USTAVNO PRAVO

I USTAV KAO OSNOVNI IZVOR USTAVNOG PRAVA

POJAM USTAVA
Ideja ustava potiče iz tri izvora:
1. -postojanje višeg, glavnog zakona koji će ograničiti vlast suverena koji je do tada
neograničeno vladao
2. -zaštiti lična prava i slobode koje su građani stekli ograničavanjem suverena
3. -pisana povelja, kao dokaz da je narod stekao prava i ograničio suverena
Pojam ustava je teorijska kategorija, svaki autor je pokušao da da neku svoju definiciju
ustava. Ovim pojmom su se osim pravne bavile i sociološka, politička, filozofska nauka.Sam
ustav nikada ne sadrži soju definiciju, već predmet koji reguliše.
Prvi pisani i svečano proglašavani dokumenti nastali su u XIII veku, a prvi moderni pisani
ustav nastao je u SAD 1787, a u Evropi u Francuskoj 1791. Danas postoje 3 pojma ustava:
NORMATIVNO, POLITIKOLOSKO, SOCIJOLOSKO koja su opredeljena individualnim
shvatanjima autora, ali i odredjenim civilizacijskim tekovinama nauke, pravne, politikoloske i
socioloske. Treba naglasiti da vecina teoreticara koja zagovara normativno poimanje ustava
slaze se da je ustav istovremeno i pravni i politicki akt, ali daju primat pravnom karakteru.
1. NORMATIVNO shvatanje polazi od norme i ono se odredjuje u materijalnom (sirem) i
formalnom (uzem smislu). U osnovi je proizaslo iz opsteprihvacene definicije svakog
pravnog akta u materijalnom i formalnom smislu sa stanovista njegove forme i sadrzaja; tako
i ustav, iako najvisi pr. akt, ima svoj sadrzaj i formu.
U materijalnom (sirem) smislu ustav se definise polazeci od materije koju regulise
tj.predmeta koji uredjuje. Otuda se u ovim defin. nepotrebno navode i nabrajaju pitanja koja
ustav regulise, odnosno pravila i norme, materija koju ustav regulise ili bi trebalo da regulise.
Otuda se u teoriji srecu razlicite definicije, razlicite u davanju prioriteta odredjenoj materiji,
elementu po imamo nekoliko shvatanja
1.pojedini teoreticari posebno ovaj pojam vezuju za organizaciju drzave pa tako Jelinek
definise ustav kao onaj akt koji sadrzi pr. pravila koja odredjuju najvise organe vlasti,
utvrdjuju nacin njihovog delovanja, njihove uzajamne odnose i domen delovanja,osnovno
mesto tih organa u odnosu na drzavnu zajednicu; on je izvrsio veliki uticaj na teoreticare na
engleskom tlu dok je na Americko tlu najveci uticaj imao Anderson koji tvrdi da se ustav
sastoji od pravnih i obicajnih pravila koja uredjuju drzavu, organizaciju, vladu, njena
ovlascenja i pr. pojedinaca; dakle opet je drzava u centru paznje. Paja Nikolic-ustav u mater.
smislu je skup najvisih pravila kojima se odredjuje forma, oblik drzavnih orgna, njena vlada,
odnosi najvaznijih organa i njihova nadleznost kao i prava i slobode gradjana i njihovi odnosi
sa drzavom; dakle i on pojam ustava vezuje za drzavu; ne kaze pravna pravila, ali misli da je
ustav pre svega pravni, a onda i politicki akt. R. Markovic-ustav u materijalnom smislu je
skup normi kojima se uredjuju osnovi drustvene orgnizacije u jednoj politickoj zajednici,
nacin vrsenja drzavne vl. u njoj kao i granice te vlasti, a one su zapravo slobode i pr. gradjana,
pojedinaca i kolektiviteta.
2. Po drugom shvatanju ustav u mater.smislu cini osnovu citavog pravnog poretka, njegov
zagovornik je Kelzen po njemu ustav u mat. smislu sastoji se od pravila koja regulisu
stvaranje opstih pravnih akata iz kojih izviru svi dr. akti (posebno zakoni) i mora sadrzati
pravila o organima koji donose te akte kao i postupku donosenja.
3. Po trecem shvatanju ciji je zastupnik Fridrih osnovno obelezje ustava u mater. smislu je
uredjivanje politickih institucija odn. politicke vl. to su svi akti koji regulisu politicku
organizaciju nezavisno od oblika u kom su doneti (zakoni, uredbe, obicajna pravila).
Svi zagovornoci ovih razlicitih stavova slazu se u jednom: svaka drzava samim tim sto postoji
ima ustav u materij. smislu tj. ima pravila koja se nalaze u raznim aktima i dokumentima, po
1
 pravilu u ustavu ali i svim dr. aktima pa i nepisanim pravilima; razlika je samo u naglasavanju
i davanju primata nekim elementima, odnosno materiji koju regulisu; po njima nije bitna
forma(npr.uredba vl. nije izvor ustava u formalnom smislu ali u mater. jeste
U formalnom (uzem smislu) ustav je pisani opsti pravni akt, najvise pr. snage u pr.
sistemu jedne zemlje koji sadrzi opste, najvise pr. norme koje su jedinstvene i sa kojima
moraju biti saglasne sve dr. norme. Ovaj pojam ustava ima 2 svoja bitna obelezja:
-sustinske prirode, njegovu sadrzinu cini ono sto cini sadrzinu ustava u mater. smislu. Sadrzi
opsta pravna pravila koja koja uredjuju drzavno i drustveno uredjenje i druga najvaznija
pravila, ali ona moraju imati odedjenu formu.
-formalne prirode, 3 su njegova formalna obelezja koja ga razlikuju od drugih pr pravila
1. on je pisani akt, jasan, odredjen, precizan
2. jedan akt moze imati odredjene dodatke, anekse ili biti sastavljen od 2 akta koja su tehnicki
odvojena ali u sustinskom smislu su 1 akt ( UP I Pljmp donete po istom pos. ali u razl.vreme;
po Bosi su jedan akt, ali neki teoreticari misle drugacije, bitno je daje u materijalnom smislu
jedan akt)
Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama,
Član 8.
Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama, koja je sastavni deo Ustavne povelje, usvaja se po
postupku i na način predviđen za usvajanje Ustavne povelje.

3. akt najvece pravne snage, nalazi se na vrhu pravne hijerarhije, piramide; svi akti moraju biti
u skladu s njim; postavlja se pitanje sta mu daje tu pravnu snagu?
a) donosilac-donosi ga drzava, odnosno nadlezni organ i
b) poseban postupak donosenja, sto ima za posledicu da se teze menja i to mu nacelno daje
jednu trajnost;
c) najvazniji je izvor prava, iz njega proisticu svi drugi pravni akti i odredjuje njihovo mesto u
pravnom poretku; po Kelzenu je svecani akt, donosi se u posebnom postupku.

Ova forma nije sama sebi cilj vec da se zastite najvaznije norme u drzavi, upravo zahvaljujuci
njoj postaje lex superior-svi akti izviri iz njega i menja se po posebnom postupku. Ne moze ga
menjati ni jedan drugi akt; nemaju danas sve zemlje ustav u form. smislu (Engleska), ali
imaju u mater. Po pravilu se ovi ustavi ne poklapaju u jednoj zemlji, ali ustav u materijalnom
smislu uvek podrazumeva ustav u formalnom,on je uzi deo materijalnog.
Normativni (pravni)-polazi od toga da je ustav skup normi i određuje ustav u:
1. -Materijalnom (širem) smislu-skup normi, pravila kojima se uređuju osnovi društvene
organizacije u jednoj političkoj zajednici, način vršenja vlasti i granice te vlasti. Te granice su
slobode i prava čoveka. To je materija koju reguliše ustav-materia constituutionis, tj. Šta je
sve ono što jedan ustav treba da reguliše. Različiti autori daju prioritet različitoj materiji
(pogledaj materiju, sadržinu ustava)
2. -Formalnom (užem) smislu-to je formalni, pisani akt najjače pravne snage, osnovni
zakon, najvažniji izvor prava, jer ostali moraju da budu u skladu sa njim. To je akt koji sadrži
najviše pravne norme, koje su jedinstvene jer obezbeđuju ustavu mesto zakona nad zakonom.
Postoje elementi koja ustavu u formalnom smislu daju značaj:
3. -to je pisani akt, sa odredbama koje su precizne, određene i jasne
4. -po pravilu to je jedan akt, mada može imate dodatke, anexe ili moze biti sastavljen od
više akata (Ustavna povelja ima dodatak, ali sastavni deo Povelju o ljudski i manjinskim
pravima). On po prirodi stvari ne može obuhvatiti sva pravila koja se tiču državne
organizacije, već se neka od tih pravila nalaze u običnim zakonima, tj. Ustavna materija se
uređuje i drugim aktima, a ne samo ustavnim dokumentom.
5. - pisani akt najveće pravne snage i svi drugi moraju biti u skladu sa njim, počev od
ustavnog zakona, pa do običnih zakona.
6. -donosi ga ustavotvorna vlast

2
7. -poseban postupak donošenja, obično otežan, što daje ustavu dugotrajnost (nije slučaj
kod nas)
8. -svečani akt po Kelzenu, donosi se u posebnom postupku i menja po posebnom
postupku

Svaka država ima ustav u materijalnom smislu, ali nema ga svaka u formalnom (Engleska).
Ustav u formalnom smislu, jeste ustav u materijalnom, ali ne i obrnto, jer je u materijalnom
mnogo širi pojam. Ustav u materijalnom i formalnom smislu se ne moraju poklapati.
Paja Nikolić definiše ustav pre svega kao pravnu kategoriju, ali onda i kao političku. P.
Nikolić: Ustav je skup najviših pravila kojima se određuje forma države, vlada, odnosi i
nadležnosti i status najvažnijih organa, kao i prava i slobode čoveka i građanina i njihov
odnos sa društvom. Ne kaže pravna pravila, ali misli da je ustav pre sveka pravni, pa onda i
politički akt. Ustavni sudovi kontrolišu ustavnost i zakonitost, tj. Da li su drugi akti u skladu
sa ustavom.

2. POLITIKOLOSKO shvatanje polazi od toga koliki je uticaj ustava na politiku jedne

zemlje. I P.Nikolic smatra da ustav ima dva svoja bitna svojstva: pravno i politicko, ali je
naglasak na pravnom. R.Markovic - u polit. smislu ustav je akt institucionalizacije i
objektivizacije drzavne vlasti. Postoji kada je onemogucena subjektivnost, samovolja i
zloupotreba nosilaca drzavne vlasti. Njime je kao najvisa volja u drzavi uspostavljena
apstraktna volja objektivnog prava. U političkom smislu ustav postoji kada kada je
onemogućena subjektivnost, samovolja i zloupotreba vlasti. Levenštajn kaže da ustav u
političkom smislu obuhvata podelu vlasti, unapred propisane mehanizme za saradnju vlasti,
ustavne promene, kao i prava i slobode pojedinca i mehanizme za njihovu zaštitu. Po
Fridrihu, zemlja ima politički ustav ukoliko je delotvorno ograničena vlast, tj.
Podeljena.Pisani ustav nije garancija ustavnosti, već valst mora da bude podeljena i da postoje
mehanizmi kontrole, kao i zagarantovana prava i slobode čoveka i građanina.

3.SOCIJOLOSKO – ovo shvatanje istice znacaj realnih sila koje postoje u jednom drustvu.
Ustav je uvek izraz tih faktickih snaga u jednoj zemlji. Nastao je u raskoraku između stvarnog
i normativnog, tj.Lasal kaže da se razlikuju stvarni i pisani ustav i da je pisani obični list
papira ako se ne slaže sa stvarnim.tj. realnom situacijom i da će morati da podlegne stvarnom.
Pisani ustav je samo odraz određenog doba, a da bi bio dugoročan, moraće da se uskladi sa
stvarnim.On kaže da je ustavno pitanje pitanje sile i odnosa političkih snaga u jednoj zemlji.

MATERIJA (SADRŽAJ) I SVOJSTVA USTAVA

Materija, to je predmet uređivanja ustava. Ustav uređuje, tj materiu constitutionis čine:
-Držana vlast-formiranje vlasti, podela vlasti, odnosi između organa, akti koje donose
-Slobode i prava čoveka i građana
-Načela i ustanove putem kojih se odvija ekonomski i politički život u jednoj državi, kao i povelja
o slobodama i pravima čoveka i građanina. Ta povelja može predhoditi ustavu i imati pravnu
snagu ustava ili može biti u samom ustavu (u preambuli, u textu ili kao poseban dokument na
kraju texta, ali u se smatra sastavnim delom ustava).Očekuje se da uredi osnovna načela-Osnovna
načela: politička, ekonomska, postupak promene ustava...

Nema ustava dve države da imaju istu materiju. Na primer ustav Republike Srbije, Slobode i
prava gradjana uredjuju u samom ustavu, dok ustavna povelja, sadrži povelju o ljudskim i
manjinskim pravima. Sve što je u ustavu predstavlja njegovu materiju constitutionis (na pr. O
lokalnoj upravi, teritorijalnoj autonomiji...).
Postoje 4 stanovišta šta čini materiju constitutionis:
I Organizacija i funkcionisanje državnih organa, kao i granice državne vlasti koje se
uspostavljaju ljudskim slobodama i pravima. Ovo je zastupao Jelinek u Evropi i Andreson u

3
 Americi koji kaže da materiju ustava čine pravna i običajna pravila koja uspostavljaju državnu
vlast.
II U ustavu su norme koje određuju stvaranje prava u jednoj zemlji, tj. Određivanje
zakonodavne vlasti, postupka, sadržine zakona.Ovo je zastupao Kelzen
III Ustav određuje organizaciju i rad političkih činilaca tj. Vršenje vlasti, odnos izmedju onih
koji vrše vlast, kao i onih koji je vrše i onih nad kojima se vrši vlast.
IV Ustav treba da reguliše ograničenje vlasti i ovo uglavnom ističu pristalice političkog pojma
ustava. Po njima sve što nije vezano za ograničenje državne vlasti, nije materija ustava, već
zakona.(Bosa nema ovo)
Iako teorija navodi ovo, u praksi to se razlikuje od države do države. Slobode i prava čoveka i
građanina, mogu biti sastavni deo ustava ili poseban akt (Francuska Deklaracija o pr. I sl.
Čoveka i građanina. Kod nas u Ustavu RS ove odredbe su sastavni deo ustava, Državna
zajednica ima posebnu povelju o lud. pravima). U praksi, maretia constitutionis je sve ono što
se u ustavu nalazi.

Novi Ustav RS:

1. Nacela ustava
2. Ljudska i manjiska prava i slobode
3. Ekonomsko uredjenje i javne finansije
4. Nadleznost RS
5. Uredjenje vlasti
6. Ustavni sud
7. Teritorijalno uredjenje
8. Ustavnost i zakonitost
9. Promena ustava

SVOJSTVA USTAVA
Koliko autora toliko svojstava, ali 5 je bitnih.
Ustav u formalnom smislu ima 2 pravna i 2 nepravna svojstva.
2 pravna svojstva su da je ustav:
-osnovni zakon-sastavljen je iz opštih pravnih pravila kao i svi zakoni, ali je ipak najviši i
osnovni zakon jer ga donosi poseban ustavotvorni organ, po posebnoj proceduri, predviđa
zakonodavni organ i postupak i pravila su mu opštija i osnovnija nego kod drugih zakona.
-najviši pravni akt-iz njega proističe pravni sistem jedne zemlje. On je na vrhu piramide
pravnih normi, njegov donosilac je pravno slobodan i neograničen drugim normama.
2 nepravna svojstva ustava su:
-ideološko politički-podložan filozofskim, političkim, ideološkim i dr. uticajima. Nekada
sadrže teorijske stavove svojih tvoraca
-programsko deklarativni akt-u osnovi je pozitivni text, oslikava postojeće stanje, on može
propisivati i šta se očekuje u budućnosti, krajnje ciljeve. To često stoji u preambuli ustava.
Pravi se razlika između ustava bilansa-govori o onome što je postojeće i ustava programa-
koji govori o onome čemu se teži.
Kod Bose: donosi ga poseban organ, po posebnoj proceduri
U zavisnosti od autora svojstava ima od 1-14. Osnovna svojstva:
1. Ustav je odraz postojećeg tipa društva
2. Ustav je akt suverene države, ostalo su surogati
3. Najviši pravni akt
4. Osnovni zakon i zakon nad zakonima, izvor svih drugih zakona
5. Deklarativni akt-prethode mu deklaracije (kao u Francuskoj 1787 Deklaracija o pravima
čoveka, U USA Deklaracija o nezavisnosti prethodila donošenju američkog ustava). Većina
modernih ustava u sebi sadrži Deklaracije (Srbija)

4
6. To je Ideološki akt, nema ustava koji u sebi ne sadrži ideološke, političke stavove. Neki
spolja deluju ideološki neutralni, ali kada se analiziraju odredbe, doćićemo do nekih stavova.
Danas dominiraju građanske ideologije, suverenosti...
7. Akt stabilizacije i ograničavanja vlasti-treba učvrstiti poredak koji odgovara nosiocima
političke vlasti u momentu donošenja, ali i da ograniči vlast-pre svega izvršnu (vladu i
predsednika države)
8. Akt statike i akt dinamike-ako uređuje poredak aktuelne vlasti onda je statičan, a ako
sadrži norme koje govori šta se želi u budućnosti onda je akt dinamike
9. Merilo nivoa demokratije-ljudska prava i ograničenje vlasti
10. ustav i praksa su u raskoraku (sociološko poimanje). Cilj je svakog društva da taj raskorak
bude što manji, ali u praksi nije uvek tako (najveći raskorak: Ustav SFRJ 1974, Ustav
Jugoslavije 1992 govorio o čvrstoj federaciji, a država se raspala)
11. Donosi ga poseban organ-Ustavotvorna skupština-constituanta (ustav narodne
suverenosti), redovni parlament po posebnom postupku, šef države-kralj-oktroisani ustavi.
Autoritet donosioca daje autoritet ustavu.
12. Po posebnom postupku se donosi-postupak donošenja i promene su složeniji, strogi,
nema hitnog postupka, ima više faza: inicijativa ili predlog, razmatranje, javna rasprava,
referendum, usvajanje. Traži se veća većina (2/3) nego za obične zakone.Traži se i
referendum, posebno kada se usvaja kvalifikovanom većinom, a ne 2/3. Ustav se menja po
istom postupku, kao i što se donosi. Organ koji ga menja mora biti u istom rangu kao i onaj
koji ga donosi. Kod nas je pokušana promena ustava po istoj proceduri kao zakona, pa je
ustavni sud to odbio.

STRUKTURA I SASTAV (SISTEMATIKA) USTAVA

Pisani Ustav ima normativni govor, sastoji se od pravnih normi, ali on ima i druge elemente.
Sadržina tih normi je određena predmetom, a forma je pisana. Bez normi nema ustava.
-osnovna jedinica ustava je norma, a one se grupišu u članove/paragrafe u kojima se obično
reguliše jedno konkretno pitanje,a ako se posmatra iz više uglova onda se član deli na stavove,
a ako se nešto nabraja, onda ima tačke
-članovi imaju stavove, tačke i alineje. Svaki stav je posebna norma. Stav sledi posle
interpunkcijskog znaka tačke i počinje velikim slovom, a tačka posle interpunkcijskog znaka
dve tačke i počinje malim slovom. Ispred tačke stoji crtica.
-članovi su grupisani u odeljke ili glave koje se grupišu u tematske celine i i nekada imaju
naziv koji ne obavezuju
Stari Ustav Srbije ima 9 odeljaka, a Novi 9 delova, CG 6 delova.Izuzetak je ustav USA, koji
ima svega 7 članova, ali je jasno da su neki tematske celine.Odeljci i glave se svrstavaju u
delove. Raspored normi u ustavu ukazuje na značaj koji ustavotvorac poklanja temama.
Deo ustava je:
-preambula ustava (text koji ide ispred naziva ustava)-motivi donošenja ustava, ističe
ravnopravnost, suverenost, slobodnijeg stila, neke su kratke, a neke duže, kao ustav SFRJ na
10 strana. Bitno je gde se preambula nalazi, ako se nalazi pre naslova (SR, CG...) nije
obavezna, na ako se nalazi iza naziva (SAD, Francuska) ima pravnu snagu pravne norme.

Novi Ustav
Polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih
zajednica u Srbiji, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo
teritorije Srbije, da ima položaj suštinske autonomije u okviru suverene države Srbije i da iz
takvog položaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih državnih organa da
zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutrašnjim i spoljnim
političkim odnosima,
građani Srbije donose

5
 Po pravilu ustav je jedan akt, ali može imati i dodatke, apendixe i priloge.
-Dodaci se donose istovremeno i po istom postupku kao ustav, a ako se donose posle onda po
postupku za izmenu ustava. Indijski ustav ima preko 400 članova i 5 dodataka. Dodaci ustava
su i amandmani u drugim zemljama, a kod nas su amandmani oblik kojim se menja ustav.
Izvorno oni znače produženje ustava i moraju biti u logičkoj i koncepcijskoj povezanosti sa
ustavom. Njima se obezbeđuje dug život ustava. Kod nas se njima radila i izmena i dopuna
ustva, a ne samo dopuna. Ustavu iz 1963 je dodato 42 amandmana i skoro ništa nije ostalo iz
prvobitnog texta.Ukoliko se amandman suštinski razlikuje od prvobitnog texta ustava onda
važi pravilo lex posterior derogat legi priori
Amandman = dopuna
Retki su ustavi koji imaju 2 odvojena akta, tj. Gde povelja nije sastavni deo ustava. Takav je
bio Montanjarski ustav 1793, gde je deklaracija imala i svoju sopstvenu numeraciju.

VRSTE USTAVA
Postoje 2 osnovne podele:
I Klasične podele-po formalnim merilima, Džejms Brajs:
1. Pisani i nepisani ustavi
Pisani ustavi celu materiju izlažu u pisanom obliku, dok su nepisani običajni, istorijski ustavi.
Danas nema ustava koji je u potpunosti pisan ili nepisan. Kenet Ver kaže da nepisane ustave
imaju one zemlje čiji ustavi nisu u celosti pisani
2. Kodifikovani i nekodifikovani (USA) ustavi
Kodifikovani ustavi u oni izraženi u 1 aktu, a nekodifikovani u nekoliko akata (III francuska
republika)
3. Tvrdi (rigidni) (USA) i meki (fleksibilni)(Francuska) ustavi-prema režimu promene.
Ako je procedura ista kao za zakone radi se o mekim ustavima. Složeniji postupak za
pokretanje promene ustava i usvajanja. Nepisani su meki. Ako je procedura složenija, radi se
o čvrstim ustavima. Nisu svi pisani ustavi čvrsti (Singapur, Australija). Ova podela nije
relevantna, osim ako ne govorimo i o elstičnosti, tj. sjedne strane obezbediti stabilnost
postojeće vlasti, a s druge mogućnost prilagođavanja promenjivim društvenim prilikama. Ne
znači da će otežana procedura menjanja ustava dovesti do manje promena i obrnuto. Promene
zavise i od političkih, socioloških i dr. Okolnosti.U praksi se nepisani, običajni ustav teže
menja iako je mek. Neki ustavi zabranjuju sopstvene promene u određeno vreme (rat-
Španski) ili određenih odredbi (ustavno uređenje-Italija). Ovakve odredbe su bez značaja, jer
svaki ustavotvorac ima istu moć. Praksa pokazuje da je najbolje, a procedura za promenu
ustava ne bude suviše složena, jer se dobija suprotan efekat-nestabilni sistemi.
II Moderne podele:
1. Prema ontološkom merilu tj. Odnos ustava i društvene stvarnosti. Tvorac je
Levenštajn
-normativni ustavi-prave se prema sadašnjem momentu, pa se podudaraju sa stvarnošću
-nominalni ustavi-pisani su za neko drugo vreme, ne odgovaraju stvarnosti, pravno su važeći
ali se ne ostvaraju. Oni nisu prilagođeni narodu, već se narod mora njima prilagođavati.
-semantički ustavi-oni se ostvaruju, ali ne dopuštaju nikakvu svoju ili društvenu promenu
2. Bendžamin Akcin vrši podelu na:
-stabilne i fleksibilne prema tome da li se ustavi menjaju po predviđenom postupku ili
revolucionim putem
-normativne i nominalne, prema ontološkom merilu, tj.prvi se ostvaruju, drugi su samo list
hartije

III Prevaziđene podele-prema donosiocu:

1. Oktroisani-koje donosi izvršna vlast (monarh), čime ograničava svoju vlast.
Oktroisani znači da ih je neko podario.Danas ih skoro nema.

6
2. Ustavni paktovi-usvaja ih narodno predstavništvo, a odobrava monarh. Karakteristični
za ustavne monarhije, za prelaznu fazu od monarhije ka narodnoj suverenosti. Donose ih dve
grane vlasti u saglasnosti
3. Ustavi narodne suverenosti-donosi ih skupština i potvrdjuje narod na referendumu.
Izraz su narodne suverenosti. Danas preovlađuju.

PROMENA USTAVA
Ustav se menja uglavnom onda kada dođe do promena u samom društvu, zapravo kada dođe
do promene realnosti, pa norme postanu nerealne.Može da se menja deo ili ceo ustav. Državna
vlast koja donosi ustav je ustavotvorna, a ona koja je menja je revizorna. Danas se ne pravi
razlika između te dve vlasti, pa se ustav menja po istom postupku, kao i što se donosi nov.
Ustavotvorna vlast nije ograničena, već je originerna. Pojedini autori smatraju da oni koji
menjaju ustav moraju da se pridržavaju pravila u tom ustavu. Procedura donošenja ustava
mora da bude takva da obezbedi stabilnost sistema, ali i da olakša prilagođavanje novim
situacijama. Zakonodavac menja ustav po posebnoj proceduri, nekada je potreban i
referendum. Tehnike promene ustava su: revizorni zakon i u vidu amandmana i potpuno nov.
Ustavi se retko izjašnjavaju koji oblik prihvataju. Revizornim zakonom se direktno menja text
ustava, tako da posle ustavnog zakona o izmenama i dopunama, taj text nije više isti.Ustavni
amandmani se dodaju na kraju ustava i čine sastavni deo ustava. Ako amandman drugačije
reguliše neko pisanje iz prvobitnog texta ustava, važiće on, po pravilu lex posterior derogat
legi priori, jer se amandmanima ne mogu uspostavljati paralelni sistemi u jednoj zemlju.
Prema organu koji vrši reviziju razlikujemo:
a) U principu isti organ, po istom postupku trebalo bi da donosi ustav i da menja ustav to je
najbolje rešenje.
b) Naši ustavi spadaju u kategoriju čvrstih ustava, tj. Menjaju se po složenijem postupku od
običnih zakona. a se ne može govoriti o ustavnoj stabilnosti.To je previše i za realne promene
društvenih snaga i ekonomskih odnosa.

Postupak za promenu ustava u Srbiji

Postupak je složen i u više faza i teži je od postupka za donošenje zakona.

Izrada-Poslovnik Narodne skupštine u članu 45 kaže da predlog izmena ustava priprema poseban
odbor za ustavna pitanja.

Ovaj naš ustav važi za jedan od najčvršćih u svetu. Naši ustavi u proseku traju 10 godina-20
godina, to je malo prema USA ustavu.
Svaki ustav pravi ustavni zakon za sprovođenje ustava, koji je sastavni deo ustava i govori o
tome kada ustav stupa na snagu, koji je rok da se usaglase ostali zakoni i konstituišu novi
organi. On se usvaja po istoj proceduri kao i ustav i stupa na snagu zajedno sa njim i
predstavlja završne i prelazne odredbe zakona. Zakonodavna vlast neko vreme trpi nesaglasne
zakone, dok se ne usaglase.

Promena novog ustava

DEVETI DEO
PROMENA USTAVA
Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava
Član 203.
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja narodnih
poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.
O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština.

7
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih
poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna većina, promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom
predlogu koji nije usvojen, ne može se pristupiti u narednih godinu dana.
Ako Narodna skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju
akta o promeni Ustava.
Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja
narodnih poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu.
Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi
potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i
manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od
ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, građani se na referendumu izjašnjavaju
najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je
usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.
Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga
proglasi Narodna skupština.
Ako Narodna skupština ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, promena Ustava
je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupštini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga
proglasi Narodna skupština.
Zabrana promene Ustava
Član 204.
Ustav ne može biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Ustavni zakon
Član 205.
Za sprovođenje promene Ustava donosi se ustavni zakon.
Ustavni zakon se donosi dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

ODNOS POVELJE I USTAVA SRBIJE

II NAČELA I OSNOVNE INSTITUCIJE USTAVNOG PRAVA

POJAM I OBELEŽJA REPUBLIKE SRBIJE I REPBLIKE CRNE GORE

Srbija je samostalna država. Ima finansijsku samostalnost, određuju izvore prihoda (poreze
dažbine), ima svoju spoljnu politiku, predstavništva, svoje simbole, glavni grad, teritoriju.

Novi ustav
NAČELA USTAVA
Republika Srbija
Član 1.
Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na
vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim
pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Nosioci suverenosti
Član 2.
Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko
svojih slobodno izabranih predstavnika.
Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti
suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.

8
Vladavina prava
Član 3.
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima
ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem
vlasti Ustavu i zakonu.
Podela vlasti
Član 4.
Pravni poredak je jedinstven.
Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli.
Sudska vlast je nezavisna.
Političke stranke
Član 5.
Jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje
građana.
Osnivanje političkih stranaka je slobodno.
Nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog
poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske
mržnje.
Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi.
Zabrana sukoba interesa
Član 6.
Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim
funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.
Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i
zakonom.
Grb, zastava i himna
Član 7.
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.
Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.
Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava.
Himna Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde".
Izgled i upotreba grba, zastave i himne, uređuju se zakonom.
Teritorija i granica
Član 8.
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.
Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu
Ustava.
Glavni grad
Član 9.
Glavni grad Republike Srbije je Beograd.
Jezik i pismo
Član 10.
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.
Svetovnost države
Član 11.
Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.
Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava

9
Član 12.
Državna vlast ograničena je pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu
samoupravu.
Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleže samo nadzoru
ustavnosti i zakonitosti.
Zaštita državljana i Srba u inostranstvu
Član 13.
Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu.
Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom
državom.
Zaštita nacionalnih manjina
Član 14.
Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina.
Država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune
ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.
Ravnopravnost polova
Član 15.
Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti.
Međunarodni odnosi
Član 16.
Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima
međunarodnog prava.
Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni
su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni
ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.
Položaj stranaca
Član 17.
Stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava
zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani
Republike Srbije.

DRŽAVNA TERITORIJA I DRŽAVNI AMBLEMI SCG I REPUBLIKA

ČLANICA
Teritorija Srbije je jedinstvena. Granica je nepovrediva.
Simboli su spoljni izraz državnosti i samostalnosti. Zastava, himna, grb.
Drzavna granica je ravan koja deli vertikalno (vazdusnu oblast i zemljinu utrobu)
podrucje dveju drzava.

Novi Ustav RS
Grb, zastava i himna
Član 7.
Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.
Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.
Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Državna zastava.
Himna Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde".
Izgled i upotreba grba, zastave i himne, uređuju se zakonom.
Teritorija i granica
Član 8.
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.
Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu
Ustava.

10
 Glavni grad
Član 9.
Glavni grad Republike Srbije je Beograd.
Pravo na očuvanje posebnosti
Član 79.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno
izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim
mestima; na korišćenje svog jezika i pisma; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, državni
organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na školovanje na svom jeziku u državnim
ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da
na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde čine značajnu populaciju,
tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom
jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući i pravo
na izražavanje, primanje, slanje i razmenu obaveštenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava
javnog obaveštavanja, u skladu sa zakonom.
U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna
prava pripadnika nacionalnih manjina.

DRŽAVLJANSTVO SCG I REPUBLIKA ČLANICA

Državljanstvo je odnos javno pravnog karaktera, a između pojedinca i suverene države.
Između države i stranca je faktička veza.
Apatridi i bipatridi.

Novi Ustav
Pravo na državljanstvo
Član 38.
Sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije uređuje zakon.
Državljanin Republike Srbije ne može biti proteran, ni lišen državljanstva ili prava da ga promeni.
Dete rođeno u Republici Srbiji ima pravo na državljanstvo Republike Srbije, ako nisu ispunjeni
uslovi da stekne državljanstvo druge države.

Zakon o državljanstvu RS
II. STICANJE DRŽAVLJANSTVA REPUBLIKE SRBIJE
ČLAN 6.
Državljanstvo Republike Srbije stiče se:
1) poreklom;
2) rođenjem na teritoriji Republike Srbije;
3) prijemom;
4) po međunarodnim ugovorima.
Poreklom i rođenjem na teritoriji Republike Srbije državljanstvo Republike Srbije stiče se na
osnovu upisa činjenice državljanstva u matičnu knjigu rođenih.
Prijemom državljanstvo Republike Srbije stiče se na osnovu pravosnažnog rešenja koje
ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove donosi nakon sprovedenog postupka
predviđenog ovim zakonom.
III. PRESTANAK DRŽAVLJANSTVA REPUBLIKE SRBIJE
Član 27.
Državljanstvo Republike Srbije prestaje:
1) otpustom;
2) odricanjem;
3) sticanjem državljanstva druge države članice;
4) po međunarodnim ugovorima.

11
6. Dan prestanka državljanstva
Član 37.
Državljanstvo Republike Srbije prestaje danom dostavljanja rešenja o otpustu iz
državljanstva Republike Srbije a u slučaju prestanka državljanstva odricanjem - danom
davanja izjave o odricanju.
IV. POSTUPAK ZA STICANJE I PRESTANAK DRŽAVLJANSTVA REPUBLIKE SRBIJE
Član 38.
O zahtevima za sticanje državljanstva Republike Srbije prijemom i prestanak državljanstva
Republike Srbije odlučuje ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.
Postupak po zahtevima za sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije koji vodi
ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove hitan je.
Član 39.
Zahtev za sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije podnosi se organu unutrašnjih
poslova po mestu prebivališta odnosno boravišta podnosioca zahteva, a može se podneti i
preko nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Srbije i Crne Gore, koji će ga,
bez odlaganja, proslediti ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove.
Zahtev za sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije podnosi se lično ili preko
punomoćnika.
Za lice lišeno poslovne sposobnosti zahtev podnosi staralac.
Za dete do navršene 18. godine života zahtev za sticanje ili prestanak državljanstva podnosi
roditelj, odnosno daje pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Za sticanje ili prestanak državljanstva Republike Srbije deteta starijeg od 14 godina potrebna
je i njegova saglasnost.
Član 43.
Rešenje o sticanju i prestanku državljanstva Republike Srbije dostavlja se saglasno pravilima
o obaveznom ličnom dostavljanju.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove dužno je da pravosnažno rešenje o sticanju ili
prestanku državljanstva Republike Srbije odmah dostavi organu nadležnom za evidenciju
državljana.
V. EVIDENCIJA O DRŽAVLJANIMA REPUBLIKE SRBIJE I DOKAZIVANJE
DRŽAVLJANSTVA REPUBLIKE SRBIJE
Član 46.
Evidencija o državljanima Republike Srbije vodi se u matičnim knjigama rođenih.
Državljanstvo Republike Srbije upisuje se u matičnu knjigu rođenih u skladu sa ovim
zakonom i propisima o matičnim knjigama.
Evidenciju o državljanima Republike Srbije vodi organ nadležan za vođenje matičnih knjiga
kao povereni posao.
Državljani Republike Srbije koji nisu rođeni na teritoriji Republike Srbije a u njoj imaju
prebivalište odnosno boravište, upisuju se u matičnu knjigu rođenih po mestu prebivališta,
odnosno boravišta.
Državljani Republike Srbije koji nisu rođeni na teritoriji Republike Srbije niti u njoj imaju
prebivalište odnosno boravište, upisuju se u matičnu knjigu rođenih one opštine na teritoriji
grada Beograda koju odredi Skupština grada Beograda.
U matičnu knjigu gradske opštine iz stava 5. ovog člana upisuju se i potomci iseljenika rođeni
u inostranstvu, kao i njihovi bračni drugovi rođeni u inostranstvu.
Član 47.
Državljanstvo Republike Srbije dokazuje se izvodom iz matične knjige rođenih, uverenjem o
državljanstvu, a u inostranstvu - i važećom putnom ispravom.
VI. NADZOR
Član 50.
Nadzor nad vođenjem evidencije o državljanima Republike Srbije vrši ministarstvo nadležno
za unutrašnje poslove.

12
JEZIK I PISMO U SCG I ČLANICAMA
Prema ustavu Srbije jezik je srpski, pismo ćirilično, latinično prema zakonu.Regulisano je
Zakon o službenoj upotrebi jezika RS i zakonom o nacionalnim manjinama.
Novi Ustav
Jezik i pismo
Član 10.
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.

Zakon o službenoj upotrebi jezika RS

I OSNOVNE ODREDBE
Član 1
U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi srpsko-hrvatski jezik, koji se, kada predstavlja
srpski jezički izraz, ekavski ili ijekavski, naziva i srpskim jezikom (u daljem tekstu: srpski
jezik).
U Republici Srbiji u službenoj je upotrebi ćiriličko pismo, a latinično pismo na način utvrđen
ovim zakonom.
Na područjima Republike Srbije na kojima žive pripadnici narodnosti u službenoj upotrebi su,
istovremeno sa srpskim jezikom i jezici i pisma narodnosti, na način utvrđen ovim zakonom.
Član 2
Službenom upotrebom jezika i pisama, u smislu ovog zakona, smatra se upotreba jezika i
pisama u radu: državnih organa, organa autonomnih pokrajina, gradova i opština (u daljem
tekstu: organi), ustanova, preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja (u
daljem tekstu: organizacije koje vrše javna ovlašćenja).
Službenom upotrebom jezika i pisama, u smislu ovog zakona, smatra se i upotreba jezika i
pisama u radu javnih preduzeća i javnih službi, kao i u radu drugih organizacija kad vrše
poslove utvrđene ovim zakonom.
Član 3
Službenom upotrebom jezika i pisama smatra se naročito upotreba jezika i pisama u:
1) usmenom i pismenom opštenju organa i organizacija međusobno, kao i sa strankama,
odnosno građanima;
2) vođenju postupka za ostvarivanje i zaštitu prava, dužnosti i odgovornosti građana;
3) vođenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna
ovlašćenja na teritoriji opštine (u daljem tekstu: evidencije);
4) izdavanju javnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom
utvrđenih prava građana;
5) ostvarivanju prava, dužnosti i odgovornosti radnika iz rada ili po osnovu rada.
Službenom upotrebom jezika i pisama smatra se i upotreba jezika i pisama pri: ispisivanju
naziva mesta i drugih geografskih naziva, naziva trgova i ulica, naziva organa, organizacija i
firmi, objavljivanju javnih poziva, obaveštenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju
drugih javnih natpisa.
Član 4
Organ, organizacija i drugi subjekt može svoj naziv, firmu ili drugi javni natpis da ispiše,
pored ćiriličkog, i latiničkim pismom.
U firmi preduzeća, ustanove i drugog pravnog lica, odnosno radnje ili drugog oblika
obavljanja delatnosti deo koji se koristi kao znak može se ispisivati samo latiničkim pismom.
Član 5
Saobraćajni znaci i putni pravci na međunarodnim i magistralnim putevima, nazivi mesta i
drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličkim i latiničkim pismom.
Saobraćajni znaci i putni pravci na drugim putevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni
natpisi mogu se, pored ćiriličkog, ispisivati i latiničkim pismom.
Član 6

13
Svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom koja u vršenju javnih
ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku
upoznaje sa činjenicama na svom jeziku.
Član 7
U službenoj upotrebi tekst na jezicima i pismima narodnosti (u daljem tekstu: jezici
narodnosti) ispisuje se posle teksta na srpskom jeziku ispod ili desno od njega, istim oblikom i
veličinom slova.
Ako je više jezika narodnosti u službenoj upotrebi, tekst na tim jezicima ispisuje se posle
srpskog jezika po azbučnom redu.
Geografski nazivi i vlastita imena sadržana u javnim natpisima ne mogu se zamenjivati
drugim nazivima odnosno imenima, a ispisuju se na jeziku narodnosti u skladu sa pravopisom
tog jezika.
II SLUŽBENA UPOTREBA LATINIČKOG PISMA
Član 8
U opštinama u kojima u većem broju žive pripadnici naroda čije je primarno pismo, u
skladu s tradicijom tog naroda, latinica, u službenoj je upotrebi i latiničko
pismo.
Statutom opštine, u skladu sa stavom 1 ovog člana utvrđuje se službena upotreba latiničkog
pisma.
Član 9
Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u službenoj upotrebi i
latiničko pismo, dužni su da građanima, na njihov zahtev, na latiničkom pismu dostavljaju
rešenja i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama, kao i
svedočanstva i druge javne isprave.
Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u službenoj upotrebi i latiničko pismo,
štampaju se ćirilicom i latinicom.
Član 10
Kad se, u skladu sa odredbama ovog zakona tekst ispisuje i latiničkim pismom, tekst na
latiničkom pismu ispisuje se posle teksta na ćiriličkom pismu, ispod ili desno od njega.
IV SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA
Član 21
Sredstva potrebna za ostvarivanje službene upotrebe jezika i pisama obezbeđuju organi,
odnosno organizacije u kojima se ostvaruju prava i obaveze utvrđeni ovim zakonom.
V NADZOR NAD SPROVOĐENJEM ODREDABA OVOG ZAKONA
Član 22
Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona vrše, u okviru svog delokruga, ministarstva
nadležna za poslove u oblasti uprave, saobraćaja, urbanizma i stambeno-komunalnih
poslova, prosvete, kulture i zdravstva.

Zakon o nacionalnim manjinama

Pravo na upotrebu maternjeg jezika
Član 10.
Pripadnici nacionalnih manjina mogu slobodno upotrebljavati svoj jezik i pismo, privatno i
javno.
Službena upotreba jezika i pisma
Član 11.
Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno žive pripadnici nacionalnih
manjina, njihov jezik i pismo može biti u ravnopravnoj službenoj upotrebi.
Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i
pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnom
broju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa
stanovništva.

14
 U jedinici lokalne samouprave gde je u trenutku donošenja ovog zakona jezik nacionalne
manjine u službenoj upotrebi, isti će ostati u službenoj upotrebi.

Službena upotreba jezika nacionalnih manjina iz stava 1. ovog člana podrazumeva naročito:
korišćenje jezika nacionalnih manjina u upravnom i sudskom postupku i vođenje upravnog
postupka i sudskog postupka na jeziku nacionalne manjine, upotrebu jezika nacionalne
manjine u komunikaciji organa sa javnim ovlašćenjima sa građanima; izdavanje javnih
isprava i vođenje službenih evidencija i zbirki ličnih i podataka na jezicima nacionalnih
manjina i prihvatanje tih isprava na tim jezicima kao punovažnih, upotreba jezika na
glasačkim listićima i biračkom materijalu, upotreba jezika u radu predstavničkih tela.
Na teritorijama iz stava 2. ovog člana, imena organa koji vrše javna ovlašćenja, nazivi
jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuju se i na
jeziku dotične nacionalne manjine, prema njenoj tradiciji i pravopisu.

Zakon o lokalnoj samoupravi

2.1.1. Izvorni delokrug
Član 18.
29) utvrđuje jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u službenoj
upotrebi na teritoriji opštine;

NADLEŽNOST SCG I NADLEŽNOST ČLANICA

Najvažniji oblici nadležnosti su zakonodavstvo, uprava i sudstvo.

Novi ustav RS
ČETVRTI DEO
NADLEŽNOST REPUBLIKE SRBIJE
Nadležnost Republike Srbije
Član 97.
Republika Srbija uređuje i obezbeđuje:
1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen
međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;
2. ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred
sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava
građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i
pomilovanja za krivična dela;
3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;
4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana; mere za slučaj vanrednog stanja;
5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putničkog saobraćaja preko
granice; položaj stanaca i stranih pravnih lica;
6. jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih
privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem;
ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski
sistem;
7. svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine;
8. sistem u oblasti radnih odnosa, zaštite na radu, zapošljavanja, socijalnog osiguranja i drugih
oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa;
9. održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanje biljnog i
životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih,
radioaktivnih i drugih opasnih materija;

15
10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, brige o deci,
obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih
službi;
11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku reviziju javnih
sredstava; prikupljanje statističkih i drugih podataka od opšteg interesa;
12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova
Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja; organizaciju i
korišćenje prostora; naučno-tehnološki razvoj;
13. režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja;
14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;
15. finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom;
16. organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa;
17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.

NAČELO NARODNE/GRAĐANSKE SUVERENOSTI

Vlast pripada građaninu, koji je ostvaruje neposredno na referendumiu (čl.2) ili posredno
peko poslanika. Suverenost države je pojam koji se dobija poređenjem države sa drugim
institucijama.Država u odnosu na njih ima suprematiju i poseduje suverenu vlast.Spoljni
element suverenosti podrazumeva nezavisnost države prema drugim državama,a unutrašnji
element podrazumeva suprematiju državne vlasti u odnosu na druge institucije. Pitanje
narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u državi.Postoji više teorija:
1. Teokratska teorija-nosilac suverenost je Bog
2. Legitimistička teorija-nosilac suverenosti je vladajuća dinastija
3. Društveni ugovor-narod
4. Teorija narodne suverenosti-narod
5. Teorija nacionalne suverenosti-nacija

Novi Ustav
Nosioci suverenosti
Član 2.
Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko
svojih slobodno izabranih predstavnika.
Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti
suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.

NAČELO PODELE VLASTI

Prvi je formulisao ovo načelo Monteskije.Jedinstvo vlasti je suprotno načelo, koje znači da su
vlast vrši jedno telo. Danas je takav oblik u apsolutnom smislu nezamisliv.
U SR: Vlast se deli na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Novi ustav
Podela vlasti
Član 4.
Pravni poredak je jedinstven.
Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli.
Sudska vlast je nezavisna.

16
 PETI DEO
UREĐENJE VLASTI
1. Narodna skupština
Položaj Narodne skupštine
Član 98.
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u
Republici Srbiji.
Nadležnost
Član 99.
Narodna skupština:
1. donosi i menja Ustav,
2. odlučuje o promeni granice Republike Srbije,
3. raspisuje republički referendum,
4. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja,
5. odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje,
6. nadzire rad službi bezbednosti,
7. donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije,
8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
9. usvaja strategiju odbrane,
10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,
11. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade,
12. daje amnestiju za krivična dela.
U okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština:
1. bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
2. bira i razrešava sudije Ustavnog suda,
3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca,
javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom,
4. bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,
5. bira i razrešava Zaštitnika građana, i nadzire njegov rad,
6. bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom.
Narodna skupština vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
2. Predsednik Republike
Položaj predsednika Republike
Član 111.
Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.
Nadležnost
Član 112.
Predsednik Republike:
1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,
2. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom,
3. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika
izabranih izbornih lista,
4. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,
5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,
6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,
7. daje pomilovanja i odlikovanja,
8. vrši i druge poslove određene Ustavom.
Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i
razrešava oficire Vojske Srbije.

17
 3. Vlada
Položaj Vlade
Član 122.
Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji.
Nadležnost
Član 123.
Vlada:
1. utvrđuje i vodi politiku,
2. izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine,
3. donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona,
4. predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi
predlagač,
5. usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom,
6. vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
7. Sudovi
Načela sudstva
Član 142.
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih
akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih
međunarodnih ugovora.
Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom.
U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom.
Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije.
Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac.

ŠESTI DEO
USTAVNI SUD
Položaj
Član 166.
Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i
manjinska prava i slobode.
Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Nadležnost
Član 167.
Ustavni sud odlučuje o:
1. saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog
prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima,
2. saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom,
3. saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom,
4. saglasnosti statuta i opštih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom
i zakonom,
5. saglasnosti opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka,
sindikata, udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.
Ustavni sud:
1. rešava sukob nadležnosti između sudova i drugih državnih organa,
2. rešava sukob nadležnosti između republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica
lokalne samouprave,
3. rešava sukob nadležnosti između pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave,
4. rešava sukob nadležnosti između organa različitih autonomnih pokrajina ili različitih jedinica
lokalne samouprave,
5. odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova,

18
6. vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja
građana. I VERSKE ZAJEDNCE
Ustavni sud obavlja i druge poslove predviđene Ustavom.

Pročitati načelo jedinstva vlasti, skupštinski sistemi –P.Nikolić

U odnosu na podelu organizacije: politički i parlamentarni sistem. Bez obzira na podelu, ima
uticaja jedna vlast na drugu. Na nivou državne zajednice imamo meki sistem podele vlasti, parlamentarni,
u Srbiji: Bosa parlamentarni, Paja-kvazi predsednički(zbog jakog uticaja predsednika).
Podela vlasti po horinzotali na zakonodavnu-skupština, izvršnu-pred.republike i vlada i
sudsku-sudovi.
Ustavni sud je poseban organ i ima posebnu funkciju: kontrolu ustavnosti i zakonitosti. (čl.9.Ustava Srbije). Nije
sudska vlast. Vertikalna podela vlasti: na nivou jedinica lokalne samouprave, teritorijalne autonomije, republika
i savezne države.
P.Nikolić (doktorirao na tom pitanju): Ratko-Mesoviti
Sistem jedinstva vlasti, znači spajanje funkcija vlasti, a naročito zakonodavne u rukama
jednog organa sredstava uticaja na druge organe, čime se postiže premoć tog organa. To u
praksi može biti manje ili više dosledno izvedeno.U modernim zemljama, sa razgranatim
sistemima vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ne može biti ni govora o nekom strogom
ostvarenju jedinstva vlasti, već samo o većem ili manjem angažovanju nekog organa u vršenju
svih funkcija (naročito zakonodavne). Jedan od 2 osnovna tipa ovog sistema vlasti je sistem u
kojem se jedinstvo vlasti ostvarujwe u rukama organa egzekutive. P o pravilo ona je tada
monocefalna (u rukama jednog organa). Ovaj sistem se u našoj pravo političkoj literaturi
naziva: nedemokratsko nejedinbstvo vlasti, karakteristično za autoritarne i diktatorske režime
(na pr. 1935god-predsednik republike uživa punu premoć po ustavu). Drugi ip ovog sistema je
sistem u kome se sistemostvaruje u rukama demokratskog predstavničkog tela (skupštine),
poznat kao skupštinski sistem.Parlament se pojavljuje kao nosilac svih pravnih funkcija
države: isključivo i samostalno donosi najviše akte zakonodavne vlasti, ne postoji pravo
drugih organa da donosi te akte, već samo na osnovu ovlašćenja za svaki pojedini slučaj i
raspolaže značajnim i efikasnim ovlašćrenjima prem adrugim organima, a ti organi ne
raspočažu takvim ovlašćenjima prema parlamentu.

NAČELO VLADAVINE PRAVA-RATKO STR.601

To je princip ustavnosti i zakonitosti. Ustav je najviši pravi akt. Ovaj princip postoji, ako su
svi dokumenti proženi demokratskim duhom i ako su zagarantovana prirodna prava. Čak iako
postoji podela i svi drugi uslovi, a ne ovaj, smatra se da princip nije ispunjen.Svi su vezani
ustavom i zakonom, a pre svega organi vlasti.Granice su slobode prava građana. Garantuju se
prava, ali se ne mogu vršiti na štetu drugih građana.Kad je u pitanju građanin-dozvoljeno je
sve što nije zabranjeno, a kada je u pitanju država, dozvoljeno je samo ono što pišeu ustavu.

Novi ustavRS
Vladavina prava
Član 3.
Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima
ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem
vlasti Ustavu i zakonu.

NAČELO POLITIČKOG PLURALIZMA

Ustav garantuje slobodu političkog delovanja, grupisanja, upis političkih organizacija u
registar, bez dozvole (čim se ispune zakonski uslovi), postojanje više političkih organizacija i

19
nema jedne državne partije. Ova sloboda može biti ograničena, ako je delovanje tih partija
usmereno na podrivanje države i raspirivanje nacionalne Registruju se u Ministarstvu za
drzavnu upravu i lokalnu samoupravu. Politički pliralizam je sistem gde postoji više
političkih stranaka koje se bore za vlast, a to je uslov i jemstvo demokratskog poretka u
zemji. Građani se opredeljuju za različite političke ideje i ideologije, a sa druge strane
opozicija se bori za vlast. Na taj način se otklanja opasnost fatalna po političke slobode
tj. da se vladajuća stranka izjednači sa državom, što je pravilo u jednostranačkim
sistemima i sistemima bez stranačke opozicije. Na ovaj način država se izdiže iznad
političkih stranaka i postaje institucija koja nezavisno postoji od jedne ili druge
stranačke većine.

Novi ustav RS
Političke stranke
Član 5.
Jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u demokratskom oblikovanju političke volje
građana.
Osnivanje političkih stranaka je slobodno.
Nedopušteno je delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog
poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske
mržnje.
Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi.

NAČELO JEDINSTVA PRIVREDNOG PODRUČJA I JEDINSTVENOG

TRŽIŠTA
Nije bilo u povelji jedinstveno nego zajednicko. Zajamčena je sloboda kretanja ljudi i robe.
Novi ustav lok. Sam. Vraca pravo na svojinu koja im je bila oduzata. Pretvaranje privatne u
dru[tvenu svojinu vrsi se po zakonu o privatizaciji I denacionalizaciji.
Novi ustav RS
1. Ekonomsko uređenje
Osnovna načela
Član 82.
Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu,
slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih
oblika svojine.
Republika Srbija je jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada,
kapitala i usluga.
Uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje se kroz socijalni
dijalog između sindikata i poslodavaca.
Sloboda preduzetništva
Član 83.
Preduzetništvo je slobodno.
Preduzetništvo se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i
prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.
Položaj na tržištu
Član 84.
Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.
Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija,
stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.
Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena.
Strana lica izjednačena su na tržištu sa domaćim.
Svojinska prava stranaca

20
Član 85.
Strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili
međunarodnim ugovorom.
Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa,
kao i druga prava određena zakonom.
Ravnopravnost svih oblika svojine
Član 86.
Jemče se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina
autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku
pravnu zaštitu.
Postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u
rokovima predviđenim zakonom.
Sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.
Državna imovina
Član 87.
Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina
koju koriste organi Republike Srbije u državnoj su imovini. U državnoj imovini mogu biti i
druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.
Fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi,
pod uslovima i na način predviđen zakonom.
Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviđen zakonom.
Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, način njenog korišćenja i
raspolaganja, uređuju se zakonom.
Zemljište
Član 88.
Korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim
građevinskim zemljištem u privatnoj svojini, je slobodno.
Zakonom se mogu ograničiti oblici korišćenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za
korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenja štete životnoj sredini ili da
bi se sprečila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.
Čuvanje nasleđa
Član 89.
Svako je dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasleđe, kao dobra
od opšteg interesa, u skladu sa zakonom.
Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama
i jedinicama lokalne samouprave.
Zaštita potrošača
Član 90.
Republika Srbija štiti potrošače.
Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti
potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu.

ODNOS CRKVE I DRŽAVE

Važi princip odvojenosti crkve i države. Sloboda savesti i veroispovesti-sloboda javnog
ispovedanja i vršenja vere, sloboda od zabrane ispovedanja vere, sloboda biti ateista, sloboda
ne otkrivanja verskog uverenja.U vezi sa ovim su odvojenost verskih zajednica od države i
sloboda i nezavis Sloboda misli, savesti i veroispovesti. Iz Ratka-autonomija crkve u verskim
obredima, bavi se vrskim poslovima.
Novi ustav RS

21
Svetovnost države
Član 11.
Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.
Sloboda misli, savesti i veroispovesti
Član 43.
Jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom
uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.
Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem
verskih obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima,
kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom, samo ako je to
neophodno u demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog
društva, sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili
radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.
Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno
obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.
Crkve i verske zajednice
Član 44.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju svoju
unutrašnju organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske
škole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.
Ustavni sud može zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na
život, pravo na psihičko i fizičko zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet,
pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili
rasnu netrpeljivost.
Prigovor savesti
Član 45.
Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja
uključuje upotrebu oružja.
Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da
nosi oružje, u skladu sa zakonom.

ODNOS UNUTRAŠNJEG PRAVA I MEĐUNARODNIH UGOVORA

Ustavni sud se stara o uskladjenosti svega sa ustavom.
Po novom ustavu hijerarhija je:
1. ustav
2. Opste prihvacena pravila medjunarodng prava
3. Medjunarodni ugovori ako su u saglasnosti sa ustavom
4. Zakoni ako su u saglasnosti sa 1,2,3
Novi ustav RS
Međunarodni odnosi
Član 16.
Spoljna politika Republike Srbije počiva na opštepriznatim principima i pravilima
međunarodnog prava.
Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su
deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni
ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.
OSMI DEO

22
 USTAVNOST I ZAKONITOST
Hijerarhija domaćih i međunarodnih opštih pravnih akata
Član 194.
Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.
Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije.
Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.
Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su
pravnog poretka Republike Srbije. Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti
sa Ustavom.
Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim
međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Hijerarhija domaćih opštih pravnih akata
Član 195.
Svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena
javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori
moraju biti saglasni zakonu.
Statuti, odluke i svi drugi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave
moraju biti saglasni sa zakonom.
Svi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni
njihovim statutima.

III LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRAĐANSKIH PRAVA

Ljudskim i građanskim pravima utvrđuje se pravni položaj pojedinca prema organima vlasti.
Ljudska prava i slobode su granice koje državna vlast ne sme da pređe. Demokratija se ne
svodi na ljudska prava, ali nema demokratije bez ljudskih prava.Obim i poštovanje ljudskih
prava najbolji su pokazatelj karaktera odnosa između državne vlasti i građana. Ljudska prava
su instrument ograničenja vlasti, pokazatelja ustavnosti, sredstvo otpora državi. Prva ljudska
pava su svečano zapisana u Velikoj povelji o slobodama i pravima 1215god, ali su ona bila
rezervisana samo za plemstvo. O ljudskim pravima u pravom smislu reči može se govoriti sa
pojavom kapitalizma. Ta su prava bila zapisana u rvim deklaracijama: Deklaracija o
nezavisnosti USA, 1776, Deklaracija prava, čoveka i građanina Francuska 1789 i 1793.
Odredbe o ljudskim pravikmam postaju sastavni deo ustava. Ljudska prava utvrđuje i štiti
država. Više nije bio problem proglašenja ljudskih prava, već njihovog ostvarivanja i
poštovanja u praksi. Danas dominira shvtanje da postoji jedan skup ljudskih prava i sloboda
koja važe za sva društva. To je minimum standarda u oblasti ljudskih prava, a to je zabeleženo
u Povelji UN od 1945.godine.
LJMP su predmet regulisanja i naših i međunarodnih dokumenata
Međunarodna dokumenta koja ih regulišu su:
1. Univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima
2. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima
3. Međunarodni pakt o ekonomskim i socijalnim pravima
4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i sloboda (direktno se primenjuje)
I mnoge druge konvencije se direktno primenjuju (o zabrani torture i mučenja, konvencija o
pravima detea, o zabrani diskriminacije).
Koliko autora, toliko podela. Osnovne podele su na lična, politička, ekonomska i socijalna
prava, prava nacionalnih manjina i manjinskih grupa.Za svako pravo treba znati: sadržina, šta
se njime garantuje, koja su mu ograničenja i kako se štite.

23
Najčešće su podele prema nosiocu na individualna (nosilac je čovek i građanin) i kolektivna
(nosilac je grupa i pripadnik grupe). Prema tome da li se nalaze samo u normama ili u
stvarnosti: formalna i stvarna . Prema odnosu države i građanina: prava negativnog statusa
(prava građana koja država ne sme da dira), prava pozitivnog (građani imaju ptavo da od
države traže određeno činjenje) i prava aktivnog statusa (prava u koja se država mora mešati,
preduzei akciju). Prema predmetu, tj. prema sferi ljudske ličnosti koju štite: lična,
politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava. Lična i politička spadaju u klasična, a ostala
su nova prava. Prema vremenu nastanka: prava prve (lična i politička), druge (ekonomska,
socijalna i kulturna) i treće generacije (kolektivna prava, prava solidarnosti).
Veza države i pojedinca preko državljanstva je bitna za ostvarivanje ovih prava. Kolerativni sa
tim pravimo su obaveze građana prema državi: vojna, poreska, poštovanje zakona...

Novi ustav RS (CL.23-81)

Sta znači neposredno: Zakon propisuje isključivo način ostvarivanja, a ne obim i sadržaj.
Sadržaj propisuje direktno Ustav.Kod člana 21: Kad uposliRoma ima povlastice i garant za
manjine u Parlamento iako su dobili manje od 5%.
DRUGI DEO
LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I SLOBODE
1. Osnovna načela
Neposredna primena zajemčenih prava
Član 18.
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju.
Ustavom se jemče, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava
zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim
ugovorima i zakonima. Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je
to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog
njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog
prava.
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače se u korist unapređenja vrednosti
demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih
prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.
Svrha ustavnih jemstava
Član 19.
Jemstva neotuđivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju ljudskog
dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom,
otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava.
Ograničenja ljudskih i manjinskih prava
Član 20.
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako
ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se
ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu
zajemčenog prava.
Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati.
Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su
da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i
obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da
se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.
Zabrana diskriminacije
Član 21.
Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.

24
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito
po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti,
političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog
invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi
postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa
ostalim građanima.
Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda
Član 22.
Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili
manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom
nastale.
Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i
prava zajemčenih Ustavom.

Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava

u vanrednom i ratnom stanju
Vanredno stanje
Član 200.
Kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, Narodna skupština proglašava
vanredno stanje.
Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. Po isteku ovog roka, Narodna skupština
odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana, većinom od ukupnog broja
narodnih poslanika.
Za vreme vanrednog stanja, Narodna skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može
biti raspuštena.
Proglašavajući vanredno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa
od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.
Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog
stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik
Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.
Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od
ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika
Republike.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili Vlada
važe najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.
Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, Narodna skupština je
potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se
sastane. Ako Narodna skupština ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom
prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.
Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna
skupština, Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava
podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim
Narodna skupština bude u mogućnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju
da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju
vanrednog stanja.
Ratno stanje
Član 201.
Ratno stanje proglašava Narodna skupština.
Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju ratnog
stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik
Vlade.

25
 Proglašavajući ratno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa od
Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.
Kad Narodna skupština ne može da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemčenih
ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike, predsednik Narodne
skupštine i predsednik Vlade.
Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje Narodna skupština kad bude u
mogućnosti da se sastane.
Član 202.
Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih i manjinskih
prava zajemčenih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno.
Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti,
nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da važe prestankom vanrednog ili ratnog
stanja.
Mere odstupanja ni u kom slučaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih čl. 23, 24, 25, 26,
28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62 , 63, 64. i 78. Ustava.

Lična (ZKP)
Građaniskim pravima se čoveku obezbeđuje njegova privatna ličnost učešće u javnom životu.
Ličnost građanina se obezbeđuje sjedne strane:
I garancijama prema sudskoj i upravnoj vlasti
1.garancije u vezi lišenja slobode (lišenje slobode je moguće samo na osnovu zakona, na
svom jeziku mora biti obavešten o razlozima, da mu obaveste rodbinu, da nie dužan ništa da
izjavi, da ima pravo na branioca)i pritvora (na osnovu odluke suda, ako je to neophodno za
vođenje kr. Postupka, dati mu obrazloženo rešenje, i da na njega ima pravo žalbe, svedeno na
najkraće vreme, traje zakonom propisano vreme) (ZKP)
2.poštovanja ljudske ličnosti i prava u pr. postupcima –u kr. I svakom drugom postupku,
prilikom lišenja slobode, izdržavanja kazne, ne sme biti mučen, zabranjeni su medicinski
ogledi,
3.garancije u vezi sa kažnjavanjem i kod izricanja osuda i kazni), ima pravo na branioca, da se
brani na svom jeziku, ne može biti kažnjen za delo koje nije izvršio ili koje nije propisano
zakonom, sankcije se određuju zakonom, niko nije kriv dok se ne dokaže, ima pravo na
odštetu ako je neopravdano kažnjen.
II a s druge strane obezbeđenjem posebnih ličnih prava.
1. Lična sloboda- to je lična bezbednost, niko ne može biti lišen slobode protivno
ustavu/zakonu. Ona je zajemčena prema izvršnoj i sudskoj vlasti, ali ne i prema zakonskoj,
jer zakon propisuje lišenje.
2. Pravo na život-zamenom smrtne kazne za 40 godina zatvora to pravo se približava
apsolutnosti. Ovo pravo uključuje i pravo na telesni integritet i zaštitu od telesnih povreda.
(ZKP)
3. Nepovredivost integriteta čoveka- nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta.
Jamči sedostojanstvo i sigurnost.
4. Nepovredivost stana-niko, pa ni vlast, ne može preko volje vlasnika ući u stan bez
odluke suda i pod određenim uslovima (ZKP)
5. Nepovredivost tajne pisma-niko osim onog kome je upućeno, ne sme otvarati
pismo, osim u zakom propisanim slučajevima (ZKP)
6. Pravo na zaštitu podataka o ličnosti-zabrana upotrebe podataka o ličnosti van
namere za koju su prikupljeni, pravo svakog da bude upoznat sa podacima koji su o njemu
prikupljeni., sudska zaštita u slučaju zloupotrebe ovih podataka.
7. Sloboda kretanja i nastanjivanja-pravo grđanja da se slobodno kreću i nastanjuju
na teritoriji cele zemlje, da je slobodno napuste i da se u nju vrate.đ i zabrana da se nateraju da
žive na drugom mestu, gde ne žele. To se može ograničiti samo zakonom i to privremeno.

26
8. Sloboda savesti i veroispovesti-sloboda javnog ispovedanja i vršenja vere, sloboda
od zabrane ispovedanja vere, sloboda biti ateista, sloboda ne otkrivanja verskog uverenja.U
vezi sa ovim su odvojenost verskih zajednica od države i sloboda i nezavisnost verskih
zajednica
9. Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti-izražavanje nacionalne klture, jezika i
pisma. Kažnjivo je svako podsticanje nacionalne i erske mržnje
10. Sloboda nauke i umetnposti—sloboda stvaranja i objavljivanja naučnih i
umetničkih dela i otkrića i autorska prava

Novi Ustav RS (22 ljudska prava)

2. Ljudska prava i slobode
Dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti
Član 23.
Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite.
Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom.
Pravo na život
Član 24.
Ljudski život je neprikosnoven.
U Republici Srbiji nema smrtne kazne.
Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića.
Nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta
Član 25.
Fizički i psihički integritet je nepovrediv.
Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti
podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.
Zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada
Član 26.
Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu.
Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.
Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom
položaju smatra se prinudnim radom.
Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode, ako je
njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novčanu nadoknadu, rad ili služba lica na
vojnoj službi, kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama
propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.
Pravo na slobodu i bezbednost
Član 27.
Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u
postupku koji su predviđeni zakonom.
Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava
o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo
da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru.
Svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja
slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito.
Kaznu koja obuhvata lišenje slobode može izreći samo sud.
Postupanje s licem lišenim slobode
Član 28.
Prema licu lišenom slobode mora se postupati čovečno i s uvažavanjem dostojanstva njegove
ličnosti.
Zabranjeno je svako nasilje prema licu lišenom slobode.
Zabranjeno je iznuđivanje iskaza.

27
Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda
Član 29.
Licu lišenom slobode bez odluke suda, odmah se saopštava da ima pravo da ništa ne izjavljuje i
pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji će mu
besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati.
Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, biti
predato nadležnom sudu, u protivnom se pušta na slobodu.
Pritvor
Član 30.
Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na
osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka.
Ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena
neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude
izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru.
Pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje se pritvoreniku najkasnije 12 časova od
pritvaranja. Odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova.
Trajanje pritvora
Član 31.
Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor
određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu
sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica,
okrivljeni se pušta na slobodu.
Posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa
zakonom.
Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen.
Pravo na pravično suđenje
Član 32.
Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom
roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila
razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u
službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača, ako je slep, gluv ili nem.
Javnost se može isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo
radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i
radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom.
Posebna prava okrivljenog
Član 33.
Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom,
podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o
dokazima prikupljenim protiv njega.
Svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom
izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu
odbrane.
Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to
zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom.
Svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom
prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani.
Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju
korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u
njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.
Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja.

28
Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili
protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.
Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice
protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo.
Pravna sigurnost u kaznenom pravu
Član 34.
Niko se ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom
zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to
delo nije bila predviđena.
Kazne se određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji
propis povoljniji za učinioca. Krivična dela i krivične sankcije određuju se zakonom.
Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom
suda.
Niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen
ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti
sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku.
Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.
Izuzetno, ponavljanje postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o
novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov
ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.
Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne
zastareva.
Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete
Član 35.
Ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na
rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom.
Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili
nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne
pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.
Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica
koje je štetu prouzrokovalo.
Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo
Član 36.
Jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih
ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom
pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Pravo na pravnu ličnost
Član 37.
Svako lice ima pravnu sposobnost.
Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama.
Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina.
Izbor i korišćenje ličnog imena i imena svoje dece slobodni su.
Pravo na državljanstvo
Član 38.
Sticanje i prestanak državljanstva Republike Srbije uređuje zakon.
Državljanin Republike Srbije ne može biti proteran, ni lišen državljanstva ili prava da ga promeni.
Dete rođeno u Republici Srbiji ima pravo na državljanstvo Republike Srbije, ako nisu ispunjeni
uslovi da stekne državljanstvo druge države.

29
Sloboda kretanja
Član 39.
Svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju
vrati.
Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograničiti
zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira,
sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.
Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj uređuje se zakonom. Stranac može biti
proteran samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako mu je
obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere,
nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi, političkog mišljenja
ili gde mu ne preti ozbiljno kršenje prava zajemčenih ovim ustavom.
Nepovredivost stana
Član 40.
Stan je nepovrediv.
Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog
držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko
svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili
njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.
Bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka,
dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili
otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom.
Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja
Član 41.
Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.
Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna
radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen
zakonom.
Zaštita podataka o ličnosti
Član 42.
Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti.
Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.
Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa
zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na
način predviđen zakonom.
Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa
zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.
Sloboda misli, savesti i veroispovesti
Član 43.
Jemči se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili
veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.
Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubeđenje veroispovedanja, obavljanjem verskih
obreda, pohađanjem verske službe ili nastave, pojedinačno ili u zajednici s drugima, kao i da
privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se ograničiti zakonom, samo ako je to neophodno u
demokratskom društvu, radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, sloboda i
prava građana zajemčenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja
izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.
Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno
obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

30
 Crkve i verske zajednice
Član 44.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od države.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuju svoju unutrašnju
organizaciju, verske poslove, da javno vrše verske obrede, da osnivaju verske škole, socijalne i
dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.
Ustavni sud može zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život,
pravo na psihičko i fizičko zdravlje, prava dece, pravo na lični i porodični integritet, pravo na
imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku, nacionalnu ili rasnu
netrpeljivost.
Prigovor savesti
Član 45.
Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja
uključuje upotrebu oružja.
Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da
nosi oružje, u skladu sa zakonom.
Sloboda mišljenja i izražavanja
Član 46.
Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi
način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.
Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda
drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog
društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti
Član 47.
Izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.
Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Podsticanje uvažavanja razlika
Član 48.
Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obaveštavanju, Republika Srbija podstiče razumevanje,
uvažavanje i poštovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etničkog, kulturnog, jezičkog ili
verskog identiteta njenih građana.
Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje
Član 49.
Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge
neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti.

Politička
Građaniskim pravima se čoveku obezbeđuje njegovo učešće u javnom životu. Politička prava
su razlićiti oblici učešća pojedinca u političkom životu zemlje. Korišćenjem tih prava, građani
učestvuju u stvaranju državne volje-biračko pravo ili izražavaju svoje lično mišljenje o javnim
poslovima-sloboda štampe, zbora, peticije, udruživanja. Ustav jemči:
1. Biračko pravo-pravo građana da bira (aktivno pravo) i da bude biran u državne
organe (pasivno pravo). Uslov za biračko pravo da je naš državljanin i da je punoletan.
2. Sloboda štampe-slobodno se može objavljivati sve, pa izlaženje, prodaja i
rasturanje spisa i novina ne zavisi od predhodnog odobrenja.Tu Spada pravo građana da
obaveštavaju i pravo na objavljivanje bez dozvole, koje se može zabraniti samo po odlici
suda.Tu spadaju i pravo na ispravku i pravo na odgvor putem štampe.Tradicionalno shvatanje
slobode štampe, podrazumeva da je štampa zaštićena od zloupotrebe džave.Alo, štampa treba
da bude zaštićena i od finansijskih moćnika. Država može da podčni štampu: traženjem
dozvola, administrativnom zabranom, traženjem žiga, cenzura...Takođe štampu treba zaštiti
od svakog institucionalizovanog pritiska.

31
3. Sloboda govora-svako javno istupanje i oblik izražavanja slobode misli, bez
ograničenja
4. Sloboda misli i javnog izražavanja mišljenja-javno izražavanje rečju, štampom,
istupanjem, ispoljavanje ubeđenja, mišljenja, savesti...
5. Sloboda zbora-mirno okupljanje ljudi, uz predhodnu prijavu nadležnom organu,
bez odobrenja. Može se organičiti privremeno radi sprečavanja ugrožavanja ljudi, zdravlja,
morala i bezbednosti.
6. Sloboda udruživanja-sindikalnog, političkog-osnivanje političkih stranaka (uz
određena ograničenja).
7. Pravo na javnu kritiku-izraz slobode govora, i izuražavanja mišljenja.Građanin
ima pravo da javno kritikuje rad državnih organa i za to ne sme da snosi posledice.
8. Pravo peticije-pravo podnošenja predloga državnim organima, pokretanje
inicijative. Niko ne može da odgovara za podnošenje peticije.Ona mora da ima ispunjene
formalne uslove.

Novi Ustav RS
Sloboda medija
Član 50.
Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva
javnog obaveštavanja.
Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.
U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem
sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi
sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog
integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno
nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na
diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je
povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje se
zakonom.
Pravo na obaveštenost
Član 51.
Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog
značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.
Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su
poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.
Izborno pravo+kod pasivnog izbornog trebai prebivalište
Član 52.
Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude
biran.
Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično.
Izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.
Pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima
Član 53.
Građani imaju pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima
stupaju u javne službe i na javne funkcije.
Sloboda okupljanja
Član 54.
Mirno okupljanje građana je slobodno.
Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju.
Zborovi, demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavljuju se državnom
organu, u skladu sa zakonom.

32
 Sloboda okupljanja može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno radi zaštite javnog
zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.
Sloboda udruživanja
Član 55.
Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan
svakog udruženja.
Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u
skadu sa zakonom.
Zabranjena su tajna i paravojna udruženja.
Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje
ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne
ili verske mržnje.
Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tužioci, Zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici
vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Pravo na peticiju
Član 56.
Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim
organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i
organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.
Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice.
Niko ne može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je
time učinio krivično delo.
Pravo na utočište
Član 57.
Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne
pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u
Republici Srbiji.
Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom.

Ekonomska i socijalna prava

Ova prava su proizašla iz promenjene prirode države. Država mora intervenisati da bi sprečila
zloupotrebe liberalne ekonomije. Ustanovljavaju se sledeća ekonomska prava građana:
1. pravo svojine-jemče ustav i zakon i tu spadaju sloboda preduzetništva, pravo na nasledjivanje
i pravo svakog da osnuje zadužbinu
2. Pravo nasleđivanja-garantuje se ustavom zajedno sa pravom svojine
3. Pravo na rad-izričito se propisuje ustavom. To pravo NE znači obavezu države da obezbedi
posao svakome radno sposobnom građanu, već pravo da se radi, sigurnost radnog odnosa i
pravo na materijalno obezbeđenje za vremenevoljne nezaposlenosti.Naš ustav garaantuje:
slobodu rada, slobodan izbor zanimanja i zaposlenje, učešće u upravljanju, dostupnost
svakome pod jednakim uslovima, radnog mesta i funkcije, pravo na pravične i jednake uslove
rada, prestanak radnog odnosa pod određenim uslovima, pravo na zaradu, materijalno
obezbeđenje. Stabilnost zaposlenja je bitno, a privatni vlasnici mogu zaposlenog da otpuste
kada hoće i jedina zaštita je odšteta zaposlenom.Utvrđen je minimum zarade ispod koga plata
ne može da ide
4. Pravo na ograničeno radno vreme-pravo na određeni broj sati rada, pravo na dnevni i nedeljni
odmor, pravo na odsustvo, sva ova prava se određuju kolektivnim ugovorom.
5. pravo na zaštitu na radu-svi zaposleni mogu da je ostvaruju, a žene, deca i invalidi imaju
posebnu zaštitu.
6. Pravo na obezbeđenje-obavezno osiguranjezaposlenih, obezbeđuju se svi oblici socijalnog
osiguranja za zaposlene i njihove porodice
7. Pravo na štrajk (udar)-prinudna mera na tržištu rada, zajedničko napuštanje radnog mesta, da
bi se time naterao poslodavac da prihvati njihove uslove rada. To je kolektivna privremena

33
 obustava rada.Štrajk je organizovan prekid rada i cilj mu je ostvarivanje socijalnih i
ekonomskih prava. Pravo na štrajk nije apsolutan i može se ograničii (vojska, policija ne
mogu da štrajkuju)
SOCIJALNA prava su takođe posledica nove uloge države. Ta se prava nisu pojavila da bi se
pojedinac zaštitio od države, već da bi se slabiji zaštitili od jačih. Nosilac socijalnih prava
nijed pojedinac, već društvena kategorija ljudi.
1. Pravo na zaštitu zdravlja-je pravo svakog, s tim što trudnice, deca i stara lica imaju pravo na
zaštitu iz javnih sredstava.
2. Pravo na zdravu životnu sredinu-je individualno pravo čoveka na zdravu životnu sredinu i
pravo na obaveštavanje o njoj., ali i obaveza da se okolina čuva
3. Pravo invalida na zaštitu i materijalno obezbeđenje-garantuju ustavi, ali konkretnije zakonom
4. pravo na zaštitu majke, deteta i porodice-posebna zaštita maloletnika bez roditeljskog
staranja, brak i odnosi ubraku se regulišu posebni zakonom
5. Pravo na školovanje-individualno pravo, osnovno školovanje je obavezno i ne plaća se
školarina. Jamči se autonomija univerziteta, a država mora pomaže razvoj prosvete, nauke...

Novi ustav RS
Pravo na imovinu
Član 58.
Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu
zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine.
Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je
samo u skladu sa zakonom.
Pravo nasleđivanja
Član 59.
Jemči se pravo nasleđivanja, u skladu sa zakonom.
Pravo nasleđivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja javnih obaveza.
Pravo na rad
Član 60.
Jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom.
Svako ima pravo na slobodan izbor rada.
Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada,
potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor,
pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava
ne može odreći.
Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u
skladu sa zakonom.
Pravo na štrajk
Član 61.
Zaposleni imaju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Pravo na štrajk može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.
Pravo na zaključenje braka i ravnopravnost supružnika
Član 62.
Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.
Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom.
Zaključenje, trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene.
Brak i odnosi u braku i porodici uređuju se zakonom.
Vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom.

34
Sloboda odlučivanja o rađanju
Član 63.
Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece.
Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.
Prava deteta
Član 64.
Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti.
Svako dete ima pravo na lično ime, upis u matičnu knjigu rođenih, pravo da sazna svoje poreklo i
pravo da očuva svoj identitet.
Deca su zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili
zloupotrebljavanja.
Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku.
Prava deteta i njihova zaštita uređuju se zakonom.
Prava i dužnosti roditelja
Član 65.
Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su
ravnopravni.
Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo
odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.
Posebna zaštita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta
Član 66.
Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa
zakonom.
Majci se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porođaja.
Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili
fizičkom razvoju.
Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, mogu da rade
na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral.
Pravo na pravnu pomoć
Član 67.
Svakome se, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć.
Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje
se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna.
Zdravstvena zaštita
Član 68.
Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.
Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine
i stari ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način, u skladu
sa zakonom.
Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se zakonom.
Republika Srbija pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture.
Socijalna zaštita +kolektvna
Član 69.
Građani i porodice kojima je neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih
teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, imaju pravo na socijalnu
zaštitu, čije se pružanje zasniva na načelima socijalne pravde, humanizma i poštovanja ljudskog
dostojanstva.
Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbeđenje i osiguranje uređuju se zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slučaju privremene sprečenosti za rad, kao i pravo na
naknadu u slučaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.
Invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita, u skladu sa zakonom.

35
Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.
Penzijsko osiguranje
Član 70.
Penzijsko osiguranje uređuje se zakonom.
Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera.
Pravo na obrazovanje
Član 71.
Svako ima pravo na obrazovanje.
Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.
Svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju. Republika Srbija
omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko
obrazovanje, u skladu sa zakonom.
Osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom.
Autonomija univerziteta
Član 72.
Jemči se autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova.
Univerziteti, visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuju o svome uređenju i radu, u
skladu sa zakonom.
Sloboda naučnog i umetničkog stvaranja
Član 73.
Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.
Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.
Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke, kulture i umetnosti.
Zdrava životna sredina
Član 74.
Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom
stanju.
Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine.
Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.

Prava nacionalnih manjina-

Kad su u pitanju manjinske grupe, UP i međ.dokumenti poznaju princim pozitivne afirmacije-
povećan obim prava, ali u realnosti se ta ravnopravnost teško ostvaruje. Prava žena ugrožena
u praksi. Na izbornim listama mora biti 1/3 pola koji je manje zastupljen.
Cenzus je ukunut za liste pripadnika nac. Manjina, a svugde je 5%, a kod nac. Manjina to je
ukinuto da bi se obezbedilo da bi bili u parlamentu, pod uslovom da ostavare najmanji broj
glasova koji je potreban za 1 poslaničko mesto. Te mere se ne smatraju diskriminacijom.
Pripadnicima nacionalnih manjina se pružaju ova prava da bi sačuvali svoj nacionalni
identitet. Pod nacionalnom manjinom podrazumeva se deo pripadnika jedne nacije koji ima
matičnu državu, a koji žiovi na teritoriji države koju je formirala druga nacija, a čija je to
matična država.Etnička manjina je deo nacije koja nema matičnu državu, ali koja pri tom
poseduje svest o etničkom poreklu, kulturi, tradiciji, jeziku...Imaju pravo na školovanje na
svom jeziku, javno obaveštavanje na svom jeziku.Ustav Sr. Predviđa prava nacionalnih
manjina samo u preambuli.
Novi ustav RS
3. Prava pripadnika nacionalnih manjina
Osnovna odredba
Član 75.
Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima,
jemče se dodatna, individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinačno, a
kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i međunarodnim ugovorima.

36
Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika,
učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu,
obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.
Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi
jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa
zakonom.
Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina
Član 76.
Pripadnicima nacionalnih manjina jemči se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska
zaštita.
Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.
Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija
može uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i političkom životu, radi postizanja pune
ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini, ako
su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova života koji ih posebno pogađaju.
Ravnopravnost u vođenju javnih poslova
Član 77.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani, pravo da učestvuju u
upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije.
Pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine i
jedinica lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj
zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Zabrana nasilne asimilacije
Član 78.
Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina.
Zaštita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji
uređuje se zakonom.
Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menjanje nacionalnog sastava
stanovništva na područjima gde pripadnici nacionalnih manjina žive tradicionalno i u značajnom
broju.
Pravo na očuvanje posebnosti
Član 79.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izražavanje, čuvanje, negovanje, razvijanje i javno
izražavanje nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim
mestima; na korišćenje svog jezika i pisma; da u sredinama gde čine značajnu populaciju, državni
organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica
lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na školovanje na svom jeziku u državnim
ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da
na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde čine značajnu populaciju,
tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom
jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući i pravo
na izražavanje, primanje, slanje i razmenu obaveštenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava
javnog obaveštavanja, u skladu sa zakonom.
U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna
prava pripadnika nacionalnih manjina.
Pravo na udruživanje i na saradnju sa sunarodnicima
Član 80.
Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna udruženja, koja
dobrovoljno finansiraju.
Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruženjima nacionalnih manjina posebnu ulogu
u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina.

37
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane veze i saradnju sa sunarodnicima izvan
teritorije Republike Srbije.
Razvijanje duha tolerancije
Član 81.
U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog
dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje
među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etnički, kulturni, jezički ili
verski identitet.

Zakon o zaštiti prava I sloboda nacionalnih manjina

Određenje nacionalne manjine
Član 2.
Nacionalna manjina u smislu ovog zakona je svaka grupa državljana Savezne Republike
Jugoslavije koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na
teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, da pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u
dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom Savezne Republike Jugoslavije i poseduje obeležja
kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima
se razlikuje od većine stanovništva, i čiji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju
svoj zajednički identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.

Nacionalnim manjinama u smislu ovog zakona smatraće se sve grupe državljana koji se
nazivaju ili određuju kao narodi, nacionalne i etničke zajednice, nacionalne i etničke grupe,
nacionalnosti i narodnosti, a ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.

Član 3
Zabrana diskriminacije
Sloboda nacionalnog opredeljivanja i izražavanja
Pravo saradnje sa sunarodnicima u zemlji i u inostranstvu
Obaveza poštovanja ustavnog poretka, načela međunarodnog prava i javnog morala

Član 9
PRAVA NA OČUVANJE POSEBNOSTI
Izbor i upotreba ličnog imena
Pravo na upotrebu maternjeg jezika
Službena upotreba jezika i pisma
Pravo na negovanje kulture i tradicije
Školovanje na maternjem jeziku
Upotreba nacionalnih simbola
Javno obaveštavanje na jezicima nacionalnih manjina

Nacionalni saveti nacionalnih manjina

Član 19.
Pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati nacionalne savete (u daljem tekstu: savet)
radi ostvarivanja prava na samoupravu u oblasti upotrebe jezika i pisma, obrazovanja,
informisanja i kulture.
Savet je pravno lice.
Savet ima najmanje 15 a najviše 35 članova, u zavisnosti od ukupnog broja pripadnika
nacionalne manjine, koji se biraju na period od četiri godine.
Savet donosi svoj statut i budžet u skladu sa Ustavom i zakonom.
Savet se finansira iz budžeta i donacija.
Registar izabranih saveta vodi nadležni savezni organ.

38
 Savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika, obrazovanja,
informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, učestvuje u procesu odlučivanja ili
odlučuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.
Organi države, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, prilikom
odlučivanja o pitanjima iz stava 7. ovog člana, zatražiće mišljenje saveta.
Savet se može obratiti organima vlasti iz stava 8. ovog člana u vezi sa svim pitanjima koja
utiču na prava i položaj nacionalne manjine.
Deo ovlašćenja iz oblasti pomenutih u stavu 7. ovog člana može se poveriti savetima, a
država će obezbediti finansijska sredstva potrebna za vršenje ovih nadležnosti.
Pri utvrđivanju obima i vrste ovlašćenja iz stava 10. ovog člana vodi se računa i o zahtevu
nacionalnog saveta.
Saveti će se formirati na principima dobrovoljnosti, izbornosti, proporcionalnosti i
demokratičnosti.
Izborna pravila o izboru nacionalnih saveta će se regulisati zakonom.
Savezni fond za nacionalne manjine
Član 20.
Osniva se Savezni fond za podsticanje društvenog, ekonomskog, kulturnog i opšteg razvoja
nacionalnih manjina (u daljem tekstu: Fond).
Fond će učestvovati u finansiranju aktivnosti i projekata iz budžetskih sredstava vezanih za
poboljšanje položaja i razvijanje kulturnog stvaralaštva nacionalnih manjina.
Savezna vlada će doneti bliže propise kojima će utvrditi sastav i delatnosti Fonda.

Zakon o lokalnoj samoupravi

Član 63.
U nacionalno mešovitim opštinama osniva se savet za međunacionalne odnose koji čine
predstavnici svih nacionalnih i etničkih zajednica.
Nacionalno mešovitim opštinama, u smislu ovog zakona, smatraju se opštine u kojima
jedna nacionalna zajednica čini više od 5% od ukupnog broja stanovnika ili sve zajednice
čine više od 10% prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji.
Predstavnike u savetu za međunacionalne odnose mogu imati zajednice sa više od 1%
učešća u ukupnom stanovništvu opštine.
Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, u
skladu sa zakonom i statutom.
Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu opštine koja je dužna da se o
njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.
Skupština opštine je dužna da predloge svih odluka koje se tiču prava nacionalnih i
etničkih zajednica prethodno dostavi na mišljenje savetu za međunacionalne odnose.
Savet za međunacionalne odnose ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za
ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine opštine ako smatra da
su njima neposredno povređena prava nacionalnih i etničkih zajednica predstavljenih u
savetu za međunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Upravnim sudom
pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine opštine sa
statutom opštine.
Delokrug, sastav i način rada saveta za međunacionalne odnose uređuje se odlukom
skupštine opštine, u skladu sa statutom.

OGRANIČENJA USTAVNIH PRAVA

1. Stan
2. Sranci
3. Spisi
4. Sloboda kretanja
5. Sloboda veroispovesti

39
 6. Sloboda mišljenja I izražavanja
7. Mediji (čl.50)
8. Javno okupljanje
9. Zabrana udruživanja
10. Zabrana članstva
11. Imovina (čl.58)
12. Štrajk
13. Ograničenje radnih prava
14. Ograničenje prava na rad deteta
15. Ograničenje ekstradicije (član 39 st.3)
16. Sloboda preduzetništva
17. Korišćenje zemljišta
18. Zabrana kod potrošača

USTAVNE DUŽNOSTI
Ustav RS
(poštovanje ustava i zakona, odbrana zemlje, pomoć drugome u nevolji)
Ljudska prava su povezana sa određenim dužnostima i odgovornostima.To su dužnosti da se
pokoravaju ustavu, zakonu, dr.propisima.da plaća poreze, dužnost da se čuva životna sredina,
dase čsno obavlja javna funkcija, da se poštuju prava i slobode drugih.
1. Čuvanje prirodnih retkosti (89)
2. Kulturnog nasleđa
3. Plaćanje poreza (čl.91)
4. Čuvanje životne sredine (čl.74)
5. Roditelji da izdržavaju decu (čl.65)
6. Poštovanje odluke ustavnog suda (čl.171)
7. Interesi Kosova i Metohije (preampula)
8. Plaćanje sociojalnog osiguranja/doprinosa
9. Da štite interese Srbije
10. Osnovno školovanje

PRAVA I DUŽNOSTI STRANACA-

ustav Srbije Ista prava, osim državljansta i izbora, ali imaju pravo azila koja nemaju
državljani.Stranac imaprava utvrđna našim i međunarodnim zakonima. Zabrana extradicije i
pravo azila (ako ga progone zbog zalaganja za demokratiju.Pravo azila podrazumeva pravo
boravka u našoj zemlji i uživanja svih prava koja se priznaju strancima.Samo domaći
državljani imaju pravo na obavljanje javnih funkcija i izborno pravo.

Novi ustav RS
Položaj stranaca
Član 17.
Stranci, u skladu sa međunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemčena
Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani Republike
Srbije.
Pravo na utočište
Član 57.
Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne
pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ima pravo na utočište u
Republici Srbiji.
Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom.

40
 Svojinska prava stranaca
Član 85.
Strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili
međunarodnim ugovorom.
Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i
druga prava određena zakonom.

Sloboda kretanja
Član 39.
Svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se
u nju vrati.
Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograničiti
zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira,
sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.
Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj uređuje se zakonom. Stranac može biti
proteran samo na osnovu odluke nadležnog organa, u zakonom predviđenom postupku i ako
mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase,
pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti određenoj društvenoj grupi,
političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbiljno kršenje prava zajemčenih ovim ustavom.

OSTVARIVANJE I ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA

1. princip-Ostvaruju se neposredno, ona koja pišu u ustavu i uživaju ustavnu zaštitu.
2. princip-Uslovi za ostvarivanje pojedinih prava, mogu se propisati zakonom, samo kada
to ustav kaže. Kod nas jeto skroz po strani. Povređena su ustavna prava, a sudije se nikada ne
pozivanju na ustav. Kada smo postali članica Saveta Evrope, moramo imati ustavnu žalbu, SE
ispituje ustavnost odluka, a ne stručnost sudija, već samo da li su odlukom povređene slobode
iprava.
3.princip-Zakonodavac može da propiše zakonom način i postupak ostvarivanja tih prava,
ali ne i uslove.(Zakon o izboru narodnih poslanika...). Odredbe o državnim organima se isto
neposredno primenjuju iz ustava.
Ta prava nama pribadaju, prirodno, samo su zapisana u ustavu i nama ustavotvorac štiti ta
prava ne podaruje ih.
Može ustav zemlje propisivati prava, ali stepen primene i zaštite zavisi od demokratije i
institucija koje garantuju i štite ta prava u zemlji. Sistem zaštite ljudskih prava je kroz:
1. Organe uprave (žalba na rešenje upravnog organa, upravni spor)
2. Sudove i pravosudne organe (njihov osnovni posao)
3. Specijalizovane institucije (ombudsman)
4. Vrhovni jemac ustavom za zaštitu ustavnih prava je Ustavni sud kroz instrument
ustavne žalbe. Srbija ga još nema
5. Evropski sud
Suština nije koliko se ljudskih prava proglašava, nego koliko se ostvaruje u životu.
Najvažniji uslovi ostvarivanj aljudskih prava su: stepen razvoja materijalne
proizvodnje, nepostojanje društvenih sukoba, postojanje društvene tolerancije,
postojanje slobodnog udruživanja građana, javnog mnjenja, postojanje mehanizama
zašitie ipravnih sredstava za koršćenje.Ti mehanizmi moraju biti predviđeni u ustavu.
Prava i dužnosti se ostvaruju neposredno, svako ima pravo na zakonsku zaštitu, pravo na
žalbu, pravo na pravnu pomoć, pravo na naknadu štete nanede radom državnih organa. Prava
se štite neposredno na osnovu zakona. Imamo ustavnu žalbu, ombudsman u pokrajnama,
zaštitnik građana u Republici, građanski branilac u lokalnim samoupravama. Predsednik
Republike je osnovao Narodnu kancelariju.
Kada je povređen propis ili opšti akt AP štiti ga Ombudsman,

41
a kada jre povređen propis ili opšti akt lokalne samouprave štiti ga građanski branilac,
a kada je povređen propis ili opšti akt Republike štiti ga Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana je nezavisni organ, samostalan, štiti prava građana i kontroliše rad
organa družavne uprave, organa nadležnih za pravnu zaštitu imovinskih prava, prava i
interesa RS, kao i drugih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja,
stara se o zaštiti i unaprđenju ljudskih sloboda i prava, domaćih,s tranih, fizičkih i
pravnih lica. Bira ga narodna skupština, na predlog odbora za ustavna pitanja,
kanditati se predlažu poslaničkoj grupi, mandat mu je 5 godina i može dva puta da
buede izabran. Uslovi: državljanin RS, pravnik, 10 godina iskustva u zaštiti prav
agrađana, visoko moralni i stručni kvaliteti. Ima 4 zamenika koji su specijalizovani za:
prava lišenih slobode, ravnopravnost polova, prava deteta, pripadnika nacionalnih
manjina. Ne moraju biti pravnici, moraju da imaju 5 godina iskustva. Ne može biti član
političke stranke, ni obavljati druge javne funkcije. Funkcioner je, ima imunitet, ne
odgovara za mišljenje, kritiku, predlog.
Prestanak funkcije: smrt, istek mandata, penzija, fizička i mentalna nesposobnost,
ostavka, razrešenje.
Razrešenje: Narodna skupština na predlog Odbora (1/2+1) ili 1/3 narodnih poslanika.
Razlozi mogu biti: nestručno, nesavesno, , obavlja neku drugu funkciju, osuđen za
krivično delo.
Suspenzija: u pritvoru ili osuđen za krivično delo, ali presuda još nije pravnosnažna.
Nadležnost:
1. kontroliše poštovanje prava građana,
2. utvrđuje povrede aktima i radnjama organa uprave,
3. kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave, ali ne narodne skupštine,
predsednika Republike, Vlade, ustavnog suda, sudova i javnog tužilaštva,
4. daje inicijativu za izmenu i dopunu zakona, ili donošenje novih zakona od
značaja za ostvarivanje prava građana,
5. pokreće postupak pred ustavnim sudom za ustav i zakone,
6. daje preporuke na razrešenje funkcionera i daje inicijativu za disciplinsku
odgovornost,
7. podnosi prijavu za pokretanje prekršajnog, krivičnog i drugih postupaka,
8. daje savete i mišljenja, deluje preventivno.
Ima pravo na uvid, saradnju sa organima uprave, razgovore sa zaposlenima o
podacima sa kojima raspolaže, pristup zavodu za izvršenje kr.sankcija (15dana),
predsednici republike i vlade, članovi vlade, predsednik skupštine...
Postupak: Postupa po sopstvenoj inicijativi ili po prijavi građana. Postupa tek kad
su iscrpljena ostala sredstva/izuzetno i pre toga, rok za pritužbu 1 odina od povrede
prava
Obistava: ako organ otkloni povredu, on upućuje preporuku organu i daje m 15 do 60
dana da je otkloni, ako ne otkloni ZG obaveštava javnost, narodnu skupštinu,
vladu,odgovorne funkcionere.

IV EKONOMSKO UREĐENJE

Svojinski odnosi
Kad se može pravo svojine organičiti i po kojim uslovima (ako to zahteva opšti interes,
eksproprijacija , ali pod tržišnim uslovima, uz pravičnu naknadnu). Ustav jemči pravo svojine,
različite oblike: privatnu, državna, zadružnu, društvenu,
Šta je privatizacija, šta su dobra u opštoj upotrebi, gradsko građevinsko zemljište-definicija

42
Sloboda privrednog preduzetništva
Samostalnost privrednih subjekata, anti monopolski položaj, jednaki uslovi u privređivanju
Zakon o planiranju i izgradnji. Zakon o privatizaciji.

Novi Ustav RS
TREĆI DEO
EKONOMSKO UREĐENJE I JAVNE FINANSIJE
1. Ekonomsko uređenje
Osnovna načela
Član 82.
Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi
preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
Republika Srbija je jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i
usluga.
Uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje se kroz socijalni dijalog između
sindikata i poslodavaca.
Sloboda preduzetništva
Član 83.
Preduzetništvo je slobodno.
Preduzetništvo se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i
radi bezbednosti Republike Srbije.
Položaj na tržištu
Član 84.
Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.
Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili
zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.
Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena.
Strana lica izjednačena su na tržištu sa domaćim.
Svojinska prava stranaca
Član 85.
Strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili međunarodnim
ugovorom.
Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa, kao i druga
prava određena zakonom.
Ravnopravnost svih oblika svojine
Član 86.
Jemče se privatna, zadružna i javna svojina. Javna svojina je državna svojina, svojina autonomne
pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.
Postojeća društvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na način i u rokovima
predviđenim zakonom.
Sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.
Državna imovina
Član 87.
Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom određeno da su od opšteg interesa i imovina koju koriste
organi Republike Srbije u državnoj su imovini. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu
sa zakonom.
Fizička i pravna lica mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi, pod uslovima i na
način predviđen zakonom.
Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviđen zakonom.
Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, način njenog korišćenja i raspolaganja,
uređuju se zakonom.
Zemljište
Član 88.
Korišćenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim građevinskim
zemljištem u privatnoj svojini, je slobodno.

43
Zakonom se mogu ograničiti oblici korišćenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korišćenje i
raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenja štete životnoj sredini ili da bi se sprečila
povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.
Čuvanje nasleđa
Član 89.
Svako je dužan da čuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasleđe, kao dobra od opšteg
interesa, u skladu sa zakonom.
Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama
lokalne samouprave.
Zaštita potrošača
Član 90.
Republika Srbija štiti potrošače.
Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve
nečasne radnje na tržištu.
2. Javne finansije
Porezi i drugi prihodi
Član 91.
Sredstva iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i
jedinica lokalne samouprave obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom.
Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći
obveznika.
Budžet
Član 92.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u
kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti.
Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog
finansiranja.
Izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija.
Narodna skupština razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju
Državne revizorske institucije.
Javni dug
Član 93.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se
zadužuju.
Uslovi i postupak zaduživanja uređuju se zakonom.
Ujednačavanje razvoja
Član 94.
Republika Srbija stara se o ravnomernom i održivom regionalnom razvoju, u skladu sa
zakonom.
Narodna banka Srbije
Član 95.
Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleže
nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara.
Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skupština.
O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.
Državna revizorska institucija
Član 96.
Državna revizorska institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici
Srbiji, samostalna je i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara.
O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.
Nadležnost autonomnih pokrajina
Član 183.

44
 Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, uređuju nadležnost, izbor,
organizaciju i rad organa i službi koje osnivaju.
Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u
oblasti:
1. prostornog planiranja i razvoja,
2. poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i
lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog
saobraćaja i uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,
3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na
pokrajinskom nivou.
Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa
zakonom.
Autonomne pokrajine utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja.
Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeđuju
sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet
i završni račun.
Finansijska autonomija autonomnih pokrajina
Član 184.
Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti.
Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom.
Zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.
Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike
Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za
finansiranje kapitalnih rashoda.

Nadležnost opštine
Član 190.
Opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:
1. uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;
2. uređuje i obezbeđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora;
3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i
drugih javnih objekata od opštinskog značaja; uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz;
4. stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i
socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture;
5. stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;
6. stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda; zaštiti
kulturnih dobara od značaja za opštinu;
7. zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta;
8. obavlja i druge poslove određene zakonom.
Opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet i završni račun, urbanistički
plan i program razvoja opštine, utvrđuje simbole opštine i njihovu upotrebu.
Opština se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o
javnom informisanju u opštini.
Opština samostalno upravlja opštinskom imovinom, u skladu sa zakonom.
Opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa.
Pravni akti i organi opštine
Član 191.
Najviši pravni akt opštine je statut. Statut donosi skupština opštine.
Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti, usvaja budžet i završni račun
opštine, donosi plan razvoja i prostorni plan opštine, raspisuje opštinski referendum i vrši
druge poslove određene zakonom i statutom.

45
 Organi opštine su skupština opštine i drugi organi određeni statutom, u skladu sa zakonom.
Skupština opštine odlučuje o izboru izvršnih organa opštine, u skladu sa zakonom i
statutom.
Izbor izvršnih organa grada i grada Beograda uređuje se zakonom.

Zakon o finansiranju autonomnih pokrajina I lokalnih samouprava

Samostalnost privrednih subjekata

ISTO KAO PREDHODNO PITANJE

Budžetsko finansiranje države i državnih delatnosti i delatnosti od opštih

interesa
Šta je budžret, ko ga predlaže, šta su prihodi u budžetu, Prihodi i rashodi. Iz budžeta se
finansira:rad državnih organa, delatnosti od opšteg interesa i povereni poslovi (koje država
prenese na preduzeća i druge organe). Budžet se doniosi u formi zakona. To je temporalni
zakon, važi 1 godinu. Nema opšte pravne norme, već odredbe o prihodima (carine, porezi
doprinosi, takse, koncesija, prihodi od imovine, privatizacija ...) Ima prihode i rashode.Da se
iz rashoda finansiraju rad državnih organa, deatnosti od opštih interesa (zdravstvo, školstvo) i
povereni poslove (koje država prenese na preduzeća ili druge organizacije da ih obavi).
Budžet ima opštima, aut. Pokrajna, republika, ali ne državna zajednica. Usvaja se na početku
godine, a prati ga završni račun za predhodnu godinu. PRELISTATI NEKI BUDŽET

Budžet
Član 92.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budžete u kojima
moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadležnosti.
Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog finansiranja.
Izvršavanje svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija.
Narodna skupština razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju
Državne revizorske institucije.

V ZAKONODAVNA VLAST

Nije sporno da je RS zasnovana na principu podele vlasti (čl.9 starog i clan 4 Novog ustava),
neki izvori kažu da je naš sistem parlamentarni, a neki da je kvazi parlamentarni, kvazi
predsednički sistem.
Podela vlasti:
1. na zakonodavnu (skupstina),
2. izvršnu (predsednik, vlada, organi uprave),
3. sudska (sudovi).

Skupština SCG nadležnost i način rada

Nadležnost I način rada skupštine Srbije

Pripaduju joj ustavotvorna I zakonodavna vlast, donosi zakone I druge opšte akte, u ustavu
piše da ratifikuje međunarodne ugovore, ali taj ustav je doonet 1990 godine u vreme raspada
SRJ, pa je Srbija tretirana ustavom kao nezavisna država.

46
Skuptina usvaja budžet I završni račun, odlučuje o teritorijalnoj organizaciji, odlučuje o
zaduživanju republike, o prostornom planu planu, ima ingerencije porema izvršnoj vlasti, I tu
je taj među uticaj zakonodavne I izvršne vlasti. Skupština bira republičku vladu (predsednika,
podpredsednika I članove vlade). U nadležnosti skupštine je I razrešenje I konrola rada vlade,
skupština pokreće I pitanje odgovornosti predsednika republike za povredu ustava, bira
predsednika, podpredsednika i sudije ustavnog I bira 5, predlaže 10 vrhovnog suda I drugih
sudova, javnog republičkog tužioca I javne tužioce na drugim nivoima, bira guvernera
narodne banke I druge funkcionere utvrđene zakonom, bira svog predsednika, podpredsednika
I sekretare skpštine, (to je takozvana izborna funkcija skupštine), donosi poslovnik
skupštine.
Odlučivanje: neophodnio je da sednci prisustvuje najmanje ½ poslanika (126), a da bi se
odluka donela, potrebno je da glasa najmanje ½ od broja prisutnih poslanika. O određnim
pitanjima skupština odlučuje kvalifikovanom većinom (2/3): bira I razrešava Vladu
(predsednika I pojedine članove), odlučuje o promeni ustava I državnim simbolima.
Preporuka-pošto nije imala većinu. 1/3 većinom se može pokrenuti postupak za razrešenje
predsednika republike. U pravnim državi jedino ustavni sud može da kaže da li je ustav
povređen.
Skupština bira članove visokog saveta sudstva
1.Širi je krug funkcija nespojivih sa poslaničkom2. ne može da bude poslanik u AP
3.mandat pripada stranci (što nije dobro)

Biračko telo je nosilac suverene vlasti, a pošto se vlast nre može vršiti neposredno, vrši
se preko svojih slobodno izabranih predstavnika koji obrazuju narodu skupštinu, da u
njihovo ime i u njihovom interesu u određenom intervalu vrše državnu vlast.
Biračko telo: građani koji imaju biračku sposobnost, a korelat je predstavnička
poslanička sposobnost, tj. sposobnost da se predstavljaju birači. Biračko pravo e opšte i
jednako, slobodno i neposredno ( svaki birač jedan glas, glas svakog birača se jednako
računa). Nejenako je pluralni votum (1 čovek više glasova) i mnogostruki votum( glasa
na više lista).Uslovi:
1. državljanstvo
2. Punoletstvo
3. posedovanje poslovne sposobnosti
4. Prebivalište na području izborne jedinice
Kada postoji, ograničeno biračko pravo je rezidencijalni cenzus, cenzus po polu,
starosti, obrazovanosti.
Prikrivena nejednakost je kada izborne jedinice sa istim brojem birača biraju različit
broj predstavnika i izborne jedinice sa različitim brojem birača, biraju isti broj
predstavnika.
Krojenje izbornog jedinstva: biračko pravo ima rank ustavnog prava. Cilj zaštite je
obezbeđenje slobodnog opredeljenja birača i sloboda od uticaja i pritisaka, kako bi se
omogućila slobodna volja birača. Prigovor izbornoh komisiji (RIK) u roku od 24h, žalba
se ulaže preko te komisje nadležnom sudu (lokalni), vrhovnom sudu (parllamentarni).

PETI DEO
UREĐENJE VLASTI
1. Narodna skupština
Položaj Narodne skupštine
Član 98.
Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u
Republici Srbiji.

47
 Nadležnost
Član 99.
Narodna skupština:
1. donosi i menja Ustav,
2. odlučuje o promeni granice Republike Srbije,
3. raspisuje republički referendum,
4. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja,
5. odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje,
6. nadzire rad službi bezbednosti,
7. donosi zakone i druge opšte akte iz nadležnosti Republike Srbije,
8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
9. usvaja strategiju odbrane,
10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,
11. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije, na predlog Vlade,
12. daje amnestiju za krivična dela.
U okviru svojih izbornih prava, Narodna skupština:
1. bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
2. bira i razrešava sudije Ustavnog suda,
3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog tužioca,
javne tužioce, sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu sa Ustavom,
4. bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,
5. bira i razrešava Zaštitnika građana, i nadzire njegov rad,
6. bira i razrešava i druge funkcionere određene zakonom.
Narodna skupština vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
.Način odlučivanja u Narodnoj skupštini
Član 105.
Narodna skupština donosi odluke većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je
prisutna većina narodnih poslanika.
Većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština:
1. daje amnestiju za krivična dela,
2. proglašava i ukida vanredno stanje,
3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju,
4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama
lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti,
5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
6. odlučuje o Poslovniku o svom radu,
7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike, članovima Vlade i Zaštitniku
građana,
8. usvaja budžet i završni račun,
9. bira članove Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
10. odlučuje o odgovoru na interpelaciju,
11. bira sudije Ustavnog suda i odlučuje o njihovom razrešenju i prestanku mandata,
12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog
tužioca i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije;
13. bira sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu s Ustavom;
14. bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Zaštitnika građana,
15. vrši i druge izborne nadležnosti Narodne skupštine.
Većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se
uređuju:
1. referendum i narodna inicijativa,
2. uživanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina,
3. plan razvoja i prostorni plan,

48
4. javno zaduživanje,
5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave,
6. zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora,
7. druga pitanja određena Ustavom.
Zasedanja
Član 106.
Narodna skupština se sastaje u dva redovna zasedanja godišnje.
Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje počinje
prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana.
Narodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih
poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred određenim dnevnim redom.
Narodna skupština sastaje se bez poziva posle proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.
Pravo predlaganja zakona
Član 107.
Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada,
skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača.
Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.
Referendum
Član 108.
Na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača Narodna skupština raspisuje
referendum o pitanju iz svoje nadležnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se
odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni
račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti
Narodne skupštine.
Zakon o Narodnoj skupštini
Član 110.
O Narodnoj skupštini se donosi zakon.

Sastav skupštine SCG

Narodna skupština Srbije-izbor I mandat narodnih poslanika+pričati o

unutrašnjoj organizaciji skupštine
Jednodoma, ima 250 poslanika, regulisano zaonom o izboru narodnih poslanika (pročitati), šta
je biračko telo, šta je izborno pravo (aktivo i pasivo, ko koje uživa, ima li razlike, rep. Srbiji
apredstavlja 1 izbornu jedinicu, a izbori se odvijaju po proporcijalnom sistemu, što znači da se
glasa po izbornim listama koje mogu podneti političke stranke, druge političke organizacije i
grupe građana, kad kandidaturu vrši grupa građana mora da to podrži 10.000 birača (kao i za
predsednika republike). Cenzus je 5%, da bi jedna lista mogla da učestvuje u rapodeli
mandata, a ispod 5% smatraju se statističkom greškom (osim manjina), ostali učestvuju u
raspodeli mandata po sistemu količnika, određuje se najveći količnik i koliko puta ima
količnika, toliko pojedina lista ima toliko mandata.
Koji su organi za sprovođenje izbora: birački odbori, izborne komisije, a zaštitu izbornog
prava, ako dođe do njegove povrede, štite izborne komisije i sudovi (ako su u pitanju
republički izbori – Izborna komisija i vrhovna sud, a lokalni izbori - komisije na lok nivou i
redovni sudovi, opšte nadležnosti. Rokovi su kratki.
Ima razlike između prestanka mandata skupštine kao celine i prestanka mandata
pojedinog poslanika. Mandat skupštine traje 4 godine. Poslanicima koji su izabrani na
predhodnim izborima mandat prestaje danom verifikacije novoizabranih poslanika, međutim
skupštini kao celini, tj svim poslanicima mandat može biti skraćen (kad se skupštimna
raspusti), a produžen....
49
Skupština Srbije se raspušta na predlog vlade,a odluku donosi predsednik države (zato Paja
kaže da smo predsednički sistem).Niti na sam predlog vlade, niti sam predsednik tomože, već
mora postojati predliog vlade i odluka predsednika. Drugi slučaj je kada skupština 2/3
većinom podnese predlog za pokretranje postupka za opoziv predsednika republike i taj
predlog na referendumu ne dobije većinu, predsednik ostaje na funkciji, askupštini prestakje
mandata.
Novi ustav RS
Sastav Narodne skupštine
Član 100.
Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima,
tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.
U Narodnoj skupštini obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika
nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.
Izbor narodnih poslanika i konstituisanje Narodne skupštine
Član 101.
Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata
Narodne skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana.
Prvu sednicu Narodne skupštine zakazuje predsednik Narodne skupštine iz prethodnog
saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata
izbora.
Narodna skupština na prvoj sednici potvrđuje poslaničke mandate.
Narodna skupština konstituisana je potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih
poslanika.
Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je žalba Ustavnom sudu,
koji po njoj odlučuje u roku od 72 sata.
Potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika prestaje mandat prethodnog saziva
Narodne skupštine.
Položaj narodnih poslanika
Član 102.
Mandat narodnog poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj
skupštini i traje četiri godine odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva
Narodne skupštine.
Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj
mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.
Narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u
organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za
koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa.
Izbor, prestanak mandata i položaj narodnih poslanika uređuje se zakonom.
 Vidi:
Mišljenje - 113/2006-4.
Imunitet narodnog poslanika
Član 103.
Narodni poslanik uživa imunitet.
Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo
mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.
Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega
može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja
Narodne skupštine.
Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna
zatvora u trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.
U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani
za taj postupak.

50
 Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne isključuje pravo Narodne skupštine da
uspostavi imunitet.
Predsednik i potpredsednici Narodne skupštine
Član 104.
Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, bira predsednika i jednog ili
više potpredsednika Narodne skupštine.
Predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, saziva njene sednice,
predsedava njima i vrši druge poslove određene Ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne
skupštine.
Način odlučivanja u Narodnoj skupštini
Član 105.
Narodna skupština donosi odluke većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj
je prisutna većina narodnih poslanika.
Većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština:
1. daje amnestiju za krivična dela,
2. proglašava i ukida vanredno stanje,
3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju,
4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama
lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti,
5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,
6. odlučuje o Poslovniku o svom radu,
7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike, članovima Vlade i
Zaštitniku građana,
8. usvaja budžet i završni račun,
9. bira članove Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara,
10. odlučuje o odgovoru na interpelaciju,
11. bira sudije Ustavnog suda i odlučuje o njihovom razrešenju i prestanku mandata,
12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republičkog javnog
tužioca i javne tužioce i odlučuje o prestanku njihove funkcije;
13. bira sudije i zamenike javnih tužilaca, u skladu s Ustavom;
14. bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Zaštitnika
građana,
15. vrši i druge izborne nadležnosti Narodne skupštine.
Većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima
se uređuju:
1. referendum i narodna inicijativa,
2. uživanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina,
3. plan razvoja i prostorni plan,
4. javno zaduživanje,
5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave,
6. zaključivanje i potvrđivanje međunarodnih ugovora,
7. druga pitanja određena Ustavom.
Zasedanja
Član 106.
Narodna skupština se sastaje u dva redovna zasedanja godišnje.
Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje
počinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne može trajati duže od 90 dana.
Narodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trećine
narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred određenim dnevnim redom.
Narodna skupština sastaje se bez poziva posle proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.
Pravo predlaganja zakona
Član 107.

51
 Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik,
Vlada, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača.
Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje
nadležnosti.
Referendum
Član 108.
Na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača Narodna skupština
raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora,
zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski
zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se
tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine.

ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 35 od

10. oktobra 2000(v); 57/03(v), 72/03(v), 18/04 (i))
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se izbor i prestanak mandata narodnih poslanika Narodne
skupštine Republike Srbije (u daljem tekstu: poslanici).
Član 2.
Graðani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog
prava, tajnim glasanjem.
Niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, spreèava ili primorava graðanina da glasa, da ga
poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili
zašto nije glasao.
Član 3.
Narodna skupština Republike Srbije ima 250 poslanika, koji se biraju na èetiri godine.
Član 4.
Poslanici se biraju u Republici Srbiji, kao jednoj izbornoj jedinici, na osnovu lista politièkih
stranaka, stranaèkih koalicija, drugih politièkih organizacija i lista koje predlože grupe
graðana (u daljem tekstu: izborna lista).
Poslanièki mandati raspodeljuju se srazmerno broju dobijenih glasova.
Član 5.
Graðani imaju pravo da preko sredstava javnog obaveštavanja budu obavešteni o izbornim
programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista, kao i o kandidatima sa izbornih lista.
Sredstva javnog obaveštavanja dužna su da obezbede ravnopravnost u obaveštavanju o svim
podnosiocima izbornih lista i kandidatima sa tih lista.
Izborna propaganda preko sredstava javnog obaveštavanja i javnih skupova i objavljivanje
procene rezultata izbora zabranjeni su 48 èasova pre dana održavanja izbora i na dan
održavanja izbora do zatvaranja biraèkih mesta.
Član 6.
Organi za sprovoðenje izbora su Republièka izborna komisija i biraèki odbori.
Član 7.
Zaštitu izbornog prava obezbeðuju Republièka izborna komisija, Vrhovni sud Srbije i
nadležni sudovi.
Član 8.
Sredstva za sprovoðenje izbora za poslanike obezbeðuju se u budžetu Republike Srbije.
II. IZBORNO PRAVO
Član 9.
Izborno pravo u smislu ovog zakona obuhvata pravo graðana da na naèin i po postupku koji
je utvrðen ovim zakonom: biraju i budu birani; kandiduju i budu kandidovani, odluèuju o
predloženim kandidatima i izbornim listama; da kandidatima javno postavljaju pitanja; da

52
budu pravovremeno, istinito, potpuno i objektivno obavešteni o programima i aktivnostima
podnosilaca izbornih lista i o kandidatima sa tih lista, kao i da raspolažu drugim pravima
koja su predviðena ovim zakonom.
Član 10.
Pravo da bira poslanika i da bude biran za poslanika ima graðanin sa prebivalištem u
Republici Srbiji koji je istovremeno i jugoslovenski državljanin, koji je navršio 18 godina
života i poslovno je sposoban (u daljem tekstu: biraè).
Član 11.
Poslanik ne može istovremeno biti nosilac pravosudne ili druge funkcije na koju ga bira
Narodna skupština Republike Srbije, niti drugi funkcioner ili zaposleni koji u republièkom
organu obavlja poslove koji se odnose na delokrug tog organa, osim u sluèajevima utvrðenim
Ustavom.
Danom potvrðivanja poslanièkog mandata licu izabranom od Narodne skupštine Republike
Srbije prestaje ta funkcija, a licu zaposlenom u republièkom organu poèinje da miruje radni
odnos.
V. ORGANI ZA SPROVOÐENJE IZBORA
1. Položaj organa
Èlan 28.
Organi za sprovoðenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i
propisa donetih na osnovu zakona.
Za svoj rad organi za sprovoðenje izbora odgovaraju organu koji ih je imenovao.
Svi državni i drugi organi i organizacije dužni su da pružaju pomoæ organima za sprovoðenje
izbora i da im dostavljaju podatke potrebne za rad.
2. Republièka izborna komisija
Èlan 34.
Republièka izborna komisija:
1. stara se o zakonitom sprovoðenju izbora,
2. organizuje tehnièku pripremu za izbore,
3. prati primenu i daje objašnjenja u vezi sa primenom ovog zakona, naroèito o sprovoðenju
glasanja u inostranstvu,
4. utvrðuje jedinstvene standarde za izborni materijal,
5. propisuje obrasce i pravila za sprovoðenje izbornih radnji propisanih ovim zakonom,
6. propisuje vrstu spreja iz èlana 68. stav 4. ovog zakona,
7. odreðuje i oglašava u "Službenom glasniku Republike Srbije" broj i adresu biraèkih mesta,
najkasnije 20 dana pre dana odreðenog za održavanje izbora,
8. obrazuje biraèke odbore i imenuje predsednika i èlanove biraèkih odbora,
9. utvrðuje broj glasaèkih listiæa za biraèka mesta, overava ih i zajedno sa overenim izvodom
iz biraèkog spiska, zapisnièki, predaje biraèkim odborima,
10. odreðuje izborne akte koji joj se dostavljaju,
11. utvrðuje da li je izborna lista sastavljena i podneta u skladu sa ovim zakonom i
proglašava,
12. donosi rešenje o proglašenju zbirne izborne liste,
13. odreðuje naèin èuvanja i rukovanja izbornim materijalom,
14. utvrðuje i objavljuje rezultate izbora,
15. utvrðuje broj mandata koji pripadaju svakoj izbornoj listi,
16. podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o sprovedenim izborima,
17. dostavlja podatke organima nadležnim za prikupljanje i obradu statistièkih podataka,
18. obavlja i druge poslove predviðene ovim zakonom.
Republièka izborna komisija donosi poslovnik o svom radu.
Obrasce iz taè. 4. i 5. ovog èlana Republièka izborna komisija je dužna da u roku od pet dana
od dana raspisivanja izbora stavi na raspolaganje uèesnicima u izborima.

53
Èlan 35.
Uslove za rad Republièke izborne komisije obezbeðuje Narodna skupština Republike Srbije.
3. Biraèki odbor
Èlan 37.
Biraèki odbor neposredno sprovodi glasanje na biraèkom mestu, obezbeðuje pravilnost i
tajnost glasanja, utvrðuje rezultate glasanja na biraèkom mestu i obavlja druge poslove
odreðene ovim zakonom.
Biraèki odbor se stara o održavanju reda na biraèkom mestu za vreme glasanja.
Bliža pravila o radu biraèkog odbora propisuje Republièka izborna komisija.
Èlan 38.
U sluèaju istovremenog održavanja izbora za narodne poslanike Narodne skupštine
Republike Srbije i predsednika Republike biraèki odbori obrazovani za sprovoðenje izbora za
narodne poslanike obavljaju poslove biraèkih odbora za izbor predsednika Republike.
Èlan 80.
Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova.
Èlan 81.
U raspodeli mandata uèestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje 5% glasova od
ukupnog broja glasova biraèa koji su glasali u izbornoj jedinici.
Politièke stranke nacionalnih manjina i koalicije politièkih stranaka nacionalnih manjina
uèestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja biraèa
koji su glasali.
Politièke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke èiji je osnovni cilj predstavljanje i
zastupanje interesa nacionalne manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih
manjina, u skladu s meðunarodnopravnim standardima.
O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj politièke stranke nacionalne manjine,
odnosno koalicije politièkih stranaka nacionalnih manjina odluèuje Republièka izborna
komisija pri proglašenju izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti
stavljen pri podnošenju izborne liste.
Èlan 82.
Republièka izborna komisija raspodeljuje mandate primenom sistema najveæeg koliènika.
Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina
izborna lista podeli brojevima od jedan do zakljuèno sa brojem 250.
Dobijeni koliènici razvrstavaju se po velièini a u obzir se uzima 250 najveæih koliènika.
Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih koliènika na nju otpada.
Ako dve izborne liste ili više izbornih lista dobiju iste koliènike na osnovu kojih se dodeljuje
jedan mandat a nema više neraspodeljenih mandata, mandat æe se dodeliti listi koja je dobila
ukupan veæi broj glasova.
Ako nijedna izborna lista nije dobila najmanje 5% glasova, raspodela æe se izvršiti na naèin
odreðen u st. 1. do 3. ovog èlana.
Èlan 83.
Mandati koji pripadaju odreðenoj izbornoj listi dodeljuju se kandidatima sa te liste, u skladu
sa odredbama ovog zakona.
Kad odreðenoj izbornoj listi pripadne više mandata nego što je na toj listi predloženo
kandidata za poslanike, mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeæi najveæi koliènik.
Èlan 84.
Podnosilac izborne liste æe, najkasnije u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnih
rezultata izbora, dostaviti Republièkoj izbornoj komisiji podatke o tome kojim kandidatima sa
izborne liste se dodeljuju dobijeni poslanièki mandati, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke, Republièka izborna komisija æe ga pismeno
obavestiti da je dužan da to uèini u naknadnom roku od pet dana, uz upozorenje na posledice
nepostupanja.
Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku, Republièka

54
izborna komisija æe posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti
kandidatima sa liste prema njihovom redosledu na listi. Protiv ovog rešenja nije dozvoljen
prigovor, niti žalba.

Konsituisanje Savezne sklupštine

Konstituisanje narodne skupštine

Izbori po vrsti mogu biti redovni i prevremeni (kada se raspusti skupština ili joj prestane
mandata), a redovni jednom u 4 godine. Izbori se moraju održati u roku od 30 dana pre isteka
mandata prehodnog sastava, a mandat poslanicima predhodnog sastava prestaje danom
verifikacije novoizabranog sastava. Kada se sprovedu izbori, raspodele se mandati, a
republička. Izborna komisija izdaje potvrde poslanicima koji su određeni (1/3 prema
redosledu sa liste, a 2/3 predlađe stranka odnosno grupa građana koja je predložila izbornu
listu). To što su izbori završeni, ne znači da imamo novu skupštinu, već da bi skupština mogla
da radi neophodno je konstituisanje skupštine. Verifikacija mandata novoizabranih poslanika,
izbor predsednika podpredsednika i sekretara skupšrine, izbor poslaničkih grupa, izbor radnih
tela slupštine. Skupština ne radi u plenumu. Prvu konstitutivnu sednicu skupštine saziva
predsednik skupštine iz starog saziva skupštine, ali joj ne presedava već joj predesedava
najstariji poslanik, kome pomažu najmlađi poslanici iz stranke sa liste koja je dobila najviše
mesta (poslovnik o narodnoj skupštini 2-4). Časnici skupštine: predsednik, podpredsednik,
sekretar (P. Nikolić: časnici skupštine=funkcioneri skupštine).
Da bi se organizovala poslanička grupa mora ima najmanje 5 poslanika, a u CG 2. Oni se
obično obrazuju od poslanika sa jedne liste, a mogu i da se udružuju da bi ostvarivali prava
određena poslovnikom.(Poslovnik skupštine Srbije-konstituisanje skupštine, unutrašnja
organizacija skupštine, odnos skupštine i vlade, postupak donošenja zakona).
Postoje stalna i povremena radna tela, stalna su odbori i obrazuju se po pojedinim oblastima
društvenog života (za zdravlje, pravosuđe, budžet, rad, za unutrašnju politiku...ima ih oko 22).
U odborima se razmatraju predlozi zakona, izveštaji, amandmani i dostavljaju se skupštini.
Amandmane mogu podneti odbori i vlada, ako se vlada složi sa amandmanima, oni postaju
sastavni deo predloga, a ako se ne složi, onda se o amandmanima izjašnjava parlament.
Amandmani mogu podneti odbori i svaki poslanik. Ne razmatraju svi odbori sve zakone, već,
po pravilu odbori razmatraju matični zakon (budzet-budžetski odbor), ali sve zakone gleda
zakonodvni odbor (da bi video da li se slaže sa drugim zakonima i ustavom) i to je poslednja
kontrola. Povremena radna tela, povremeni odbori su ad hoc, obrazuju se za izvršenje
određenog zakona, donosi se akt o njihovom obrazovanju i po obavljanju zadatka oni prestaju
(na pr. Anketni odbori). Mogu se angažovati i stručnjaci u ta povremena radna tela.

Poslovnik skupštine RS
II. KONSTITUISANjE NARODNE SKUPŠTINE
1. Sazivanje prve sednice Narodne skupštine
Član 4.
Prvu sednicu Narodne skupštine, posle završenih opštih izbora, saziva predsednik Narodne
skupštine iz prethodnog saziva, narednog dana od dana podnošenja(30 dana od podnošenja)
izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima.
Član 5.
Prvoj sednici Narodne skupštine, do izbora predsednika Narodne skupštine, predsedava
najstariji narodni poslanik (predsedavajući).
Predsedavajućem, odnosno predsedniku Narodne skupštine, u radu pomaže po jedan,
najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih
mesta i sekretar Narodne skupštine.
Član 6.

55
Na prvoj sednici Narodne skupštine vrši se potvrđivanje mandata narodnih poslanika, izbor
predsednika, potpredsednika i članova radnih tela Narodne skupštine i imenovanje sekretara
Narodne skupštine.
2. Potvrđivanje mandata narodnih poslanika
Član 7.
Narodni poslanici stiču prava i dužnosti u Narodnoj skupštini danom potvrđivanja mandata.
Potvrđivanje mandata narodnih poslanika vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog
poslanika i izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima, u roku od 30 dana
od dana održavanja izbora.
Narodna skupština, na konstitutivnoj sednici, na predlog lica koje predsedava, većinom
glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiju od tri člana, i to od po jednog člana
sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u Narodnoj skupštini.
Komisiji predsedava najstariji član.
Komisija, na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije, utvrđuje da li su podaci iz
uverenja o izboru svakog narodnog poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja Republičke
izborne komisije i da li su uverenja izdata od nadležnih organa i o tome podnosi izveštaj
Narodnoj skupštini.
Član 8.
Na osnovu izveštaja komisije iz člana 7. stav 4. ovog poslovnika, lice koje predsedava
konstitutivnom sednicom Narodne skupštine konstatuje da je Republička izborna komisija
podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenja o izboru za narodne
poslanike u saglasnosti sa izveštajem, čime je potvrđen mandat tim narodnim poslanicima.
Član 9.
Narodna skupština može da radi i odlučuje kad je potvrđen mandat više od polovine (2/3 po
Novom ustavu) narodnih poslanika.
3. Izbor predsednika i potpredsednika i imenovanje sekretara Narodne skupštine
4. Obrazovanje poslaničkih grupa
5. Konstituisanje odbora Narodne skupštine
U ovom pitanju pričati i o unutrašnjoj organizaciji skupštine

Savezna skupština prestanak mandata i raspuštanje

Narodna skupština raspuštanje

Pojedinom poslaniku, iako se biraju na 4 godine, mandat može prestati pre isteka mandata.
Čl.88 Zakona o izboru i prestanku mandata poslanika:
-Kada izgubi svojstva nužna da bi stekao aktivno izborno pravo (nužno za poslanika:
državljanstvo, prebivalište...)
-ako bude osuđen pravnosnažnom sudskom odlukom na bezuslovnu kaznu zatvora minimum
6 meseci
-ako preuzme posao nespojiv nespojiv sa poslaničkom funkcijom, (na pr. Izabran za sudiju,
prestaćre mu mandat. Jer je sudijska funkcija ne spojiva sa poslaničkom)
Član vlade može biti član skupštine, što je predmet kritike, jer skupština vrši nadzor nad
radom vlade, ali se naš ustavotvorac se opredelio za mešovitu vladu
-ostavkom
-smrti poslanika
Produženje mandata: samo za vreme vanrednog stanja, neposredne ratne opsanosti i rada, ali
će se izbori odmah rspisati, čim ta stanja prestanu, odnosno čim se stvore uslovi za održavanje
izbora.
Prestanak mandata vodi nepotpunom sastavu predstavničkog tela, pa tako imamo i dopunske
izbore, na nivou jedinica lokalne uprave prave dok je bio većinski sistem, a sada Nema
dopunskih izbora po novom zakonu o izboru poslanika, nego se sa liste sa koje je izabran
poslanik, pa njemu prestane mandat, sa te liste se bira kandidat.

56
Novi ustav RS
Raspuštanje Narodne skupštine
Član 109.
Predsednik Republike može, na obrazloženi predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupštinu.
Vlada ne može predložiti raspuštanje Narodne skupštine, ako je podnet predlog da joj se izglasa
nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja.
Narodna skupština se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu.
Narodna skupština ne može biti raspuštena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti Narodnu skupštinu u slučajevima određenim
Ustavom.
Istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne
poslanike, tako da se izbori okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Narodna skupština koja je raspuštena vrši samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom.
U slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost,
koja traje do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.

Poslovnik
XVII. RASPUŠTANjE NARODNE SKUPŠTINE
Član 227.
1.Kad predsednik Republike, na obrazloženi predlog Vlade, koji je dostavljen i narodnim
poslanicima, odluči da se Narodna skupština raspusti, odluku o tome dostavlja predsedniku
Narodne skupštine.
2.Kad birači ne prihvate predlog Narodne skupštine da se opozove predsednik Republike,
Narodna skupština raspušta se danom objavljivanja konačnih rezultata glasanja birača o
opozivu.PREDSEDNIK RASPUŠTA SKUPŠTINU U SLUČAJU IZGLASAVANJA
NEPOVERENJA VLADI AKO U ROKU OD 30 DANA NE IZABERU NOVU
Danom raspuštanja Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za
Narodnu skupštinu.
Zakon o izboru I prestanku mandata narodnih poslanika
X. PRESTANAK MANDATA, PONOVNI IZBORI I POPUNJAVANJE UPRAŽNJENIH
POSLANIÈKIH MESTA
1. Prestanak mandata
Član 88.
Poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1. ako mu prestane èlanstvo u politièkoj stranci ili koaliciji na èijoj izbornoj listi je izabran za
poslanika,
2. podnošenjem ostavke,
3. ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuðen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od
najmanje šest meseci,
4. ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti,
5. preuzimanjem posla ili funkcije koji su, prema ovom zakonu, nespojivi sa funkcijom
poslanika,
6. gubljenjem državljanstva,
7. ako mu prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije,
8. ako nastupi smrt poslanika,
9. brisanjem iz registra kod nadležnog organa politièke stranke, odnosno druge politièke
organizacije na èijoj izbornoj listi je izabran.
I KAD GA STAVI NA RASPOLAGANJE POLITIČKOJ STRANCI
Poslaniku mandat prestaje danom nastupanja sluèaja iz stava 1. ovog èlana.
Dan prestanka mandata konstatuje Narodna skupština Republike Srbije na prvoj narednoj
sednici posle prijema obaveštenja o razlozima za prestanak mandata poslanika.

57
NAPOMENA REDAKCIJE:
Na osnovu odluke Ustavnog suda IU broj 197/02 ("Sl. glasnik RS", br. 57/03) utvrðuje se da
odredbe ovog èlana, stav 1. taž. 1) i 9) nisu saglasne sa Ustavom.

Imunitet saveznih poslanika i drugih saveznih funkcionera

Materijalni imunitet je poslanička neodgovornost za vršenje funkcije u skupštini. Ovo je
apsolutni imunitet, jer štiti poslanika trajno.Niko ne može da ga tereti za glas koji da u
skupštini.Procesni imunitetr-poslanik ne može biti pozvan na odgovornost i kažnjen za radnju
van skupštine pod uslovom da za to nije predviđena kazna preko 5 godina zakona. Procesni
imunitet nije apsolutan, štiti ga dok mu traje mandat.Poslanik se može i ne mora pozvati na
imunitet, a o tome odlučuje skupština, ako se on ne pozove sam, skupština se može pozvati na
imunitet (na pr. Jer m u treba zbog kvoruma). Disciplinske mere izriču sami sebi poslanici, jer
ne poštuju pravila.
Poslanička nespojivost podrazumeva da poslanik ne može da obavlja drugufunkciju tj. Može
da bude ministar, ali ne može da bude na drugom položaju, sudija, guverner i sl.Nov zakon o
sukobu interesa je blag, pa poslanici mogu biti u upravnom odboru i obavljati lukretivne
poslove. Nema ni zabrane da poslanik ne može da bude u 2 skupštine.

Imunitet narodnih poslanika

Novi ustav RS
Položaj narodnih poslanika
Član 102.
Mandat narodnog poslanika počinje da teče danom potvrđivanja mandata u Narodnoj
skupštini i traje četiri godine odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva
Narodne skupštine.
Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj
mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.
Narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u
organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za
koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa.
Izbor, prestanak mandata i položaj narodnih poslanika uređuje se zakonom.
Imunitet narodnog poslanika
Član 103.
Narodni poslanik uživa imunitet.
Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili
glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije.
Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi
krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine.
Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u
trajanju dužem od pet godina može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.
U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj
postupak.
Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne isključuje pravo Narodne skupštine da uspostavi
imunitet.

Poslovnik narodne skupštine

IMUNITET
Član 166.

58
 Narodni poslanik, u skladu sa Ustavom, uživa imunitet od dana verifikacije do dana
prestanka mandata.
Zahtev za odobrenje određivanja pritvora za narodnog poslanika i zahtev za odobrenje
pokretanja krivičnog postupka ili drugog postupka u kome se može izreći kazna zatvora,
nadležni organ podnosi predsedniku Narodne skupštine, koji ga upućuje Administrativnom
odboru. Odbor je dužan da svoj izveštaj, sa predlogom, podnese Narodnoj skupštini.
Ako Narodna skupština nije u redovnom zasedanju, o zahtevu odlučuje Administrativni odbor,
koji o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
O održavanju sednice Administrativnog odbora na kojoj se razmatra pitanje njegovog
imuniteta, narodni poslanik posebno se obaveštava.
Na predlog narodnog poslanika kome je uskraćen imunitet odlukom Administrativnog
odbora, Narodna skupština može opozvati dato odobrenje, do završetka prvostepenog
postupka.
Član 167.
Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, može uspostaviti imunitetno pravo
narodnom poslaniku koji se nije pozvao na imunitet, ako je to potrebno radi vršenja
poslaničke funkcije.
Ako Narodna skupština ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je
određen pritvor, pritvor će se ukinuti, a narodni poslanik pustiti na slobodu.
Ako Narodna skupština ustanovi imunitetno pravo narodnog poslanika koji se nije pozvao na
imunitet, postupak protiv njega će se obustaviti.
Član 168.
Postupak protiv narodnog poslanika može se voditi samo za delo u vezi sa kojim je Narodna
skupština dala odobrenje.

Unutrašnja organizacija Savezne skupštine, radna tela i funkcioneri

U ovom pitanju pričati i o konstituisanju skupštine

Unutrašnja organizacija Narodne skupštine, radna tela i funkcioneri

U ovom pitanju pričati i o konstituisanju narodne skupštine

III. PREDSEDNIK, POTPREDSEDNICI I SEKRETAR NARODNE SKUPŠTINE

1. Predsednik Narodne skupštine
Član 28.
Predsednik Narodne skupštine:
- vrši poslove predviđene Ustavom,
- predsedava sednicama Narodne skupštine,
- stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine,
- stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine,
- vrši i druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Član 29.
Predsedniku Narodne skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran:
ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata narodnog poslanika.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Narodne skupštine prestaje funkcija danom
održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Narodne
skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se odlučuje, već se prestanak funkcije
predsednika po ovom osnovu samo konstatuje.
Član 30.
Narodna skupština može razrešiti dužnosti predsednika Narodne skupštine pre isteka vremena
na koje je izabran, po postupku predviđenom za izbor predsednika Narodne skupštine.
Član 31.

59
 U slučaju prestanka funkcije predsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je
izabran, Narodna skupština će na istoj, a najkasnije na narednoj sednici, započeti postupak
izbora predsednika Narodne skupštine, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Ako je predsedniku Narodne skupštine prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran,
dužnost predsednika Narodne skupštine, do izbora novog predsednika, vrši najstariji
potpredsednik Narodne skupštine.
Ako se izbor predsednika Narodne skupštine vrši tajnim glasanjem, glasanjem rukovodi
najstariji potpredsednik, kome u radu pomažu ostali potpredsednici Narodne skupštine i
sekretar Narodne skupštine.
Kandidat za predsednika Narodne skupštine ne može rukovoditi glasanjem niti pomagati u
rukovođenju.
2. Potpredsednici Narodne skupštine
Član 32.
Potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u vršenju poslova
iz njegovog delokruga.
Predsednika Narodne skupštine, u slučaju privremene sprečenosti, zamenjuje jedan od
potpredsednika Narodne skupštine, koga on odredi, o čemu obaveštava sve potpredsednike i
sekretara Narodne skupštine.
Ako predsednik Narodne skupštine ne odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u slučaju
privremene sprečenosti zamenjivaće ga najstariji potpredsednik.
Član 33.
Potpredsedniku Narodne skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran:
ostavkom, razrešenjem ili prestankom mandata narodnog poslanika, po postupku i na način
predviđenim za prestanak funkcije predsednika Narodne skupštine.
U slučaju prestanka funkcije potpredsednika Narodne skupštine pre isteka vremena na koje je
izabran, izbor potpredsednika Narodne skupštine vrši se po postupku i na način predviđen za
izbor potpredsednika Narodne skupštine.
3. Sekretar Narodne skupštine
Član 34.
Sekretar Narodne skupštine:
- pomaže predsedniku i potpredsednicima Narodne skupštine u pripremi i vođenju sednica,
- rukovodi Službom Narodne skupštine,
- stara se o sprovođenju zaključaka Narodne skupštine,
- vrši druge poslove određene zakonom i ovim poslovnikom.
Član 35.
Sekretara Narodne skupštine imenuje Narodna skupština. Njegova funkcija prestaje
konstituisanjem novoizabrane Narodne skupštine, pri čemu on vrši svoje zadatke do
imenovanja novog sekretara.
Sekretar Narodne skupštine ima zamenika koji mu pomaže u radu i zamenjuje ga u slučaju
odsutnosti. Zamenika sekretara imenuje Narodna skupština na predlog Administrativnog
odbora, a njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane Narodne skupštine.
Za svoj rad sekretar je odgovoran Narodnoj skupštini.
Član 36.
Sekretaru Narodne skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je imenovan:
ostavkom ili razrešenjem.
Do imenovanja novog sekretara Narodne skupštine, dužnost sekretara vrši zamenik sekretara.
IV. POSLANIČKE GRUPE
Član 37.
Poslanička grupa učestvuje u radu Narodne skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.
Član 38.
Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe.

60
 Poslanička grupa ima zamenika predsednika poslaničke grupe koji ga zamenjuje u slučaju
odsutnosti.
U toku sednice Narodne skupštine, poslanička grupa može ovlastiti jednog svog člana da
predstavlja poslaničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik poslaničke
grupe pismeno obaveštava predsednika Narodne skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave
po toj tački dnevnog reda.
Ako poslaničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on
preuzima ovlašćenja predsednika poslaničke grupe.
Član 39.
Predsednik poslaničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Narodne skupštine o
promeni sastava poslaničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova poslaničkoj grupi, predsednik poslaničke grupe dostavlja
predsedniku Narodne skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
Član 40.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe poslaničkih grupa obavlja Služba
Narodne skupštine.
V. ODBORI I DRUGA RADNA TELA NARODNE SKUPŠTINE
1.Opšte odredbe
Član 41.
Za razmatranje i pretresanje pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine, predlaganje akata, kao
i sagledavanja stanja vođenja politike, izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata od
strane Vlade Republike Srbije, u oblasti za koju je svaki odbor zadužen i vršenja drugih
poslova određenih ovim poslovnikom, obrazuju se odbori.
Odbor može obrazovati pododbore.
Narodna skupština može obrazovati anketne odbore i komisije.
Sednice odbora, anketnih odbora i komisija održavaju se, po pravilu, ponedeljkom i petkom.
Sednice se mogu održavati i drugim danima ukoliko predsednik Narodne skupštine to odobri.
Član 42.
Broj članova odbora utvrđuje se ovim poslovnikom, a broj članova drugih radnih tela
utvrđuje se odlukom o njihovom obrazovanju.
Narodni poslanici koji su članovi Vlade, ne mogu biti članovi odbora.
Član 43.
U toku trajanja mandata člana odbora, na predlog poslaničke grupe, Narodna skupština
može razrešiti člana odbora iz reda članova te poslaničke grupe pre isteka njegovog mandata
i izabrati novog člana odbora. Narodna skupština odlučuje o razrešenju i izboru novog člana
odbora na prvoj narednoj sednici posle dostavljanja predloga poslaničke grupe.
U slučaju prestanka mandata članu odbora njegovom voljom ili voljom poslaničke grupe
kojoj pripada, do izbora novog člana odbora smatra se da preostali broj članova odbora čini
njegov puni sastav, s tim što taj broj mora biti veći od polovine broja članova odbora
utvrđenog ovim poslovnikom.
2. Stalni odbori
Član 44.
Stalni odbori su:
1. Odbor za ustavna pitanja,
2. Zakonodavni odbor,
3. Odbor za odbranu i bezbednost,
4. Odbor za inostrane poslove,
5. Odbor za pravosuđe i upravu,
6. Odbor za međunacionalne odnose,
7. Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije,
8. Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom,
9. Odbor za finansije,

61
10. Odbor za industriju,
11. Odbor za saobraćaj i veze,
12. Odbor za urbanizam i građevinarstvo,
13. Odbor za poljoprivredu,
14. Odbor za trgovinu i turizam,
15. Odbor za privatizaciju,
16. Odbor za Kosovo i Metohiju,
17. Odbor za zdravlje i porodicu,
18. Odbor za zaštitu životne sredine,
19. Odbor za prosvetu,
20. Odbor za omladinu i sport,
21. Odbor za kulturu i informisanje,
22. Odbor za nauku i tehnološki razvoj,
23. Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja,
24. Odbor za predstavke i predloge,
25. Administrativni odbor.
3. Anketni odbori i komisije
Član 70.
Anketni odbori i komisije obrazuju se za vršenje posebnih zadataka određenih odlukom o
njihovom obrazovanju.
Član 71.
Narodna skupština može obrazovati, iz reda narodnih poslanika, anketne odbore radi
sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili
događajima.
Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora.
Anketni odbor ne može vršiti istražne i druge sudske radnje.
Odbor ima pravo da traži od državnih organa i od pojedinih organizacija podatke, isprave i
obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.
Predstavnici državnih organa i organizacija, kao i građani, dužni su da daju istinite izjave,
podatke, isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.
Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi Narodnoj skupštini izveštaj sa predlogom
mera.
Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici
Narodne skupštine.
Član 72.
Predsednik Narodne skupštine, na predlog odbora ili komisije, može angažovati naučne ili
stručne institucije, kao i pojedine naučne i stručne radnike, radi proučavanja pojedinih
pitanja iz delokruga Narodne skupštine.

Postupak donošenja zakona u republikama članicama

Ko može predložiti zakon (svdna banka i zaki poslanik, skupština autonomne pokrajne, 30000
birača i vlada). Ako Vlada nije predlagač, Ona mora da da svoje mišljenje o tim zakonima jer
će ih ona i izvršavati. Narodna banka i zaštitnik građana.
Zakon se razmatra u radnim telima, pa ide na skupštinu koja vodi raspravu u načelu i
pojedinostima, pa se glasa o amandmanima, pa o zakonu u celini, pa proglašenje zakona
(Predsednik Republike, koji ne može da predloži zakon, osim zakon ao nacionalnim
simbolima). Ako se u roku od 15 dana predsednik ne oglasi, zakon se vraća u skupštinu, ako
ga skupština opet izglasa, predsedni ga mora prograsiti, To pravo predsednika se suspenzivno
veto, može samo da ga suspenzuje, ne može da ga spreči.
Posle proglašenja zakon stupa na snagu u službenom glasniku u roku od 8 dana (vacatio
legis), a izuzetno može i danom objavljivanja, ali razlozi za ranije stupanje od 8 dana, moraju
biti utvrđeni na sednici skupštine, zakoni ne mogu imati retroaktivno dejstvo, već samo

62
 pojedine odredbe, kad je u pitanju opšti interes, ali i to se mora utvrditi na sednici i ti razlozi
pišu u obrazloženuju. Ni jedan drugi opšti akt ne može imati povratno dejstvo (odluke,
statuti..), samo zakon, odnosno pojedine njegove odredbe.

Novi Ustav
Član 107.
Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik,
Vlada, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača.
Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje
nadležnosti.
Proglašenje zakona
Član 113.
Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja
zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku,
donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj
skupštini, na ponovno odlučivanje.
Ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike
vratio na odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika.
Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon.
Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom
roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.

Poslovnik narodne skupštine

VIII. POSTUPAK ZA DONOŠENjE ZAKONA I DRUGIH AKATA NARODNE
SKUPŠTINE
1. Akti koje donosi Narodna skupština
Član 130.
Narodna skupština donosi: zakon, budžet, plan razvoja, prostorni plan, završni račun,
poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta
koji donosi.
2. Predlaganje zakona
Član 131.
Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akta imaju Vlada, svaki narodni poslanik,
skupština autonomne pokrajine ili najmanje 15.000 birača.
Član 132.
Ovlašćeni predlagač zakona podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi, sa
obrazloženjem.
Obrazloženje mora da sadrži:
- ustavni osnov,
- razloge za donošenje zakona,
- objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja,
- procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona,
- opšti interes zbog koga se predlaže povratno dejstvo, ako predlog zakona sadrži odredbe za
koje se predviđa povratno dejstvo,
- pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže zakon o
izmenama, odnosno dopunama.
Ako je predlagač zakona grupa narodnih poslanika, uz predlog mora biti naznačen jedan
predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača prvi
potpisani narodni poslanik.
Član 133.

63
Predlog zakona koji je upućen Narodnoj skupštini predsednik Narodne skupštine, odmah po
prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije
predlagač.
Ako predlog zakona nije pripremljen u skladu sa ovim poslovnikom, predsednik Narodne
skupštine zatražiće od predlagača da predlog zakona uskladi sa odredbama ovog poslovnika,
pri čemu će precizno navesti u čemu se sastoji ta neusklađenost.
Predlagač zakona može u roku od 15 dana da podnese predlog zakona usklađen sa
odredbama ovog poslovnika ili da, u slučaju neslaganja sa mišljenjem predsednika Narodne
skupštine, zatraži, pisanim putem, da se Narodna skupština o tom pitanju izjasni. Narodna
skupština dužna je da se o tom pitanju izjasni na prvoj narednoj sednici, pre prelaska na
dnevni red, bez pretresa. Pre odlučivanja, predlagač zakona ima pravo da obrazloži svoj stav
u vremenu ne dužem od pet minuta.
Ako predlagač zakona ne postupi u skladu sa odredbama stava 3. ovog člana, predlog zakona
smatra se povučenim.
Član 134.
Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može se uvrstiti u
dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem od 60 dana,
od dana njegovog podnošenja.
U izuzetnim slučajevima, rok od 60 dana može biti prekoračen, ali ne duže od 30 dana, a
predsednik Narodne skupštine obavestiće narodne poslanike o razlozima prekoračenja roka.
Rokovi iz stava 1. ovog člana miruju kad Narodna skupština nije u redovnom zasedanju.
Član 135.
Predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada,
ako nije predlagač zakona.
Nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju,
mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu.
Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu, dužni su da navedu da
li zakon prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Narodnoj skupštini nadležni odbori i Vlada dostavljaju izveštaje, odnosno mišljenje, po
pravilu u roku ne kraćem od pet dana, pre dana početka sednice Narodne skupštine, na kojoj
se predlog zakona razmatra.
Ukoliko nadležni odbori i Vlada ne dostave izveštaje, odnosno mišljenje, Narodna skupština
može odlučiti da se predlog zakona razmatra i bez njih, ili utvrditi novi rok u kome su dužni
da to učine.
Član 136.
O predlogu zakona najpre se vodi načelni pretres.
Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona
koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima
međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.
Po završenom načelnom pretresu, Narodna skupština prelazi na pretres u pojedinostima.
Član 137.
Rasprava u pojedinostima obavlja se po članovima na koje su podneti amandmani i o
amandmanima kojima se predlaže unošenje novih odredaba, a u raspravi mogu da učestvuju:
podnosilac amandmana, odnosno ako amandman predlaže više narodnih poslanika, ovlašćeni
predstavnik tih narodnih poslanika; predlagač akta; izvestilac odbora; predsednik, odnosno
predstavnik poslaničke grupe i ovlašćeni predstavnik Vlade, ako Vlada nije predlagač, i to po
jednom, u trajanju najviše pet minuta.
Član 138.
Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač,
odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
Član 139.

64
Predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona sve do završetka pretresa predloga
zakona na sednici Narodne skupštine.
Član 140.
Narodna skupština odlučuje o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta,
završnog računa, Poslovnika, deklaracija, rezolucija, preporuka, odluka, zaključaka i
autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština u načelu, pojedinostima i celini u
Danu za glasanje.
Ako je predloženi akt prihvaćen u načelu, Narodna skupština odlučuje o amandmanima.
Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predviđa povratno dejstvo, prilikom glasanja
o tim odredbama, Narodna skupština će posebno odlučiti da li za to dejstvo postoji opšti
interes.
Ako Narodna skupština usvoji više amandmana, može zastati sa usvajanjem predloga zakona
u celini i zatražiti od Zakonodavnog odbora da, u saradnji sa predlagačem zakona, izvrši
pravno-tehničku redakciju teksta predloga zakona, odnosno zatražiti od nadležnog odbora da
usaglasi usvojene amandmane međusobno i sa tekstom predloga zakona.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, narodnim poslanicima dostavljaju se izveštaji nadležnog i
Zakonodavnog odbora o nastaloj nesaglasnosti i podnosi amandman kojim se te
nesaglasnosti otklanjaju.
Nakon odlučivanja o amandmanima, Narodna skupština pristupa glasanju o predlogu zakona
u celini.
3.Amandman
Član 141.
Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona - amandman podnosi se predsedniku Narodne
skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja predloga zakona,
a najkasnije tri dana pre dana određenog za održavanje sednice za koju je predloženo
razmatranje tog predloga zakona.
Podnosilac amandmana ne može da podnese više amandmana na isti član predloga zakona.
Član 142.
Narodni poslanici, koji su članovi iste poslaničke grupe, mogu da podnesu samo jedan
amandman na jedan član predloga zakona.
Poslaničke grupe koje su organizovane kao koalicija više stranaka, mogu da podnesu na
jedan član predloga zakona onoliko amandmana koliko političkih stranaka čini tu poslaničku
grupu, odnosno svaka politička stranka može da podnese amandman.
Podnete amandmane predsednik Narodne skupštine upućuje predlagaču zakona, narodnim
poslanicima, nadležnim odborima i Vladi.
Zakonodavni odbor će neblagovremene, nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom
odbaciti, o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave na sednici Narodne skupštine.
Član 143.
Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, dužni su da, pre sednice Narodne skupštine,
razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za
koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.

Član 144.
U toku glasanja u pojedinostima, amandmane u pisanom obliku mogu da podnose predlagač
zakona, nadležni odbori, odnosno Vlada, samo ako je potreba za amandmanom nastala usled
prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana.
Član 145.
Narodna skupština u Danima za glasanje, nakon usvajanja predloga zakona u načelu,
odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga zakona.

65
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga zakona, prvo se odlučuje o amandmanu
kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže
izmena celog člana.
Amandmani koje je podneo predlagač zakona, a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada,
kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada, postaju
sastavni deo predloga zakona i o njima Narodna skupština posebno ne odlučuje.
Narodna skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač zakona, nadležni
odbor ili Vlada nisu prihvatili.

Republički referendum i narodna inicijativa

Republički Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi (pročitati)-Referendum i narodna
inivcijativa jesu oblici neposrednog izjašnjavanja i neposrednog učešća građana u vršenju
vlasti.Referendumom se potvrđuje ili odbija neka odluka koju je doneo određeni organ vlasti,
može biti predhodni (pa skupština odlučuje nakon njega) i naknadni (Tipičan je primer o
promeni ustava-skupština utvrdi predlog novog ustava, pa se ide na referendum sa pitanjem
DA ili NE).Odluku o referendumu donosi skupština (od republike do opštine) zajednice gde
se sprovodi.
REFERENDUM SE RASPISUJE ODLUKOM
Referendum može biti fakultativni i obavezni. Fakultativni –o njemu odlučuje skupština, a
mogu ga predložiti i birači, a obavezni u Srbiji postoji za opoziv predsednika i za promenu
ustava. Odluku sa referenduma niko ne može da menja, iste je snage kao da je doneo
parlament.
Narodna inicijativa-Za zakon je potrebni 15.000 predlagača, a za Ustav 100.000 predlagača.
Skupština im aobavezu samo da razmotri predlog, a ne mora da ga prhvati. Svaki predlog
mora imati određene elemente utvrđene poslovnikom (normativni deo i obrazloženje).
Obrazloženje mora da sadrži ustavni osnov, ciljeve, obrazlažu se pojedine odredbe, da li su
potrebna i da li su obezbeđnba određena finansijska sredstva. Iste je snage i predlog vlade,
kao i predlog na inicijativu građana, stim što se u prvom slučaju ne traži mišljenje ni jednog
drugog organa, a skupština nije u obavezi da usvoji ni jedan. Definicija iz Ratka Markovića:
Narodna inicijativa je ovlašćenje određenog del abiračkog tela da pokrene inicijativu za
donošenje zakona i promenu ustava to je neposredno izražavanje narodne suverenosti.
Novi Ustav
Referendum
Član 108.
Na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača Narodna skupština
raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadležnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora,
zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski
zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se
tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine.

Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi

Član 4.
Pravo izjašnjavanja na referendumu imaju graðani koji u skladu s propisima o izborima
imaju biraèko pravo i prebivalište na teritoriji za koju se raspisuje referendum.
Na referendumu kojim se stvaraju prava i obaveze graðana èije je prebivalište van teritorije
za koju se raspisuje referendum pravo izjašnjavanja imaju i ti graðani.
Organ nadležan za raspisivanje referenduma, odnosno telo koje on ovlasti saèinjava spisak
graðana koji imaju pravo izjašnjavanja na referendumu a nemaju prebivalište na podruèju
za koje se sprovÈlan 9.
Graðani imaju pravo na prigovor zbog nepravilnosti u postupku sprovoðenja referenduma,

66
kao i pravo da ukazuju na propuste i nedostatke u postupku ostvarivanja narodne inicijative.
II. SPROVOÐENJE REFERENDUMA
Èlan 10.
Akt o raspisivanju republièkog referenduma donosi Narodna skupština na predlog najmanje
pedeset narodnih poslanika, Vlade ili najmanje 100.000 biraèa.
Akt o raspisivanju referenduma o pitanjima iz nadležnosti autonomne pokrajine, opštine i
grada donosi skupština autonomne pokrajine, odnosno opštine ili grada, u skladu sa
statutom.
Od dana raspisivanja do dana sprovoðenja referenduma ne može proteæi manje od 15 ni više
od 90 dana.
Statutom autonomne pokrajine, opštine i grada odreðuje se rok iz stava 3. ovog èlanaodi
referendum, na naèin utvrðen propisima o izborima.
Èlan 12.
Akt o raspisivanju referenduma sadrži naroèito: naznaèenje teritorije za koju se referendum
raspisuje; akt, odnosno pitanje o kome se graðani izjašnjavaju; datum sprovoðenja
referenduma i vreme odreðeno za izjašnjavanje na referendumu.
Akt o raspisivanju referenduma objavljuje se na naèin na koji se objavljuju propisi organa
koji je raspisao referendum.
Èlan 13.
Organi za sprovoðenje referenduma jesu komisija i glasaèki odbor.
Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, a komisija obrazuje glasaèke odbore.
Èlan 16.
Glasaèki odbori rukovode glasanjem na glasaèkim mestima, obezbeðuju pravilnost i tajnost
glasanja i utvrðuje rezultate glasanja na glasaèkim mestima, u skladu s uputstvima komisije
za sprovoðenje referenduma.
Èlan 17.
Aktom o obrazovanju organa za sprovoðenje referenduma u autonomnoj pokrajini, opštini i
gradu utvrðuju se njihovi zadaci.
Èlan 24.
Referendum je punovažan ako je na njemu glasala veæina graðana koji imaju biraèko pravo i
koji su upisani u biraèki spisak u skladu s ovim zakonom.
Odluka o pitanju koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom
ukoliko je za nju glasala veæina graðana iz stava 1.VEĆINA IZAŠLIH (PO
NOVOMUSTAVU) ovog èlana, ako Ustavom, zakonom ili statutom nije za to predviðen veæi
broj.
Akt koji je potvrðen na referendumu proglašava se u skladu s Ustavom, zakonom i statutom.
Èlan 25.
Odluka doneta na referendumu obavezna je.
Kad su se graðani referendumom prethodno izjasnili o odreðenom pitanju, organ koji donosi
akt kojim se ureðuje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voljom graðana izraženom
na referendumu, u roku odreðenom aktom o raspisivanju referenduma, a najkasnije u roku od
60 dana od dana održavanja referenduma.
Ako su se graðani referendumom izjasnili za potvrðivanje akta, akt je usvojen danom
održavanja referenduma, odnosno danom proglašavanja tog akta.
Ako graðani referendumom nisu potvrdili akt, smatra se da taj akt nije ni donet.
Èlan 27.
Graðanin ima pravo, u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka, odnosno izvršena
radnja ili je uèinjen propust, da podnese prigovor komisiji za sprovoðenje referenduma ako
smatra da su time uèinjene nepravilnosti u sprovoðenju referenduma.
Prigovor iz stava 1. ovog èlana koji se odnosi na postupke opštinske komisije podnosi se
Republièkoj komisiji kad je referendum sproveden za teritoriju Republike, pokrajinskoj
komisiji kad je referendum sproveden za teritoriju autonomne pokrajine, a gradskoj komisiji

67
kad je referendum sproveden za teritoriju grada.
Komisija kojoj je podnet prigovor odluèuje o prigovoru u roku od 48 sati od podnošenja
prigovora.
III. OSTVARIVANJE NARODNE INICIJATIVE
Èlan 31.
Graðani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju inicijativni odbor od najmanje tri
èlana koji imaju biraèko pravo.
Iniciajtivni odbor može obrazovati posebne odbore za prikupljanje potpisa na pojedinim
mestima.
Èlan 32.
Predlog za promenu ili donošenje odgovarajuæeg akta, odnosno drugi predlog obuhvaæen
narodnom inicijativom mora biti saèinjen tako da se iz njega jasno vide pravci promena,
odnosno rešenja o kojima nadležni organ treba da se izjasni.
Predlog iz stava 1. ovog èlana potpisuju èlanovi inicijativnog odbora.
Èlan 33.
Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za donošenje akta, odnosno za
rešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi (u daljem tekstu: nadležni organ) radi
obaveštenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi.
Nadležni organ potvrðuje prijem predloga za koji se prikupljaju potpisi na prvoj stranici
teksta predloga i overava svaku stranicu teksta predloga u onolikom broju kopija koliko
podnese inicijativni odbor. Nadležni organ zadržava jednu kopiju predloga za koji se
prikupljaju potpisi.
Od podnošenja predloga za koji se prikupljaju potpisi predlog se ne može menjati ni
dopunjava Èlan 34.
Inicijativni odbor prijavljuje prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašnjih poslova -
organizacionoj jedinici u opštini na èijoj æe se teritoriji prikupljati potpisi.
Prijava iz stava 1. ovog èlana podnosi se najkasnije tri dana pre poèetka prikupljanja
potpisa.
U prijavi se navode: naziv organa kome je podnet predlog za koji se prikupljaju potpisi i
prijemni broj pod kojim je taj predlog zaveden; mesto, vreme i naèin prikupljanja potpisa;
lièni podaci lica koja æe prikupljati potpise i mere koje æe inicijativni odbor preduzeti radi
spreèavanja eventualnih zloupotreba u vezi s prikupljanjem potpisa. Prijavu potpisuju èlanovi
inicijativnog odbora, odnosno èlanovi odbora koji æe prikupljati potpise.
Èlan 36.
Prikupljanje potpisa graðana koji uèestvuju u narodnoj inicijativi traje najduže sedam dana,
raèunajuæi od dana koji je u prijavi Ministarstvu unutrašnjih poslova oznaèen kao poèetni
dan prikupljanja potpisa.
Graðanin se može samo jednom potpisati na listi potpisnika narodne inicijative.
Graðanin može svoj potpis povuæi do isteka poslednjeg dana odreðenog za prikupljanje
potpisa.
Potpis se povlaèi u pismenoj formi, a odbor za prikupljanje potpisa konstatuje to u listu
potpisnika narodne inicijative.
Èlan 40.
Kad je lista potpisnika narodne inicijative saèinjena u skladu s odredbama ovog zakona a
prikupljen je potreban broj potpisa, nadležni organ dužan je da o predlogu za koji su
prikupljeni potpisi odluèi na naèin i po postupku utvrðenom Ustavom i zakonom, odnosno
odgovarajuæim statutom ili poslovnikom.
Èlan 41.
Kad nadležni organ ne prihvati predlog iz èlana 40. ovog zakona, dužan je da o tome obavesti
inicijativni odbor.
Ako inicijativni odbor smatra da nadležni organ nije pravilno postupio u sluèaju iz stava 1.
ovog èlana, može podneti žalbu Vrhovnom sudu.

68
 Vrhovni sud rešava po žalbi iz stava 2. ovog èlana u roku od 15 dana od prijema žalbe.
Odluka Vrhovnog suda po žalbi konaèna je.

VI IZVRŠNA VLAST
Izvšna vlast je u našem sistemu bicefalna.
PREDSEDNIK
Predsednik republike SCG nadležnosti i akti

Predsednik republike Srbije nadležnosti i akti

AKTI:ukaze-proglašava zakone, postavlja ambasadore, dodeljuje odlikovanja i pomilovanja i
odluke-obrazovanje službi, proglašava vanredno stanje, neposrednu ratnu opasnost. Šef
države je državni organ koji predstavlja državu (monarh ili predsednik Republike).
Predsednik republike je državni organ koji vrši funkciju šefa države.

Novi ustav RS
2. Predsednik Republike
Položaj predsednika Republike
Član 111.
Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.
Nadležnost
Član 112.
Predsednik Republike:
9. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,
10. ukazom proglašava zakone, u skladu s Ustavom,
11. predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenje predstavnika
izabranih izbornih lista,
12. predlaže Narodnoj skupštini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,
13. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,
14. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,
15. daje pomilovanja i odlikovanja,
16. vrši i druge poslove određene Ustavom.
Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i
razrešava oficire Vojske Srbije.
Proglašenje zakona
Član 113.
Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona,
odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o
proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno
odlučivanje.
Ako Narodna skupština odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na
odlučivanje, zakon se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika.
Predsednik Republike je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon.
Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku,
ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.

Predsednik SCG izbor i prestanak mandata

Predsednika državne zajednice bira skupština.

Predsednik Srbije-izbor i prestanak mandata

69
Cenzus nije utvrđen, imali smo visok kvorum (kvalifikovanu većinu) za izbor predsednika, a
sada smo to smanjikli zbog apstinencije građana.Faza kandidvnja, održavaju se izbori, odluku
o izboru predsednika donosi narodn skupština (uticaj skupštine na predsednika), nakon izbora
smatra se da je izabran kandidat koji je dobio više od polovine izašlih glasača. Ako ni jedan
ne dobije većinu, ide se u drugi krug sa 2 kandidata koji su dobili najviše glasova. Lak izbor,
težak opoziv (u povelji razrešenje). Predsednik može da bude ostavkom, opozivom,
smrću.Predsednik narodne skupštine najviše 60 dana može u odsustvu menjati predsednika.
Zakon o izboru Predsednika Republike
Novi Ustav RS
Izbor
Član 114.
Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.
Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka
mandata predsednika Republike, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana, u skladu sa
zakonom.
Prilikom stupanja na dužnost, predsednik Republike, pred Narodnom skupštinom polaže
zakletvu koja glasi:
″Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije
Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju
ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i
blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje
dužnosti.″
Nespojivost funkcija
Član 115.
Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Mandat
Član 116.
Mandat predsednika Republike traje pet godina i počinje da teče od dana polaganja zakletve pred
Narodnom skupštinom.
Ako mandat predsednika Republike ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produžava se, tako
da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Niko ne može više od dva puta da bude biran za predsednika Republike.
Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili
razrešenjem.
Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skupštine.
Ostavka
Član 117.
Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obaveštava javnost i predsednika Narodne
skupštine.
Danom podnošenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat.
Razrešenje
Član 118.
Predsednik Republike razrešava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skupštine, glasovima
najmanje dve trećine narodnih poslanika.
Postupak za razrešenje može da pokrene Narodna skupština, na predlog najmanje jedne trećine
narodnih poslanika.
Ustavni sud je dužan da po pokrenutom postupku za razrešenje, najkasnije u roku od 45 dana,
odluči o postojanju povrede Ustava.
Imunitet
Član 119.
Predsednik Republike uživa imunitet kao narodni poslanik.
O imunitetu predsednika Republike odlučuje Narodna skupština.

70
 Zamenjivanje predsednika Republike
Član 120.
Kada je predsednik Republike sprečen da obavlja dužnost ili mu mandat prestane pre isteka
vremena na koje je biran, zamenjuje ga predsednik Narodne skupštine.
Predsednik Narodne skupštine može da zamenjuje predsednika Republike najduže tri meseca.
Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skupštine je obavezan da raspiše tako da se
održe najkasnije tri meseca od nastanka sprečenosti predsednika Republike odnosno
prestanka mandata na koji je biran.
Zakon o predsedniku Republike
Član 121.
O predsedniku Republike donosi se zakon.

Odnos predsednika republike i Narodne skupštine

Ne bira ga skupština, ali može pokrenuti postupak njegovog opoziva, predsednik ne donosi
zakone, ali ih proglašava, ima pravo suspenzivnog veta, može raspustiti skupštinu, za vreme
ratnog stanja donosi akte skupštine,obrnuto predsednik narodne skupštine može raspisati
izbore, zamenjuje predsednika u slučaju sprečenosti...
Vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Iako podela vlasti znači
nemogućnost uticanja jedne vlasti na drugu, ipak nema stroge separacije i izolazije
vlasti jedne od drugre.
Narodna skupština:
1. za razrešenje predsednika treba 2/3 i odluka ustavnog suda da li je predsednik
povredio ustav.
2. raspisuje izbore za predsednika republike
3. Predsednik narodne skupštine zamenjuje predsednika republike
4. odlučuje o imunitetu predsednika republike
Predsednik republike:
1. raspušta parlament, ali samo na obrazloženi predlog vlade.
2. predlaže predsednika vlade, sudije, skupština ne mora da prihvati, ali ne može da
predloži kandidate. Bira 5 sudija ustavnnog suda, na predlog od 10 koje predlaže
narodna skupština. Veliki je dakle uticaj predsednika na izborne funkcije
skupštine.
3. proglašava zakone i ima pravo na suspenzivni veto
4. Donosi uredne sa zakonskom snaom za vreme ratnog stanja
5. podnosi ostavku skupštini
6. polaže zakletvu pred narodnom skupštinom

POSLOVNIK
XIII. ODNOS NARODNE SKUPŠTINE I PREDSEDNIKA REPUBLIKE
1. Polaganje zakletve predsednika Republike
Član 177
Kad predsednik Republike, saglasno Ustavu, polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom,
zakletva se polaže čitanjem naglas Ustavom utvrđenog teksta zakletve. Posle pročitanog
teksta, predsednik Republike potpisuje tekst zakletve.
2. Predlaganje kandidata za određene funkcije
Član 178.
Predlog kandidata za predsednika Vlade, predsednik Republike dostavlja predsedniku
Narodne skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem. Uz predlog se dostavlja i saglasnost
kandidata za predsednika Vlade da prihvata kandidaturu u pisanom obliku.
Član 179.

71
Predlog za kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda, predsednik Republike dostavlja
predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem. Uz predlog se dostavlja i
saglasnost kandidata za predsednika i sudije Ustavnog suda da prihvataju kandidaturu, u
pisanom obliku.
3. Proglašavanje zakona i podnošenje akata na potvrdu
Član 180.
Predsednik Narodne skupštine odmah, a najkasnije u roku od dva dana po donošenju,
dostavlja zakon predsedniku Republike, radi proglašavanja ukazom.
Ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku zahteva da Narodna skupština ponovo
glasa o zakonu, predsednik Narodne skupštine taj zahtev odmah dostavlja narodnim
poslanicima i stavlja zakon na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine.
Predsednik Narodne skupštine ponovo izglasani zakon u Narodnoj skupštini odmah dostavlja
predsedniku Republike, radi proglašavanja ukazom.
Član 181.
Ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku ne potpiše ukaz o proglašenju zakona,
koji je donela Narodna skupština, niti zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu
koji je donela, predsednik Narodne skupštine o tome obaveštava narodne poslanike.
4. Ostavka i opoziv predsednika Republike
Član 182.
Kad predsednik Republike podnese ostavku i o tome obavesti predsednika Narodne skupštine
i javnost, predsednik Narodne skupštine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim
poslanicima i obaveštava ih da, u skladu sa Ustavom, preuzima vršenje dužnosti predsednika
Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno, predsednik Narodne skupštine
raspisuje izbore za predsednika Republike.

Član 183.
Najmanje trećina narodnih poslanika može predsedniku Narodne skupštine podneti predlog
da se na dnevni red sednice Narodne skupštine stavi pitanje pokretanja postupka za opoziv
predsednika Republike, uz pisano obrazloženje zbog čega smatraju da je predsednik
Republike prekršio Ustav.
Predsednik Narodne skupštine ovaj predlog dostavlja narodnim poslanicima.
Ako Narodna skupština prihvati da se na dnevni red stavi pitanje pokretanja postupka za
opoziv predsednika Republike, Odbor za ustavna pitanja razmatra razloge za pokretanje tog
postupka navedene u obrazloženju predloga i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.
Posle podnošenja izveštaja Odbora, otvara se pretres na sednici Narodne skupštine i donosi
odluka o predlogu za pokretanje postupka za opoziv predsednika Republike.
Predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan za glasanje o predlogu za opoziv predsednika
Republike odmah nakon završetka pretresa po ovoj tački.
5. Obaveštavanje predsednika Republike o sednicama Narodne skupštine
Član 184.
Predsednik Narodne skupštine obaveštava predsednika Republike o održavanju sednica
Narodne skupštine.

VLADA

Savet ministara SCG nadležnost i akti

Vlada republike Srbije - nadležnost i akti

Jedan od nosilaca izvršne vlasti i kao takav utvrđuje i sprovodi politiku republike Srbije u
svim domenima: ekonomskom, socijalnom, društvenom...Jedino vlada može da predloži
budžet i završni račun, jer ona jedina imaaparat da vidi koliki su prihodi, rahodi, i ima

72
nadležno ministarstvo. Vlada odgovara skupštini za sprovođenje zakona. Vlada ima
generalno uredbodavno ovlašćenje, uvek kada misli da treba da donese neki akt, podzakonski
propis, ne treba joj ovlašćenje, ima to pravo na osnovu ustava, a ministar to pravo može da
vuče samo iz zakona. Tu je razlika između ovlašćenja vlade i ministara, vlada daje mišnjenja
na sve zakone. Prema ministarstvima i organima uprave: donosi opšte akte kojima utvrđuje
osnovna načela za organizovanje i način rada upravnih organa )ministarastava, zavoda,
inspektorata), postavlja sve funkcionere u državnim organima uprave (direktore zavode,
rukovodeće funkcionere u ministarstvima...), ima jak uticaj na ministre, može da ukine
nezakonite akte ministarstva i drugih organa, ali samo ako su nezakoniti i neustavni, ali ne i
necelishodni (pita Paja). Može da predloži razrešenje ministra, predlaže proglašenje
vandrednog stanja i raspuštanje skupštine.
Izbor vlade: predsednik drzave predlaze kandidata za predsednika vlade a on predlaze
program i sastav vlade narodnoj skupštini; skupština se istovremeno izjasnjava i o sastavu i o
programu,ne moze pojedinacno jer su oni tim.Vlada ima predsednika, podpresednika i
ministre; bira se na 4 godine, ali joj mandat može i ranije prestiti. Kad prestane mandat
skupstini prestaje i vladi, ali ona obavlja funkciju do izbora nove vlade, jer je ona operativna
vlast. Mandat vladi moze prestati pre roka: u slucaju ostavke predsednika vlade, celoj vladi
prestaje mandat, ako ministar podnese ostavku, to ne utiče na celu vladu; i ako ne uziva
poverenje u skupstini pa se pokrene pitanje odgovornosti pred Narodnom Skupstinom, vladi
može prestati mandat. Pema članu 73 t.11 Ustava Srbije, narodna skupština obavlja kontrolu
nad radom vlade (i bira i kontroliše).
Odnos vlade i skupstine (iz poslovnika): 3 su oblika kontrole vlade od strane skupstine:
1. poslanicko pitanje vladi, predsedniku, pojedinom clanu;odmah se odgovara, 3 minuta, a
najkasnije u roku od 7 dana;ako poslanik nije zadovoljan odgovorom moze postaviti
dopunsko pitanje;odgovor moze trajati 5min.poslanicko pitanje ne vodi prestanku f-je, nema
pravnih konsekvenci, vec losem imidžu.
2. poverenje vladi-cilj tog pitanja je da tu vladu treba zameniti novim sastavom. Ustav
predviđa da najmanje 20 poslanika moze predložiti da se izglasa nepoverenje vladi ;sednica
se odrzava u roku od 3 dana, a skupstini se ostavlja rok od 15 dana da se izjasni;I sama vlada
moze postaviti pitanje svog poverenja vladi. Praviti razliku poverenja vladi i pitanja poverenja
vladi. Njega postavlja sama vlada pred parlamentom, da vidi da li ima poverenje skupštine.
3. interpelacija-nema je u ustavu, već u poslovniku, nema za cilj zamenu te vlade vec se
postavlja pitanje rada vlade,ima se u vidu neko konkretno pitanje;pokrece ga najmanje 30
poslanika -50 poslanika (u zavisnosti od važećeg poslavnika);moze se zavrsiti zauzimanjem
stava koji obavezuje vladu ili prosto prelaskom na sledecu tacku dnevnog reda. Ako se u
raspravoi interpelacije ne vodi razrešenju vlade, već rušenju kredibiliteta.
Akti Vlade: raspolaže generalnim uradbodavnim ovlašćenjem, donosi uredbe, odluke i
rešenja. Rešenja mogu biti pojedinačni akt (imenuje funkcionere...) i opšti (kada na opti način
nešto reguliše). Na osnovu generalnog ustavnog i posebnog zakonskog ovlašćenja donosi:
1. uredbe o izvršenju zakona
2. uredbe sa zakonskom snagom, donosi na osnovu delegacije zakonodavne vlasti koju
vrši parlament, samo ako za to ima uporište u ustavu. Kod nas toga nema, ima samo za
vreme ratnog stanja. Uredbe mogu biti autonomne kao zakon, ali ih ne donosi
zakonodavni organ i mogu biti izvršne uredbe kojes luže za izvršavanje zakona.
3. Odluke-propisuje svokje mere, daje saglasnosti ili potvrđuje opšte akte organa i
organzacija, osniva javna preduzeća, ustanove...
4. Rešenja-odlučuje o postavljenjima, razrešenjima, saglasnosti za poedine akte,
poništava i ukida propise ministarstava i organa uprave u njihovoom sastavu
5. Zaključak-utvrđuje stavove o pitanjima unutrašnjih organizacionih metoda rada,
načelni stavovi, smernice za rad ministarstava
6. Poslovnik o svom radu
7. Memorandum o budžetu-osnovni cijevi politike javnih finansija

73
 8. strategija razvoja – stanje iz nadležnosti Republike Srbije i šta treba uraditi za njen
razvoj
9. deklaracija – stav Vlade o nekom pitanju

Šta radi Vlada:

1. Zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i pritom vrši prava i obaveze koje Republika
Srbija ima kao osnivač javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija
2. Raspolaže imovinom RS
3. Nadzire ustavnost i zakonitost opštih akata Auto.pokr., lokl.samoup., javnih
preduzeća,ustanova i imalaca javnih ovlašćenja
4. Vlada može obustaviti od izvršenja njihove opšte akte i pojedinačne akte zasnovane na
tim opštim, a dužna je da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonizosti
5. Nadzire rad organa držabne uprave, usmerava organe državne upraveu sprovođenju
politike i izvršavanju zakona i opštih akata
6. Donosi propis, ako ga ne donese organ državne uprave
7. Može poništiti i ukinuti propis organa državne uprave, ako koji je u suprotnosti sa
ustavom i zakonom

Skupština donosi: Zakone, odluke, (preporuke, deklaracije, rezolucije-politički akti), zakone,

ustav, ustavne zakone

Novi Ustav RS
3. Vlada
Položaj Vlade
Član 122.
Vlada je nosilac izvršne vlasti u Republici Srbiji.
Nadležnost
Član 123.
Vlada:
7. utvrđuje i vodi politiku,
8. izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine,
9. donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona,
10. predlaže Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte i daje o njima mišljenje kad ih podnese drugi
predlagač,
11. usmerava i usklađuje rad organa državne uprave i vrši nadzor nad njihovim radom,
12. vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
Odgovornost Vlade
Član 124.
Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih
opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave.
Interpelacija
Član 129.
Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili
pojedinog člana Vlade.
Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.
Narodna skupština raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili
član Vlade kome je interpelacija upućena.
Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skupština nastavlja da radi po usvojenom
dnevnom redu.
Ako Narodna skupština glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade, pristupiće se
glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora
na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno član Vlade ne podnese ostavku.

74
 O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka
od 90 dana.

Zakon o vladi
Èlan 1.
Vlada Republike Srbije, kao organ izvršne vlasti, obavlja poslove odreðene Ustavom
Republike Srbije, i zakonom i odgovorna je za obavljanje tih poslova Narodnoj skupštini.
II. POSLOVI VLADE
Èlan 2.
Vlada:
1) vodi politiku Republike Srbije i izvršava zakone, druge propise i opšte akte Narodne
skupštine, u skladu s Ustavom;
2) donosi uredbe, odluke i druge akte za izvršavanje zakona;
3) predlaže plan razvoja, prostorni plan, budžet i završni raèun; 4) predlaže zakone, druge
propise i opšte akte;
5) utvrðuje naèela za unutrašnju organizaciju ministarstava i drugih organa uprave i
posebnih organizacija;
6) postavlja i razrešava funkcionere u ministarstvima u posebnim organizacijama;
7) usmerava i usklaðuje rad ministarstava i posebnih organizacija;
8) vrši nadzor nad radom ministarstava i posebnih organizacija; poništava ili ukida njihove
propise koji su u suprotnosti sa zakonom ili propisom koji je ona donela;
9) daje mišljenje o predlogu zakona, drugog propisa ili opšteg akta koji je Narodnoj skupštini
podneo drugi predlagaè;
10) stara se o obezbeðivanju i unapreðivanju jedinstva pravnog sistema Republike;
11) osniva organizacije za vršenje poslova od interesa za ostvarivanje prava i dužnosti
Republike u skladu sa zakonom;
12) rešava sukobe nadležnosti izmeðu ministarstava i drugih organa i organizacija u
Republici kojima je povereno obavljanje pojedinih poslova izvršavanja zakona i drugih
propisa i opštih akata iz okvira prava i dužnosti Republike;
13) obrazuje struène i druge službe za svoje potrebe;
14) obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom i zakonom.
Èlan 3.
Vlada zastupa Republiku kao pravno lice ako posebnim zakonom nije drukèije odreðeno.
Vlada upravlja nepokretnostima u državnoj svojini ako posebnim zakonom nije drukèije
odreðeno.
Èlan 4.
Kad pokrene postupak pred Ustavnim sudom Republike za ocenu ustavnosti i zakonitosti
propisa i opštih akata organa autonomnih pokrajina, organa lokalne samouprave, javnih
preduzeæa, drugih javnih službi i drugih organa i organizacija, odnosno pojedinih odredaba
tih akata, Vlada ima pravo da, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog ministarstva, do odluke
Ustavnog suda, obustavi od izvršenja te akte, odnosno pojedine odredbe tih akata, kao i na
njima zasnovane pojedinaène akte.

Vlada Srbije-sastav i izbor

Vlada može biti:

1. Politički homogena, jednostranačka (1 stranka većinska)
2. Koaliciona (stranački savez većina)
3. Koncentraciona (sve stranke)
4. Vlada narodnog jedinstva, ne stranačke ličnosti, činovnička vlada
5. Ekspertska vlada

75
Mandat Vlade prestaje:
1. istekom roka
2. izglasavanjem nepoverenja
3. ostavkom predsednika vlade
4. raspuštanjem skupštine
Mandat članu vlade prestaje:
1. istekom roka
2. smrću/gubitkom poslovne sposobnosti
3. ostavka
4. izglasavanjem nepoverenja
5. Razrešenjem NS na predlog predsednika Vlade

Sastav Vlade:
Male vlade su do 20 članova, srednje 20-40, velike više od 40. Ministarski savet-šef
države je predsednik vlade i Kabinetski savet-prvi ministar, premijer je predsednik
Ministri imaju uloge: 1. političku(član vlade) 2. administrativnu (rukovodilac
ministarstva). Prilikom svakog izbora vlade, utvrđuje se broj podpredsednika i
ministara bez portfelja.
Naša vlada je neposlanička vlada
Nespojivost funkcija
Član 126.
Član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, poslanik u skupštini
autonomne pokrajine i odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave, niti član izvršnog
veća autonomne pokrajine ili izvršnog organa jedinice lokalne samouprave.
Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa
položajen člana Vlade.
Predsednik vlade predstavlja vladu.
Ministri rukovode ministarstvima, primenjuju zakne I druge propise, I opšte akte NS I
Vlade I pred. Republike, ministri rešavaju u upravnim stvarima I vrše upravni nadzor.
Radna tela Vlade su:
1. stalna radn atela (obrazuju se poslotela (obrazuju se odlukom)
2. Služba vladevnikom)
3. Povremena radna (osniva se uredbom za stručne I tehničke poslove)
4. Generalni sekretarijat vlade

Novi Ustav RS
Predsednik Vlade i članovi Vlade
Član 125.
Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri.
Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade,
usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu.
Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade,
Vladi i Narodnoj skupštini.
Nespojivost funkcija
Član 126.
Član Vlade ne može biti narodni poslanik u Narodnoj skupštini, poslanik u skupštini autonomne
pokrajine i odbornik u skupštini jedinice lokalne samouprave, niti član izvršnog veća autonomne
pokrajine ili izvršnog organa jedinice lokalne samouprave.
Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa položajem člana
Vlade.

76
Izbor Vlade
Član 127.
Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike, pošto sasluša
mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.
Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznosi program Vlade i predlaže njen sastav.
Narodna skupština istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade.
Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Početak i prestanak mandata Vlade i članova Vlade
Član 128.
Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupštine koja ju je izabrala.
Mandat Vlade počinje da teče danom polaganja zakletve pred Narodnom skupštinom.
Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja,
raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim slučajevima utvrđenim
Ustavom.
Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom, do izbora nove
Vlade.
Vlada kojoj je prestao mandat ne može da predloži raspuštanje Narodne skupštine.
Članu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovanjem ostavke,
izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skupštini i razrešenjem od strane Narodne skupštine, na
predlog predsednika Vlade.
Interpelacija
Član 129.
Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog
člana Vlade.
Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.
Narodna skupština raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili član
Vlade kome je interpelacija upućena.
Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skupština nastavlja da radi po usvojenom dnevnom
redu.
Ako Narodna skupština glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade, pristupiće se glasanju
o nepoverenju Vladi ili članu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na
interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno član Vlade ne podnese ostavku.
O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90
dana.
Glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade
Član 130.
Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade može zatražiti najmanje 60 narodnih
poslanika.
Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom članu Vlade Narodna skupština razmatra na
prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana po podnošenju predloga. Nakon okončanja rasprave
pristupa se glasanju o predlogu.
Narodna skupština je prihvatila predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili članu Vlade ako je za
njega glasalo više od polovine od svih narodnih poslanika.
Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi, predsednik Republike je dužan da pokrene
postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od
izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše
izbore.
Ako Narodna skupština izglasa nepoverenje članu Vlade, predsednik Vlade je dužan da pokrene
postupak za izbor novog člana Vlade, u skladu sa zakonom.
Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi
predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.

77
Glasanje o poverenju Vladi
Član 131.
Vlada može zatražiti glasanje o svom poverenju.
Predlog za glasanje o poverenju Vladi može se, na zahtev Vlade, razmatrati i na sednici Narodne
skupštine koja je u toku, a ako Vlada nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj
narednoj sednici, a najranije pet dana od njegovog podnošenja. Nakon okončanja rasprave
pristupa se glasanju o predlogu.
Narodna skupština je prihvatila predlog za izglasavanje poverenja Vladi ako je za njega glasalo
više od polovine od svih narodnih poslanika.
Ako Narodna skupština ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat, a predsednik Republike
je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u
roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik Republike je dužan da raspusti
Narodnu skupštinu i raspiše izbore.
Ostavka predsednika Vlade
Član 132.
Predsednik Vlade može podneti ostavku Narodnoj skupštini.
Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine i istovremeno o njoj obaveštava
predsednika Republike i javnost.
Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.
Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.
Kada Narodna skupština konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik Republike je dužan da
pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30
dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je dužan da raspusti
Narodnu skupštinu i raspiše izbore.
Ostavka i razrešenje člana Vlade
Član 133.
Član Vlade može podneti ostavku predsedniku Vlade.
Predsednik Vlade dostavlja ostavku člana Vlade predsedniku Narodne skupštine, a Narodna
skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku.
Predsednik Vlade može predložiti Narodnoj skupštini razrešenje pojedinog člana Vlade.
Narodna skupština razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoj narednoj
sednici.
Odluka o razrešenju člana Vlade doneta je ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih
poslanika.
Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke, a članu Vlade koji
je razrešen, danom donošenja odluke o razrešenju.
Položaj i ovlašćenja člana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za
razrešenje, do prestanka mandata, uređuju se zakonom.
Predsednik Vlade je dužan da po prestanku mandata člana Vlade zbog podnošenja ostavke ili
razrešenja, u skladu sa zakonom, pokrene postupak za izbor novog člana Vlade.
Imunitet predsednika i člana Vlade
Član 134.
Predsednik Vlade i član Vlade ne odgovaraju za mišljenje izneto na sednici Vlade ili Narodne
skupštine, ili za glasanje na sednici Vlade.
Predsednik i član Vlade uživaju imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu predsednika i člana
Vlade, odlučuje Vlada.
Zakon o Vladi
Član 135.
O Vladi se donosi zakon.

78
ZAKON O VLADI REPUBLIKE SRBIJE
III. SASTAV VLADE I PRAVA I DUŽNOSTI PREDSEDNIKA I ÈLANOVA VLADE
Èlan 5.
Vladu èine predsednik, potpredsednici, ministri koji rukovode radom ministarstava i ministri
koji ne rukovode radom ministarstava - ministri bez portfelja (u daljem tekstu: èlanovi
Vlade).
Èlanove Vlade bira Narodna skupština na predlog kandidata za predsednika Vlade, odnosno
predsednika Vlade.
Prilikom svakog izbora Vlade Narodna skupština utvrðuje broj potpredsednika i ministara
bez portfelja.
Èlan 6.
Èlanovi Vlade na dan svog izbora polažu pred Narodnom skupštinom sledeæu zakletvu:
"Zaklinjem se da æu se u svom radu pridržavati ustava i zakona i da æu dužnost èlana Vlade
vršiti odgovorno i savesno."
Èlan 7.
Predsednik Vlade predstavlja Vladu, usmerava i usklaðuje poslove Vlade u voðenju politike,
obezbeðuje usklaðeno delovanje Vlade i ministarstava, stara se o izvršavanju akata Vlade,
ostvaruje saradnju s drugim republièkim organima, daje mišljenje predsedniku Republike o
postojanju neposredne ratne opasnosti i ratnog stanja, potpisuje akte Vlade i obavlja druge
poslove utvrðene ovim zakonom.
Èlan 8.
Potpredsednik Vlade pomaže predsedniku Vlade u vršenju njegovih prava i dužnosti,
usklaðuje rad ministarstava u pojedinim oblastima koje odredi predsednik Vlade i obavlja
druge poslove koje mu odredi predsednik Vlade.
Jedan od potpredsednika Vlade zamenjuje predsednika Vlade u sluèaju njegove odsutnosti ili
spreèenosti, u skladu s rasporedom koji utvrdi predsednik Vlade.
Èlan 8a.
Ministar bez portfelja obavlja poslove koje mu odredi predsednik Vlade. Ministar bez
portfelja odgovoran je za obavljanje funkcija koje su mu poverene u skladu sa Ustavom i
zakonom kojim se ureðuje državna uprava. Ministar bez portfelja ne može obavljati nikakvu
javnu, profesionalnu i drugu dužnost koja je po zakonu kojim se ureðuje državna uprava
nespojiva sa funkcijom ministra, osim u sluèajevima predviðenim tim zakonom.
Èlan 9.
Èlan Vlade ima pravo da pokrene inicijativu pred Vladom za donošenje zakona, drugih
propisa i opštih akata, da uèestvuje u radu i odluèivanju o svim pitanjima o kojima se
raspravlja na sednici Vlade, da zahteva da Vlada zauzme stav ili odluèi o pitanjima od
znaèaja za voðenje utvrðene politike i izvršavanje zakona i drugih propisa i opštih akata.
Èlan Vlade odgovoran je predsedniku Vlade za zastupanje i sprovoðenje stavova Vlade, kao i
za izvršavanje zadataka koje mu je on odredio, odnosno poverio.
POGLEDATI PITANJE ORGANI UPRAVE

Odgovornost saveta ministara i ministarska odgovornost

Na nivou državne zajednice imamo 5 ministarstava: Ministrstvo spoljnih poslova, Odbrane,
Za međunarodne ekonomske odnose, unutrašnje ekonomske odnose i ministarstvo za ljudska i
manjinska prava.

Odgovornost vlade u Srbiji i ministarska odgovornost

Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti delokruga Ministarstva odgovorni ne samo vladi i
narodnoj skupštini, nego i predsedniku vlade. Predsednik vlade ima ovlašćenja i prilikom

79
proglašenja vanrednog i ratnog stanja ili propisivanja mera kojima se odstupa od ljudskih i
manjinskih prava propisanih ustavom,kada narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane.
Imaju imunitet kao poslanici, tj. Ne odgovaraju za mišljenje I glasanje na sednicama vlade I
mišljenje na sednici skupštine.

Odnos vlade I narodne skupštine

1. Vlada predlaže zakone I opšte akte NS
2. Daje mišljenje o predlozima zakona koje nije ona predložila
3. Predlaže budžet
4. Podnosi NS izveštaj o svom radu za proteklu godinu
5. Može predložiti NS da raspravi pitanje I zauzme stav
6. Učestvuje u radu NS pri usvajanju zakona

Odnos vlade I predsednika

1. vlada predlaže uvođenje vanrednog stanja I akte mera u vanrednom stanju
2. u vanrednom stanju predlaže akte iz nadležnosti NS
3. Predsednik može tražiti da se vlada izjasni o pitanjima iz njene nadležosti I zauzme
stav

Novi ustav RS
Odgovornost Vlade
Član 124.
Vlada je odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih
opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave.

POSLOVNIK
Član 193.
Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz
njihove nadležnosti.
Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano.
Poslaničko pitanje upućuje se nadležnom ministru ili Vladi.
Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje poslanika koji
postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta.
Poslaničko pitanje može se postaviti i između dve sednice Narodne skupštine, u pisanom
obliku, preko predsednika Narodne skupštine koji ga dostavlja nadležnom ministru ili Vladi.
Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko
pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog poslovnika, odnosno ako
nije upućeno nadležnom organu.
Član 194.
Poslanička pitanja postavljaju se, po pravilu, pošto Narodna skupština okonča rad po svim
tačkama dnevnog reda. Narodna skupština, pored toga, može, bez pretresa, odrediti i drugo
vreme za postavljanje poslaničkih pitanja.
Član 195.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada odnosno ministar, moraju odmah usmeno
odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah
obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana
od dana kada je pitanje postavljeno.
Pisani odgovor Vlade, odnosno nadležnog ministra, dostavlja se narodnim poslanicima.
Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi određene
činjenice čije utvrđivanje zahteva duže vreme ili složeniju analizu, rok za davanje odgovora
na poslaničko pitanje može se produžiti, ali ne više od 30 dana.
Član 196.

80
Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima
pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da
postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima
pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta.
Član 197.
Ako odgovor na poslaničko pitanje sadrži podatke koji predstavljaju državnu, vojnu ili
službenu tajnu, ministar, odnosno Vlada, mogu predložiti da se odgovor sasluša bez prisustva
javnosti.
4. Poverenje Vladi i ostavka Vlade
Član 198.
Najmanje 20 (60 po novom) narodnih poslanika može podneti predlog da se izglasa
nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu,.
Predlog se podnosi predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku.
U predlogu mora biti naveden razlog zbog koga se predlaže izglasavanje nepoverenja.
U predlogu mora biti naznačen jedan predstavnik predlagača. Ukoliko to nije učinjeno,
smatra se da je predstavnik predlagača prvi potpisani poslanik.
Predsednik Narodne skupštine ovaj predlog odmah dostavlja predsedniku Vlade, odnosno
njenom članu i narodnim poslanicima.
Član 199.
Sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi ili pojedinom njenom
članu, održava se najranije po isteku roka od tri dana, a najkasnije 15 dana posle dana
podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja.
Na početku sednice, predstavnik predlagača ima pravo da obrazloži predlog za pokretanje
pitanja poverenja Vladi, a predsednik Vlade, odnosno njen član, ima pravo da da odgovor.
Na raspravu o pitanju poverenja Vladi ili pojedinom njenom članu primenjuju se odredbe
ovog poslovnika koje se odnose na trajanje načelne rasprave prilikom razmatranja predloga
zakona.
Odmah po završetku rasprave o poverenju Vladi, predsednik Narodne skupštine zakazuje Dan
za glasanje.
Član 200.
Vlada postavlja pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini u pisanom obliku i ima pravo da
ga obrazloži.
Pitanje poverenja, u ime Vlade, postavlja predsednik Vlade.
Predlog za razrešenje pojedinog člana Vlade, predsednik Vlade podnosi u pisanom obliku
predsedniku Narodne skupštine i ima pravo da ga obrazloži.
U postupku odlučivanja o poverenju Vladi, pokrenutom od strane Vlade, odnosno razrešenja
pojedinog člana Vlade, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika koje se odnose na
postupak povodom postavljanja pitanja poverenja Vladi od strane narodnih poslanika.
Član 201.
Kad Narodna skupština izglasa nepoverenje Vladi, odnosno članu Vlade, donosi odluku o
razrešenju, a predsednik Narodne skupštine o tome odmah obaveštava predsednika
Republike.
Član 202.
Vlada ili član Vlade, podnosi ostavku, u pisanom obliku, predsedniku Narodne skupštine i ima
pravo da je obrazloži.
Ostavka predsednika Vlade povlači ostavku Vlade.
O ostavci Vlade predsednik Narodne skupštine odmah obaveštava predsednika Republike i
narodne poslanike, a o ostavci člana Vlade obaveštava predsednika Vlade i narodne
poslanike.
Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, konstatuje bez pretresa da je Vlada, odnosno
član Vlade, podneo ostavku, i o tome se ne odlučuje.

81
 Član 203.
Vlada, odnosno član Vlade, kao i svaki od narodnih poslanika koji su potpisali predlog da se
izglasa nepoverenje Vladi, imaju pravo da povuku svoj predlog za razrešenje, odnosno
ostavku, sve do donošenja odluke o razrešenju, odnosno konstatovanja ostavke.
Ako predlog da se izglasa nepoverenje Vladi, odnosno pojedinom njenom članu, povuku
narodni poslanici, tako da broj narodnih poslanika koji su predložili da se izglasa
nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom članu postane manji od 20, predlog se smatra
povučenim.
5. Interpelacija u vezi sa radom Vlade
Član 204.
Najmanje 50 narodnih poslanika može da podnese interpelaciju na Vladu ili ministra za
pretresanje određenog pitanja u vezi sa radom Vlade ili ministarstva.
U toku jednog zasedanja Narodne skupštine može da se podnese najviše pet interpelacija.
Član 205.
Interpelacija se podnosi u pisanom obliku.
Interpelacija mora da sadrži jasno i sažeto formulisano pitanje koje treba da se razmotri,
predlog kako će se pretres povodom interpelacije završiti, obrazloženje na najviše dve kucane
strane, kao i ime ovlašćenog predstavnika podnosilaca interpelacije.
Interpelaciju potpisuju narodni poslanici koji su je podneli.
Član 206.
Tekst interpelacije mora da bude usklađen sa odredbama ovog poslovnika.
Interpelacija se podnosi predsedniku Narodne skupštine koji je odmah dostavlja
Administrativnom odboru radi utvrđivanja usklađenosti interpelacije sa odredbama ovog
poslovnika.
Ukoliko tekst interpelacije sadrži uvredljive ili druge izraze nedostojne Narodne skupštine i
narodnih poslanika, Administrativni odbor zatražiće od predlagača interpelacije da je
usklade sa odredbama ovog poslovnika u roku od 15 dana.
Ako predlagač u ovom roku ne uskladi tekst interpelacije sa datim primedbama, smatraće se
da je interpelacija povučena.
Član 207.
Po dobijenom izveštaju Administrativnog odbora, predsednik Narodne skupštine interpelaciju
dostavlja narodnim poslanicima i predsedniku Vlade.
Član 208.
Vlada razmatra interpelaciju i dostavlja predsedniku Narodne skupštine svoj stav povodom
interpelacije najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema interpelacije.
Predsednik Narodne skupštine stav Vlade, povodom interpelacije, odmah dostavlja narodnim
poslanicima.
Član 209.
Interpelacija se stavlja na dnevni red prve naredne sednice Narodne skupštine, koja se mora
održati najkasnije 15 dana od dana dostavljanja stava Vlade povodom interpelacije.
Ako Vlada ne dostavi stav povodom interpelacije u roku predviđenom u članu 208. stav 1.
ovog poslovnika, interpelacija se, kao poslednja tačka, stavlja na dnevni red prve naredne
sednice Narodne skupštine, koja se mora održati najkasnije 15 dana po isteku tog roka.
Predsednik Narodne skupštine može predložiti da se interpelacija stavi na dnevni red sednice
Narodne skupštine koja je u toku, kao poslednja tačka, o čemu Narodna skupština odlučuje
bez pretresa.
Narodna skupština može da odluči da se interpelacija razmatra na posebnoj sednici Narodne
skupštine.
Član 210.

82
Predstavnik podnosilaca interpelacije ima pravo da na sednici Narodne skupštine obrazloži
interpelaciju.
Predsednik Vlade, odnosno ministar na koga se interpelacija odnosi, dužan je da na sednici
Narodne skupštine iznese stav Vlade povodom interpelacije.
Na rad sednice Narodne skupštine, na kojoj se razmatra interpelacija, shodno se primenjuju
odredbe ovog poslovnika koje se odnose na pretres predloga zakona.
Član 211.
Pretres povodom interpelacije može se završiti zauzimanjem stava o pitanju pokrenutom
interpelacijom ili glasanjem o prelasku na narednu tačku dnevnog reda.
Ako je predloženo da se pretres povodom interpelacije završi glasanjem o prelasku na
narednu tačku dnevnog reda bez zauzimanja stava o pitanju pokrenutom interpelacijom,
predsednik Vlade ima pravo da se izjasni o tom predlogu. Ako se predsednik Vlade saglasi sa
tim predlogom, a postoje i drugi predlozi, prvo će se glasati o tom predlogu.
Ako se predlog iz stava 2. ovog člana ne prihvati, o ostalim predlozima Narodna skupština se
izjašnjava po redosledu njihovog podnošenja.
Član 212.
Pretres povodom interpelacije mora se završiti na sednici na kojoj je započet.
Podneta interpelacija može se povući do prelaska na glasanje povodom te interpelacije.
Interpelacija o istom pitanju ne može se ponovo podneti u toku istog zasedanja Narodne
skupštine.
6. Izveštavanje Narodne skupštine o radu Vlade
Član 213.
Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju
zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o
izvršavanju budžeta Republike.
Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kad to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj
inicijativi, a najmanje jedanput godišnje.
Narodna skupština može, na predlog pojedinog odbora, bez pretresa, zaključiti da od Vlade
zatraži izveštaj o radu Vlade, odnosno izveštaj kojim će Vlada obavestiti Narodnu skupštinu o
pitanjima vođenja politike, izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata, u određenoj
oblasti.
Izveštaj Vlade predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim
poslanicima, radi upoznavanja.
Narodna skupština može da odluči, na predlog odbora koji je razmotrio izveštaj Vlade, da se
razmatranje izveštaja obavi i na sednici Narodne skupštine.

Zakon o vladi RS
IV. ODNOS VLADE I NARODNE SKUPŠTINE
Èlan 10.
Vlada i svaki njen èlan odgovorni su za svoj rad Narodnoj skupštini. Narodna skupština može
na predlog najmanje 20 narodnih poslanika izglasati nepoverenje Vladi ili pojedinom njenom
èlanu.
Vlada može postaviti pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini.
Vlada i svaki njen èlan mogu Narodnoj skupštini podneti ostavku.
Èlan 11.
Predsednik Vlade može predložiti Narodnoj skupštini razrešenje èlana Vlade.
Èlan 12.
Na sednicama Narodne skupštine i njenih radnih tela Vladu predstavljaju predsednik i drugi
èlanovi Vlade.
Vlada preko svojih predstavnika na sednicama Narodne skupštine i njenih radnih tela: izlaže
svoje stavove o pitanjima koja su na dnevnom redu tih sednica, kao i stavove i objašnjenja
prilikom pretresanja predloga zakona drugih propisa i opštih akata i drugih materijala koje

83
je podnela Narodnoj skupštini; može predložiti da se pretrese odreðeno pitanje i o njemu
zauzme stav ili da se odloži donošenje odreðenog akta ili pretresanje odreðenog pitanja dok
Vlada o tom aktu, odnosno pitanju ne zauzme stav, a najkasnije u roku od osam dana.
Predsednik Vlade daje odgovore na poslanièka pitanja i može zahtevati da bude saslušan.
Èlan 13.
Vlada odreðuje svoje poverenike za davanje struènih i drugih objašnjenja na sednicama
radnih tela Narodne skupštine prilikom pretresanja predloga zakona i drugih akata i
materijala koje je Vlada podnela Narodnoj skupštini kao i povodom razmatranja drugih
pitanja kad Vlada oceni da treba da odredi poverenike.
Èlan 14.
Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a naroèito o voðenju politike, o izvršavanju
zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o
izvršavanju budžeta Republike.
Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kad to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj
inicijativi, a najmanje jedanput godišnje.
Èlan 15.
Vlada se izjašnjava o svakom predlogu koji ona nije pokrenula u Narodnoj skupštini, a koji se
odnosi na voðenje politike, izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata Narodne
skupštine, rad ministarstava i posebnih organizacija, kao i o drugom pitanju od znaèaja za
njen rad.
Èlan 16.
Vlada ima pravo da povuèe predlog zakona ili drugog akta koji je podnela Narodnoj skupštini
sve do zakljuèenja pretresa o tom aktu na sednici Narodne skupštine.

Organi uprave SCG

Na nivou državne zajednice imamo 5 ministarstava: Ministrstvo spoljnih poslova, Odbrane,
Za međunarodne ekonomske odnose, unutrašnje ekonomske odnose i ministarstvo za ljudska i
manjinska prava.

Organi uprave u Srbiji

To su nosioci državne funkcije, a najvažnija su ministarstva. Pripremaju nacrte zakona i
drugih propisa koje donosi skupština, dostavljaju ih vladi, a vlada je predlagač koji ih donosi
skupštini. Pripremaju predloge nacrte akata koje donosi vlada-predlagačka funkcija.
Izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte skupštine i vlade, donose opšte pravne akte za
izvršavanje zakona i drugih propisa, ali kada su za to izričito ovlašćeni zakonom. Ne može
ministar da donosi propis kada ima nreka rupa u zakonu, jedino kada je zakonom ovblašćen.
Vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem zakon ai drugih propisa. Broj ministarstava i drugih
organa uprave se uređuje zakonom o ministarstvima. Taj zakon donosi svaka vlada, čim se
izabere.Ministarstva se obrazuju za pojedine oblike drušvenog života i nema države koja
nema Ministarstvo finansija, pravde, policije, spoljnih poslove, za ekonomske odnose, za rad i
socijalna pitanja, odbrane. Stvar je mandatara koliko će vlada imati ministarstava, obično ih je
oko 20.Mi sada imamo jedno mamutsko ministarstvo za kapitalne investicije
(saobraćaj,privreda...).
Srbija organizuje zavode, direkcije, uprave, agencije, komeserijate, arhive. Agencije su organi
uprave i stručna tela.Agencija za privatizaciju, duvan, reciklažu. Ni jedan pravni organ ne
rešava u drugom stepenu osim ministarstva. Ministarstvo donosi: pravilnike-opšti pravi akti,
naredbe, uputstva, rešenja.
Šta radižavna druprava:
1. izvršava zkone i druge propise
2. Rešava u upravnim sporovima
3. Vodi evidenciju
4. Izdaje javne isprave

84
 5. Preduzima upravne radnje

Akti državne uprave:

I Ministarstva donose
1.pravilnik-razrađuje odredbe zakona ili propisa vlade
2. naredba-naređuje ili zabranjuje neko ponašanje od opšteg značaja
3.uputstva-način izvršavanja pojedinih odredaba zakona
II Državna uprava- vrši inspekcijski nadzor (videti zakon o državnoj upravi)

Novi ustavRS
4. Državna uprava
Položaj državne uprave
Član 136.
Državna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi.
Poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom.
Poslovi državne uprave i broj ministarstava određuju se zakonom.
Unutrašnje uređenje ministarstava i drugih organa državne uprave i organizacija propisuje Vlada.
Poveravanje javnih ovlašćenja i javne službe
Član 137.
U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja
njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom se može poveriti obavljanje
određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne
samouprave.
Pojedina javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama
i pojedincima.
Javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje
regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu osnovati javne službe.
Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne službe, njihovo uređenje i rad propisuje se
zakonom.
5. Zaštitnik građana
Član 138.
Zaštitnik građana je nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa
državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije,
kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade,
Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.
Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.
Zaštitnik građana uživa imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu zaštitnika građana odlučuje
Narodna skupština.
O Zaštitniku građana donosi se zakon.

Zakon o ministarstvima
II. MINISTARSTVA
Član 2.
Ministarstva jesu:
1) Ministarstvo unutrašnjih poslova;
2) Ministarstvo finansija;
3) Ministarstvo pravde;
4) Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu;
5) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

85
 6) Ministarstvo privrede;
7) Ministarstvo rudarstva i energetike;
8) Ministarstvo za kapitalne investicije;
9) Ministarstvo trgovine, turizma i usluga;
10) Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom;
11) Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike;
12) Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine;
13) Ministarstvo prosvete i sporta;
14) Ministarstvo kulture;
15) Ministarstvo zdravlja;
16) Ministarstvo vera;
17) Ministarstvo za dijasporu.

III. POSEBNE ORGANIZACIJE

Član 21.
Posebne organizacije jesu:
1) Republički sekretarijat za zakonodavstvo;
2) Republički zavod za razvoj;
3) Republički zavod za statistiku;
4) Republički hidrometeorološki zavod;
5) Republički geodetski zavod;
6) Republička direkcija za imovinu Republike Srbije;
7) Republički zavod za informatiku i internet.

VII USTAVNI SUDOVI

Sud SCG
Sud SCG je istovremeno redovni i ustavni sud. Povelja 46, Zakona o sudu SCG.
Kao ustavni rešava sporove iz nadležnosti institucija Srbije i Crne Gore. Rešava sporoce
između državne zajednice SCG i jedne ili obe država članice i među Srbijom i Crnog Gorom
međusobo o nadležnosti. Odlučuje o ustavnoj žalbi građana kada im je narušeno pravo čoveka
i građana, a da nema drugi institut za to. Po članu 9 povelje odlučuje po žalbi građana, ako im
u republikama članicma nije zaštićeno to pravo. Odlučuje o usklađenosti ustava članica i
ustavne povelje, o usklađenosti zakona SCG i zakona država članica sa Ustavnom poveljom,
o usklađenosti zakona država članica sa zakonom državne zajednice. Kda deluje kao redovni
sud (ostatak od saveznog suda)-odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, institucija
Srbije i Crne Gore. Zauzima pravne stavove i mišljenja oko usaglašavanja pravnih stavova.
Odlučuje o izbornim sporovima za organe državne zajednice. Način odlučivanja-samostalno i
zajedno sa ustavnim sudom Srbije i sudom CG.Odlučuje na opštoj sednici, zajedničkoj
sednici (o sukobu nadležnosti između države zajednice i država članica). Da bi odluka bila
usvojena, mor glasati većina sudija iz suda državne zajednice i većina sudija iz ustavnog suda
članice, što znači 5 u Srbiji od 9 i 3 od 5.Sud odlučuje u veću trojice o : žalbama građana,
ustavnosti i zakonitosti akata SCG i ustavnosti i zakonitosti republičkih akata.

Ustavni sud u RS
On je garanzt ustavnosti. Ocenjuje saglasnost zakona sa ustavom (čl.125 Zakon o ustavnom
sudu), ocenju saglasnost drugih propisa sa ustavom, saglasnost drugih propisa sa zakonom,
ocenjuje ustavnost i zakonitos statuta autonomne pokrajine i opštine, saglasnost opštih akata
sa ustavom i drugim propisima, ocenjuje saglasnost statuta političkih stranaka i udruženja sa
zakonom, odlučuje o zabrani rada političke stranke. Postupak može pokrenuti samo tužilac.

86
 Sud supsidijarno odlučuje o izbornim sporovima za koje nisu nadležni sudovi i drugi organi,
odlučuje o sukobu nadležnosti sudova i drugih organa, ceni ustavnosti i zakonitost opštih
pravnih akata koji su na snazi (pojedinačnih akata: sudova i dr. Organa) ako nije prošlo više
od 1 godine zbog pravne sigurnosti.
Ustavni sud CG ima i ustavnu žalbu. Građani Srbije nemaju pa se obraćaju sudu SCG, ako im
je ugroženo ustavno pravo.

Novi Ustav RS
ŠESTI DEO
USTAVNI SUD
Položaj
Član 166.
Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i
manjinska prava i slobode.
Odluke Ustavnog suda su konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Nadležnost
Član 167.
Ustavni sud odlučuje o:
6. saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog
prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima,
7. saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom,
8. saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom,
9. saglasnosti statuta i opštih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom
i zakonom,
10. saglasnosti opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka,
sindikata, udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.
Ustavni sud:
7. rešava sukob nadležnosti između sudova i drugih državnih organa,
8. rešava sukob nadležnosti između republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica
lokalne samouprave,
9. rešava sukob nadležnosti između pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave,
10. rešava sukob nadležnosti između organa različitih autonomnih pokrajina ili različitih jedinica
lokalne samouprave,
11. odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova,
12. vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.
Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja
građana.
Ustavni sud obavlja i druge poslove predviđene Ustavom.
Sukob interesa. Imunitet
Član 173.
Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev
profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.
Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik. O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni
sud.
Prestanak dužnosti sudije Ustavnog suda
Član 174.
Sudiji Ustavnog suda dužnost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, na njegov
zahtev, kad napuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziju ili razrešenjem.
Sudija Ustavnog suda razrešava se ako povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu
sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda, bude osuđen na kaznu zatvora ili za kažnjivo delo koje
ga čini nedostojnim dužnosti sudije Ustavnog suda.

87
O prestanku dužnosti sudije, na zahtev ovlašćenih predlagača za izbor, odnosno imenovanje za
izbor sudije Ustavnog suda, odlučuje Narodna Skupština. Inicijativu za pokretanje postupka za
razrešenje može da podnese Ustavni sud.

Sud SCG sastav i izbor

Sastav-sastoji se od 8 sudija, 4 iz Srbije i 4 iz CG. Jednomse biraju i imaju ograničen mandat.
Razrešenje-zakon o sudu SCG. Odluke su opšte obavezujuće i nema žalbe na njih.Odluka
kojom se konstatuje da zakon Srbije nije u skladu sa ustavnom poveljom, šalje se skupštini.
Ustavni sud RS sastav i izbor
Radi u plenumu od 9 sudija, čiji je mandat neograničen. Predsednika suda bira skupština
(čl.126 ustav RS), nema uslova za izbor sudija ustavnog suda (jedini smo u svetu), jer
predesednik države imenuje sudije od poverenje, čak nemora biti ni pravnik (bio je i
ekonomista).Mandat može prestati usled penzije (40 godina radnog staža, 65 godina života),
na lični zahtev. Mogu biti razrešeni zbog krivičnog dela i zatvora dužeg od 6 meseci, ukoliko
je nedostojan ili izgubi poslovnu sposobnost.
ISTAKNUTI PRAVNIK (PO ITALIJANSKOM USTAVU): 1. SUDIJE I PENZIONISANE
SUDIJE NAJVIŠIH SUDOVA 2. ADVOKATI SA MINIMUM 25 GODINA
PROFESIONALNOG ISKUSTVA, 3. PROFESORI PRAVNOG FAKULTETA NA
POZITIVNOPRAVNIM PREDMETIMA.

Novi UstavRS
Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda
Član 172.
Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina.
Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta
sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži predsednik
Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje
predloži Narodna skupština, a opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija između
10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.
Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije
autonomnih pokrajina.
Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i
15 godina iskustva u pravnoj struci.
Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najviše dva puta.
Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period od tri godine, tajnim glasanjem.

Sud SCG-pokretanje i tok postupka

Ustavni sud RS pokretanje i tok postupka

Zakon o postupku pred ustavnim sudom
Mogu da ga pokrenu državni organi i druga pravna lica, ako imaju interes. Ustavni sud može i
sam da pokrene ocenu ustavnosti i zakonitosti. Kada sud odlučuje meritorno, da li neki zakon
jeste ili nije u skladu sa ustavom i kada je pokrenut postupak, odlučuje ODLUKOM, a kada
odlučuje o privremenoj meri onda REŠENJEM. Kada bi mogle da nastanu neotklonjive štetne
posledice (kršenje ljudskih prava), sud bi mogao da donese privremenu meru.Rešenjem se
takođe obustavlja postupak i obustavlja sam svoje odluke (čl.46 i 47), a ZAKLJUČKOM traži
mišljenje i odbacuje neblagovremen predlog.
Ustavna žalba:

88
Ustavni sud štiti ustavnost I zakonitost I na taj način, što ako pojedinačnim akti ma državnog
organa i nosiova javnih ovlašćenja bude povređeno ili uskraćeno ljudsko i manjinsko pravo i
slobode, ustavnom sudu se može tada izjaviti ustavna žalba. Ustavn ažalba je i žalba sudije
protiv odluke visokog saveta sudstva, kao i žalbakoju javni tužilac i njegov zamenik mogu
izjaviti protiv odluke o prestanku funkcije.
Ustavni sud odlučuje o ustavnosti i zakonitosti:
1. propisa koji važe
2. Propisa koji su prestali da važe (ako je postupak pokrenut najkasnije 6 meseci od
prestanka važenja propisa)
3. Propisa koji su prestali da važe (predhodna ocena ustavnosti i zakonitosti)
Ustavna žalba se može uložiti u roku od 72h na odluke o potvrđivanju poslaničkih mandata.

Postupak pred Ustavnim sudom:

1. Predhodni postupak
2. Pokretanje I vođenje postupka
3. Odlučivanje
4. Objavljivanje odluke

Ustavni sud postupa na osnovu

1. predloga državnog organa I drugig organa I organizacija
2.Po sopstvenoj inicijativi, kada odluku donosi 2/3 sudija US
3. Povodom inicijative građana

Učesnici u postupku pred US:

1. državni organi, drugi organi I organizacije
2. Svaki građanin koji inicijativom pokrene postupak pred US
3. donosilac zakon ai drugog opšteg akta, kada se ceni njihova ustavnost I zakonitost
4. Sudovi-kod sukoba nadležnosti
5. Političke stranke
6. Svako u sporodima o izbornom pravu
7. zaštitnik građana

3.POKRETANE I TOK POSTUPKA

Novi ustavrRS
Ocena ustavnosti i zakonitosti
Član 168.
Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne
autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak može
pokrenuti i sam Ustavni sud.
Svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i
zakonitosti.
Zakon ili drugi opšti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da važi danom objavljivanja
odluke Ustavnog suda u službenom glasilu.
Ustavni sud može, do donošenja konačne odluke i pod uslovima određenim zakonom, obustaviti
izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opšteg akta čiju
ustavnost ili zakonitost ocenjuje.
Ustavni sud može oceniti saglasnost zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opštih akata sa
zakonom i po prestanku njihovog važenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u
roku od šest meseci od prestanka njihovog važenja.

89
Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu
Član 169.
Na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika, Ustavni sud je dužan da u roku od sedam
dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom još nije proglašen.
Ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud će nastaviti da postupa
prema zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.
Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, ova odluka će
stupiti na snagu danom proglašenja zakona.
Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa Ustavom
utvrđena pre njegovog stupanja na snagu.
Ustavna žalba
Član 170.
Ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija
kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska
prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za
njihovu zaštitu.
Obezbeđenje izvršenja odluke
Član 171.
Svako je dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda.
Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno.
Izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje se zakonom.

ZAKON
O POSTUPKU PRED USTAVNIM SUDOM I PRAVNOM DEJSTVU NjEGOVIH
ODLUKA1993.
Postupak pred Ustavnim sudom sastoji se od prethodnog postupka, pokretanja i vođenja
postupka, odlučivanja i objavljivanja odluka Ustavnog suda.
Član 6.
Ustavni sud odlučuje na sednici, većinom glasova svih sudija Ustavnog suda.
Postupak pred Ustavnim sudom vodi se na srpskohrvatskom jeziku.
U postupku pred Ustavnim sudom u upotrebi je ćirilično pismo.
U postupku pred Ustavnim sudom svako ima pravo na upotrebu svog jezika i pisma, na način
i pod uslovima utvrđenim Ustavom i zakonom.
Rad Ustavnog suda dostupan je javnosti.
može se izuzetno ograničiti ili isključiti samo u interesu bezbednosti ili odbrane zemlje, ili
kada to zahteva drugi društveni interes utvrđen zakonom, o čemu odlučuje Ustavni sud
U postupku pred Ustavnom sudu ne plaća se taksa
Učesnici u postupku pred Ustavnim sudom snose svoje troškove.
Ustavni sud može naknaditi troškove drugim pozvanim licima.
PRETHODNI POSTUPAK
Podnesci upućeni Ustavnom sudu predaju se preko pošte ili neposredno Ustavnom sudu.
Inicijativa se može izjaviti i na zapisnik kod Ustavnog suda.
Predlog, inicijativa, odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada je predat
Ustavnom sudu, odnosno kad prispe u Ustavni sud.
Ako je predlog, inicijativa, odnosno drugi podnesak upućen preko pošte preporučeno, dan
predaje pošti smatra se kao dan predaje Ustavnom sudu.
Član 18.
Prethodni postupak sastoji se od prikupljanja podataka i obaveštenja i obavljanja drugih
radnji koje su od značaja za raspravljanje i odlučivanje na sednici Ustavnog suda, a
naročito: da li je Ustavni sud nadležan za odlučivanje; da li je predlog podnet od ovlašćenog
predlagača, odnosno da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumljivi; da li su dostavljeni

90
potrebni prilozi i pribavljena potrebna obaveštenja i dokumenta; da li su ispunjene i druge
procesne pretpostavke za vođenje postupka.
U prethodnom postupku pribavljaju se odgovori i obaveštenja od učesnika u postupku,
stručna i druga mišljenja, dokazi i drugi podaci od značaja za odlučivanje.
Član 19.
Ustavni sud odbaciće predlog, odnosno inicijativu:
1) kad utvrdi da nije nadležan za odlučivanje;
2) koji nije podnet u određenom roku;
3) kad u ostavljenom roku podnosilac predloga, odnosno inicijative nije otklonio nedostatke
koji onemogućavaju postupanje po predlogu, odnosno inicijativi;
4) kad za vođenje postupka i odlučivanje ne postoje druge
procese pretpostavke utvrđene zakonom.
Kad Ustavni sud utvrdi da nije nadležna za odlučivanje, može predlog, odnosno inicijativu
ustupiti nadležnom organu.
IV. POKRETANjE I VOĐENjE POSTUPKA
1. Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opštih akata
Postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti opšteg akta pokreće se predlogom
ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretanju postupka.
Član 22.
Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustanom sudu, odnosno danom
rešenja o pokretanju postupka.
Član 23.
Kad Ustavni sud oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom inicijative, postupak
pokreće rešenjem.
Kad Ustavni sud nađe da nema osnova za pokretanje postupka povodom inicijative,
inicijativu neće prihvatiti
Član 24.
U postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti Ustavni sud nije ograničen zahtevom
ovlašćenog predlagača, odnosno inicijatora.
Kad ovlašćeni predlagač, odnosno inicijator odustane od predloga, odnosno inicijative,
Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti, odnosno zakonitosti, ako za to nađe
osnova.
Član 25.
Ustavni sud će obustaviti postupak:
1) kad je u toku postupka opšti akt usaglašen sa Ustavom, odnosno zakonom ili drugim
republičkim propisom, a Ustavni sud nije ocenio da zbog posledica neustavnosti, odnosno
nezakonitosti treba doneti odluku zbog toga što nisu otklonjene posledice neustavnosti,
odnosno nezakonitosti;
2) kad u toku postupka prestanu procesne pretpostavke za vođenje postupka
2. Postupak odlučivanja o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa
Član 26.
Kad nastane sukob nadležnosti između suda i drugog organa, zahtev za odlučivanje o sukobu
nadležnosti podnosi jedan ili oba organa koji su u sukobu.
Zahtev za odlučivanje o sukobu nadležnosti može podneti i lice povodom čijeg je prava
nastao sukob nadležnosti, kao i Republički javni tužilac.
Postupak za odlučivanje o sukobu nadležnosti smatraju se pokrenutim onog dana kad je
zahtev prispeo u Ustavni sud.
Član 29.
Ustavni sud može odrediti da se do donošenja odluke Ustavnog suda prekine postupak pred
sudom i drugim organom između kojih je nastao sukob nadležnosti.
3. Postupak odlučivanja o zabrani rada političke stranke ili druge političke organizacije
Član 30.

91
Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke ili druge političke organizacije na
osnovu predloga Vlade, republičkog javnog tužioca ili organa nadležnog za upis u registar
političkih stranaka i drugih političkih organizacija.
U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke ili
druge političke organizacije.
4. Postupak odlučivanja o izbornim sporovima koji nisu u nadležnosti sudova ili drugih
državnih organa
Član 31.
Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu koji nije u nadležnosti sudova ili drugih državnih
organa može podneti: svaki birač; kandidat za predsednika Republike, poslanika, odnosno
odbornika i podnosilac predloga kandidata.
Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu.
Zahtev se može podneti najkasnije u roku od petnaest dana od dana okončanja izbornog
postupka koji se osporava
Član 32.
Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu
organu za sprovođenje
izbora u vezi čije aktivnosti se izborni spor pokreće, sa nalogom da u određenom roku dostavi
odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju.
Član 33.
Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat,
Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju
tačno označiti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviće se u
roku od 10 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.
V. RAZMATRANjE I ODLUČIVANjE
1. Javna rasprava
U postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti, pre konačnog odlučivanja, Ustavni sud
održava javnu
Ustavni sud može odlučiti da se ne održi javna rasprava: ako oceni da je u toku postupka
stvar dovoljno razjašnjena i da, na osnovu pribavljenih dokaza, može odlučiti i bez
održavanja javne rasprave; ako je o istoj stvari već odlučivao, a nisu dati novi razlozi za
drugačije odlučivanje u toj stvari, kao i ako postoje uslovi za obustavu postupka.
Javnu raspravu zakazuje i njom rukovodi predsednik Ustavnog suda ili sudija koji ga
zamenjuje.
Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stava i davanja
potrebnih obaveštenja
Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi
javnu raspravu i da donese odluku.
Posle izlaganja sudije izvestioca, učesnici u postupku iznose i obrazlažu mišljenja i činjenice
od interesa za razjašnjenje stanja stvari.
2. Mogućnost da donosilac opšteg akta sam otkloni uočenu neustavnost
ili nezakonitost
Član 41.
U toku postupka, a na zahtev donosioca osporenog opšteg akta, Ustavni sud može, pre
donošenja odluke o ustavnosti, odnosno zakonitosti, zastati sa postupkom i dati mogućnost
donosiocu opšteg akta, da u određenom roku otkloni uočene neustavnosti ili nezakonitosti.
Ako u određenom roku neustavnost ili nezakonitost ne bude otklonjena, Ustavni sud će
nastaviti postupak i doneti odgovarajuću odluku.
3. Obustava izvršenja pojedinačnog akta ili radnje
Ustavni sud može u toku postupka, do donošenja konačne odluke obustaviti izvršenje
pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost,

92
odnosno zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive
štetne posledice
Akti Ustavnog suda i način njihovog objavljivanja
Član 45.
Ustavni sud donosi odluke, rešenja i zaključke.
Ustavni sud odlukom:
1) utvrđuje da zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis i opšt akt nije u saglasnosti s
Ustavnom odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti s Ustavom;
2) utvrđuje da propis i opšti akt republičkog organa nije u saglasnosti sa zakonom, odnosno
da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa zakonom;
) utvrđuje da drugi propis i opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom i drugim republičkim
propisom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti sa zakonom i drugim
republičkim propisom;
4) utvrđuje da statut i drugi opšti akt političke stranke ili druge političke organizacije nije u
saglasnosti s Ustavom i zakonom, odnosno da u vreme važenja nije bio u saglasnosti s
Ustavom i zakonom;
5) zabranjuje rad političke stranke i druge političke organizacije;
6) određuje način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u
saglasnosti sUstavom ili zakonom;
7) odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova i drugih organa;
8) odlučuje o izbornim sporovima koji nisu u nadležnosti sudova i drugih državnih organa;
9) odbija predlog za utvrđivanje neustavnosti i zakonitosti
Član 47.
Ustavni sud rešenjem:
1) pokreće postupak;
2) obustavlja izvršenje pojedinačnog akta, odnosno radnje, i ukida meru obustave ili
odbacuje zahtev za obustavu
3) ne prihvata inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti;
4) obustavlja postupak u
5) odbacuje zahtev kojim se traži preispitivanje odluke, odnosno rešenja Ustavnog suda kad
ne postoje razlozi za ponovno odlučivanje;
Član 49.
Odluke Ustavnog suda objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”, kao i u
službenom glasniku u kome je objavljen statut autonomne pokrajine, drugi propis i opšti akt,
odnosno na način na koji je objavljen opšti akt preduzeća ili druge organizacije o kome je
Ustavni sud odlučivao.
U„Službenom glasniku Republike Srbije” objavljuju se i rešenja koja su od šireg značaja za
zaštitu ustavnosti i
zakonitosti.
Član 50.
Ustavni sud donosi poslovnik o svom radu.
Poslovnikom o radu Ustavnog suda bliže se uređuje postupak pred Ustavnim sudom.

Sud SCG-dejstvo odluka

Ustavni sud RS dejstvo odluka

Nema žalbe, odluke su konačne. Desjtvuju od zavisnosti od spora.Objavljuju se u službenbom
listu i od toga dana deluju (danom objavljivanja odluke, prestaje da važi zakon) za ubuduće.
Oštećeni mogu da pokrenu preispitivanje pojedinačne odluke 2 godine unazad. Odluka o
sukobu nadležnosti dejstvuje od dana objavljivanja. Odluke koje se tiču političkih stranaka
deluju danom dostavljanja registru. Za opšte akte deluje samo unapred, a za posebne može i
unazad. Ne izvršavanje odluke ustavnog suda je krivično delo. Važiodmah po objavljivanju-

93
nema vacatio legis. Odluke ustavnog suda su opšte obavezujuće, obavezuje izreka, a ne
obrazloženje. Kad odbacuju neblagovremeni predlog nedostavljaju. Zaključak se donosi kada
nije nadležan, kad nisu otklonjeni nedostaci u roku i kad daje mišljenje.
Odluke US nisu norme, ali su opšte obavezujuće, konačne (nema žalbe) i izvršne. Obavezjujći
je samo dispozitiv odluke, a ne stavovi iz obrazloženja. Neustavni zakon prestaje da važi
danom objavljivanja (nema vacatio legis). Ceni se zakon i pre stupanja na snagu i po
prestanku važenja u roku od 6 meseci. Ako je zakon roglašen neustavnim pravnosnažnost
pojedinačnih akata, donetih n aosnovu tog zakona ne možeda nastupi. Izvršenja se prekidaju,
a u toku. Dolazi do revizije pojedinih akata, može da dođe do predloga za izmenu
pojedinačnog akta, 6 meseci od objavljivanja, a revizija je moguća, ako od dostavljanja akta
do revizjenije prošlo više od 2 godine.
Odnos ustavnog suda prema Narodnoj skupštini
 US obaveštava NS o stanju i problemima ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u
Republici Srbiji
 Daje mišljenje o potrebi donošenja zakona i preduzimanja drugih mera radi zaštite
ustavnosti i zaknitosti
 Obaveštava NS ako nadležni organ nije doneo propis za izvršavanje odredaba ustava i
zakona
Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu
Član 169.
Na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika, Ustavni sud je dužan da u roku od
sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom još nije proglašen.
Ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud će nastaviti da
postupa prema zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.
Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja, ova
odluka će stupiti na snagu danom proglašenja zakona.
Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa
Ustavom utvrđena pre njegovog stupanja na snagu.

Novi ustav RS
Način odlučivanja u Ustavnom sudu.
Član 175.
Ustavni sud odluke donosi većinom glasova svih sudija Ustavnog suda.
Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi
dvotrećinskom većinom glasova svih sudija.
Uređenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka,
uređuju se zakonom.

ZAKON O POSTUPKU PRED USTAVNIM SUDOM RS

Kad Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opšti akt nije u
saglasnosti s Ustavom, taj zakon, statut autonomne pokrajine, drugi propis ili opšti akt
prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u„Službenom glasniku Republike
Srbije”.
Kad Ustavni sud utvrdi da propis ili drugi opšti akt republičkog organa nije u saglasnosti sa
zakonom, taj propis ili opšti akt prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda
u„Službenom glasniku Republike Srbije”.

Član 52.
Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke ili druge organizacije, ta politička stranka ili
druga politička organizacija briše se iz registra političkih stranaka i drugih političkih
organizacija danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.
Član 53.

94
Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg
akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo
od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Član 54.
Kad Ustavni sud odluči o sukobu nadležnosti između suda i drugog orgna, odluka Ustavnog
suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike
Srbije”.
Član 55.
Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima
pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.
Član 56.
Zakoni i drugi propisi i opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u
saglasnosti s Ustavom ili zakonom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre
dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do toga dana nisu pravosnažno rešeni.
Propisi i drugi opšti akti doneti za izvršenje zakona i drugih propisa za koje se odlukom
Ustavnog suda utvrdi da nisu u saglasnosti s Ustavom i zakonom, neće se primenjivati od
dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako iz odluke proizlazi da su ti propisi i drugi opšti
akti nesaglasni Ustavu ili zakonu.
Izvršenje pravosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu
primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto – obustaviće se.
Član 57.
Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na
osnovu zakona ili drugog propisa i opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno
da nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu
tog pojedinačnog akta.
Predlog za izmenu konačnog ili pravosnažnog pojedinačnog akta,
, može se podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku
Republike Srbije”, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili
inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine.
Član 58.
Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled
primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s
Ustavom ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u
pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način.
Član 59.
Ako sud u postupku oceni da zakon ili drugi propis ili opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom
ili zakonom, privremeno će prekinuti postupak i pokrenuće postupak za ocenu ustavnosti
odnosno zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom.
VII. IZVRŠENjE ODLUKA USTAVNOG SUDA
Član 61.
Državni i drugi organi, preduzeća i druge organizacije, političke stranke ili druge političke
organizacije dužni su, u okviru svojih prava i dužnosti, da izvršavaju odluke i rešenja
Ustavnog suda.
U slučaju potrebe, izvršenje odluke Ustavnog suda obezbediće Vlada.
U obezbeđivanju izvršenja odluke Ustavnog suda Vlada može neposredno ili preko nadležnog
organa državne uprave izvršiti odluku Ustavnog suda.
VIII. ODNOS USTAVNOG SUDA PREMA NARODNOJ SKUPŠTINI
Član 62.
Ustavni sud obaveštava Narodnu skupštinu o stanju i problemima, ostvarivanja ustavnosti i
zakonitosti u Republici, daje mišljenje i ukazuje na potrebu donošenja i izmena zakona i
preduzimanju drugih mera radi zaštite ustavnosti i zakonitosti.
Član 63.

95
 Kad Ustavni sud utvrdi da nadležni organ nije doneo propis za izvršavanje odredaba
Ustava, zakona ili drugog republičkog propisa, a bio je dužan da takav propis donese,
obavestiće o tome Narodnu skupštinu.
Član 64.
Predlog ovlašćenog predlagača i rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti
zakona, odnosno ustavnosti i zakonitosti drugog propisa ili opšteg akta koji je donela
Narodna skupština, Ustavni sud dostavlja Narodnoj skupštini na odgovor.
Ustavni sud dostavlja Narodnoj skupštini odluku kojom je utvrdio da zakon, drugi propis ili
opšti akt koji je donela Narodna skupština nije u saglasnosti s Ustavom, odnosno zakonom.

VIII TERITORIJALNA AUTONOMIJA

Prava I dužnosti pokrajine regulisane su Ustavom Srbije. Pokrajna ima izvorne nadležnosti
(organizacija normative) i poverene poslove (omnibus zakon).
Pokrajna ima budžet, nema izvorne prihode, taxe iz budžeta. Izvršnu funksiju vrši izvršno
veće Vojvodine. Organi pokrajne su skupština, izvršno veće, organi uprave, ombudsman.
Aktivnosti pokrajne su oblik teritorijalne decentralizacije vršenja državnih funkcija.
Nadležnosti iz statuta Vojvodine.

Pojam I jedinice teritorijalne autonomije

Ratko Marković
Teritorijalna autonomija konstituišes e u slučaju kada su posebnosti odreenih područja u
okvru pojedine države takve da zahtevaju veći stepen političke samostalnosti od olokalne
samoupraveli pritom nisu ni tolike da zahtevaju promenu kvaliteta državnog uređenja.
Paja Nikolić
Pod političko teritorijalnom autonomijom se podrazumeva oblik unutrašnjeg uređenja jedne
države (federalne jedinice u federativnoj džavi), koji se karakteriše time što određena teritorija
i stanovništvo te teritorije uživaju relativno visok stepen autonomnosti u odnosu na centralnu
vlast. Pritom stepen autonomnosti kako pokazuje praksa ne mora da bude isti u svim političko
teritorijalnim autonomijama.U svakom slučaju on je veći od stepena autonomnosti lokalnih
jedinica, a manji od strepena autonomnosti federalnih jedinica. Autonomni status se ispoljava
u sferi zakonodavstva, izvršenja, ali ne I sudstva, a pogotovo ne ustavotvorne vlasti.

Statut
Član 1.
Autonomna Pokrajina Vojvodine je oblik teritorijalne autonomije u Republici Srbiji.
Graðani u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini samostalno ostvaruju prava i ispunjavaju
dužnosti utvrðene Ustavom i zakonom.

SEDMI DEO
TERITORIJALNO UREĐENJE
1. Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava
Pojam
Član 176.
Građani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno
ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica.

96
 Saradnja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave
Član 181.
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sarađuju sa odgovarajućim teritorijalnim
zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih država, u okviru spoljne politike Republike
Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije.
2. Autonomne pokrajine
Pojam, osnivanje i teritorija autonomne pokrajine
Član 182.
Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima građani
ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija.
Suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji
se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.
Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a već osnovane ukidati ili spajati po postupku
predviđenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje
postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu, u skladu sa zakonom.
Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih
pokrajina određuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez
saglasnosti njenih građana izražene na referendumu, u skladu sa zakonom.

Prava I dužnosti autonomnih pokrajna

Nadležnost autonomnih pokrajina
Član 183.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, uređuju nadležnost, izbor,
organizaciju i rad organa i službi koje osnivaju.
Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti:
1. prostornog planiranja i razvoja,
2. poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta,
zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i
uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,
3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom
nivou.
Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.
Autonomne pokrajine utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja.
Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeđuju sredstva
jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni
račun.
Finansijska autonomija autonomnih pokrajina
Član 184.
Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti.
Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom.
Zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.
Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s
tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih
rashoda.
Pravni akti autonomne pokrajine
Član 185.
Najviši pravni akt autonomne pokrajine je statut.
Statut autonomne pokrajine donosi njena skupština, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine.
O pitanjima iz svoje nadležnosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga opšta akta.

97
Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine
Član 186.
Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke
autonomne pokrajine, pre njenog stupanja na snagu. U tom slučaju, Ustavni sud može, do
donošenja svoje odluke, odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine.
Zaštita pokrajinske autonomije
Član 187.
Organ određen statutom autonomne pokrajine ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se
pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave
onemogućava vršenje nadležnost autonomne pokrajine.
Organ određen statutom autonomne pokrajine može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili
zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne
samouprave kojim se povređuje pravo na pokrajinsku autonomiju.

Organi autonomone pokrajne, Nadležnost I akti

Skupština AP –obavlja normativnu funkiju. Donose statut, odluke, opšte akte za izvršenje
zakona I drugih propisa I opštih akataPS čije je izvršenje povereno skupštini-budžet, završni
račun
Organizaciona funkcija-obrazuje pokrajnske organe uprave, organiziacije I službe I
organizuju njihov rad
Izborna funkcija-bra I razrešava predsednik ai podpredsednika Skupštine, izvršnog veća,
radnih tela, sekretare…
Kontrolna funkcija

Razgraničenje nadležnosti
Član 177.
Jedinice lokalne samouprave nadležne su u pitanjima koja se, na svrsishodan način, mogu
ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima koja se, na
svrsishodan način, mogu ostvarivati unutar autonomne pokrajine, u kojima nije nadležna
Republika Srbija.
Koja su pitanja od republičkog, pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom.
Poveravanje nadležnosti
Član 178.
Republika Srbija može zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne
samouprave pojedina pitanja iz svoje nadležnosti.
Autonomna pokrajina može odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz
svoje nadležnosti.
Sredstva za vršenje poverenih nadležnosti obezbeđuje Republika Srbija ili autonomna pokrajina,
zavisno od toga ko je poverio nadležnosti.
Prava i obaveze autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave i ovlašćenja Republike Srbije
i autonomnih pokrajina u nadzoru nad vršenjem poverenih nadležnosti uređuju se zakonom.
Pravo na samostalno uređivanje organa
Član 179.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i statutom autonomne pokrajine, a jedinice lokalne
samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju uređenje i nadležnost svojih
organa i javnih službi.
Skupština autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave
Član 180.
Skupština je najviši organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Skupštinu autonomne pokrajine čine poslanici, a skupštinu jedinice lokalne samouprave
odbornici.

98
Poslanici i odbornici biraju se na period od četiri godine, na neposrednim izborima tajnim
glasanjem, i to poslanici u skladu sa odlukom skupštine autonomne pokrajine, a odbornici, u
skladu sa zakonom.
U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima živi stanovništvo mešovitog
nacionalnog sastava, omogućuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštinama, u
skladu sa zakonom.

STATUT VOJVODINE
II. NADLEŽNOST AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE
Èlan 10.
Autonomna Pokrajina Vojvodina, preko svojih organa:
1. donosi statut Autonomne Pokrajine i odluèuje o promeni statuta, 2. donosi program
privrednog, nauènog, tehnološkog, demografskog, regionalnog i socijalnog razvoja i razvoja
poljoprivrede i sela, u skladu sa planom razvoja Republike Srbije, i utvrðuje mere za njegovo
sprovoðenje;
3. donosi odluke i opšte akte, u skladu sa Ustavom i zakonom, kojima ureðuje pojedina
pitanja od interesa za graðane u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini u oblasti: kulture,
obrazovanja, službene upotrebe jezika i pisama narodnosti: javnog obaveštavanja,
zdravstvene zaštite i socijalne zaštite, društvene brige o deci, zaštite i unapreðivanja životne
sredine; urbanizma, i u drugim oblastima utvrðenim zakonom;
4. obezbeðuje službenu upotrebu istovremeno sa srpskohrvatskim jezikom i maðarskog,
slovaèkog, rumunskog i rusinskog jezika i njihovih pisama i jezika i pisama drugih
narodnosti, na naèin utvrðen zakonom;
5. donosi budžet i završni raèun;
6. osniva fondove i druge organizacije od interesa za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu, u
skladu sa zakonom;
7. izvršava zakone, druge propise i opšte akte Republike Srbije èije je izvršavanje povereno
organima Autonomne Pokrajine Vojvodine i donosi propise za njihovo izvršavanje kada je to
zakonom predviðeno;
8. obezbeðuje izvršavanje pokrajinskih odluka i opštih akata;
9. uèestvuje u meðunarodnoj saradnji u okviru meðunarodne saradnje Republike Sebije, u
skladu sa zakonom;
10. obrazuje organe, organizacije i službe Autonomne Pokrajine Vojvodine i ureðuje njihovu
organizaciju i rad;
11. ostvaruje saradnju i koordinaciju sa organima opštine, u skladu sa zakonom;
12. odluèuje o korišæenju sredstava Autonomne Pokrajine Vojvodine; 13. odluèuje o
rasporeðivanju podsticajnih i drugih sredstava namenjenih razvoju Autonomne Pokrajine
Vojvodine;
14. obezbeðuje saglasnost opštih akata pokrajinskih organa sa Statutom Pokrajine;
15. stara se o preduzimanju mera za korišæenje i zaštitu zemljišta, šuma i voda, u skladu sa
zakonom;
16. raspisuje zajmove, u skladu sa zakonom;
17. stara se o javnom obaveštavanju graðana na jezicima naroda i narodnosti;
18. preduzima mere za organizovanje i funkcionisanje delatnosti od opšteg interesa, u skladu
sa zakonom; i
19. obavlja druge poslove utvrðene Ustavom, zakonom, Statutom i odlukom.
Èlan 11.
Autonomna Pokrajina Vojvodina, u skladu sa planom razvoja Republike Srbije, donosi
program privrednog, nauènog, tehnološkog, demografskog, regionalnog i socijalnog razvoja i
razvoja poljoprivrede i slea, koji se zasniva na nauènim i struènim saznanjima i ocenama o
uslovima i moguænostima razvoja.
Merama za sprovoðenje programa obezbeðuje se skladan i stabilan razvoj Pokrajine.

99
Èlan 12.
Autonomna Pokrajina Vojvodina, u skladu sa zakonom, utvrðuje programe razvoja delatnosti
u oblasti obrazovanja i kulture i obezbeðuje uslove za njihovo obavljanje; stara se o zaštiti,
korišæenju, unapreðivanju i upravljanju kulturnim dobrima i preko svojih organa i
organizacija obezbeðuje uslove za ostvarivanje razvoja u toj oblasti.
Èlan 13.
Autonomna Pokrajina Vojvodina se stara o obezbeðivanju uslova da se obrazovanje
pripadnika drugih naroda i narodnosti obavlja i na njihovim jezicima, u skladu sa zakonom.
Èlan 14.
Autonomna Pokrajina Vojvodina, u skladu sa zakonom i sistemom društvene brige o deci i
omladini Republike Srbije, stara se o uèenièkom i studentskom standardu i preduzima mere za
ostvarivanje zadataka u toj oblasti.
Èlan 15.
Autonomna Pokrajina Vojvodina se stara o obezbeðivanju uslova da se javno obaveštavanje,
pored obaveštavanja na srpskohrvatskom jeziku i njegovim pismima, vrši i na maðarskom,
slovaèkom, rumunskom i rusinskom jeziku i njihovim pismima i na jezicima i pismima drugih
narodnosti.
Èlan 16.
Autonomna Pokrajina Vojvodina, u skladu sa zakonom, utvrðuje programe u oblasti
zdravstva, socijalne zaštite i društvene brige o deci i obezbeðuje uslove za obavljanje ovih
delatnosti.
Èlan 17.
Autonomna Pokrajina Vojvodina, u skladu sa zakonom, obezbeðuje uslove za zaštitu i
unapreðivanje životne sredine i preduzima mere za spreèavanje i otklanjanje štetnih posledica
koje ugrožavaju životnu sredinu i dovode u opasnost život i zdravlja ljudi.
Èlan 18.
Poslovi Autonomne Pokrajine Vojvodine finansiraju se iz prihoda utvrðenih zakonom i na
osnovu zakona.
Autonomna Pokrajina Vojvodina može osnivati fondove i druge organizacije za finansiranje
delatnosti od znaèaja za Pokrajinu u oblasti kulture, fizièke kulture, tehnièke kulture,
obrazovanja, nauke, društvene brige o deci, uèenièkog i studentskog standarda, zdravstva,
socijalne zaštite i drugih oblika socijalne sigurnosti i u drugim oblastima, u skladu sa
zakonom.
Èlan 19.
Autonomna Pokrajina Vojvodina, preko svojih organa, vrši i poslove koje joj poveri
Republika Srbija.
Èlan 20.
Autonomna Pokrajina Vojvodina u vršenju poslova u svojoj nadležnosti ostvaruje saradnju i
koordinaciju sa opštinama na teritoriji Pokrajine.
Organi: skuština, izvršno veće, organi uprave (sekretarijat i
1244
Njujork, 10. jun 1999.
Ujedinjene Nacije
Savet Bezbednosti
Rezolucija broj 1244 (1999)
Savet bezbednosti
Imajući u vidu principe i ciljeve Povelje Ujedinjenih nacija, uključujući primarnu
odgovornost Saveta bezbednosti za očuvanje medjunarodnog mira i bezbednosti,
Podsećajući na svoje rezolucije 1160 (1998) od 31. marta 1998, 1199 (1998) od 23.
septembra 1998, 1203 (1998) od 24. oktobra 1998. i 1239 (1999) od 14. maja 1999,
Izražavajući žaljenje zbog toga što nije došlo do potpunog poštovanja zahteva iz ovih
rezolucija,

100
 Odlučan da razreši ozbiljnu humanitarnu situaciju na Kosovu, u Saveznoj Republici
Jugoslaviji, i osigura bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica njihovim
domovima,
Osudjujući sve akte nasilja protiv stanovnika Kosova kao i terorističke akte bilo koje strane,
Podsećajući na saopštenje generalnog sekretara UN od 9. aprila 1999. u kome se izražava
zabrinutost zbog humanitarne tragedije koja se odvija na Kosovu,
Ponovo potvrdjujući pravo svih izbeglica i raseljenih lica da se vrate svojim domovima u
bezbednosti,
Podsećajući na nadležnost i mandat Medjunarodnog krivičnog tribunala za bivšu
Jugoslaviju,
Pozdravljajući opšte principe o političkom rešenju za kosovsku krizu koji su usvojeni 6. maja
1999. godine (S/1999/516, aneks 1 uz ovu rezoluciju) i takodje pozdravljajući to što SR
Jugoslavija prihvata principe koji su navedeni u tačkama 1-9 u papiru koji je podnet u
Beogradu 2. juna 1999. godine (S/1999/649, aneks 2 uz ovu rezoluciju) i saglasnost SR
Jugoslavije na taj papir,
Ponovo potvrdjujući privrženost svih država clanica suverenitetu i teritorijalnom integritetu
SR Jugoslavije i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu
2,
Ponovo potvrdjujući apel iz prethodnih rezolucija za široku autonomiju i suštinsku
samoupravu za Kosovo,
Utvrdujući da situacija u regionu i dalje predstavlja pretnju medjunarodnom miru i
bezbednosti,
Odlučan da obezbedi sigurnost i bezbednost medjunarodnog osoblja i sprovodjenje obaveza
koje proističu iz ove rezolucije od strane svih na koje se ona odnosi, i delujući u tom cilju u
skladu sa Glavom VII Povelje Ujedinjenih nacija,
Odlučuje da političko rešenje za krizu na Kosovu treba da bude zasnovano na opštim
principima iz aneksa 1 i kako je dalje razradeno u principima i drugim traženim elementima
iz aneksa 2;
1. Pozdravlja to što SR Jugoslavija prihvata principe i druge tražene elemente koji se
pominju u gore navedenom stavu 1, i zahteva punu saradnju SR Jugoslavije u cilju njihove
brze primene;
2. Naročito traži da SR Jugoslavija odmah obustavi nasilje i represiju na Kosovu na
način koji se može verifikovati, i da započne i okonča povlačenje u fazama sa Kosova, na
način koji se može verifikovati, svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, u skladu sa hitnim
rasporedom, sa čim će biti sinhronizovano rasporedivanje medjunarodnog bezbednosnog
prisustva na Kosovu;
3. Potvrdjuje da ce posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog
vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u
skladu sa aneksom 2;
4. Odlučuje o rasporedivanju civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, pod
pokroviteljstvom UN, sa odgovarajućom opremom i osobljem, kako se to traži, i pozdravlja
saglasnost SR Jugoslavije za takvo prisustvo;
5. Traži od generalnog sekretara da imenuje, nakon konsultacija sa Savetom
bezbednosti, specijalnog predstavnika koji će kontrolisati implementaciju civilnog prisustva i
dalje traži od generalnog sekretara da da instrukciju svom specijalnom predstavniku da vrši
koordinaciju sa medunarodnim bezbednosnim prisustvom kako bi se obezbedilo da oba
prisustva rade u pravcu istih ciljeva i da se medusobno pomažu;
6. Ovlašćuje države članice i odgovarajuće medjunarodne organizacije da uspostave
medjunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu, kako se navodi u stavu 4 aneksa 2 uz sva
neophodna sredstva kako bi moglo da obavi svoje odgovornosti iz dole navedenog stava 9;

101
7. Potvrdjuje potrebu za hitnim i što skorijim rasporedjivanjem efikasnog
medjunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na Kosovu, i zahteva da strane u
potpunosti saraduju prilikom njegovog rasporedjivanja;
8. Odlučuje da će odgovornosti medjunarodnog bezbednosnog prisustva koje će biti
rasporedjeno i delovati na Kosovu uključivati:
1. odvraćanje od obnove neprijateljstava, održavanje i prema potrebi, nametanje
prekida vatre, obezbedjivanje povlacenja i sprecavanja povratka na Kosovo snaga savezne i
republicke vojske, policije i paravojnih jedinica, osim kako je predvideno u tacki 6 aneksa 2;
2. demilitarizaciju Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih
grupa kosovskih Albanaca, kako se zahteva u stavu 15;
3. uspostavljanje bezbednog okruženja u kome izbeglice i raseljena lica mogu da
se vrate svojim kućama u bezbednosti, a medjunarodno civilno prisustvo može da funkcioniše,
u kome privremena uprava može da bude uspostavljena i humanitarna pomoć isporucivana;
4. osiguranje javne bezbednosti i reda dok medjunarodno civilno prisustvo ne
preuzme odgovornost za sprovodjenje tog zadatka;
5. nadgledanje uklanjanja mina dok medjunarodno civilno prisustvo, prema
potrebi, ne preuzme odgovornost za taj zadatak;
6. odgovarajuću podršku i blisku koordinaciju sa radom medjunarodnog civilnog
prisustva;
7. obavljanje dužnosti nadgledanja granice kako je traženo;
8. obezbedjenje zaštite i slobode kretanja za sebe, za medjunarodno civilno
prisustvo i druge medjunarodne organizacije;
9. Ovlašćuje generalnog sekretara da uz pomoć odgovarajućih medjunarodnih
organizacija, uspostavi medjunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila
privremena uprava na Kosovu, pri cemu ce narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju
u okviru SR Jugoslavije, i koje će obezbediti prelaznu upravu pri cemu ce uspostavljati i
nadgledati razvoj privremenih demokratskih institucija samouprave, kako bi se obezbedili
uslovi za miran i normalan život svih stanovnika Kosova;
10. Odlučuje da će glavne odgovornosti civilnog prisustva uključivati:
1. unapredjenje uspostavljanja, do konačnog rešenja, suštinske autonomije i
samouprave na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir aneks 2 i sporazume iz Rambujea
(S/1999/648);
2. obavljanje osnovnih civilno-upravnih funkcija tamo gde je i koliko je to
potrebno;
3. organizovanje i nadgledanje razvoja privremenih institucija za demokratsku i
autonomnu samoupravu, do konačnog političkog rešenja, uključujući i održavanje izbora;
4. prenošenje, u skladu sa uspostavljanjem tih institucija, svojih administrativnih
zadataka, a nadgledajući i podržavajući učvršcivanje lokalnih privremenih institucija Kosova
i drugih aktivnosti u pravcu gradenja mira;
5. olakšavanje političkog procesa ciji je cilj definisanje budućeg statusa Kosova,
uzimajući u obzir sporazume iz Rambujea (S/1999/648);
6. u konačnoj fazi, nadgledanje prenosa vlasti sa privremenih institucija Kosova
na institucije koje će biti uspostavljene u skladu sa političkim rešenjem;
7. podršku rekonstrukciji ključnih objekata infrastrukture i drugoj ekonomskoj
rekonstrukciji;
8. podršku saradnji sa medjunarodnim humanitarnim organizacijama, i
humanitarnoj pomoći unesrećenima;
9. održavanje civilnog reda i zakona, uključujući i uspostavljanje snaga lokalne
policije, a u medjuvremenu, putem rasporedjivanja medjunarodnog policijskog osoblja koje
će raditi na Kosovu;
10. zaštitu i unapredjenje ljudskih prava;

102
11. osiguranje bezbednog i neometanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica u
njihove domove na Kosovu;
11. Ističe potrebu koordiniranih operacija humanitarne pomoći, kao i da SR Jugoslavija
dozvoli neometen pristup Kosovu humanitarnim organizacijama za pružanje pomoći i
saraduje sa takvim organizacijama kako bi se obezbedila brza i efikasna dostava
humanitarne pomoći;
12. Podstiče sve države članice i medjunarodne organizacije da daju doprinos
ekonomskoj i socijalnoj obnovi kao i bezbednom povratku izbeglica i raseljenih lica, i istice,
u tom kontekstu, značaj sazivanja, što je pre moguće, medjunarodne konferencije donatora,
naročito za ciljeve u gore navedenom stavu 11g);
13. Zahteva punu saradnju svih na koje se to odnosi, uključujući i medjunarodno
bezbednosno prisustvo, sa Medjunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju;
14. Zahteva od OVK i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca da odmah prekinu sa
svim ofanzivnim akcijama i da se povinuju zahtevima za demilitarizaciju kako to traži šef
medunarodnog civilnog prisustva, u konsultacijama sa specijalnim predstavnikom generalnog
sekretara;
15. Odlučuje da se zabrane koje su nametnute u stavu 8 rezolucije 1160 (1998) neće
odnositi na oružje i srodnu vojnu opremu koje koristi medjunarodno civilno bezbednosno
prisustvo;
16. Pozdravlja rad koji je u toku u EU i drugim medjunarodnim organizacijama u cilju
razvijanja sveobuhvatnog pristupa ekonomskom razvoju i stabilizaciji regiona koji je
pogodjen kosovskom krizom, uključujući i implementaciju Pakta stabilnosti za jugoistočnu
Evropu, uz široko medjunarodno učešće, kako bi se podstaklo unapredjenje demokratije,
ekonomskog prosperiteta, stabilnosti i regionalne saradnje;
17. Zahteva od svih država u regionu da u potpunosti saraduju u sprovodenju svih
aspekata ove rezolucije;
18. Odlučuje da se medunarodno civilno i bezbednosno prisustvo uspostavi za početni
period od 12 meseci, koje će se nastaviti posle toga ukoliko Savet bezbednosti ne odluči
drugačije;
19. Traži od generalnog sekretara da u redovnim intervalima podnosi Savetu izveštaje o
sprovodjenju ove rezolucije, uključujući i izveštaje rukovodstva civilnog i bezbednosnog
prisustva, pri čemu prvi izveštaj treba da bude podnet u roku od 30 dana od usvajanja ove
rezolucije;
20. Odlučuje da se i dalje aktivno bavi ovim pitanjem.
Aneks 1
Izjava predsedavajućeg o zaključcima sa sastanka ministara Grupe 8, održanog u
Petersburgu, 06. maja 1999. godine
Ministri Grupe 8 su usvojili dole navedene opšte principe o političkom rešenju krize na
Kosovu:
 trenutna i proverljiva obustava nasilja i represije na Kosovu;
 povlačenje vojske, policije i paravojnih snaga sa Kosova;
 rasporedivanje efikasnog medunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva na
Kosovu, koje će podržati i usvojiti Ujedinjene nacije, sposobnog da garantuje ostvarivanje
zajedničkih ciljeva;
 uspostavljanje privremene administracije za Kosovo o čemu ce doneti odluku Savet
bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život za sve
stanovnike Kosova;
 bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica i neometan pristup
humanitarnih organizacija Kosovu;
 politički proces ka uspostavljanju sporazuma o privremenom političkom okviru, koji
će obezbediti suštinsku samoupravu na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz

103
 Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja u
regionu, i demilitarizaciju OVK;
 sveobuhvatni pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona.
Aneks 2
- Sporazum treba da bude postignut na osnovu dole navedenih principa kako bi se krenulo u
pravcu rešavanja krize na Kosovu:
1. Trenutna i proverljiva obustava nasilja i represije na Kosovu.
2. Proverljivo povlačenje svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga sa Kosova, u skladu
sa hitnim rasporedom.
3. Rasporedjivanje na Kosovu, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, efikasnog
medjunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva, sposobnog da garantuje postizanje
zajedničkih ciljeva, koje će delovati, ako se tako odluči, u skladu sa Glavom VII Povelje.
4. Medjunarodno bezbednosno prisustvo uz suštinsko učešće NATO mora da bude
rasporedjeno pod jedinstvenom komandom i kontrolom i ovlašćeno da uspostavi bezbedno
okruženje za sve ljude na Kosovu, kao i da olakša bezbedan povratak svih raseljenih lica i
izbeglica njihovim domovima.
5. Uspostavljanje privremene administracije za Kosovo kao dela medjunarodnog
civilnog prisustva pod kojim će narod Kosova moći da uživa suštinsku autonomiju u okviru
SR Jugoslavije o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN. Privremena administracija
treba da obezbedi prelaznu upravu, i da pri tome uspostavlja i nadgleda razvoj privremenih
demokratskih samoupravnih institucija kako bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život
svih stanovnika Kosova.
6. Nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti
dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:
1. vezu sa medjunarodnom civilnom misijom i medjunarodnim bezbednosnim
prisustvom;
2. obeležavanje/čišćenje minskih polja;
3. održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine;
4. održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.
7. Bezbedan i slobodan povratak svih izbeglica i raseljenih lica uz nadzor UNHCR
(Visokog komesara UN za izbeglice) i neometan pristup humanitarnih organizacija Kosovu.
8. Politički proces u cilju uspostavljanja sporazuma o privremenom političkom okviru
koji će obezbediti suštinsku samoupravu za Kosovo, uzimajući u potpunosti u obzir
sporazume iz Rambujea i principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i
drugih zemalja regiona, kao i demilitarizaciju OVK. Pregovori izmedju strana u pravcu
postizanja rešenja ne treba da odlažu ili ometaju uspostavljanje demokratskih samoupravnih
institucija.
9. Sveobuhvatni pristup ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona. Ovo će
ukljuciti sprovodjenje Pakta stabilnosti za jugoistocnu Evropu, uz široko medjunarodno
ucešće kako bi se dalje podsticalo unapredenje demokratije, ekonomskog prosperiteta,
stabilnosti i regionalne saradnje.
10. Suspenzija vojnih aktivnosti će zahtevati prihvatanje gore navedenih principa, uz
saglasnost za druge već identifikovane tražene elemente, koji su sadržani u dole navedenim
napomenama 1. Zatim će biti hitno zakljucen vojno-tehnicki sporazum koji će, izmedju
ostalog, precizirati dadatne modalitete ukljucujući uloge i funkcije jugoslovenskog-srpskog
osoblja na Kosovu:
Povlačenje
 Procedure povlacenja, ukljucujući i povlacenje u fazama, detaljni plan i razgranicenje
tampon zone u Srbiji iza koje će snage biti povucene;
Osoblje koje se vraća
 Oprema osoblja koje se vraća;
 Okvir za funkcije koje ce obavljati;

104
 Raspored njihovog vraćanja;
 Geografsko razgraničenje oblasti u kojima će oni delovati;
 Pravila koja će regulisati njihov odnos sa medjunarodnim bezbednosnim prisustvom i
medjunarodnom civilnom misijom.
Rezoluciju 1244 (1999) Savet bezbednosti usvojio je na svom 4011-om sastanku održanom 10.
juna 1999.
Drugi traženi elementi
 Brz i precizan raspored povlačenja što znaci, npr. 7 dana za okončanje povlačenja;
povlačenje oružja za vazdušnu odbranu 25 km izvan zone bezbednosti u okviru 48 sati;
 Povratak osoblja za četiri gore navedene funkcije obaviće se uz nadzor medunarodnog
bezbednosnog prisustva i biće ograničeno na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade);
 Obustava vojne aktivnosti po otpočinjanju proverljivog povlačenja;
 Razgovori i postizanje Vojno-tehničkog sporazuma neće prekoračiti ranije dogovoreni rok
za okončanje povlačenja.

IX LOKALNA SAMOUPRAVA

Pojam I jedinice lokalne samouprave u RS

Lokalna samouprava je oblik odlučivanja I upravljanja lokalnom zajednicom na užoj
teritoriji, neposredno od strane stanovništva ili predstavnika koje su neposredno
izabrali.
Novim ustavom uvodi se OPŠTINSKA SVOJINA kao oblik javne svojine, kojom opština
upravlja samostalno.
Promenjen je odnosizmeđu skupštine I izvršnih organa u opštinii sada se zasniva na
opštinskom sistemu vlasti.

Novi Ustav RS
3. Lokalna samouprava
Osnovne odredbe
Član 188.
Jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd.
Teritorija i sedište jedinice lokalne samouprave određuje se zakonom.
Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodi referendum na
teritoriji te jedinice lokalne samouprave.
Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne
samouprave, budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, i budžeta autonomne pokrajine, kada
je autonomna pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje
nadležnosti, u skladu sa odlukom skupštine autonomne pokrajine.

Zakon o lokalnoj sampoupravi

Član 1.
Pravo građana na lokalnu samoupravu ostvaruje se neposredno i preko slobodno izabranih
predstavnika, upravljanjem javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa
za lokalno stanovništvo.
Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini, gradu i gradu Beogradu (u daljem tekstu:
jedinica lokalne samouprave).
Strani državljani mogu imati pojedina prava u ostvarivanju lokalne samouprave pod
uslovima i na način utvrđen zakonom.

105
 Građani koji imaju biračko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave,
upravljaju poslovima lokalne samouprave, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom jedinice
lokalne samouprave.
član 2.
Jedinici lokalne samouprave može se zakonom poveriti obavljanje pojedinih poslova iz okvira
prava i dužnosti Republike.
Jedinici lokalne samouprave može se propisom organa teritorijalne autonomije poveriti
obavljanje pojedinih poslova iz okvira prava i dužnosti teritorijalne autonomije.
Za obavljanje poverenih poslova sredstva obezbeđuje Republika, odnosno teritorijalna
autonomija.
član 3.
U poslovima izvornog delokruga, jedinica lokalne samouprave donosi propise samostalno, u
skladu sa svojim pravima i dužnostima utvrđenim Ustavom, zakonom, drugim propisom i
statutom.
U poverenim poslovima, jedinica lokalne samouprave donosi propise i druge akte i obavlja
upravne radnje na osnovu i u okviru ovlašćenja datog zakonom, odnosno propisom
teritorijalne autonomije kojim joj se određeni poslovi poveravaju.
član 4.
Jedinica lokalne samouprave odgovorna je za kvalitetno i efikasno obavljanje izvornih i
poverenih poslova.
U vršenju izvornih poslova jedinica lokalne samouprave može biti ograničena samo u
slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom, u skladu s Ustavom.
član 5.
Jedinica lokalne samouprave finansira se iz izvornih i ustupljenih prihoda, utvrđenih ovim
zakonom, kao i iz dopunskih sredstava.
član 6.
Jedinica lokalne samouprave za ostvarivanje svojih prava i dužnosti i za zadovoljavanje
potreba lokalnog stanovništva može osnovati preduzeća, ustanove i druge organizacije koje
vrše javnu službu, u skladu sa zakonom i statutom.
Jedinica lokalne samouprave može ugovorom, na načelima konkurencije i javnosti, poveriti
pravnom ili fizičkom licu obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.
član 7.
Radi zadovoljavanja opštih, zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva
na određenom području, jedinica lokalne samouprave može da obrazuje mesnu zajednicu ili
drugi oblik mesne samouprave, u skladu sa zakonom i statutom.
član 8.
Odnosi državnih organa i organa teritorijalne autonomije sa organima
jedinice lokalne samouprave zasnivaju se na pravima i obavezama koji su utvrđeni Ustavom i
zakonom.
član 9.
Lokalna samouprava uživa pravnu zaštitu u skladu s ustavom i zakonom.

Izvorni I povereni poslvi opštine u RS

Novi ustav RS
Nadležnost opštine
Član 190.
Opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:
1. uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;
2. uređuje i obezbeđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora;
3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih
objekata od opštinskog značaja; uređuje i obezbeđuje lokalni prevoz;

106
4. stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne
zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture;
5. stara se o razvoju i unapređenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;
6. stara se o zaštiti životne sredine, zaštiti od elementarnih i drugih nepogoda; zaštiti kulturnih dobara
od značaja za opštinu;
7. zaštiti, unapređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta;
8. obavlja i druge poslove određene zakonom.
Opština samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budžet i završni račun, urbanistički plan i
program razvoja opštine, utvrđuje simbole opštine i njihovu upotrebu.
Opština se stara o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom
informisanju u opštini.
Opština samostalno upravlja opštinskom imovinom, u skladu sa zakonom.
Opština, u skladu sa zakonom, propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa.

Zakn o lokalnoj samoupravi

2.1. Opština
član 16.
Opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava.
član 17.
Opština statutom i drugim opštim aktom bliže uređuje način, uslove i oblike ostvarivanja
poslova iz njenog izvornog delokruga.
2.1.1. Izvorni delokrug
član 18.
Opština je odgovorna da, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom:
1) donosi programe razvoja;
2) donosi urbanističke planove;
3) donosi buxet i završni račun;
4) uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti (prečišćavanje i
distribucija vode, proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom, linijski gradski i
prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju, održavanje čistoće u gradovima i
naseljima, održavanje deponija, uređivanje, održavanje i korišćenje pijaca, parkova, zelenih,
rekreacionih i drugih javnih površina, javnih parkirališta, javna rasveta, uređivanje i
održavanje grobalja i sahranjivanje i dr.), kao i organizacione, materijalne i druge uslove za
njihovo obavljanje;
5) stara se o održavanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korišćenja i utvrđuje
visinu naknade za održavanje stambenih zgrada;
6) sprovodi postupak iseljenja bespravno useljenih lica u stanove i zajedničke prostorije
u stambenim zgradama;
7) donosi programe uređenja građevinskog zemljišta, uređuje i obezbeđuje vršenje
poslova uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta i utvrđuje visinu naknade za uređivanje
i korišćenje građevinskog zemljišta;
8) uređuje i obezbeđuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja, utvrđuje visinu
naknade za korišćenje poslovnog prostora i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog prostora;
9) stara se o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih
vrednosti i programe zaštite životne sredine, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u
skladu sa strateškim dokumentima i svojim interesima i specifičnostima i utvrđuje posebnu
naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine;
10) uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i
rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje lokalnim i
nekategorisanim putevima, kao i ulicama u naselju;
11) uređuje i obezbeđuje posebne uslove i organizaciju auto-taksi prevoza putnika;

107
12) uređuje i obezbeđuje organizaciju prevoza u linijskoj plovidbi koji se vrši na teritoriji
opštine, kao i određuje delove obale i vodenog prostora na kojima se mogu graditi
hidrograđevinski objekti i postavljati plovni objekti;
13) osniva robne rezerve i utvrđuje njihov obim i strukturu, uz saglasnost nadležnog
ministarstva, radi zadovoljavanja potreba lokalnog stanovništva;
14) osniva ustanove i organizacije u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne
zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečje i socijalne zaštite i turizma, prati i
obezbeđuje njihovo funkcionisanje;
15) organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za opštinu,
podstiče razvoj kulturno-umetničkog amaterizma i stvara uslove za rad muzeja i biblioteka i
drugih ustanova kulture čiji je osnivač;
16) organizuje zaštitu od elementarnih i drugih većih nepogoda i zaštitu od požara i
stvara uslove za njihovo otklanjanje, odnosno ublažavanje njihovih posledica;
17) donosi osnove zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta i stara se o
njihovom sprovođenju, određuje erozivna područja, stara se o korišćenju pašnjaka i odlučuje
o privođenju pašnjaka drugoj kulturi;
18) uređuje i utvrđuje način korišćenja i upravljanja izvorima, javnim bunarima i
česmama, utvrđuje vodoprivredne uslove, izdaje vodoprivredne saglasnosti i vodoprivredne
dozvole za objekte lokalnog značaja;
19) stara se i obezbeđuje uslove za očuvanje, korišćenje i unapređenje područja sa
prirodnim lekovitim svojstvima;
20) podstiče i stara se o razvoju turizma na svojoj teritoriji i utvrđuje visinu boravišne
takse;
21) stara se o razvoju i unapređenju ugostiteljstva, zanatstva i trgovine, uređuje radno
vreme, mesta na kojima se mogu obavljati određene delatnosti i druge uslove za njihov rad;
22) koristi sredstva u državnoj svojini i stara se o njihovom očuvanju i uvećanju;
23) uređuje i organizuje vršenje poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i
egzotičnih životinja;
24) organizuje vršenje poslova pravne zaštite svojih prava i interesa;
25) obrazuje organe, organizacije i službe za potrebe opštine i uređuje njihovu
organizaciju i rad;
26) podstiče i pomaže razvoj zadrugarstva;
27) organizuje, po potrebi, službu pravne pomoći građanima;
28) stara se o zaštiti i ostvarivanju ličnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina i
etničkih grupa;
29) utvrđuje jezike i pisma nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi na teritoriji
opštine;
30) obezbeđuje javno informisanje od lokalnog značaja;
31) propisuje prekršaje za povrede opštinskih propisa;
32) obrazuje inspekcijske službe i vrši inspekcijski nadzor nad izvršenjem propisa i drugih
opštih akata iz nadležnosti opštine;
33) uređuje organizaciju i rad mirovnih veća;
34) uređuje i obezbeđuje upotrebu imena, grba i drugog obeležja opštine;
35) obavlja i druge poslove od neposrednog interesa za građane, u skladu s Ustavom,
zakonom i statutom.
2.1.2. Povereni poslovi
član 19.
Opštini se zakonom može poveriti obavljanje određenih poslova iz okvira prava i dužnosti
Republike, a propisom teritorijalne autonomije obavljanje određenih poslova iz okvira prava
i dužnosti oblika teritorijalne autonomije. Poveravanje ovih poslova vrši se svim ili pojedinim
opštinama u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i dužnosti građana i
zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa.

108
Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeđuju se u skladu sa vrstom i obimom
poslova.
član 20.
Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekcijskog nadzora iz oblasti
prometa robe i usluga, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u
skladu sa zakonom.

Finansiranje poslova opšine u RS I CG

1. Izvorni prihodi (stopu i merila određuje opština)

2. Budžet RS-ustupljeni prihodi za poverene poslove (određeni su zakonom)
3. Budžet AP -ustupljeni prihodi za poverene poslove (određeni su zakonom)

Sredstva budžeta LS iz:

1. izvornih prihoda
2. ustupljenih prihoda
3. transfera
4. primanja po osnovu zaduživanja

Izvorni prihodi (prihodi ostvarni na njenoj teritoriji):

1. porez na imovinu
2. lokalne administrativne takse
3. lokalne komunalne takes
4. boravišne takes
5. naknada za korišćenje gradsko građevinskog zemljišta
6. naknada za uređenje gradsko građevinskog zemljišta
7. koncesiona naknada
8. davanja u zakup nepokretnosti u državnoj svjini koje koristi lokalna samouprava
9. prihodi od delatnosti
10. samodoprinos
11. kamate
12. donacije
Lokalne komunalne usluge za korišćenje prava, predmeta I usluga: istcanje firme, držanje
motornih vozila, vitrine, postrojenja, čamaca, reklamnih panoa, obale, zemljišta, zauzeće
javne površine.
Samodoprinos – uvodi se referendumom, donosi se odluka o nameni, iznosu, obavezama…
Odluku donose oni koji imaju pravo I prebivalište ili nepokretnu imovinu.
Ustupljeni prihodi-porez na dohodak građana, prihodi od poljoprivrede, šumarstva,
samostalne delatnosti, davanja u zakup, osiguranja, 40% od zarada,apsolutnih prava ,
nasledstva I poklona.
Transferi AP-namenski transferi
Komisija za finansiranje lokalne samouprave: 5 članova imenuje Vlada, 5 stalna konferencija
gradova I opština

Učešće grđana u obavljanju poslova lokalne samouprave u RS

III NEPOSREDNO UČEŠ]E GRAĐANA U OSTVARIVANJU LOKALNE SAMOUPRAVE
član 65.
Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: građanska
inicijativa, zbor građana i referendum.

109
Oblici neposredne samouprave iz stava 1. ovog člana uređuju se zakonom i statutom.
član 66.
Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice lokalne samouprave
donošenje akta kojim će se urediti određeno pitanje iz izvornog delokruga, promenu statuta ili
drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom.
O predlogu iz stava 1. ovoga člana, skupština je dužna da održi raspravu i da dostavi
obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.
Statutom jedinice lokalne samouprave utvrđuje se broj potpisa građana potreban za
punovažno pokretanje građanske inicijative, koji ne može da bude manji od 10% birača.
član 67.
Zbor građana se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave utvrđen statutom.
Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne
samouprave.
Zbor građana većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuje ih skupštini ili
pojedinim organima i službama jedinice lokalne samouprave.
Organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni su da u roku od 60 dana od održavanja
zbora građana, razmotre zahteve i predloge građana i o njima zauzmu stav, odnosno donesu
odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste građane.
Način sazivanja zbora građana, njegov rad, kao i način utvrđivanja stavova zbora uređuje se
statutom i odlukom skupštine opštine.
član 68.
Skupština jedinice lokalne samouprave može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o
pitanjima iz svoga delokruga.
Skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da raspiše referendum o pitanju iz svoga
delokruga na zahtev građana u jedinici lokalne samouprave, na način utvrđen zakonom i
statutom.
Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala,
pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana.
član 69.
Skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da raspiše referendum na delu teritorije
jedinice lokalne samouprave o pitanju koje se odnosi na potrebe, odnosno interese
stanovništva toga dela teritorije, na način utvrđen zakonom i statutom.
IV MESNA SAMOUPRAVA
član 70.
Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima mogu se osnivati
mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave.
Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseljima
(kvart, četvrt, reon i sl.).
Mesna zajednica može se osnivati i za dva ili više sela.
član 71.
Skupština jedinice lokalne samouprave odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje
i ukidanju mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave.
Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
član 72.
Statutom mesne zajednice odnosno drugog oblika mesne samouprave, u skladu sa statutom
jedinice lokalne samouprave i aktom o osnivanju, utvrđuju se poslovi koje vrši, organi i
postupak izbora, organizacija i rad organa, način odlučivanja i druga pitanja od značaja za
rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave.
član 73.
Sredstva za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave su:
1) sredstva koja jedinica lokalne samouprave prenese mesnoj zajednici, odnosno drugom
obliku mesne samouprave;

110
2) sredstva koja građani obezbeđuju samodoprinosom;
3) sredstva od naknade za usluge;
4) pokloni i druga sredstva.
Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave koristi sredstva u skladu sa svojim
programima i planovima.
član 74.
Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru
prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju.
član 75.
Odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave može se svim ili pojedinim mesnim
zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenje određenih poslova iz
izvornog delokruga lokalne samouprave, uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava.
Pri poveravanju poslova polazi se od toga da li su ti poslovi od neposrednog i svakodnevnog
značaja za život stanovnika mesne zajednice.
član 76.
Način obrazovanja i ukidanja mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave u gradu
Beogradu utvrdiće se posebnim zakonom o gradu Beogradu.

Organizacija nadležnosti I akti opštinskih organa u RS

Opšrina imaorgane:skupštiba, opšpštinska (gradska) veća, predsednik opštine
(gradonačelnik), opštinska iprava-izvršna vlast I ombudsmani.

Položaj jedinica lokalne samouprave

Član 189.
Opštine se osnivaju i ukidaju zakonom.
Grad se osniva zakonom, u skladu sa kriterijumima predviđenim zakonom kojim se uređuje lokalna
samouprava.
Grad ima nadležnosti koje su Ustavom poverene opštini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge
nadležnosti.
Statutom grada može se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili više gradskih opština.
Statutom grada se uređuju poslovi iz nadležnosti grada koje vrše gradske opštine.
Položaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, uređuje se zakonom o glavnom gradu i
statutom grada Beograda. Grad Beograd ima nadležnosti koje su Ustavom i zakonom poverene
opštini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveriti i druge nadležnosti.
Pravni akti i organi opštine
Član 191.
Najviši pravni akt opštine je statut. Statut donosi skupština opštine.
Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti, usvaja budžet i završni račun opštine,
donosi plan razvoja i prostorni plan opštine, raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove
određene zakonom i statutom.
Organi opštine su skupština opštine i drugi organi određeni statutom, u skladu sa zakonom.
Skupština opštine odlučuje o izboru izvršnih organa opštine, u skladu sa zakonom i statutom.
Izbor izvršnih organa grada i grada Beograda uređuje se zakonom.
Nadzor nad radom opštine
Član 192.
Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili
zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.
Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine.
Istovremeno sa raspuštanjem skupštine opštine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja
poslove iz nadležnosti skupštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene
skupštine opštine.

111
Zakon o lokalnoj samouptavi
3.Organi jedinica lokalne samouprave
3.1. Opština
član 25.
Organi opštine su: skupština opštine, predsednik opštine i opštinsko veće.
3.1.1. Skupština opštine
član 26.
Skupština opštine je predstavnički organ koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene
ustavom, zakonom i statutom.
Skupštinu opštine čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim
glasanjem, u skladu sa zakonom i statutom opštine.
član 27.
Broj odbornika u skupštini opštine utvrđuje se statutom opštine, s tim što ne može biti manji
od 19, ni veći od 75.
član 28.
Odbornik ne može biti zaposleni u opštinskoj upravi i lice koje imenuje, odnosno postavlja
skupština opštine.
Ako zaposleni u opštinskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i obaveze po osnovu
rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat.
Licima koja imenuje ili postavlja skupština opštine izborom za odbornika prestaje dužnost na
koju su imenovani ili postavljeni.
član 29.
Odbornici se biraju na četiri godine.
član 30.
Skupština opštine, u skladu sa zakonom:
1) donosi statut opštine i poslovnik skupštine;
2) donosi buxet i završni račun opštine;
3) donosi program razvoja opštine i pojedinih delatnosti;
4) donosi urbanistički plan opštine i uređuje korišćenje građevinskog zemljišta;
5) donosi propise i druge opšte akte;
6) raspisuje opštinski referendum i referendum na delu teritorije opštine, izjašnjava se o
predlozima sadržanim u građanskoj inicijativi i utvrđuje predlog odluke o samodoprinosu;
7) osniva službe, komunalna javna preduzeća, ustanove i organizacije, utvrđene statutom
opštine i vrši nadzor nad njihovim radom;
8) imenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, postavlja i razrešava direktore
komunalnih javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi, čiji je osnivač i daje saglasnost
na njihove statute, u skladu sa zakonom;
9) bira predsednika skupštine i zamenika predsednika skupštine i, na predlog
predsednika opštine, bira opštinsko veće;
10) postavlja i razrešava sekretara skupštine;
11) postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave, odnosno načelnike uprava, na
predlog predsednika opštine;
12) utvrđuje opštinske takse i druge lokalne prihode koji joj po ovom zakonu pripadaju;
13) utvrđuje naknadu za uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta;
14) donosi akt o javnom zaduživanju opštine;
15) propisuje radno vreme ugostiteljskih, trgovinskih i zanatskih objekata;
16) daje mišljenje o republičkom, pokrajinskom i regionalnom prostornom planu;
17) daje mišljenje o zakonima kojima se uređuju pitanja od interesa za lokalnu
samoupravu;
18) pokreće postupak za zaštitu prava lokalne samouprave pred Ustavnim sudom;
19) daje saglasnost na upotrebu imena, grba i drugog obeležja opštine;
20) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i statutom.

112
član 31.
Skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije
drugčije određeno.
O donošenju statuta odlučuje se većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
član 32.
Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri
meseca.
Sednica skupštine opštine se može sazvati i na predlog ovlašćenog predlagača, pod uslovima i
u roku koji su utvrđeni statutom opštine.
član 33.
Sednice skupštine opštine su javne.
Skupština opštine može odlučiti da sednica skupštine ne bude javna iz razloga bezbednosti i
drugih razloga utvrđenih zakonom i statutom.
član 34.
Skupština opštine osniva stalna ili povremena radna tela za razmatranje pitanja iz njene
nadležnosti.
Radna tela daju mišljenje na predloge propisa i odluka koje donosi skupština opštine i
obavljaju druge poslove utvrđene statutom opštine.
Broj radnih tela, izbor, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela utvrđuju se
statutom opštine.
član 35.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog
mišljenja ili davanja glasa na sednici skupštine i radnih tela.
član 36.
Skupština opštine ima predsednika skupštine.
Predsednik skupštine organizuje rad skupštine opštine, saziva i predsedava njenim sednicama
i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i statutom opštine.
Predsednik skupštine bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem,
većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine.
Predsednik skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena za koje je izabran, na isti način
na koji je biran.
član 37.
Predsednik skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti,
sprečenosti da obavlja svoju dužnost ili na osnovu posebnog ovlašćenja.
Zamenik predsednika skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik skupštine.
član 38.
Skupština opštine ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa
sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim
poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar skupštine se postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti
ponovo postavljen.
Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom,
položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri
godine.
Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka
mandata.
član 39.
Način pripreme, vođenje i rad sednice skupštine opštine i druga pitanja vezana za rad
skupštine uređuju se njenim poslovnikom.

113
3.1.2. Predsednik opštine
član 40.
Izvršnu funkciju u opštini vrši predsednik opštine.
Predsednik opštine bira se na vreme od četiri godine, neposrednim i tajnim glasanjem.
Način izbora i prestanka mandata predsednika opštine pre isteka vremena na koji je izabran
uređuje se zakonom.
Predsednik opštine ne može biti odbornik skupštine opštine.
Predsednik opštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti
da obavlja svoju dužnost.
Predsednik opštine imenuje i razrešava zamenika uz saglasnost skupštine opštine.
Predsednik opštine predsedava opštinskim većem.
član 41.
Predsednik opštine:
1) predstavlja i zastupa opštinu;
2) neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine;
3) predlaže odluke i druge akte koje donosi skupština, kao i način rešavanja pitanja o
kojima odlučuje skupština opštine;
4) stara se o izvršavanju poverenih poslova iz okvira prava i dužnosti Republike,
odnosno oblika teritorijalne autonomije;
5) usmerava i usklađuje rad opštinske uprave;
6) predlaže postavljenje i razrešenje načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika
uprave za pojedine oblasti;
7) naredbodavac je za izvršenje buxeta;
8) donosi pojedinačne akte za koje je ovlašćen zakonom, statutom ili
odlukom skupštine;
9) vrši i druge poslove utvrđene statutom i drugim aktima opštine.
član 42.
Predsedniku opštine prestaje mandat pre isteka vremena na koje je biran:
1) kada podnese ostavku;
2) ako bude osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci;
3) ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
4) ako mu prestane jugoslovensko državljanstvo;
5) ako vrši poslove koji su ovim zakonom određeni kao nespojivi sa funkcijom
predsednika opštine;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji opštine;
7) u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Izuzev zbog razloga sadržanih u tački 7) stava 1. ovog člana, prestanak mandata predsednika
opštine utvrđuje, na osnovu isprave kojom se potvrđuju razlozi za prestanak mandata,
ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave, a konstatuje skupština opštine. Zbog
podnete ostavke prestanak mandata predsednika opštine konstatuje skupština opštine.
Prestanak mandata predsednika opštine povlači prestanak mandata zamenika predsednika
opštine.
Kad predsedniku opštine prestane mandat pre isteka vremena na koje je biran, njegovu
funkciju vrši predsednik skupštine opštine dok novi predsednik opštine ne stupi na dužnost.
Predsednik Narodne skupštine raspisuje, u roku od 15 dana od prestanka mandata
predsednika opštine, izbore za predsednika opštine ako do isteka mandata predsednika
opštine nije ostalo manje od šest meseci.
Predsednik opštine može biti opozvan i pre isteka mandata na koji je biran.
Predlog za opoziv predsednika opštine mogu podneti najmanje 10 procenata biračkog tela,
skupština opštine većinom glasova od ukupnog broja odbornika, odnosno Vlada ukoliko oceni
da se povereni poslovi ne obavljaju u skladu sa zakonom.
O predlogu za opoziv izjašnjavaju se birači neposredno, tajnim glasanjem.

114
član 43.
Opštinsko veće je organ koji usklađuje ostvarivanje funkcija predsednika opštine i skupštine
opštine i vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom opštinske uprave.
Opštinsko veće čini do 11 članova, koje, na predlog predsednika opštine, bira skupština
opštine, većinom glasova od ukupnog broja odbornika, na period od četiri godine.
Zamenik predsednika opštine je član opštinskog veća po funkciji.
član opštinskog veća može biti razrešen na isti način na koji se bira, na predlog predsednika
opštine ili najmanje jedne trećine odbornika.
Ukoliko predlog predsednika opštine za izbor istog člana opštinskog veća bude dva puta
odbijen, skupština opštine može doneti odluku o izboru člana opštinskog veća bez tog
predloga.
član 44.
Opštinsko veće:
1) utvrđuje predlog odluke o buxetu opštine;
2) vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akte opštinske uprave
koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim opštim aktom ili odlukom koju donosi
skupština opštine;
3) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana,
preduzeća i ustanova i drugih organizacija iz izvornog delokruga opštine;
4) pomaže predsedniku opštine u vršenju drugih poslova iz njegove nadležnosti;
3.2. Grad
član 45.
Organi grada su: skupština grada, gradonačelnik i gradsko veće.
član 46.
Organi grada obavljaju poslove predviđene ovim zakonom za organe opštine, kao i druge
poslove utvrđene zakonom i statutom grada.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na predsednika opštine primenjuju se na
gradonačelnika.
Odredbe ovog zakona, koje se odnose na opštinsko veće, primenjuju se na gradsko veće.
član 47.
Skupštinu grada sačinjavaju odbornici čiji se broj utvrđuje statutom grada, s tim što njihov
broj ne može biti veći od 90.
4. Opštinska uprava
član 48.
Opštinska uprava:
1) priprema nacrte propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine i predsednik
opštine;
2) izvršava odluke i druge akte skupštine opštine i predsednika opštine;
3) rešava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dužnostima građana,
preduzeća, ustanova i drugih organizacija iz izvornog delokruga opštine;
4) obavlja poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i drugih opštih akata
skupštine opštine;
5) izvršava zakone i druge propise čije je izvršavanje povereno opštini;
6) obavlja stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine i predsednik opštine.
član 49.
Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstvena služba, a mogu se obrazovati i opštinske
uprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50.000 stanovnika.
član 50.
Opštinskom upravom, kao jedinstvenom službom, rukovodi načelnik.
Za načelnika opštinske uprave može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet,
položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva u
struci.

115
Opštinska uprava može imati organizacione jedinice za vršenje srodnih upravnih, stručnih i
drugih poslova.
član 51.
Kad se opštinska uprava organizuje u više uprava, radom uprave rukovodi načelnik.
Za načelnika uprave može biti postavljeno lice koje ima odgovarajući fakultet, u odnosu na
delokrug uprave, položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina
radnog iskustva u struci.
U okviru uprave, za vršenje srodnih poslova, mogu se obrazovati unutrašnje organizacione
jedinice.
član 52.
Načelnika opštinske uprave, odnosno uprave za pojedine oblasti postavlja skupština opštine
na predlog predsednika opštine.
Rukovodioce organizacionih jedinica u upravi postavlja načelnik.
član 53.
Načelnik za svoj rad i rad uprave odgovara skupštini opštine i predsedniku opštine u skladu
sa statutom opštine i odlukom skupštine opštine o opštinskoj upravi.
član 54.
U opštinskoj upravi može se postaviti glavni arhitekta opštine koji:
1) pokreće inicijative za izradu urbanističkih planskih akata, kao i za njihove izmene i
dopune;
2) daje uputstvo pri izradi arhitektonskih projekata u cilju zaštite arhitektonskih
vrednosti i očuvanja ambijentalnih vrednosti pojedinih gradskih delova i objekata;
3) sarađuje sa ustanovama zaštite nepokretnih kulturnih dobara i zaštite prirodnih
dobara posebnih vrednosti;
4) daje mišljenje na arhitektonske projekte od velikog značaja za opštinu i vrši druge
poslove utvrđene aktom o organizaciji opštinske uprave.
Glavnog arhitektu postavlja i razrešava predsednik opštine.
U opštinskoj upravi mogu se, u skladu sa zakonom, postaviti i drugi glavni stručnjaci za
pojedine oblasti (primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda i dr.).
član 55.
Statutom opštine može se za vršenje poslova opštine predvideti korišćenje usluga opštinskog
menaxera.
Uslovi i način korišćenja usluga menaxera utvrđuju se ugovorom koji za opštinu zaključuje
predsednik opštine sa opštinskim menaxerom.
član 56.
Menaxer u okviru svojih poslova, posebno:
1) predlaže projekte kojima se podstiče ekonomski razvoj i zadovoljavaju potrebe
građana i obezbeđuje zaštita životne sredine;
2) podstiče preduzetničke inicijative i stvaranje privatno-javnih aranžmana i
partnerstava;
3) podstiče i koordinira investiciona ulaganja i privlačenje kapitala;
4) inicira izmene i dopune propisa koji otežavaju poslovne inicijative.
član 57.
Akt o organizaciji opštinske uprave donosi skupština opštine na predlog predsednika opštine.
Akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji opštinske uprave donosi načelnik uz saglasnost
predsednika opštine.
član 58.
Opštinska uprava u obavljanju upravnog nadzora može:
1) naložiti rešenjem izvršenje mera i radnji u određenom roku;
2) izreći mandatnu kaznu;
3) podneti prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup i
podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;

116
4) izdati privremeno naređenje, odnosno zabranu;
5) obavestiti drugi organ, ako postoje razlozi, za preduzimanje mera za koji je taj organ
nadležan;
6) preduzeti i druge mere za koje je ovlašćena zakonom, propisom ili opštim aktom.
Ovlašćenja i organizacija za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana, bliže se uređuju
odlukom skupštine opštine.
član 59.
U postupku pred opštinskom upravom, u kome se rešava o pravima, obavezama i interesima
građana i pravnih lica, primenjuju se propisi o upravnom postupku.
član 60.
Opštinsko veće rešava sukob nadležnosti između opštinske uprave i drugih preduzeća,
organizacija i ustanova kad na osnovu odluke skupštine opštine odlučuju o pojedinim
pravima građana, pravnih lica ili drugih stranaka, kao i između opštinskih uprava za
pojedine oblasti.
Načelnik opštinske uprave, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti rešava sukob
nadležnosti između unutrašnjih organizacionih jedinica.
član 61.
Poslove opštinske uprave koji se odnose na ostvarivanje prava, obaveza i interesa građana i
pravnih lica mogu obavljati lica koja imaju propisanu školsku spremu, položen stručni ispit
za rad u organima državne uprave i odgovarajuće radno iskustvo, u skladu sa zakonom i
drugim propisom.
član 62.
O izuzeću načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika uprave za pojedine oblasti rešava
predsednik opštine.
O izuzeću službenog lica u opštinskoj upravi rešava načelnik.
član 63.
U nacionalno mešovitim opštinama osniva se savet za međunacionalne odnose koji čine
predstavnici svih nacionalnih i etničkih zajednica.
Nacionalno mešovitim opštinama, u smislu ovog zakona, smatraju se opštine u kojima jedna
nacionalna zajednica čini više od 5% od ukupnog broja stanovnika ili sve zajednice čine više
od 10% prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji.
Predstavnike u savetu za međunacionalne odnose mogu imati zajednice sa više od 1% učešća
u ukupnom stanovništvu opštine.
Savet razmatra pitanja ostvarivanja, zaštite i unapređivanja nacionalne ravnopravnosti, u
skladu sa zakonom i statutom.
Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu opštine koja je dužna da se o
njima izjasni na prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana.
Skupština opštine je dužna da predloge svih odluka koje se tiču prava
nacionalnih i etničkih zajednica prethodno dostavi na mišljenje savetu za međunacionalne
odnose.
Savet za međunacionalne odnose ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene
postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine opštine ako
smatra da su njima neposredno povređena prava nacionalnih i etničkih zajednica
predstavljenih u savetu za međunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred
Upravnim sudom pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta
skupštine opštine sa statutom opštine.
Delokrug, sastav i način rada saveta za međunacionalne odnose uređuje se
odlukom skupštine opštine, u skladu sa statutom.
5. Gradska uprava
član 64.
U gradovima se obrazuju gradske uprave za pojedine oblasti.
Odredbe ovog zakona o opštinskoj upravi shodno se primenjuju na gradsku upravu.

117
Nadzor države nad funkcionisanjem lokalne samouprave u RS
Država vrši nadzor nad aktima (pojedinačnim-tako što ih može ukinuti I nad opštim-tako što
ih ministarstva predlažu skupštini) i nad radom i funkcionisanjem organa (vlada može
raspustiti skupštinu pod uslovima iz zakona).
1. Vlada može dad a predlog za opoziv predsednika opštine, ukoliko se povereni poslovi
ne obavljaju u skladu sa zakonom
2. Vlada imenuje 5 članova komisije za formiranje LS
3. Vlada svojim aktom može raspustiti skupštinu
4. Vlada može da obustavi opštinski akt od izvršenja/za 5 dana da pokrene postipak pred
Ustavnim sudom
5. imenuje privremene organe u slučaju raspuštanja skupštne

NOVI USTAV
Nadzor nad radom opštine
Član 192.
Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan
Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti
ili zakonitosti.
Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine.
Istovremeno sa raspuštanjem skupštine opštine, Vlada imenuje privremeni organ koji
obavlja poslove iz nadležnosti skupštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu
raspuštene skupštine opštine.

VI ODNOSI ORGANA REPUBLIKE, TERITORIJALNE AUTONOMIJE I ORGANA

JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
član 105.
Organi Republike, teritorijalne autonomije i organi jedinica lokalne samouprave, radi
ostvarivanja svojih prava i dužnosti, međusobno sarađuju u skladu s Ustavom, zakonom i
drugim propisom.
član 106.
Organi i službe jedinice lokalne samouprave u vršenju poslova izvornog delokruga:
1) daju organima Republike i teritorijalne autonomije inicijative za uređivanje odnosa
od značaja za lokalnu samoupravu i za preduzimanje mera od značaja za rešavanje pitanja iz
okvira prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave;
2) podnose predstavke i daju predloge u pogledu postupanja organa Republike i
teritorijalne autonomije;
3) traže mišljenje od nadležnog organa Republike i teritorijalne autonomije u vezi sa
primenom zakona i drugih propisa koji su od neposrednog uticaja na razvoj i ostvarivanje
lokalne samouprave i za rad organa jedinice lokalne samouprave;
4) učestvuju u pripremi zakona i drugih propisa čija je sadržina od posebnog značaja za
ostvarivanje i razvoj lokalne samouprave.
član 107.
U ostvarivanju saradnje organi Republike i teritorijalne autonomije:
1) obaveštavaju organe i službe jedinice lokalne samouprave, po sopstvenoj inicijativi ili
na njihov zahtev, o merama koje preduzimaju ili nameravaju da preduzmu u izvršavanju
zakona i drugih propisa, o zaštiti ustavnosti i zakonitosti, pojavama koje ih narušavaju i o
merama za njihovo otklanjanje, o ostvarivanju prava građana na lokalnu samoupravu, kao i

118
o drugim pitanjima od neposrednog interesa za ostvarivanje sistema lokalne samouprave i za
rad organa jedinice lokalne samouprave;
2) pružaju stručnu pomoć organima i službama jedinice lokalne samouprave u vezi sa
obavljanjem njihovih poslova, a naročito u uvođenju informacionog sistema i informatizaciji
poslova koje vrše organi i službe jedinice lokalne samouprave;
3) traže izveštaje, podatke i obaveštenja o obavljanju poslova iz okvira prava i dužnosti
jedinice lokalne samouprave, kao i o drugim pitanjima koja su od interesa za ostvarivanje
uloge i za rad organa Republike i teritorijalne autonomije u oblasti lokalne samouprave;
4) vrše i druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.
član 108.
Vlada može da, na predlog nadležnog ministarstva, do odluke Ustavnog suda, obustavi
izvršenje propisa ili drugog opšteg akta organa jedinice lokalne samouprave, ako smatra da
će njegovim izvršavanjem nastati nenadoknadiva šteta, oduzeti ili ograničiti zajamčene
slobode i pojedinačna i kolektivna prava građana ili teže povrediti opšti interes.
Vlada će doneti odluku o obustavi izvršenja u roku od 15 dana od dana kada je predlog
nadležnog ministarstva podnet.
Kad zadrži propis ili drugi opšti akt organa jedinice lokalne samouprave od izvršenja, Vlada
će odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana obustave izvršenja, da pokrene postupak
pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti spornog opšteg akta.
član 109.
Nadležno ministarstvo pokrenuće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa
ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom ako smatra da taj
akt nije u saglasnosti sa Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom.
Nadležni organ teritorijalne autonomije pokrenuće postupak iz stava 1. ovog člana, ako
smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.
član 110.
Kad ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležni organ
teritorijalne autonomije smatra da opšti akt organa jedinice lokalne samouprave nije u
saglasnosti sa njenim statutom, ukazaće na to skupštini jedinice lokalne samouprave radi
preduzimanja odgovarajućih mera.
Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne postupi po predlozima organa iz stava 1. ovog
člana, ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave pokrenuće postupak pred
Vrhovnim sudom Srbije i istovremeno će predložiti Vladi da obustavi od izvršenja akt iz stava
1. ovog člana, do odluke Vrhovnog suda Srbije.
član 111.
Ako nađe da pojedinačni akt organa, odnosno službe jedinice lokalne samouprave, protiv
koga nije obezbeđena zaštita u upravnom sporu, nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim
propisom, odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice lokalne samouprave,
ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležni organ teritorijalne
autonomije predložiće skupštini jedinice lokalne samouprave da takav akt ukine ili poništi.
Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima organa iz stava 1. ovog člana,
ministarstvo nadležno za poslove lokalne samouprave ukinuće ili poništiti akt iz stava 1. ovog
člana.
član 112.
Skupština jedinice lokalne samouprave može se raspustiti ako:
1) skupština ne zaseda duže od tri meseca;
2) ne donese statut ili buxet u roku utvrđenom zakonom.
Skupština se raspušta ako se ne opozove predsednik opštine u smislu člana 42. Zakona, kada
je predlog za opoziv podnela skupština opštine.

119
član 113.
Odluku o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog
ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležnog organa
teritorijalne autonomije.
Vlada konstatuje nastupanje razloga za raspuštanje skupštine iz člana 112. stav 2. ovog
zakona.
Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od tri meseca od dana
raspuštanja skupštine jedinice lokalne samouprave. Izbori se neće raspisati ako je do isteka
mandata odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave ostalo manje od šest meseci.
Do konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave poslove skupštine obavlja
privremeni organ jedinice lokalne samouprave od pet članova, koji obrazuje Vlada.
član 114.
Ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili se posle sprovedenih
izbora ne konstituiše skupština u skladu sa zakonom u roku od 60 dana od dana izbora, Vlada
obrazuje privremeni organ iz člana 113. stav 4. ovog zakona koji vrši poslove skupštine.
Predsednik Narodne skupštine raspisaće nove izbore za skupštinu jedinice lokalne
samouprave u roku od tri meseca od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno
konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave.
Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje do isteka mandata
odbornika skupštine jedinice lokalne samouprave izabranih na redovnim izborima.

Zaštita prava lokalne samouprave

Postoji ustavna žalba, ako smtraju da im je organ Srbije povredio pravo lokalne samouprave.
Ocena ustavnosti I zakonitosti pravnih akata.
NOVI USTAV RS
Zaštita lokalne samouprave
Član 193.
Organ određen statutom opštine ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se pojedinačnim aktom ili
radnjom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje
nadležnosti opštine.
Organ određen statutom opštine može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti
zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povređuje pravo na
lokalnu samoupravu.
Zakon o lokalnoj samoupravi
IX ZAŠTITA LOKALNE SAMOUPRAVE
član 122.
Skupština jedinice lokalne samouprave ima pravo da pred nadležnim ustavnim sudom
pokrene postupak za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti i zakonitosti drugog
propisa ili opšteg akta, ako smatra da se tim aktom povređuju Ustavom i zakonom utvrđena
prava jedinice lokalne samouprave.
član 123.
Skupština jedinice lokalne samouprave, odnosno predsednik opštine (gradonačelnik) ima
pravo da Vladi, odnosno organu teritorijalne autonomije podnese zahtev za preispitivanje
prava na odlučivanje, kad oceni da je organ Republike ili oblika teritorijalne autonomije,
odlučivao o pitanju iz nadležnosti organa opštine, odnosno grada.
Zahtev iz prethodnog stava ovog člana podnosi se u roku od 30 dana od dana donošenja
propisa ili drugog akta.
član 124.
Jamči se sudska zaštita prava na lokalnu samoupravu protiv pojedinačnih akata i radnji
državnih organa ili organa teritorijalne autonomije kojima je učinjena povreda Ustavom i
zakonom garantovanih prava jedinice lokalne samouprave ili se sprečava učešće građana u
ostvarivanju lokalne samouprave.

120
član 125.
Zaštita prava iz člana 124. ostvaruje se pred Upravnim sudom.
Tužba se može podneti u roku od 30 dana od dostavljanja akta, odnosno učinjene radnje.
Upravni sud može poništiti akt iz stava 1. ovog člana, zabraniti dalje vršenje radnje ili odbiti
zahtev za zaštitu prava.
U sporu za zaštitu prava, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak u
upravnim sporovima.
Jedinica lokalne samouprave ima pravo na naknadu štete nastale aktom, odnosno radnjom
državnog organa ili organa teritorijalne autonomije, kad Upravni sud utvrdi da je postojala
povreda prava na lokalnu samoupravu.
član 126.
U jedinici lokalne samouprave može se ustanoviti građanski branilac (ombudsman) koji štiti
individualna i kolektivna prava i interese građana, tako što vrši opštu kontrolu rada uprave i
javnih službi.
O pojavama nezakonitog i nepravilnog rada kojima se povređuju prava i interesi građana,
građanski branilac upozorava upravu i javne službe, upućuje im preporuke i kritike i o tome
obaveštava skupštinu jedinice lokalne samouprave i javnost.
Uprava jedinice lokalne samouprave i javne službe dužni su da građanskom braniocu na
njegov zahtev daju podatke i informacije od značaja za vršenje njegovih ovlašćenja.
Građanskog branioca postavlja skupština jedinice lokalne samouprave iz reda uglednih i
politički nepristrasnih ličnosti, pod uslovima i na način utvrđen statutom i drugim opštim
aktom.
Nadležnost i ovlašćenja, način postupanja i izbora i prestanka dužnosti građanskog branioca
uređuje se statutom i drugim opštim aktom.
član 127.
Skupština jednice lokalne samouprave može obrazovati savet za razvoj i zaštitu lokalne
samouprave (u daljem tekstu: savet) radi ostvarivanja demokratskog uticaja građana na
unapređivanje lokalne samouprave.
članovi saveta biraju se iz reda građana i stručnjaka u oblastima od značaja za lokalnu
samoupravu.
Savet ima pravo da podnosi predloge skupštini jedinice lokalne samouprave u vezi sa
unapređenjem lokalne samouprave i zaštitom Ustavom i zakonom utvrđenih prava i dužnosti
jedinica lokalne samouprave. Organi jedinice lokalne samouprave, opštinska uprava i javne
službe u jedinici lokalne samouprave, dužni su da se izjasne o predlozima saveta.
Statutom jedinice lokalne samouprave i aktom o obrazovanju saveta utvrđuju se prava i
dužnosti, sastav i način rada i izbora njegovih članova.

X ORGANIZACIJA PRAVOSUĐA
SUDOVI
Šarkić:
Sistem organizacije pravosuđa na nivou SCG I RS
Na nivou državne zajednice postoji samo jedan pravosudni organ, hibrid, sud Državne
zajednice SCG, nešto što je do sada ne viđeno u svetu, kombinacija državnog suda I ustavnog
suda, koji konstituiše ustavnost.I sama državna zajednica SCG je nešto između saveza
suverene države I konfederacije. Ingerencije su joj: vojska, diplomatski odnosi, ljudsk aprava,
međusobni ekonomski odnosi I odnosi u državnoj zajednici. Sud državne zajednice,
nijedosadašnji savezni sud, ni dosadašnji savezni ustavni sud. Savezni sud do sada je bio
najviši organ, odlučivao je o vanrednom pravnom sredstvu I u prvom redovnom pravnom
sredstvu (odluke o žalbi na odluke vrhovnog suda) I pratio g aje savezni državni tužilac.

121
Sadašnji sud državne zajednice je mešavina Saveznog suda I saveznog ustavnog suda, a
nadležnost treba pogledati iz ustavne povelje I zakona o sudu državne zajednice.
U vreme donošenja povelje, postojao je interes Srbije I Crne Gore da se suziingerencija
državne zajednice, a Solana je hteo da joj da veće ingerencije.Pokazalo se da je u zajednici
dve države, nemoguće ignorisati zajednička pitanja: sud u Hagu, međunarodnu pravnu
pomoć, sud u strazburu, povelju iz Rima, pitanja Kosova, transfer osuđenih lica, bilateralni
ugovori o izdržavanju kazne itd.Na nivou savezne države osim suda državne zajednice nema
ništa više od pravnog sistema. Razlika u pravu Srbije I CG je tolika da bi joj samoj bila
potrebna harmonizacija. Pravni sistem u Srbiji je potpuno zaokružen, osim Haga, Strazbura,
Ekstradicija, apostili, međunarodna pravna pomoć, su na saveznom nivou. Pravni sistem
svodimo na nekoliko elemenata.
U sudskom sistemu razlikujemo: sudove opšte nadležnosti (opštinski I okružni),
specijalizovane (trgovinski I viši trgovinski) I specijalna veća za: vojno sudstvo, ratne zločine
I organizovani kriminala.
Specijalna veća-odeljenja za radne sporove
Vrhovni sud Srbije
Apelacioni I Upravni sudovi (ova dva postoje samo u zakonu, a ne I u praksi)
Apelacioni sudoviodlučuju po žalbi opštinskih I okružnih sudova u prvom stepenu od
1.1.2007. postojaće opštinski I okružni apelacioni sudovi, a Vrhovni sud će biti nadležan za
vanredna pravna sredstva I to sa ciljem uravnoteženja sudske prakse I za odlučivanje o
vanrednim pravnim sredstvima I da zauzima pravne stavove. Do sada sudska praksa je svaka
odluka višeg suda, pa čak I prvostepenog. U parničnoj materiji je preko 30% odluka ukinuto I
svaka odluka vrhovnog suda se ne može tretirati kao sudska praksa, već samo ono što potvrdi
sednic aodeljenja vrhovnog suda I ono što potvrdi opšta sednica vrhovnog suda I objavi u
biltenu.Kod nas sudska praksa nije izvor prava, ali u praksi jesu: zakoni, teorija zakona I
odluke. Masa pravnih stavova koja je dominirala je nestala (društvena svojina). Moral je
promenjiva kategroja u vremenu I prostoru, kao I zakoni.Kada nemamo zakonski propis ili je
nejasan, nedorečen, koristimo praksu.Ako bi se primenjivao ovaj princip iz 2007 imali bi smo
piramidu na čijem bi vrhu bio vrhovni sud, a ispod apelacioni, pa okružni, a na dnu su
opštinski sudovi, a viši trgovinski između opštinskih I okružnih.Time bi se vrhovni sud srbije
rasteretio od instancione nadležnosti (kao u USA-72 sudije vrhovnih sudija za celu državu).
Da je reforma krenula ranije, Vrhovni sud bi se bavio sudskom praksom,a ne redovnim
postupcima I mi bi u masi predmeta imali sudsku praksu, tj. Stavove. Upravni sudo je
specijalizovani sud koji sudi upravnu materiju. Upravni spor je sudska kontrola zakoniotosti
rada uprave. Trenutno je upravna materija, podeljena između okružnih sudova I vrhovnog
suda. Okružni sudovi, sadrže veća za upravne sporove gde se odlučuje u prvom stepenu
upravnom odlukom, odlukom opštine I organa lokalne samouprave (komunalije, stambena
materija, ekološka zaštita…)
Vrhovni sud sadrži veće za upravne sporove, imaju 18 sudija I sve što je u nadležnosti
ministarstava (tužbe, žalbe…).
Vojni sudovi: vojno sudstvo je bilo speciojalno, koje se bavilo krivičnim delima iz oblasti
vojske I povredama u vojsci. Svuda u uporednom pravu postoje, a kod nas ih je uveo knez
Mihajlo, a ukinuo Batić. Imali su širu nadležnost od potrebne, i za dela van službe (nasilje u
porodici koje vrši vojno lice-strožije im je suđeno).Problem je trebalo razrešiti smanjivanjem
nadlećžnosti vojnih sudova (samo za dela u službi). Umesto toga ukinuti su vojni sudovi I
sada im se sudi u specijalnim većima u okružnim sudovima. Kod redovnih sporova postoji
specijalizacija na nivou veća (u Nemačkoj postoji sud za radne sporove). Specijalizacija na
radnes porove se ne primenjuje. Od specijalnih sudova funkcionišu trgovinski sudovi . Ima ih
oko 110, a viših oko 15.Po vanrednom pravnom leku odlučuje vrhovni sud. U CG u prvom
stepenu trgovinski, u drugom Vrhovni sud (veće za trgoinske sporove). 2007 kod nas će
postojati za trgovinske:
VRHOVNI

122
APELACIONI, UPRAVNI I VIŠTI TRGOVINSKI
OPŠTINSKI TRGOVINSKI I OKRUŽNI TRGOVINSKI SUDOVI
U trgovinskom sudu je bio stalni problem određivanja ingerencije. Prvo trgovinski sudovi
sude gde su stranke u postupku 2 pravna lica. To je objektivni kriterijum, a drugi je
subjektivni kriterijum (Šarkić pristalica(-da se nadležnost određuje prema vrsti spora, ali ovaj
kriterijum nije prevladao. Masa predmeta je lutala između opštinskih I trgovinskih sudova I
zato je pobedio objektivni kriterijum.U odnosu na postojeće propise, postoji razlika u
propisima o stećaju I registraciji. Zakon o registraciji. Registraciju više ne vrše trgovinski
sudovi, već agencija za registraciju(1 za celu Srbiju). Kod stečaja se menja procedura. Kod
stečaja se menja procedura, Agencija za stečaj je pri ministarstvu za privatizaciju, što možeda
bude opasno jerb će se privatizacija vršiti kroz stečaj.

Ingerencija trgovinskih sudova:

 Parnica-ugovori između firmi
 Izvršenje već donetih pravnosnažnih odluka
 Privredni prestupi-specifični za naš sistem i nema ih u uporednom pravu. U
Francuskoj postoji krivična odgovornost pravnih lica, koja je slična ovome.Treba
preispitati ko će ovo voditi. Za sada to vodi tužilac po prijavi inspekcije, a odlučuju
trgovinski sudovi.
Kod sudova opšte nadležnosti u prvom stepenu
-parnično odeljenje-svi vidovi naknade štete, sporovi iz porodičnih, naslednih odnosa,
izvršenja (upućeni), iz vanparnica (upućeni)
-vanparnično odeljnje-statusna pitanja (lišenja roditeljskog prava,nlišenje poslovne
sposobnosti, produženje roditeljskog prava, zaključenje braka pre punoletstva, ekspropriacije,
davanje sudske saglasnosti (izjave volja, ugovor o raspolaganju imovinom za života, uređenje
međa, prolaza...). Po broju su najveći:obezbeđuju dokaze, (uput iz prekršajnog postupka),
ostavine u kojima sud utvrđuje smrt osobe, obim zaostavštine, ko su naslednici. Ako je sporno
ko su naslednici ili šta je ostavina, sud prekida ostavinu i upućuje na parnicu. Rade i
izvršenje-sprovođenje sudskih presuda, što može biti komplikovano. Ukoliko je nešto sporno
prekida se izvršenje i šalje se na parnicu.
-Krivično odeljenje
*istraga-osnovi sumnje, pokretanje istrage, podizanje optužnice. U uporednom pravu istraga
se poverava policije sudu, pa smo mi to preuzeliu.Evropski trend je da se istraga sa suda
prebacuje na tužioca. To smo i mi uradili, ali nedovoljno. Istražni sudija je nekompetentni
policajac. Prikupljanje činjenica je veština, a procenjivanje činjenica je pravno znanje.
*Tužilaštvo je zaduženo za privredne prestupe, ali Republički tužilac može da vrši kontrolu.
Zakon o sudovima-kada se može izjaviti revizija.
Sudovi opšte nadležnosti (opštinski, okružni, vrhovni) imaju sudije, sudije porotnike i
činovnike. Sudije-izbor, status, odgovornost. Izbor sudija u teoriji deluje ok, tj. Nezavisnost
sudija, stalnost mandata (nema reizbora).
Izbor sudija vrši skupština na predlog skupštinskog odbora za pravosuđe (do sada) u kome su
političke partije. U jednopartijskom sistemu uslovi su bili da se bude član SK, pa su postojali
još neki kriterijumi za sudije. U višepartijskom sistemu (od 90-tih), svi su se učlanjivali u
partije da bi bili izabrani. Sada ih predlaže visoki savet pravosuđa, a bira skupština. U
visokom savetu pravosuđa sede profesori, parnici...On treba da bude nezavisan i da bira sudije
po kvalitetu. Stalnost znači i nepremestivost (sudija se ne može prebacivati sa jednog mesta
na drugo, ne može se slati u driuge gradove) Pravo na prirodnog sudiju znači svojstvbo
nezavisnosti. Ja ne znam kome ću suditi i stranka ne zna ko će joj suditi.Materijalni položaj,
pisanje štampe, javno mnjenje... sve su to uticaji. Nezavisnost sudstva ne znači da su sudije
nedodirljive, već obični ljudi Sudije su stalno kritikovane: žalbom okružnom sudu,
Vrhovnom, kolege ih tamo proveravaju, pritisak medij ai javnog mnjenja, njihov rad se stalno
ocenjuje.

123
Nepoverenje građana u sudstvo je opasno.Sudije za prekršaje su nedovršen sistem u našem
sistemu.U novom predlogu zakona o prekršajima, menja se taj sistem.
Danas imamo opštinske sudije za prekršaje iveža za prekršaje
-prvo stepeni postupak se viodi pred prvostepenim organom za prekršaje
-drugo stepeni-pred većem za prekršaje.
Uz policiju, sudovi za prekršaje su organ represije. Sud za prekršaje izriče zatvor do 60 dana,
a ustav kaže da samo sudija može da odredi zatvor.Bira ih i razrešava vlada, a time je
ugrožena nezavisnost sudova, jer mogu da ih premeštaju, predmeti se dele namenski, ali sve je
to pravna prevara ubog reci sudija (a oni to nisu).Zbog zakona o informisanju 40 sudija za
prekršaje je razrešeno, a oni su sudili po zakonu.Po novom predlogu zakona, postojaće:
1.lakši prekršaji-mandati, radiće ih policija u redvnom upravnom postupku,
1. sud za prekršaje će raditi JRM, ekologiju, saobraćaj...-dela gde se izriče zatvor i
zaštitna mera
Onaj ko izriče drastične kazne, ona koja utiče na egzistancijelna prava, moraju da budu
nezavisne sudije.

Tužioci-prošli su kroz više faza od II svedskog rata. Trend u uporednom pravu je da tužioci
nemaju ni približnu ulogu kao sudije. Tužioci su imali elemente sudstva, slične plate i
dr.Umesto tužioca stalnu funkciju su imali njegovi zamenici. Ako tužioca postavlja i razrešava
vlada on nije nezavisan, već radi kako mu se kaže. Tužilac je reprezent države u postupku
utuženja i moraju mu se smanjiti ingerencije. (Regulisano zakonom o tužilaštvima).
Pozicija advokata nije ravnopravna u odnosu na tužioca. Na zapadu ugledni advokati dobijaju
da zastupaju tužbu.Ako tućilac rukovodi istragom, prikuplja činjenice, sud ne radi te stvari.
Policija radi u predhodnom postupku, tužilac radi ono što kad nas radi istražni sudija, a sud
sudi.Tužilac po novom predlogu zakona o kivičnom postupku rukovodi istragom, vreme u
kome se postupak može završiti je dve godine.Ne može se neko držati zauvek u pritvoru.
Policija može da zadrži 48 sati+ograničenje u slučaju prikupljanja dokaza. Rešenje o
određivanju pritvora donosi istražni sudija, pa šalje predmet tužiocu (opštinskom/okružnom).
Izvršenje sudskih odluka-izvršava ih III opštinski sud.Proverava da li su izvršene novčane
kazne i obezbeđuje zatvor. Odlučuje o molbama za odlazanje i odlučuje o uslovnom
otpustu(nema više ingerencije Ministarstvo pravde). Po izmenama-uslovni otpust kontroliše
utavni sud.
Pravosudni organi nevezani za pravosuđe su:
1. advokati-su posebna profesija zaštite prave građana pošto za njih postoji pravo
udruživanja u komoru, imaju pravo na nagradu i naknadu.Advokati imaju
manje imunitet aod sudija, a sudije od poslanika. Republička advokatska
komora donosi advokatsku tarifu, odluku o prijemu u komoru i odlučuje o
disciplinskoj odgovornosti. To su državne ingerencije advokatske komore. Akt
advokatske komore nije upravni akt.O disciplinskoj odgovornosti advokata
pročitati u Biltenu advokatske komore
2. javni beležnici (notar)-nema ih u našem sistemu. Dobijaju od države pečat
javnog ovlašćenja. Može daradi overu testamenata. Ovaj zakon je u pripremi i
jedino ga nemamo mi i Albanija.
3. javni pravobranioc-je državni advokat, štiti državnu imovinu, brine se o
interesima države i zastupa državne organe kada tuže ili su tuženi.Vojni i
Savezni više ne postoje
4. arbitraže-su nedržavni sudovi, postoje stalne (međunarodna trgovinska
arbitraža pri privrednoj komori) i ad hoc arbitraže kojima raste ugled (za radne
sporove i u profesionalnim udruženjima kao što su fudbalski savez i adv.
Komora). Principi arbitraže su odvojenost od države, jednostavniji postupak,
jeftiniji. Pogledati Lepa Karamarković o medijaciji.

124
 5. medijacija-ona je neto između arbitraže i sudskog postupka. Nastala je u
Americi kao praktični rezultat da se dugotrajni i skupi postupci skrate.Primer:
vozač GSP udari u vozilo. Podnosi se tužba sudu protiv GSP-a koji izlazi na
uviđaj i određuje cifru za nastalu štetu.GSB se obraća osiguravajućem zavodu
Dunav, koje mu isplaćuje štetu.Drugi način je da se to reši medijacijom.
Medijacija ima naročiti značaj u porodičnim, komšisjim odnosima.Svrha
medijacije su finansijski razlozi, rasterećene suda, psihološki... Država stvara
uslove i kontroliše i garantuje da ako ne uspe, država će presuditi+donosi
zakon o medijaciji.Ponude i predlozi u medijaciji ne mogu se koristiti kasnije u
postupku ako medijacija ne uspe.
6. Služba pravne pomoći-ima višestruki značaj, zbog prava na odbranu i
predstavlja siromaško pravo. Ova služba može da radi svakodnevne stvari (da
daje informacije i pruža pravnu pomoć)U nekim opštinama još postoje
profesionalne službe pravne pomoći, a negde su deo posla radile NVO.
U Francuskoj je policijski pritvor 30 dana.

Ustavna načela o sudovina:

1. Nezavisnost sudova I sudija-potčinjeni su samo ustavu I zakonu, nema
vansudske kontrole, samostalni su I nezavisni u radu
2. načelo javnosti rada sudova-izuzetno isključenje javnosti
3. načelo učešća građana u suđrnju-sudije porotnici
4. Zbornostveće, a pojedinac izuzetno
5. stalnost (reizbor posle prvog izbra na 3 godine, pa onda do penzije ili
prestanka funkcije
6. nepremestivost-ne mogu ga bez saglasnosti premestiti
7. imunitet-nepovredivost I neodgovornost-odlučuje Vrhovni savet sudstva o
imunitetu
8. nespojivost suijske funkcije s adrugom službom ili drugim poslom, ne
može biti član političke stranke

Novi ustav
7. Sudovi
Načela sudstva
Član 142.
Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih
opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava
i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom.
U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom.
Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo
sudije.
Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija
pojedinac.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda
Član 144.
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom
mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira
Narodna skupština.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran.

125
Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na
njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili
razrešenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skupština, u
skladu sa zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.
Sudske odluke
Član 145.
Sudske odluke se donose u ime naroda.
Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu
donetom na osnovu zakona.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud, u zakonom propisanom postupku.
Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili
delimično.
Stalnost sudijske funkcije
Član 146.
Sudijska funkcija je stalna.
Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.
Izbor sudija
Član 147.
Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na
sudijsku funkciju.
Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine.
Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom
ili drugom sudu.
Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši
sud.
Prestanak sudijske funkcije
Član 148.
Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili
razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima
pravo žalbe Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razrešenje od dužnosti
predsednika suda, uređuju se zakonom.
Nezavisnost sudije
Član 149.
Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu.
Svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen.
Nepremestivost sudije
Član 150.
Sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može
biti premešten ili upućen u drugi sud.
U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može
bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom.
Imunitet
Član 151.
Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja
sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije.
Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u
obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.

126
Nespojivost sudijske funkcije
Član 152.
Zabranjeno je političko delovanje sudija.
Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom
funkcijom.
8. Visoki savet sudstva
Položaj, sastav i izbor
Član 153.
Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i
samostalnost sudova i sudija.
Visoki savet sudstva ima 11 članova.
U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za
pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam
izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.
Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije
autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci,
od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva.
Mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju.
Član Visokog saveta sudstva uživa imunitet kao sudija.
Nadležnost Visokog saveta sudstva
Član 154.
Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaže Narodnoj
skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor
predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom,
učestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika
sudova, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.
Pravni lek
Član 155.
Protiv odluke Visokog saveta sudstva može se uložiti žalba Ustavnom sudu, u slučajevima
propisanim zakonom.

8. Visoki savet sudstva

Položaj, sastav i izbor
Član 153.
Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje
nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.
Visoki savet sudstva ima 11 članova.
U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar
nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po
položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.
Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa
teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina
iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva.
Mandat članova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za članove po položaju.
Član Visokog saveta sudstva uživa imunitet kao sudija.
Nadležnost Visokog saveta sudstva
Član 154.
Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaže
Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže
Narodnoj skupštini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u

127
skladu sa Ustavom i zakonom, učestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika
Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na način predviđen Ustavom i zakonom,
vrši i druge poslove određene zakonom.
Pravni lek
Član 155.
Protiv odluke Visokog saveta sudstva može se uložiti žalba Ustavnom sudu, u slučajevima
propisanim zakonom.

Zakon o sudijama
Glava prva
NAČELA
Nezavisnost
Član 1.
Sudija je, u postupanju i donošenju odluke, nezavisan.
On sudi i presuđuje na osnovu ustava, zakona, drugih opštih akata i po svojoj savesti.
Stalnost i nepremestivost
Član 2.
Sudija svoju dužnost vrši kao stalnu, u sudu za koji je izabran.
Protiv svoje volje sudija ne može biti premešten ni upućen u drugi sud.
Održavanje poverenja u nezavisnost
Član 3.
Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost.
Službe, poslovi i postupci nespojivi sa dužnošću sudije određuju se ovim zakonom.
Materijalna nezavisnost
Član 4.
Sudija ima pravo na platu dovoljnu da održi njegovu nezavisnost i sigurnost njegove
porodice.
Imunitet
Član 5.
Sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti.
U postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju sudijske dužnosti, sudija
ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.
Odgovornost za štetu
Član 6.
Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika
Srbija.
Kad je šteta prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom Republika Srbija može od
sudije tražiti naknadu isplaćenog iznosa.
Pravo na udruživanje
Član 7.
Sudije imaju, radi zaštite svojih interesa, pravo da se kao sudije udružuju.
Mogu preduzimati mere radi zaštite i održanja svoje nezavisnosti i samostalnosti.
Pravo na stručno usavršavanje
Član 8.
Sudija ima pravo na stručno usavršavanje o trošku Republike Srbije.
Izbor i prestanak dužnosti i broj sudija i sudija porotnika
Član 9.
Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Narodna skupština.
Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Narodna skupština, na predlog Visokog
saveta pravosuđa.

128
 Okvirna merila za određivanje broja sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja utvrđuje
Visoki savet pravosuđa.
3. Udaljenje sa sudijske dužnosti
Razlozi za udaljenje
Član 12.
Sudija se udaljuje sa dužnosti kad mu je određen pritvor.
Može biti udaljen sa dužnosti kad je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični
postupak za delo zbog koga može biti razrešen.
Odluka o udaljenju
Član 13.
O obaveznom udaljenju sudije odlučuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju
predsednika suda - predsednik neposredno višeg suda.
Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Veliko personalno veće odlučuje o udaljenju predsednika Vrhovnog suda Srbije.
Trajanje udaljenja
Član 14.
Sudija se udaljava sa dužnosti do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili
okončanja krivičnog postupka.
Veliko personalno veće može sudiju vratiti na dužnost pre okončanja postupka za
razrešenje.
Pravo na prigovor
Član 15.
Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Velikom personalnom veću, u roku od tri
dana.
Predsednik Vrhovnog suda Srbije prigovor izjavljuje Opštoj sednici.
Glava treća
VELIKO PERSONALNO VEĆE
Delokrug
Član 36.
U Vrhovnom sudu Srbije ustanovljava se Veliko personalno veće.
Ono odlučuje o zakonom određenim pitanjima položaja sudija.
Sastav
Član 37.
Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije.
Sudije ulaze u Veće po redosledu utvrđenom Poslovnikom Velikog personalnog
veća.
Veliko personalno veće čini približno jednak broj sudija svakog odeljenja Vrhovnog
suda Srbije.
Donošenje odluka
Član 38.
Veliko personalno veće odluke donosi većinom glasova svih članova.
Nespojivost
Član 39.
Predsednik Vrhovnog suda Srbije ne može biti član Velikog personalnog veća.
Kad Veliko personalno veće vodi postupak koji se tiče njegovog člana, on se
zamenjuje sudijom koga žrebom odrede ostali članovi Veća.
Mandat i rukovođenje
Član 40.
Mandat člana Velikog personalnog veća traje dve godine.

129
 Ako članu Velikog personalnog veća mandat prestane pre vremena, imenuje se
novi, do okončanja mandata njegovog prethodnika.
Članu Velikog personalnog veća kome prestane sudijska dužnost istovremeno
prestaje i članstvo u Velikom personalnom veću.
Velikim personalnim većem rukovodi predsednik koga među sobom biraju članovi.

VRSTE SUDOVA U RS
Novi ustav RS
Vrste sudova
Član 143.
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.
Osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju se zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji.
Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.

ZAKON O UREĐENU SUDOVA

I. VRSTE SUDOVA
Sudovi Republike Srbije
Član 10.
Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima.
Sudovi opšte nadležnosti jesu opštinski sudovi, okružni sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni
sud Srbije.
Posebni sudovi su trgovinski sudovi, Viši trgovinski sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni
sud i Upravni sud.

NADLEŽNOST OPSTINSKIH SUDOVA U RS

ZAKON O UREĐENJU SUDOVA
Glava treća
NADLEŽNOST SUDOVA
1. Nadležnost opštinskog suda
Član 21.
Opštinski sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna
predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina ako za pojedina od njih nije
nadležan drugi sud i za krivična dela iz svoje nadležnosti odlučuje o molbi za prestanak mere
bezbednosti ili pravne posledice osude.
Opštinski sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima ako za pojedine od
njih nije nadležan drugi sud i vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki
drugi sud.
Opštinski sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom
zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima
iz radnog odnosa; o naknadi štete koju radnik pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima
povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.
Opštinski sud pruža građanima pravnu pomoć, međunarodnu pravnu pomoć i vrši druge
poslove određene zakonom.

130
 Zakonom se može predvideti da u određenim vrstama pravnih stvari postupaju samo neki
opštinski sudovi sa područja istog okružnog suda.

NADLEŽNOST OKRUŽNIH SUDOVA U RS

ZAKON O UREĐENJU SUDOVA
2. Nadležnost okružnog suda
Član 22.
Okružni sud u prvom stepenu:
1. sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset
godina ili teža kazna;
"2. sudi za krivična dela protiv Vojske Srbije i Crne Gore; za krivična dela protiv časti i
ugleda kad su učinjena putem sredstava javnog informisanja i za krivična dela: odavanje
državne tajne; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; izazivanje nacionalne, rasne
i verske mržnje i netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruživanje radi
protivustavne delatnosti; organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina;
povreda ugleda SCG i države članice; povreda ugleda strane države ili međunarodne
organizacije; odavanje službene tajne; kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i
njegovog zamenika; ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja; ubistvo na mah;
silovanje;".
3. odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična
dela iz svoje nadležnosti;
4. sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje
izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinstva i materinstva; o
autorskim i srodnim pravima, zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, žigova i
geografskih oznaka porekla ako nije nadležan drugi sud u sporovima o objavljivanju ispravke
informacije i odgovora na informaciju;
5. sudi u sporovima povodom štrajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen
pred arbitražom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadležan drugi sud;
povodom matične evidencije; povodom izbora i razrešenja organa pravnih lica ako nije
nadležan drugi sud;
6. odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija sredstvima javnog
informisanja.

"Okružni sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke opštinskih sudova:

1. o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog; u skraćenom krivičnom
postupku;
2. u građanskopravnim sporovima, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan apelacioni
sud; u izvršnim i vanparničnim postupcima.".

Okružni sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica, izvršava krivičnu
presudu inostranog suda, odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka
ako nije nadležan drugi sud, "odlučuje o sukobu nadležnosti opštinskih sudova sa svog
područja i vrši druge poslove određene zakonom.

NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG, UPRAVNOG, APELACIONOG I

VRHOVNOG SUDA RS

131
Novi ustav RS
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda
Član 144.
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom
mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira
Narodna skupština.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran.
Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na
njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili
razrešenjem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skupština, u
skladu sa zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.

Zakon o uređenju sudova

3. Nadležnost apelacionog suda
Član 23.
"Apelacioni sud odlučuje o žalbama:
1. na odluke okružnih sudova;
2. na odluke opštinskih sudova donetih u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi
nije nadležan okružni sud;
3. na presude opštinskih sudova u sporovima gde priroda predmeta spora omogućava
izjavljivanje revizije.".
Apelacioni sud odlučuje o sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja ako za
odlučivanje nije nadležan okružni sud"., o prenošenju nadležnosti opštinskih i okružnih
sudova kad su sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrši druge poslove
određene zakonom.
Nadležnost prekršajnog suda
Član 25a
Prekršajni sud u prvom stepenu sudi u prekršajnim postupcima ako nije nadležan organ
uprave i vrši druge poslove određene zakonom.
5b Nadležnost Višeg prekršajnog suda
Član 25b
Viši prekršajni sud odlučuje o žalbama na odluke prekršajnih sudova, o žalbama na odluke
koje u prekršajnom postupku donose organi uprave, o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti
prekršajnih sudova i vrši druge poslove određene zakonom."
6. Nadležnost Upravnog suda
Član 26.
Upravni sud u prvom stepenu sudi u upravnim sporovima.
Upravni sud vrši i druge poslove određene zakonom.
7. Nadležnost Vrhovnog suda Srbije
Nadležnost u suđenju
Član 27.
Vrhovni sud Srbije odlučuje o redovnim i vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na
odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom.
Vrhovni sud Srbije odlučuje o sukobu nadležnosti između sudova i o prenošenju nadležnosti
sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga.
Nadležnost izvan suđenja
Član 28.
Vrhovni sud Srbije utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava;
daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku
vlast; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; bira među sudijama pozivne
članove Visokog saveta pravosuđa i predlaže kandidate za jednog stalnog člana Visokog

132
saveta pravosuđa; utvrđuje merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja sudijske
dužnosti; određuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled
suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom.
Sastav veća
Član 29.
Ako zakonom nije drukčije određeno, Vrhovni sud Srbije o pravnim sredstvima odlučuje u
veću od pet sudija.
Veće od sedam sudija Vrhovnog suda Srbije odlučuje o pravnom sredstvu izjavljenom na
odluku veća Vrhovnog suda Srbije.
Objavljivanje odluka Vrhovnog suda Srbije
Član 30.
Odluke Vrhovnog suda Srbije bitne za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi objavljuju
se u posebnoj zbirci.

NADLEŽNOST PRIVREDNIH SUDOVA

ZAKON O UREĐENJU SUDOVA
4. Nadležnost trgovinskog suda
Član 24.
Trgovinski sud u prvom stepenu sudi:
1. u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i
preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između
privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i
kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu
materijalnog suparničarstva;
2. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka, modela,
uzoraka, žigova i geografskih oznaka porekla kad nastanu između subjekata iz tačke 1. ovog
stava; u sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja odluka trgovinskih sudova, a u
sporovima povodom odluka izbranih sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. ovog
stava;
3. u sporovima koji proizlaze iz primene "Zakona o privrednim društvima ili primene
drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni
propisa o privatizaciji;
4. u sporovima o stranim ulaganjima; o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i
unutrašnjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo,
izuzev sporova o prevozu putnika; o narušavanju konkurencije, zloupotrebi monopolskog i
dominantnog položaja na tržištu i zaključenju monopolističkih sporazuma; o zaštiti firme;
povodom upisa u sudski registar; povodom stečaja i likvidacije.
Trgovinski sud u prvom stepenu vodi postupak za upis "u sudski registar pravnih lica i
drugih subjekata ako za to nije nadležan drugi organ; vodi postupak stečaja i reorganizacije",
određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka trgovinskih sudova, a odluka izbranih
sudova samo kad su donete u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog člana; odlučuje o priznanju
i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima iz tačke 1. stava 1. ovog
člana; određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima; vodi
vanparnične postupke koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima".
Trgovinski sud u prvom stepenu odlučuje o privrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku
zaštitne mere ili pravne posledice osude.
Trgovinski sud vrši i druge poslove određene zakonom.

5. Nadležnost Višeg trgovinskog suda

Član 25.

133
 Viši trgovinski sud odlučuje o žalbama na odluke trgovinskih sudova, a u prvom stepenu u
stvarima određenim zakonom. (U SPOROVIMA ZA PONISTAJ UGOVORA O PRODAJU
DRUSTVENIH PREDUZECA)
Viši trgovinski sud odlučuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti trgovinskih
sudova, utvrđuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadležnosti trgovinskih
sudova i vrši druge poslove određene zakonom.

SUDSKA ODELjENjA I SEDNICE SVIH SUDIJA U RS

Krivična, građanska, vansudsko, izvršno za redovne sporove, statusne sporove (u okružnom
odeljenje za postupanje u 2stepenu), odeljenje sudske prakse.

Zakon o uređenju sudova

1. Sudsko odeljenje
Obrazovanje i rukovođenje
Član 32.
Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima više veća ili sudija pojedinaca postupa u istoj
pravnoj oblasti.
Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom mišljenju sudija
odeljenja postavlja predsednik suda.
Delokrug
Član 33.
Na sednici sudskog odeljenja razmatraju se rad odeljenja, pravna pitanja, načini poboljšanja
rada i stručnosti sudija, sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i sve drugo što je
značajno za odeljenje.
Odeljenja okružnog suda, apelacionog suda i Višeg trgovinskog suda razmatraju i pitanja
važna za rad područnih sudova.
Sazivanje sednice i rukovođenje sednicom
Član 34.
Sednicu sudskog odeljenja mogu sazvati predsednik odeljenja i predsednik suda.
Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja.
Sednicom rukovodi predsednik sudskog odeljenja.
2. Odeljenje sudske prakse
Član 35.
Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s većim brojem sudija.
Ono prati i proučava praksu sudova i upoznaje sudije, sudijske pomoćnike i pripravnike s
pravnim shvatanjima sudova.
Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga postavlja predsednik suda.
3. Posebna odeljenja u okružnim i apelacionim sudovima
Član 36.
U okružnim i apelacionim sudovima postoje odeljenje za krivična dela protiv privrede i
jedinstva jugoslovenskog tržišta i odeljenje za radne sporove.
U apelacionom sudu postoji odeljenje za hitno postupanje u stvarima u kojima zakon
određuje da je postupak po žalbi hitan.
4. Zajednička sednica odeljenja
Član 37.
Zajednička sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna
saradnja najmanje dva odeljenja.
Sazivaju je zajedno predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik
odeljenja u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.
5. Sednica svih sudija
Član 38.

134
Na sednici svih sudija razmatraju se izveštaji o radu suda i sudija, odlučuje o pokretanju
postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih opštih akata, predlažu
kandidati za sudije porotnike i odlučuje o svim drugim pitanjima važnim za ceo sud.
Sednice svih sudija Višeg trgovinskog suda i Upravnog suda razmatraju primenu propisa i
daju mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja iz nadležnosti
posebnih sudova.
Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po sopstvenom nahođenju, na
zahtev sudskog odeljenja ili najmanje četvrtine svih sudija.

OPŠTA SEDNICA VRHOVNOG SUDA RS

Novi ustav
Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda
Član 172.
Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina.
Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet
opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži
predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između 10
kandidata koje predloži Narodna skupština, a opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda
imenuje pet sudija između 10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože Visoki savet
sudstva i Državno veće tužilaca.
Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa
teritorije autonomnih pokrajina.
Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40
godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci.
Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najviše dva puta.
Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period od tri godine, tajnim
glasanjem.

Zakon o uređenju sudova

3. Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije
Delokrug
Član 41.
Opšta sednica Vrhovnog suda Srbije usvaja načelne pravne stavove; daje mišljenje o
nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast; razmatra
primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; bira među sudijama pozivne članove Visokog
saveta pravosuđa i predlaže kandidate za jednog stalnog člana Visokog saveta pravosuđa;
propisuje merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja sudijske dužnosti; propisuje
koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda; donosi
Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije i Poslovnik Velikog personalnog veća i vrši
druge poslove određene zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije.
Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.
Usvajanje načelnih pravnih stavova
Član 42.
Opšta sednica saziva se i kad između veća iz različitih odeljenja ili između različitih
odeljenja nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad se u jednom odeljenju odstupi od
načelnog pravnog stava ili kad na sednici odeljenja ne može da se usvoji pravno shvatanje.
Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog
suda Srbije i može da se izmeni samo na Opštoj sednici.
Sastav i odlučivanje
Član 43.
Opštu sednicu čine predsednik i sudije Vrhovnog suda Srbije.

135
 Za punovažno odlučivanje na Opštoj sednici potrebno je učešće najmanje dve trećine
sudija.
Odluke se donose većinom glasova svih sudija Vrhovnog suda Srbije.
Sazivanje sednice i rukovođenje sednicom
Član 44.
Opštu sednicu saziva predsednik suda po sopstvenom nahođenju, na zahtev sudskog
odeljenja ili najmanje četvrtine svih sudija.
Opštom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog suda Srbije.
4. Sekretarijat
Delokrug
Član 45.
Vrhovni sud Srbije ima Sekretarijat.
Sekretarijat pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za
Opštu sednicu i Veliko personalno veće i druge poslove koji su mu Poslovnikom o uređenju i
radu Vrhovnog suda Srbije stavljeni u delokrug.
Sekretar
Član 46.
Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja Opšta
sednica.
Sekretar Vrhovnog suda Srbije može biti samo onaj ko ispunjava uslove za sudiju
apelacionog suda.
5. Poslovnici Vrhovnog suda Srbije
Član 47.
Vrhovni sud Srbije ima poslovnik kojim se detaljnije propisuje unutrašnje uređenje i rad
suda.
Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog suda Srbije objavljuje se u "Službenom glasniku
Republike Srbije".
U "Službenom glasniku Republike Srbije" objavljuje se i Poslovnik o Velikom personalnom
veću.

SUDSKA UPRAVA U RS
Zakon o uređenju sudova
Poslovi koji čine sudsku upravu
Član 48.
Sudsku upravu čine poslovi koji služe vršenju sudske vlasti, pre svega: uređivanje unutrašnjeg
poslovanja u sudu; pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika; poslovi vezani za veštake i
stalne sudske tumače, stečajne i likvidacione upravnike; razmatranje pritužbi i predstavki;
vođenje statistika i izrada izveštaja; izvršenje krivičnih sankcija; finansijsko i materijalno
poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.
Sudska uprava detaljnije se uređuje Sudskim poslovnikom.
Prava i obaveze predsednika suda
Član 49.
Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i
blagovremen rad suda.
Predsednik suda ovlašćen je da zahteva zakonitost, red i tačnost u sudu, otklanja nepravilnost
i odugovlačenje u radu, stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i da vrši
druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.
Kad je predsednik suda sprečen ili odsutan, zamenjuje ga sudija određen godišnjim
rasporedom poslova.
Poveravanje sudske uprave drugima
Član 50.

136
Pojedine poslove sudske uprave predsednik suda može poveriti predsednicima odeljenja ili
drugim sudijama.
Predsednik suda nikome ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada, o
radnim odnosima sudskog osoblja, o udaljenju sudije i sudije porotnika sa dužnosti, o
pokretanju postupka za odlučivanje o tome da li su druge službe, poslovi ili postupci nespojivi
sa dužnošću sudije, o godišnjem rasporedu poslova i odstupanju od godišnjeg rasporeda
poslova, o odstupanju od redosleda prijema predmeta i o oduzimanju predmeta.
Ovlašćenja predsednika višeg suda
Član 51.
Predsednik višeg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nižeg suda, a predsednik
neposredno višeg suda i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda donese akte iz njegovog
delokruga.
Predsednik višeg suda može tražiti od nižeg suda obaveštenja o primeni propisa, problemima
u suđenju i sve podatke o radu.
Predsednik višeg suda može naložiti neposredan uvid u rad nižeg suda.
Postupak po pritužbi
Član 52.
Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesu pritužbu, predsednik suda dužan je da je
razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti pritužioca u roku od
petnaest dana od prijema pritužbe.
Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe ili višeg suda, o
osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar ili predsednik višeg
suda.
Sekretar suda
Član 53.
Apelacioni sud, Viši trgovinski sud i Upravni sud imaju sekretara suda.
Sekretara može imati i sud sa više od dvadeset sudija.
Sekretar suda pomaže predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su
mu povereni.
Sekretara suda iz reda sudijskih pomoćnika postavlja predsednik suda.

PRAVOSUDNA UPRAVA U RS
Zakon o uređenju sudova
Poslovi koji čine pravosudnu upravu
Član 66.
Pravosudna uprava obuhvata sprovođenje zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i
radom sudova, pre svega: staranje o personalnim, materijalnim, prostornim i drugim
uslovima za rad sudova; uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema; prikupljanje
statističkih i drugih podataka i praćenje rada sudova; nadzor nad postupanjem u predmetima
u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama; postavljanje i
razrešenje stalnih sudskih tumača; davanje saglasnosti na pravilnik o unutrašnjoj
organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu; vođenje ličnih listova sudija, sudija
porotnika i sudskog osoblja i nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.
Pravosudnu upravu vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Zabrana uticaja na samostalnost i nezavisnost suda i sudija
Član 67.
Ništav je svaki čin pravosudne uprave kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i
sudija.
Ništavost utvrđuje Veliko personalno veće, na predlog predsednika nadležnog suda.
Lični list
Član 68.
Ministarstvo nadležno za pravosuđe vodi lični list za svakog sudiju, sudiju porotnika i

137
zaposlenog u sudu.
Podatke koje lični list sadrži ministarstvu prosleđuje predsednik suda i odgovoran je za
njihovu tačnost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.
Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se koriste samo u svrhu primene
ovog zakona i zakona kojim se uređuje položaj sudija.
Sadržina ličnog lista
Član 69.
Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime, podatke o rođenju, prebivalištu,
završenoj školi, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u službi, znanju stranih jezika i
druge podatke koje propiše ministar nadležan za pravosuđe.
Lični list sudije sadrži ime i prezime, ime oca, mesto, dan, mesec i godinu rođenja, podatke o
prebivalištu, završenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravničkoj praksi,
pravosudnom ispitu, kretanju u službi, datumu navršenja radnog veka, ispunjavanju sudijske
norme, upućivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dužnosti, disciplinskim merama,
vođenim krivičnim postupcima, prestanku dužnosti, objavljenim stručnim i naučnim
radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju i stambenim prilikama.
Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave ministarstvu
nadležnom za pravosuđe.
Sudski poslovnik
Član 70.
Sudskim poslovnikom propisuju se unutrašnje uređenje i rad suda, pre svega: uređenje i rad
odeljenja i ostalih unutrašnjih jedinica suda; rad zajedničke sednice odeljenja i sednice svih
sudija; obaveštavanje javnosti o radu sudova; vođenje postupka i dostavljanje odluka na
jezicima nacionalnih manjina; pružanje pravne pomoći i održavanje sudskih dana; pružanje
međunarodne pravne pomoći; evidentiranje, pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika;
određivanje sadržine ličnih listova za sudije porotnike i sudsko osoblje i obaveze predsednika
suda pri dostavljanju podataka potrebnih za vođenje ličnih listova; pripravnička praksa;
postupanje sudskog osoblja sa strankama; vođenje upisnika i pomoćnih knjiga; postupanje sa
spisima; postupanje po predstavkama i pritužbama; vođenje statistika i izrada izveštaja o
radu; naplata novčanih kazni, troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi;
postupanje sa sudskim depozitima; uvođenje zajedničkih službi u mestima s više sudova i
drugih pravosudnih organa; odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih učesnika u
sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu, kao i druga pitanja uređenja i
rada suda.
Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe u saglasnosti sa predsednikom
Vrhovnog suda Srbije.
Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika
Član 71.
Primenu Sudskog poslovnika nadzire ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Nadzornik može biti samo onaj ko ispunjava uslove za izbor u sud čiji rad nadzire.
Posledice nadzora
Član 72.
Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u kome je vršen
nadzor, predsedniku neposredno višeg suda i predsedniku Vrhovnog suda Srbije.
Predsednik suda dužan je da obavesti predsednika neposredno višeg suda, predsednika
Vrhovnog suda Srbije i ministra nadležnog za pravosuđe o tome šta je preduzeto da se uočeni
nedostaci otklone.
Rok za obaveštavanje određuje se Sudskim poslovnikom.

ORGANIZACI JA I RAD SUDSKE PISARNICE

POSLOVNIK

138
3.2. Pisarnica5.
Administrativno-tehnieki poslovi obavljaju se u pisarnici, a, ako je to celishodnije, pojedini
poslovi, osim poslova u vezi sa prijemom pismena i vodjenjem upisnika i evidencija, obavljaju
se u vecima
U sudovima sa vecim obmom poslovanja mogu se obrazovati odseci za rad na predmetima
pojedinih odeljenja (odsek za kriviene, parniene, vanparniene, izvršne i druge predmete), kao
i posebne organizacione jedinice kao što su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis,
ekspedicija pošte i drugo.
Elan 16.
Radom pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice koji istovremeno može voditi i poslove
pojedinih odseka pisarnice.
Kad je pisarnica podeljena na više odseka radom pojedinih odseka rukovodi šef odseka pod
nadzorom upravitelja pisarnice.
Elan 17.
Za više sudova organizuje se, sporazumom predsednika tih sudova, zajednieka služba.
Ukoliko do sporazuma ne dodjeministar pravde (u daljem tekstu: ministar), rešenjem, odredje
koji su to poslovi i koji ae ih sud obavljati.
Zajednieka služba organizuje se tako da jedan sud obavlja te poslove za sebe i za jedan ili
više drugih sudova. Zajednieki poslovi su daktilografski, kadrovski, poslovi obuke
pripravnika, poslovi pisarnice (vodjenje upisnika, obrada predmeta platnih naloga i izvršenja
i dr.), prijema i otpremanja pošte, kurirski, nabavka i ekonomat, raeunovodstvo i
knjigovodstvo, pružanje ugostiteljskih usluga zaposlenim u sudovima, tehnieko održavanje
zgrada i opreme, i poslovi prevoza, obezbedjenja i sl., koji se obavljaju na naein da se ne
povrede odredbe drugih zakona (ZKP, ZPP itd.).
Zajednieke poslove iz stava 2. obavlja, po pravilu, sud koji u odnosu na njih ima najveae
potrebe, ili je za to organizaciono i tehnieki najspremniji.
Kad se obrazuje zajednieka služba, svi radnici koji rade na zajedniekim poslovima postaju
radnici suda kod koga je ta služba osnovana.
Predsednik suda koji obavlja poslove za više sudova konsultuje se u vezi sa organizacijom
rada sa prdsednicima ostalih sudova za eije potrebe se zajednieki obavljaju poslovi.
Sudovi mogu obavljati poslove iz ovog elana i za druge državne organe ili im poveravati da
obavljaju poslove za njih, vodeai raeuna o svom ustavnom i zakonskom položaju. RAD PO
PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI
11.1. Osnivanje predmeta
Elan 110.
Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, deli primljena pismena radnicima koji su
rasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici.
Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim
datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmet. Telegrami, pismena sa
odredjenim rokovima, kao i druga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah
dostavljaju nadležnom odeljenju.
Ako se zbog velikog broja ili iz drugih opravdanih razloga primljena pismena ne mogu
zavesti istog dana kada su primljena, zavešae se najdocnije sledeaeg radnog dana, pre
zavodjenja nove pošte, i to pod datumom prijema.
Elan 111.
Oznaka predmeta sastoji se od skraaenog naziva upisnika, rednog broja i poslednja dva broja
godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93).
Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veaa kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja
ispred skraaenog naziva upisnika.
Sastavni deo broja predmeta može biti i brojeana oznaka sudije - predsednika veaa (primer:
K 70/93-01).
Elan 112.

139
Ako se u toku postupka nastavi vodjenje predmeta pod oznakom drugog upisnika ili se izmeni
oznaka predmeta istog upisnika, ranija oznaka na omotu precrtava se, a ispod nje stavlja se
nova. Ako se promeni i sud, precrtava se naziv toga suda i stavlja se naziv ovog suda.
Nova oznaka predmeta stavlja se u popis spisa prema easu kad je oznaka izmenjena.
Nova pismena dobijaju novu oznaku predmeta, a podbrojevi listova vode se dalje redom.
11.2. Popis spisa
Elan 113.
Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu
koga je predmet osnovan i oznaeava broj listova. Hronološki se uvode u popis i oznaeavaju
im se listovi druga pismena. Pismena, koja su primljena ili saeinjena za vreme dok se predmet
nalazi u pisarnici, tu se i zavode u popis, a ona koja su primljena dok se predmet nalazi u
veau, odnosno kod sudije pojedinca, u popis spisa unosi zapisniear.
U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Redni broj popisa oznaeava se na
odnosnom pismenu (podbroj). Pojedina rešenja suda doneta na samom pismenu, koje je
uvedeno u popis spisa, ne dobijaju podbroj.
Listovi spisa oznaeuju se tekuaim brojem crvenom olovkom u desnom gornjem uglu od broja
1 i dalje, bez obzira na podbroj. Broj lista upisuje se i u odgovarajuau rubriku popisa spisa.
Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i sl.).
Vraaene dostavnice, odnosno povratnice za lieno dostavljanje po kojima su dostavljene
odluke, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci.
Dostavnice odnosno povratnice oznaeavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom
malim slovima.
11.3. Združivanje
Elan 114.
Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima.
Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovodjenja jedinstvenog
postupka, vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadležnog sudiju.
Elan 115.
Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno
ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno zahtev za sprovodjenje istrage
i optužnica lepi se, ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema, što se konstatuje u
primedbi popisa spisa.
Radnici koji unose pismena u popis dužni su da ih odmah zalepe.
Za lepljenje pismena služi umetak koji se ulaže u popis spisa koji ima više listiaa.
Za svaki listia lepi se samo jedan list pismena. Ako uz pismena ima priloga prethodno ae se
medjusobno spojiti.
Kada se upotrebe svi listiai jednog umetka, ulaže se drugi umetak koji se kanapom spaja sa
prvim.
Prilozi, koji se zbog obima ne mogu uložiti u spise drže se odvojeno. O tome se u predmetu
saeinjava zabeleška.
Elan 116.
Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu, bez obzira na to da li rade u pisarnici ili
veau, moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno
sredjena i zalepljena. Tekstovi se ne smeju podvlaeiti, šarati i po njima pisati primedbe.
Sud odnosno Ministarstvo, kome je dostavljen nesredjen predmet, vratiae ga sudu od koga je
predmet primio, da ga prethodno srede.
11.4. Predaja pismena u rad
Elan 117.
Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veau, odnosno sudiji pojedincu i službama,
ukoliko dalja radnja ne treba da se izvrši u pisarnici. Predmeti hitne prirode predaju se
odmah i preko reda.
Predaja predmeta sudiji, struenom saradniku, daktilobirou i drugim službama u sudu i

140
vraaanje pisarnici, evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta,
odnosno u rubrici za primedbe, ako u upisniku ne postoji rubrika za kretanje predmeta.
Pismena primljena i združena za vreme dok teee rok za njihovo podnošenje, predaju se po
proteku roka, pošto se na njima prethodno vidno oznaei ono što je potrebno ("nema druge
žalbe" ili "nema odgovora", "nema prigovora" i dr.).
Zahtevi za izuzeae odmah se predaju predsedniku.
Elan 118.
O primljenim predmetima u veau i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudije
- predsednika veaa.
Elan 119.
Pisarnica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud, koja
se vodi posebno za svako veae, sudiju pojedinca i službu.

NADZOR NAD SUDOVIMA U RS U POGLEDU POSTUPANjA U

ROKOVIMA

IZBOR SUDIJA SUDA SCG, PRESTANAK NjIHOVE F-JE I RAZREŠENjE

SUDSKI POSLOVNIK, POSLOVNIK VRHOVNOG SUDA

Na osnovu elana 32. Zakona o sudovima ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 46/91),
Ministar pravde donosi
PRAVILNIK
O UNUTRAŠNJEM POSLOVANJU SUDOVA
(SUDSKI POSLOVNIK)
GlavaI
OPŠTE ODREDBE
Elan 1.
Pravilnikom o unutrašnjem poslovanju sudova (u daljem tekstu: Poslovnik) odredjuju se
pravila o unutrašnjoj organizaciji i poslovanju sudova u Republici Srbiji.
Elan 2.
Unutrašnje poslovanje odvojeno je od sudjenja i obuhvata upravne, administrativno-tehnieke,
struene i finansijske poslove u sudu.
Elan 3.
O sprovodjenju Poslovnika stara se ministarstvo nadležno za poslove pravosudja (u daljem
tekstu: Ministarstvo) cija s uputstva i objašnjenja obavezna za sud.
Elan 4.
O neposrednom sprovodjenju Poslovnika, stara se predsednik suda (u daljem tekstu:
predsednik).
U stvarima sudske urpave predsednici okružnih sudova prate rad opštinskih sudova na
podrueju okružnog suda, a predsednik Višeg privrednog suda rad privrednih sudova, u
granicama uputstva Ministarstva i preduzimaju mere za sprovodjenje Poslovnika i pravilno
funkcionisanje sudske uprave u tim sudovima. Oni ovu dužnost ostvaruju obilaskom sudova,
pribavljanjem izveštaja, održavanjem sastanaka sa sudijama i drugim radnicima u sudu, kao
i pregledom poslovanja u stvarima sudske uprave.
Predsednici sudova su dužni da redovno, a najmanje jednom godišnje, obaveštavaju
Ministarstvo o stanju i problemima u vezi sprovodjenja Poslovnika i funkcionisanje sudske
uprave.

IZBOR SUDIJA I SU DIJA POROTNIKA U RS

141
I izbor:Visoki savet pravosuđa i Državno veće tužilaca predlažu, a bira Skupština
II izbor: biraju Visoki savet pravosuđa i Državno veće tužilaca.
Uslovi:
1. pravni fakultet,
2. pravosudni ispit
3. opšti uslovi
oštinski i prekršajni 2g iskustva posle pravosudnog, trgovinski 4g. Okružni 6 g,
apelacioni, visi trg, viši prekrš, upravni-8god, Vrhovni sud srbije 12g

Novi ustav RS
Izbor sudija
Član 147.
Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na
sudijsku funkciju.
Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine.
Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom
ili drugom sudu.
Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši
sud.

Zakon o sudijama
Član 9.
Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Narodna skupština.
Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Narodna skupština, na predlog Visokog
saveta pravosuđa.
Okvirna merila za određivanje broja sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja utvrđuje
Visoki savet pravosuđa.
Za sudiju može biti izabran državljanin državne zajednice Srbija i Crna Gora koji ispunjava
uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i
dostojan je dužnosti sudije.
Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je i radno iskustvo u pravnoj struci:
- dve godine za sudiju opštinskog suda;
- četiri godine za sudiju trgovinskog suda;
- šest godina za sudiju okružnog suda;
- osam godina za sudiju apelacionog suda, Višeg trgovinskog suda i Upravnog suda;
- dvanaest godina za sudiju Vrhovnog suda Srbije.
II. POSTUPAK ZA IZBOR
Oglašavanje izbora
Član 42.
Izbor sudija oglašava Visoki savet pravosuđa.
Oglas se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog
obaveštavanja.
Podnošenje prijava
Član 43.
Prijave za izbor se podnose Visokom savetu pravosuđa, u roku od petnaest dana od
objavljivanja oglasa u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.
Visokom savetu pravosuđa dostavlja se lični list za svakog kandidata koji potiče iz suda.
Pribavljanje podataka i mišljenja
Član 44.
Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti i dostojnosti kandidata,
Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u

142
pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja
sednice sudija suda iz koga potiče kandidat.
Predlaganje izbora
Član 45.
Pri predlaganju sudija Visoki savet pravosuđa uzima u obzir samo stručnost i dostojnost.
Svaki predlog za izbor mora biti obrazložen.
Izbor
Član 46.
Sudiju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta pravosuđa.
Narodna skupština može izabrati samo kandidata koga predloži Visoki savet pravosuđa.
Ako predloženi kandidat ne bude izabran, Visoki savet pravosuđa ponovo utvrđuje predlog sa
III. ZAKLETVA SUDIJE I STUPANJE NA DUŽNOST
Polaganje zakletve
Član 47.
Pre stupanja na dužnost sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.
Predsednik Vrhovnog suda Srbije zakletvu polaže pred Narodnom skupštinom.
Sudija stupa na dužnost na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran. Sudija koji
je izabran iz reda sudija ne polaže ponovo zakletvu.novim kandidatom
Kad se smatra da sudija nije ni izabran
Član 50.
Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na dužnost u roku od
dva meseca od izbora.
Odluku o tome donosi Veliko personalno veće na predlog predsednika suda i o njoj
obaveštava Narodnu skupštinu i Visoki savet pravosuđa.
Sudija na odluku ima pravo prigovora Visokom savetu pravosuđa, u roku od osam dana.
Član 66.
Predsednik suda bira se među sudijama na četiri godine i može biti ponovo izabran.Kad
predsedniku suda prestane dužnost, predsednik neposredno višeg suda postavlja sudiju koji
vrši dužnost predsednika dok novi predsednik suda ne stupi na dužnost, a najduže na godinu
dana.
Član 70.
Predsednik suda bira se i razrešava po istom postupku po kome se biraju i razrešavaju sudije.
Ostale odredbe ovog zakona, koje se odnose na sudije, primenjuju se i na predsednike
sudova.
Glava sedma
POSEBNE ODREDBE O SUDIJI POROTNIKU
Uslovi za imenovanje i trajanje dužnosti
Član 71.
Za sudiju porotnika može biti imenovan jugoslovenski državljanin koji je navršio dvadeset
šest godina života i dostojan je dužnosti sudije porotnika.
Pri imenovanju vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju
kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.
Sudija porotnik imenuje se na pet godina i može biti ponovo imenovan.
Postupak imenovanja
Član 72.
Sudiju porotnika imenuje Visoki savet pravosuđa, na predlog ministra nadležnog za
pravosuđe.
Pre predlaganja, ministar pribavlja mišljenje suda za koji se imenuje sudija porotnik.
Zakletva
Član 73.
Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.

143
 Zakletva glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju dužnost vršiti verno ustavu i
zakonu, savesno i predano".
Udaljenje sa dužnosti
Član 74.
Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa dužnosti ako je protiv njega pokrenut
postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje.
Udaljenje traje do okončanja postupka.
Nespojivost sa drugim službama, poslovima i postupcima
Član 75.
Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu.
Sa dužnošću sudije porotnika nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni
dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.
Prestanak dužnosti
Član 76.
Dužnost sudije porotnika prestaje ako bude ukinut sud, ali ne i zbog navršenja radnog
veka, niti zbog nestručnog vršenja dužnosti osim kad sudija porotnik ispunjava stručne uslove
za sudiju.
Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak dužnosti sudije porotnika pokreću
predsednik suda, predsednik neposredno višeg suda, predsednik Vrhovnog suda Srbije i
ministar nadležan za pravosuđe.
Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet pravosuđa.
Sudiji porotniku ne može biti izrečena mera upozorenja i mera uklanjanja iz suda.
Naknade i nagrade sudija porotnika
Član 77.
Sudija porotnik ima pravo na naknadu troškova nastalih na dužnosti, naknadu za
izgubljenu zaradu i pravo na nagradu.
Uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet pravosuđa.
Shodna primena odredaba o sudijama
Član 78.
Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama.

PRESTANAK F-JE I RAZREŠENjE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA U RS

Novi utsav RS
Prestanak sudijske funkcije
Član 148.
Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili
razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima
pravo žalbe Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razrešenje od dužnosti
predsednika suda, uređuju se zakonom.

Zakon o sudijama
Izbor i prestanak dužnosti i broj sudija i sudija porotnika
Član 9.
Sudiju i predsednika suda bira i o prestanku njihove dužnosti odlučuje Narodna skupština.
Broj sudija i sudija porotnika za svaki sud određuje Narodna skupština, na predlog Visokog
saveta pravosuđa.
Okvirna merila za određivanje broja sudija, sudija porotnika i sudskog osoblja utvrđuje
Visoki savet pravosuđa.
3. Udaljenje sa sudijske dužnosti

144
Razlozi za udaljenje
Član 12.
Sudija se udaljuje sa dužnosti kad mu je određen pritvor.
Može biti udaljen sa dužnosti kad je pokrenut postupak za njegovo razrešenje ili krivični
postupak za delo zbog koga može biti razrešen.
Odluka o udaljenju
Član 13.
O obaveznom udaljenju sudije odlučuje predsednik suda, a o obaveznom udaljenju
predsednika suda - predsednik neposredno višeg suda.
Ako udaljenje nije obavezno, o njemu odlučuje predsednik Vrhovnog suda Srbije.
Veliko personalno veće odlučuje o udaljenju predsednika Vrhovnog suda Srbije.
Trajanje udaljenja
Član 14.
Sudija se udaljava sa dužnosti do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili
okončanja krivičnog postupka.
Veliko personalno veće može sudiju vratiti na dužnost pre okončanja postupka za
razrešenje.
Pravo na prigovor
Član 15.
Na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Velikom personalnom veću, u roku od tri
dana.
Predsednik Vrhovnog suda Srbije prigovor izjavljuje Opštoj sednici.

STRUČNI SARADNICI,SUDIJSKI PRIPRAVNICI,VOLONTERI I

SLUŽBENICI U SUDU SCG
Zakon o uređenju sudova
Sastav i broj sudskog osoblja
Član 54.
Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i zaposleni na administrativnim,
tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim za
sudsku vlast.
Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda, aktom o unutrašnjoj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta u sudu.
Okvirna merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje Visoki savet pravosuđa.
2. Sudijski pomoćnik
Poslovi sudijskog pomoćnika
Član 55.
Sudijski pomoćnik pomaže sudiji, izrađuje nacrte sudskih odluka, proučava pravna pitanja,
sudsku praksu i pravnu literaturu, izrađuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna
shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vrši poslove
određene zakonom i Sudskim poslovnikom.
Zvanja sudijskih pomoćnika
Član 56.
Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudijski saradnik, viši sudijski saradnik i sudski
savetnik.
Zvanje sudijskog saradnika može steći onaj ko ima položeni pravosudni ispit, a zvanje višeg
sudijskog saradnika onaj ko posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine
radnog iskustva u pravnoj struci.
Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju okružnog suda.
Sudski savetnik
Član 57.

145
Sudski savetnik vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.
Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga.
2a Savetnik Vrhovnog suda Srbije
Član 57a
U najvišem sudu postoji zvanje savetnika Vrhovnog suda Srbije koje se stiče odlukom Opšte
sednice Vrhovnog suda Srbije.
3. Ocenjivanje rada sudijskog pomoćnika
Vreme ocenjivanja
Član 58.
Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje se jednom godišnje.
Rad sudijskog pomoćnika koji je u toku kalendarske godine radio kraće od šest meseci ne
ocenjuje se za tu godinu.
Nadležnost za ocenjivanje
Član 59.
Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje predsednik suda, po pribavljenom mišljenju sednice
odeljenja u koje je sudijski pomoćnik raspoređen.
Kad sudijski pomoćnik nije raspoređen u odeljenje suda, mišljenje se pribavlja od sudije ili
veća s kojim sudijski pomoćnik radi.
Ocene
Član 60.
Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni
stručni i naučni radovi.
Ocene su: "ne zadovoljava", "zadovoljava", "ističe se" i "naročito se ističe".
Viši sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa "naročito se
ističe" može steći zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju okružnog
suda.
4. Sudijski pripravnik
Prijem sudijskog pripravnika
Član 61.
Za sudijskog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte
uslove za rad u državnim organima.
Sudijski pripravnik prima se u opštinski, okružni i trgovinski sud.
Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.
Radni odnos sudijskog pripravnika
Član 62.
Sudijski pripravnik prima se u radni odnos na tri godine.
Ako sudijski pripravnik iz opravdanih razloga pravosudni ispit ne položi do isteka
pripravničkog staža, radni odnos može mu biti produžen za još šest meseci.
Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa "položio sa odlikom" prima se u
radni odnos na neodređeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika.
Obuka sudijskog pripravnika
Član 63.
Osnove programa obuke sudijskih pripravnika utvrđuje predsednik Vrhovnog suda Srbije, a
program obuke, prema osnovama - predsednik suda.
Sudijski pripravnik može neko vreme biti upućen na obuku u drugi sud ili drugi državni
organ.
Volonter
Član 64.
Diplomirani pravnik može radi sticanja uslova za polaganje pravosudnog ispita biti primljen
na obuku u sud bez zasnivanja radnog odnosa (volonter).
5. Ostala pravila o sudskom osoblju
Član 65.

146
Sudsko osoblje dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i čuva ugled suda.
Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju
se propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima, ako ovim zakonom nije što drugo
određeno.

ODGOVORNOST ZA ŠTETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJA I SUDIJA

POROTNIKA U RS
Rok za regres je 6 meseci
Član 6.
Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika
Srbija.
Kad je šteta prouzrokovana namerno ili grubom nepažnjom Republika Srbija može od sudije
tražiti naknadu isplaćenog iznosa.

20.ARBITRAŽE I MIROVNA VEĆA

Mirovna veća se obrazuju za rešavanje međusobnih sporova građana o pravima kojima mogu
slobodno da raspolažu, a pri organima lokalne sampuprave. Uslov je da nadležnost za
rešavanje nije u isključivoj nadležnosti suda. Organizacija, postupak i rad mirovnih veća
reguliše se statutom opštine.
Arbitraže-donet jre novi zakon o arbitražama. Spor može dase reševa putem arbitraža samo
na osnovu sporazuma stranaka. Sud čine arbitri. Može se ugovoriti samo za
rešavanjeimovinskog spora o pravima kojima stranke mogu same da raspolažu. Mogu da je
ugovore fizička, pravna lica, država, njeni organi i preduzeća
Vrste su:
1. stalna arbitražna institucija-mogu je obrazovati privredna komora,
profesionalna i strukovna udruženja i udruženj agrađana
2. Ad hoc arbitraža-za određenu situaciju
Sud može da preuzima određene radnje, dokaze. Sporazum o arbitraži mora da bude u pisanoj
formi: a) za buduće sporove, kao odredba u ugovoru, arbitražba klauzula b) arbitražni
sporazum-za nastali spor pred sudom i za buduće sporove
Ne može ako sporovi nisu podložni za arbitražu, ako sporazum nije u pisanoj formi, ako
stranke nisu imale svojstva ii sposobnost za zaključenje. Sud odbacuje tužbu i oglašava se
nenadležnim ako po prigovoru stranke/u odgovoru na tužbu, pre upuštanja u raspravu, utvrdi
se vda postoji punovažan sporazum. Broj arbitrara određuju stranke, a ako ne onda nadležni
sud : arbitrar pojedinac ili arbitraržno veće tri i viđe srbitrara. Stranke snose troškove unapred.
Arbitrar može biti lice koje je poslovno sposobno, nepristrasno, nezavisno, neosuđivano.
Posledice osude arbitra je izuzeće od strane suda i stranaka. Arbitražno veće može da izrekne
arbitražnu meru. Stranke mog sporazumno da odrede pravila postupka. Postupak može biti
okončan: komačnom arbitražnom odlukom, povlačenjem tužbe, sporazumom, obustavom.
Odluka se donosi primenom rava, običaja, ugovora i na osnovu pravičnosti. Poništaj je moguć
tužbom, a nadležan sud je mesto arbitraže.

JAVNO (DRZAVNO TUZILASTVO)

Funkcije Saveznog drzavnog tuzioca i nacin njihovog obavljanja. – ne postoji

147
Funkcije javnog (drzavnog) tuzilastva i nacin njihovog obavljanja u Republici
Srbiji i u Republici Crnoj Gori
Novi ustav RS
9. Javno tužilaštvo
Položaj i nadležnost
Član 156.
Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i
preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora
i propisa donetog na osnovu zakona.
Osnivanje i organizacija
Član 157.
Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju se zakonom.
Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji.

Organizacija i rad Saveznog drzavnog tuzioca i javnog (drzavnog)

tuzilastva u Republici Srbiji i u Republici Crnoj Gori.
Novi ustav
Osnivanje i organizacija
Član 157.
Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju se zakonom.
Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji.
Republički javni tužilac
Član 158.
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Republičkog javnog tužioca, na predlog Vlade, po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora
Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Republički javni tužilac bira se na period od šest godina i može biti ponovo biran.
Republičkom javnom tužiocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraži,
nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.
Odluku o prestanku funkcije Republičkom javnom tužiocu donosi Narodna skupština, u skladu sa
zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca
Član 159.
Funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac.
Javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Vlade.
Mandat javnog tužioca traje šest godina i može biti ponovo biran.
Zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da
postupa po njegovim uputstvima.
Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice
koje se prvi put bira na ovu funkciju.
Mandat zameniku javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.
Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno
obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.
Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji
u drugo ili više javno tužilaštvo.
Odgovornost
Član 160.
Republički javni tužilac odgovoran je za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Narodnoj
skupštini.

148
Javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Republičkom javnom tužiocu i
Narodnoj skupštini, a niži javni tužioci i neposredno višem javnom tužiocu.
Zamenici javnog tužioca odgovaraju za svoj rad javnom tužiocu.

Zakon o javnom tužilaštvu

Pojam
^lan 7.
Javno tu`ila{tvo ~ine javni tu`ilac, zamenici javnog tu`ioca i osobqe.
Svi su u javnom tu`ila{tvu podre|eni javnom tu`iocu.
Vrste javnih tu`ila{tava
^lan 8.
U Republici Srbiji postoje Republi~ko javno tu`ila{tvo, okru`na javna tu`ila{tva i op{tinska
javna tu`ila{tva.
Republi~ko javno tu`ila{tvo osniva se za teritoriju Republike Srbije sa sedi{tem u Beogradu.
Okru`no javno tu`ila{tvo osniva se za podru~je okru`nog suda, a op{tinsko javno tu`ila{tvo za podru~je
jednog ili vi{e op{tinskih sudova.
Me|usobni odnos javnih tu`ila{tava
^lan 9.
Ni`i javni tu`ilac podre|en je vi{em a ni`e javno tu`ila{tvo vi{em.
Svaki javni tu`ilac podre|en je Republi~kom javnom tu`iocu i svako javno tu`ila{tvo
Republi~kom javnom tu`ila{tvu.
Ure|ivawe sedi{ta i podru~ja okru`nih i op{tinskih javnih tu`ila{tava
^lan 10.
Osnivawe, sedi{ta i podru~ja okru`nih i op{inskih javnih tu`ila{tava ure|uju se posebnim zakonom.
II. NADRE\ENOST
1. Spoqa{wa nadre|enost
Obavezna uputstva
^lan 11.
Vi{i javni tu`ilac mo`e ni`em izdati pismena uputstva za postupawe.
Ni`i javni tu`ilac koji smatra da je uputstvo suprotno zakonu ima pravo prigovora neposredno vi{em
javnom tu`iocu, preko javnog tu`ioca koji je uputstvo izdao.
Protiv uputstva Republi~kog javnog tu`ioca prigovor nije dopu{ten.
Devolucija i supstitucija
^lan 12.
Vi{i javni tu`ilac mo`e preduzeti sve radwe na koje je ovla{}en ni`i.
Vi{i javni tu`ilac mo`e ni`eg ovlastiti da postupa u stvari iz nadle`nosti drugog ni`eg javnog tu`ioca.
Uputstva Republi~kog javnog tu`ioca
^lan 13.
Republi~ki javni tu`ilac izdaje obavezna uputstva za postupawe svih javnih tu`ilaca.
Svrha im je postizawe zakonitosti i jednoobraznosti u postupawu.
2. Unutra{wa nadre|enost
Pojam
^lan 14.
Javni tu`ilac vr{i nadle`nost javnog tu`ila{tva neposredno ili preko zamenika.
Zamenik javnog tu`ioca mo`e da bez posebnog ovla{}ewa preduzme svaku radwu na koju je javni tu`ilac
ovla{}en.
Zamenik javnog tu`ioca du`an je da izvr{i sve radwe koje mu javni tu`ilac poveri.
Obavezna uputstva
^lan 15.
Javni tu`ilac mo`e svome zameniku izdati obavezna uputstva za postupawe.
Zamenik javnog tu`ioca koji smatra je uputstvo suprotno zakonu du`an je da pre wegove primene zatra`i
mi{qewe neposredno vi{eg javnog tu`ioca.

149
Mi{qewe se tra`i preko javnog tu`ioca koji je uputstvo izdao.

Nadleznost i ovlascenja Saveznog drzavnog tuzioca i javnog (drzavnog)

tuzilastva u Republici Srbiji i u Republici Crnoj Gori.
1. Goni počinioce krivičnih dela. Privrednih prestpa I prekršaja
2. Neke radnje o praničnom, vanparničnom, upravnom postupu
3. Odlagane I prekid izvršenja, do donošenja odluke po vanrednompravnom
sredstvu
4. ulaže pravna sredstva I štiti ustavnost I zakonitos
Može biti Republički (propisuje pravila obroju zamenika I osoblja I praviola za vrednovanje
savesnosti I uspešnosti), okružni (pred okružnim sudovima ) I opštinski (pred opštinskim I
trgovinskim). Dužnosti tužioca: prati praksu javnih tužilaštva, nadzire rad I sprovođenje
uputstava, odlučuje o postupku za ocenu ustavnosti I zakonitosti propisa I opštih akata, vodi
postupke u vezi dostojanstva i svega sto je stetno za ugled tuzioca..
Prenesene nadležnosti: RJT prenosi nadležnosti na tužilaštvo višeg ili istog ranga. Svi su
dužni, a naročito sudovi I državni organi I pravna lica da javnom tužiocu na njegov zahtev
dostave spise I obaveštenja potrebna za preuzmanje radnje za koju je nadležan.
JT-odgovara za pravilan rad tužilaštva.
Položaj:
1. samostalnost
2.nadređenost
3.imunitet
4.za štetu koju pričini odgovara Republika Srbija
5. Mogu biti udaljeni obavezno (kada im je određen pritvor) ili fakultativno (zbog postupka
razrešenj aili krivičnog postupka). Zamenik može biti premešten uz svoju saglasnost I
saglasnost JT najviše na 9 meseci. Nespojivost funkcije tužioca sa: članom političke stranke,
javnim I privatnim plaćenim poslom, davati usluge I savete uz naknadu, dužnost u organoma
koji donose I izvršavaju propise.

Novi ustav
9. Javno tužilaštvo
Položaj i nadležnost
Član 156.
Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i
preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora
i propisa donetog na osnovu zakona.
Republički javni tužilac
Član 158.
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Republičkog javnog tužioca, na predlog Vlade, po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora
Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Republički javni tužilac bira se na period od šest godina i može biti ponovo biran.
Republičkom javnom tužiocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraži,
nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.
Odluku o prestanku funkcije Republičkom javnom tužiocu donosi Narodna skupština, u skladu sa
zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.
Nadležnost Državnog veća tužilaca
Član 165.
Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog
tužioca, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, bira
zamenike javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tužioca u drugom javnom

150
tužilaštvu, odlučuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tužilaca, na način predviđen
Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.

Zakon o javnom tužilaštvu

III. NADLE@NOST
1. Op{ta nadle`nost
Postupawe pred sudom i drugim organom
^lan 16.
Pri gowewu za krivi~na dela, privredne prestupe i prekr{aje, javni tu`ilac postupa pred sudom i drugim
dr`avnim organom, preduzimaju}i radwe na koje je zakonom ovla{}en.
Javni tu`ilac postupa u parni~nom, upravnom, izvr{nom, vanparni~nom i drugom postupku, vr{e}i pri
tome radwe na koje je posebnim zakonima ovla{}en.
Javni tu`ilac postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadle`nosti, u okviru nadle`nosti organa pred
kojim postupa.
Zahtev za odlagawe i prekid izvr{ewa
^lan 17.
Kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvom pobija odluka doneta u
sudskom ili drugom postupku, javni tu`ilac mo`e zahtevati odlagawe ili prekid izvr{ewa
odluke.
Zahtev se podnosi organu koji dopu{ta izvr{ewe odluke, a ako je izvr{ewe po~elo  organu koji ga
sprovodi.
Posledice usvajawa zahteva
^lan 18.
Ako zahtev javnog tu`ioca bude usvojen, odlagawe ili prekid izvr{ewa traje do dono{ewa
odluke o vanrednom pravnom sredstvu javnog tu`ioca.
Odluka o odlagawu ili prekidu izvr{ewa prestaje da va`i ako javni tu`ilac u roku od trideset dana od
wenog prijema ne izjavi vanredno pravno sredstvo.
2. Nadle`nost pojedinih javnih tu`ilaca
Nadle`nost Republi~kog javnog tu`ioca
^lan 19.
Republi~ki javni tu`ilac nadle`an je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici
Srbiji i da preduzima sve radwe na koje je javno tu`ila{tvo ovla{}eno.
Nadle`an je i da se stara o izvr{ewu obaveznih uputstava Saveznog dr`avnog tu`ioca, da me|u javnim
tu`iocima izabere pozivne ~lanove Visokog saveta pravosu|a, propi{e okvirna merila za odre|ivawe
broja zamenika javnih tu`ilaca i osobqa u javnom tu`ila{tvu, merila za vrednovawe savesnosti i
uspe{nosti vr{ewa du`nosti javnog tu`ioca i zamenika javnog tu`ioca, propi{e koji su postupci opre~ni
dostojanstvu i samostalnosti javnog tu`ioca i zamenika javnog tu`ioca i {tetni po ugled javnog tu`ila{tva,
odlu~uje o pokretawu postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih op{tih akata,
utvr|uje vrste i na~ine stru~nog usavr{avawa javnih tu`ilaca i zamenika javnih tu`ilaca, nadzire rad
javnih tu`ila{tava i sprovo|ewe uputstava, prati i prou~ava praksu javnih tu`ila{tava i sudova i vr{i
druge poslove odre|ene zakonom.
Nadle`nost okru`nog i op{tinskog javnog tu`ioca
^lan 20.
Okru`ni javni tu`ilac nadle`an je da postupa pred okru`nim sudom i da nadzire i usmerava
podru~na op{tinska javna tu`ila{tva.
Okru`ni javni tu`ilac u sedi{tu trgovinskog suda postupa i pred trgovinskim sudom.
Op{tinski javni tu`ilac postupa pred op{tinskim sudom.
Preno{ewe nadle`nosti
^lan 21.
Ako javno tu`ila{tvo ne mo`e da vr{i nadle`nost, Republi~ki javni tu`ilac mo`e preneti wegovu
nadle`nost na drugo javno tu`ila{tvo istog ili vi{eg ranga.
Preno{ewe nadle`nosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadle`nog javnog tu`ila{tva.

151
Odlu~ivawe o zahtevu za izuze}e
^lan 22.
O zahtevu za izuze}e zamenika javnog tu`ioca re{ava javni tu`ilac, a o zahtevu za izuze}e javnog tu`ioca
neposredno vi{i javni tu`ilac.
Visoki savet pravosu|a re{ava o zahtevu za izuze}e Republi~kog javnog tu`ioca ako se postupak vodi za
krivi~no ili drugo ka`wivo delo odre|eno propisima Republike Srbije.

Izbor Saveznog drzavnog tuzioca i njegovih zamenika i izbor javnih

(drzavnih) tuzilaca i njihovih zamenika.
Republički javni tužilac
Član 158.
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Republičkog javnog tužioca, na predlog Vlade, po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora
Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Republički javni tužilac bira se na period od šest godina i može biti ponovo biran.
Republičkom javnom tužiocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraži,
nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.
Odluku o prestanku funkcije Republičkom javnom tužiocu donosi Narodna skupština, u skladu sa
zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca
Član 159.
Funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac.
Javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Vlade.
Mandat javnog tužioca traje šest godina i može biti ponovo biran.
Zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da
postupa po njegovim uputstvima.
Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice
koje se prvi put bira na ovu funkciju.
Mandat zameniku javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.
Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno
obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.
Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji
u drugo ili više javno tužilaštvo.
Položaj, sastav i izbor Državnog veća tužilaca
Član 164.
Državno veće tužilaca je samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca
i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom.
Državno veće tužilaca ima 11 članova.
U sastav Državnog veća tužilaca ulaze Republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe i
predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova
koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.
Izborne članove čine šest javnih tužilaca ili zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, od kojih
je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15
godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Mandat članova Državnog veća tužilaca traje pet godina, osim za članove po položaju.
Član Državnog veća tužilaca uživa imunitet kao javni tužilac.
Nadležnost Državnog veća tužilaca
Član 165.
Državno veće tužilaca predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog
tužioca, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, bira
zamenike javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tužioca u drugom javnom

152
tužilaštvu, odlučuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tužilaca, na način predviđen
Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.
Glava ~etvrta
IZBOR I IMENOVAWE
I. OSNOVNA PRAVILA
^lan 56.
Javnog tu`ioca bira Narodna skup{tina, na predlog Visokog saveta pravosu|a.
Zamenika javnog tu`ioca imenuje Visoki savet pravosu|a.
Broj zamenika javnih tu`ilaca za svako javno tu`ila{tvo odre|uje Narodna skup{tina, na predlog Visokog
saveta pravosu|a.
II. USLOVI ZA IZBOR I IMENOVAWE
^lan 57.
Za javnog tu`ioca mo`e biti izabran a za zamenika javnog tu`ioca imenovan jugoslovenski dr`avqanin
koji ispuwava op{te uslove za rad u dr`avnim organima, koji je zavr{io pravni fakultet, polo`io
pravosudni ispit i dostojan je du`nosti javnog tu`ioca.
Posle polo`enog pravosudnog ispita potrebno je i radno iskustvo u pravnoj struci:
 dve godine za op{tinskog javnog tu`ioca i jedna godina za zamenika op{tinskog javnog tu`ioca;
 {est godina za okru`nog javnog tu`ioca i ~etiri godine za zamenika okru`nog javnog tu`ioca;
 dvanaest godina za Republi~kog javnog tu`ioca i za zamenika Republi~kog javnog tu`ioca.
III. POSTUPAK ZA IZBOR I IMENOVAWE
Ogla{avawe izbora i imenovawa
^lan 58.
Izbor javnih tu`ilaca i imenovawe zamenika javnih tu`ilaca ogla{ava Visoki savet pravosu|a.
Oglas se objavquje u "Slu`benom glasniku Republike Srbije" i drugom sredstvu javnog obave{tavawa.
Podno{ewe prijava
^lan 59.
Prijave se podnose Visokom savetu pravosu|a, u roku od petnaest dana od objavqivawa oglasa u
"Slu`benom glasniku Republike Srbije".
Uz prijave se podnose i dokazi o ispuwavawu uslova za izbor ili imenovawe.
Visokom savetu pravosu|a dostavqa se li~ni list za svakog kandidata koji poti~e iz javnog tu`ila{tva.
Pribavqawe podataka i mi{qewa
^lan 60.
Visoki savet pravosu|a pribavqa podatke i mi{qewa o stru~nosti i dostojnosti kandidata.
Podaci i mi{qewa pribavqaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci.
Imenovawe i predlagawe izbora
^lan 61.
Pri imenovawu zamenika javnih tu`ilaca i pri predlagawu javnih tu`ilaca Visoki savet
pravosu|a uzima u obzir samo stru~nost i dostojnost.
Svako imenovawe i svaki predlog za izbor moraju biti obrazlo`eni.
Izbor javnih tu`ilaca
^lan 62.
Narodna skup{tina mo`e da za javnog tu`ioca izabere samo kandidata koga Visoki savet pravosu|a
predlo`i.
Ako on ne bude izabran, Visoki savet pravosu|a ponovo utvr|uje predlog.
IV. ZAKLETVA I STUPAWE NA DU@NOST
Polagawe zakletve
^lan 63.
Javni tu`ilac i zamenik pre stupawa na du`nost pola`u zakletvu pred predsednikom Narodne
skup{tine.
Republi~ki javni tu`ilac zakletvu pola`e pred Narodnom skup{tinom.
Javni tu`ilac koji je izabran iz reda javnih tu`ilaca ne pola`e ponovo zakletvu.

153
Tekst zakletve
^lan 64.
Tekst zakletve glasi: "Zakliwem se svojom ~a{}u da }u ustavnost i zakonitost {tititi predano, savesno i
nepristrasno."
Stupawe na du`nost
^lan 65.
Javni tu`ilac i zamenik stupaju na du`nost na sve~anoj sednici u javnom tu`ila{tvu za koje su
izabrani ili imenovani.
Stupawem na du`nost prestaje im druga du`nost u javnom tu`ila{tvu.
Kad se smatra da nije bilo izbora i imenovawa
^lan 66.
Smatra se da javni tu`ilac nije izabran niti zamenik imenovan ako bez opravdanog razloga ne
stupi na du`nost u roku od dva meseca od izbora odnosno imenovawa.
Odluku o tome donosi Republi~ki javni tu`ilac i o woj obave{tava Narodnu skup{tinu i Visoki savet
pravosu|a.
Na odluku je dopu{ten prigovor Visokom savetu pravosu|a, u roku od osam dana.

Prestanak funkcije i razresenje javnih (drzavnih) tuzilaca i njihovih

zamenika.
Novi ustav RS
Republički javni tužilac
Član 158.
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Republičkog javnog tužioca, na predlog Vlade, po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora
Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Republički javni tužilac bira se na period od šest godina i može biti ponovo biran.
Republičkom javnom tužiocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraži,
nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.
Odluku o prestanku funkcije Republičkom javnom tužiocu donosi Narodna skupština, u skladu sa
zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.
Prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca
Član 161.
Javnom tužiocu i zameniku tužioca prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom
propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga. Javnom tužiocu funkcija prestaje i
ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tužioca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skupština, pri
čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.
Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tužioca, u skladu sa zakonom, donosi Državno veće
tužilaca.
Protiv odluke o prestanku funkcije javni tužilac i zamenik javnog tužioca mogu uložiti žalbu
Ustavnom sudu. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, uređuju
se zakonom.
Imunitet
Član 162.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u
vršenju tužilačke funkcije, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane javnog
tužioca, odnosno zamenika javnog tužioca.
Javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom
zbog krivičnog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije, odnosno službe, bez odobrenja
nadležnog odbora Narodne skupštine.

154
 Nespojivost tužilačke funkcije
Član 163.
Zabranjeno je političko delovanje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom
funkcijom.

Glava peta
PRESTANAK DU@NOSTI
I. RAZLOZI ZA PRESTANAK DU@NOSTI
1. Svi razlozi
^lan 67.
Du`nost javnog tu`ioca i zamenika prestaje na wegov zahtev, kad navr{i radni vek ili kad bude razre{en.
Zameniku javnog tu`ioca du`nost prestaje i kad istekne vreme na koje je imenovan i ako bude ukinuto
javno tu`ila{tvo.
2. Posebno o navr{ewu radnog veka
^lan 68.
Javnom tu`iocu i zameniku prestaje radni vek kad navr{e {ezdeset pet godina `ivota ili
~etrdeset godina sta`a osigurawa.
Radni vek ne mo`e im biti produ`en.
Javni tu`ilac najkasnije do 1. oktobra pismeno obave{tava Republi~kog javnog tu`ioca o tome koji
wegovi zamenici i neposredno ni`i javni tu`ioci naredne godine navr{avaju radni vek i kada.
3. Posebno o razlozima za razre{ewe
Svi razlozi
^lan 69.
Javni tu`ilac i zamenik razre{avaju se kad su osu|eni za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu
zatvora od najmawe {est meseci ili za ka`wivo delo koje ih ~ini nedostojnim du`nosti, kad
nesavesno ili nestru~no vr{e du`nost ili kad trajno izgube radnu sposobnost za vr{ewe
du`nosti.
Posebno o nesavesnom i nestru~nom vr{ewu du`nosti
^lan 70.
Javni tu`ilac i zamenik nesavesno vr{e du`nost ako odugovla~e re{avawe predmeta,
zanemaruju propisane rokove ili na drugi na~in postupaju protivno merilima koja odredi
Republi~ki javni tu`ilac.
Smatra se nesavesnim vr{ewem du`nosti i ako nastave slu`be, poslove ili postupke iste ili sli~ne onima
za koje je utvr|eno da su nespojivi s wihovom du`no{}u, ako odbiju upu}ivawe u drugo javno tu`ila{tvo
ili bez opravdanih razloga ne stupe na du`nost.
Nestru~nim se smatra nedovoqno uspe{no vr{ewe du`nosti, shodno merilima koja propi{e Republi~ki
javni tu`ilac.
II. UTVR\IVAWE RAZLOGA ZA PRESTANAK DU@NOSTI
1. Utvr|ivawe navr{ewa radnog veka i razloga za razre{ewe
Nadle`nost i pokretawe postupka
^lan 71.
Navr{ewe radnog veka i razloge za razre{ewe utvr|uje Republi~ki javni tu`ilac.
Postupak pokre}u javni tu`ilac, neposredno vi{i javni tu`ilac, Republi~ki javni tu`ilac i
ministar nadle`an za pravosu|e.
Ministar pokre}e i vodi postupak u kome utvr|uje da li je Republi~ki javni tu`ilac navr{io
radni vek i postoje li razlozi za wegovo razre{ewe, po pravilima kad postupak vodi
Republi~ki javni tu`ilac.
Postupak i pravo na prigovor
^lan 72.
Republi~ki javni tu`ilac utvr|uje ~iwenice i odlu~uje u postupku zatvorenom za javnost.

155
Odluka Republi~kog javnog tu`ioca mora biti obrazlo`ena.
Na odluku je dopu{ten prigovor Visokom savetu pravosu|a, u roku od osam dana.
Polo`aj u postupku
^lan 73.
Javni tu`ilac i zamenik imaju pravo da odmah budu obave{teni o razlozima pokretawa postupka, da se
upoznaju s predmetom i prate}om dokumentacijom, tokom postupka i izve{tajem izvestioca i da sami ili
preko zastupnika pru`e obja{wewa i dokaze za svoje tvrdwe.
Svoje tvrdwe mogu usmeno da izlo`e.
Isti polo`aj ima Republi~ki javni tu`ilac kad postupak vodi ministar nadle`an za pravosu|e.
Obave{tavawe o odluci
^lan 74.
Ako se utvrdi navr{ewe radnog veka ili razloga za razre{ewe a ne bude prigovora, Republi~ki javni
tu`ilac obave{tava Narodnu skup{tinu ili Visoki savet pravosu|a da je javni tu`ilac ili zamenik navr{io
radni vek ili da postoje razlozi za razre{ewe.
O tome Visoki savet pravosu|a obave{tava Narodnu skup{tinu ako prigovor javnog tu`ioca ne bude
usvojen.
Izricawe mera
^lan 75.
Republi~ki javni tu`ilac mo`e u postupku za razre{ewe zbog nesavesnog ili nestru~nog vr{ewa du`nosti
izre}i meru upozorewa ili meru uklawawa iz javnog tu`ila{tva, od jednog meseca do jedne godine.
Isto mo`e u~initi i Visoki savet pravosu|a kad re{ava o prigovoru na odluku kojom je utvr|eno da postoje
razlozi za razre{ewe zbog nesavesnog ili nestru~nog vr{ewa du`nosti.
Republi~kom javnom tu`iocu mere u prvom stepenu izri~e ministar nadle`an za pravosu|e.
Dejstvo mera
^lan 76.
Mera upozorewa i mera uklawawa iz javnog tu`ila{tva upisuju se u li~ni list.
Dok mera upozorewa traje, javni tu`ilac i zamenik imaju polo`aj kao da su udaqeni sa du`nosti.
Javnom tu`iocu i zameniku ne mo`e dva puta biti izre~ena mera upozorewa.
2. Prestanak du`nosti na zahtev javnog tu`ioca ili zamenika
^lan 77.
Javni tu`ilac i zamenik koji `ele da im du`nost prestane podnose pismeni zahtev Visokom
savetu pravosu|a, koji vaqan zahtev javnog tu`ioca odmah prosle|uje Narodnoj skup{tini.
Zahtev mo`e biti povu~en dok du`nost javnog tu`ioca ili zamenika ne prestane odlukom Narodne
skup{tine ili Visokog saveta pravosu|a ili istekom roka predvi|enog ovim zakonom.
Ako posle pokrenutog postupka za razre{ewe bude podnet zahtev za prestanak du`nosti, on se
ne razmatra do okon~awa postupka za razre{ewe.
III. ODLU^IVAWE O PRESTANKU DU@NOSTI I POSLEDICE
1. Dono{ewe odluke
^lan 78.
O prestanku du`nosti javnog tu`ioca odlu~uje Narodna skup{tina.
Visoki savet pravosu|a odlu~uje o prestanku du`nosti zamenika javnog tu`ioca.
Na odluku o razre{ewu dopu{tena je `alba Ustavnom sudu, u roku od petnaest dana od objavqivawa
odluke u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".
2. Vreme prestanka du`nosti
^lan 79.
Ako o zahtevu za prestanak du`nosti ne bude odlu~eno u roku od mesec dana, smatra se da je
du`nost javnom tu`iocu i zameniku prestala istekom roka od mesec dana od podno{ewa
zahteva, {to se objavquje u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".
U ostalim slu~ajevima du`nost prestaje onog dana koji Narodna skup{tina odnosno Visoki
savet pravosu|a navedu u svojoj odluci.

156
3. Posledice prestanka du`nosti
Posledice razre{ewa
^lan 80.
Razre{ewem prestaje radni odnos javnom tu`iocu i zameniku.
Oni ne mogu podneti prijavu za izbor u sud ili javno tu`ila{tvo niti prijavu za imenovawe za zamenika
javnog tu`ioca ili sudiju za prekr{aje.
Posebne posledice po zamenika javnog tu`ioca
^lan 81.
Zamenik javnog tu`ioca kome du`nost prestane zbog ukidawa javnog tu`ila{tva ima polo`aj
kao javni tu`ilac kome du`nost prestane na wegov zahtev.
Zamenik javnog tu`ioca koji ponovo ne bude imenovan ima isti polo`aj kao lice koje postavqa Vlada ako
u posledwem mandatu nije disciplinski ka`wavan, a ako jeste - prestaje mu radni odnos.

Unutrasnja organizacija rada javnih (drzavnih) tuzilastava u Republici

Srbiji i u Republici Crnoj Gori.
Novi ustav RS
Osnivanje i organizacija
Član 157.
Osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva uređuju se zakonom.
Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji.
Republički javni tužilac
Član 158.
Republički javni tužilac vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti Republike Srbije.
Republičkog javnog tužioca, na predlog Vlade, po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora
Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Republički javni tužilac bira se na period od šest godina i može biti ponovo biran.
Republičkom javnom tužiocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraži,
nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.
Odluku o prestanku funkcije Republičkom javnom tužiocu donosi Narodna skupština, u skladu sa
zakonom, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca
Član 159.
Funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac.
Javnog tužioca bira Narodna skupština, na predlog Vlade.
Mandat javnog tužioca traje šest godina i može biti ponovo biran.
Zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da
postupa po njegovim uputstvima.
Narodna skupština, na predlog Državnog veća tužilaca, bira za zamenika javnog tužioca lice
koje se prvi put bira na ovu funkciju.
Mandat zameniku javnog tužioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.
Državno veće tužilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tužilaca za trajno
obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu.
Državno veće tužilaca odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji
u drugo ili više javno tužilaštvo.
Položaj, sastav i izbor Državnog veća tužilaca
Član 164.
Državno veće tužilaca je samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca
i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Ustavom.
Državno veće tužilaca ima 11 članova.
U sastav Državnog veća tužilaca ulaze Republički javni tužilac, ministar nadležan za pravosuđe i
predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova
koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.

157
Izborne članove čine šest javnih tužilaca ili zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, od kojih
je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15
godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Mandat članova Državnog veća tužilaca traje pet godina, osim za članove po položaju.
Član Državnog veća tužilaca uživa imunitet kao javni tužilac.

Glava druga
UREDJENJE JAVNOG TUZILASTVA
I. JAVNA TU@ILA[TVA
Pojam
^lan 7.
Javno tu`ila{tvo ~ine javni tu`ilac, zamenici javnog tu`ioca i osobqe.
Svi su u javnom tu`ila{tvu podre|eni javnom tu`iocu.
Vrste javnih tu`ila{tava
^lan 8.
U Republici Srbiji postoje Republi~ko javno tu`ila{tvo, okru`na javna tu`ila{tva i op{tinska
javna tu`ila{tva.
Republi~ko javno tu`ila{tvo osniva se za teritoriju Republike Srbije sa sedi{tem u Beogradu.
Okru`no javno tu`ila{tvo osniva se za podru~je okru`nog suda, a op{tinsko javno tu`ila{tvo za podru~je
jednog ili vi{e op{tinskih sudova.
Me|usobni odnos javnih tu`ila{tava
^lan 9.
Ni`i javni tu`ilac podre|en je vi{em a ni`e javno tu`ila{tvo vi{em.
Svaki javni tu`ilac podre|en je Republi~kom javnom tu`iocu i svako javno tu`ila{tvo
Republi~kom javnom tu`ila{tvu.
Ure|ivawe sedi{ta i podru~ja okru`nih i op{tinskih javnih tu`ila{tava
^lan 10.
Osnivawe, sedi{ta i podru~ja okru`nih i op{inskih javnih tu`ila{tava ure|uju se posebnim zakonom.
II. NADRE\ENOST
1. Spoqa{wa nadre|enost
Obavezna uputstva
^lan 11.
Vi{i javni tu`ilac mo`e ni`em izdati pismena uputstva za postupawe.
Ni`i javni tu`ilac koji smatra da je uputstvo suprotno zakonu ima pravo prigovora neposredno vi{em
javnom tu`iocu, preko javnog tu`ioca koji je uputstvo izdao.
Protiv uputstva Republi~kog javnog tu`ioca prigovor nije dopu{ten.
Devolucija i supstitucija
^lan 12.
Vi{i javni tu`ilac mo`e preduzeti sve radwe na koje je ovla{}en ni`i.
Vi{i javni tu`ilac mo`e ni`eg ovlastiti da postupa u stvari iz nadle`nosti drugog ni`eg javnog tu`ioca.
Uputstva Republi~kog javnog tu`ioca
^lan 13.
Republi~ki javni tu`ilac izdaje obavezna uputstva za postupawe svih javnih tu`ilaca.
Svrha im je postizawe zakonitosti i jednoobraznosti u postupawu.
2. Unutra{wa nadre|enost
Pojam
^lan 14.
Javni tu`ilac vr{i nadle`nost javnog tu`ila{tva neposredno ili preko zamenika.
Zamenik javnog tu`ioca mo`e da bez posebnog ovla{}ewa preduzme svaku radwu na koju je javni tu`ilac
ovla{}en.
Zamenik javnog tu`ioca du`an je da izvr{i sve radwe koje mu javni tu`ilac poveri.

158
Obavezna uputstva
^lan 15.
Javni tu`ilac mo`e svome zameniku izdati obavezna uputstva za postupawe.
Zamenik javnog tu`ioca koji smatra je uputstvo suprotno zakonu du`an je da pre wegove primene zatra`i
mi{qewe neposredno vi{eg javnog tu`ioca.
Mi{qewe se tra`i preko javnog tu`ioca koji je uputstvo izdao.
III. NADLE@NOST
1. Op{ta nadle`nost
Postupawe pred sudom i drugim organom
^lan 16.
Pri gowewu za krivi~na dela, privredne prestupe i prekr{aje, javni tu`ilac postupa pred sudom i drugim
dr`avnim organom, preduzimaju}i radwe na koje je zakonom ovla{}en.
Javni tu`ilac postupa u parni~nom, upravnom, izvr{nom, vanparni~nom i drugom postupku, vr{e}i pri
tome radwe na koje je posebnim zakonima ovla{}en.
Javni tu`ilac postupa u granicama svoje stvarne i mesne nadle`nosti, u okviru nadle`nosti organa pred
kojim postupa.
Zahtev za odlagawe i prekid izvr{ewa
^lan 17.
Kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredstvom pobija odluka doneta u
sudskom ili drugom postupku, javni tu`ilac mo`e zahtevati odlagawe ili prekid izvr{ewa
odluke.
Zahtev se podnosi organu koji dopu{ta izvr{ewe odluke, a ako je izvr{ewe po~elo  organu koji ga
sprovodi.
Posledice usvajawa zahteva
^lan 18.
Ako zahtev javnog tu`ioca bude usvojen, odlagawe ili prekid izvr{ewa traje do dono{ewa
odluke o vanrednom pravnom sredstvu javnog tu`ioca.
Odluka o odlagawu ili prekidu izvr{ewa prestaje da va`i ako javni tu`ilac u roku od trideset dana od
wenog prijema ne izjavi vanredno pravno sredstvo.
2. Nadle`nost pojedinih javnih tu`ilaca
Nadle`nost Republi~kog javnog tu`ioca
^lan 19.
Republi~ki javni tu`ilac nadle`an je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u Republici
Srbiji i da preduzima sve radwe na koje je javno tu`ila{tvo ovla{}eno.
Nadle`an je i da se stara o izvr{ewu obaveznih uputstava Saveznog dr`avnog tu`ioca, da me|u javnim
tu`iocima izabere pozivne ~lanove Visokog saveta pravosu|a, propi{e okvirna merila za odre|ivawe
broja zamenika javnih tu`ilaca i osobqa u javnom tu`ila{tvu, merila za vrednovawe savesnosti i
uspe{nosti vr{ewa du`nosti javnog tu`ioca i zamenika javnog tu`ioca, propi{e koji su postupci opre~ni
dostojanstvu i samostalnosti javnog tu`ioca i zamenika javnog tu`ioca i {tetni po ugled javnog tu`ila{tva,
odlu~uje o pokretawu postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih op{tih akata,
utvr|uje vrste i na~ine stru~nog usavr{avawa javnih tu`ilaca i zamenika javnih tu`ilaca, nadzire rad
javnih tu`ila{tava i sprovo|ewe uputstava, prati i prou~ava praksu javnih tu`ila{tava i sudova i vr{i
druge poslove odre|ene zakonom.
Nadle`nost okru`nog i op{tinskog javnog tu`ioca
^lan 20.
Okru`ni javni tu`ilac nadle`an je da postupa pred okru`nim sudom i da nadzire i usmerava
podru~na op{tinska javna tu`ila{tva.
Okru`ni javni tu`ilac u sedi{tu trgovinskog suda postupa i pred trgovinskim sudom.
Op{tinski javni tu`ilac postupa pred op{tinskim sudom.

159
Preno{ewe nadle`nosti
^lan 21.
Ako javno tu`ila{tvo ne mo`e da vr{i nadle`nost, Republi~ki javni tu`ilac mo`e preneti wegovu
nadle`nost na drugo javno tu`ila{tvo istog ili vi{eg ranga.
Preno{ewe nadle`nosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadle`nog javnog tu`ila{tva.
Odlu~ivawe o zahtevu za izuze}e
^lan 22.
O zahtevu za izuze}e zamenika javnog tu`ioca re{ava javni tu`ilac, a o zahtevu za izuze}e javnog tu`ioca
neposredno vi{i javni tu`ilac.
Visoki savet pravosu|a re{ava o zahtevu za izuze}e Republi~kog javnog tu`ioca ako se postupak vodi za
krivi~no ili drugo ka`wivo delo odre|eno propisima Republike Srbije.

Vrhovni vojni tuzilac, njegove funkcije, ovlascenja i nadleznost.

Postavljanje i razresenje vojnih tuzilaca i njihovih zamenika.

ADVOKATURA
Funkcije advokature i nacini njenog obavljanja.
ZAKON O ADVOKATURI
„Službeni list SRJ”, br. 24 od 15. V 1998, 26 od 29. V 1998, 69. od 8. HII 2000, 11 od 27. II
2002, 72 od 31. HII 2002.
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u
ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrđenih prava i
interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica.
Član 2.
Pružanje pravne pomoći obuhvata:
1) davanje pravnih saveta;
2) sastavljanje tužbi, žalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;
3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;
4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima,
preduzećima i drugim pravnim licima;
5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i
poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza;
6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica, na
osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.

Uslovi za vrsenje advokatske delatnosti.

II. USLOVI ZA BAVLjENjE ADVOKATUROM
Član 3.
Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve.
Član 4.
Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je jugoslovenski državljanin;
2) da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom;
3) da ima poslovnu sposobnost;
4) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje
advokaturom;
5) da nije u radnom odnosu;

160
6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj,
prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;
7) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature.*
Nije dostojno poverenja za obavljanje advokature, u smislu stava 1. tačka 7. ovog člana,
lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka
miže zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. Dostojnost
poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim
normama i kodeksom profesionalne etike advokata.*
Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom
ima pravo upisa u imenik advokata, uz postojanje uzajamnosti.
Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik
advokata i bez položenog pravosudnog ispita.
* „Službeni list SRJ”, broj 11/2002.
Član 5.
Rešenje o zahtevu za upis u imenik advokata donosi, u roku od 60 dana od dana podnošenja
zahteva, nadležni organ utvrđen statutom advokatske komore osnovane za teritoriju republike
(u daljem tekstu: advokatska komora republike).
Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev podnese i dokaze da ispunjava uslove iz člana 4.
ovog zakona, kao i da odredi sedište advokatske kancelarije.
Član 6.
Podnosilac zahteva snosi troškove upisa čiju visinu utvrđuje advokatska komora republike, i
to najviše do iznosa tri prosečne neto mesečne zarade u republici ostvarene u mesecu koji
prethodi podnošenju zahteva za upis, prema zvaničnim podacima republičkog organa
nadležnog za poslove statistike.
Član 7.
Primerak rešenja na osnovu koga je izvršen upis u imenik advokata i ortačkih advokatskih
društava nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dostavlja
advokatskoj komori osnovanoj za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu:
Advokatska komora Jugoslavije) radi vođenja jedinstvene evidencije advokata i ortačkih
advokatskih društava na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Način vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje statutom Advokatske komore
Jugoslavije.
Član 8.
Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može pokrenuti upravni spor protiv konačnog
rešenja advokatske komore republike kojim se odbija zahtev za upis u imenik advokata, kao i
ako advokatska komora republike nije odlučila o podnesenom zahtevu za upis u imenik
advokata u roku iz člana 5. stav 1. ovog zakona.
Član 9.
Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenik advokata pokrenuta istraga ili podignuta
optužnica za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom, odlučivanje o zahtevu
može da se odloži do okončanja pokrenutog postupka, o čemu nadležni organ određen
statutom advokatske komore republike donosi posebno rešenje.
Član 10.
Ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu postojali uslovi za upis nekog lica u
imenik advokata, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike će rešenjem
poništiti upis.
Postupak za poništaj upisa može pokrenuti advokatska komora republike i Advokatska
komora Jugoslavije.
O pokrenutom postupku za poništaj upisa nadležni organ određen statutom advokatske
komore republike dužan je da odmah, a najdocnije u roku od tri dana, obavesti Advokatsku
komoru Jugoslavije i advokata protiv koga je pokrenut postupak.

161
Ako je postupak pokrenut zbog neispunjenja uslova iz člana 4. stav 1. tač. 6. i 7.* ovog
zakona, odluka se ne može doneti ako advokatu nije omogućeno da se izjasni o razlozima za
poništaj upisa.
* „Službeni list SRJ”, broj 11/2002.
Član 11.
Protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim je poništen upis u imenik
advokata može se pokrenuti upravni spor.
Član 12.
Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i dužnost da, u roku od 30
dana od dana donošenja odluke o upisu, pred predsednikom advokatske komore republike kod
koje je upisan ili licem koje on ovlasti položi zakletvu, koja glasi:
„Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati
ustava, zakona i drugih propisa, statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da
ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature.”
Član 13.
U imenik advokata upisuje se, bez ispitivanja uslova za upis, advokat koji premešta sedište
svoje kancelarije s područja jedne na područje druge advokatske komore na teritoriji Savezne
Republike Jugoslavije.
Advokat koji menja sedište advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore
republike dužan je da u roku od sedam dana od dana promene sedišta o tome obavesti tu
komoru, koja ovu činjenicu unosi u imenik advokata.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se u slučaju promene sedišta ortačkog advokatskog
društva.
Član 14.
Advokat – strani državljanin koji nije upisan u imenik advokata po odredbama ovog zakona
može da obavlja poslove advokature u pojedinim slučajevima na teritoriji Savezne Republike
Jugoslavije pod uslovom uzajamnosti.

Prava, duznosti i polozaj advokata.

III. PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATA
Član 15.
Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći.
Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć, u skladu sa zakonom, statutom i
Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila.
Član 16.
Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću
advokature.
Poslovi iz stava 1. ovog člana bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata.
Član 17.
Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se
obratila, osim u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju kada bi odbijanje
pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci.
Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi
sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan
da odbije zastupanje.
Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:
1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao protivnu stranku;
2) ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoj advokatskoj kancelariji
ili u istom ortačkom advokatskom društvu;
3) ako je u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac
pravosudne funkcije, odnosno kao sudija, javni tužilac ili zamenik javnog tužioca;

162
4) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži
stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne
funkcije;
5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.*
* „Službeni list SRJ”, broj 11/2002.
Član 17a.
Brisan je (vidi Odluku SUS – 72/2002-5).
Član 18.
Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba, osim ako bi otkaz
punomoćja naneo stranci nenadoknadivu štetu.
O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak.
Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da, na zahtev stranke kojoj je otkazao
punomoćje, nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za
stranku otkloni šteta koja bi u tom trenutku nastala, ali najduže mesec dana po saopštenju
otkaza nadležnom organu koji vodi postupak.
Član 19.
Advokat je dužan da preda stranci sve njene spise i isprave ako otkaže punomoćje za dalje
zastupanje, a u ostalim slučajevima - na njen zahtev.
Statutom ili drugim opštim aktom advokatske komore republike bliže se uređuju uslovi i
rokovi za čuvanje pojedinih vrsta spisa i isprava stranaka, u skladu s propisima o čuvanju
arhivske građe.
Član 20.
Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koji je sam
sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu.
Član 21.
U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat, ako zakonom nije
drugačije određeno.
Član 22.
O određivanju pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela
učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru
republike.
U krivičnom postupku iz stava 1. ovog člana pretres prostorija advokatske kancelarije i
ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda.
Član 23.
Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o
nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi).
Za odbrane po službenoj dužnosti, visinu nagrade za rad advokata utvrđuje nadležni savezni
organ.
Propisi kojima se utvrđuju nagrade i naknade iz st. 1. i 2. ovog člana objavljuju se u
„Službenom listu SRJ”.
Član 24.
Advokat je dužan da izda stranci potvrdu na iznos primljen na ime nagrade i naknade.
Član 25.
Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima na
teritoriji opštinskog, odnosno osnovnog suda.
Član 26.
Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoju delatnost putem
sredstava javnog obveštavanja ili na drugi način.

Privremena zabrana i prestanak vrsenja advokatske delatnosti.

IV. PRIVREMENA ZABRANA I PRESTANAK BAVLjENjA ADVOKATUROM
1. Privremena zabrana bavljenja advokaturom

163
Član 27.
Advokatu će se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen
pritvor.
Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut
krivični ili disciplinski postupak za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom,
ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja
advokaturom.
Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut
postupak za poništaj upisa u imenik advokata iz razloga navedenih u članu 10. stav 1. ovog
zakona.
O privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlučuje nadležni organ određen statutom
advokatske komore republike.
Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti
upravni spor.
Član 28.
Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom određuje se i trajanje privremene
zabrane.
Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog kojih je
zabrana određena, što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore.
2. Prestanak bavljenja advokaturom
Član 29.
Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom:
1) ako podnese zahtev za brisanje iz imenika advokata - od dana dostavljanja rešenja o
brisanju;
2) ako mu prestaje jugoslovensko državljanstvo, osim ako ispunjava uslove iz člana 4. stav 2.
ovog zakona - od dana prestanka državljanstva;
3) ako bude lišen poslovne sposobnosti - od dana kada je pravnosnažno odlučeno o lišenju
poslovne sposobnosti;
4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti
odluke o brisanju;
5) ako mu je u krivičnom postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavljenja advokaturom
- od dana pravnosnažnosti presude;
6) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za
bavljenje advokaturom - od dana pravnosnažnosti presude;
7) ako je pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo na kaznu zatvora u trajanju
dužem od šest meseci - od dana stupanja na izdržavanje kazne;
8) ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseci - od dana
konačnosti odluke o brisanju;
9) ako zasnuje radni odnos - od dana zasnivanja radnog odnosa;
10) ako je posle sprovedenog stečajnog postupka ili postupka likvidacije prestalo ortačko
advokatsko društvo ili ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva, a u roku od 60
dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu - po
proteku roka od 60 dana od dana pravnosnažnog okončanja stečajnog postupka ili postupka
likvidacije, odnosno od dana istupanja iz ortačkog advokatskog društva.
U roku od 15 dana od dana nastupanja nekog od razloga za prestanak prava bavljenja
advokaturom iz stava 1. ovog člana, nadležni organ određen statutom advokatske komore
republike izvršiće brisanje iz imenika advokata.
Član 30.
Ne smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve
godine, niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju
poslaničkog, odnosno odborničkog mandata, kao ni odsustvo advokata koji jeizabran ili

164
postavljen na javnu funkciju u saveznom, republičkom ili pokrajinksom organu uprave ili
organu jedinice lokalne samouprave dok mu traje mandat na toj funkciji.*
Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo iz stava 1. ovog člana dužan je da o
tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike.
* „Službeni list SRJ”, broj 11/2002.
Član 31.
Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bav-ljenje advokaturom zbog bolesti,
odsustva ili iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom, nadležni
organ određen statutom advokatske komore republike određuje advokatu privremenu zamenu.
U slučaju prestanka bavljenja advokaturom, nadležni organ određen statutom advokatske
komore republike određuje preuzimatelja advokatske kancelarije, odnosno ortačkog
advokatskog društva koji će okončati poslove advokata, odnosno ortačkog advokatskog
društva koje je prestalo da se bavi advokaturom.
Ako je advokat prestao da se bavi advokaturom na lični zahtev, ima pravo da sam predloži
preuzimatelja svoje advokatske kancelarije.
Uslovi i način određivanja privremene zamene i preuzimatelja iz st. 1. i 2. ovog člana uređuju
se statutom advokatske komore republike.

Disciplinska odgovornost advokata i advokatskih pripravnika.

VII. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA
Član 50.
Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i čuvanjem
njenog ugleda.
Za utvrđivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature, utvrđivanje odgovornosti i
izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika, u
skladu s njihovim statutima.
Statutom advokatske komore republike utvrđuje se: sastav disciplinskih organa; uslovi i način
izbora i razrešenja članova disciplinskih organa, teže i lakše povrede dužnosti advokata i
ugleda advokature; postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i izricanje disciplinskih
mera, kao i način izvršenja izrečenih mera.
Član 51.
Mere koje se mogu izreći za povredu dužnosti i ugleda advokature su:
1) novčana kazna;
2) brisanja iz imenika advokata, iz imenika advokatskih pripravnika, odnosno iz imenika
ortačkih advokatskih društava.
Član 52.
Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa najniže nagrade niti veći od
petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom.
Odluka nadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena
novčana kazna ima snagu izvršne isprave.
Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike, a način njihovog korišćenja
uređuje se statutom advokatske komore republike.
Član 53.
Mera brisanja iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenika
ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i
ugleda advokature.
Pod težom povredom dužnosti advokata i ugleda advokature smatra se svako narušavanje
dužnosti, ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata, a naročito očigledno nesavesno
vršenje advokature, pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da
odbije pružanje pravne pomoći,* bavljenje poslovima koji su nespojivi sa ugledom i
nezavisnošću advokature, povreda dužnosti čuvanja tajne, traženje naknade veće od naknade

165
propisane tarifom, kao i odbijanje izdavanja stranci potvrde za primljeni iznos nagrade ili
naknade.
Mera brisanja iz stava 1. ovog člana ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet
godina.
Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisanja iz imenika advokata, imenika
advokatskih pripravnika, odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti
upravni spor.
* „Službeni list SRJ”, broj 11/2002.
Član 54.
Osnivač ortačkog advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koje je brisano iz
imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena
zabrana bavljenja advokaturom.
Advokat iz stava 1. ovog člana kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može
nastaviti da se bavi advokaturom.
Član 55.
Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana
saznanja za učinjenu lakšu, a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda
advokature, a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela – od dana saznanja za izvršeno
krivično delo.
Zastarelost pokretanja disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela
nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona.
Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana
pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena.
Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog
postupka ili izvršenja disciplinske mere.
Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da teče, ali zastarelost u svakom slučaju
nastupa kad protekne dvaput onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrđeno za zastarelost
pokretanja disciplinskog postupka, odnosno izvršenja izrečene mere.

Advokatski pripravnici.
V. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI
Član 32.
Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata
osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom.
Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik
advokatskih pripravnika.
Za vreme obavljanja pripravničke prakse, advokatski pripravnik ima pravo na zaradu,
odnosno naknadu za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i
kolektivnim ugovorom.
Član 33.
Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je jugoslovenski državljanin;
2) da je diplomirani pravnik;
3) da ima poslovnu sposobnost;
4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje
advokaturom;
5) da nije u radnom odnosu;
6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj,
prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;
7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom
advokatskom društvu.
Član 34.

166
Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik nije
ispunjavao uslove za upis iz člana 33. ovog zakona, nadležni organ određen statutom
advokatske komore republike donosi rešenje o poništaju upisa.
U slučaju iz stava 1. ovog člana vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod
advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita.
Član 35.
Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od
sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit.
Član 36.
Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od
advokata kod koga obavlja pripravničku praksu.
Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama
samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi.
Advokatski pripravnik može da zamenjuje advokata kod koga je na pripravničkoj praksi i kad
je advokat ovlašćen da zamenjuje drugog advokata.
Advokatski pripravnik ne može zamenjivati advokata kod koga je na pripravničkoj praksi u
slučajevima predviđenim članom 17. stav 3. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima
predviđenim zakonom.
Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom.
Član 37.
Na advokatske pripravnike shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku upisa u
imenik advokata, o pravima i dužnostima advokata, o privremenoj zabrani i prestanku prava
bavljenja advokaturom, kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u Saveznoj
Republici Jugoslaviji.

Advokatska komora
Zakon o advokaturi
VIII. POVERAVANjE JAVNIH OVLAŠĆENjA
Član 56.
Advokatskoj komori Srbije i Advokatskoj komori Crne Gore poveravaju se sledeća javna
ovlašćenja: odlučuju o zahtevu za upis u imenik advokata i advokatskih pripravnika, o
privremenoj zabrani bavljenja advokaturom i o prestanku prava bavljenja advokaturom;
ocenjuju da li je ugovor o osnivanju ortačkog advokatskog društva u skladu sa ovim
zakonom; uređuju sadržinu i način vođenja i vode imenike advokata, advokatskih pripravnika
i ortačkih advokatskih društava za teritoriju republike; vode disciplinske postupke i izriču
disciplinske mere advokatima i advokatskim pripravnicima; donose tarifu o nagradama i
naknadama troškova za rad advokata.
Član 57.
Advokatske komore republika i Advokatska komora Jugoslavije svoju unutrašnju organizaciju
i rad uređuju statutom i drugim opštim aktima. Statutima se uređuju naročito, način vršenja
javnih ovlašćenja i unutrašnja organizacija i rad komore i njenih organa.
Na statute advokatskih komora iz stava 1. ovog člana, u delu u kome je uređen način vršenja
javnih ovlašćenja, saglasnost daje nadležni savezni organ.
Član 58.
Advokatskoj komori Jugoslavije poveravaju se sledeća javna ovlašćenja: ostvaruje
međunarodnu saradnju u oblasti advokature, predstavlja advokate sa teritorije Savezne
Republike Jugoslavije pred međunarodnim organizacijama, uređuje i vodi* jedinstvene
evidencije advokata i ortačkih advokatskih društava za teritoriju Savezne Republike
Jugoslavije i donosi kodeks profesionalne etike advokata.*
* „Službeni list SRJ”, broj 26/98 (ispr.).
Član 59.

167
Imenici i evidencije iz čl. 56. i 58. ovog zakona su javne knjige. Izvodi iz ovih imenika i
evidencija i potvrde izdate na osnovu podataka iz njih su javne isprave.
STATUT ADV. KOMORE
Član 2.
Komora je obavezna, nezavisna i profesionalna organizacija advokata koji imaju sedište
advokatskih kancelarija na teritoriji Republike Srbije.
Član 3.
Naziv Komore je: Advokatska komora Srbije.
Sedište Komore je u Beogradu.
Član 4.
Komora ima svojstvo pravnog lica.
Član 5.
Komoru predstavlja i zastupa predsednik Komore.
Član 6.
Za svoje obaveze Komora odgovara svim svojim sredstvima.
Sredstva za rad Komore obezbeđuju se na način propisan Zakonom o advokaturi i ovim
statutom.
Član 7.
Komora ima pečat i štambilj.
Komora ima amblem.
Član 8.
Rad Komore i njenih organa je javan.
Ovim statutom određuju se slučajevi isključenja javnosti iz rada pojedinih organa Komore u
određenim fazama postupanja.
Deo drugi
ZADACI KOMORE
Član 9.
Zadatak Komore je da vrši poslove od opšteg interesa za advokaturu, a naročito:
1. predstavlja advokaturu, zastupa i štiti njene interese;
2. stara se o obezbeđenju uslova za pravilno vršenje advokature;
3. preduzima mere za razvoj advokature;
4. stara se o podizanju stručnog i etičkog nivoa advokature;
5. stara se o jačanju profesionalne discipline i odgovornosti u vršenju advokature;
6. stara se o obnavljanju advokature prvenstveno iz reda advokatskih pripravnika;
7. održava odnose sa državnim i pravosudnim organima i drugim organizacijama;
8. podnosi predloge za unapređenje advokature, pravosudnog i pravnog sistema;
9. daje predloge o pitanjima značajnim za ostvarivanje i zaštitu ustavnih sloboda i prava
građana;
10. obavlja druge poslove od značaja za advokaturu.
Deo treći
UNUTRAŠNjA ORGANIZACIJA
Član 10.
Komora ostvaruje svoje zadatke određene zakonom i ovim statutom posredstvom svojih
organa i organa advokatskih komora u svom sastavu.
Član 11.
U sastavu Komore postoje:
– Advokatska komora Beograda,
– Advokatska komora Vojvodine,
– Advokatska komora Zaječara,
– Advokatska komora Kosova i Metohije,
– Advokatska komora Kragujevca,
– Advokatska komora Niša,

168
– Advokatska komora Požarevca,
– Advokatska komora Čačka, i
– Advokatska komora Šapca.
Advokatske komore iz prethodnog stava su obavezne, nezavisne i profesionalne organizacije
advokata koji imaju sedište kancelarije na njihovim teritorijama.
Advokatske komore iz stava 1. ovog člana imaju svojstvo pravnog lica i nastavljaju sa radom
sa do sada utvrđenom teritorijalnom nadležnošću.
Advokatske komore iz stava 1. ovog člana svojim statutima i opštim aktima uređuju sopstvenu
unutrašnju organizaciju i rad, u skladu sa zakonom i ovim statutom.
Komora i advokatske komore u njenom sastavu zadržavaju imovinu i imovinska prava kojima
su do sada raspolagale, imaju pravo da stiču imovinu i imovinska prava i da svojom
imovinom i imovinskim pravima samostalno raspolažu.
Deo četvrti
ORGANI KOMORE
Član 12.
Organi Komore su:
1. Skupština;
2. Upravni odbor;
3. predsednik i tri potpredsednika Komore;
4. Nadzorni odbor;
5. Disciplinski tužilac, i
6. Disciplinski sud.
Član 13.
Način rada organa Komore uređuje se poslovnicima.
OPŠTI AKTI
Član 69.
Opšti akti Komore su:
1. Statut;
2. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata;
3. Poslovnik o radu organa Komore;
4. pravilnici;
5. kolektivni ugovor.

169