji se advokat brie iz imenika advokata konanom odlukom disciplinskog
suda.
Ako je odlukom disciplinskog suda uslovljeno izvrenje izreene disciplinske mere, disciplinska
mera se brie iz evidencije nadlene advokatske komore protekom dvostrukog roka koji je odreen
kao vreme proveravanja i pod uslovom da u periodu proveravanja advokat ne uini novu povredu
dunosti advokata i ugleda advokature.
Rokovi odreeni za brisanje izreenih mera poinju da teku od konanosti odluke o izreenoj meri.
Reenje o brisanju izreene disciplinske mere iz evidencije donosi, po slubenoj dunosti,
disciplinski sud nadlene advokatske komore. Konana odluka disciplinskog suda ima svojstvo
izvrne isprave u izvrnom postupku u pogledu izreene novane kazne i trokova disciplinskog
postupka.
Sredstva ostvarena naplatom novanih kazni predstavljaju prihod nadlene advokatske komore.
Odredbe o disciplinskoj odgovornosti advokata shodno se primenjuju i na advokatske pripravnike.
U postupku koji vodi advokatska komora kad reava o pravima, obavezama ili pravnim interesima,
primenjuju se odredbe zakona koji ureuje opti upravni postupak. Protiv svih prvostepenih odluka
advokatske komore dozvoljena je alba Advokatskoj komori Srbije u roku od 15 dana od dana
dostavljanja. Izjavljena alba odlae izvrenje prvostepene odluke, osim ako ovim zakonom nije

drugaije propisano. Protiv drugostepene, odnosno konane odluke Advokatske komore Srbije,
moe se pokrenuti upravni spor.
Nema nepravilne primene propisa u donoenju odluke advokatske komore kojom je reavano po
slobodnoj oceni, na osnovu, u granicama i u skladu sa ciljem propisanih ovlaenja i protiv ovakve
odluke ne moe se voditi upravni spor pune jurisdikcije.

Bosina potpitanja
a - Ima li disciplinskih prestupa - ne, vec samo lakse i teze povrede duznosti
b - Koje disciplinske mere se mogu izreci - novcana kazna, brisanje iz imenika advokata

Advokatska akademija
AKS osniva Advokatsku akademiju, kao posebno telo zadueno za stalnu strunu obuku advokata,
advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i lica zaposlenih u advokatskim kancelarijama i
drutvima, usavravanje teorijskih i praktinih znanja i vetina advokata, specijalizaciju advokata i
izdavanje uverenja o specijalizaciji u odreenoj oblasti prava i advokature.
Osnivanje, organizacija i rad Advokatske akademije i donoenje programa opte i specijalizovane
obuke ureuju se statutom i drugim aktima Advokatske Komore Srbije.
Predmet i polaganje advokatskog ispita
Advokatski ispit sastoji se od provere poznavanja domaih i meunarodnih propisa i pravnih akata
koji se odnose na advokaturu. Pravo na polaganje advokatskog ispita ima lice sa poloenim
pravosudnim ispitom. Advokatski ispit polae se pred komisijom za advokatski ispit. Program
advokatskog ispita i izdavanje uverenja o poloenom ispitu propisuju se statutom i drugim aktima
Advokatske komore Srbije.

ADVOKATSKI PRIPRAVNICI
Advokatski pripravnik moe da zapone obavljanje pripravnike vebe ako je upisan u imenik
advokatskih pripravnika i ako je poloio zakletvu advokatskog pripravnika.
Uslovi za donoenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika, su:
1) diploma pravnog fakulteta steena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta steena u
stranoj dravi i priznata u skladu sa propisima koji ureuju oblast visokog obrazovanja;
2) dravljanstvo Republike Srbije;
3) opta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;
4) nepostojanje radnog odnosa;
5) neosuivanost za krivino delo koje bi kandidata inilo nedostojnim poverenja za bavljenje
advokaturom;

6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili
direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, lana ili
predsednika izvrnog odbora banke, zastupnika dravnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o
radu ima utvrenu zabranu konkurencije;
7) nepostojanje poloenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na
polaganje pravosudnog ispita;
8) dostojnost za obavljanje advokatske slube;
9) zakljuen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse, sedite
kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i vaeu advokatsku legitimaciju ili zakljuen ugovor
o radu sa drutvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je oznaen da e biti zaduen za
realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i struno
usavravanje.
Nadlena advokatska komora je duna da u roku od 30 dana od donoenja odluke o upisu u imenik
advokatskih pripravnika omogui kandidatu za pripravnika polaganje pripravnike zakletve.
Pripravnika zakletva polae se pred predsednikom nadlene advokatske komore ili licem koje on
ovlasti.
Na dan poloene pripravnike zakletve, nadlena advokatska komora donosi reenje o upisu u
imenik advokatskih pripravnika i izdaje pripravniku legitimaciju.
Ako kandidat ne poloi pripravniku zakletvu ili se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika
sazna da nisu postojali svi uslovi za upis, ponitie se upis u imenik i u sluaju ponitaja upisa,
vreme koje je upisani advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u sta za
polaganje pravosudnog ispita.
Advokatski pripravnik ima pravo na odgovarajue uslove rada i na obuku u skladu sa svrhom
pripravnike vebe i planom i programom pripravnike obuke koji donosi Advokatska komora
Srbije. Za vreme pripravnike vebe advokatski pripravnik ima pravo na zaradu i ostala prava iz
radnog odnosa, u skladu sa zakonom i ugovorom o radu.
Advokatski pripravnik je duan da radi po uputstvima i u okviru ovlaenja dobijenih od advokata
kod koga je na pripravnikoj vebi, osim ako su ova suprotna Ustavu, zakonu, statutu
advokatske komore i kodeksu.
Pred dravnim organom ili drugim licem, advokatski pripravnik moe da zamenjuje samo advokata
kod koga je na pripravnikoj vebi, kako u sluaju kada taj advokat zastupa, tako i u sluaju kada
taj advokat zamenjuje drugog advokata. Kada jedan advokat zamenjuje drugog advokata
posredstvom svog pripravnika, advokatski pripravnik je duan da
postupa po nalozima
zamenjivanog advokata.
Advokatski pripravnik ne moe samostalno da se bavi poslovima advokature. Na advokatskog
pripravnika shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o dunostima i disciplinskoj odgovornosti
advokata.
Advokatskom pripravniku prestaje status pripravnika ako ni posle dve godine od sticanja prava na
polaganje, ne poloi pravosudni ispit. Nakon poloenog pravosudnog ispita pripravniki sta moe
trajati najdue jo godinu dana, ali ne due od dve godine. Po isteku roka nadlena advokatska
komora donosi reenje o brisanju iz imenika advokatskih pripravnika.

Na advokatske pripravnike volontere shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o advokatskim

pripravnicima i posebni propisi o volonterskom radu. Za vreme pripravnikog staa, advokatski
pripravnik volonter nema pravo na zaradu.
OBLICI RADA
Advokat se bavi advokaturom samostalno, u zajednikoj advokatskoj kancelariji ili kao lan
advokatskog ortakog drutva.
Dva ili vie advokata mogu ugovorom, kojim ureuju meusobne poslovne i imovinske odnose,
osnovati zajedniku advokatsku kancelariju. Ugovor i zahtev za upis u imenik zajednikih
advokatskih kancelarija ugovorne strane dune su da dostave nadlenoj advokatskoj komori u roku
od 15 dana od dana zakljuenja ugovora. Svi advokati iz zajednike kancelarije imaju isto sedite
kancelarije. Zajednika kancelarija mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "zajednika advokatska
kancelarija" i imenom zajednike advokatske kancelarije, u skladu sa ugovorom o osnivanju i
statutom advokatske komore.
Zajednika kancelarija nema svojstvo pravnog lica.
Zajednika kancelarija prestaje sporazumom ili ako u njoj ostane samo jedan advokat.
Stranka moe opunomoiti za zastupanje samo jednog advokata, neke od advokata ili sve advokate u
zajednikoj kancelariji. Za obaveze zajednike kancelarije nastale iz pravnog odnosa prema
strankama i treim licima, odgovara opunomoeni advokat, a ako je stranka opunomoila vie od
jednog advokata, solidarno odgovaraju svi opunomoeni advokati.
Dva ili vie advokata mogu osnovati advokatsko ortako drutvo. Drutvo se osniva ugovorom koji,
osim uslova propisanih zakonom, mora da sadri i sledee odredbe:
1) da je advokatura jedina delatnost drutva;
2) da pravnu pomo mogu pruati samo advokati lanovi tog drutva;
3) da se advokati lanovi drutva ne mogu baviti advokaturom izvan drutva;
4) da advokatsko ortako drutvo ne moe biti osniva drugih pravnih lica.
Drutvo se, na osnovu podnetog zahteva, upisuje u imenik advokatskih ortakih drutava:
1) ako su svi lanovi drutva advokati upisani u imenik iste advokatske komore i imaju isto sedite
kancelarije;
2) ako drutvo raspolae kancelarijskim prostorom podesnim za advokaturu u takvom obliku rada;
3) ako drutvo uplati Advokatskoj komori Srbije propisane trokove upisa;
4) ako je drutvo zakljuilo ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti.
Drutvo stie pravo na bavljenje advokaturom upisom u imenik advokatskih ortakih drutava
nadlene advokatske komore. Imenik advokatskih ortakih drutava iskljuivo vodi Advokatska
komora Srbije, po postupku i na nain utvrenim aktom ove komore.
Drutvo je duno da obavesti Advokatsku komoru Srbije o svakoj svojoj statusnoj i drugoj promeni
u roku od 15 dana od njenog nastanka.

Drutvo moe imati samo jednu advokatsku kancelariju. Drutvo ne moe imati ogranke. Drutvo
mora imati istaknutu tablu sa nazivom: "advokatsko ortako drutvo" i imenom drutva, u skladu sa
ugovorom o osnivanju i Statutom Advokatske komore Srbije.
Advokatska komora Srbije ponitava upis ako se posle upisa u imenik advokatskih ortakih drutava
sazna da nisu postojali uslovi za upis. Drutvo se brie iz imenika advokatskih ortakih advokatskih
drutava:
1) ako je otvoren postupak steaja ili likvidacije drutva, danom pravnosnanosti odluke o
zakljuenju takvog postupka;
2) ako se ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseci;
3) ako, osim advokature, pone da se bavi i drugom delatnou;
4) ako broj lanova vie ne ispunjava uslov za osnivanje, ukljuujui i lanove drutva kojima je
odreen privremeni prestanak ili privremena zabrana bavljenja advokaturom.
Pravo na bavljenje advokaturom drutvo gubi brisanjem iz imenika advokatskih ortakih drutava.
Nadleni sud, odnosno likvidacioni upravnik obavetava Advokatsku komoru Srbije o
pravnosnanom okonanju postupka steaja ili likvidacije drutva.
Na rad i poslovanje drutva primenjuju se odredbe zakona kojim je ureeno poslovanje ortakih
drutava, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

ADVOKATSKA KOMORA
Advokatske komore su profesionalna udruenja pripadnika adv. profesije u koju se obavezno
udruuju advokati, ortaka adv. drustva i adv. pripravnici. Advokatska komora Srbije i
advokatske komore u njenom sastavu su samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata,
osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadlene za vrenje
javnih ovlaenja i obavljanje poslova od opteg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim
statutom.
Advokatske komore iz stava 1. ovog lana imaju svojstvo pravnog lica.
Organizovane su po teritorijalnom principu.
U Republici Srbiji postoji Advokatska komora Srbije, sa seditem u Beogradu, za teritoriju
Republike Srbije, u ijem sastavu su:
1) Advokatska komora Vojvodine, sa seditem u Novom Sadu;
2) Advokatska komora Kosova i Metohije, sa seditem u Kosovskoj Mitrovici;
3) Advokatska komora Beograda, sa seditem u Beogradu;
4) Advokatska komora Zajeara, sa seditem u Zajearu;
5) Advokatska komora Kragujevca, sa seditem u Kragujevcu;

6) Advokatska komora Nia, sa seditem u Niu;

7) Advokatska komora Poarevca, sa seditem u Poarevcu;
8) Advokatska komora aka, sa seditem u aku;
9) Advokatska komora apca, sa seditem u apcu.

Statutom Advokatske komore Srbije odreuju se podruja nadlenosti advokatskih komora u njenom
sastavu. Aktom Advokatske komore Srbije, u skladu sa njenim statutom, mogu se osnovati i druge
advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije.
Organizacija: Organi Advokatske komore Srbije su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor,
predsednik, jedan ili vie potpredsednika, disciplinski sud, disciplinski tuilac, savet i drugi organi
utvreni Statutom Advokatske komore Srbije.
Jedno lice ne moe obavljati vie od jedne funkcije u organima Advokatske komore Srbije.
Skuptinu Advokatske komore Srbije ine predstavnici advokatskih komora koje su u sastavu
Advokatske komore Srbije. Skuptina Advokatske komore Srbije donosi Statut Advokatske komore
Srbije i druge opte akte propisane zakonom i statutom. Skuptina Advokatske komore Srbije saziva
se najmanje jednom godinje.
Statut Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom. Statut advokatske
komore u sastavu Advokatske komore Srbije mora biti u saglasnosti sa ovim zakonom i Statutom
Advokatske komore Srbije. Statut Advokatske komore Srbije, kodeks i tarifa objavljuju se u
"Slubenom glasniku Republike Srbije". Statuti advokatskih komora u sastavu Advokatske komore
Srbije objavljuju se u odgovarajuem slubenom glasilu.
Advokatske komore se finansiraju iz sopstvenih sredstava. Izvori finansiranja advokatske komore su
prihodi od upisa, lanarine i druga sredstva, u skladu sa zakonom. Visinu lanarine i trokova upisa
utvruje organ odreen statutom advokatske komore.
Odluka advokatske komore o visini dugovanja po osnovu lanarine, visini trokova upisa i drugih
redovnih materijalnih obaveza advokata prema advokatskoj komori ima svojstvo verodostojne
isprave u izvrnom postupku.
Advokatska komora moe da organizuje besplatno pruanje pravne pomoi graanima na svom
podruju ili delu tog podruja, samostalno ili na osnovu ugovora koji zakljui sa jedinicom lokalne
samouprave, u skladu sa zakonom.
Advokatska komora je obavezna da sudovima i drugim organima na svom podruju dostavi listu
advokata koji mogu da prue pravnu pomo strankama u sudskom ili upravnom postupku.

Javna ovlaenja
1) odluivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajednikih advokatskih kancelarija,
upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih
pripravnika volontera;
2) odluivanje o zahtevima za upis, brisanje i ponitaj upisa u imenik advokatskih ortakih drutava,
kao i odluivanje o zahtevima za promenu sedita drutva i voenje imenika advokatskih ortakih
drutava;
3) odluivanje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom;
4) odluivanje o zahtevima za nastavak obavljanja advokature posle privremenog prestanka prava na
bavljenje advokaturom;
5) odluivanje o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom;
6) odreivanje privremenog zamenika i preuzimatelja advokatske kancelarije;
7) odluivanje o pokretanju i voenju disciplinskog postupka protiv advokata ili advokatskog
pripravnika, o njihovoj disciplinskoj odgovornosti i o izricanju disciplinskih mera;
8) ureivanje sadrine i naina voenja imenika pod 1) i 2);
9) izdavanje i produavanje vaenja advokatskih legitimacija i legitimacija advokatskih pripravnika;
10) donoenje programa i ureenje organizacije i naina polaganja advokatskog ispita;
11) donoenje kodeksa;
12) donoenje tarife;
13) odreivanje visine trokova upisa u imenik advokata;
14) odreivanje visine redovnih obaveza prema nadlenoj advokatskoj komori za njenu teritoriju.

Poslovi AK
Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu obavljaju sledee poslove:
1) donose statut i druga opta akta;
2) zastupaju interese advokata pred dravnim i drugim organima i organizacijama;
3) ostvaruju meunarodnu saradnju u oblasti advokature;
4) predstavljaju advokate pred domaim i inostranim profesionalnim udruenjima i organizacijama,
pravnim i fizikim licima;
5) organizuju i sprovode stalnu obuku advokata, advokatskih pripravnika, diplomiranih pravnika i
zaposlenih u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortakim drutvima i specijalizovano struno
usavravanje advokata;
6) izdaju stalne i povremene publikacije;
7) organizuju pruanje besplatne pravne pomoi, u skladu sa zakonom;
8) daju miljenja na predloge zakona i drugih propisa koji su od interesa za poloaj advokature;
9) obavljaju i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

l) ta je advokatska komora, 2) Organizacija, 3) Ovlaenja, 4) Koje advokatske komore postoje u RS, 5) Koja javna
ovlaenja vri Advokatska komora, 6) Mogu li voditi disciplinski postupak, 6) Koji organi vode disciplinski postupak, 7)
Kako se izriu, tj odreuju iznosi novane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda - prema iznosu naknada za rad
advokata utvrenih advokatskom tarifom tj. iznos novane kazne ne moe biti manji od petostrukog iznosa najnie nagrade