Orlović Skripta

Појам устава
Устав је највиши правни акт који уређује и ограничава државну власт. То значи да устав садржи
правне норме које одређујемо као правила понашања заштићена силом државе. Устав није само
правни, него је и политички акт. У устав су уткане политичке идеје и идеологија, поглед на свет, као
део програма који треба спроводити у садашњости и будућности. У држави постоји велики број
правних аката који чине правни систем и међу којима постоји хијерархија по основу њихове правне
снаге. У том редоследу виших и нижих правних аката, устав је на највишем месту. Сви други правни
акти имају нижу правну снагу од устава и мора бити у складу са њим – правило уставности. Уставом
се ограничава државна власт. Устав ово чини двојако:
1. Тако што уређује организацију власти и положај државних органа и њихову надлежност
2. И тиме што прокламује и штити људска права и слободе
Уставна надлежност државних органа и сфера основних права и слобода јесу граница државној
власти. То су правила која обавезују државу како да делује и у ком правцу развоја треба да иде. Устав
није ништа друго до виши и главни закон о државној власти којим се штите права и слободе
појединаца, изложен у писаној форми. Устав је општи и најраспрострањенији назив за највиши
пропис у држави. У српском језику реч устав може се повезати са глаголом зауставити и именом
устава, брана. Реч устав се у српском језику може повезати и са глаголом установити. Устав доноси
установљавајућа власт, она која установљава, оснива органе власти и признаје људска права и
слободе. Током историје српске уставности за устав је коришћена и реч конституција – што значи да
треба дати народу правду. Први целовит највиши правни акт у Србији имао је назив устав, то је
Сретењски устав 1835 године, као и сви потоњи највиши правни акти. Пре тога су постојали
државни акти уставне садржине, али нецеловити и не са именом устав, као што је Душанов законик,
Номоканон.
У Старом Риму су доношени акти под именом конституцио, што значење уређење, састав, стање, име
се приписује Марку Тулију Цицерону. Реч је о едиктима римских императора који су теком делом
имали садржину савремених устава.
У Енглеској, држави која има најдужи континуиран развој уставности, иако је данас без писаног и
кодификованог устава, у средњем веку су доношени акти који су сматрани важних законима. Други
уставни акти нису имали назив устав, као што је Велика повеља о слободама 1215.
У Француској, држави која има не тако дугу као Енглеска, али веома плодну и бурну уставност
средњовековни акти нису носили назив устав, већ едикт основни и краљевски закон. Једини писани
енглески устав звао се Инструмент владања који је у 10 чланова, садржавао одредбе о тројакој
подели власти и изборним правима. Исти назив има и најстарији део Шведског некодификованог
устава.
У Њемачкој устав има има Основни закон и представља заокружен кодификован устав.
Данас је реч устав скоро општеприхваћена као назив за највиши правни акт у држави. Он је био
услов постојања политичких и других права и слобода и демократског режима. Тако се од 19 – ог
века устав изједначава са постојањем политичке слободе што је остало до данас.
Природа устава
Природа устава је двојака:
1. Правна
2. Политичка
Правна природа устава:
- Указује на то да је реч о правном пропису
- Садржи правне норме које су основни извор уставног права и извор других грана права
- На основу уставних норми доносе се други општи правни акти, закони, подзаконски прописи.
- Непосредна примена уставних норми, значи да су права и слободе садржане у њима заштићене
пред судом и уставним судом, да су утуживе.
- Устав има највише место у правном систему и сви остали акти морају бити у складу са њим
(начело уставности)
- Међу осталим правним акти постоји хијерархија која одражава ред у правном систему као
заокруженој целини
https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Stranica 1 od 114
Политичка природа устава:
- Изводи се закључак да се ради о идеолошко – политичком и програмско – декларативном акту.
- Устав садржии начела и принципе владајуће идеологије, који су декларативне природе
- Његова идеологија је ослоњена на прошлост, примењује се у садашњости и представља путоказ
будућег политичког развоја
- По овом последњем устав је програмски акт
Устав се дефинише тако што се наводе његове најважније вредности:
- Независна, демократска, правна држава (Мађарска)
- Суверена, демократска и правна држава у којој нису обавезни никаква идеологија нити
вероисповест (Словачка)
- Социјалистичка држава радника и сељака (бивша ДР Немачка, бивши Совјетски Савез)
За устав је битно да буде стварни остварив устав, да норме буду реално постојеће, да се примењују и
да их има у законодавству.
Устав у материјалном и формалном смислу

Може се разликовати неколико појмова устава: НОРМАТИВНИ, ПОЛИТИЧКИ, СОЦИОЛОШКИ.
Нормативни појам става обухвата скуп норми уставне садржине и највеће правне снаге. Може се
разликовати устав у материјалном и устав у формалном смислу. Све државе имају устав у
материјалном смислус. Тај устав обухвата норме уставне материје, које уређује државну власт и
права и слободе грађана. Уставна материја се може груписати у три групе сродних питања:
1. Питања у вези са државом су правила о уређењу државе
2. Питања у вези са правом – како настају правне норме, ко их доноси, по којем поступку
3. Питања у вези са друштвом су правила која уређују наважније односе у друштву
Готово све државе имају устав у формалном смислу, немају га Уједињено Краљевство, Нови Зеланд и
Израел. Устав у формалном смислу има две основне одлике:
1. Његов садржај је уставна материја и има одговарајућу форму
2. Донео га је уставотворни орган по прописаном поступку у писаној форми
Најчешћа карактеристика устава у формалном смислу је кодификованост устава. Накнадно донети
уставни амандмани, измене су саставни део кодификованог устава. У писаном уставу уставне норме
су подељене по члановима и већим једницама систематизације: одељцима, главама и деловима. Устав
доноси уставотворни орган који може бити парламент редовног сазива или посебан орган –
уставотворна скупштина, а у уставотворном поступку могу да учествују и грађани путем
референдума. Уставотворна процедура је сложенија од законодавне:
- нису исти субјекти који предлажу покретање поступка,
- има више фаза од законодавног
- захтева се строжа већина у доносу на ону потребну за усвајање закона
Највећа правна снага значи да сви закони и нижи прописи морају бити у складу са уставом.
Устав у формалном смислу обухвата само мањи део материје најважнији за дату државу и друштво.
То су основна правила о политичкој заједници – државно уређење и положај појединца у држави.
Устав у материјалном смислу је обимнији од устава у формалном смислу, јер обухвата сву уставну
материју која се не може обухватити једним писаним актом. Устав у материјалном смислу се
непрестано мења, док се у формалном смислу мења релативно ретко.
Политички појам устава ставља акценат на његову заштитну улогу и ограничавање власти, на његов
политички квалитет.
Социолошки појам устава сагледава реалан однос сила у друштву, израз друштвених односа, а ако
није такав онда је писани устав само лист хартије.
Развој уставности у свету

Развој уставности у свету везује се за крај 18-ог века када се појављују први устави у формалном
смислу. То су највиши правни акти америчке и француске уставности. Први писани устав донео је
Комонвелт Вирџинија 29. Јуна 1776. Године, који је утицао на садржај Устава САД – 1787 –
најстаријег важећег устава у свету. Револуционарна Француска је донела чак 3 устава за непуних 5
година – 1971, 1793, 1795, а потом и четврти устав 1799 године, који су на различит начин уређивали

Stranica 2 od 114
органе власти. Француска је донела укупно 17 устава. Сви ти устави су имали утицаја на одредбе
касније донетих устава:
- уставна монархија на уставе Шпаније и Норвешке
- Монтањарски устав на социјалистичку уставност
- Директоријум на уставе Швајцарске
- Систем конзулата на уставност са колективним шефом државе
У првом периоду писане уставности и друге државе доносе своје уставе:
- Конфедерација Пољске и Литваније
- Шведска
- Србија 1835 године
Углавном се ради о уставима либералне уставности којима се у Европи успостављају уставне
монархије, а у Латинској Америци републике.
Након револуција 1848 – 49 године, периоду који се назива либерално – демократски
конституционализам, доносе се нови устави:
- Француски
- Устави Данске
- Шпаније
- Канаде
- Русије
Период између два светска рата карактерише даљи развој либерално демократске уставности уз
појаву измењеног рационализованог парламентаризма у новим европским државама:
- Финској
- Аустрији
- Пољској
Као и у постојећим држава:
- Немачкој
- Грчкој
- Шпанији
Доносе се први социјалистички устави:
- Устав Русије
- Монголије
- Совјетског Савеза
Након Другог светског рата развој уставности иде у више праваца међу којима се могу разликовати
два основна:
1. Класична либерално – демократска уставност
2. Нова, социјалистичка уставност
Унутар прве групе, велике европске државе доносе нове уставе: Француска, Немачка, Италија.
Социјалистичка уставност чији основ нису приватна својина и више страначки систем, већ државна
својина и страначки монизам. Устав Југославије, Бугарске, Румуније. Социјалистичка уставност у
Европи нестаје крајем 20 века, да би се данас одржалаа у тек неколико држава : Кина, Вијетнам,
Куба, Северена Кореја, Лаос.
Послератни талас деколонизације донео је експанзију уставности у Африци и Азији. Бивше колоније
преузимају уставне моделе својих колонијалних сила. У мањем броју држава успоставља се
мешавина социјалистичке, либералне и уставности која има верска обележја: Алжир, Тунис, Мароко,
Либија, Египат. Развој уставности је довео до тога да данас имамо преко 500 важећих устава, ако уз
уставе држава рачунамо и уставе федералних јединица, кантона и других политичких заједница које
нису државе.
Развој српске уставности

Stranica 3 od 114
Укупно је донето 12 српксих и 8 југословенских уставних текстова. Два последња су донета 1990. и
2006. Године, што је означило повратак парламентаризму и традиционалној уставности.
Несамостална Кнежевина Србија је први устав донела 1835. године - Устав Књажевства Сербије,
назван Сретењски устав, који је издан и заклетвом потврђен на Сретењској скупштини 2/14 фебруара
у Крагујевцу.
Други устав назван Турски устав, који је у форми султанског хатишерифа октроисао султан
Отоманског царстава 1838. Године. Сретењски устав је остао непримењен, на снази је био само 6
недеља, док је Турски устав до сада најдуговечнији устав.
У другом таласу развоја српске уставности донета су чак 4 устава:
- Намеснички
- Радикалски
- Априлски
- Устав од 1903
Трећи период развоја српске уставности односи се на уставе прве југословенске државе:
- Видовдански – 28 јун 1928 године
- Октроисани – 3 септембар 1931 године
Уставност друге Југославије одликују четири устава државе, међу њима и Србије, који су доношени
1946, 1953, 1963, 1974, и коју су у међувремену мењани бројним амандманима.
Последњи пети период српке уставности започиње Уставом од 1990 године, који је донела
Скупштина Социјалистичке Републике Србије, 28 – ог септембра и траје до данас. У устав је враћено
начело поделе власти и установљен рационализован парламентарни систем. У овом периоду донета
су и два савезна уставна акта:
- Устав Савезне Републике Југославије
- Уставна повеља Државне заједнице Србија и Црна Гора
Садашњи устав је донела Народна скупштина 8 новембра 2006 године. То је акт формалног и
материјалног континуитета са претходним. Поштована је процедура промене, а многе важне одредбе
су по садржини исте или веома сличне.
Уставно право као грана правног система и као научна дисциплина

Уставно право је грана јавног права која унутар правног система обухвата правне норме које уређују
уставну материју. Предмет ове гране правног система су устав и други правни акти који се односе на
уређење власти и њено ограничвање гарантовањем људских права и слобода. Уставно право се по
материјалном и формалном критеријуму може сматрати основном граном правног система. На
темељу уставног права гради се правни систем, а уставно право је и кров правног система, јер
установљава инструменте његове заштите. Основни извор уставног рава је устав, што је уједно извор
права за све друге гране права: кривично, грађанско, радно. Устав садржи поједине норме којима
уређује део материје других правних грана, на пример процесна права окривљеног су материја
кривичног процесног права, одредбе о раду су материја радног права. Поред тога што је извор права:
▪ устав утврђује правни основ за доношење закона у другим правним гранама,
▪ одређује орган који доноси законе и
▪ уређује основне елементе законодавног поступка.
Научна дисциплина уставно право појављује се и развија у Енглеској, Француској, САД, Немачкој.
Сматра се да је први пут установљено после француске Јулске револуције на Правном факултету у
Паризу 1834 године. Уставно право је јавноправна наука која проучава јавно право, јавноправне
институте и односе. То су односи између државе као јавне власти и грађана као појединаца са
правним субјективитетом. У Немачкој се користио назив државно право, који је наглашавао значај
државе – држава је сама себи циљ.
Метод уставног права

1. Правни метод (нормативни, догматски, позитивноправни)
▪ Који је основни метод и других правних наука. Унутар овог метода разликујемо:
➢ Егзегетски метод - метод дословног тумачења и објашњавања уставних норми

Stranica 4 od 114
➢ Деонтолошки метод – који критичким проучавањем постојећих норми даје пројекцију
какве оне треба да буду да би се оствариле вредности које шитити устав.
2. Политиколошки метод – којим се изучава колико успешно функционишу влада, парламент и
друге институције.
3. Упоредноправни (компаративни) метод – којим се анализирају и упоређују уставне одредбе и
политичке институције у другим државама и на основу тога изводе научни закључци
4. Историјски метод – изучава развој устава и уставности, теме о људским правима и органима
власти у прошлости.
5. Социолошки метод – анализира устав као друштвена цивилизацијска појава.
Однос уставног права и других грана права

Гране права које спадају у јавно право уређују правне односе између појединца и државе, то су
неравноправни субјекти.
Уставно право има највише додирних тачака са управним правом. Управно право уређје положај и
рад државних органа, органа управе. Ова два права су у германској правној традицији дуго били
спојени под називом државно право, што је сада одвојено – управни поступак, управни спор,
управни акт, спадају у материју управног права.
Уставно право је повезано и са кривичним материјалним и процесним правом. У уставима се налазе
одредбе које имају кривичноправну природу:
- Легалитет дела и санкције
- Претпоставка невиности
- Право на одбрану
- Забрана ретроактивности
- Лични карактер кривичне одговорности
- Услови лишења слободе и притвора
- Услова издржавања казне затвора
Финансијско право уређује начин финансирања државе:
- Јавне приходе
- Порезе
- Јавне расходе
- Основ и начин састављања буџета
- Ревизорску институцију
Међународно јавно право и уставно право преплићу се у материји људских права и слобода. МЈП
проучава међународне уговоре (конвенције) о људским правима и слободама, што након њиховог
ратификовања постаје и извор уставног права.
Устав гарантује низ права и слобода која имају радноправну природу и стављена су у ред
најважнијих људских права. То су:
- Право на рад
- Права у вези са радом
- Права за случај незапослености
- Право на штрајк
- Право на синдикално организовање
Социјално право:
- Право на социјално осигурање
- Право на социјалну заштиту и помоћ
- Право на породичну пензију
Гране права које се убрајају у приватно право, уређују правне односе између појединаца, то су
равноправни субјекти.
Уставно право својим најважнијим извором, уставом, уређује начелно само нека питања којима се
баве грађанско и стварно право, као и грађанско процесно право. Уставом се гарантује право својине

Stranica 5 od 114
и различити облици својине: приватна, државна, задружна, мешовита.
Облигационо право нека од полазних начела црпи из устава:
- Слободу уговарања
- Примат воље уговорних страна
- Супсидијарност закона
Привредно право уређује положај и делатност привредних субјеката. Нека најважнија начела
привредног права нашла су своје место у уставу:
- Слобода тржишта
- Слобода привредног организовања
- Слобода предузетништва
Породично право уређује односе између чланова породице.
Наследно право уређује пренос права и обавеза за случај смрти на наследнике.
Материјални извори уставног права

Материјални извори уставног права су друштвене околности у којима се ствара уставно право и
снаге које га стварају. У материјалне изворе уставног права спадају:
1. Акти политичке природе
2. Уставни обичаји
3. Уставне конвенције
У акте политичке природе убрајамо:
- Повеље
- Декларације
- Резолуције
Повеље су писани акти који имају политичку природу, а немају форму правног акта. Најпознатије
повеље су историјски извори уставног права, а потичу из средњовековне уставности. У Енглеској
уставности важне повеље имају различите називе:
- Магна Карта Либертатум
- Петиција о Правима
- Хабеас Корпус Акт
- Закон о правима
Са наших простора може се поменути Средњовековна повеља Кулина Бана 1189 године, којом се
гарантују трговачка права Дубровчана.
Декларације су такође писани акти политичке природе, а немају форму правног акта, али
представљају извор уставног права. Најпознатија је Француска декларација права човека и грађанина
1789 године. Декларације доносе представничка тела и њима се уређује неко важно горуће
политичко питање.
Резолуције су веома сличне декларацијама. Њима се поред политичких ставова у вези са неким
важним питањем, обично налаже одређено поступање органима извршне власти.
Уставни обичај је неписано уставно правило које се формира на основу одређеног понашања и о
коме је стечено убеђење о обавезности таквог понашања. То је допунски извор уставног права и
служи за попуњавање правних празнина или за елиминисање нејасноћа у вези са значењем и
применом правне норме. По дејству, разликујемо 3 врсте уставних обичаја:
1. SECUNDUM CONSTITUTIONEM – појашњавају нејасну или недоречену уставну норму
2. PRAETER CON. – попуњавају се уставне празнине
3. CONTRA CON. – мења се устав, тиме што се не примењује уставна, већ правна норма, а то
двоје је међусобно супротно.
Уставне конвенције су посебно значајне. Код којих је психолошки елемент заснован на лојалности,
уљудности и који је настао ради потребе политичке праксе. Уставне конвенције се поштују као

Stranica 6 od 114
највиша уставна правила. Нека од њих су:
- Први министар се бира из реда чланова доњег Представничког дома
- Влада којој је изгласано неповерење подноси оставку
Формални извори
Формални извори уставног права су општи правни акти који садрже норме које уређују питања из
уставне материје. Основни формални извор уставног права је устав, а сви остали су допунски
извори. Допунски извори су прописи исподуставне снаге:
- Закони
- Уредбе
- Пословник парламента
- И други подзаконски акти
Устав је основни и најважнији извор уставног права и држави. Извор уставног права су устави
федералних јединица у федерацији. Уставни закон са уставном снагом је основни извор уставног
права. Уставну снагу имају и уставни амандамни и уставни додаци. Устав је писани правни акт, по
правилу кодификован, у супротном постоји више правних аката. Ти уставни акти имају већу правну
снагу од закона, с тим да и међу њима може бити аката више и ниже правне снаге.
Уставним амандманима – се допуњавају и развијају начела и друге одредбе устава или се постојећа
уставна норма мења новом. Смисао амандмана је да се устави прилагоди реалним друштвеним
потребама, учини бољим и тако одржи дуговечнијим. На најстарији важећи устав САД 1878 године,
усвојено је 27 амандмана, последењи је усвојен 1992. Године. Ревизиони поступак је исти као и
поступак доношења устава. Уставни амандмани имају уставну снагу и формални су извор уставног
права једна уставу. Они се доносе послое устава онолико често колико то друштвене потребе
изискују и политички услови дозвољавају. Познате су две амандманске технике:
1. По једној се не мења основни текст устава већ се додаје уставни амандман на крају устава
2. Уставним амандманима се брише нека ранија одредба устава тако да више не важи, а на њено
место ступа амандман.
Додаци уставу су извор уставног права у неким државама. Они имају уставну снагу и доносе се
истовремено са уставом, али су систематизовани у посебну целину како би се смањио обим основног
уставног текста.
Уставни закон – је формални извор уставног права и подразумева различите акте. Он је исто што и
устав, акт је уставне снаге. Законом се мења или допуњује устав и тада има уставно правну снагу.
Може се сврстати у категорију извора који су по правној снази између устава и закона. То је случај
када уставни закон означава највиши правни акт федералне јединице или територијалне аутономије.
Закони – који садрже уставну материју су извор уставног права. То су:

- Закони о људским и правима и слободама
- Закони о изборима
- Закони о органима хоризонталне и вертикалне организације власти
Реч је о допунском извору у односу на устав, али о извору који је неопходан уставном праву. Закон се
доноси по мање захтевном поступку него што је уставотворни. Зато је правна снага закона мања од
правне снагее устава. Закон се може мењати само новим законом било тако што се делимично
(дерогација) или потпуно (аброгација) укида. Једноставнија законодавна процедура указује на то да
се законима може брже и лакше реаговати на друштвене промене. Посебни акти законске снаге су
они које не доноси парламент него извршна власт.
Подзаконски акти – који садрже уставну материју су допунски извор уставног права. Њихова правна
снага мања је од законске. Да би подзаконски пропис могао да се сврста у изворе уставног права
мора бити испуњено још услова.
Уредба – је општи правни акт владе којим се извршава закон, а преко закона и устав. Посебне врсте

Stranica 7 od 114
уредби се доносе за случај нужде, ванредног или ратног стања. Оне имају законску снагу и
ограничено време трајања, а уколико се њима мења уставна материја имају снагу уставног акта.
Пословници органа власт – парламента, владе, уставног суда, изборне комисије и других органа су
допунски извори уставног права. Њима се уређује рад органа власти и тако допуњују уставне и
законске одредбе о тим органима. Пословници морају бити у складу са уставом и законом. Од
пословника зависи ефикасност државног органа, нарочито парламента. Најважнији међу
пословницима је пословник о раду парламента којим се детаљно уређује законодавни поступак и
друге парламентарне процедуре.
Статути – су специфични мали устави, којима се уређује положај органа регионалне и локалне
организације власти.
Изборне комисије – доносе опште правне акте којима се уређујују изборни поступак и изборне
радње – упутства, правила, пословнике. Ово су подзаконски и допунски извори уставног права.
Одлуке судова – нису извор уставног права јер обавезују само странке у спору, делују интер партес.
Када се судска одлука односи на уставну материју она може бити извор уставног права. Уставни суд
је специјализовани државни орган који штити устав, односно уставност и законитост и чије одлуке
делују према свима, ерга омнес. Уставни суд као негативни законодавац елиминише неуставне
одредбе закона или другог правног акта чине оне престају да важе. Одлуке уставног суда о
уставности неке правне норме или прописа доносе се у конкретном или апстрактном уставном спору.
- Конкретан спор о уставности је оцена уставности неке норме која треба да се примени у
поступку који управо траје.
- Када овлашћени субјекти могу захтевати да уставни суд оцени уставност неке правне норме или
прописа у целини, без обзира на то да ли траје судски поступак, реч је о апстрактном уставном
спору. Тада донета одлука обавезује све.
Извори уставног права у Републици Србији

Основни извор уставног права у Србији је Устав од 2006.
- Устав је усвојен на Првој посебној седници Народне скупштине – 30 септембра
- Потврђен на републичком референдуму – 28/29 октобра
- Проглашен на Другој посебној седници Народне скупштине – 8 новембра, одакле му име
Митровдански устав.
Устав Србије је писани и кодификовани уставни акт који до сада није мењан. Донет је у новим
политичким околностима када Србија постаје самостална држава. Уз Устав је донет Уставни закон за
спровођење Устава Републике Србије. Уставни закон уређује прелазни правни режим у периоду
непосредно по усвајању Устава. Њиме је уређена примена одредаба Устава, рокови одржавања
избора на свим нивоима.
Закони – који регулишу уставну материју су извори уставног права у Србији. Закони су допунски
извор уставног права који мора бити у сагласности са Уставом и не сме бити у супротности са
потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права. О томе
се стара Уставни суд. Законе који су извор уставног права можемо сврстати у неколико група:
- Закони о органима власти
- Закони о правосуђу
- Закони о изборима
- Закони о људским и мањинским правима и слободама
Подзаконски акти – су допунски извор уставног права. Они морају бити у складу са свим вишим
прописима о чему се стара Уставни суд у поступку оцене уставности и законитости. Могу се
сврстати у неколико група:
- Уредбе за спровођење закона
- Пословници о раду органа власти
- Статути

Stranica 8 od 114
- Одлуке аутнономних покрајина и јединица локалних самоуправа
- Општи акти Републичке изборне комисије
Устав познаје две врсте извора уставног права међународног порекла:
- Општеприхваћена правила међународног права – имају уставну правну снагу, не може се
оцењивати њихова уставност и не смеју бити у супротности са законом.
- Потврђене међународнеу уговоре – убрајамо све мултилатералне и билатералне међународне
уговоре које је ратификовала наша држава.
Одлуке уставног суда – у вези са оценом уставности и законитости закона или другог општег акта
има последице по извор уставног права. Ако није у складу са уставом, акт ће престати да буде извор
уставног права.
Пракса међународних институција – одредбе о људским и мањинским правима тумаче се сагласно

пракси међународних институција који надзиру спровођење важећих међународних стандарда о
људским и мањинским правима.
Уставни обичаји – у нашем праву још увек не постоје. Временом би могли бити формирани.
Поступак доношења и промене устава

Данас се пре промене устава организује јавна расправа у којој учествују представници политичких
странака и покрета, власти и опозиције. Расправа треба да траје довољно дуго да се јавном мњењеу
образложи потреба за новим уставом. Уставотворни поступак састоји се од фактичких и правних
радњи.
- Фактичке радњ су оне у којима се јавно мњење припрема за устав.
- Правне радње отпочињу покретањем уставотворног поступка, затим се израђује уставни текст и
гласа о уставу.
Државна власт која доноси нови устав назива се УСТАВОТВОРНОМ.
Она која мења постојећи устав – РЕВИЗОНОМ.
Власт која доноси први и сваки наредни устав – УСТАНОВЉАВАЈУЋА ВЛАСТ.
Устав је највиши правни акт на коме се гради читав систем позитивног права. Ревизијом устава
одговара се на најважније промене, а остале се прате изменама зкона. Уставотворни поступак је
сложен и компликованији од законодавног. Различит је орган који доноси устав, поступак се теже
покреће и потребна је строжа већина.
Поступак усвајања првог устава разликовао се од мењања устава и доношења новог, јер у време
првог устава није било правила о уставотворном поступку. Уставотворци су били правно
неограничени и политички слободни да одлуче како ће донети устав, колико већином, на чији
предлог и у ком поступку. Чак је било првих устава за које су сматрали да их доносе заувек, па су
изоставили одредбе о ревизији. Новоформирана држава сама утврђује поступак доношења свог
првог устава. Доноси први устав по сопственим правилима и та ће је правила обавезивати убудуће.
Сада већ постоје правила о уставотворном поступку. У вези њиховог поштовања разликују се
уставни континуитет и дисконтинуитет.
- Уставни континуитет - постоји када уставотворац примењује важећа уставна правила
уставотворног поступа при доношењу новог устава или мењања постојећег.
- Уставни дисконтинуитет – постоји када нови устав није донет по уставотворном поступку
прописаном у постојећем уставу. Обично представља садржински раскид између два устава.
Формална и фактичка промена устава

Формалном променом устава текст устава не остаје исти, већ се мења језички садржај уставне норме.
Формална промена устава може бити:
- Делимична – када се мењају неки делови, чланови
- Потпуна – када се доноси нови устав
Орган формалне промене устава је парламент. Ако је у питању дводомни парламент онда је потребна

Stranica 9 od 114
сагласност оба дома. Два сазива парламента одлучују о промени устава. Када први сазив донесе
одлуку о покретању поступка промене устава и потом се распусти, а нови сазив парламента треба да
усвоји предложене промене или нови устав. Поступак се назива прикривени референдум, јер о
промени устава одлучују грађани.
Грађани путем референдума учествују у уставотворном поступку. Њихова одлка је обавезујућа.

Референдум може бити обавезан и факултативан. Субјекти који покрећу поступак су парламент, шеф
државе, влада, део бирачког телеа, федерална јединица. Посланици и бирачи треба да буду
заступљени у одређеном броју, јер заједнички покрећу уставотворни поступак. У фази расправљања
потребно је обезбедити кворум. У фази одлучивања потребна је строжа већина: апсолутна, 2/3, 4/5.
Најчешће се захтева излазност већине бирача.
Фактичка промена устава – текст устава остаје исти, али уставна норма у пракси добија ново
значење. Ова уставна промена је заправо формирање уставног обичаја којим се тумачи или допуњује
устав. Може настати и судским тумачењем. Уставни суд може норми дати ново значење, а да сам
уставни текст остане исти. Други случај је ако уставносудски орган не огласи неуставним очигледно
неуставан закон. Такав закон остаје у правном систему, производи дејство и мења устав.
Доношење и промена устава РС

Устав Србије се доноси и мења по поступку сложенијем од законодавног. Разлике постоје од самог
почетка, од фазе предлагања, па до фазе проглашења. На основу овога види се да је реч о чврстом
устав. У фази предлагања могу да учествују различити субјекти:
- Најмање 1/3 од укупног броја народних посланика
- Председник Републике
- Влада
- И најмање 150 000 бирача
Они само иницирају поступак. О покретању поступка одлучује Народна скупштина 2/3 већином од
укупног броја народних посланика. Ако се та већина достигне поступак је покренут и приступа се
изради, а потом и разматрању акта о промени устава.
Акт о промени устава израђује се у скупштинском одбору за уставна питања и онда се разматра на
скупштинској расправи, након чега се о њему гласа. Уколико усвоји акт о промени Народна
скупштина ће бити дужна да распише референдум. На коме грађани треба да потврде усвојени акт о
промени устава. У супротном одлука о усвајању не ступа на снагу. Референдум се одржава у року од
60 дана од усвајања акта о промени. Акт о промени усвојен у Народној скупштини и потврђен на
Републичком референдуму ступа на снагу када га прогласи Скупштина. Устав не може бити
промењен за време ратног или ванредног стања.
Поделе устава
❖ Према политичким својствима:
- Демократске – донети су на демократски начин од стране грађана и народних представника,
значајна је демократска садржина устава.
- Недемократски – не ограничава власт, не успоставља демократски политички режим.
❖ По критеријуму одлика уставних норми:
- Програмски – идеолошки планови за будућност, у њиховим нормама се пројектује будуће
друштво које тек треба изградити.
- Реални – су огледало стварних прилика у држави у датом историјском моменту.
❖ По историјским и социјалним приликама:
- Оригинерне – су устави узори, оригинални текстови који се нису угледали на раније донете
уставе, већ су служили као модел другим уставима.
- Деривативне – су комплилаторски уставни текстови са различитим решењима која већ постоје у
уставности других држава.

Stranica 10 od 114
❖ По критеријуму применљивости устава:
- Нормативни – су они који важе, одговарају стварности, примењују се
- Номинални – правно важе, али се не примењују
- Семантички – се остварују, ало тако да конзервирају стварност, не допуштајући ни промене у
друштву, нити своју промену
❖ По облику владавине:
- Монархијске – монарх
- Републиканске – председник
❖ По организацији власти:
- Председнички – подела власти, законодавна, извршна и судска
- Парламентарни – однос сарадње између законодавне и извршне власти
- Скупштински – јединство власти
❖ По облику – форми:
- Писане – написане уставне норме
▪ Кодификоване – једног акта
▪ Некодификоване – више аката
- Неписане – уставни обичаји
❖ Према томе ко доноси устав:
- Октроисани – владар
- Уставне пактове – народно представничко тело и владар
- Народне уставе – народно представничко тело, парламент или уставотворна скупштина,
самостално или са бирачима који се изјашњавају на уставном референдуму.
❖ По сложености:
- Меке – гипки, мењају се као закони
- Чврсти – крути, по сложенијем поступку
Преамбула устава
Преамбула је уводни део устава. Они претходи уставу и казује о доносиоцу и разлозима доношења
устава. Она није обавезни део и немају је сви данашњи устави. Преамбула је једна сложена реченица
подељена по ставовима, дужине од 300 речи. У садржини се помињу друштвене, политичке и
индивидуалне вредности : демократија, правда, слобода, сувереност, једнакост, срећа. У њима се
увек именује уставотворац: народ или нација и грађани. Позива се на религију, традицију. Преамбуле
садрже идеолошке одредбе – критикује се политички режим и нове вредности успостављају уставом.
Оне указују на друштвене циљеве које се желе постићи уставом. Постоје два става у вези са правном
снагом преамбуле:
- Да нема правну снагу, да је деклараторни политички акт
- Да има правну снагу, као и нормативни део устава
Донета је по уставотворном поступку од стране истог доносиоца, као и остали делови устава.
Уређује најважније вредности у друштву и најтежа политичка питања.
Нормативни део устава

Нормативни део устава садржи норме које су систематизоване у чланове.
- Члан је основна јединица систематизације. Има једну или више правила и уређује једно или
више сродних питања.
- Члан може да има наслов – РУБРУМ и означава се арапаским бројем, ређе римским, а може се и
озналчити комбинацијом бројева и слова.
- Члан има један или више СТАВОВА. Став је део члана који је систематизован у једном пасусу.

Stranica 11 od 114
- Може да има једну или више ТАЧАКА који се означавају бројем или словом.
- Може да има једну или више АЛИНЕЈА које започињу цртицом.
Чланови се групишу у делове, главе, одељке.
- Део обухвата чланове из најширих тематских подручја – начела, организација власти.
- Главе, одељци су мање јединице систематизације од делова и обухватају чланове које се тичу
истог субјекта или института. Редослед делова, глава и одељака говори о значају уставне
материје у уставу.
- Структуру неких устава чине ДОДАЦИ. Они се доносе истовремено са уставом, али су одвојена
целина да би се растеретио основни текст устава.
- АМАНДМАНИ на устав систематизују се у једну целину на крају устава.
Структура и систематика устава Србије

Устав Србије је средње величине, има 206 чланова разврстаних у 10 делова од којих су 4 подељена на
мање јединице систематизације. Основна јединица систематизације је ЧЛАН, а мањи од члана су
СТАВ И ТАЧКА. Сваки члан има свој РУБРУМ. На почетку устава је ПРЕАМБУЛА, стоји пре самог
назива устав у којој су грађани Србије назначени доносиоцима устава. Она полази од државне
традиције српског народа и равноправности свих грађана, и од тога је Покрајина Косово и Метохија
саставни део Србије.
Делови устава:
1. Начела устава
2. Људскаа и мањинска права и слободе
3. Економско уређење и јавне финансије
4. Надлежности РС
5. Уређење власти
6. Уставни суд
7. Територијално уређење
8. Уставност и законитост
9. Промена устава
10. Завршна одредба
Држава
Државу чине три елемента: територија, становништво и власт.
Територија - простор који је омеђен државном границом. Простор на којој живи њено становништво
и на се спроводи власт. Територија се уређује уставом. Њена величина може да утиче на државно
уређење.
Становништво – може да утиче на облик државног уређења, многољудне државе су федерације, а са

мањим бројем становника су унитарне. Становништво се разликује по расном, националном,
верском и другим обележјима који су од значаја за уставно право. Најважније својство становника
једне државе је држављанство.
Власт – она заповеда становништву, држава има монопол силе. То је највиша државна власт која
мора бити прихваћена од већине грађана, мора бити легитимна. Државна власт је независна,
самостална, јединствена и непрекидна. Власт је суверена, јер је највиша у држави. То значи да у
држави постоје и друге власти, у локалној самоуправи, предузећу, породици, али оне нису највиша
власт. Државна власт мора бити легитимна. Легитимна власт је она која је на законит начин изабрана.
Државни симболи – Њима се чува посебност државе и нације у односу на остале. Међу државним
симболима најважнији су:
- Државни грб – јединствен хераладички знак који симболише државу – њену традицију,
особености и народ.

Stranica 12 od 114
- Државна застава – карактеристичан знак државе и њеног идентитета који се састоји од једне или
више боја, са или без знакова на њој.
-Државна химна – свечана патриотска мелодија која се изводи у званичним и свечаним
приликама, са или без текста.
Државе се могу поделити на:
- По облику државног уређења на:
▪ сложене - федерација
▪ просте – унитарна држава.
• Централизоване – када је власт на једном месту
• Децентрализоване – власт се обавља изван центра, на нижим нивоима.
- По облику државне власти:
▪ Начело поделе власти: парламентарни, преседнички, мешовити
▪ Начело јединства власти: скупштински као демократски и ауторитарни
- По облику владавине:
▪ Републике
▪ Монархије
Демократија и владавина права
Демократија је политички режим у којем влада народ, односно од народа изабрана власт. Најважнији
елемент демократске владавине је остваривање политичке воље народа, односно већине грађана.
Владавина права је систем у коме власт управља помоћу унапред донетих правних норми. Право је
средство власти који ограничава владавину. Она се може схватити двојако:
- Постоји када је правни систем састављен од аката донетих у законитом поступку –
позитивистичко гледиште
- Владавина права постоји када имамо правни систем са законито донетим актима и тај систем у
целини има одређена својства – материјалистичко гледиште
Као још једна верзија владавине права додају се модели засновани на азијским вредностима – меко
ауторитарни, а налазе се у економским и политичким системима азијских држава. Владавина права
постоји ако власт није арбитрерна, ако су сви потчињени закону и када је судство независно.
Правна држава постоји ако се у држави поштују људска права и слободе, постоји супремација закона
и ограничење власти. Владавина права и правна држава су различити историјско – институционални
концепти. Владавина права је англосаксонски, а правна држава немачки. Данас се углавном
изједначавају, јер се оба препознају као формално – материјални појмови са истом основном идејом –
ограничавање државне власти.
Слобода и примат људских права

Слобода је стање у којем је субјект слободан, у ком делује без принуде и присиле. Слобода на којој
почива модерна уставност не може бити апсолутна, јер би таква слобода једног значила неслободу за
другог члана заједнице.
Либерални конституционализам примат даје негативном појму слободе ''слободе од'' која је заправо
слобода од државне власти, приватна зона појединца.
Либералнодемократски конституционализам придодаје кованици ''слобода од'' и појам ''слободе за''.

Слобода тако постаје и позитивно уставноправни појам са активним појединцем који преко бирачког
права утиче на власт. Из слободе ''од и за'' градила се област цивилног друштва. Цивилно друштво
учествује у доношењу и примени закона, уколико су испуњени нужни услови:
- Остварена владавина права

Stranica 13 od 114
- Доступне јавне функције
Модерна уставност подразумева примат људских права и слобода. Њих јемчи и штити устав и она
одређују границе органима власти.
Сувереност, легалитет и легитимитет

Власт мора бити суверена, легална и легитимна.
Сувереност је уставноправни појам који произлази из поређења државне власти са влашћу коју имају
друге институције и субјекти уопште. Суверена је државна власт која има супремацију над другим
властима и свим поједницима. У демократским државама сувереност потиче од грађана и назива се
народном сувереношћу. Грађани преносе своју суверену власт на државу путем избора и задржавају
право да је и даље непосредно обављају. Народна сувереност је скуп појединачних, индивидуалних
суверености појединаца. Разликује се од суверености нације.
Сувереност је комплексан појам у коме се разликују три елемента, стране које га чине:
- Спољни елемент - независност
- Унутрашњи елемент – највиша физичка власт
- Синтетички елемент – неограничено право да доноси правне норме
Легална власт је она која је законски изабрана, на слободним изборима у законитом поступку.
Легалитет је синоним за право и правни поредак. Он претходи легитимитету.
Легитимна власт је она која ужива поверење и пристанак грађана да над њима влада. Израз је
стварне и слободне политичке воље грађана. То је политички појам, јер грађни прихватају политичке
институције, све органе власти. Легитимитет се преноси путем слободних избора.
Право на отпор, ограничење и контрола власти

Непризнавање власти од стране грађана ствара право на отпор и смену носилаца власти. Они који су
изгубили поверење морају бити замењени другим народним представницима. Подела власти је
инструмент ограничења и контроле власти. Људска права и слободе такође ограничавају власт.
Органи три власти: законодавне, извршне и судске су организационо одвојени и усмерени једни на
друге. Потребни су одговарајући механизми контроле како би ограничење и контрола власти били
ефикасни. Механизми међусобне и демократске контроле власти функционишу и одговарају
друштвеном амбијенту стабилних политичких институција и поштовања људских права и слобода.
Уопште о људским правима и слободама
Од теорије природних права преузето је да се човек рађа слободан са свим правима и слободама које
му припадају као живом људском бићу. Људска права су природна и универзална појава, свим
људима треба гарантовати исти корпус права и слобода без обзира где живе и то највишим правним
актом – уставом.
Тек у време првих писаних устава она постају призната као слободе од државе, владара. Људска
права се од настанка буржоаских држава развијају на либерално идеолошком темељу, што посебно
важи за лична и политичка права и слободе. На таквом основу мења се схватање власти – владар
више није представник Бога, већ је његова власт људског, световног порекла, па самим тим
ограничења и смењива.
Људска права и слободе одређују границе докле делује држава, а где почиње приватност појединца.
Демократска власт не тежи томе да прекорачи границе које су јој постављене људским правима и
слободама, осим под уставом прописаним условима и када то захтева општи интерес. Људска права и
слободе дају појединцу и могућност да делује према држави, да од ње нешто захтева и добије, а не
само да се од ње брани. Људска права и слободе не постављају само границе активностима државе
према појединцу, него и деловању појединаца. У свакодневном животу права и слободе једних
ограничене су правима и слободама других грађана.
Трећи ниво заштите појединца односи се на заштиту економских моћника. Држава ту уређује само
минималне услове у вези са радом, зарадом и социјалним давањима, а остало се препушта договору
послодаваца и радника. Циљ деловања државе благостања више није да заштити права и слободе
грађана од себе саме, већ од привредних субјеката који у трци за профитом та права и слободе
угрожавају и смањују. О постојању, остварењу и заштити људских права и слобода може се говорити
само ако је држава уставна и демократска.
- Уставна држава је она у којој је, с једне стране, уставом уређена и ограничена власт, а са друге
стране, гарантована основна људска права и слободе.

Stranica 14 od 114
- Демократска држава је она где та права имају одређену садржину, квалитет. Тако није довољно
да бирачко право постоји, већ оно треба да је опште, а глас једнаковредан.
Концепт људских права и слобода има две негативне стране:
- Прва се односи на разлику између прописаног и оствареног
- Друга – људска права и слободе служе као средство политичког притиска. Спороводи се
политички притисак споља на неку државу, како би се та држава приморала на одређено
понашање.
Извори људских права и слобода – политички и правни акти

Правним актима претходиле су прве декларације које су биле политички акти. Декларације су
прокламовала најважнија људска права и слободе у складу са идеологијом коју су заступали носиоци
друштвених промена. Потом су преношена у правне акте држава, уставе и законе.
Уставност је отпочела националним и буржоаским револуцијама које су мењале дотадашњи
политички и правни поредак. Као део тих промена доношене су декларације о људским правима и
слободама, а потом и устави. Значај декларације за развој људских права и слобода и развој
уставности је историјски, правни и политички. Они се могу сматрати уставним документима чији се
садржаји претачу у устав. Декларацијом се стварају принципи уставне државе. Оне стварају простор
либералној, либералнодемократској или социјалистичкој уставности. Након Другог светског рата
усвајају се ДЕКЛАРАЦИЈЕ И КОНВЕНЦИЈЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И СЛОБОДАМА У
ОКВИРУ УН. Доносе се као универзалне са тежњом да буду прихваћене од свих држава. Њима се
потврђује чињеница да су људска права престала да буду унутрашње питање државе.
Наднационални извори норми о људским правима и слободама су декларације и конвенције
регионалних међународних организација.
Прве декларације о људским правима и слободама

ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРАВИМА:
- Донео је самопроглашени независни комонвелт Вирџинија 12 јуна 1776 године
- Прокламује политичке циљеве који подразумевају остварење независне и демократске владе,
народне суверености и поделе власти
- Већина од укупно 16 одељака посвећена је људским правима и слободама
- Сви људи имају право на уживање живота и слободе, са средствима за стицање и поседовање
имовине, тражење и остварење среће и сигурности.
ДЕКЛАРАЦИЈА О НЕЗАВИСНОСТИ САД:
- Преузима ставове Вирџинске декларације
- Утврђује разлоге и основе борбе против Британске круне, оснона начела на којима ће почивати
уређење будуће државе и права која ће располагати
- Сви људи су створени једнаки и имају неотуђива права која је дао Творац, као што су право на
живот, слободу и тежњу за срећом.
- Да би ове циљеве остварили слободни људси стварају државе и организују праведну владу.
ФРАНЦУСКА ДЕКЛАРАЦИЈА ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА 1789:
- Најзначајнији избор људских права и слобода на територији Европе са универзалним утицајем
- Има преамбулу и 17 чланова, као и дужности
- Субјекти права и обавеза су човек – као људско биће и грађанин – као носилац политичких
права
- Сви људи се рађају слободни и једнаки у правима
ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРАВИМА ЖЕНЕ И ГРАЂАНКЕ:
- У којој су означене жене као субјекти истих права, слобода и дужности
- Самостално или поред мушкараца, а неке су одредбе измењене
ФРАНЦУСКА ДЕКЛАРАЦИЈА ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА ИЗ 1793:
- Поред права и слобода преузетих из прве декларације, садржи још и социјална и образовна
права
- Друштво пружа сигурност и заштиту сваком члану

Stranica 15 od 114
- Друштвена помоћ сиромашнима је свети дуг, образовање је потребно свима
РУСКА ДЕКЛАРАЦИЈА ПРАВА РАДНОГ И ЕКСПЛОАТИСАНОГ НАРОДА 1918:
- Донета је након руске Октобарске револуције 1917 године
- Потврдила је нека стара и увела нова колективна права на темељу социјалистичке идеологије и
организације друштва
- Радни и експлоатисани народ је нова владајућа класа
- Укида се приватно власништво над земљиштем
- Уводи се општа радна обавеза, радничка контрола, наоружавање радника и разоружавање
имућних класа
Каснији међународни акти о људским правима и слободама

УНИВЕРЗАЛНА ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРАВИМА ЧОВЕКА:
- Садржи конкретна људска права и слободе као заједнички стандард за све нације и државе
- Правно необавезујућа прокламација и није формални извор права
- Сви људи имају право на живот, слободу, личну безбедност
- Затим политичка права: право окупљања, бирачко право
- Социјално – економска права: право на рад, плату, социјалну безбедност, одмор
- На самом крају се говори о ограничењу права и слобода
МЕЂУНАРОДНИ ПАКТ О ГРАЂАНСКИМ И ПОЛИТИЧКИМ ПРАВИМА:
- Обавезује државу потписницу да поштује права мушкараца, жене и деце
- Гарантује се право на самопредељење
- Лична права почињу од права којима штите: физички и психички интегритет, слобода и
безбедност личности, законито и правично суђење, све до личне слободе
- Забрањује се ратна пропаганда, ширење мржње и дискриминација и штите права националних
мањина
- Пактом се установљава Комитет за људска права који проучава извештаје држава о предузетим
мерама ради спровођења пакта и утврђује да ли се државе придржавају обавеза о поштовању
људских права
- Пакт садржи два протокола:
▪ Први протокол установљава жалбене механизме који стоје на располагању појединцу ради
заштите људских права и слобода
▪ Други протокол укида смртну казну, уз могућност да се садржи за најтеже злочине
МЕЂУНАРОДНИ ПАКТ О ЕКОНОМСКИМ, СОЦИЈАЛНИМ И КУЛТУРНИМ ПРАВИМА:
- Има исти увод и почетне одредбе као и ПГП
- Држава уговорница се обавезује да предузима мере за остваривање економских, социјалних и
културних права мушкараца, жена и деце.
- Пакт садржи конкретна права: право на рад, изведена права (услови рада, плата, одмор),
социјално осигурање, заштита породице
- Право на здравље образовање, учешће у културном животу
- Опционим протоколом ПЕСК-а 2008 – државе потписнице прихватају надлежност Комитета за
економска, социјална и културна права, да прати примену ПЕСК-а у државама и подноси му
петогодишње извештаје
За одређене области људских права и слобода доношене су посебне конвенције УН:
1. Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида
2. Конвенција о укидању свих облика расне дискриминације
3. Конвенција о правима детета
4. Конвенција о заштити свих лица од присилних нестанака
Најзначајнији међународни извор људских права је ЕВРОПСКА КОНВЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ

Stranica 16 od 114
ЉУДСКИХ ПРАВА И ОСНОВНИХ СЛОБОДА:
- Наслања се на Универзалну декларацију и прописује обавезу држава уговорница да поштују
права и обавезе прописане Конвенцијом.
- Њен посебан значај је у томе што су јој одредбе судски заштићене
- Успостављен је механизам заштите права и слобода преко Европског суда за људска права у
Стразбуру
- Појединац се подношењем представке обраћа суду против сопствене државе
- Уколико грађанин добије спор, одлука суда је правно обавезујућа и тужена држава мора да је
спроведе
- У првом делу Конвенције гарантује се право на живот, забрањује мучење, ропство и принудни
рад, законито кажњавање. Ово су апсолутна заштићена права од којих се не може одступити ни
за време ванредних околности.
Људска права и слободе у Уставима

Међународне акте о људским правима и слободама ратификовао је велики број данашњих држава.
Ратификацијом они постају део националног, позитивног права и стичу обавезујућу снагу. Људска
права и слободе су конститутивни део устава. Разликује се друштвени и политички устав. У
уставима су на различите начине уређена људска права и слободе. Први писани устави нису имали
одредбе о људским правима, већ само норме о уређењу власти. У Француској уставности су уређена
декларацијама о правима. Декларација о правима човека и грађанина је део преамбуле два последња
француска устава. Устав од 1946 је унео Декларацију у своју преамбулу и проширио материју
људских права и слобода. Државе са некодификованим уставима уређују људска права и слободе
посебним актима који имају уставну снагу или снагу органског закона. У уставима који садрже
одредбе о људским правима и слободама оне се налазе у посебним поглављима. Одредбе о људским
правима и слободама су структуиране у првом делу уставних текстова или у другом делу устава
после одељка о организацији власти. Сродна људска права се групишу, а могу бити подељена у
посебне одељке:
- Лична
- Политичка
- Социјална,економска и културна
- Права странаца
- Додатна права
Устави садрже и начелне одредбе о спровођењу, ограничењу и заштити људских права и слобода.
Подела људских права и слобода

Људска права и слободе одређују уставноправни положај, статус грађана у држави. Њима се гради
однос појединца према држави и обрнуто, као и однос између појединаца.
Према улози коју грађани имају у односу са државом:

1. Права активног статуса
- Су она права путем којих грађани учествују у конституисању органа власти – ''права НА''
- То су бирачко право, право политичког организовања
- Путем њих су грађани активни у образовању и одржању демократске власти
2. Права пасивног статуса
- Штите личну и приватну сферу појединца у односу на државу
- Штите грађанина у односу на власт – слободе ''ОД''
- То су: неповредивост стана, тајност писама, слобода мисли, савести и вероисповести
3. Права позитивног статуса
- Су права грађана да нешто чини, предузме
- Не могу се остварити без активности државе и она се уставом обавезује да их спроводи

Stranica 17 od 114
- То су: право на образовање, социјалну заштиту, културни живот
4. Права негативног статуса
- Су она која не траже активност од државе како би се остварила, власт треба да буде пасивна
- Овде спадају лична права
По томе ко је носилац власти:
5. Права човека
- Природна права која се стичу рођењем, а не добија их од државе
- Припадају сваком људском бићу
6. Права грађанина
- Везују се за носиоца политичких права
- Грађанин носи у себи одређену либералну идеологију и има права која га чине активним
субјектом политичке заједнице
- То су: слобода говора, бирачко право, право на образовање
7. Права држављанина
- Остварује само грађанин који је са државом у јавноправном односу – држављанство
- Држављанин је припадник државе који поред права која му припадају као човеку и грађанину,
има и права, слободе и дужности који проистичу из држављанства
- То су: бирачко право, право својине на земљишту, порез, одбрана земље
8. Етичка права:
- Су производ већинских моралних ставова у одређеном друштву
- То су: право на независан суд, правично суђење и одбрану
- У својој природи садрже правду и истину као моралне вредности, које се могу остварити само
пред независним судом који суди објективно и поштује право на одбрану
9. Законска права:
- Су увек део позитивног права
- Може се ограничити из етичких разлога који су преточени у правну норму
- Налазимо их у уставима, међународним уговорима, законима
- Уставом им је одређена садржина, непосредно се примењују у конкретном случају и уживају
уставноправну заштиту
С обзиром на то ко је њихов носилац:
10. Појединачна права
- Субјекти људских права су појединци и припадају им као човеку, грађанину и држављанину
- Сваки појединац је субјект права
11. Колективна права
- Везују се за колектив, групу
- Носиоци права су појединци који припадају тој групи
По добру које се штити:
1. Лична права и слободе
2. Политичка права
3. Економска, социјална и културна
4. Права мањинских група
5. Права и дужности странаца
6. Плава права
7. Црвена права

Stranica 18 od 114
8. Зелена права
9. Права животиња
10. Права на здраву животну средину
Услови остваривања људских права и слобода – правни субјективитет и једнакост
Само се људима признаје правни субјективитет, односно право на личност. Бити субјект права значи
имати правну и пословну способност.
Правну способност има свако и она се стиче рођењем. Правна способност значи бити носилац
људских права и слобода. Она не подлеже ограничењима.
Пословну способност нема свако. Она се стиче под одређеним условима, али може бити одузета
одлуком суда. Пословна способност значи да лице може самостално да ступа у правне односе, да
располаже правима и буде носилац обавеза.
Једнакост је услов и начело остваривања људских права и слобода. То значи да су сви једнаки пред
законом. Начело по коме различити грађани уживају иста права. То је правна једнакост – један човек
– 1 глас. Правно једнаки грађани нису стварно равноправни. Да би се постигла стварна
равноправност грађана, држава доноси правне акте и предузима додатне мере – позитивна
дискриминација и афирмативна акција. Једнакост може бити негативна, не постоји ако има
дискриминације.
Дискриминација је неједнакост између грађана, стављање грађана у неравноправан положај тако што
се некоме ускраћују или ограничавају људска права и слободе у односу на друге. Забрана
дискриминације значи да су сви људи у правима, слободама и обавезама исти без обзира на то које су
расе, боје, језика, вероисповести.
Део правне једнакости је политичка једнакост грађана која није призната у пуном обиму, већ се
развија и данас. Политичка једнакост значи постизање стварне равноправности грађана у
остваривању политичких права и слобода. Једнакост је полазиште свих људских права и слобода и
основно начело у најважним међународним актима.
Универзална декларација – почиње одредбом о једнакости. Посебно истиче једнакост пред законом.
ПГП – у њему се државе обавезују да у уживау грађанских и политичких права обезбеде подједнако
право мушкарцима и женама.
ПЕСК – једнакост мушкараца и жена при коришћењу економских, социјалних и културних права.
Европском конвенцијом – се једнакост не помиње изричито, већ се о њеном постојању закључује из
начела забране дискриминације.
Услови остваривања људских права и слобода – забрана злоупотребе, ограничење
Људска права и слободе се остварују уз поштовање забране њихове злоупотребе и уз могућност
ограничења. Забрана злоупотребе права и слобода значи да се не смеју користити противно циљу
због ког су успостављена. Видови злоупотребе постоје:
- Када се носилац права руководи намером да нашкоди другоме
- Када се право спроводи на начин да је за другога неправедан
- Када се право спроводи на начин који је противречан другом понашању носиоца права
- Када се врши без било каквог интереса
Злоупотребом права се друго лице лишава могућности да се користи својим правом.
УД – регулише забрану кршења права и слобода других.
ПГП И ПЕСК – садрже исту одредбу као и декларација. Држава, група или лице нема право да
предузима било коју активност или радњу усмерену на кршење било ког права и слободе из те
декларације.
Злоупотреба права увек постоји. Злоупотребљавају их појединци и групе, али и државе који би
морале бити само њихови заштитници. Људска права се користе и као инструмент политичког
притиска на државе које их организовано крше.
Злоупотреба права и слобода подразумева и ограничење другоме људских права и слобода, али само
преко мере која је прописана и дозвољена. Права и слободе се суспендују само ако сврху због које их
је потребно одузети није могуће постићи блажом мером. О ограничењу и суспендовању људских
права и слобода одлуку доноси надлежан државни орган у законом прописаном поступку и она су
временски ограничена. У ратном и ванредном стању одлучује посебан орган који се стара о одбрани
и безбедности. Разлози за ограничење и суспсензију права и слобода су:
- Одбрана и безбедност државе
- Заштита јавног ред и мира

Stranica 19 od 114
- Изазивање мржње
Разлози морају бити такви да штите општи интерес у односу на интерес појединца или групе, или да
сачувају важније добро у односу на права и слободу која се ограничава.
Заштита људских права и слобода

Заштита је крајња мера која се спроводи ради њиховог остваривања. Чини трослојан систем прописа
који уређују поступак, правне инструменте и државне органе који их штите. Често их штите од
органа управе и правосуђа. Уређује се уставом и законом. Уставом се гарантује, док закон уређује
правне инструменте заштите, органе и поступак. Минимални услов јесте постојање независних
судова.
Поступак остваривања права и слобода пред органима управе покреће се захтевом. Заштита се
омогућује у поступку пред другостепеним органом управе коме се подноси жалба на првостепену
одлуку. Наставак заштите постоји путем управног спора, који води суд опште надлежности, а
започиње тужбом. У управном спору се проверава законитост поступка органа управе у вези са
захтевом и заштитом људских права и слобода.
Заштита људских права и слобода пред редовним судовима је основни облик заштите. Пред судом
се покреће ако је неко људско право и слобода ограничено или суспендовано, или ако је трајало и у
међувремену престало. Подноси се тужба којом се захтева да то ометање права престане. Судска
заштита је двостепена, што значи да се на првостепену одлуку може уложити жалба.
Посебан облик заштите је пред уставним судом. Грађанин се директно обраћа суду, покреће се
уставном жалбом. Она је средство заштите људских права и слобода када се заштита другим
правним путем не може остварити. Усвајањем уставне жалбе пружа се заштита и констатује да је
повређено људско право и слобода, а тиме и прекршен устав. Одлука по уставној жалби је коначна,
извршна и делује интер партес. Предмет жалбе су појединачни правни акти.
Заштиту људских права и слобода пружа и ОМБУДСМАН. Назива се још и заштитник грађана,
парламентарни комесар, бранилац, а бира га парламент. Омбудсман прати остваривање људских
права и слобода, упозорава на њихово кршење, покреће поступак заштите. Грађани се њему обраћају
и неформално, обичном комуникацијом. Да би започео поступак заштите он је морао примити и
представку. Он испитује чињенице, прикупља доказе, предлаже мере. Његова одука није извршни
правни акт, већ су то препоруке како да се заштите људска права и слободе. Он је независан и
самосталан орган и није замена за сдуску или неку другу заштиту.
Међународна заштита заснива се на препорукама и одлукама међународних тела и судова.
Право на живот
Право на живот је елементарно људско право. Оно је почетно лично право са којим су у ближој или
даљој вези сва остала људска права и слободе. Право на живот у ужем смислу јесте сам живот који
почиње рађањем и траје до смрти. Сва жива људска бића имају право на живот, једино кршење овог
права би било лишење живота. Право на живот у ширем смислу подразумева обимнију заштиту
живота која подразумева одређене активности државе на спречавању незаконитог лишења живота.
Обухвата и друга добра која се штите личним правима : слободу, једнакост, срећу. Основно питање у
вези са правом на живот: Да ли у држави постоји смртна казна као најтежа санкција за извршено
кривично дело? Ако постоји не постоји или је укинута право на живот је апсолутно, односно
потпуно заштићено. Ако постоји право на живот је релативно.
Међународни акти УН – право на живот је релативно заштићено.

УД – свако има право на живот.
ПГП – забрањује произвољно лишење живота, а смртна каза се може изрећи само за најтеже
злочине.
ЕК – право на живот је неприкосновено, а смртна казна је морала бити прописана законом.
Смртна казна је законит чин лишења живота неког лица од стране државе. Спорна питања су и
право на абортус и еутаназију. Абортус је прекид трудноће уништавањем фетуса. Еутаназија је
лишење живота неизлечивог болесника у његову сагласност или сагласност породице, како би се

Stranica 20 od 114
спречиле даље патње. Милосрдно лишење живота.
Лична слобода
Лична слобода је претпоставка свих осталих људских права и слобода. Има сложен садржај, то су:
- Слобода и безбедност личности
- Слобода кретања и настањивања
- Забрана ропства
- Заштита личне слободе пред органима власти, посебно у кривичном поступку
Најближе је повезано са правом на слободу кретања. Неслободна лица немају слободу кретања која
је као део личне слободе посебно уређена.
Слобода и безбедност личности обухвата:

- Забрану самовољног хапшења и услове законитог лишења слободе.
Неслобода има различите облике:
- Ропство
- Принудни рад
- Заточеништво и
- свако друго стање коме је слобода супротност
Лична слобода је могућност да се ради оно што се жели, то је стање у коме човек може да изрази
свој унутрашњи свет, своју вољу. Простор личне слободе није неограничен, већ је природно сужен
личном слободом сваког другог човека. Зато слобода није остварива и одржива у демократском
друштву, јер би таква слобода једног била неслобода за другогог човека. Лична слобода је увек
постојала у некој мери, као што је увек и ограничавана – правом, обичајем, моралом.
УД – гарантује право на слободу, забрањује ропство, шитити од произвољног хапшења.

Устави држава – гарантују личну слободу. Њима се потврђују одредбе садржане у ратификованим
међунароним уговорима. Грађани могу да се обрате органима власти ради заштите личне слободе.
Ово обраћање има смисла само ако постоје уставне или законске гаранције законитог и правичног
поступања тих органа:
- право на одбрану
- на објективног судију
- независан и надлежан суд.
Слобода кретања и настањивања

Ова слобода је садржински најближа личној слободи, јер неслободнолице нема могућност да се
слободно креће већ је ограничено на један простор и место. Лишење слободе је уједно ограничење
слободе кретања. Слобода кретања је право сваког лица да се креће и настањује унутар и изван
државе. Она обухвата кретања унутар државне територије, избор места пребивалишта и боравишта,
излазак из државе и повратак у њу. Слобода кретања и настањивања је ограничена правима и
слободама других. Слобода настањивања обухвата право на боравиште и пребивалиште. Свако има
право да изабере боравиште и пребивалиште. Слобода настањивања се гарантује унутар државне
територије. Ова слобода је услов остваривања других права, као што су бирачко право, социјална,
економска и културна права. Ова слобода повезана је и са правом на азил. Путна исправа је потреба
за слободу уласка и изласка из државе. Може бити ограничена условима друге државе да се поседује
посебна дозвола за улазак странаца (виза).
УД – свима гарантује слободу кретања и избора места становања, право да се напусти држава и да се
у њу врати.
ПГП – поред слободе кретања и настањивања, прописани су и разлози ограничења ове слободе.
Разлози морају бити утврђени законом и усклађени са осталима правима. Ограничење ове слободе је
дозвољено само ради:
- заштите националне безбедности
- јавног реда

Stranica 21 od 114
- јавног здравља или морала
ЕК – уређује слободу кретања и настањивања тек од другог протокола који је гарантује уз услов
законитог боравка у држави.
Слобода мисли и изражавања мишљења

Слободом мисли и изражавања мишљења штити се духовни интегритет личности. Јавно испољавање
мишљења може се сматрати и политичким правом која подразумева слободно изношење политичких
ставова. Могу се разликова два процеса и радње:
1. Само мишљење као унутрашњи психички процес својствен сваком разумном бићу и оно се не
може ограничити правном нормом.
2. Испољено мишљење може утицати на друге – тако прелази у политичку слободу говора, али
под условом да се јавно изражава политички став и идеја.
Говор је најчешћи начин изражавања мишљења. Јавним говором се износе идеје, ставови, преносе
информације са циљем да се слушаоци о томе информишу и да се утиче на њихово мишљење. Говор
мржње се ограничава и тиме се ограничава и слобода јавног говора. Мишљење може да се изражава
кроз научно и уметничко стваралаштво. Изражавање мишљења путем медија је политички
најутицајније. Изражавање мишљења се може ограничити из заштите општег интереса или интереса
других.
УД – свако има право на слободу мисли и изражавања мишљења.

ПГП – уређује слободу мисли и изражавања мишљења у усменом, писаном, штампаном или
уметничком облику. Забрањује се изражавање мисли којом се пропагира рат, позива на националну,
расну или верску мржњу и подстиче на дискриминацију, непријатељство, насиље.
ЕК – слободом изражавања обухвата мишљење, примање и саопштавање информаија и идеја. Власт
не може да се меша, али може да пропише услове за добијање дозволе за рад медија, може
ограничити.
Слобода мисли, савести и вероисповести

Слобода вероисповести је повезана са правним статусом цркве и верских заједница. Највећи број
данашњих држава признаје слободу вероисповести. Једну групу чини мањи број држава које су у
уставу дефинисане атеистичким. Постоје и верске државе у којој се проповеда само једна вера. По
томе какав однос имају са црквом остале државе можемо поделити на:
1. Оне које имају државну религију, али дозвољавају и друге
2. Оне у којима неке цркве имају посебан статус, али не и статус државне цркве, док друге имају
обичан статус.
3. На потпуно секуларне државе у којима су све цркве и верске заједнице приватна лица једнаког
правног статуса.
Слобода мисли, савести и вероисповести обухвата право да се верује у Бога, да се не верује у Бога,
да се испољава вера, да се изјашњава о својим верским убеђењима и да се она промене. Део ове
слободе је приговор савести. То је право да се због верских и моралних убеђења нешто учини, не
учини или да се одбије правна обавеза.
УД – право на слободу мисли, савести и вероисповести припада свакоме. Ово право обухвата
слободу да се вера промени, да се вероисповест јавно испољава подучавањем о вери итд.
ПГП – утврђују се разлози због којих се вероисповедање може ограничити.
ЕК – слобода исповедања вере може се ограничити разлозима прописаним законом, а неопходним у
демократском друштву.
Устав - слободу мисли, савести и вероисповести уређује се у зависности од тога какав је однос
државе према цркви – атеистика, верска или световна држава.
Право на приватност
Право на приватност је лично право које штити приватну сферу личности – приватни живот, место
становања, комуникацију, породицу, лични податке. Овим правима чува се достојанство и интегритет
појединца и његових најближих лица. Два најважнија разлога са сужавање и кршење приватности су:
- Безбедност државе, друштва, установа, група или појединаца
- Непрестана комуникација и брзина размене информација

Stranica 22 od 114
Неповредивост стана – је део права на приватност којим се штити приватни посед у коме неко
борави. Носилац овог права је власник стана или члан његовог домаћинства који у стану борави, као
и држалац стана. Нико без дозволе власника или држаоца стана нема право да уђе у стан. У туђи
стан се може ући без дозволе њихове дозволе само када је издат налог за претрес ради спровођења
судског поступка или извршења судске пресуде. Претрес стана се обавља у присуству сведока.
Тајност писама – штити се приватна комуникација физичких и правних лица. Човек је друштвено
биће и комуницира на различите начине. С ким комуницира, када, колико и о чему представља
приватност личности и предмет је заштите. Тајност писама је заштита приватне комуникације од
јавности. Она обухвата пеписку путем поште, телефона, ел. поште. Ово право је ограничено лицима
која комуницирају у специфичним условима притвора, одслужења казне затвора, војног рока. Од
тајности писама се може одступити из разлога који се наводе у уставу и на начин предвиђен законом:
- Спречавање криминалитета и нереда
- Безбедност и одбрана државе
Заштита приватног живот - подразумева да свако има право да своје приватне радње и односе сачува
од јавности и сазнања трећих лица. Заштита приватног живота делује према физичким и правним
лицима, према приватним лицима и институцијама са јавним овлашћењима.
Од уплива трећих лица и јавности посебно се штити породични живот и односи у породици.
Породицу штити и устав и кривично право. Заштићени су чланови породице као супружници и
крвни сродници, али и чланови ванбранчних и усвојеничких породица.
У међународним актима гарантује се и право на склапање брака.
УД, ПГП, и ЕК гарантују право на заснивање породице и склапање брака који је основ
традиционалне уставности.
Лична права која чине право на правично суђење

Суд је државни орган који има право да ограничи и одузме најважнија људска права и слободе. Овде
се о правилима по којима суд мора да поступа да би свако имао поштено суђење. Реч је о кривичним
и кривичнопроцесним правилима која су уређена најважнијим међународним актима и уставима.
УД – свакоме се гарантује право на правично и јавно суђење и право на одбрану. Декларација

садржи:
- Препоставку невиности – свако се сматра невиним док кривица не буде правоснажно доказана.
- Начело законитости дела и санкције – може се судити само за дела која су у време извршења
представљала кривично дело, и не сме се изрећи казна тежа од оне која је прописана.
ПГП – сви су пред судовима једнаки,
- утвруђују се разлози када се јавност суђења може искључити,
- право на време за припрему одбране,
- право на суђење без великог кашњења,
- право да се сам брани.
ЕК – гарантује:
- право на правично суђење
- Право на правичну и јавну расправу
- Суђење у разумном року пред независним и непристрасним судом основаним законом.
Право на независан, непристрасан и законит суд има неколико елемената:
1. Суд је незаивсан ако постоје уставне гаранције у погледу објективног избора судија и услови
за њихов независан рад.
2. Судије се бирају по кртеријумима којима се објективно вреднују кандидати за судије.
3. У току суђења мора бити искључен сваки спољашњи утицај и притисак на суд.
4. Законит суд је она који је установљен законом и као такава сталан и надлежан.
Права окривљеног у кривичном поступку заснована су на два начела:
1. Претпоставка невиности – што значи да заступник тужбе мора да докаже кривицу
окривљеног, јер све до правоснажности пресуде окривљени се сматра невиним, чак и када је

Stranica 23 od 114
његова кривица очигледна
2. Начело законитости дела и санкције
Право на једнак приступ суду – је конкретизација заштите људских права и слобода, јер подразумева
да постоји орган који их штити и коме грађанин може да се обрати.
Правичног суђења нема без начела јавности суђења – обухвата судску расправу и изрицање пресуде.
Суђење у разумном року није унапред дат већ се цени у сваком конкретном случају. Разуман рок
зависи од сложености предмета. У току самог поступка окривљени има низ посебних права:
- Која се тичу коришћења језика
- Право на бесплатног преводиоца
- На довољно времена за припрему одбране
- Право да се сам брани или преко браниоца
- Право да буде активан у поступку : испитује сведоке, предлаже доказе.
Бирачко право
Бирачко право је основно политичко право. Избори су основ легитмитета власти. Бирачко право је
право грађанина да бира органе власти и да буде биран. Обухвата и право да се гласа на
референдуму. Састоји се од низа материјалних и процесних радњи у време избора и међуизборном
периоду:
- Током кандидовања
- Изборне кампање
- Уписивања у бирачки списак
- Гласања
Бирачко право није уједно обавеза што значи да грађани могу, а и не морају да се њиме користе. У
почетку су постојала ограничења – цензуси имовинске, образовне, расне, верске, полне природе, да
би тек од 20 века бирачко право припало свима и постало једнако. Цензус који је најдуже трајао
тицао се жена које тек почетком 21 века добијају право да гласају и да се кандидују. Захтев да
бирачко право буде опште произлази из саме народне суверености као темеља државне власти.
Народна сувереност је израз воље народа, а народ су у политичком смослу сви грађани. Да би се
стекло бирачко право морају бити испуњени одређени правни и фактички услови. За активно
бирачко право – пунолетство, држављанство, пребивалиште или боравиште, урачунљивост. Исте
услове захтева и пасивно бирачко право, али могу бити и пооштрени – више године старости,
држављанство по рођењу, пребивалиште или боравиште у одређеном трајању. Бирачко право може
престати трајно или привремено. Губитак неког од услова је уједно и престанак бирачког права док
се услови поново не стекну.
УД – свако има право да учествује у управљању својом државом, непосредно или преко слободно
изабраних представника.
ПГП – гарантује се бирачко право без икакве дискриминације и без неоснованих ограничења
ЕК – накнадним Протоколом један установљава право на слободне изборе.
Устав - бирачко право је у већини држава уставно право, јер се гарантује највишим правним актом, а
ближе уређује законом. Устав одређује својства бирачког права, тако што одређује да је право гласа:
опште,једнако, непосредно и тајно.
Слобода штампе
Слобода штампе, новине, је услов без кога се не може замислити демократска држава. Слобода
штампе је политичко право, јер је штампа била и и остала средство опозиције којим је критиковала
власт, утицала на јавно мњење и тако стварала услове да победи на изборима. Слобода штампе се
још назива и седмом силом или четвртом влашћу. С обзиром на то да постоје различите могућности
масовног и јавног ширења информација – путем ТВ, радија, интернета, овој слобода више одговара
назив слобода медија. Слобода штампе је људско право, јер омогућава појединцу да изрази своје
мишљење. Слобода штампе се гарантује уставом и може се правно ограничити. Гаранција се састоји
у праву свакога да оснива медије и да изражава мишљење путем медија. Слобода штампе се
потврђује одредбом да је забрањена цензура, која може бити:
- Превентивна – када се забрани објављивање мишљења или штампање новина
- Пунитивна – када се по објављивању вест не емитује поново или се повлаче већ дистрибуиране

Stranica 24 od 114
новине.
Ограничења се установљавају због тога што неограниченом слободом штампе могу бити повређена
права и слободе других и угрожен општи интерес. Штампа је погодно средство за злоупотребу ако се
јавним изношењем неистинитих информација повређују достојанство, углед,, част и права неког
лица.
УД – слобода штампе се не помиње у УД, већ би се могла подвести под слободу изражавања
мишљења.
ПГП – гарантује свакоме слободу изражавања путем различитих медија.
ЕК – слободу штампе подводи под слободу изражавања мишљења. Ова слобода повлачи за собом
одговорност за јавно изнесену реч која значи и могућност кажњавања за изражено мишљење и
ограничење ове слободе.
Слобода удруживања
Право забрањује и санкционише удруживање ради остваривања законом забрањених циљева –
насилно рушење уставног поретка, извршење кривичних дела. Слобода формалног удруживања је
могућност оснивања, на законом прописан, начин интересних организација – синдикалних,
привредних, аграрних и других удружења. Слобода удруживања је право свакога да постане члан
неког удружења. Политичка странка статутом прописује услове потребне за учлањење и разлоге за
престанак чланства. Једно лице може бити члан више удружења. Слободу политичког удруживања
немају сви грађани, странци немају политичка права, па тако ни слободу удруживања.
Држављани који обављају неке јавне фунцкије, као и запослени у институцијама које располажу
оружаном силом немају слободу политичког удруживања. У већини држава високи државни
функционери, судије и тужиоци не могу бити чланови политичких странака. Забрањене су политичке
стране фашистичке идеологије, политички оружане организације. Политичке странке су
најзаступљенији облик политичког организовања и најважнији су производ ове слободе. Њихова
улога и статус гарантују се уставом. Закон уређује услове оснивања и рада политичких странка, а
посебно начин финансирања. Политичка странка због својих циљева и активности може бити
забрањена и често је то у надлежности уставног суда.
Слобода удруживања гарантује се заједно са слободом окупљања. Слобода окупљања је право на

збор више лица у затвореном или отвореном простору ради демонстрирања, јавног изношења
заједничких ставова и захтева. Држава може да ограничи ову слободу из разлога безбедности или
угрожавања права других лица. За законито окупљање може бити довољна само пријава скупа или да
се добије дозвола.
УД – свакоме даје право на слободу мирног окупљања и удруживања, и право да се остане изван
удружења.
ПГП – одваја удруживање од окупљања.
ЕК – гарантује обоје.
Економска, социјална и културна права
Економска, социјална и културна права признају се гарантују касније у односу на лична и политичка
права и слободе. Ова генерација права захтева активност државе, јер се без њеног деловања не могу
остварити, остају прокламација. Кључни услов остварења ових права је да држава буде довољно
богата, да има довољно средстава да би могла да омогући ова права. Субјекти економских,
социјалних и културних права су грађани одређеног статуса: студенти, запослени, чланови
синдиката, социјално угрожени. Овим правима се штити и друштвени положај појединца, тј.
достојанство човека који је економски самосталан, социјално осигуран, образован, здрав и учесник у
културном животу. Донети су међународни акти чији је циљ био побољшање живота стандарда
грађана и унапређење свеукупног друштвеног стања у државама које су их прихватиле.
Руска декларација права радног и експлоатисаног народа је променила природу руске државе,
претворила је у власника добара и тако јој омогућила да стекне материјална средства за остваривање
економских, социјалних и културних права.
УД – гарантује низ права друге генерације : на социјалну безбедност, на рад, на оснивање синдиката,
школовање...
У државама се економска, социјална и културна права уређују у делу о људским правима и
слободама. Ипак уставне одредбе само начелно уређују садржај економских, социјалних и културних
права и морају да их упућују на законе. Зато су ово законска права: закони о раду, култури,
образовању, социјалној заштити, здравственој заштити.
Право на рад и друга права у вези са радом

Право на рад је основно економско право. То значи да грађанин обављањем рада задовољава своје

Stranica 25 od 114
економске потребе, као и чланова своје породице. Право на рад је декларативно право, јер држава
нема обавезу да свакоме обезбеди посао. Свако има право да под једнаким условима конкурише за
посао и да се запосли. Супротност праву на рад је незапосленост. Остала права у вези са радом стичу
се након заснивања радног односа. То је правни однос између послодавца и запосленог који чине
међусобна права и обавезе: плата, одмор, штрајк. Права по основу рада обухватају и права након
престанка радног односа. То су права која произлазе из осигурања за случај незапослености, право
на заштиту здравља и материјалне накнаде. Право на рад је комплексно људско право и састоји се од
више права и слобода. Принудни рад је забрањен. Свако је слободан да изабере занимање. Предуслов
је да се има одговарајуће образовање, стручност, као и године живота. У погледу услова рада
посебно су заштићене жене, мајке, малолетници, инвалиди.
Право на плаћени, недељни и годишњи одмор је гарантовано правним актима. Рад се ни физички
не може обавити уколико запослени не остварује право на одмор.
Право на материјалну помоћ услед настале болести, трајне неспособности за рад и незапосленост
и право на пензију су права која произлазе из права на рад. Представљају посебне дужности државе.
Право на штрајк предствљава претњу обуставом рада како би се стекли бољи услови, нпрм:
повећање плате.
Право на оснивање синдиката је удруживање запослених у синдикате који заступају њихове
интересе, како према послодавцу, тако и према држави. Право на рад је људско право чија се
садржина само мањим делом уређује уставом. Радним законодавством се конкретизују уставне
одредбе и дају већа права запосленима.
УД – гарантује право на рад и друга права:
- Слободу избора запослења
- Правичне и повољне услове рада
- Заштиту од незапослености
ПЕСК – одређује право на рад и права у вези са радом, посебно право на синдикално удруживање.
Право на имовину је гарантовано Универзалном декларацијом, свакоме и нико не може бити
самовољно лишен имовине. Уређено је грађанским правом, али је и лично право, јер омогућава
реализацију права на живот, достојанство и развој личности.
Право на заштиту здравља

Право на заштиту здравља обухвата заштиту физичко и психичког здравља – превенцијом,
дијагнозом, лечењем, као и право на здраве животне услове: право на стамбени простор, хигијену,
исхрану. Право на заштиту здравља је основно људско право, а и интерес државе да има здраво
становништво. Од здравља грађана зависи остваривање и других људских права. Остваривање овог
права зависи и од државе. Разликују се два услова за потпуно остваривање овог права:
1. Државна политика – здравствену заштиту јавних фондова за све грађане.
2. Реалну материјалну могућност, односно богатство државе – да омогући свима право на
очување здравља.
УД – говори се преко права на животни стандард који обезбеђује грађанину и његовој породици
лекарску негу, осигурање за случај болести и инвалидности. Посебно се штите мајке и деца.
ПЕСК – признаје право свакоме на најбоље стање физичког и психичког здравља и прописују се
мере које ће државе предузимати.
Законима се прецизира садржина права на здравље, услови здравственог осигурања, начин
финансирања здравствене заштите и мрежа здравствених установа.
Од социјалних права издваја се право на социјалну сигурност, које подразумева право на материјална
давања лицима код којих је наступио осигурани случај.
Право на образовање
Право на образовање припада групи културних права. Оно значи развој личности стицањем
различитог нивоа образовања. Ово је индивидуално право које је под једнаким условима доступно
свакоме, а може бити и обавеза. Током процеса образовања лице стиче и одређена колективна права
на основу тога што има статус ученика или студента. Држава се стара о реализовању права на
образовање, јер се њиме унапређују односи између грађана и помаже у остваривању других људских
права. Право на образовање обухвата низ посебних права и слобода која се односе на лица у
образовном процесу и она која га спороводе, на саму наставу и на образовне установе. Право на
бесплатно образовае остварује се на сва три образовна нивоа, а основно образовање је обавезно. Сва
три нивоа образовања су доступна свима под једнаким условима. Ово право обухвата и право на
финансирање, стипендирање школовања. Посебна права у вези са образовањем могу имати и

Stranica 26 od 114
припадници националних мањина којима се гарантује право на школовање на матерњем језику.
Право на образовање обухвата и слободу наставе унутар прихваћених наставних планова и програма.
Слобода наставе се штити и правом на аутономију универзитета и других високошколских установа.
Оне самостално одлучују о настави и раду уопште. Обухвата и право на физичко васпитање и спорт
које је повезано са правом на здравље.
УД – сви имају право на образовање које је бесплатно у основним и нижим школама.
ПГП – наглашава се потреба за развојем школске мреже, установљавање стипендија и побољшање
материјалних услова наставног особља.
Дужности грађана
Паралелно са постојањем људских права и слобода постоје и дужности грађана. Право једног лица је
обавеза за друге да то право поштују. Дужности које садрже устави ближе се уређују законима и без
законских норми оне не би могле бити остварене и санкционисане. Неиспуњавање конкретне
дужности има за последицу изрицање санкције која мора бити предвиђена законом. Казна може бити
кривичноправна и грађанско правна. Прва и основна дужност грађана је поштовање устава и
закона. Општа дужност која је предуслов постојања и остваривања систем људских права и слобода
је поштовање људских права и слобода другог. Конкретне дужности грађана које се наводе у
уставима су оне којима се штите истакнуте друштвене вредности. Дужност одбране државе је у
служби заштите слободе грађана. Имају је и одрасли војноспособни мушкарци, а негде и жене.
Дужност плаћања јавних дажбина је општа и обично се порез разрезује сразмерно имовини и
приходима обвезника. Обавезом чувања државне, војне или службене тајне забрањује се изношење у
јавност поверљивих података. Дужност старања о јавним добрима и њихова заштита, чување
историјских и културних споменика, заштита културног блага и наслеђа су обавезе успостављене у
оштем интересту. Посебна уставна дужност може бити и знање службеног језика, обавеза изласка на
изборе.
Права странаца и право на држављанство

Странци су лица која имају држављанство неке друге државе и лица без држављанства. Странци
уживају сва људска права и слободе осим оних која су гарантована само домаћим држављанима. Они
могу под одређеним условима имати и бирачко право. Оно може да се стекне за локалне изборе у
јединици локалне самоуправе где странац има боравиште, јер странац који живи у неком граду има
исти интерес и потреба за локалном влашћу као и држављанин. Да би остварио тај услов странац
треба да борави одређено време у јединици локалне самоуправе. Само странци имају право на азил –
уточиште, склониште. Путем овог права странац добија право да борави у држави даваоцу азила.
Они нису изједначени са домаћим држављанима ни у погледу дужности. Дужност одбране државе
имају само држављани. Држављанство је јавноправна веза између појединца и државе. Право на
држављанство потврђује припадност појединца држави и државе појединцу. Често се у поступку
пријема у држављанство захтева и изјава будућег држављанина да ту државу сматра својом. Држава
увек има већи број држављана, док појединци припадају најчешће једној држави, а много ређе двема
или више. Двојно држављанство стиче се на основу међународног уговора између две државе.
Држављанство се стиче по крвном сродству по територијалном принципу, натурализација.
Држављанство може престати на захтев држављанина, одрицањем или отпустом.
Посебна права и слободе националних мањина

Националну мањину чине припадници етничке групе који се по раси, вери, језику, пореклу, односно
неким од ових својстава разликује од већинског народа у држави. Припадне националне мањине
треба да повезује осећај блискости, повезаности, жеља за очувањем своје посебности и
различитости, што је субјективни елемент појма национална мањина. Држава признаје
уставноправни статус националне мањине одређеној заједници и на основу тога се утврђују посебна
права која уживају појединици као припадници националне мањине, као и колективитети.
Припадници националних мањина су држављани државе у којој живе и имају сва људска права и
слободе као и остали грађани. Њима се гарантују посебна права и предузимају посебне мере којима
се побољшава њихов укупан положај у друштву.
УД – не гарантује права припадницима националних и других мањина, али то чини ПГП.
Оквирном конвенцијом за заштиту националних мањина се детаљно уређују права и слободе
припадника националних мањина, искључују сви облици дискриминације и посебно гарантују
политичка права – слобода окупљања и удруживања, слобода изражавања, и подстиче се учешће
припадника националних мањина у политичком животу. На унутрашњем плану, права и слободе
националних мањина се гарантују уставом и законима:
- Закон о правима националних мањина

Stranica 27 od 114
- Закон о образовању
- Закон о употреби језика и писма
Та скупина ужива сва људска права и слободе гарантована уставом, као и посебна, додатна права.
Додатна права чине да припадници националних мањина уживају културну аутономију што значи
право на употребу свог језика, на сопствене образовне, спортске и културне установе.
Услови остваривања људских права и слобода – Устав Републике Србије

Одредбе о јемствима људских права и слобода, њиховом ограничењу и заштити, као и велики број
конкретних права и слобода из прихваћених међународних уговора, нашли су се и у самом Уставу.
УД,ПГП, ПЕСК, Европска конвенција и други прихваћени међународни уговори се примењују у
конкретном случају, од стране суда или другог органа власти, што значи да није потребна њихова
разрада другим правним актом. Уставне одредбе о људским и мањинским правима тумаче се
сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси
међународних институција. Тумаче се и у корист унапређења вредности демократског друштва.
Одредбе о људским и мањинским правима налазе се у Начелима Устава. Право грађана да

остварују сувереност путем референдума, народне иницијативе и преко својих слободно изабраних
представника је политичко право. Држава штити права својих држављана у иностранству што је
резултат права на држављанство.
Други део устава посвећен је у целости људским и мањинским правима, али одредбе из те материје
постоје и у осталим деловима Устава. Неки од закона коју су битни за материју људских и
мањинских права су:
- Закон о заштити права и слобода националних мањина
- Закон о заштитнику грађана
- Закон о забрани дискриминације и равноправности полова
Уставно полазиште остварења људских и мањинских права су одредбе о забрани дискриминације.
Дискриминација је стављање у неравноправан положај, правним актом, радњом или пропуштањем
радње, тако да му се ускраћује или ограничава неко људско право или слобода. Заправо то је право
на једнакост што Устав посебно гарантује – сви су једнаки пред Уставом и законом.
Као друго полазиште остварења људских и мањинских права може се узети и право на правну
личност. Право на правну личност садржи две категорије:
- Правну способност – обухвата и право на избор и коришћење личног имена и избор имена своје
деце. Свако лице има правну способност. Ова способност је довољна за уживање права
негативног статуса, оних којима се штити лична и приватна сфера појединца у односу на
државу.
- Пословну способност – неопходна је за уживање права активног статуса – оних права и слобода
ради чијег остварења грађанин предузима неке правне и фактичке радње, као и да се буде
носилац уставних дужности.
Трећи услов је право на држављанство. Држављанство је неопходно да би се стекао правни статус
у коме може да се оствари читав уставни волумен људских права, слобода и дужности. Држављани
Србије, за разлику од странаца,
- не могу бити протерани,
- не може им се одузети држављанство и
- држава не може задржати некога у својству свог држављанина мимо његове воље
Устав уређује само један случај стицања држављанства и то у циљу избегавања стварања апатрида.
Дете рођено у Србији има право на држављанство, ако се нису испунили услови да добије
држављанство неке друге државе. То значи да дете без родитеља, стиче држављанство Србије самим
рођењем на територији. Право на држављанство спада у први ред људских и мањинских права што
потврђује и његова апсолутна заштита. О права на држављанство се не може одступити у ванредном
и ратном стању, нити се може на било који начин ограничити.
Ограничења људских и мањинских права и слобода

Остваривање људских и мањинских права зајемчених Уставом може бити ограничено, али само из

Stranica 28 od 114
разлога који су прописани Уставом. Ти разлози се одређују на општи начин и посебно, набрајањем
код конкретног људског права или слободе. При ограничавању, забрањено је задирање у суштину
зајемченог права. Посебно су судови дужни да воде рачуна о суштини права које се ограничава и о
сврси ограничења. У уставу су наведени разлози због којих суд или други државни органи може
ограничити конкретно људско право и слободу, као што су:
- заштита људских и мањинских права и слобода зајемчених Уставом
- вођење кривичног поступка
- заштита јавног реда и мира
- заштита живота и здравља људи
Ограничење људских права траје привремено све док разлози ограничења постоје. Ниво људских и
мањинских права достигнут до доношења и за време важења Устава, не може се смањивати.
Од људских и мањинских права може се одступити у ванредном и ратном стању, могу бити
суспендована. Народна скупштина проглашава ванредно и ратно стање, а ако не може да се састане
ова стања проглашавају заједнички преседници Републике, Народне скупштине и Владе. Народна
скупштина доноси мере одступања од људских и мањинских права. Постоје разлике у уставном
уређењу ванредног и ратног стања:
- Народна скупштина ванредно стање проглашава већином укупног броја народних посланика
- А ратно стање већином од присутне већине народних посланика
- Ванредно стање траје најдуже 90 дана, и може се продужити за још 90 дана
- А ратно стање није временски ограничено
За време ванредног и ратног стања одступања од људских и мањинских права Уставом су дозвољена
само у неопходном обиму. Мере одступања не смеју да доведу до дискриминације, а престају да важе
престанком ових стања. Устав уводи листу апсолутно заштићених права од којих се не може
одступити ни за време ратног и ванредног стања, то су:
- Право на достојанство и слободан развој личности
- Право на живот
- Право на неповредивост физичког и психичког интегритета
- Забрана ропства
Заштита људских и мањинских права – Устав РС

Основ заштите људских и мањинских права налази се у Уставу у одредбама које се директно односе
на заштиту, као и у одредбама о надлежностима државних органа. Уставом се одређује да се и
јединице локалне самоуправе старају о заштити људских и мањинских права. Устав познаје судску,
уставносудску и заштиту људских и мањинских права од стране Заштитника грађана.
Полазна заштита је пред судовима – сваком се даје право на судску заштиту ако му је повређено или
ускраћено неко људско и мањинско право зајемчено Уставом. Ово обухвата и повраћај у пређашње
стање, право на уклањање последица које су повредом права настале. Устав грађанима даје
могућност да се обрате међународним институцијама – комитету УН, Европском суду за људска
права.
Непосредна заштита се остварује пред Уставним судом. То је орган коме је заштита људских и
мањинских права и слобода једна од примарних надлежности. Правно средство уставноправне
заштите је утавна жалба. Она се може изјавити само ако су исцрпљена или нису предвиђена друга
правна средства. Она се подноси против појединачних аката или радњи које доносе државни органи
или организације са јавним овлашћењима.
Основна надлежност Заштитника грађана је да штити права грађана и он то чини контролом рада
органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интересе државе и
других органа, организација, предузећа и установа са јавним овлашћењима. Ипак, његова заштита
није правна јер, по закону, одлуке донете у вези са њом немају извршну снагу, не могу се принудно
остварити.
Лична права и слободе – Устав РС

Stranica 29 od 114
Право на достојанство и слободан развој личности су прва од Уставом гарантованих личних права и
слобода. Достојанство као право на поштовање и моралан однос, је неприкосновено и обавеза
свакога је да га поштује и штити. Ова обавеза се посебно односи на власт која уз себе има апарат
принуде. Достојанство се често повређује нападом на физички и психички интегритет, који је по
Уставу неповредив. Тај напад се огледа у мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или
кажњавању.
Право на живот је у Србији апсолутно заштићено право. Живот је неприкосновен што значи да нема
смртне казне, односно да се она не може изрећи ни под којим условима. Забрањује се клонирање
људи. Еутаназија или абортус се не помиње у Уставу. Право на живот значи и заштиту живота путем
уставних забрана које се односе на ропство, положај сличан ропству и принудни рад. Нико не
може бити сматран робом. Принудан рад који се обавља уз присилу или претњу је забрањен.
Свако има право на личну слободу и безбедност. То значи да се лице може лишити слободе –
задржати, затворити или притворити, само из разлога и у поступку прописаним законом. Лицу
лишеном слободе Устав гарантује низ кривичнопроцесних права којима се штити његово
достојанство, а са друге стране реализује право на одбрану.
Устав гарантује посебна процесна права лицу лишеном слободе и прописује да полицијско
задржавање траје најдуже 48 сати, а притвор најдуже 6 месеци. Притвор одређује првостепени суд –
до 3 месеца и виши суд – још 3 месеца, само као неопходну меру ради вођења кривичног поступка.
Да би притвор трајао дуже од 6 месеци мора бити подигнута оптужница.
Заштита личне слободе у судском поступку гарантује се и правом на правично суђење и посебним
правима окривљеног. Правично суђење је јавно суђење пред независним и непристрасним судом.
За правично суђење неопходна су и посебна права окривљеног:
- Обавештење о делу за које се терети
- Право на одбрану и браниоца
- Право да присуствује суђењу
- Да испитује сведоке
Право на једнакост овде има свој наставак у праву на једнаку заштиту права пред судовима.
Посебно се Уставом гарантује право на жалбу и друго правно средство.
Слобода кретања је право свакога да се слободно креће и настањује у Србији, да је напусти и да се

у њу врати. Слобода кретања се може ограничити – притвор. Слобода кретања странаца, односно
њихов улазак и боравак у Србији је предмет посебног законског регулисања. Странац може бити
протеран одлуком суда донетом у законом уређеном поступку, али само у државу где му не прети
озбиљно кршење права зајемечених Уставом.
У уставу се слобода мисли уређује заједно са слободом савести и вероисповести. Посебно је

уређена слобода мишљења и изражавања. Овим слободама се остварује и штити духовни,
унутрашњи, интегритет личности. Савест је овде морални суд неког лица о спољашњем свету, а
уверење је лични став о некоме или нечему. Устав верска и друга уверења сматра приватном ствари
појединца о којима није дужан да се изјашњава. Вера се може јавно исповедати у верском обеду, на
служби или верској настави, појединачно или колективно, приватно или јавно. Србија се дефинише
световном државом, од које су цркве и верске заједнице одвоје и у којој се ниједна религија не може
успоставити као државна или обавезна. Цркве и верске заједнице уживају одређену аутономију.
Њихов рад мора бити уставан и законит, у супротном биће забрањене одлуком Уставног суда.
Слобода мишљења и изражавања је основно лично право, али може бити и политичко право.
Слобода мишљења је овде у служби изражавања мишљења и то: говором, писмом, сликом.
Изношењем мишљења се траже, примају и шире обавештења и идеје. Ова слобода обухвата и
Уставом посебно гарантовану слободу изражавања националне припадности. Она подразумева
слободу да се грађанин изјасни или не изјасни о својој националној припадности.
Уставом су гарантована лична права која се називају права на приватност. Прво међу њима је право
на неповредивост стана. Нико без писане одлуке суда не може ући у туђи стан или друге приватне
просторије противно вољи држаоца, нити може вршити претес. Ако постоји судски налог за претрес,

Stranica 30 od 114
држалац стана има право да присуствује претресу, сам или са заступником, уз два пунолетна сведока.
Тајност писама и других средстава општења је право које штити приватност личности. Оно се
одређује као неповредиво, осим у случајевима који су предвиђени Уставом. Одступању од овог
права, прислушкивању може се приступити на основу судске одлуке, на начин прописан законом и
само на одређено време.
Устав штити и податке о личности, а само прикупљање, држање, обрада и коришћење личних
података уређује се законом. Устав их штити тако што забрањује и проглашава кажњивом употребу
података изван те сврхе.
Устав штити породицу и брак, дајући овој заштити највећу правну снагу. Сваки мушкарац и жена
имају право да слободно закључе и раскину брак. За то им је потребна одређена форма, па зато ова
слобода није потпуна, већ се коначно реализује одлуком државног органа – матичара и суда.
Ванбрачна заједница је изједначена са браком у складу са законом. Посебно се Уставом штити мајка
и самохрани родитељи. Мајка има посебну заштиту пре и после порођаја. Посебна права детета су:
- На лично име
- На упис у матичну књигу рођених
- На порекло
- На очување идентитета.
Дете до 15 година нема радну способност, не може бити запослено, а све до пунолетства не може да
ради на пословима штетним по здравље или морал. Породица се штити правом и обавезом родитеља
да равноправо издржавају, васпитавају и образују своју децу.
Политичка права и слободе – Устав РС

Устав уређује услове за полазно политичко право – бирачко право, а назива га изборним правом.
Три уставна услова за право да се бира и да се буде биран су: пунолетство, пословна способност и
држављанство. Бирачко право је опште и једнако. Избори су слободни и непосредни, а гласање је
тајно и лично, с тим да постоје законски изузеци од личног гласања.
Слободу штампе Устав назива слобода медија. Свако је слободан да оснива новине и друга средства
јавног обавештења, на начин прописан законом, без посебног одобрења. Електронски медији користе
одређену фреквенцију која је природни ресурс у власништву државе па су у другачијем правном
режиму приликом оснивања и рада. У Србији нема цензуре као превентивне или репресивне мере.
Суд може спречити ширење информација само ако је то неопходно у демократском друштву. Слобода
штампе је подобна да се њоме угрозе друга права и слободе, јавним изношењем неистинитих,
непотпуних или нетачно пренетих информација.
Слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања је зајемчена Уставом, осим

удруживања у тајна и правојна удружења која су забрањена. Слобода удруживања садржи и право да
се остане изван удружења. За оснивање политичких странака и других удружења није потребно
претходно одобрење органа власти, већ се по поднетој пријави удружење уписује у регистар који
води државни орган у складу са законом.
У Уставом гарантована политичка права сврставају се и слобода окупљања, право на учешће у

јавним пословима и право на петицију. Грађанима се гарантује слобода мирног окупљања с тим да
се разликује окупљање у затвореном и на отвореном простору. Окупљање у затвореном простору, у
приватном или јавном објекту, не подлеже одобрењу нити скуп треба да се пријави органу власти.
Док се окупљања на отвореном простору пријављују државном органу у складу за законом.
Право на учешће у управљању јавним пословима гарантује се свим грађанима и они имају право да
под једнаким условима ступају у јавне службе и на јавне функције.
Свакоме се гарантује право на петицију – да сам или са другима, упућује предлоге државним,
покрајинским и локалним органима власти и организацијама којима су поверена јавна овлашћења.
Економска, социјална и културна права - Устав РС

У уставу се свакоме јемчи право на рад. Свакоме се гарантује слободан избор рада и доступност
радних места под једнаким условима. Свако има право на поштовање своје личности на раду, на
безбедне и здраве услове рада, неопходну заштиту на раду, ограничено радно време. Свако има право

Stranica 31 od 114
на дневни и недељни одмор од рада, плаћени годишњи одмор, правичну накнаду за рад – плату и
правну заштиту за случај престанка радног односа. Посебни услови рада и посебна заштита
гарантују се женама, омладини, и инвалидима.
Организован прекид рада као право на штрајк. Уставом се гарантује запосленима у складу са
законом и колективним уговором. Колективним уговорима закљученим између запослених, односно
њиховог синдиката и послодавац, проширују се права у вези са радом која су гарантована Уставом и
законима. Право на штрајк је ограничено само на основу закона, сходно природи и врсти делатности.
Припаднци војске немају право на штрајк, а припадници полиције га немају у ратном или ванредном
стању.
Од економских слобода Устав познаје и слободу предузетништва. Предузетништво је слободно,

свако се може бавити приватним бизницом, а може се ограничити законом ради заштите здравља
људи.
У Уставу се гарантује право на имовину. Оно је:

- лично право - јер је везано за физичко или правно лице,
- економско право – јер ствара добит уживаоцу,
- политичко право – јер је темељ уставног и политичког капиталистичког уређења.
Устав јемчи мирно уживање права својине и других имовинских права. Право својине се може
ограничити или одузети само ако је на основу закона утврђен јавни, општи, интерес за то и уз
тржишну накнаду. Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза, дажбина и казни,
дозвољено је у складу са законом.
Свакоме се гарантује право на заштиту физичког и психичког здравља. Право на бесплатну

здравствену заштиту – превенцију и лечење из јавних фондова, имају посебне категорије
становништва: деца, труднице, мајке током породиљског одсуства, самохрани родитељи са децом до
7 године живота и стара лица, у складу са законом.
Право на социјалну заштиту имају грађани и породице којима је неопходна новчана и друга помоћ
државе за задовљавање основних животних потреба у храни, одећи, смештају, огреву. Социјална
заштита заснована је на начелима социјалне правде, хуманизма и поштовања људског достојанства.
Социјална давања обезбеђују се преко фондова социјалног осигурања који се оснивају у складу са
законом. Посебан вид социјалног осигурања је пензијско осигурање.
Међу културним правима, Устав издваја право на образовање. Право на образовање има свако, а
оно је у једном делу и обавеза. Основно образовање је обавезно и то је дужност коју имају родитељи
у односу на своју децу. Основно и средње образовано је бесплатно, а високошколско образовање је
доступно свима под једнаким условима. Оснивање школа и универзитета уређује се законом, с тим
да се Уставом јемчи аутономија универзитета. Ова аутономија подразумева да универзитети,
високошколске и научне установе самостално одлучују о свом унутрашњем уређењу и раду, у складу
са законом.
Устав гарантује слободу научног и уметничког стваралаштва, а научницима и уметницима се

јемче морална и материјална права у складу са законом. Држава има обавезу да подстиче и помаже
развој науке, културе и уметности.
Дужности грађана и права странаца – Устав РС

У Уставу постоје конкретне дужности грађана које су мање бројне од права и слобода, уз дужности
које се односе на поштовање права и слобода других и поштовање конкретних забрана. Држава има
дужности које су посебно бројне код економских, социјалних и културних права. Свако право и
слобода је истовремено и дужност свих, и грађана и државе, да их поштују. Свака уставна забрана
јесте, у ствари, дужност свих да се тих забрана придржавају. Изричитих уставних дужности у Уставу
је неколико, али за њих није прописана санкција, већ се уређују у складу са законом.
- Сви су дужни да поштују и штите људско достојанство
- Право родитеља је да издржавају, васпитавају и образују своју децу
- Право на здраву животну средину је и уставна дужност грађанина и органа власти

Stranica 32 od 114
- Држава и аутономна покрајина одговорни су за заштиту животне средине и свако има дужност
да чува и побољшава животну средину
- Обавеза плаћања пореза и других дажбина је општа и заснована на економској моћи обвезника.
Права странаца у Уставу нису систематизована на једном месту, већ се о њиховом статусу закључује
из неколико одредби. У првом делу Устав уређује положај странаца гарантујући им, сва права, осим
она која имају само држављани Србије. Осим политичког права и слободе. Странац има право на
уточиште у нашој држави када основано страхује од прогона због своје расе, пола, језика,
вероисповести. Поступак добијања азила је уређен законом. Странцима се гарантују својинска права.
Страним физичким и правним лицима се Уставом гарантује стицање својине на непокретностима,
али су ближи услови уређени законом или међународним уговорима.
Права припадника националних мањина – Устав РС

Припадницима националних мањина гарантују се сва људска права и слободе које имају и остали
држављани. У Уставу постоје посебне одредбе којима се припадницима националних мањина јемче
додатна индивидуална или колективна права.
Индивидуална права се остварују појединачно од стране сваког припадника националне мањине, а
колективна права се остварују заједно са другим припадницима националне мањине, у складу са
Уставом, законом и међународним уговорима.
Колективна права остварују у областима културе, образовања, обавештавања и службене употребе
језика и писма, непосредним или одлучивањем преко представника. У Уставу се забрањује било
каква дискриминација због припадности националној мањини. Дискриминацијом се не сматрају
посебни прописи – позитивна дискриминација и мере афирмативне акције, које држава може увести
у економском, социјалном, културном и политичком животу. Ови прописи и мере се доносе ради
постизања потпуне равноправнности мањина са већинским народом. Конкретна права националних
мањина су бројна. Припадник националне мањине има право:
- Да под једнаким условима као сваки други грађанин, равноправно, учествује у управљању
јавним пословима и да ступа на јавне функције.
- Посебно се води рачуна о заступљености припадника националних мањина при запошљавању у
државним, покрајинским и локалних органима власти и јавним службама.
Апсолутна заштићена права припадника националних мањина су заправо две забране:
- Прва је забрана насилне асимилације
- Друга се тиче предузимања мера којима би се вештачким путем мењао национални састав
становништва на подручјима где националне мањине живе.
Припадници националних мањина имају колективна права да се удружују у културна и просветна
удружења која сами финансирају, а држава овим удружењима признаје посебну улогу у остваривању
мањинских права, што значи да их делом финансијски помаже.
У вези са образовањем, културом и информисањем свих па и припадника националних мањина,
посебно је истакнута обавеза државе да поспешује дух толераниције – поштовања, разумевања и
сарадње међу свима, без обзира на етнички, верски, културни и језички идентитет.
Појам избора
Избори спајају људска права и организацију власти. Право грађана да на изборима бирају своје
представнике у органе власти је основно људско право. Оно је уједно политичко право, јер грађани
бирају политичке органе власти. На изборима се бира законодавна власт, у многим државама и
председник Републике, а сасвим ретко председник владе. Избори се одржавају и за представничка
тела федералних јединица, региона, локалних самоуправа. Избори су веома стара друштвена појава.
У неком облику одржавани су у старим државама као што су Индија, Арабија, Грчка, Рим. За античко
доба је карактеристично бирање судија поротника путем коцке у Атини. Доктрина на којој су
почивали била је једногласност, а не да право већине превагне над мањином или мањинама.
Преокрет настаје у 18 веку, са доктрином Џона Лока, када се право већине уноси у уставни систем
који спроводи и контролише то правило. Апсолутни шеф државе је биран тајно и већинским
правилима, а сам избор је увек мора да буде једногласан, недисциплиновани изборници су трпели
грдњу и батинање. Избори током 19 века постају институција путем које се конституише политичка
заједница, првобитно у САД и државама западне Европе. Неколико основних својстава достигнуто је
тек у 20 веку. Издвајају се:
- Једнака вредност сваког гласа понаособ – један човек – један глас
- Непосредност

Stranica 33 od 114
- Директност права гласа
Сада се изборно правија развија у правцу глобализације и интернационализације. Ово значи да су
избори готово универзална појава у данашњим државама и да постоје међународни стандарди
стицања, остварења и заштите бирачког права на слободним изборима. У вези са изборима треба
разликовати основне појмове:
- Изборно право
- Бирачко право
- Право гласа
Изборно право обухвата сва права и обавезе које имају учесници избора, целокупну правну материју
која се тиче избора. Изборно право је несамостална грана правног система и научна дисциплина,
посебан део уставног права који детаљно уређује изборе.
Правни основ образовања представничког тела, парламента, је бирачко право грађана. Путем њега
грађани учествују у обављању државних послова.
- Једна страна бирачког права је бирачка способност – активно бирачко право, које представља
скуп права.
- Друга страна бирачког права је посланичка способност – пасивно бирачко право. Које
представља скуп права и обавеза у вези са правом грађана да буду бирани, да постану
кандидати на изборима.
Услови стицања ових права могу бити једнаки или неједнаки, док услови за пасивно бирачко право
могу бити строжи и бројнији.
Право гласа је најужи термин и представља остварење бирачког права. Оно подразумева права и
обавезе бирача у вези са самим гласањем. Гласање мора бити слободно и неопходно је обезбедити
техничке услове и правне стандарде за такво гласање.
Данас је бирачко право опште, сваки глас једнако вреди, гласа се непосредно и тајно.
Извори изборног права

Правна правила о изборима налазе се у актима међународног и унутрашњег права.
У Универзалној декларацији свакоме се гарантује право да учествује у управљању јавним
пословима своје државе, непосредно или преко слободно изабраних представника.
ПГП – воља народа је основ државне власти која се изражава на повременим и слободним изборима,
који ће се спроводити путем општег и једнаког права гласа, тајним гласањем или одговарајућим
поступком којим се обезбеђује слобода гласања.
У Европској конвенцији – Протокол 1, гарантује се право на слободне изборе за законодавна тела
који се одржавају у примереним временским размацима, са тајним гласањем које омогућава
слободно изражену вољу народа.
Унутрашњи извори изборног права разрађују одредбе ратификованих међународних уговора, почев
од устава до подзаконских аката. Устави садрже најважније норме о:
- Расписивању избора
- Активном и пасивном бирачком праву
- Броју чланова парламента
- Изборном систему
- Органима за спровођење избора
- Изборним јединицама
У законима се детаљније налазе одредбе о начину остваривања бирачког права:
- Гласању и кандидовању
- Изборном систему и расподели мандата
- Броју и границама изборних јединица
- Саставу и надлежностима изборне комисије
- Заштити бирачког права
- Бирачком списку
Позаконским прописима се уређују процедурална и техничка питања спровођења избора, то су:

Stranica 34 od 114
- Упутства
- Правилници
- Одлуке које доносе органи задужени за спровођење избора
Правила материјалног изборног права су уређена уставом и законом, а тичу се права и обавеза
учесника у изборима, њиховог правног статуса. То су:
- одредбе о активном и пасивном бирачком
- праву кандидовања и праву да кандидује
- праву гласа
- праву на информисање о изборима
- праву посматрања и контроле избора
- праву заштите изборног права
Правила којима је уређен изборни поступак, од расписивања избора, преко гласања, па до
објављивања коначних резултата, може се назвати процесним изборним правом. Оно је прдмет
законског и подзаконског регулисања.
Као допунска процесна изборна правила примењују се прописи других грана права:
- правила о општем управном поступку
- правила кривичног и прекршајног поступка
Изборно право садржи и правила која се по својој садржини односе на:
- изборну геометрију – је део изборног права који утврђује критеријуме за образовање изборних
јединица
- изборну математику – су изборне методе прерачунавања гласова у мандате у пропорционалном
и мешовитом изборном систему.
- изборну технику – детаљно уређује ток изборног поступка и изборне радње:
➢ изглед и начин коришћења гласачког листића
➢ изглед бирачке кутије
➢ коришћење спреја као идентификационог средства
➢ пут изборног материјала
Бирачко право
Бирачко право се састоји од права да се бира и да се буде биран на изборима и низа других права која
из њих произлазе. Прво је познато као бирачка способност и активно бирачко право, а друго као
посланичка способност, пасивно бирачко право, а назива се и правом кандидовања.
О правној природи бирачког права постоје два става:
- Бирачко право је субјективно, индивидуално, људско право
- Бирачко право је јавна функција
- Трећим ставом се комбинују и мире ове разлике у разумевању природе бирачког права
Бирачко право је индивидуално право проистекло из народне суверености. Спада у ред људских
права која су јача од закона, имају га сви грађани, једнаке је вредности и не може се ограничити или
одузети. Грађанин може своје бирачко право уступити другоме, али од његове воље зависи да ли ће
гласати или неће. Зато је излазак на изборе само право, а не и обавеза. Реализација бирачког права је
заправо обављање јавне фунцкије, односно власти, а то представља изражавање националне воље.
Општу националну вољу ствара нација коју чине сви грађани и коју карактерише национална
сувереност. Бирачко право је јавна функција којом се остварује национална сувереност, а грађани су
државни орган власти. Оно је индивидуално право и јавна функција. Грађани сами одлучују да ли ће
користити бирачко право, ако га искористе они постају јавни функционери, односно државни орган
који изражава националну вољу и сувереност.
Услови стицања и својства активног бирачког права

Активно бирачко право се стиче самим испуњењем прописаних услова, без посебних радњи и
захтева. Бирачко право имају само држављани, не и странци. Губитком држављанства престаје да
постоји бирачко право. Страни држављани и лица без држављанства могу да имају ограничену
бирачку способност, која се тиче само избора локалних органа власти. Уз услов држављанства,
захтева се и да грађанин има пребивалиште у својој држави. Без пребивалишта бирач неће имати где

Stranica 35 od 114
да гласа, нема гласачког места коме припада. Пословна способност је услов за бирачко право који
потврђује да грађанин може да изрази своју политичку вољу. Пуна пословна способност се стиче
пунолетством, а изузетно се може стећи и раније.
Прво својство бирачког права је општост. То значи да га имају сви грађани под истим условима.
Општост бирачког права је новије правно достигнуће. У време први устава, па све до средине 20 века
бирачко право није било опште. Биле су искључене читаве групе пунолетних и пословно способних
држављана, због рога што не испуњавају услове у погледу имовине, настањености, образовања,
порекла, пола.
Имовински цензус је значио да носилац бирачког права мора имати имовину. То се доказивало
правом својине на некретнинама, плаћањем пореза, доказом о новчаним приходима. Овај услов је
постепено укинут.
Домицилни цензус значи да је за стицање бирачког права неопходно да је грађанин у неком периоду
настањен у држави. Овај услов је и данас задржан у неким државама, претежно за пасивно бирачко
право.
Образовним цензусом се тражило извесно образовање да би се стекло бирачко право. Овим условом
су се из круга бирача елиминисали неписмени. Доказ испуњења овог услова је би потпис грађанина.
Данас овај услов не постоји, а неписменим бирачима се омогућава да остваре своје бирачко право уз
помоћ тумача.
Порекло, раса, односно боја коже такође су били препрека за стицање бирачког права. Као сметња
стицању бирачког права најдуже се задржао пол. Бирачко право је настало и ширило се као право
мушкараца, да би жене тек у 20 веку почеле да стичу бирачко право.
Активно бирачко право је једнако. Ово значи да сваки глас има једнаку вредност, односно да је на
резултат избора једнак утицај сваког гласа. Оно се представља паролом: један човек – један глас. У
историји је било примера неједнаког бирачког права.
- Имућни и образовни грађани су имали два и више гласова – плурални вотум.
- Породични вотум – где је челник породице гласао у име чланова.
Бирачко право је слободно ако је лишено било каквог притиска, присиле. Да би бирач могао
слободно да изрази своју вољу неопходно је да се омогући тајност гласања. Ако би гласање било
јавно било би притиска на бираче пре и после гласања, а смањила би се излазност на изборе.
Непосредност активног бирачког права је важно својство и значи да се народни представници бирају
директно. Непосредност бирачког права је израженија у већинском систему са малим изборним
јединицама где бирачи бирају једног посланика.
Услови стицања и остваривање пасивног бирачког права

Пасивно бирачко право је посланичка способност. Ово право није утуживо нити значи гарантован
избор за посланика или право на посланичку функцију. Услови стицања пасивног бирачког права
могу бити једнаки онима који се захтевају за активно бирачко право. То значи да се за кандидовање
на изборима не траже додатни услови или посебна својства у односу на она која има сваки бирач.
Услови за стицање пасивног бирачког права су у многим државама сторжи него за активно. Као
строжи услов наводе се године живота. Посебно животно искуство се тражи за обаваљање функције
председника републике па ту пасивно бирачко право има грађани са навршених 35, 40, 50 година
живота. Додатни услови пасивног бирачког права може бити рођење у држави. Трајање
пребивалишта може бити услов да би грађанин могао да се кандидује на изборима. Нпрм : кандидат
за председника Русије мора имати пребивалиште у држави најмање 10 година непрекидно.
Негативан услов за остварење пасивног бирачког права тиче се неспојивости функција,
инкомпатибилитета. Он може бити:
- Строжи, ако се носилац одређене функције не може кандидовати на изборима, док функцију не
напусти.
- Блажи, ако се може кандидовати, али не може бити изабран и ступити на функцију
Инкомпатибилитет са посланичком функцијом се односи најчешће на припаднике војске, полиције,
судије и тужиоце, затим запослене у јавним установама.
Суштински услов за пасивно бирачко право је чланство у политичкој странци или страначка подршка
његовој кандидатури на изборима. Политичке стране руководе изборима, побеђују или губе, и
нестраначким кандидатима је готово немогуће да пасивно бирачко право остваре до краја и стекну
мандат.
Пасивно бирачко право се остварује кандидовањем. Кандидовање може бити:
- Појединачно – униноминално

Stranica 36 od 114
- На изборним листама – плуриноминално
Појединачно кандидовање значи да се у једној изборној јединици кандидују појединци од којих ће
само један – онај који добије највише гласова, бити изабран.
Кандидовање на изборним листама је начин колективног кандидовања које подразумева више
кандидата предложених од истог предлагача, а највише онолико колико се посланика бира у изборној
јединици. Карактеристично је за пропорционалне изборне системе.
Право да кандидују имају грађани, удружења грађана, политичке странке и коалиције политичких
странака. Кандидатура се подноси органу за спровођење избора, изборној комисији, и мора бити
праћена документацијом којом се доказује постојање пасивног бирачког права, као и сагласношћу
самог кандидата да буде кандидован. Потребно је да кандидатуру подржи један број грађана, на
прописан начин, обично путем оверених потписа. Њоме кандидат доказује своју политичку
релевантност и пре завршетка избора. Број потписа непоходних за кандидатуру је различит од
државе до државе, а зависи од тога о којим је изборима реч – локалним, регионалним, националним,
преседничким или парламентарним, и да ли је кандидовање појединачно или по листама.
Орган за спровођење избора разматра поднету кандидатуру. Уколико постоје правни недостаци који
се могу исправити, на пример недовољан број потписа или недостаје неки документ, оствавиће се
кратак рок да се пријава допуни или исправи. Ако се неуредна пријава не може исправити или се у
остављеном року не допуни, биће одбијена. Подносилац кандидатуре и кандидат имају право жалбе
суду на одлуку о одбијању или одбацивању кандидатуре.
Проглашењем кандидатуре стиче се право учествовања у изборној кампањи, представљањем
грађанима свог програма путем медија и на друге начине – плакатима, објавама, на митинзима.
Кандидат има право да за изборну кампању добије средства из јавних прихода, буџета, и тако
делимично покрије трошкове, док победник добија и додатна средства из буџета.
Право гласа
Право гласа је остварење активног бирачког права, његова материјализација. Садржина овог права је
сама радња гласања, давање гласа на изборима. Право гласа се остварује лично, од стране онога који
има бирачко право. Ако због објективних околности носилац бирачког права не може да гласа сам јер
има инвалидитет или је неписмен, он гласа уз помоћ другог. Гласа се у условима који обезбеђују
тајност. То значи да се на самом гласачком листићу не остављају подаци о идентитету бирача.
Избори су слободни само ако постоји тајно гласање. Избори су непосредни, јер се глас даје директно
ономе ко ће бити посланик у парламенту или шеф државе. У већинском систему је непосредност
сасвим изражена јер се гласа ''на име'', за конкретног кандидата. У обичном пропорционалном
систему са појединачним непреносивим гласом, непосредност је мања јер се гласа за изборну листу
или њеног носиоца. Гласање се може организовати на бирачком месту и изван. Грађанин је раније
информисан о свом бирачком месту. Ако се грађанин дуже време налази изван свог пребивалишта,
као што је место служења казне затвора, војна установа или боравак у иностранству, гласање се може
организовати на посебним бирачким местима или се гласа путем писма, а у новије време и
електронски. Гласање ван бирачког места може се организовати, електронски, путем интернета, али
то је још увек у почетној фази. Данас се гласа путем гласачких листића, заокруживањем редног броја
или имена кандидата. Основни начин гласања је појединачним гласом. У пропорционалним и
мешовитим изборним системима може се гласати и са два гласа – један за изборну листу, а други за
појединог кандидата.
Бирачки списак
Бирачки списак је јавна евиденција грађана који имају бирачко право. Грађанин у том случају имају
бирачко право, ако је испунио услове за његово стицање, али неће га моћи остварити, гласати, све
док не буде уведен у евиденцију. У бирачки списак се уводе и грађани који немају услове за стицање
бирачког права, али ће их до дана избора стећи. Тако ће малолетна лица која постају пунолетна до
дана гласања, бити уписана у бирачки списак.
Бирачки списак се води по службеној дужности. Води га државни орган, орган управе, као
јединствен бирачки списак свих грађана са правом гласа или се бирачки спискови воде као посебни,
по изборним јединицама или на нивоу локалних самоуправа. Грађанину се мора обезбедити праов
увида у податке из бирачког списка – проверава се да ли је уписан у бирачки списак и да ли су
његови лични подаци тачни.
Бирачки списак је стална ажурна евиденција о грађанима са бирачким правом за коју постоји
претпоставка тачности података. Бирачки списак се редовно ажурира, а посебно пред изборе. Тада се
позивају грађани да изврше увид у бирачки списак који се потом закључује и објављује се коначан
број грађана са бирачким правом. Ово је важно због одређивања излазности и утврђивања коначних
изборних резултата – да ли је побеђено у првом кругу избора, колики је изборни цензус.

Stranica 37 od 114
Изборне листе
Кандидовање на изборним листама је карактеристично за пропорционалне изборне системе.
Подносиоци изборних листа су у највећем броју случајева политичке стране и вишестраначке
коалиције, а много ређе су то сами грађани, удружени око конкретне изборне листе за дате изборе.
Проблем може бити тај што бирачи нису сагласни са сваком или већином од тих кандидатура, али
ипак гласају за ту странку из других разлога – подржавају лидера странке, присталице су страначког
политичког програма. Уводе се различити типови изборних листа у којима се бирачи могу изјаснити
и о самом кандидату, а не само о изборној листи.
- Затворене изборне листе су оне у којима бирач свој глас даје листи као целини – заокружује
редни број изборне листе или име носиоца листе.
- Блокиране (везане) изборне листе – које су непроменљивог редоследа кандидата. То значи да
ће се мандати кандидатима додељивати по утврђеном редоследу на изборној листи и то
онолико мандата колико је укупно освојено.
- Неблокиране (невезане) изборне листе – су оне где подносилац листе може доделити мандате
кандидатима не држећи се њиховог редоследа на изборној листи.
- Отворене изборне листе – су оне у којима бирач свој глас може дати неком од кандидата унутар
листе, односно може вршити интервенције као што су: промена редоследа кандидата,
дописивање или брисање кандидата.
- Флексибилне листе – подразумевају промену редоследа кандидата.
- Слободне листе – састављају сами бирачи од кандидата различитих политичких странака.
Другачији је и начин гласања на изборима са затвореним и отвореним изборним листама.
Појединачан, непреносив глас је карактеристичан за затворене изборне листе. Он се даје самој
изборној листи. Начини гласања на изборима са отвореним изборним листама могу бити различити.
Бирачи могу имати два гласа и то тако један глас могу да дају изборној листи, а други кандидату
унутар изборне листе. Они кандидати који добију највише ових других гласова освојиће мандат.
Посебне изборне листе су оне на којима су кандидати припадници појединих друштвених група.
Најпознатије су изборне листе националних мањина којима се у посебним изборним јединицама
гарантује одређени број посланичких мандата. Постоје и посебне изборне листе са кандидатима
женског пола.
Право на информисање о изборима и изборна кампања

Грађани имају право да добију објективне информације о изборима:
- Који су избори расписани
- Када се одржавају
- О броју бирача
- Шта треба да провере и припреме да би гласали
- Где и како могу да гласају
- Којим органима се обраћају ради заштите бирачког права.
Грађани се обавештавају и о томе:
- Када се кандидати и изборне листе представљају у медијима
- Када се организује дебата
- Које ће активности кандидати предузети у току изборне кампање
- Где су и како представљали своје изборне програме
О овоме грађане информишу органи за спровођење избора путем медијских саопштења, огласа и
достављањем позива и других информација на адресу бирача.
Другу групу информација чине оне које грађани добијају у изборној кампањи. То информисање није
политички неутрално, већ представља изборну пропаганду у корист кандидата. Изборна кампања се
састоји од разноврсних активности којима се промовише кандидат на изборима у циљу остварења
што бољег изборног резултата.
Изборну кампању организују маркетиншки стручњаци који кандидате и њихов изборни програм
покушавају што више приближити потенцијалним гласачима, њиховим интересима и ставовима.
Кампања се може усмераватика ка некој циљној групи – радницима, женама, мањинским групама,
или може имати општији, популистички, карактер кампање за све. Посебан облик је негативна
кампања. Њен циљ је да се критиком, било основаном или измишљеном, грађани одврате од гласања

Stranica 38 od 114
за друге кандидате или главног конкурента на изборима.
Средства којима се води изборна кампања су различита.
- Плаћена кратка оглашавања
- Спотови
- Промотивни филмови
- Плаћена гостовања у емисијама
- Оглашавање и промовисање на сопственим интернет порталима
- Слање електронске поште
- Промовисање путем друштвених мрежа
- Преко огласа у писаним медијима
- Плаката
- Билборда
- Слање изборних порука на друге начине
У већем броју држава, грађани се ослобађају притиска изборног маркетинга пред сам дан за гласање,
тако што се уводи изборна тишина. За време њеног трајања, дан или два пре почетка гласања, па до
завршетка, прекидају се изборне активности и стаје изборни маркетинг. Ово је ипак несавршено
средство јер активности предузете у изборној кампањи остају видљиве – огласи и информације на
интернету, плакати и билборди на улицама.
Изборна кампања се делимично финансира из јавних прихода. На овај начин се покушава установити
минимум равноправности свих кандидата.
Изборни поступак
Изборни поступак је спровођење избора које се састоји од више правних и материјалних радњи,
унапред прописаних. Избори обухватају време од расписивања избора, па до објављивања коначних
резултата, укључујући и верификацију освојеног мандата.
У изборном поступку учествује широк круг субјеката. Централна изборна комисија је орган који
организује и спроводи изборе за национални парламент и председника репбулике, непосредно и
преко нижих изборних комисија и бирачких одбора. Поред изборних органа, у изборном поступку
учествују:
- Орган који расписује изборе
- Органи који штите бирачко право и решавају изборне спорове
- Грађани као носиоци активног и пасивног бирачког права
- Предлагачи кандидата на изборима
- Страни и домаћи посматрачи избора
- Медији као учесници у изборној кампањи.
Сви они имају различита права и обавезе која су уређена прописима о изборима.
Право да распише изборе има орган овлашћен по уставу или закону. То могу бити:
- Шеф државе
- Председник парламента
- Председник владе
- Председник изборне комисије
- Генерални гувернер
Редовни парламентарни избори се расписују пред крај мандата парламента у време које је одређено
уставом или законом и то пре истека мандата ранијем сазиву. Одлука о расписивању ванредних
парламентарних избора је политичка и последица је распуштања парламента. Ако исти орган
распушта парламент и расписује изборе, он то чини истовремено.
Одлука о расписивању избора садржи податке о врсти избора:
- Парламентарни
- Председнички
- Регионални

Stranica 39 od 114
- Локални
- Редовни
- Ванредни
- Дану и времену гласања.
Од њеног објављивања теку рокови за пријаву кандидата и за друге изборне радње.
Након доношења те одлуке предузимају се различите изборне радње.
- Изборној комисији се подносе изборне листе
- Бирају се лица која учествују у организацији избора на бирачким местима
- Одређују се места за гласање
- Припремају се гласачки листићи, гласачке кутије и
- други изборни материјал доставља на бирачка места
- ажурира се и закљућује бирачки списак
Правило је да грађанин гласа након личне идентификације и то тако што попуњава гласачки листић и
ставља га у гласачку кутију. Процес гласања се завршава истеком прописаног времена, а потом се
предузимају изборне радње ради утврђивања резултата избора. Гласачки листићи се евидентирају и
разврставају на употребљене, неупотребљене, важеће и неважеће. Након бројања важећих гласачких
листића утврђују се резултати гласања. Ако се гласа путем посебних машина за гласање, резултати се
утрђују електронским пребројавањем гласова.
Изборна комисија издаје потврду о избору изабраном лицу, након чега ступа на функцију. Мандате
посланицима потврђује парламент. Изборни материјал: гласачки листићи, формулари, записници,
чувају се одређени период као архивска грађа.
Изборне јединице
Више бирачких места чини једну изборну јединицу. Унутар државе постоји више изборних јединица,
а ретко једна. Једна изборна јединица има неке математичке предности, тачније, сразмерно се број
добијених гласова пресликава на број освојених мандата у парламенту. Број изборних јединица,
њихова величина и границе у одређеној мери утичу на изборни резултат.
Постоје два основна типа изборних јединица:
- једномандатне – униноминалне – у којима се бира један посланик. Оне су типичне за већински
изборни систем у коме учествују изборне листе. Ове јединице су мале и има их онолико колико
се посланика бира.
- вишеманданте – плуриноминалне – у којима се бира више посланика. Имају више бирача од
униноминалних, а њихов број је најчешће плод политичког споразума. Могу се поделити на:
• мање – бира се 3 до 5 посланика
• средње – бира се до 10 посланика
• веће – бира се преко 10 посланика
Што је изборна јединица већа, већа је сразмера између броја добијених гласова и мандата.
Критеријуми по којима се образују изборне јединице су различити. Полазиште је да се укупно
бирачко тело подели у изборне једнице тако да сваки глас једнако вреди. То значи да исти број
грађана бира једнак борј посланика.
Остали критеријуми који се узимају у обзир приликом формирања изборних јединица су:
- административни
- географски
- етнички
- традиционални
- економски
- универзитетске
- функционалне
Џеримандеринг
Најпознатији метод одређивања броја и граница изборних јединица са циљем да се победи на

Stranica 40 od 114
изборима, назива се џеримандеринг.
Појам џеримандеринг води порекло из САД, по гувернеру Комонвелта и потпредседнику САД
Елбриџ Џерију који је исходовао да се границе једне изборне јединице на изборима за амерички
Сенат сасвим необично поставе, тако да су осликавале замишљену животињу са главом змаја,
крилима и канџама. Џеримандеринг је и данас повремено средство изборне манипулације у многим
државама, па се може назвати општим изборним феноменом. За спровођење џеримандеринга
неопходно је да постоје проверена сазнања и основане претпоставке о томе како ће бирачи из
одређене области гласати. Најчешће се то може закључити на основу тога што политичке странке
имају традиционалне бираче, било да они припадају верској или етничкој групи.
Постоје два начина спровођења џеримандеринга:
1. груписање – присталица одређене политичке странке или кандидата у једну изборну јединицу.
2. се покушава изделити у више изборних јединица сигурно гласачко језгро неке политичке
странке, тако да ни у једној или у што мање њих, њени кандидати не освоје мандат или освоје
што мање мандата. Цепање је могуће у оба типа изборних јединица.
Већински изборни системи

У већинском изборном систему мандат добија онај кандидат који освоји највише гласова. Избори по
већинском изборном систему се спроводе у малим изборним јединицама у којим се бира један
посланик. Према проценту потребних гласова за освајање мандата, разликују се системи апослутне и
релативне већине.
Да би се стекао мандат у систему апсолутне већине потребно је освојити више од половине свих
гласова, што значи најмање 50 посто плус један глас. У блажем облику, натполовична већина се
одређује спрам палих гласова, укупуног броја бирача који су гласали. Строжи облик апсолутне
већине захтева натполовичну већину гласова у односу на број грађана уписаних у бирачки списак.
Број уписаних бирача је увек већи од броја грађана изашлих на изборе, па је ово теже достижна
већина. Зато се она и не користи на изборима већ за друга политичка изјашњавања грађана, на
пример, на уставотворном референдуму. Избори се завршавају у првом изборном кругу ако неко од
кандидата освоји тражену већину. По протеку времена, од 7 до 14 дана, гласа се о двоје канидата који
су добили највише гласова у првом кругу. Онај ко добије више гласова осваја мандат. За други
изборни круг могу постојати различита правила:
- да у њему учествују 3 кандидата из првог изборног круга
- да у њему учествују сви кандидати који освоје одређени проценат палих гласова
- да се захтева минимална излазност у другом гругу – 50% од уписаних
Систему апсолутне већине се може замерити да замара бираче потребом да се излази на гласање у
два или више пута. Један број бирача и није заинтересован за други изборни круг, јер је њихов
кандидат исапо из изборне трке у првом кругу. Оба разлога смањују излазност, а тиме и легитимитет
изабраног кандидата.
За освајање мандата у систему релативне већине довољно је освојити највећи број гласова. Овде се
све завршава у једном изборном кругу, победом оног кандидата који је добио више гласова,
појединачно више од сваког другог кандидата. Овај изборни систем постепено доводи до
двостраначког политичког система у коме се све политичке странке периодично смењују на власти.
Основни недостатак система релативне већине је нетачан однос између броја добијених гласова и
мандата.
Пропорционални изборни систем

Они се појављују у 19 веку и везују се за веће изборне јединие где се гласа за изборне листе и бира
више посланика. Пропорционални систем се сматра бољим у односу на већински, али у пракси не
мора да буде тако. Влада која произлази из парламентарне већине је готово увек коалициона,
потенцијално нестабилна, уцењена захтевима мањих чланица коалиције. Пропорционални систем
подстиче бројност политичких странака које лакше освајају мандате, чак и ако заступају екстремну
идеологију. Овај систем је примењив само на изборима за представничка тела.
У овима системима постоји правни инструмент којим се покушава спречити претерана политичка
издељеност парламента која би настала ако би мандате освајао велики број политичких странака,
сразмерно добијеним гласовима. Реч је о законском изборном прагу – цензусу – којим се из
расподеле мандата елиминишу оне изборне листе које нису освојиле минимални проценат гласова.

Stranica 41 od 114
Цензус износи 2,3,5 и више посто у односу на број укупно палих гласова. Од цензуса треба
разликовати природни изборни праг – број гласова, процентуално изражен, који је потребно добити
за освајање једног мандата. Добија се дељењем укупног броја палих гласова са бројем посланика
који се бирају у изборној јединици.
У неколико европских држава су комбиновани већински и пропорционални системи. У таквом

мешовитом изборном систему један број посланика се бира појединачно, у већинском изборну
систему, а други део посланика се бира на изборним листа, у пропорционалном изборном систему.
То је један начин да се ублаже недостаци, а истакну предности ових изборних метода.
Стварни мешовити изборни системи где се комбинују битна својства већинског и
пропорционалног система. Такав је изборни систем који има изборне листе, што је карактеристично
за пропорционалне системе, а другим гласом гласа се и за појединца са изборне листе. Ти различити
облици гласања за посланика унутар једне или више листа су примњиви тамо где је ниво образовања
просечног бирача довољно висок – Луксембург, Монако, Швајцарска.
Врсте пропорционалних изборних система

У пропорционалним системима пали гласови се претварају у мандате путем математичких
операција. Постоји неколико врста овог система:
ХЕРЕ КВОТА – је првобитни систем прерачунавања гласова у мандате путем изборног количника.
То је проста квота и други квотни системи су изведени из ње.
- Укупан број важећих палих гласова дели се са бројем мандата који се бирају у изборној
јединици и добија се изборни количник.
- Број гласова сваке изборне листе дели се са изборним количником и добија се број мандата који
је освојила та изборна листа.
Број мандата је цео број, док децимални број представља остатак гласова. Хере квота се примењује у
Бразилу и Аустрији.
ХЕГЕНБАХ – БИШОПОВА КВОТА – је модификована Хере квота, тако што се број мандата, са
којим се дели укупан број важећих гласова, увећава за један. Тиме се смањује могућност да буде
нераспоређених мандата. Примењује се у Грчкој и Луксембургу.
ИМПЕРИЈАЛИ КВОТА – је модификација Хере кворе. Број мандата са којим се дели укупан број
важећих гласова увећава се за два. Мања је могућност да неки мандат остане нераспоређен.
Примењује се у Еквадору.
ДРУП КВОТА – је надоградња просте квоте. Број мандата са којим се дели укупан број важећих
гласова увећава се за један, потом се добијени количник увећава за један и добија се изборни
количник. Примењује се у Ирској и Малти.
ДОНТОВ МЕТОД – систем највећег количника – је изборни систем најзаступљенији у европским

државама. Једноставан је и практично нема могућност да остане нераспоређених мандата, иако се
сматра да је најмање пропорционалан и да фаворизује веће странке.
- Број гласова који је добила свака изборна листа, која је прошла цензус, дели се са делиоцем по
аритметичком низу, 1,2,3 до броја n који представља број мандата који се бирају у једној
изборној јединици.
- Добијени количници разврставају се по величини и мандати ће припасти n броју највећих
количника.
-Колико изборна листа има количника унутар n броја највећих количника, толико је освојила
мандата.
Примењује се у Аргентини, Аустрији, Шпанији, Мађарској и Турској.
СЕНТ – ЛАГИЈЕВ МЕТОД – је модификован Донтов метод. Делиоци су непарни бројеви – 1,3,5 ...
до броја n који представља број мандата који се бирају у изборној јединици. Овај систем има већу
пропорционалност од Донтовог метода, па мање политичке странке имају веће шансе да освоје
мандат. Под именом ВЕБСТЕР – ЛАГИЈЕВ МЕТОД – користи се у Немачкој, БиХ и Естонији.

Stranica 42 od 114
Сент – лагијев метод се користи у Норвешкој.
ХЕРЕ – НИМАЈЕРОВА ФОРМУЛА – метод највећег остатка – је кодификован изборни количник.

Број освојених мандата рачуна се:
- тако што се број посланика који се бирају у једној изборној јединици помножи са бројем гласова
који је добила конкретна изборна листа.
- Добијени производ се подели са бројем укупно палих гласова у изборној јединици. Д
- обијени количник је број посланика који је освојила изборна листа.
- Децимални број добијеног количника је остатак гласова који се може пренети на посебну
државну листу или ако има нераспоређених мандата, може листи донети још један мандат у
случају да је остатак довољно велик.
Контрола избора
Контрола избора обухвата проверу уставности и законитости прописа који уређују изборе, посебно
правних аката и радњи које се предузимају у изборном поступку од расписивања до окончања
избора.
- Прва контрола би се могла назвати претходним и превентивним, пре него што до повреде
бирачког права дође.
- Друга контрола је накнадна и пунитивна (кажњавајућа), након што је дошло до повреде
бирачког права, па треба изрећи и спровести одређену санкцију.
За контролу је потребно да постоје бар две стране, контролор и контролисани, који су и учесници на
изборима. У учеснике избора се убрајају:
- Грађани као бирачи и кандидати
- Предлагачи кандидата – удружења грађана, политичке странке и коалиције
- Органи за спровођење избора – изборни одбор, већа и комисије
- Органи заштите бирачког права – органи за спровођење избора, судови и уставни суд
Контролор је субјекат који има право контроле избора, а контролисани је онај чији се правни акти и
радње контролишу. Предмет контроле могу бити и прописи о изборима. Субјекти контроле
потенцијално имају оба својства:
- тако да је грађанин у својству контролора када врши увид у рад органа за спровођење избора
- а у својству контролисаног када његову изборну радњу проверава други учесник избора.
Према субјектима контрола се може поделити на:
- службену – коју спроводе службени органи и тела избора
- и контролу од стране приватних лица – бирача, кандидата и предлагача кандидата
Посебну врсту контроле спроводе посматрачи избора. То су представници домаћих и страних
удружења, организација и посматрачии из других држава. Они прате рад органа укључених у изборе,
примену изборних прописа и уопштте читав изборни процес.
По завршетку избора, посматрачи састављају извештај у коме износе основне карактеристике
изборног процеса, предлажу мере за побољшање и дају оцену избора. Посебан правно – политички
статус имају страни посматрачи. Они не могу да покрећу поступке заштите бирачког права, али
утичу на то да изборни резултат буде прихваћен од свих учесника на изборима и од међународне
заједнице. Страни посматрачи су данас пристуни на изборима у великом броју држава и
представљају међународне организације, невладине организације и стране државе у чије име као
посматрачи учествују дипломатско – конзуларни представници, парламентарне делегације. Сви
страни посматрачу морају бити званично пријављени за дате изборе и од органа за спровођење
избора добијају посебне легитимације.
Заштита бирачког права и санкције

Заштитом бирачког права заокружује се институт бирачког права. Заштита бирачког права може се
посматрати:
- као заштита од кршења изборних прописа у целом изборном поступку и
- као заштита бирачког права у току самог гласања
Повредом бирачког права приликом гласања, не крше се само прописи који уређују изборе већ и

Stranica 43 od 114
други, као што су кривични и прекршајни закон, закон о јавном реду и миру. Крајњи циљ заштите
бирачког права је спровођење законитих избора, а конкретнији циљ је очување могућности да свако
слободно изрази своју стварну политичку вољу гласајући онако како жели.
Право на заштиту бирачког права имају сви грађани у својству бирача и кандидата. Предлагачи
кандидата такође су носиоци овог права и подносе га у име бирача, кандидата или у своје име.
Правни инструменти су:
- приговор – се подноси првостепено органу, изборној комисији
- изборна петиција
- жалба – другостепеном органу – централној изборној комисији или суду
- тужба – подноси суду
- уставна жалба – одлучује уставни суд
Данас је суд преовлађајући орган заштите бирачког права што је још један рефлекс поделе власти.
Органи заштите су и изборне комисије, одбори и већа, као и тела која спроводе изборе.
Заштита бирачког права значи елиминисање повреде тог права, односно санкционисање кршења
законитости избора. Уколико се докаже да су бирачко право и закон повређени, наложиће се
понављање избора на бирачком месту, у изборној јединици или у случају масовног кршења,
поновиће се избори. Суд ће изрећи кривичне или прекршајне санкције ако су се у радњи повреде
бирачког права и закона стекли елементи кривичног дела или прекршаја. Типично кривично дело у
вези са изборима је фалсификовање изборних резултата. Тежи облик кривичног дела постоји када их
учине лица која су чланови органа за спровођење избора и за заштиту бирачког права. Прекршаји су
блажа кажњива дела, као што су:
- ремећење јавног ред и мира на бирачком месту
- кршење изборне тишине
Санкицје које се изричу су новчана казна, казна затвора и губитак бирачког права у одређеном
времену.
Парламентарни избори у Републици Србији

Први правно уређени избори били су 1858 године. Тада су прописани услови за:
- активно и пасивно бирачко право,
- непосредно гласање
- изборне јединице
- униноминално кандидовање у изборном систему релативне већине
Изборна материја је први пут подигнута на уставни ниво и веома детаљно уређена Радикалским
уставом. У српском изборном праву постојао је:
- имовински, образовни и полни цензус,
- блажи услови за активно и
- строжи за пасивно бирачко право,
- смењивали су се већински, мешовити и пропорционални изборни системи,
- било је непосредно бираних, именованих и посланика по положају,
- постојала је могућност лишења бирачког права за одређене категорије становништва,
- смењивало се јавно и тајно гласање.
У Краљевини СХС:
- започело се са пропорционалним изборним системом
- остали су строжи услови за пасивно бирачко право
- жене нису имале право гласа
- укинут је имовински цензус
- припадници војске нису могли гласати
- постојали су поред непосредно изабраних, од краља постављени посланици
- уведено је јавно гласање
После Другог светског рата и социјалистичке револуције у Србији:

Stranica 44 od 114
- напуштен вишестраначки систем
- промењене карактеристике и сама природа изборног права
- жене добијају право гласа
- смањују се године за стицање бирачког права
- бирачи се дела на категорије са различитим бројем гласова
- укидају се непосредни и уводе посредни избори
Од увођења вишестраначког политичког система у РС:
- изборни систем није био статичан, већ се трагало за бољим решењима
- политички мотиви су били пресудни и за прелазак на пропорционални изборни систем, по
захтеву опозиције
- као и касније за кориговање изборног система
Србија је обновила вишестраначке изборе у форми изборног система апсолутне већине, са 250
једномандатних изборних јединица.
- Већ 1992 већински систем је замењен пропорционалним
- Србија је подељена у 9 великих изборних јединица
- Мандати су се распоређивали Донтовим методом
- Законски изборни праг је за изборне листе политичких странака, коалиција и група грађана био
5%
1993. године, одржани су ванредни парламентарни избори, али власт није промењена, већ је трајала
пун мандат.
1997. године на редовним изборима, повећан је број изборних јединица на 29.
Ванредни парламентарни избори одржани децембра 2000. године, донели су промену власти. Србија
је постала једна изборна јединица, што се и данас одржало. Мењани су технички услови:
- Уведен је у употребу идентификациони спреј
- Провидне гласачке кутије
Изборна правила су измењена 2003. године:
- Укинут је цензус за странке националних мањина
- А брисана је и законска одредба о одузимању мандата народном посланику ако му престане
чланство у политичкој странци
2007. године одржани су парламентарни избори након распада Државне заједнице Србија и Црна
Гора и по доношењу Устава од 2006. године. Изборна правила су промењена тако што су уведени
обавезни потписи за изборне листе, са најмање 10000 бирача.
Већ наредне 2008. Године одржани су нови ванредни избори по истим изборним правилима.
Трећи парламентарни избори одржани су 2007 године, после којих је делимично промењена власт.
- Изборне листе су уређене као строго структуиране где се мандати деле кандидатима по
редоследу.
- Унутар изборне листе на сваком трећем месту је кандидат мање заступљеног пола
- Укинуте су бланко оставке
- Управни суд је добио надлежност за решавање изборних спорова
Ванредни десети 2014. и једанести 2016. године избори за народне посланике, одржани су по
немењаним изборним правилима.
Врсте избора, правни извори и бирачко право

У РС постоје четири врсте непосредних избора за три нивоа власти.
- На државном нивоу, поред избора за народне посланике Народне скупштине, одржавају се и
избори за председника Републике.
- На средњем, регионалном, нивоу власти, постоје избори за посланике Скупштине АП Војводине
- На локалном нивоу, организују се избори за одборнике у скупштинама градова и општина
- Непосредни избори за националне савете националних мањина
Изборно право у Србији је уређено Уставом, законима и подзаконским прописима.

Stranica 45 od 114
- Устав уређује нека питања материјалног изборног права:
▪ Услове за бирачко право
▪ Број народних посланика
▪ Дужину мандата
▪ Својства бирачког права
▪ Својство гласања
▪ Који орган и када расписује изборе
- Законима се уређује материјално и процесно изборно право.
▪ Закон о избору председника Републике
▪ Закон о локалним изборима
▪ Закон о јединственом бирачком списку
- Од позаконских прописа издвајамо:
▪ Покрајинску скупштину одлуку о избору посланика у Скупштини АП Војводине
▪ Упутства
▪ Правилнике
▪ Правила
▪ Одлуке
▪ Препоруке надлежних министара
Поред ових примарних извора изборног права, постоје још и допунски извори:
- Закон о општем управном поступку
- Кривични законик
- Законик о кривичном поступку
- Закон о прекршајима
- Закон о Уставном суду
Активно и пасивно бирачко право у Србији су једнаки по потребним условима и исти за све врсте
избора. Уставом је уређено да сваки пунолетан, пословно способан држављанин има право да бира и
да буде биран. Да би се гласало на изборима, поред пунолетства, пословне способности,
држављанства, потребно је имати пребивалиште у држави и бити уписан у јединствени бирачки
списак. За пасивно бирачко право потребно је да кандидат има пребивалиште у Покрајини или
јединици локалне самоуправе.
Основни елементи изборног поступка у РС

На сва три нивоа власти уједначен је избор чланова представничких тела.
- Имамо пропорционални изборни систем са једном изборном јединицом и цензусом од 5%.
- На локалном нивоу једну изборну јединицу чини свака општина, град и Град Београд.
- На покрајинским изборима, изборна јединица је АП Војводина.
- Народни посланици се бирају у једној изборној јединици која обухвата читаву државу.
- Председник Републике се бира у државној изборној јединици и по већинском изборном систему.
➢ У једној великој изборној јединици може се остварити сразмера између добијених гласова и
освојених мандата.
➢ За све изборне листе важи исти цензус од 5% освојених гласова од укупног броја бирача који
су гласали.
➢ У изборној јединици у којој се бира 250 народних посланика, гласа се за политичку странку и
њеног првака.
➢ Бирач нема слободу избора свог представника, већ је преноси на политичку странку.

Stranica 46 od 114
➢ Ово се преноси и на Народну скупштину коју чине анонимни посланици без своје изборне
базе.
➢ У току мандата посланик је представник своје странке.
➢ Грађанин своју сувереност преноси на политичку странку, а не на тело.
➢ На покрајинским изборима се у једној изборној јединици бира свих 120 посланика.
➢ За локалне изборе се бира од 19 до 110 одборника у једној изборној јединици.
Затворене изборне листе сужавају моћ политичке странке само на номинацију, фазу састављања
листе. Боље рангирани кандидати унутар изборне листе стичу мандате.
Слободан мандат подразумева да је он власник мандата да њиме располаже. Ово даје могућност
посланицима да мењају страначку припадност, а тако и изборну вољу грађана.
Циљ законског изборног прага је да спречи уситњавање политичке сцене, а посебно састава
скупштине, на већи број мањих и несталних политичких странка. Фиксни цензус од 5% је омогућио
да Народна скупштина буде страначки разуђена. Оправдано би било да за изборне листе које подносе
коалиције од две или више политичких страна важи виши изборни праг, прилагођен броју странака
које подносе изборну листу. Цензус је једнообразан, па важи и за покрајинске и локалне изборе. За
изборне листе политичких странака националних мањина нема цензуса, оне улазе ако остваре
природни изборни праг.
У Србији се примењује Д'онтов метод прерачунавања гласова у мандате. Број освојених гласова
сваке изборне листе, која је прешла цензус, дели се са бројевима од 1 до 250 (n). Тих 250 највећих
количника представљају посланичке мандате оних изборних листа којима припадају.
У јединственом бирачком списку се евидентирају грађани који имају бирачко право. Постоји један
бирачки списак за читаву државу и води га министарство надлежно за послове управе. Списак се
води као електронска база података. Промене у бирачком списку се доносе на основу решења
надлежних органа, а могу и на захтев грађана. Након раписивања избора бирачки списак се јавно
излаже у јединицама локалне самоуправе. Део бирачког списка ажурира општинска и градска управа,
а бирачи се уписују у списак према месту пребивалишта. Укупан број бирача утврђује се 15 дана пре
дана избора, а коначан број 48 сати, и објављује се у покрајинском или локалном службеном гласилу.
Контролу избора обављају органи који спроводе изборе – изборне комисије и бирачки одбор. Поред
њих у изборном поступку учествују:
- Кандидати
- Предлагачи кандидата
- И сами бирачи контролишу изборни процес
Сви они имају право да поносе правне лекове за заштиту бирачког права, као што су:
- Приговор изборној комисији
- Жалба Уставном суду
Врста конторле је и посматрање избора. Посматрање избора тиче се праћења рада изборне комисије
и бирачких одбора, и праћења сваке изборне радње. Страни и домаћи посматрачи и преводиоци
добиају акредитације као врсту исправе.
Право на информисање о изборима је:

- Право грађана да буду обавештени о изборним програмима и активностима подносилаца
изборних листа и кандидата
-То је дужност средстава јавног информисања да обезбеде равноправност у обавештавању о
подносиоцима изборних листа и кандидатима.
Изборна кампања подразумева политичке промотивне активности. Она није дозвољена у
комерцијалним и забавним програмима емитера чији је оснивач Република, већ само у политичко –
информативним и специјализованим емисијама. Изборна кампања није дозвољена 48 часова пре дана
одржавања избора и на дан гласања, све то затварања бирачких места кад изборна тишина престаје.

Stranica 47 od 114
Спровођење избора за народне посланике – изборне радње
Поступак избора народних посланика детаљно је уређен Законом о избору народних посланика и
упутством за спровођење избора које се доноси пред сваке изборе. Поступак избора народних
посланика покреће се расписивањем избора. Одлуку о расписивању доноси председник Републике и
то 90 дана пре истека мандата Народне скуштине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана.
Одлука о расписивању ванредних избора доноси се истовремено са указом о распуштању
Скупштине и исти је рок за њихово окончање. Одлуком се одређује дан гласања, одржавања избора,
и дан од кога теку рокови за предузимање изборних радњи.
Следи подношење изборних листа РИК од стране регистроване политичке странке, коалиције
странака и групе грађана. Уколико изборна листа испуњава услове прогласиће је РИК. У супротно,
оставиће се примерен рок за отклањање недостатака. Након проглашења свих изборних листа, РИК
утврђује збирну листу која садржи све изборне листе и личне податке о свим кандидатима, а
објављује се у Службеном гласнику.
Формирају се грађани за спровођење избора и то тако што се проширује стални састав РИК-а
(председник, 16 чланова, са мандатом од 4 године, бира их НС) и образују бирачки одбори. За сваке
изборе РИК се проширује са по једним представником поносиоца проглашене изборне листе.
Бирачки одбор има најмање председника и два члана, а у проширеном саставу још и по једног
представника подносиоца изборне листе. Бирачки добор спроводи гласање и утврђује резултате на
једном бирачком месту. РИК одређује бирачка места по критеријуму од 100 до 2500 бирача на једном
бирачком месту. Бирачко место се уређује и опрема за изборе и на њему, нити ближе од 50 метара, не
сме бити пропагандног изборног материјала.
Ажурира се бирачки списак и РИК, 48 сати пре избора, утврђује коначан број бирача и објављује га у
Службеном гласнику.
РИК:
- припрема изборни материјал
- одређује број гласачких листића,
- утврђује текст, облик и изглед гласачког листића
- штампарију
- прати штампање листића на основу овереног узрока
Изборни материјал обезбеђује РИК, како штампани, тако и други изборни материјал. Материјал се
доставља бирачким одборима преко координатора РИК-а и радних тела РИК-а у јединицама локалне
самоуправе.
Бирач гласа на бирачком месту на коме је уписан у извод из бирачког списка, а може да гласа и на
другом месту. Гласа се лично, једанпут, тајно и на овереним гласачким листићима, од отварања
бирачког места у 7 сати до затварања, у 8 сати. Гласање се продужава док не гласају сви бирачи
затечени на бирачком месту. Гласање почиње провером гласачке кутије у присуству првог бирача
који дође на бирачко место. Контролни лист, којим се потврђује да је гласачка кутија празна,
потписује први бирач и чланови бирачког одбора, убацује се у гласачку кутију и потом се она печати.
Пре гласања бирач доказује свој идентитет и пошто се евидентира, потписује се на извод из бирачког
списка, преузима гласачки листић и без задржавања одлази у простор где је обезбеђена тајност
гласања, гласа заокруживаљњм редног броја испред назива изборне листе, ставља гласачки листић у
гласачку кутију и напушта бирачко место. Пре тога, по преузимању гласачког листића, кажипрст
десне руке бирача се обележава специјалним спрејом, што је доказ да је гласао. Претходно се
посебном УВ лампом проверава да ли већ постоје трагови спреја.
За слепог, инвалидног или неписменог бирача гласаће лице које он поведе на бирачко место, немоћна
или спречена лица могу да гласају и од куће у присуству три члана бирачког одбора. Бирачи који су у
притвору или затвору гласају на бирачком месту унутар завода, они који служе војни рок или се
школују у јединицама установама Војске Србије, а грађани са боравиштем у иностранству гласају у

Stranica 48 od 114
дипломатско – конзуларном представништву.
По затварању бирачког места отпочиње утврђивање резултата гласања. Прво се утврђује број
неупотребљених гласачких листића, а затим се на основу извода из бирачког списка утврђује број
бирача који су гласали. Отвара се гласачка кутија и након што се провери контролни лист, одвајају се
важећи од неважећих листића, пребројавају се, потом се утврђује број гласова за сваку изборну листу
и све то уноси у записник о раду бирачког одбора. Ако је број употребљених бирачких листића већи
од броја бирача који су гласали, понавља се гласање. Записник о раду потписују сви чланови
бирачког одбора и уносе се њихове примедбе и мишљења.
Изборни материјал, бирачки одбор предаје радном телу РИК-а у јединици локалне самоуправе, чим
утврди резултате гласања, а потом се сав изборни материјал са тог подручја предаје координатору
РИК-а. Изборни материјал из иностранства се доставља РИК-у на начин како се доставља
дипломатска пошиљка. По достављању изборног материјала, РИК посебно утврђује укупан број
бирача, бирача који су гласали, укупан број гласачких листића, број гласова који је освојила свака
изборна листа. РИК на основу записника у року од 96 сати од затварања бирачких места утврђује
резултате избора и објављује у Службеном гласнику, а у међувремену обавештава јавност о
привременим резултатима избора. У наредних 10 дана додељује мандате изабраним народним
посланицима издавањем уверења о избору.
Уколико је РИК донео решење о поништавању резултата и понављању избора на свим или на неком
бирачком месту, коначан резултат избора се утврђује по заврштеку поновљеног гласања. Ако је
усвојен правни лек за заштиту бирачког права и одређено понављање избора, овај рок се рачуна од
завршетка поновљених избора.
По завршетку целог изборног поступка изборни материјал, на основу кога су утврђени резултати
избора, чува се по прописима о категоријама и чувању регистратурског материјала – један део трајно
(записници), а други у трајању од 4 године (гласачки листићи).
Спровођење избора за председника Републике – изборне радње

Поступак председничких избора детаљно је уређен Законом о изборима за председника Републике и
упутством за спровођење избора које се доноси пред сваке изборе. Поступак избора народних
посланика покреће се расписивањем избора. Одлуку о расписивању доноси председник Народне
скупштине и то 90 дана пре истека мандата, тако да се избори окончају у наредних 60 дана. Ванредни
избори, када преседнику Републике мандат престане раније због оставке или разрешења, расписују
се тако да се одрже најкасније 3 месеца од дана када му је истекао мандат.
Прва изборна радња је подношење кандидатуре РИК-у. Поступак предлагања кандидата је сличан
подношењу изборних листа за парламентарне изборе. Кандидата могу да предложе регистроване
политичке странке, коалиције политичких странака, групе грађана. Исти је и број потребних
оверених потписа подршке кандидатури, 10 000 бирача, а који садржи личне податке о кандидату.
Кандидовање је добровољно, што значи да се може и одустати од кандидатуре, све до дана
утврђивања листе кандидата.
Уколико кандидатура испуњава прописане услове, РИК ће је прогласити, у супротном оставиће

примерен рок за отклаљање недостатака. Листа свих кандидата утврђује се најкасније 15 дана пре
дана избора и објављује у Службеном гласнику, а редослед кандидата одређује се жребом.
Поред РИК – а, други органи на исти начин учествују у спровођењу изборних радњи пре дана
гласања, у току гласања и после гласања, као и на парламентарним изборима. То су бирачки одбор,
радна тела РИК-а у јединицама локалне самоуправе и координатори РИК-а. Ажурирање бирачког
списка, припремање, предаја и обезбеђење изборног материјала, уређење и опремање бирачког места
и само гласање, уређено је као код избора народних посланика.

Stranica 49 od 114
важећи од неважећих листића, пребројавају се, потом се утврђује број гласова који је добио сваки
кандидат и све то уноси у записник о раду бирачког одбора који потписују сви чланови. Потом се
изборни материјал прослеђује РИК-у, а изборни материјал из иностранства се доставља РИК-у на
начин како се доставља дипломатска пошиљка.
Оно што је различито у односу на парламентарне изборе јесте утврђивање резултата избора по
већинском систему – број гласова које је освојио сваки кандидат, и то након што се утврди
укупан број бирача, бирача који су гласали и број гласачких листића. Победник је кандидат
који је добио већину гласова бирача који су гласали. Ако ниједан кандидат не добије ту већину,
нема победника у првом кругу, већ се гласање понаваља у року од 15 дана. Између два гласачка
дана спроводе се изборне радње:
- ажурирање бирачког списка
- припремање
- предаја
- и обезбеђење изборног материјала
На поновљеном гласању учествују два кандидата која су добила највећи број гласова
приликом првог гласања. За председника Републике биће изабран онај кандидат који добије
већи број гласова. Могуће је да више кандидата, по броју освојених гласова у првом кругу, дели
прво или друго место. Тада би у другом кругу учествовало више кандидата, а победник је онај
који освоји највише гласова. Ако кандидати поново добију исти и највећи број гласова,
гласање се понавља у року од 15 дана – трећи круг.
РИК утврђује коначне резултате избора и објављује их у Службеном гласнику, у року од 96 сати од
затварања бирачких места. Пре објављиавања коначних резултата избора, морају бити завршени
поступци заштите бирачког права пред РИК-ом и Управним судом.
Спровођење избора за посланике у Скупштину АП Војводине – изборне радње

Поступак спровођења покрајинских избора детаљно је уређен Покрајинском скупштинском одлуком
о избору посланика у Скупштину АП Војводине, упутством за спровођење избора које се доноси
пред сваке изборе, а сходно се примењују и изборни закони. Статут уређује расписивање избора, број
посланика који се бирају, начин гласања, природу избора и трајање посланичког мандата.
Покрајинске изборе расписује председник Скупштине, 90 дана пре истека мандата посланицима,
тако да се избори окончају у наредних 60 дана. Председник Скупштине одлуку о расписивању
ванредних избора доноси у року од 30 дана након превременог престанка мандата Скупштине.
Одлуком се одређује дан одржавања избора и дан од кога теку рокови за предузимање изборних
радњи.
Изборну радњу подношења изборних листи ПИК предузимају регистроване политичке странке,
коалиције политичких странака, групе грађана. Изборну листу проглашава ПИК уколико испуњава
прописане услове. ПИК ће оставити кратак рок од 48 сати, да се отклоне недостаци, након чега ће
прогласити или одбити изборну листу. По проглашењу свих изборних листа, ПИК утврђује збирну
изборну листу која обухвата све изборне листе и личне податке о кандидатима и објављује је у
Службеном листу АПВ.
Формирање органа за спровођење избора обухвата проширење сталног састава ПИК-а и образовање
бирачких одбора. ПИК у сталном саставу проширује се са по једним представником подносиоца
проглашене изборне листе. Бирачки одбори споровде изборе на бирачком месту и образују се изнова
за сваке изборе. У стални састав бирачког одбора улази председник и два члана, а у проширени
састав и по један представник подносиоца проглашене изборне листе.
И за покрајинске изборе ажурира се део бирачког списка који се односи на бираче у Покрајини, а
закључује га министарство надлежно за послове управе. ПИК објављује коначан број бирача
најкасније 48 сати пре дана гласања.
ПИК благовремено обезбеђује штампање гласачких листића у броју који је једнак укупном броју
бирача. Општинска или градска управа обезбеђују извод из бирачког списка и одговарајући простор
за примопредају и чување изборног материјала.

Stranica 50 od 114
За разлику од парламентарих и председничких избора, на покрајинским изборима се не
организују бирачка места у иностранств, већ грађани који бораве ван државе могу да гласају
на бирачком месту које обухвата пребивалиште које имају на територији Покрајине. Гласа се
лично, једанпут, тајно и на овереним гласачким листићима, у времену од отварања бирачко
места у 19 сати до затврања у 20 сати. Гласање се продужава док не гласају сви бирачи
затечени на бирачком месту.
Гласање почиње провером гласачке кутије у присуству првог бирача који дође на бирачко место.
Контролни лист, којим се потврђује да је гласачка кутија празна, потписује први бирач и чланови
бирачког одбора, убацује се у гласачку кутију и потом се она печати.
Пре гласања бирач доказује свој идентитет и пошто се евидентира, потписује се на извод из бирачког
списка, преузима гласачки листић и без задржавања одлази у простор где је обезбеђена тајност
гласања, гласа заокруживаљњм редног броја испред назива изборне листе, ставља гласачки листић у
гласачку кутију и напушта бирачко место. Пре тога, по преузимању гласачког листића, кажипрст
десне руке бирача се обележава специјалним спрејом, што је доказ да је гласао. Претходно се
посебном УВ лампом проверава да ли већ постоје трагови спреја.
За слепог, инвалидног или неписменог бирача гласаће лице које он поведе на бирачко место, немоћна
или спречена лица могу да гласају и од куће у присуству три члана бирачког одбора.
Изборни материјал бирачки одбор предаје без одлагања ПИК – у, чим утврди резултате гласања.
Најкасније у року од 18 сати од затварања бирачког места.
По достављању изборног материјала, ПИК посебно утврђује укупан број бирача, бирача који су
гласали, укупан број гласачких листића, број гласова који је освојила свака изборна листа. ПИК на
основу записника у року од 96 сати од затварања бирачких места утврђује резултате избора и
објављује у Службеном листу АПВ. У наредних 10 дана додељује мандате изабраним народним
посланицима издавањем уверења о избору.
Уколико је ПИК или Управни суд донео решење о поништавању резултата и понављању избора на
свим или на неком бирачком месту, коначан резултат избора се утврђује по завршетку поновљеног
гласања.
По евентуално започетим поступцима по приговору ПИК-у и жалби Управном суду доноси се

решење или одлука, у року од 48 сати од дана пријема приговора или жалбе. Ако је усвојен правни
лек за заштиту бирачког права и одређено понављање избора, оно се спроводи по описаном поступку
и у датим роковима.
После завршетка изборног поступка, изборни материјал на основу кога су утврђени резултати чува
се најмање 4 године, на начин како одлучи ПИК.
Спровођење локалних избора – изборне радње

Поступак спровођења локалних избора, избора одборника уређен је Законом о локалним изборима и
упуствима о спровођењу избора за одборнике која доносе општинске и градске изборне комисије.
Локалне изборе расписује председник Народне скупштине уз два времеснка ограничења:
- избори се морају спровести најкасније 30 дана пре краја мандата постојећеним одборницима
- и од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 45 ни више од 60
дана.

Stranica 51 od 114
Председник расписује локалне изборе у свим локалним самоуправама или само где истиче мандат
одборницима. Одлуком о расписивању избора одређује се дан гласања и дан од кога теку рокови за
предузимање изборних радњи. Уколико се локални избори одржавају истовремено са
парламентарним, изборне радње које се предузимају за парламентарне имају ефекте и на локалним
изборима. Канидате на изборним листама могу да предлажу регистроване политичке странке,
коалиције и групе грађана. Мора имати најмање 1/3 кандидата од укупног броја одборника који се
бирају (19-110). Изборна листа мора подржана од стран бирача – најмање 30 потписа за сваког
кандидата на листи. Поред овог услова, изборна листа мора да има назив, а уз њу се подноси
неопходна документација.
Изборна комисија проглашава уредну изборну листу одмах, а најкасније у року од 24 часа од
подношења. Ако је поднета неблаговремено, одбацује се. Рок за отклањање недостатака је 48 часова.
Након проглашења свих изборних листа утврђује се и објављује збирна изборна листа са свим
изборним листама и личним подацима о кандидатима најкасније 10 дана пре одржавања избора.
Бирачки одбор спороводи гласање и утврђује резултате избора на бирачком месту. Изборну радњу
одређивања бирачких места предузима изборна комисија пред сваке изборе по критеријуму који
важи и за парламентарне изборе.
Ажурира се бирачки списак, односно део бирачког списка који се односи на јединицу локалне
самоуправе и закључује га министарство за послове управе. Изборна комисија предузима радње
припреме материјала за гласање, локална управа стара се о осталом изборном материјалу. Све је исто
као у поступку избора народних посланика.
Изборни материјал бирачки одбор предаје одмах изборној комисији, чим утврди резултате гласања, а
најкасније 8 сати од затварања бирачког места. У наредних 10 дана додељује мандате изабраним
одборницима издавањем уверења о избору.
Уколико је ИК или Управни суд донео решење о поништавању резултата и понављању избора на
свим или на неком бирачком месту, коначан резултат избора се утврђује по завршетку поновљеног
гласања.
По евентуално започетим поступцима по приговору ИК и жалби Управном суду доноси се решење
или одлука, у року од 48 сати од дана пријема приговора или жалбе. Ако је усвојен правни лек за
заштиту бирачког права и одређено понављање избора, оно се спроводи по описаном поступку и у
датим роковима.
Народна иницијатива
Народна иницијатива је институт непосредне демократије путем кога један број грађана са бирачким
правом може да покрене поступак промене или доношења устава или закона. Број потребних
прописа бирача прописан је уставом или законом. Поред народне иницијативе на нивоу државе,
може се покренути и на средњем нивоу власти и у локалним самоуправама. Број неопходних потписа
је на нижим нивоима власти мањи, због тога су народне иницијативе чешће. Тај број се одређује у
апсолутном броју потребних потписа или у проценту од укупног броја бирача у општини, региону
или држави.
Законска народна иницијатива је уставна могућност грађана да напишу и предложе закон који желе.
Омогућава да њени подносиоци, путем свог представника, образложе предлог закона у парламенту,
да учествују у расправи о предлогу закона и да покушају да убеде већину посланика да за предлог
гласају. Чак и да предлог не буде усвоје, дошло је до парламентарне расправе. Ретко законски
предлог може да се усвоји народном гласању, мимо представничког тела.
Народна иницијатива за промену устава је слична законској, али је ређа. Уставна народна

Stranica 52 od 114
иницијатива је захтевнија у погледу броја грађана који могу да је покрену.
Формализована народна иницијатива је уређена тако да предлог закона има форму закона. Без тога је
неформулисана и садржи нека законска решења, идеје предлагача и циљеве које такав закон треба да
постигне. Обавезној јој је редиговање, номотехничко уређивање законског предлога.
Петиција је право на обраћање органима власти које може довести до покретања поступка доношења
неког акта. Ако овлашћени орган одлучи да тај поступак покрене, дејство петиције је једанко
народној иницијативи.
Разлике између П и НИ:
- за петицију се не тражи форма
- може је поднети и појединац
- народна иницијатива је колективно право
- орган власти нема обавезу да покрене поступак за доношење петицијом траженог акта и не мора
да образложи одбијање.
Негде постоји обавеза органа власти да одговори подносиоцу петиције. Петицијом се сматрају и
критике достављене органу власти, предлози неки техничких, економских, и других решења,
иницијативе за одређене јавне активности.
Референдум
Референдум је непосредно политичко изјашњавање народа о неком акту или политичком питању. На
националном– народном референдуму се изјашњавају сви бирачи о важном државном питању, док се
на покрајинском, регионалном, локалном или референдуму у федералној јединици, део грађана
изјашњава о неком питању важном за ту територију. На референдуму се гласа у једном дану. Грађани
изражавају своју политичку вољу о акту који је орган власти донео или тек треба да донесе.
Референдум је формално најдемократскији начин доношења неког акта, јер на њему грађани
непосредно одлучују. Референдум, који се назива и плебисцит, је веома стар начин доношења одлука
у држави. Данас се најчешће организује у Швајцарској, на националном и кантоналном нивоу власти.
Референдумско изјашњавање је слично гласању на изборима, с тим да се на референдуму грађани
изјашњавају одговарајући на конкретно постављено питање са ''за'' или ''против'' односно ''да'' или
''не''. Зато референдумско питање не би смело да буде двосмислено, сугестивно или сувише
компликовано. Обично се поставља једно питање.
Према времену у односу на доношење акта о коме се грађани изјашњавају имамо:
- претходни референдум – пре доношења акта
- накнадни – након доношења акта
По правном дејству који има према акту, референдум може бити:
- потврђујући – конститутивни
- укидајући – аброгативни
Према правној снази, односно обавезности одлуке донете на референдуму, он је:
- обавезујући за органе власти када се мора поступити у складу са изјашњењем грађана
- саветодавни – када се само узима к знању референдумско мишљење грађана о неком акту или
питању.
Према правном основу, односно обавезности расписивања, референдум може бити:
- обавезан – када се мора расписати
- факултативан – када се не мора расписати. Овај референдум се расписује када орган власти
жели да подели политичку одговорност са грађанима у вези са доношењем неког акта.
Према већини која је потребна за доношење одлуке:
- са строжом већином – када се за референдумску одлуку захтева већина од укупног броја
уписаних бирача
- са блажом већином – је онај на коме се одлука доноси већином бирача који су гласали на
референдуму.
Уставотворни референдум је онај на коме се грађани изјашњавају о промени или доношењу новог
устава.
На законодавном референдуму грађани се изјашњавају о закону који је усвојен или тек треба да буде.

Stranica 53 od 114
Народни вето је раскидни услов који производи такве последице да се у случају изјашњења против
акта сматра да акт није ни донет.
Референдум на коме се грађани изјашњавају о неком акту, а суштински исказују политичко поверење
или неповрење према политичком лидеру, назива се плебисцит.
Народна иницијатива у РС
У Србији је на различитим нивоима власти омогућено грађанима да покрену поступак доношења
неког акта. То су формалне народне иницијативе које да би произвеле правно дејство, морају бити
подржане од одређеног броја бирача.
Поступак промене Устава може покренути најмање 150.000 бирача, стављањем свог овереног
потписа на такву народну иницијативу. Ово ипак није аутоматско покретање поступка промене
Устава, јер је прво мора прихватити 2/3 народних посланика и тек тада је уставотворни – ревизиони
поступак покренут. Народна иницијатива може довести до расписивања референдума. Народна
скупштина ће расписати референдум о питању из своје надлежности на захтев најмање 100.000
бирача. Ако народну иницијативу за расписивање покрајинског референдума подржи најмање 30.000
бирача са пребивалиштем на територији АП Војводине, покрајинска Скупштина је обавезна да
распише референдум. Скупштина општине или града је обавезна да распише локални референдум
када народну иницијативу за то поднесе најмање 10 % од укупног броја бирача са пребивалиштем на
територији јединице локалне самоуправе. Народна иницијатива је колективно право, док је право на
петицију индивидуално, има га свако. Облик непосредног вршења власти у јединици локалне
самоуправе је збор грађана. Захтеви и предлози усвојени на збору грађана упућују се органима
локалне самоуправе. Ови имају обавезу да размотре предлоге и да о заузетом ставу, обавесте грађане.
Референдум у РС
У Србији постоје републички, покрајински и локални референдуми. На њима се одлучује већином од
броја изашлих бирача, а за пуноважност локалног референдума неопходно је да на њега изађе већина
од броја уписаних бирача.
У националном референдуму убрајамо уставотворни и референдум о питањима из надлежности
Народне скупштине. Оба расписује Народна скупштина. Уставотворни референдум се расписује у
поступку доношења новог (обавезан) или промене постојећег Устава (ако се ради о набројаним
деловима Устава). За друге уставне промене је факултативан, може, али не мора да се распише.
Уставотворни референдум је накнади, обавезујући, а може бити потврђујући или укидајући у
зависности од тога каква је референдумска одлука.
Народна скупштина, на предлог најмање 100.000 бирача или већине народних посланика, може
расписати референдум о било којем питању из своје надлежности. Референдум се не може
расписати:
- када су у питању државне обавезе из међународних уговора
- закони о људским и мањинским правима и слободама
- порески и други финансијски закони
- закон о амнестији
- одлука о увођењу ванредног стања
- као и питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине.
Посебно је у Уставу прописано расписивање референдума у случају мењања граница државе и у
поступку оснивања и укидања аутономних покрајина. Скупштина АПВ може одлучити да се о
појединим питањима из њене надлежности одлучује на покрајинском референдуму, од стране
грађана са пребивалиштем у АП Војводини. Одлуку донету на покрајинском референдуму
проглашава покрајинска Скупштина.
Локални референдум расписује скупштина јединице локалне самоуправе о питањима из своје
надлежности. Одлука је донета ако је за њу гласало више од половине изашлих бирача са
пребивалиштем на територији општине или града, под условом да је на референдуму гласала већина
од укупног броја тих бирача. Референдум је обавезујући и донета референдумска одлука не може се
мењати у наредних годину дана.
Политичке странке – дефиниција и улога

Политичка странка је политичка организација људи окупљених око одређене идеологије која
политички делује у циљу освајања власти. Оне имају унутрашљу организацију:
- страначке органе – секције, одбори, скупштина

Stranica 54 od 114
- чланства, правно уређену страначким актима – статут, правилник
Политичка странка има хијерархијску организацију са вођом, лидером странке, на челу или са
колективним органом. Испод лидера су функционери странке, а најнижи ниво су обични чланови.
Политичке странке периодично бирају своје функционере, док се у лидерским странкама са
истакнутом позицијом вође, исти функционер задржава на челу странке дужи период.
Страначка идеологија је скуп политичких идеја и поглед на свет који су заједнички члановима
странке – то су политичка начела око којих су сви сагласни. Значај страначке идеологије на треба
идеализовати, јер је често нејдинствена и није заједничка свим члановима, нити је пресудан разлог
приступања странци.
Политичко деловање странке обухвата активности у току изборне кампање и постизборном периоду.
У току изборне кампање политичке странке предузимају активности ради представљања идеологије
и политичког програма бирачима_
- организују митинге
- трибине
- оглашавају се у медијима
Након избора у случају победе, политичке странке конституишу органе власти: владу, органе управе,
локалне органе и тако преузимају власт. Поразом на изборима политичка странка постаје опозиција и
њена се политичка активност своди на контролу и критику власти и припрему за следеће изборе.
Улога политичких странака у савременим државама је вишезначна. Оне стварају друштво са
неколико великих и организованих странака које могу да воде државу.
Постојање политичких странака омогућава политички избор, бирање између алтернатива. Важна
улога политичких странака је васпитавање и образовање бирача ради остваривања општег интереса,
заштите општег добра и превазилажења појединачних преокупација. Оне обавештавају бираче о
друштвеним збивањима, објашњавају друштвене појаве и политичке циљеве.
Страначки систем и значај политичких странака

Страначки систем чини више странака. У вишестраначком систему обично има неколико странака
које могу да освоје власт, а већина њих није политичка значајна. Посебан облик вишестраначког
система је двостраначки систем у којем се две политичке странке смењују на власти и формирају
једностраначку владу. У двостраначком систему постоји више странака, али су две доминантне
захваљујући већинском изборном систему. Једностраначки систем постоји једна, држава политичка
странка која је увек на власти. Нема слободе политичког организовања ни страначког система, јер га
чини једна странка. Страначки системи се према броју и значају странака различито називају:
- поларизовани
- интегрални
- са доминирајућом странком
- са и без опозиције
По идеолошком предзнаку политичке странке се могу поделити на:
- Десницу – конзервативне, клерикалне, народњачке, радикалне
- Странке есктремне деснице – неофашистичке, неонацистичке, милитаристичке, расистичке
- Левица – комунистичке, социјалистичке, социјалдемократске, зелене
- Странке екстремне левице – револуционарне, анархистичке, маоистичке
- Центар – комбинација и ублажавање идеја левице и деснице – умерена десница и умерена
левица
Политичке странке имају највећи значај за функционисање политичких институција, пре свега владе
и парламента. Без њих није могуће сагледати политичке ни уставноправне односе у системима
власти. Значај политичких странака се посебно повећава у пропорционалним изборним системима
где бирачи гласају за политичку странку, а не за саме кандидате. Посланици практично немају
легитимитет и постају гласачка машина вођства странке.
Функције и организација власти

Државна власт је целовита уставноправна институција, попут државе чији је елемент, али има

Stranica 55 od 114
различите функције. Зато се јединствена државна власт дели на више фунцкија преко којих се
испољава, остварује и види. Функције државне власти су:
- Утврђивање политике
- Доношење закона
- Суђење и друге делатности
Државне функције по објективном критеријуму, можемо поделити на: законодавну, извршну и
судску, то су и три гране државне власти. Парламент има законодавну функцију, влада и шеф државе
извршну, а судови судску функцију државне власти. Државне функције се могу поделити и према
врсти правних аката који се доносе:
- Закони су плод законодавне функције
- Подзаконски и управни акти су производ извршне и управне функције
- Пресуде се доносе у обављању судске функције државне власти.
Организација власти представља правни и политчки однос између различитих државних власти, као
и између органа државне, регионалне, локалне и власти федералне јединице. Тај однос је уређен
уставом и законом. Државну организацију можемо посматрати по хоризонталној и вертикалној
линији. Подела власти и органа који стоје у једној равни назива се хоризонталном. Ту спадају
државни органи који су носиоци законодавне, извршне, судске, а негде и уставносудске власти:
- Парламент
- Влада
- Судови
- Уставни суд
По вертикалној линији организације власти, органи се смештају на различите нивое државне
структуре, одозго надоле, почев од централних државних органа, затим органа федералне јединице,
па до регионалних и локалних органа власти.
Класична хоризонтална организација власти састоји се од органа З,И,С власти. Ово је трипартитна
подела власти, коју у теорији допуњује квадријалистичка подела власти са четвртом управном
влашћу. У већем броју држава постоји посебна уставносудска власт и уставносудски орган – уставни
суд, који је изван судске власти. Однос између З, И, С власти гради систем власти. Према томе какав
је однос између З и И власти, разликују се:
- Парламентарни
- Председнички
- Скупштински систем
- Постоје и мешовити – полупреседнички
Хоризонтална и вертикална организација власти откривају унутрашњост државе, њену изграђену
структуру. Тако ће:
- Једна држава прихватити стриктнију поделу власти и председнички систем
- Друга ближу међузависност органа власти и парламентарни систем
- Трећа неку комибацију прва два
- Четврта ће покушати да оствари јединство власти
Начело поделе и начело јединства власти
Начело поделе власти се везује за дело Шарла Монтескјеа, али су се услови за настанак модерне
теорије о подели власти и њеног остварења стекли тек нестајањем феудалне државе. Свеукупну
власт чине три гране власти:
- Власт доношења закона – легислатива
- Власт извршавања јавних одлука – егзекутива
- Власт суђења за злочине или у споровима приватних лица – јудикатура
Власт се треба поделити тако да свака има могућност да, спречава друге власти, и на тај начин сачува
слободу појединца. Подела власти није апослутна и чиста, већ 3 власти сарађују у вођењу државних
послова. Ово се односи на законодавну и извршну власт које су политичке власти, док је судство

Stranica 56 od 114
издвојено. Политичке власти међусобно утичу једна на другу:
- Извршна власт има право законодавне иницијативе и санкције, распуштања парламента
- Док парламент има буџетско право, бира и разрешава министре.
Теорије подели власти могу се, према броју грана власти које познају, сврстати у три велике
групе:
- Дуалистичке – разликују две државне власти: законодавну и извршну
- Тријалистичке – настају на критици дуалистичких и указују на постојање три гране власти:
законодавне, извршне и судске
- Квадријалистичке – поред законодавства и судства, раздвајају извршну и управну власт.
Начело јединства власти није теоријски разрађено као подела власти, нити је у пракси дуже
остварено, па је остало у сенци начела поделе власти. Начело јединства власти подразумева
обједињавање државних функција под капом законодавног или извршног органа. Спајање државних
функција би значило апсолутно јединство власти у којем је владар титулар свих функција, а други
органи врше власт у његово име. Демократско јединство власти постоји ако је тај највиши орган
представничко тело и такав систем власти назива се скупштинским системом. Недемократско
јединство власти имамо ако је највиши орган носилац егзекутиве – шеф државе, вођа, комитет.
Председнички систем власти

Председнички систем је облик поделе власти у коме су јасно раздвојене три државне власти: З, И, С.
Свака од њих самостално обавља своје надлежности и стоји као равноправна са другим двема
властима. У првој држави где је овако чисто спроведена подела власти, у САД, гране власти су
обострано кочнице и равнотеже, што значи да једна власт другој не дозовљава да изађе из уставних
оквира и злоупотреби власт, нити да стекне превелику количину политичке моћи. Председнички
систем је послужио државама Латинске Америке, док га у Европи нема.
Устав САД усваја и разрађује форму по којој је:
- егзекутива у рукама председника,
- Легислатива припада дводомном Конгресу
- Судска власт Врховном суду
Извршна власт је најактивнија, она води државу и утврђује државну политику, а дата је само
председнику. Он тај посао не може да ради сам, већ заједно са секретарима које сам именује, као и са
својим, потпредседником који обавља послове поверене од председника.
Секретари су налик министрима у влади, одговорни су председнику за управљање појединим
ресорима, а први међу њима је државни секретар који је заправо на положају министра спољних
послова. Секретари су међусобно повезани преко председника у чије име раде и ком су одговорни.
Преседника бирају грађани непосредно. Мандат председника је 4 године, отпочиње полагањем
заклетве пред председником Врховног суда и исто лице највише два пута може бити изабрано на
функцију. У реалном животу, председник је далеко најистакнутији државни орган – он је:
- Командант оружаних снага
- Шеф целокупне извршне власти и администрације
Он нема право да предлаже законе, већ то чини неформалним путем и посредно. На крају
законодавног поступка председник проглашава закон, а може и да га, путем вета, врати Конгресу на
поновно гласање или сасвим суспендује – џепни вето.
Конгрес је дводомно законодавно тело чије домове, Представнички дом и Сенат, бирају грађани у
федералним јединицама. Домови су у вршење законодавне власти равноправи. Сенат је политички
утицајнији дом, зато што његов мандат трај 6 година, док је мандат конгресмена, чланова доњег
дома, 2 године. Конгрес делимично утиче на рад председника државе у кадровским питањима и
спољној политици, усваја буџет, а има и право опозива председника путем једног облика политичког
суђења, ИМПИЧМЕНТА.
На врху судске власти је Врховни суд САД, кога чини председник Суда, формално друга личност у
држави иза председника САД, и 8 судија сви са доживотним мандатом. Именује их председник
државе, уз сагласност Сената. Врховни суд има истакнуту политичку улогу и углед који гради правом
да тумачи Устав. Он казује шта је устав и непрестано га мења.
Парламентарни систем
Парламентарни систем карактерише бицефална извршна власт, са две главе, шефом државе и

Stranica 57 od 114
владом. Управо однос политичке моћи и уставног положаја између ова два органа, доноси основу
разлику између класичног и мешовитог парламентарног система. Класични парламентарни систем се
у Енглеској стварао еволутивно, вековима, корени досежу још у феудализам и време велике Повеље,
која је ограничавала власт монарха, па све то суштинског развлашћивања шефа државе какво постоји
данас.
Влада је носилац извршне власти, чине је први министар и министри. Унутар владе формира се
кабинет који је колегијално тело састављено од најважнијих ресора, односно министара (21-23) и он
је носилац стварне политичке власти. Посебно је истакнут положај првог министра који је вођа
владајуће политичке странке. Влада је по правилу једностраначка. Чланови владе су истовремено
чланови парламента, што говори о директној међусобној контроли.
Друга глава извршне власти је шеф државе, монарх, који нема стварну власт. Он политички поступа
по ономе што му предложи влада. Сваки акт шефа државе мора бити премапотписан од странке
првог министра, надлежног министра или читаве владе. Премапотписом се шеф државе формално
ослобађа политичке одговорности, када већ ни стварно не обавља извршну власт.
Мешовити систем власти је модел парламентаризма који се најчешће везује за француски Устав од
1958. године, а постоји у Аустрији, Финско, Србији. У овом систему власти владе су претежно:
- Коалиционе – због изборног система и страначке сцене уопште
- Нестабилне – влада мора да поднесе оставку када јој се изгласа неповерење или ако сама
процени да је изгубила поверење скупштинске већине.
Садашњи француски мешовити систем унео је неке елементе председничког и тиме се удаљио од
класичног парламентаризма. Председник Републике се бира непосредно од стране грађана и његови
акти нису условљени премапотписом. Он је ауторитативни шеф извршне власти и председава
седницама Министарског савета, али његове акте, потписује први министар, или одговорни министр.
Влада је у сенци шефа државе и политички је онолико јака колико је скупштинска коалиција која је
подржава чврста. Парламент је законодавно тело које највећи број закона и политичких аката доноси
на предлог извршне власти и тако спроводи њену политичку вољу.
Судска власт је у парламентарном систему независна и одељена од законодавне и извршне власти.
Скупштински систем
Скупштински систем карактерише исти носилац законодавне и извршне власти – скупштина, према
којој други државни органи немају овлашћења. Остали државни органи не могу упоредо са њом
учествовати у вршењу нормативне функције, да немају вето и не могу мењати њене акте, нити имају
средства фактичког утицаја на њу.
Јединство власти у овом систем се види у томе што је носилац извршне власти заправо орган
скупштине. Извршно веће је налик влади у парламентарном систему, међутим његов положај у
односу на парламент је слабији. Зато што извршни орган не може да расупусти скупштину, да
затражи од ње поверење, да јој прети подношењем или да поднесе оставку.
Први модел овог система је био у време француске Велике револуције. Тада је оформљен Конвент –
скупштина народа, пројектован као законодавно и директивно тело чији је део извршна власт са
министрима који су заправо делегати и службеници Конвента.
Скупштински систем је постојао за време Париске комуне, када је власт сажета у органу који се звао
Комитет народног спаса. Овај систем је постојао у европским социјалистичким државама до краја
20. Века, а данас је опстао један прилагођен модел овог система у Швајцарској. Систем Швајцарске
Конфедерације назива се 'директоријалним'' – где функцију шефа државе врши делом председник
директоријума, а делом колегијално сам директоријум. Систем је одређен уставним положајем
Савезног већа. Оно је носилац извршне власти и врховни управљачки орган у Конфедерацији.
Савезно веће не може да распусти Савезну скупштину, да постави питање свог поверења, мора да
прихвати и спроводи одлуке Скупштине.
Име и порекло парламента

Парламент је орган законодавне власти, тело које доноси законе. У парламенту се говори, дискутује,
расправља и гласа о предлогу закона или другог акта. Код нас је одмоћаено име скупштина, што

Stranica 58 od 114
указује на окупаљање, скуп народних представника, саборовање, а не сам говор и дебату. Код би
одговарајући назив за парламент био збор, тело у коме се збори, говори. У државама постоје
другачији називи овог органа власти:
- У Русији – Државна Дума
- У Немачкој – Бундестаг
- У Француској – Национална скупштина
- У САД – Конгерс
Порекло данашњег законодавног органа власти од чије политичке воље зависи избор, трајање и
разрешење владе, налазимо у развојним облицима енглеског парламента. Иако то тело није
најстарији парламент који траје у континуитету. Енглески парламент је постао највиши и правно
неограничен орган власти, постепено вековним развојем. Претече парламента у Енглеској су
различита тела састављена од племства и великодостојника путем којих је владару све више
ограничавана, изворно неограничена власт.
Саветодавно тело које је стајало уз или наспрам владара био је Савет мудрих са неким судским,
законодавним и извршним правима. Из њега настаје Велики савет састављен од крупног племства
који је такође имао саветодавну улогу и право одлучивања о порезима, а потом и Парламент узор
који временом постаје дводомни орган.
Енгелски парламент данас је законодавни орган који је као израз народног сувернитета правно
неограничен. Парламент, поред финансијске и судске надлежности, добија законодавну власт са
првим писаним кодификованим уставима. Посланици више нису представници сталежа, класних
друштвених група, већ целог народа. Парламент доноси законе који су израз политичке воље нације,
јер ако их доноси краљ онда нема слободе за све.
Парламент влада законодавним поступком само формално, јер ради онако како му влада предлаже.
Рад владе контролише се од стране јавног мњења, па због тога влада непрестано комуницира са
медијима и покушава да увећа утицај на јавност и бираче, а парламентарна већина је под њеном
контролом. У државама се шеф државе бира непосредно, што је довело до тога да парламент изгуби
важност јединог органа који је директно од народа изабран.
Избор, структура, састав, легитимност и бројност парламента

Парламент бирају грађани непосредно на изборима. Бирачи су једнакоправни држављани са правом
гласа, подељени у више изборних јединица и бирају једнодомни парламент. Грађани тиме своју
сувереност преносе на чланове парламетна, односно на парламент као целину.
Бирачко тело је издиференцирано и сложене структуре која се не може потпуно изразити у
једнодомном парламенту, стоји у основи дводомних или вишедомних представничких тела. У њима
су изабрани или постављени представници не само свих грађана у доњем дому, него су у горњем
дому и представници одређених територија, нација, професија. Горњи дом је облик додатне контроле
доњег дома. Парламент је народ у млаом, симбол је народне суверености и саме државе. То је
представничко тело свих грађана. Парламент је представништво политичких странака, без којих би
његов рад био немогућ, јер оне усмеравају и дициплинују посланике.
Непосредан избор посланика је основ веће легитимности парламента у односу на друге органе.
Избор посланика може бити различитог нивоа непосредности у односу на бираче, па због тога
посланици могу имати различит степен легитимитета. Најнепорсреднија веза између бирача и
посланика је у малим изборним јединицама и ту изабрани посланици имају највећи легитимитет. У
пропорциналном изборном систему легитимитет пре припада политичкој страни на чијој су изборној
листи посланици изабрани, него самим члановима парламента.
Различити фактори утичу на број посланика, односно величину парламента. Парламент треба да
испуни најмање два услова:
- Прво, ово тело мора бити представништво читаве нације – из свих крајева државе и различитих
друптвених група
- Други услов је захтев за ефикасношћу његовог рада.
Број посланика зависи и од броја становника, многољудније државе имају више посланика,
традиције, државног уређења, структуре парламента, па и ефикасности у раду и економичности
трошкова. Број посланика је унапред познат:
- Када се као асполутан број пропише уставом или законом
- Када устав одреди колико најмање и највише парламент може да има посланика, а тачан број је

Stranica 59 od 114
одређен законом
- Када се на одређени број бирача или становника бира један посланик што може бити одређено
и пред саме изборе
-
Мандат посланика
Да би се освојио посланички мандат потребно је да се испуне два основна услова:
- Да кандидат има пасивно бирачко право
- И да освоји довољан број гласова
Пасивно бирачко право чине елементи, као што су:
- Држављанство
- Године старости
- Пословна способност
- Пребивалиште и
- Неспојивост функија као негативан услов
Функције неспојиве са посланичком су:
- Судијска
- Јавнотужилачка
- Припадништво војсци и полицији
Посланички мандат стиче се на непосредним изборима. Кандидат као појединац, са другим
посланичким кандидатима, учествује на изборима по већинском систему. Он мандат осваја својим
именом, али ако је члан политичке странке, онда и захваљујући њеним активностима.
Дужина посланичког мандата, легислатура, је различита и најчешће је прописана уставом. Траје од 2

до 6 година, а обично је 4 или 5 година. Мандат треба бити довољно дуг да би имали времена да се
посвете својим надлежностима и направе резултате свог рада. Мора бити временси ограничен, да би
се проверио њихов легитимитет. Мандат започиње заклетвом, а пре њеног полагања, утврђују се
посланички мандати и конституише парламент.
Мандат посланика може трајати дуже или краће од прописаног. У случају ратног или ванредног
стања посланицима се продужава мандат, ако је истекао, све док кризно стање траје. Поједином
посланику мандат престаје раније, ако поднесе оставку. Мандат ће престати и смрћу посланика,
губитком пасивног бирачког права или уколико обавља другу функцију неспојиву са посланичком.
Посланички мандат по својој природи може бити:

- Везан – који се тицао односа посланика и његових бирача који су имали право да му дају налоге
и опозову га уколико их не спроводи.
-Слободан мандат – је онај који посланику омогућава да поступа и одлучује по сопственом
уверењу, а не по инструкцијама бирача, политичке странке, федералне јединице.
Посланици уживају имунитет који може бити:
- Материјални – штити посланика од одговорности за изнесено мишљење скупштинској
расправи, за говор и гласање. Овај имунитет неодговорности је:
▪ Апсолутан, јер се не може одузети
▪ Трајан, јер штити посланика и након престанка његовог мандата
- Процесни имунитет – изузима посланика од кривичног гоњења, суђења и притварања. Ово је
имунитет неповредивости и непостоји у свим државама. Није апсолутан, јер се може одузети и
није трајан, већ штити посланика само док му траје мандат.
Имунитети неодговорности и неповредивости не штите посланика од дисциплинске одговорности.
Уколико крши одредбе пословника о раду парламента, посланик сноси дисциплинску одговорност.
Председник парламента може му изрећи дисциплинску санкцију, као што је опомона, новчана казна
и друге.
Надлежност

Stranica 60 od 114
Нормативна надлежност парламента је његов најважнији посао. Обухвата законодавну и
уставотворну функцију. Влада предлаже већину закона и започиње законодавни поступак, а шеф
државе на крају процедуре проглашава закон претходно изгласан у парламенту. Парламент доноси
различите законе у поступку који не мора бити једнообразан.
Доношење закона разликује се у једнодомном и дводомном парламенту. У једнодомном парламенту

расправа и гласање о законском предлогу се обављају у његовим одборима и на седници пленума где
расправљају сви посланици. Када горњи дом има иста овлашћења као доњи дом, онда у оба дома
мора да се изгласа закон у истоветном тексту. Уколико се то не деси настаје ''сукоб домова'' – у којој
се покушава усагласити текст будућег закона.
Нормативна функција парламента се састоји и од доношења других аката. Као што су:
- Резолуције
- Декларације
- Одлукама
- Правилима
- Плановима
- Стратегијама као подзаконским актима.
Пословник парламента уређује унутрашњу организацију парламента:
- Избор и овлашћења руководства
- Одбора
- Посланичких група
- Као и процедуре одлучивања.
Контролна надлежност парламента тиче се односа са владом. Парламент је пасиван орган у односу
на владу. Парламент чека, а влада му предлаже законе и друге акте и на тај начин покреће и усмерава
његов рад. Расправом о владиним предлозима парламент заправо контролише владине активности
које су претходиле конкретном законском предлогу, као и сам предлог.
Контролна надлежност парламента обухвата:
- Правну контролу – може довести до последице да парламент усвоји акт који је предложила
влада.
- Политичку контролу – за последицу може имати изгласавање неповерења влади.
Контролна функција парламента има ограничено дејство. Она може да утиче на владу да коригује
законски предлог, али не може приморати владу да од предлога одустане. Због тога се контрола
своди на активност опозиције у парламенту и она се обраћа јавном мњењу тражећи моћног савезника
у пословима контроле.
Инструменти парламентарне контроле

Посланичко питање – може сваки посланик да постави влади, председнику или члану владе, на
начин како је то прописано пословником парламента. То је питање којим опозиција може да изазове
одређену непријатност по владу или министра, али не доводи до изгласавања неповрења. Онај коме
је питање упућено одговара одмах, а о одговору се не води расправа. Путем ових питања опозиција
информише јавност о активностима владе, о аферама, неуспесима, грешкама.
Интерпелација – је питање које се поставља председнику, члану владе, али иза којег стоји више
посланика. Оно се назива још и квалификовано посланичко питање. Отвара се расправа, која може
довести до гласања о неповерењу влади. Ово ће се десити ако парламент, не прихвати дат одговор на
интерпелацију. Влада може изгубити подршку парламента и пасти са власти.
Гласање о неповерењу влади – који за први циљ има смену владе, а тек потом контролу њеног рада.
Ако опозиција нема већину за обарање владе, расправа служи да се јавност упозна са критикама
опозиције на рачун владе. Ако има већину, онда је једини циљ овог поступка изгласавање неповрења
влади.

Stranica 61 od 114
Буџетско право – на предлог владе парламент усваја закон о буџету којим се одобравају новчана
средства за рад владе и државне администрације у наредних годину дана.
Парламентарне анкете и истраге одређених догађаја – путем посебних, за ту сврху основаних

анкетних одбора или комисија, јесу посебан инструмент парламентарне контроле. Одбори или
комисије се образују на захтев опозиције. Ређе, сама влада предлаже парламентарну истрагу неког
догађаја. Анкетни одбор ће по завршетку истраге сачини извештај и поднети га парламенту, о чему
се може водити расправа.
Гласање о неповерењу влади – не покреће се у парламенту, већ је сама влада иницијатор. На крају
расправе се гласа и уколико се гласа поверење влади аутоматски је усвојен и закон који је влада
повезала са изгласавањем поверења. Влада може тражити да јој се изгласа поверење како би
учврстила свој легитимитет, јер у супротном ако не добије поверење влада силази са власти.
Изборна и кадровска надлежност – парламент има право да изабере своје руководство: председника,
потпредседнике, секретара. Парламент бира чланове својих одбора и констатује испуњеност услова
за формирање посланичких група или клубова.
Кадровска овлашћења – се спроводе тако да неко други подноси предлог за носиоца функције, а
парламент о предлогу расправља и гласа.
Право на расписивање референдума – парламент расписује референдум када жели да подели

одговорност са грађанима у вези доношења неког закона или измене устава. У питању је национални
референдум на коме се изјашњавају сви грађани.
Унутрашња организација
На челу парламента је председник или спикер који представља ово тело и руководи њим. Функција
председника парламента је инокосна, а уколико је парламент дводоман, сваки дом има свог
председника. Председника парламента бира парламентарна већина из својих редова, за цео изборни
период. Њему помажу у раду и по потреби га замењују потпредседници, бирани из редова власти и
опозиције. Председник има канцеларију, биро, која му оперативно помаже у раду. Секретаријат
обавља стурчне и административне послове у парламенту и њиме руководи секретар.
Од челника парламента најчувенији је Спикер представничког дома британског Парламента. Он ову

функцију обавља попут нестраначке личности. Спикер у свом раду мора да покаже политичку
неутралност, увиђавност, знање, по потреби и дозу хумора. Њему се посланици поклањају при
уласку и изласку из сале. Он у руковођењу седницама мора да има осећај када да настави, а када да
прекине расправу, у томе мора бити чврст и уљудан како се не би посумњало у његову објективност.
Радна тела су облик парламентарног рада путем којег се подиже квалитет аката парламента. Чланове
радних тела бира председник парламента, сам парламент или посебна комисија. У одборима се
припремају, разматрају и побољшавају законски предлози. Одбори немају власт да коначно одлуче о
законском предлогу. Могу да имају право законодавне иницијативе, али негде чак и усвајају законе
мањег значаја.
Радна тела, према времену и постојаности, делимо на:
- Стални парламентарни одбори – нису у вези са конкретним привременим задатком, већ имају
своју прописану надлежност и трају колико и парламент.
- Повремена радна тела – раде у одређеном периоду, поводом конкретног посла где обично нешто
треба да се испита и истражи.
Број сталних радних тела је различит и међу њима се издвајају:
- Законодавни одбор – контролише форму законског предлога и његову усклађеност са уставом,
међународним правом
- Матични одбор – су тела пандан министарствима и њихов рад се тиче одређене материје,
области
Посланичке групе су део унутрашње организације парламента, састављене од посланика једне или
више политичких странака које су у коалицији. Пословником о раду парламенту се прописују услови
за формирање посланичке групе у апсолутном броју или у проценту од укупног броја посланика.

Stranica 62 od 114
Начин рада и одлучивања
Парламент ради на редовним и ванредним заседањима. Једно заседање састоји се више седница.
Седница се одвија по усвојеном дневном реду који има више тачака, ретко само једну. Након избора
формира се нови парламент на конститутивној седници. Поред конститутивне седнице сазивају се и
друге посебне седнице – седница на којој се проглашава устав, седница на којој се посланицима
обраћа шеф државе. Поред ових одржавају се и седнице одбора, колегијума, посланичких група.
Редовно заседање парламента траје више месеци, обично од 6 до 9 у континуитету, или чешће
парламент се састаје два пута годишње у краћим, тромесечним интервалима, с пролећа и јесени. У
дводомном парламенту домови заседају у исто време, али раде и доносе одлуке на засебним
седницама. Годишњи европски просек броја радних дана је око 100, а у једној години највише 250
дана.
Ванредно заседање је рад парламента изван времена предвиђеног за редовно заседање. Једна
ванредна седница, заказује се када је без одлагања потребно донети неки правни акт или политичку
одлуку. Оно се заказује на предлог одређеног броја посланика, на захтев владе или шефа државе.
Дневни ред је унапред утврђен, како би посланици имали времена да се припреме за теме о којима ће
се расправљати.
Најважније одлучивање парламента је на пленарној седници свих посланика. За одлучивање у

пленуму потребна је присутност одређеног броја посланика, кворум. Кворум чини, већина од
укупног броја посланика. Одлуке се доносе квалификованом већином, апсолутном или релативном.
На почетку седнице одлучује се о дневном реду – редоследу тема о којима ће парламент расправљати
и одлучивати. Дневни ред може да утврди влада, председник парламента или посланици.
Легално средство током расправе којим се служи опозиција је опструкција. То је настојање опозиције
да одложи или онемогући доношење неког закона или изабере неког функционера. Најпогоднији су
вишесатни говори посланка поводом неке тачке дневног реда.
Технике гласања на седници су различите: подизањем руке, гласачким листићима, притиском на

тастер уз коришћење идентификационе картице. Ова последња техника ја најзаступљенија и
представља модеран начин гласања у парламенту.
Законодавни поступак
Законодавни поступак је одређена форма за доношење закона. Цео законодавни поступак не
спроводи парламент, већ је њему припала средишња фаза: расправљање и одлучивање. Влада је
најчешћи предлагач и писац закона, а шеф државе проглашава закон и може да има право вета.
Законодавни поступак може бити једностепен, двостепен или тростепен у зависности од тога колико
има ''читања'' закона. Једно читање закона значи да предлог закона улазиу парламентарну процедуру,
о њему се расправља и гласа. Ако се само једном гласа о закону онда је реч о јединственом
законодавном поступку. Када има више читања предлога закона, ради се о вишестепеном поступку, и
предлог може пропасти после сваког читања.
По приспећу закона у парламент, председник парламента га доставља надлежним парламентарним

одборима, посланицима и влади. Потом се о предлогу закона расправља у начелу, појединостима и на
крају се гласа.
- У првом читању – битна фаза поступка је јавна расправа, где се јавно мњење, а посебно стручна
јавност укључује у дискусију о закону.
- Друго читање је нови, поправљени и детаљнији предлог закона који улази у законодавну
процедуру.
- Ако се закон доноси у 3 читања, тада се тек у трећој фази подноси парламенту коначан предлог
закона.
Прва фаза законодавног поступка је ПРЕДЛАГАЊЕ закона. Она се назива законодавном
иницијативом и њу парламент дели са другим субјектима. Право законодавне иницијативе може бити
индивидуално или колективно. Влада је најчешћи и најважнији предлагач закона. Скоро све усвојене

Stranica 63 od 114
законе предложила је влада. Влада и правно има најбољу позицију као предлагач закона јер има
стручне службе које могу да напишу квалитетан и номотехнички уређен законски предлог. Шеф
државе учествује на крају законодавног поступка, али може да има и право законодавне иницијативе.
Предлог закона мора да испуни услове форме и садржине. Основно је да је текст предлога закона
написан у форми правних норми, систематизованих у чланове и друге јединице систематизације.
Друга фаза законодавног поступка је расправљање и усвајање. Пре расправе на пленарној седници,
законски предлог се претреса у радним телима – матичном и законодавном одбору. Овде се обавља
главни део посла, јер се закон претреса без притиска јавности. Чланови одбора указују предлагачу на
садржинске недостатке предлога. Када предлог закона доспе на дневни ред пленарне седнице, већ је
већи део посла обављен, закон је спреман за усвајање. Пре усвајања, у расправи о предлогу закона
учествују посланици пријављени за дебату, представници посланичких група, представник
предлагача закона, присутни чланови владе. Током расправе може се добити реч да би се указало на
грешке у поступку. По окончању расправе гласа се о предложеним амандманима и предлога закона у
целини. Фаза расправљања и гласања је компликованија и траје дуже у дводомном парламенту. Ако
само доњи дом има надлежност за доношење закона, поступак је исти као у једнодомном
парламенту. Уколико горњи дом има право вета на закон изгласан у доњем дому, поступак ће трајати
дуже, али ће о закону на крају одлучити доњи дом.
Трећа фаза је проглашење закона, а потом објављивање и ступање на снагу. Право проглашења има
шеф државе и настало је из права енглеског монарха да стави потпис на закон и тако га
санкционише. Проглашење закона није само формално право шефа државе, уколико он има право
суспензивног или апсолутног веза. Вето је правни инструмент којим се привремено или коначно
онемогућава да закон ступи на снагу, због тога што шеф државе сматра да је неуставан или
нецелисходан, недовољено добар, лош. Шеф државе ће уложити вето када није из исте политичке
опције као влада и већина у парламенту.
- Супсензивни вето – закон се враћа парламенту на поновно одлучивање. Ако поново буде
изгласан, закон ће бити проглашен.
- Апсолутни вето – трајно онемогућава да закон ступи на снагу.
- Џепни вето – суспензивни вето који може имати апсолутно дејство.
Након што се прогласи закон се јавно објављује да би грађани могли да се информишу о законским
одредбама и прилагоде им своје понашање. Сви закони се објављују у службеном гласилу државе.
Закон ступа на снагу протеком одређеног времена од дана објављивања. Закон се не доноси за
одређени период већ за стално.
Распуштање парламента
Мандат парламенту може бити скраћен ако орган извршне власти одлучи да га распусти. Ово право
одудара од круте поделе власти и представља део равнотеже у парламентарном систему власти.
Парламент се распушта доношењем подзаконског акта – указа или одлуке, који се доносе због
политичких разлога и не могу бити предмет оцене уставности и законитости.
О распуштању парламента одлуку доноси влада, шеф државе, а може се распустити и по сили
устава. Влада одлучује о распуштања парламента у класичном, монистичком парламентарном
систему. Она се овде руководи политичким разлозима у настојању да на изборима поврати
парламентарну већину или је учврсти и тако продужи своју власт. У мешовитим системима шеф
државе има право да распусти парламент. У полупредседничком систему он то може увек и из било
каквог мотива. Парламент се распушта у тачно одређеним случајевима прописаним уставом. Постоје
периоди у којима се парламент не може распустити. У стањима државних криза интерес је да сви
органи власти раде. Због тога се парламент не може распустити за време рата, непосредно ратне
опасности и ванредног стања. Вид посебног стања државе је и период када нема уставом прописаног
шефа државе. Парламент се не може распустити ако је отпочео поступак изгласавања неповерења
влади.
Историјат народне скупштине РС

У обновљеној српској држави с почетка 19 века није постојала скупштина као законодавни орган.
Постојале су народне скупштине које се су одржавале у складу са обичајним правом, по потреби, а
најмање једном годишње, као обичне или велике. Оне су сазиване током Првог српског устанка са
циљем да саслушају и подрже вожда. У почецима српске аутономије није било избора скупштинара,
већ су позивани на место саборавања. Сазивао их је књаз и његово чиновништво. Те обичајне
скупштине одржаване су на различитим местима, најчешће у Београду и Крагујевцу, под ведрим

Stranica 64 od 114
небом. Од средине 19 века скупштина постаје законска категорија са именом Српска народна
скупштина. Још увек нема законодавну власт, већ само саветодавна и финансијска овлашћења.
Посланици се бирају на изборима и то један посланик на све већи број пореских обвезника: на 500,
на 1000 па до неколико хиљада. Скупштина је имала различит број посланика, од 120 до 600.
Активно и пасивно бирачко право имао је сваки Србин, са навршеном 21 годином живота и уз услов
да је био порески обвезник.
Скупштина тек од Радикалског устава постаје парламент којем су министри политички одговорни,
поред тога што су одговорни краљу. Скупштина је била једнодомна, осим у периоду од 1901-1903
године. Сазивала се најмање једном годишње, а у време ратова је била у сталном заседању. Поред
Београда заседала је у Нишу, Крагујевцу, Крфу. Гласало је јавно, изјашњавањем или устајањем, а
постојала је могућност да се гласа и тајно. У периоду између два светска рата није постојала Српска
народна скупштина, већ Скупштина Краљевине СХС и потом Југославије.
Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије постаје 1945. Године, Народна скупштина
Србије. Бирачко право имау сви држављани са навршених 18 година. Скупштина је била једнодомна,
дводомна, петодомна и тродомна.
Уставом Републике Србије од 1990. Парламент се назива Народном скупштином која је једнодомна и
вишестраначка. Народна скупштина је први пут конституисана почетком 1991. Године када је
изабрано 250 народних посланика по већинском изборном систему, на мандат од 4 године.
Избор, бројност, структура, састав и легитимност

Положај Народне скупштине РС уређен је Уставом од 2006. Године и Законом о Народној скупштини
2010. године. Уставом су уређена најважнија питања о Скупштини:
- Избор и положај народних посланика
- Мандат
- Надлежност
Народни посланици се бирају на слободним изборима, на основу општег, једнаког и тајног права
гласа, непосредно од стране грађана. Редовне изборе за Народну скупштину расписује председник
Републике одлуком, 90 дана пре истека мандата актуелног сазива Скупштине. Избори се морају
окончатти у времену од 60 дана од дана расписивања. Избори могу бити ванредни када се
истовремено са распуштањем Скупштине расписују и избори који треба да се окончају у истом року.
На парламентарним изборима се бира 250 народних посланика у један скупштински дом. Народна
скупштина спада у средње парламенте, просечног легитимитета. Посланици се бирају по
пропорционалном изборном систему са изборним листама које се такмиче у једној изборној
јединици. Изборне листе морају имати најмање 10.000 оверених потписа бирача да бих их РИК
прогласила. Гласови се прерачунавају у мандате по Д'онтовом методу. Посланичке мандате добиају
оне изборне листе које пређу изборни цензус од 5% укупуно палих гласова. Циљ изборног цензуса је
укрупњавање политичке сцене и мањи број странака у парламенту није постигнут. Избор народних
посланика се завршава проглашењем коначних резултата избора од стране РИК.
Мандат народних посланика

Народни посланици се бирају на мандат од 4 године. Пре отпочињања мандата, морају се обавити
верификације мандата посланицима. Прво РИК сваком посланику издаје уверење о избору и
доставља извештај о спроведеним изборима. На првој седници новог скупштинског сазива потврђују
се посланички мандати. Народна скупштина је конституисана потврђивањем 2/3 народних
посланика. Посланици свој мандат започињу полагањем заклетве. Уколико неком посланику није
потврђен мандат од стране Скупштине, он има право жалбе Уставном суду који ће о томе одлучити у
року од 72 сата.
Конститутивну скупштинску седницу сазива председник претходног сазива, најкасније у року од 30
дана од дана окончања избора. Њом руководи најстарији од новоизабраних народних посланика уз
помоћ 4 најмлађа посланика и генералног секретара Скупштине. На конститутивној седници треба
да се изаберу председник, потпредседници, генерални секретар и посланичке групе, да се
конституишу скупштински одбори и оформе парламентарне делегације.
Мандат народним посланицима се скраћује распуштањем Скупштине. Распуштена Скупштина
обавља текуће и неодложне послове, а посланички мандати су у стању мировања. Дан престанка
мандата констатује Скупштина на првој наредној седници, по пријему обавештења о престанку
мандата. Место ће припасти изборној лист са које је изабран бивши посланик. По реду први
кандидат са листе који није стекао мандат постаће народни посланик. Уколико је изборна листа

Stranica 65 od 114
коалициона, мандат ће добити по реду први кандидат исте чланице коалиције.
Скупштински мандат биће продужен уколико истекне за време рата или ванредног стања, што се до
сада није догађало. У ратном стању мандат Скупштине се продужава на неодређено време, све док
рат траје. Ванредно стање може трајати најдуже 180 дана, па највише толико може бити продужен и
мандат Скупштине. За време ових стања распуштена Скупштина ће се састати, без посебног позива.
Имунитет, инкомпатибилитет и правна природа мандата народног посланика

Мандат народних посланика карактеришу два својства:
- Неповредивост – имунитет
- Неспојивост функција – инкомпатиблитет
Основ посланичког имунитета је у подели власти. Материјални имунитет значи неодговорност и
заштиту за изнето мишљење и гласање у обављању посланичке дужности. Имунитет неодговорности
делује:
- Аутоматски – посланик не треба да се позове на њега
- Апсолутно – током и по истеку мандата
Процесни имунитет штити посланика од притвора и кривичног гоњења. Имунитет неповредивости
га од тога штити, али посланик се мора позвати на имунитет. Имунитет неповредивости траје само за
време мандата и тада не теку рокови застарелости у кривичном поступку. Ако се позвао на имунитет,
народни посланик не може бити притворен, нити се против њега може водити кривични поступак.
Овај имунитет може бити укинут ако за то гласа већина народних посланика.
Неспојивост - инкомпатибилитет – посланичке са другим јавним функцијама такође произлази из

начела поделе власти. Уколико обавља више функција истовремено, посланик може доћи у сукоб
интереса, тако да посланичку функцију не врши у интересу бирача, односно општем интересу.
Правна природа посланичког мандата за време овог устава је промењена. Устав је увео императивни
мандат путем ''бланко оставке''. Такав мандат је омогућавала уставна одредба по којој је посланик
слободан да свој мандат неопозиво стави на распологање политичкој странци на чији предлог је
изабран за народног посланика. Мандат је тако постао страначки, а не посланички јер је народни
посланик унапред потписао оставку коју би политичка странка активирала уколико би посланик био
замењен другим са изборне листе над чијим статусом би опет стајала потписана и предата бланко
оставка.
Надлежност Народне скупштине РС

Народна скупштина је носилац уставотворне и законодавне власти. Она је највише представничко
тело и израз суверености грађана. Све посове Скупштине можемо разврстати у нормативне,
контролне, изброне, а остале су уређене Уставом и законом.
У оквиру нормативне надлежности Народна скупштина доноси најважније опште акте у држави. Она
има уставотворну власт – доноси устав самостално или заједно са бирачима. Закони су основни
општи прави акти које доносе Скупштина, па се зато она и назива законодавном влашћу. Скупштина
доноси и друге правне акте: одлуке, препоруке, пословнике. Декларације и резолуције су акти
политичке природе којима се изражава став парламента о неком питању. Форму закона имају и
потврђени међународни уговори, просторни план и план развој и буџет.
Изборне и контролне надлежности обухватају избор, сарадњу, контролу и смену других органа
власти. Изборна права Народне скупштине отпочињу са Владом, коју бира и одлучује о ранијем
престанку њеног мандата, већином гласова свих народних посланика.
Народна скупштина одлучује о:
- Разрешењу председника Републике 2/3 већином народних посланика
- Бира 5 судија Уставног суда
- Предлаже 10 уставних судија председнику Републике
- А може да разреши сваког од 15 уставних судија, већином гласова свих народних посланика
Скупштина бира:
- Председника Врховног касационог суда

Stranica 66 od 114
- Председнике судова
- Републичког јавног тужиоца и јавне тужиоце
- Судије и заменике јавних тужилаца на први трогодишњи мандат
- Бира и разрешава гувернера Народне банке Србије
- Заштитника грађана
- Поверенике, све већином гласова свих народних посланика
Скупштини стоје на располагању:
- Посланичко питање
- Интерпелација
- Гласање о неповерењу Влади
- Формирање анкетних одбора
Квазисудска надлежност скупштине је доношење закона о амнестији којим се мења правоснажна
судска пресуда о делу који се тиче санкција или се ослобађају од кривичног гоњења оптужени за
неко кривично дело.
Унутрашња организација НС РС
Народна скупштина је једнодоман парламент чију унутрашњу структуру чине председник и
потпредседници, радна тела посланичке групе.
Председник Народне скупштине је функционер који је заступа и руководи радом. Сам доноси неке
одлуке: расписује изборе за председника Републике и мења га на функцији, има овлашћења у ратном
и ванредном стању. Потпредседници скупштине мењају председника и помажу му у раду.
Одбори су радна тела која претресају законске предлоге, надзиру политику и рад Владе и
министарстава, подносе иницијативе. Стални одбори се формирају и трају за све време
скупштинског сазива. Имају стално чланство из реда народних посланика који могу бити чланови
више одбора. Деле се на:
- Матичне одборе: за спољне послове, за правосуђе
- Законодавне одборе, који се стара о уставности и законитости предлога аката
- Анкетне одборе – повремена радна тела које оснива Скупштина са конкретним задатком да
утврди стање или чињенице у одређеној области или у вези са неким догађајем.
Посланичке групе су облик организовања народних посланика за рад у Народној скупштини.
Политичке странке или коалиције формирају посланичку групу од најмање 5 посланика која делује у
Скупштини. Посланичку групу представља њен председник, а посланици могу да мењају чланство у
њима.
Колегијум – нарочит облик рада НС у који улазе председник и потпредседници Скупштине и
председници посланичких група. Сазива га председник Скупштине, када је корисно размотрити
одређена питања из делокруга рада парламента или поједине предлоге аката.
Начин рада и одлучивања

НС ради на редовним и ванредним заседањима. Редовна заседања су пролећно, које почиње првог
радног дана у марту и јесење, које почиње првог радног дана у октобру. Трају највише по 90 дана.
Ванредно заседање се заказује по потреби, на предлог Владе или 1/3 посланика. Заседање се састоји
од више седница пленума и одбора. Седницу свих посланика сазива и председава председник
Скупштине. Седницу одбора сазива и преседава јој председник одбора.
Предлог дневног реда скупштинске седнице утврђује председник Скупштине, а усваја га сама
Скупштина. Председник Скупштине сазива седницу најмање 7 дана пре одржавања како би
посланици имали времена да се припреме, а када је тај рок краћи дужан је да образложи разлоге.
Да би усвојио дневни ред потребан је кворум који чини већина народних посланика (најмање 126). За
рад, само на почетку радног дана потребан је кворум од 1/3 посланика, а касније током расправе, број
присутних није битан. У расправи учествују:
- Народни посланици

Stranica 67 od 114
- Чланови владе
- Предлагач акта
- Директор Републичког секретаријата за законодавство
- И друга лица по позиву
Када се заврши расправа о свим тачкама дневног реда, председник Скупштине закључује седниц.
Дан за гласање одређује председник Скупштине, после завршетка расправе о свим тачкама дневног
реда. Кворум за гласање чини већина од укупног броја народних посланика.
Код заказивања ванредног заседања НС потребно је да се уз позив за седницу достави, посланицима
дневни ред, који је унапред утврђен у самом захтеву, и материјали за рад како би имали времена за
припрему.
Законодавни поступак
Доношење закона је најважнија делатност НС. Значај законодавног поступка произлази из важности
закона као основног прописа, а учесталост законодавне делатности види се у веома великом броју
доношених закона. Законодавни поступак је уређен Пословником Народне скупштине, а у мањој
мери Законом и Уставом. Поступак може бити редован и хитан. По хитном поступку предлог закона
се подноси најмање 24 сата пре почетка седнице Скупштине и то због непредвиђених околности. У
хитном поступку краћи су рокови за подношење амандмана и извештаја надлежног одбора, за
утврђивање дневног реда, за улагање вета. Редован и хитни поступак могу бити обични и скраћени.
У скраћеном поступку упола је мање времена за расправу –два и по, уместо 5 сати.
Прва фаза законодавног поступка је предлагање закона, а то бирачко право имају:

- Народни посланик
- Влада
- Најмање 30.000 бирача
- Скупштина аутономне покрајине
Предлог закона упућен Скупштини се доставља народним посланицима, надлежним одборима и
Влади ако није предлагач закона. Надлежни одбори су матични одбори – један или више и
законодавни одбор. Матични одбор даје стручно мишљење о квалитету законског предлога.
Предлаже скупштини да прихвати или одбије законски предлог, а гласа и о амандманима.
Законодавни одбор контролише форму и уставност закона и даје мишљење Скупштини који је
амандан правно могућ, а који не.
Расправа о закону обухвата начелан претрес (5 сати) и расправу о појединостима. Расправа о начелу
своди се на дискусију о суштини законског предлога, а расправа о појединостима - образалажу се
амандмани поднети на поједине чланове предложеног закона.
Након завршетка расправе, гласа се о предлогу закона у дану за гласање. Посланици гласају о
предлогу закона у начелу, појединостима и о закону у целини. Закони се доносе простом већином од
присутних народних посланика.
Проглашење закона је право и дужност председника Републике. Закон се у овој фази враћа извршној
власти и председник Републике га проглашава указом који је декларативан акт. Ако сматра да је закон
противуставан, председник Републике ће, уз образложење, вратити закон Скупштини на поновно
гласање. За улагање овог суспензивног вета председник има рок од 15 дана од дана изгласавања
закона, односно 7 дана за законе донете по хитном поступку. Враћени закон скупштина може да
измени, а може и да поново гласа о неизмењеном тексту закона. Ако се понови изгласа закон, сада са
обавезном апсолутном већином, председник Републике је дужан да донесе указ о проглашењу
закона.
Проглашен закон се обзнањује јавности објављивањем у Службеном гласнику. Од објављивања до
ступања на снагу треба да прође најмање 8 дана. Рок је потребан да би сви имали прилику да се
упознају са одредбама закона.
Распуштање НС РС
Право распуштања је у рукума председника Републике, али он се њиме може користити само ако
добије образложен предлог Владе. Влада ће поднети предлог за распуштање Скупштине када жели
да се на новим изборима изабере представничко тело другачијег политичког састава. Предлог владе
је иницијални акт, и услов без којег се Скупштина не може распустити. НС се не може распустити за
време рата и ванредног стања, јер то није у општем интересу.
Председник Репбулике доноси указ о распуштању парламента. Он може, али и не мора да распусти

Stranica 68 od 114
парламент. Ако донесе указ о распуштању, истовремено се доноси и одлука о расписивању избора за
народне посланике. Председник републике по сили Устава распушта новоконституисану Скупштину
ако она у року од 90 дана не изабере Владу. Скупштина има рок од 30 дана да изабере нову Владу ако
је претходној престао мандат због изгласаног неповерења, неизгласаног поверења или оставке њеног
председника. Уколико се то не деси, указом председника Републике Скупштина ће бити распуштена.
Појам и порекло функције шефа државе

Шеф државе је орган који спада у извршну власт. Он је на челу државе. Разликујемо:
- Јако и слабог шефа државе
- Шефа државе у председничким, парламентарним, мешовитим и скупштинским системима
власти
- Затим оног у републици и монархији
Шеф државе представља државу као политичу целину и целокупну нацију. Он је симобол, лице свих
грађана коме на једном полу припада тек делић извршне власти. У моноцефалној структури извршне
власти влада формално не постоји, па је председник републике једини поседник егзекутиве, док у
бицефалној извршној власти постоје влада и шеф државе који деле овлашћења.
По пореклу би се за шефа државе могло рећи да је најстарији политички државни орган, у поређењу
са осталим органима хоризонталне поделе власти. Он је узимао део по део овлашћења и преносио
другим органима, али јачањем монарховог положаја, дошло је до различитог положаја шефа државе
какав постоји у државама данас.
У средњовековним сталешким монархијама постојала је феудална расцепканост и слаба централна
власт. Монарх као сизерен обавља готово све државне функције унутар неразвијеног државног
апарата. Постепеним превазилажењем феудалних пратикуларизама укрупњује се и централизује
власт, што гради апсолутну монархију. Сталешке скупштине су у другом плану, ретке су или се
уопште не сазивају, док су министри у другом плану, потпуно му политички одговорни.
Наметањем монарсима првих устава настаје период уставних монархија – Енгелска с краја 17 века,
остале државе у 18 – 19 веку до данас. У први мах уставна монархија је дуалистичка у којој краљ
поставља министре, да би је временом заменила парламентарна монархија у којој је краљ државни
симбол који влада, а не управља, где влада произлази из народног представништва и политичке воље
грађана исказане на изборима.
Првог председника републике са уставом уређеним положајем имамо у САД. Његов уставни положај
остао је непромењен више од 2 века.
Долазак на власт шефа државе

Долазак на функцију шефа државе зависи од облика владавине – да ли је држава монархија или
република. На власт се долази правним путем избором или наслеђем. До функције шефа државе
стизало се и фактичким путем, узурпацијом власти уз помоћ оружане силе. Шеф државе је инокосни
орган, чини га појединац. Некада је постојао колективни шеф државе у звању:
- Конзула
- Президијума и председништва
- А данас постоји као савезно веће и председништво.
У монархији, функција шефа државе се наслеђује. Ту нема избора, нити мандата, већ се ступа на
престо доживотно. Уобичајено је да важи правило примогенитуре монархових мушких потомака, а у
једном броју монархија мушки и женски потомци су изједначени по праву наслеђивања престола.
Уколико престолонаследник не може да преузме функцију, јер је малолетан, привремено одсутан,
шеф државе биће намесништво обично до 3 члана.
У републицији је шефа државе изборна. Њега бирају грађани, парламент или посебно изборно тело,
на одређени мандат. Услове за избор неког лица на председничку функцију можемо сврстати у:
- Опште – чине елементи пасивног бирачког права
- Посебне – они се најчешће тичу година старости кандидата
Посебни услови за избор не место председника републике могу бити и негативни – они који се не
смеју стећи, а тичу се забране поновног кандидовања, забране кандидовања одређеним лицима и
неспојивости функција. Најчешће се истом лицу онемогућава да има више од два мандата као
председник републике.
Избор председника републике је само у основама уређен уставом, док се детаљније одребе о
поступку избора налазе у закону и пословнику парламента када га ово тело бира. Избор председника
непосредно од стране грађана је установљен у државама са председничким системима, а постоји и у
мешовитим системима. Сви грађани са активним бирачким правом бирају председника, по правилу

Stranica 69 od 114
апсолутном већином изашлих бирача. Ако се та већине не добије у првом кругу организује се други
круг са два најбоље пласирана кандидата из првог круга и побеђује онај који добије више гласова.
Посебан поступак непосредног избора председника је путем изборног, електорског колегијума у
САД. Овде бирач прво бираје електоре за које се унапред зна како ће гласати, тако да онај кандидат
који има више изабраних електора побеђује на изборима. Електори су само преносиоци изборне
воље бирача, па су овакви преседничи избори непосредни.
Посредан избор председника одвија се у парламенту, или у посебном формираном телу. У дводомном
парламетну оба дома учествују у избору председника. Посредним избором председник стиче мање
демократског легитимитета него када је непосредно биран, па је и његов укупан политички положај
слабији.
Ступањем на функцију шеф државе не може обављати другу јавну функцију или професионалну
делатност, у складу са начелом поделе власти и конкретним уставним одредбама.
Мандат председника републике

Председнику републике је маднат временски ограничен. Дужина мандата као и правна могућност
поновног избора на функцију могу бити од значаја за јачи или слабији положај председника
републике. Мандат председника републике почиње заклетвом која је последњи, свечани корак
ступања на функцију, инаугурација. Изабрани председник се заклиње на устав, а овом чину претходи
дужа или краћа церемонија која се одвија у парламенту или на отвореном. Председнички мандат по
трајању може бити истоветан мандату парламента или дужи. Када су мандати исте дужине, смањује
се могућност да дође до кохабитације. Мандат шефу државе није краћи од 4 године. Дужина мандата
је променљива категорија и може се кориговати у зависности од промењених политчких околности.
Председнику републике функција редовно престаје истеком времена на које је биран. Пре краја
мандата расписују се нови непосредни избори или се избори спроводе у парламенту. Последњег дана
мандата обавља се примопредаја дужности између староги новог председника и тиме се чува
непрекидност функције. Краћи мандат председнику републике биће и у случају разрешења, опозива
или импичмента, ако се утврди да је прекршио устав или извршио не други тежак деликт. Уколико је
заједно са председником изабран његов заменик, за случај превременог престанка мандата, заменик
ће ступити на функцију и вршити је до краја текућег мандата. Замењивање може бити временски
ограничено на неколико месеци, односно до избора новог председника републике у случају да други
функционер привремено обавља председничку функцију.
Надлежност шефа државе

Обим надлежности председника републике зависи од фактора, као што су:
- Непосредан или посредан избор
- Дужина и могућност понављања мандата
- Начин опозива
- Колика су и каква овлашћења владе
Политичку моћ шефа државе посебно ограничава право премапотписа његових аката од стране
владе.
- У председничком систему власти председник републике поседује сву извршну власт, он се
окружује својим помоћницима и саверницима који су оперативно задужени за одређене ресоре,
попут министара у влади.
- У мешовитим системима власти, председник је истакнут орган извршне власти надређен и бар у
равнотежи са владом.
-У парламентарним системима извршна власт је у рукама владе, као што је случај у европским
монархијама.
Овлашћења шефа државе могу се сврстати у две групе:
- Традиционални прерогативи који не представљају реалну власт или моћ
- Овлашћења која чине стварну извршну власт.
Унутар прве групе шеф државе представља државу и читав народ у унутрашњим политичким
односима. Он је врховни војни комадант или је на челу војног савета, колективног тела.
Шеф државе расписује парламентарне изборе или само ванредне парламентар изборе. Он даје
одликовања и признања појединцима и установама. Посебно традиционално овлашћење је обављање
псеудосудске функције доношењем акта о помиловању конкретног лица и то у току суђења или
доношењу правоснажне пресуде.
Реалну извршну власт шеф државе реализује путем различитих права, као што су:

Stranica 70 od 114
- Утврђивање и вођење државне политике
- Право сазивања и председавања седницама владе
- Права у законодавном поступку
Његова стварна овлашћења су и право да:
- Поред мандатара, предлаже и именује судије
- Уставне судије
- Председава правосудним органом власти
Шеф државе има потенцијал да одмах делује, без усаглашавања, расправљања, па му се уставом дају
права да прогласи ратно и ванредно стање и да доноси ратне и друге уредбе са законском снагом
којима се уређује кризно стање док такве прилике трају.
Одговорност шефа државе

Када је у питању одговорност шефа државе највеће разлике постоје између монархија и република.
Монарх је не одговара за своје поступке, сходно правној фикцији да он не може да погреши. Не
одговара за погрешан и нецелисходан рад, нити може бити смењен ако би прекршио устав или закон.
Све је ово могуће због тога што је шеф парламентарне монархије лишен стварне власти. Он има само
формалне функције путем којих влада, али не одлучује и има права која су се изобичајила, па се
њима и не користи.
За разлику од монарха одговорност председника републике постоји и на правној и политичкој

страни. Непосредно изабрани председник је политички одговаран бирачима. Он ће на наредним
изборима оценити његов рад тако што ће гласати за њега или противкандидата. Неизбор на
функцију би био казна за утврђену политичку одговорност председника репубилике, за лош рад,
погрешне одлуке. Председнику републике је могуће утврђивати политичку одговорност, током
трајања мандата, што може довести до његовог опозива или разрешења. Коначну одлуку о томе може
да донесе:
- Парламент
- Уставни суд
- Проширени састав уставног суда
- Посебан суд за импичмент
- Врховни суд
- Парламент и грађани
До разрешења или опозива председника не може доћи, ако није унапред прописан разлог за то, као
што су:
- Повреда устава
- Недолично понашање
- Велеиздаја
Председника републике од кривичноправне одговорности због кршења закона штити имунитет.
Попут посланика, он ужива материјални имунитет неодговорности који је трајан и процесни
имунитет неповредивости који важи до истека мандата. После мандата председник стаје под закон,
као и сваки други грађанин.
Посебан начин утврђивања одговорности шефа државе је импичмент који постоји у англосаксонском
праву и државама са председничким системом. У САД се председнику суди по правилима судског
поступка:
- Подиже се оптужница
- Изводе докази
- Унакрсно испитују сведоци, али све то од стране несудских органа.
Представнички дом Конгреса подиже оптужницу, а суди горњи дом, Сенат. На крају, Сенат гласа о
томе да ли је председник извршио конкретно кривично дело и да ли ће због тога бити разрешен за
шта је неопходна најмање двотрећинска већина свих сенатора.
Порекло и положај председника Републике Србије

Stranica 71 od 114
Србија је по облику владавине република, те се шеф државе, почев од Устава од 1990, назива
председником Републике. Пре тога на челу Србије као федералне јединице у Југославији било је
колективно председништво. Током читавог 19 века и у првој половини 20 века на челу наше државе
налазио се монарх.
Србија је од почетка Првог српског устанка била заправо монархијска држава, без устава, државног
статуса и заокружене територије. Устаничким победама формирала се и учвршћивала власт вође
устанка, вожда Ђорђа Петровића Карађорђа, коју су потврдили и први уставни акти од 1808. И 1811.
године.
После династије Карађорђевића, призната је и династија Обреновића чији је родоначелник био

Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка 1815 године. Милошево достојанство књаза српског
народа потврђено је султанским Хатишерифом од 1830. године и наведено да остаје у његовој
фамилији. Тако су Обреновићи готово цели 19 век били на челу зависне кнежевине, а потом
независне кнежевине, која је проглашена краљевином. Само је у уставобранитељском периоду књаз
Александар био из династије Карађорђевића.
Краљ српске монархије постао је шеф нове велике државе, Краљевине СХС. Он је централна
институција политичког система и носилац највеће власти и политичке моћи, како Александар Први,
тако и намесник Павле. Оба устава додељују краљу, поред извршне, и законодавну власт коју дели са
Народном скупштином.
После Другог светског рата поново се формира Србија као федерална јединица у саставу ФНР
Југославије. Шеф нове републике је колективно тело Президијум који има извршна и законодавна
овлашћења у скупштинском систему власти. Потом је уведен инокосни председник републике, да би
по Уставу од 1974. Године шеф државе поново био колективно тело, ротирајуће председништво.
Поред председништва постојао је и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито, који је по
функцији био председник Председништва.
Уставом Републике Србије од 1990 године, враћен је парламентарни систем, али не и монархија.
Председник Републике је у равни са НС када је у питању начин избора на функцију. Председник је
представник Србије у земљи и иностранству који изражава државно јединство.
Избор и мандат председника Републике Србије

Председника Републике бирају непосредно грађани, општим и једнаким правом гласа тајним
гласањем. Председничке изборе расписује председник Народне скупштине одлуком која се објављује
у Службеном гласнику.
- Пасивно бирачко право је једнако активном
- Кандидат може бити само пунолетан и пословно способан држављанин са пребивалиштем у
Србији
- Мора бити предложен од стране политичке странке, коалиције или групе грађана од 10 оснивача
- Кандидатуру мора да подржи најмање 10.000 бирача својим овереним потписима.
За председника је изабран кандидат који освоји најмање 50% плус један важећи глас од изашлих
бирача, без обзира на то колико је бирача укупно изашло. Ако у првом кругу нема победника,
организује се други круг за две недеље у ком се боре два кандидата са освојеним највећим бројем
гласова. Победник у другом кругу је онај кандидат који освоји више гласова. Због неуспешних
председничких избора укинут је услов најмање излазности по коме је за валидност избора морала да
изађе већина од укупуног броја уписаних бирача.
Председнички мандат почиње заклетвом која се полаже на посебној седници Народне скупштине.
Заклетва је свечана политичка изјава која производи моралну и политичку одговорност. Код нас јој је
дат велики значај јер је нашла место у Уставу и посебно наглашава обавезу очувања сувернитета и
државне територије са КиМ као њеним саставним делом. Мандат председника Републике траје 5
година, што је дуже од посланичког и Владиног, али одговарајуће за непосредно бирано председника.
Исто лице може бити изабрано не председничку функцију највише два пута. Мандат се продужава,
ако истиче у време рата и ванредног стања, док те кризе трају.
Председник Републике ужива материјални и процесни имунитет као народни посланик. Не може
бити позван на кривичноправну илии неку другу одговорност за изражено мишљење. Ако се позове
на имунитет, против њега се не може водити кривични или други судски поступак у коме му се може

Stranica 72 od 114
изрећи казна затвора, нити може бити притворен. Председник републике може бити притворен, без
обзира на имунитет, само ако је затечен у извршењу тешког кривичног дела за запрећеном
затворском казном дужом од 5 година.
Надлежност Републике Србије

У обављању дужности председник Републике, поред одлука, доноси друге подзаконске акте: указе,
правила, наредбе. Све их не припрема сам, већ то чини уз помоћ генералног секретаријата и посебно
кабинета са шефом кабинета и саветницима.
Традиционалне надлежности председника Републике су представљање државе у унутрашњим и
спољним односима, што произлази из његовог својства да изражава државно јединство. Конкретне
класичне надлежности обавља самостално или на предлог Владе.
Председник Србије поставља и опозива амбасадоре на предлог Владе, јер они спроводе Владину
спољну политику:
- Прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника
- Одлучује о помиловању осуђених или оптужених за кривична дела
- Додељује одликовања појединицама и институцијама
- Командује Војском Србије и поставља њене официре
У другој групи су овлашћења путем којих је председник Републике преузео део извршне власти. Као
његово кадровско овлашћење издваја се предлагање кандидата за председника Владе. Пре него што
предложи мандатара, мора да саслуша мишљење представника изборних листа које су освојиле
посланичке мандате у Скупштини.
Председник Републике има суспензивни, одлажући, законодавни вето. У року од 15 дана, или 7 дана
за закон донет по хитном поступку, може изгласан закон да врати НС на поновно одлучивање. Он ће
образложити суспензивни вето тиме да је закон неуставан или нецелисходан из било којих разлога.
Ако скупштина одлучи да поново гласа, закон мора бити усвојен апсолутном већином посланика.
Право председника Републике да изабере 5 судија Уставног суда и да предложи 10 уставних судија
НС, гради његов однос са уставносудском влашћу. Председник Републике може да покрене поступак
оцене уставности и законитости правних аката, што би се могло посматрати и као последица
неуспелог суспензивног вета уложеног против неког закона.
Престанак мадната председника РС

Председнику Републике престаје мандат истеком петогодишњег периода. Поред редовног начина
престанка функције, председнички мандат може престати и раније, својевољно и мимо његове воље.
Председник Републике може да поднесе оставку и тако учини свој мандат краћим. Оставка је акт
личне воље председника Републике. Подноси се у писаној форми, образложен, председнику НС и о
њој обавештава јавност. Мандат престаје даном подношења оставке.
Разрешење је престанак мандата председника о коме одлучује други орган. Оно је последица
председникове повреде Устава и утврђене политичке одговорности, што за последицу има правно
уклањање са положаја. Уставни суд такође може да се укључи у поступак разрешења, који ће у року
од 45 дана изрећи свој став о томе да ли је Устав прекршен. Тада Народна скупштина гласа о
разрешењу председника Републике који ће бити смењен ако тако одлучи најмање 2/3 посланика. Ако
је уставни суд оценио да нема повреде Устава, Скупштина не може разрешити председника.
Уколико председнику Републике раније престане мандат услед смрти или болести, замењиваће га
председник НС. Ово може да траје најдуже 3 месеца у ком времену ће се спровести избори за новог
председника Републике. Законом је уређено да председник НС, док је на месту шефа државе,
представља државе, прима опозивна и акредитивна писма, може да распише парламентарне изборе,
предложи мандатара Владе, распусти Скупштину.
Замењивање председника Републике било је релативно често, у 5 случајева од 1997. године. Најдуже
је трајало чак 20 месеци, због чега је у Устав и унето ограничење од највише 3 месеца замењивања
председника Републике.
Порекло и типови владе

Као и друге институције парламентарног система, влада се обликовала у политичком развоју

Stranica 73 od 114
средњовековне Енглеске. Монарх на двору образује групу, тело, тајни савет састављен од сарадника
и послушника ради политичке борбе са парламентом. Они временом добијају назив министра –
слуга, и дуго је та функција имала приватноправни карактер.
Време настанка парламентарне владе, оне која је политички одговорна парламенту, назива се
Славном револуцијом. Том револуцијом без крви, створени су услови да се влада трајно измести од
политички и правно неодговорног монарха у парламент. Министри су одговарали парламентарној
већини, чинећи тако нову политичку институцију – политички одговорну, смењиву, парламентарну
владу.
Влада је политички орган састављен од политичких правака, а постоје и владе које су по свом
саставу аполитичне, нестраначке.
У различитим системима власти имамо по положају другачије владе:

- Парламентарни систем – одликује парламентарна влада одговорна представничком телу, али
са политички доминантном улогом
- У мешовитом систему – доминацију парламентарне владе угрожава положај председника
републике
- У скупштинском систему – влада је политички несамостална, попут извршног скупштинског
тела
- У председничком систему владе и нема.
По критеријуму положаја министара:
- У парламентарној влади – сваки поједини министар успоставља уставноправну везу са
парламентом који га бира и коме је одговоран
- У канцеларској влади – истакнут је положај председника владе, канцелара, који је једини
произашао из парламентарне већине. Влада је канцеларов тим.
У погледу политичког састава:
- Једностраначке – саставља једна политичка странка. То је правило у државама са изборним
системом релативне већине.
- Коалициона – састављена од две или више политичких странака које склапају коалициони
споразум. Она је правило у пропорционалом изборном систему, али и у систему апсолутне
већине.
- Мањинска – улази једна или више политичких странака иза којих не стоји парламентарна
већина. Ову владу подржава странка која нема министре.
-Концентрациона – најшира влада. У њу улазе представници свих парламентарних странака и
формира се у временима парламентарних криза, рата, ванредних прилика.
Према критеријуму дозвољености паралелног чланства у влади и парламенту:
- Посланичке – ако министар може бит само из реда посланика
- Непосланичке – постоје у оним системима где је министарска функција неспојива са
посланичком
- Мешовите – су оне за које не постоје императивне норме о спојивости или неспојивости
министарске и посланичке функције.
Сви типови представљају:
- Политичке и
- Страначке владе.
- Експертска, технократска, чиновничка или професионална – када нестраначки министри

преовлађују у влади. Ово су прелазне владе, временски краћег мандата.
- Кабинетска влада – британски изум и у њу не улазе сви чланови владе, већ само они
најважнији.
- Аристократска – традиционална влада, историјски превазиђена, а коју чине чланови по
критеријуму порекла.

Stranica 74 od 114
- Деспотске и диктаторске – јесу оне које се руководе личном вољом деспота или диктатора.
- Анархистичка – је она која идеолошки не признаје постојећи правни поредак и настоји
револуционарно да га измени.
- Плутократска – влада богатих
- Клептократска – која својим деловањем надређује уже приватне интересе, општенародном и
државном интересу.
- Марионетска – која спроводи политику у страном, политичком, војном или финансијском
интересу, а не у домаћем.
- Влада у изгнанству – влада која је због рата напустила територију државе, али је и даље као
легитимна призната од неких или већине слободних држава.
Избор и мандат владе

Владу грађани бирају посредно преко парламента. Владу образује и чува на власти парламентарна
већина. Бира се:
- Након завршетка парламентарних избора и конституисања парламента
- Нако што претходна влада сиђе са власти зато што јој је изгласано неповрење или је поднела
оставку.
Поступак избора владе најчешће започиње шеф државе. Шеф државе мандат додељује лидеру
странке која има највише посланичких места, без претходних консултација са странкама у
парламенту. Влада започиње мандат, чак и без гласања о избору владе. Шеф државе после
консултација са страначким лидерима, именује мандатара који сам или са кандидатима за министре
треба да добије подршку парламента. Варијације постоје када:
- Мандатара предлаже доњи дом парламента, а именује га шеф државе
- Када мандатара предлаже председник парламента, а о влади гласа сам парламент
- Када се о мандатару гласа у више кругова системом елиминације, а потом првог министра
формално именује шеф државе
Кандидат за председника владе није ограничен бројем мандата. Он ће бити председник владе
онолико пута колико му поверење укаже његова политичка странка и парламентарна већина.
Мандатар је политичка личност, а много ређе је нестраначки експерт или технократа. Мандатар
излаже програм будуће владе, еспозе, и износи састав владе пред парламент. У експозеу су обично
путем општих формулација, садржани основни правци деловања и политички циљеви владе, као и
горућа, акутелна политичка питања. Састав владе је плод политичког договора, унутар политичке
странке или коалиције.
Мандат владе започиње заклетвом коју полаже у парламенту. Трајање мандата владе обично није
одређено бројем година, мада има и таквих решења, јер дужина њеног останка на власти завиди од
поверења већине у парламенту. Једностраначка, стабилна влада сама одлучује да ли ће прекинути
мандат, док су коалиционе владе, начелно мање постојане.
Влада ће имати краћи мандат у односу на мандат парламетна ако први министар или цела влада
поднесе оставку. Оставка је чин политичке воље владе која може бити различито узрокована. Владе
не може истећи мандат за време рата или других стања криза. Она остаје на власти док такво стање
траје, јер држава у том времену не сме остати без водећег органа извршне власти.
Министар може да поднесе оставку и даном констатовања оставке, без расправе, престаје му
функција. Оставка се подноси канцелару који је прима к знању, односно усваја или се подноси
председнику парламентарне владе у ком случају оставку констатује парламент. Министар може бити
разрешен од стране канцелара или му парламент може ускратити поверење, у зависности од тога ко
га је изабрао на функцију.
Надлежност владе
Влада је орган извршне власти. Она утврђује политичку вољу и спроводи је преко министарстава и
различитих служби. У парламентарном систему влада је самостални орган са уставним
овлашћењима иза које стоји парламентарна већина. Управо та већина омогућава влади да креира и
спроводи унутрашњу спољну политику.
У почецима парламентарне владе могло се говорити о томе да се њена надлежност базирала на
извршавању аката које су донели други органи, парламент и суд. У 20 веку, шире се уставне
надлежности владе на уштрб парламента. Настаје монопол законодавне иницијативе од стране владе,
док се парламент пасивизира, чекајући и одобравајући владине предлоге.

Stranica 75 od 114
Влада је самосталан, аутономан орган који на основу устава и закона доноси пословник о свом раду
и друге акте. Њима се успоставља унутрашња хијерархија између председника, потпредседника и
министара различитих нивоа, која је услов јединственог рада. Влада образује стручна тела:
- Секретаријат
- Службе
- Одборе
- Комисије које унутар министарстава, припремају владине акте.
Она координира, усмерава, усклађује и врши надзор над радом министарстава и других органа
управе. Контролише законитост и целисходност аката управе, укида и поништава њене акте,
поставља и смењује функционере. На пољу унутрашње политике влада утврђује и води политику
земље, што је прихваћено у свим државама парламентарног система. Влада утврђује и спољну
политику. У тој области је надлежан и шеф државе, па мањим делом спољне послове дели са њим.
Надлежности владе се увећавају у ванредном стању. Уставом је допуштено да се органу који може
брзо да делује додели право да прогласи ратно или ванредно стање, доноси ратне уредбе, ограничи
права и слободе грађана, а све ради превазилажења конкретне кризе.
Владе све више добијају право да доносе законе. Влада доноси и подзаконске акте, најважнији међу
њима су уредбе за спровођење закона. Те уредбе са законском снагом мора накнадно да потврди
парламент. Делегираним законодавством влада добија од парламента право да доноси акте законске
снаге у одређеном периоду редовног живота државе. Законом о хабилитацији влада се овлашћује да
доноси законе ради спровођења политичког програма. Да би владини законски акти остали на снази
морају бити поднети на потврду парламенту. Ако се не поднесу на потврду, ордонансе престају да
важе. Аутономним уредбама је уставом влади дата надлежност да доноси законске акте и то у свим
друштвеним областима, осим оних које су резервисане за парламент. Влада аутономним уредбама
мења постојеће законодавство, допуњује законе парламента или доноси нове акте којима се уређују
друштвени односи.
Одговорност владе и њена права према парламенту

Влада сноси политичку одговорност. То значи да се не суди влади и министрима, већ им се, по
основу политичке одговорности, може изрећи политичка санкција која значи смену са функције.
Сваки члан владе, као део тима, има солидарну одговорност пред парламентом који влади може
изгласати неповерење и пред бирачима који на изборима могу изабрати парламент другог политичког
састава, а тиме и другачију владу.
Инструменти провере рада владе који могу директно или индиректно довести до утврђивања њене
одговорности су:
- Гласање о неповерењу
- Анкетни одбор
- Парламентарне истраге
- Буџетско право парламента
Члан владе има и индивидуалну политичку одговорност. Министар одговара за:
- свој незаконит и недовољно добар рад,
- за рад ресора на чијем је челу,
- за акте шефа државе ако их је премапотписао,
- и одговара за рад владе као целине.
Његову политичку одговорност утврђује парламент или канцелар, и изричу му политичку санкцију,
смењују га. Од кривичноправне одговорности штити га имунитет који му може бити одузет. Сужен
процесни имунитет постоји ако штити министра одговорности за кривична дела учињена приликом
вршења дужности. Влада и парламент су у уставноправном односу теже и противтеже.
Влада има право да поднесе оставку или да запрети да ће је поднети уколико парламент не донесе
неку одлуку. Овим путем влада врши политички притисак на парламент да јој изађе у сусрет, и нпрм:
усвоји неки веома важан закон. Да би осигурала подршку парламента, влада може тражити да јој
парламент претходно изласа поверење. Тиме она чвршће везује парламент за себе и своју политику.
Ако је политичка сарадања парламента и владе у кризи, влада може да распусти парламент. Заправо,
влада је овде орган који предлаже распуштање парламента, а шеф државе доноси одлуку. Одлука

Stranica 76 od 114
шефа државе може бити само формална или мериторна.
Порекло и положај владе у Србији

Корене српске уставности треба тражити у Првом српском устанку и почецима модерне српске
уставности. У тешким, ратним условима формирано је колективно тело сачињено од устаничких
старешина, Правитељствујушћи совјет. Совјет је уставним актом од 1811. Године постао извршни
одбор, донекле налик влади, ком је вожд стварни шеф.
Сретењски устав познаје министре као 6 попечитеља различитих струка које је постављао и
смењивао књаз, али '''отпуштени'' попечитељ постајао је саветник у Државном савету, телу
законодавне и извршне власти.
По Турском уставу 3 попечитеља: унутрашњих дела, финансија и правосуђа, као и 4 који је водио
кнежеву канцеларију, постављао је и смењивао књаз.
Законом централне државене управе министри прекидају везе са Саветом, чинећи владу под именом
Министарски савет који има надлежности извршне и управне власти, а на чијем челу је председник.
7 министара чинило је владу чији је правни статус само мењан у наредних 70 година.
У Намесничком уставу, влада као целина и министри појединачно, политички су зависили од воље
монарха.
Радикалски устав твори парламентарну владу којој је потребна скупштинска већина да би вршила
власт, али тек онда након устава Министарск савет је достигао ранг првог органа извршне власти.
У Краљевини СХС, за време Видовданског устава, министри стоје под краљем, али и Скупштина
може да смени министра 2/3 већином, под оптужбом за повреду устава и закона.
У социјалистичкој Југославији, влада је у почетку била највиши извршни и управни орган државне
власти, проистекао из скупштинске већине.
Уставом Србије од 1990. Поново се уводи парламентарна влада, али са одређеним правима према
парламенту. Скупштина је поново вишестраначака по свом саставу, а да владе творе двостраначке
или вишестраначке коалиције.
По Уставу од 2006. носилац извршне власти је Влада. Она је политички активан орган који утврђује
и води државну политику. Влада је колегијални уставни орган кога чине министри превођени
председником Владе. Одговорна је НС, а њихов однос је заснован на равнотежи и међусобној
контроли. Бира је НС којој је политички одговорна, а по свом саставу је непосланичка.
Избор, мандат, састав и начин одлучивања Владе РС

Избор Владе започиње унутар извршне власти, а завршава се у парламенту, на посебној седници НС.
Кандидата за председника Владе, односно мандатара предлаже председник Републике, након што
саслуша мишљење представника изабраних изборних листа. Мандатар предлаже министре и излаже
програм будуће владе. Влада је изабрана ако за њу гласа апсолутна већина народних посланика –
већина од укупног броја.
Мандат владе редовно траје до истека мандата НС. То значи да се, после парламентарних избора,
Влада бира на 4 године, иако то Уставу изричито не пише. Мандат Владе започиње полагањем
заклетве у НС. Влади ће мандат бити продужен ако истекне у ванредном или ратном стању и то за
време док ова стања трају. Просечно трајање мандата Владе је краће од 2 године. Пре истека
редовног времена, Влади ће мандат престати због једног од разлога:
- ако јој НС изгласа неповерење
- ако јој не изгласа поверење
- ако НС буде распуштена
- и ако председник или цела Влада поднесе оставку.
О оставци председника Владе обавештава се председник Републике због тога што му је и дао мандат,
али првенствено да би започео поступак избора нове Владе. Влада којој је превремено престао
мандат обавља само неке од послова из круга редовних надлежности, како би се избегле евентуалне
злоупотребе одлазеће власти. Члан владе оставку подноси председнику Владе. Оставка је уједно и
одлука, а подноси се из личних и политичких разлога.

Stranica 77 od 114
По саставу Влада је колективни орган, кудикамо малобројнија од Скупштине, способан за
јединствено, стручно и брзо одлучивање. Српске владе су средње бројности, до сада су имале од 19
до 30 чланова. У састав Владе улазе:
- Председник – води и усмерава владу, стара се о јединству рада и одлучивања, а сазива и води
седнице, даје обавезна упуства и смернице.
- Потпредседник – усмерава рад у областима које одреди председник Владе, а може бити
истовремено задужен за одређени ресор.
-Министри – су чланови Владе који су на челу министарстава, задужени за обављање послова
државне управе унутар једног ресора. Они могу бити без ресора, без портфеља, када обављају
конкретне послове по налогу председника Владе или координирају активности више
министарстава.
Инкомпатибилитетом се штити хоризонтална и вертикална подела власти, као и самосталност Владе.
Чланови Владе имају материјални и процесни имунитет једнак посланичком, као и самосталност
Владе.
- Материјални имунитет их трајно штити од одговорности за изнесено мишљење на седници
Владе или НС, као и за дат глас на седници Владе.
- Процесни имунитет их штити од притварања и кривичног гоњења, али само за време док су на
функцији и ако им се не укине имунитет.
Да би влада могла одлучивати на њеној седници мора бити присутна већина чланова. Седницама
присуствују, без права гласа, генерални секретар Владе и директор Републичког секретаријата за
законодавство, друга службена лица и лица по позиву. Гласање је јавно, одлуке се доносе већином
гласова, али пошто Влада мора бити политички јединствена, у пракси се одлуке доносе консензусом.
Надлежност Владе РС
Њена најшира надлежност је да утврђује и води политику. Ово се односи на унутрашње и спољне
послове. Најмоћнији инструмент вођења унтрашње политике је предлагање закона. Влада је творац и
предлагач убедљиво већине закона, али и контролор закона које предложи неки други овлашћени
предлагач. На спољнополитичком плану влада упоставља и уређује односе са другим државама и
међународним организација, закључује међународне уговоре. Друга група надлежности тиче се
спровођења закона. Влада доноси уредбе и друге опште правне акте. На тај начин законске се
одредбе остварују, али и прецизирају како би се примена закона олакшала и била јединствена.
Трећа група надлежности Владе је у вези са државном управом. Влада усмерава, усклађује рад и
надзире државну управу, бира њене функционере. Влада контролише и акте локалне самоуправе, али
њих не може да укине већ само да обустави и да у року од 5 дана покрене поступак оцене уставности
и законитости пред Уставним судом. Влада заступа Србију као правно лице и располаже државном
имовином. Она доноси само подзаконске акте, осим у време ванредног стања када НС не може да се
састане. Најважнији подзаконски акти Владе су уредбе, а доноси и одлуке, решења, декларације,
пословник о раду.
Одговорност владе и њена права према Народној скупштини
Влада је политички одговорна НС што значи да јој може бити изгласано неповерење. Инструменит
парламентарне контроле Владе су:
- Гласање о неповерењу
- Анкетни одбори
Посланичко питање – циљ посланичког питања није да се смени Влада или министар, већ да се
критикују, политички компромитују, да им се ослаби углед. Уређена су Пословником НС, а
постављају их народни посланици последњег четвртка у месецу, у периоду када Скупштина заседа.
Може га поставити сваки посланик, има за то 3 минута. Председник или члан владе на усмено
питање одговара одмах. Када добије одговор, посланик има право да га прокоментарише и да
постави додатно питање, у 3 минута, о чему се поново изјашњава члан Владе коме су коменатр и
питање упућени. По добијању новог одговора, народни посланик може да се изјасни од одговору у 2
минута.
Интерпелација – је политичко питање упућено Влади или члану, али је потребно да иза ње стане
најмање 50 народних посланика. Уређена је Уставом и Пословником Народне скупштине, а подноси

Stranica 78 od 114
се у вези са радом целе Владе или њеног члана. Влада одговор на интерпелацију доставља народним
посланицима у року од 30 дана од подношења. Потом се гласа, и ако одговор прихвати апсолутна
већина народних посланика, прелази се на следећу тачку дневног реда. Ако приликом гласања
посланици одбију одговор, приступиће се гласању о неповерењи Влади.
Гласање о неповерењу Влади – или поједином њеном члану је Уставом предвиђен инструмент
парламентарне контроле. Гласање може затражити најмање 60 народних посланика, а о томе
Скупштина расправља најраније 5 дана пошто је поднет. После расправе се гласа и Влада или њен
члан ће бити смењени ако се за неповерење изјасни већина свих народних посланика.
Анкетни одбори – које формира НС су једна врста привремених, радних тела који спроводе контролу
рада Вчаде. Често се образују ради утврђивања или разјашњења чињеница у вези са неким спорним
поступцима и догађајима. Резултати рада анкетног одбора су извештај и закључци о предмету
истраге, о чему се изјашњава НС. Скупштина још може захтевати од Владе да јој поднесе извештај о
раду за протекли период, а Влада је и без захтева дужна да извештај о раду поднесе сваке године, за
протеклу годину.
Гласање о поверењу – овде Влада проверава став Скупштине о неком питању и уједном јавном
мњењу показује да је Скупштина изричито на страни Владе у вези са неким конкретним питањем
или актом. Влада је иницијатор и тражи да јој се изгласа поверење на скупштинској седници која је у
току или на првој наредној седници. Постоји рок од 5 дана који мора да протекне од подношења
предлога до одржавања седнице. Гласа се након расправе и ако Влада добије подршку већине свих
народних посланика престаће јој мандат. У том случају, председник Републике започиње избор нове
Владе.
Природа судске власти

Судство је трећа грана власти, посебна због своје делатности и природе. Судови примењују право у
конкетном случају. Суда поступа када постоји спор између државе и појединца или између
приватних лица. Суђењем се штите друштевене вредности:
- Право и политички поредак
- Владавина права и правна држава
- Уставност и законитост
- Људска права и слободе
Суд по својој природи мора бити аполитичан орган. Суд треба да чине судије који су заштићене од
утицаја политичких власти. Посебност судства је у томе што су носиоци ове власти судије
професионалци, иза којих је дуго правничко образовање.
Улога судова је да у држави успостави примат права у односу на политичку и другу моћ. У држави
владавине права власт мора бити демократска и контролисана, што значи да моћ политичких органа
мора остати у границама устава и закона. Надлежност суда је да утврђује кривичноправну и
материјалну одговорност свих чланова државне заједнице.
Суд штити правни систем и примењује право. По позитивистичком схватању за заштиту правног
система је битно да постоје закони и суд који ће то право примењивати и штитити. Споредно је шта у
тим законима пише. По либералнодемократском схватању, поред усаглашених правних прописа,
важна је и садржина закона.
Судска власт је грана државне власти која ауторитативно, неутрално и суверено, снагом највише
државне власти, решава спорове о праву. Суд тумачи правну норму, па и цео правни систем. Његов
тумачење има ауторитет пресуђене ствари. Судство је везано уставом и законом, стоји испод закона,
јер мора да доноси на закону засноване пресуде. Још једно ограничење судства је то што се оно
ставља у покрет, суди, на иницијативу странака у спору, односно када то предвиђа закон.
Историјски треба разликовати судску власт и делатност суђења. Суђење се историјски обављало у
различитим формама, по обичајном и неписаном праву. Постоје различити органи који су судили:
управник града, свештеници, владарске судије.
Временом се судство одваја од парламента и шефа државе тако што се поверава самосталним

Stranica 79 od 114
државним органима – судовима и посебним државним службеницима – судијама.
Судови су у прошлости штитили сваки режим, укључујући и оне у којима није било владавине права.
Суд би се претварао у орган државне принуде, диктатуре и тоталитаризма, инструмент политичког
терора и личне владавине. Најчешће се наводе инквизиторски црквени судови током средњег века.
Нова појава која настаје у 20 веку су међународни судови и ад хоц трибунали. Након тога уводи се
нови облик судске власти, на међународном нивоу, који суди појединцима за дела које су вршили у
име државе. Овим судовима се ремети однос устава и судства и мења се природа судова.
Међународни суд није израз суверене власти државе, нити иза њега стоји таква власт.
Међународна начела о судовима

Почетни међународни принцип је да су сви једанки пред судом. О правима и обавезама и о
основаности оптужнице против неког лица може да суди стварно и месно надлежан, независан,
непристрасан и законом основан суд. Гарантују се јемства у вези са судским и кривичним поступком
која доприносе правичном суђењу:
- Јавност
- Претпоставка невиности
- Легалитет дела и санкције
- Пресуђена ствар
- Посебно се истиче суђење у разумном року
Начело на коме се гради темељ судске власти у савременој држави је подела власти. Подела власти
значи да једино судови могу обављати судску власт. Оно подразумева да је само судска власт та која у
име устава, народа, краља, државе, Бога, изриче правду.
Начело законитости, легалитета, значида је суд подведен под право, под закон. Начело легалитета се
може сматрати оствареним када закони изражавају општу политичку вољу и интерес, штите права,
слободе и једнакост свих.
- Суд се оснива законом или уставом
- Суди у судском поступку уређеном законом
- Примењује законске норме у конкретном случају
Начело независности значи слободу суда од сваког утицаја споља, другим речима то је независно
доношење пресуда. Ово начело штити суд од мешања другог органа власти у његов рад и од утицаја
других домаћих и страних субјеката на суд – интересних група, корпорација, невладиних
организација. Ипак, од овога постоје изузеци у виду накнадног мешања у одлуке правосуђа
институтима аболиције (помиловање) и амнестије.
Независан је она судија који је заштићен од било каквог утицаја споља. Његов рад је законит када се
у одлучивању држи правних норми, а правичан кад је објективан без обзира на то коме суди.
Начело независности обухвата и организациону посебност суда што се назива самосталношћу суда.
Судови имају своју унутрашњу организацију, председника суда и администрацију. Судство је
организационо и физички одвојено од законодавства, извршне и управне власти.
Начело обавезности судских одлука – судским одлукама може да се обавеже свако правно и физичко
лице, приватни и јавни субјект. Свако је дужан да поштује судску одлуку, а разликују се оне које
примарно обавезују странке у спору – интер партес и оне које делују према свима – ерга омнес.
Начело јединства судског система – значи да су судови делови једне уређене целине. У судски систем
улазе судови опште и посебне надлежности, који су уједно судови на различитим хијерархијском
нивоу, виши и нижи. На врху јединственог судског система налази се врховни или касациони суд.
Начело сталности судова значи да је судска власт уставна категорија, а да се судови оснивају и
укидају законом или ређе уставом. Судска надлежност и поступак уређени су законом. Не могу се
оснивати, преки, тајни, привремени, политички судови, нити има произвољности у судском поступку
и при одлучивању о спору.
Начело двостепености и тростепености судова значи да виши судови контролишу одлуке нижих,
ради отклањања пропуста. Апелациони суд је другостепени и суди по жалби на пресуду
првостепеног суда. Касациони суд је највиши суд који решава у коначном степену, он пресуђује о

Stranica 80 od 114
праву, а не о делу. Највиши суд је врховни – разликује се од касационог по томе што може да пресуди
и након извођења доказа.
Преиспитавање пресуда нижих од стране виших судова постоји у циљу утврђивања судске истине.
Судска истина је сазнање о догађају који је предмет спора, а до којег се дошло у судском поступку.
Судска истина која је потврђена од вишег суда сматра се коначном.
Начелом материјалне самосталности судовима се гарантују средства за редовно обављање свих
надлежности. То значи да судови имају свој буџет, и статус правног лица. Трошкови суда и суђења
подмирују држава или федерална јединица као оснивачи. Судови имају своје приходе од судских
такси, овере докумената, издатих уверења.
Правни статус судија
За независност судије од важности су:
- Начин избора
- Сталност судијске функције
- Непокретност
- Имунитет
- Материјална сигурност
- Непоспојивост функције
Начин избора – је веома важан елемент независног статуса судија. Не само зато што је то почетни
услов, већ и због тога што се у том прво, изборном кораку може остварити пресудан утицај на судију.
У поступку избора треба да се вреднују критеријуми који ће довести до тога да најбољи кандидати
буду изабрани. Ово значи да је у избору судија први критеријум компетентност, стручност кандидата.
Један од старих начина избора судија је коцком. Овде је нагласак на објективности самог судије који
се случанјно одређивао за свако суђење. У старој Атини судска већа су добијала путем коцке право
да суде у неком спору и то на сам дан суђења. Потенцијалне судије су били атински грађани који би
се тај дан појавили на тргу где се судило.
Данас судије бирају или именују органи других власти или посебна тела. Парламент бира судије,
именује их шеф државе или министар правде, на предлог стручног тела које је одабрало више
кандидата. Посебан начин је избор судија на основу успеха у посебним школама за судије.
Сталност судијске функције – значи да је избор судије само један. Судија изабран на функцију
обављаће је трајно, све док се не испуне услови за престанак функције, који су прописани у уставу и
закону:
- Остварење права на пензију
- Поднета оставка
- Разрешење
- Трајна неспособност за рад
Сталност судијске функције је неопходна за независан, законит и квалитетан рад. Сталност судијске
функције је умањена тамо где постоји пробни мандат за судије почетнике, након чега, ако је
квалитетно радио, може бити изабран на сталну функцију.
Непокретност - значи да судија не може бити премештен у други суд без његове сагласности.
Имунитет – судија мора бити заштићен од одговорности за став изнет приликом суђења и изрицања
пресуде, што се гарантује материјалним имунитетом. Судију процесни имунитет штити од кривичног
гоњења и притварања за дела учињена у обављању судијске функције, а ова заштита може бити и
шира, изједначена са посланичким имунитетом. О укидању имунитета одлучује парламент или
високи савет магистратуре, правосудни савет.
Неспојивост судијске функције – Забрањено је паралелно са судијском обављати другу државну,
јавну или професионалну службу. Неспојивост судијске функције има блаже дејство када се ради о
судијама поротницима, који нису судије по позиву, професионалци. У европским државама стандард
је да судија не може бити члан политичке стрнаке, нити се може бавити политичким активностима.
Материјална сигурност – Судијска функција је позив који судији обезбеђује материјалну сигурност.
Ово значи да судије нису волонтери, већ живе од свог професионалног рада. Судија мора имати такву
економску сигурност која му омогућава да се потпуно посвети судијском позиву, без потребе за
додатним изворима прихода.
Процесна начела као гаранције независности суда

Да би се остварила независност судова, поред начела која се тичу положаја судова и гаранција
правног статуса судија, највишим правним актима гарантују се и начела која се тичу самог суђења.

Stranica 81 od 114
Начело јавности суђења значи да то није поступак обавијен тајном, већ могу да му присуствују,
поред странака у поступку и трећа лица. У питању су лица лично заинтересована или
незаинтересована за исход судског поступка. Начело јавности суђења трпи теничко ограничење због
величине суднице и безбедности суђења, што значи да у неким случајевима сви који желе не могу да
присуствују суђењу. Присуство јавности делује и на саме судије. Оно је мотив и обавеза са судију да
добро проучи предмет и доносе пресуду у примереном, разумном року. У супротном, трпеће критику
јавности и бити премет посебне контроле рада која може довести до разрешења са судијске
функције. Начело јавности суђења није апсолутно, не делује у свим приликама, нити према свакоме.
Разлози за искључивање јавности током суђења су:
- Интерес малолетног учиниоца кривичног дела
- Интерест жртве кривичног дела
- Државна или војна тајна
- Безбедност државе
- Узнемирење јавног мњења
- Заштита сведока
Колегијалност суђења је принцип који значи зборност суђења да суди судско веће. Судско веће се
састоји од троје судија. Чине га професионалне судије и судије пороници, или само професионалне
судије. На колегијалност суђења надовезује се правило у учешћу грађана у суђењу и то у облику
ПОРОТЕ. Порота постоји у кривичном поступку и поротници одлучују о кривици. Судија потом,
уколико порота сматра да кривица постоји, одлучује о висини казне.
Објективност суђења штити се правом на природног судију. Да би судија био непристрасан, он мора
добијати судске предмете по редоследу. Некад је овај принцип поштован избором коцком судије који
ће да суди, а данас судска администрација задужује судије предметима по редоследу како се
запримају у суду.
Низ процесних права установљених у корист странака доприноси, посредно, независном раду
судова. Може се издвојити неколико најважнијих:
- Право на одбрану – пред судом је елементарно људско право. Грађанин има право да се брани
сам, ако тако жели или ако нема материјалних могућности, а може и да ангажује адвоката.
Право на одбрану обухвата и ангажовање адвоката о трошку државе, по службеној дужности.
- Право на образложену судску одлуку - у образложењу суд објашњава којим се чињеницама,
доказима и правним нормама руководио приликом доношења судске одлуке.
- Право на жалбу – могуће је остварити, јер су судови хијерархијски организовани, кроз
двостепеност и тростепеност.
Организација судске власти
Судска грана власти је увек састављена од више судова. Они су подељени по хијерархији и врсти
спорова које суде – стварна надлежност и по територији на којој суде – месна надлежност.
По врсти спорова које суде, судови се деле на оне који су:
- Опште надлежности – уживају претпоставку судске надлежности – суде све спорове, осим
оних који су дати у надлежност специјализованим судовима. Судови опште надлежности су:
▪ Првостепени – основни, општински
▪ Другостепени – виши, окружни, срески, апелациони
▪ Врховни – касациони суд
- Судови специјализоване надлежности – имају право да суде у предметима која су, због
природе спора или особености странака, изузети из надлежности судова опште надлежности.
▪ Управни судови решавају управне спорове.
▪ Привредни
▪ Прекршајни
▪ Војни
▪ Изборни

Stranica 82 od 114
▪ Малолетнички
▪ Брачно – статусни
▪ Радни
▪ Буџетски
▪ Арбитраже – избрани судови су врста судског тела на које странке преносе право да реши
будући, евентуални спор, са чијом одлуком се унапред саглашавају.
- Судови посебне надлежности – доприносе квалитету судске власти, јер се судије специјализују
за одређену врсту спорова.
- Редовни судови – за њих једнако важе материјална и процесна начела о судовима, као и
принципи који гарантују правни статус судија.
- Ванредни судови – су противуставни и не могу се оснивати.
Историјат правосуђа у Србији
Совјет је судио по обичајном праву и начелу правичности. Имао је надлежност да образује систем
судских органа. Унутар совјета формиран је Велики вилајетски суд - нека врста врховног суда.
Магистрати су били судови опште надлежности, а разликовали су се:
- Сеоски
- Кнежински
- Нахијски
- Трговачки судови.
Судиле су и војводе као војни заповедници, затим народне скупштине и сам вожд, касније књаз.
Судство није било независно, нити је било јасно одвојено од извршне, управне и војне власти.
По Сретењском уставу било је одређено да судови суде по закону, независно од никакве, ни мање ни
веће власти. Предвиђено је да:
- Државни совјет – да буде врховни суд трећег степена
- Велики суд – да буде апелациони
- А у првом степену да суде окружни судови.
Турски устав је трећину чланова посветио судској власти. Овај устав установљава судско веће
сталних судија, за оно време независних и самосталних.
- Примиритељни судови у селима су првостепени
- Окружни судови су првостепени и другостепени
- А апелациони суд је суд последњег степена.
За периода уставобранитеља, установљен је Врховни суд, па Касациони.
У другој половини 19 века судска власе се организационо и кадровски развија. Судије добијају
правничко образовање, уређује се правни статус адвоката, уводе се судије поротници.
Радикалским уставом је гарантована већина начела о судској власти која важе и данас, а то су:
- Одељеност од других власти
- Законитост рада
- Имунитет судије
Организација судова опште надлежности је тростепена:
- Првостепени
- Апелациони
- Касациони суд
Устав познаје:
- Војне судове
- Управни суд
- Судове посебне надлежности

Stranica 83 od 114
Априлским уставом од 1901 је направљен корак у назад, а Уставом до 1903 правосуђе почиње да
испуњава услове независности и стручности.
Судови у Краљевини СХС су судили у 6 различитих правних подручја. Видовдански, а после и
Октроисани устав преузели су из српског права начела независности судства, законитости рада,
сталност судије функције и друга.
По уставу од 1990 судска влас је део поделе власти у парламентарном систему, са независним и
самосталним судовима. Народна скупштина има право избора носилаца правосудних функција,
судијске и јавнотужилачке.
Начела о судовима у Републици Србији

Судови представљају јединствену грану власти организовану на нивоу државе. Ово јединство
судског система значи да осим државних у Србији не постоје други судови. Принцип јединства
судског система искључује оснивање привремених, преких или ванредних судова – сви судови у
Србији су редовни.
Начело сталности судова значи да се судови оснивају законом, а не по потреби. Уставом је основан
једино Врховни касациони суд, док се законом установљавају остали судови и уређује њихова
организација, надлежност, уређење и састав, укључујући ту и Врховни касациони суд.
Независност – као највише начело је одавно у српском праву и значи слободу суда да доноси одлуке
на основу Устава, закона и других избора права. Правне норме на основу којих судови суде су:
- Устав
- Закони
- Други општи правни акти
- Општеприхваћена правила међународног права
- И потврђени међународни уговори
Судија има слободу да не примени правну норму у конкретном спору, ако сумља да је неуставна, све
док Уставни сду не оцени њену уставност. Судске одлуке не могу бити предмет вансудске контроле
од других органа власти, јер делују према свима, ерга омнес.
По начелу самосталности – судови су државни органи повезани у јединствен систем и одвојени од

других органа власти. Део судске самосталности је и унутрашња организација судова коју чини
подела послова по одељењима, интерсна судска администрација, засебни судски објекти.
Начело јавности – током читавог поступка суђења је уставно начело одавно важеће у раду судова у
Србији. Њиме се омогућава да трећа, незаинтересована, лица, која не учествују у поступку,
присуствују суђењу.
Колегијално и поротно суђење – такође је гарантовано Уставом. Колегијалност суђења значи да је

на снази правило о зборности суда – суди се у већу састављеном од три или пет судија. Судија
појединац суди за лакша кривична дела, имовинске парнице мање вредности и у конкретно
наведеним поступцима и споровима. У Србији је заступљен, систем мешовите пороте. Судије
поротници су уставна категорија и заједно са судијама, по позиву, чине судско веће. Као лаици
представљају глас народа у суду, учествују у целом поступку суђења и већински су заступљени у
малом и великом судском већу.
Начело двостепености судова – подразумева да судске одлуке морају бити јавне и образложене,
како би незадовољна странка, или обе, могла да изјави жалбу о којој ће одлучивати другостепени суд.
Право материјалне самосталности судова – устав не гарантује, већ се одредбе о њиховом

финансирању налазе у закону. Рад судова се финансира из буџета Републике, а о висини и структури
тих средстава одлучују министарства правде и финансија, на предлог Високог савета судства.
Правни статус судија у РС

Везаност за Устав и закон приликом суђења види се и у заклетви коју судија полаже пред
председником Народне скупштине, пре ступања на функцију – служиће истини и правди, а
функцију вршити верно Уставу и закону.

Stranica 84 od 114
За сам поступак избора судија не може се констатовати да је потпуно изван спољног, несудског
утицаја. Избор судија је делом у надлежности политичког органа, Народне скупштине. Скупштина
има надлежност да обавља први избор судија, на мандат од 3 године. Те судије почетници, бирају се
већином свих народних посланика, на предлог Високог савета судства. Услови за избор судије су
прописани законом:
- Да испуњава опште услове за рад у државним органима
- Да је завршио правни факултет
- Положио правосудни испит
- Да је стручан, оспособљен, достојан
- Да има радно искуство у правној струци
Први избор на судијску функцију је заправо трогодишњи пробни рад судије. Његова добра страна је
та што судија неће бити изабран на сталну функцију уколико нема добре резултате. Лоша страна
мандатног избора је та што је судија оптерећен неизвесношћу избора на сталну функцију, чиме је
подложнији вансудским притисцима.
Избор за трајно обављање судијске фунцкије и у судове вишег степена је у надлежности Високог
савета судства. С обзиром на то да већину у овом органу чине судије такав избор судија штити
независност судства.
О престанку судијске функције одлуку доноси Високи савет судства. У уставу се као разлози њеног
престанка наводе:
- Захтев судије
- Наступање законских услова – пензија
- Разрешење из законом превиђених разлога
- Неизбор на сталну функцију
Разлози за разрешење су:
- Осуда за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање 6 месеци
- Или за кажњиво дело које га чини недостојним судије
- Тешки дициплински прекршај
Сталност судијске функције је уставно правило, а изузетак од тог правила је први трогодишњи
избор на функцију. Њена важност посебно се видела када је политичком реформом правсуђа
прекршено уставно начело сталности судијске функције и велики број судија, неуставно и без
икаквог образложења, остало без функције.
Непреместивост – непокретност значи да судија има право да ради у суду за који је изабран и може
бити премештен или упућен у други суд само уз своју сагласност.
Имунитет – судија је ужи од посланичког, због различите природе ових функција – једна је
политичка, а друга правна.
- Материјални имунитет штитити од одговорности за мишљење и гласање приликом доношења
судске одлуке.
- Процесни имунитет – судија је заштићен од лишења слободе, не и од кривичног гоњења.
Начело неспојивости судијске функције штити судију од политичког утицаја и тако се брани право
грађана на правичан суд. Неспојивост судијске функције детаљно је уређена законом – судија не
може имати било коју јавну функцију, јавни или приватни плаћени посао.
Начело материјалне сигурности судија служи очувању независног рада судије у смислу да он има
право на плату којом се обезбеђује његова и материјална сигурност његове породице.
Организација и врсте судова у РС

Судску власт чине судови опште и посебне надлежности. У Србији се не могу оснивати привремени,
преки или ванредни судови. Судови се оснивају законом и уређује се организација судске власти, док
је само највиши суд у Србији уставна категорија. На врху судског система је Врховни касациони суд
чија се јурисдикција протеже на читаву државу. То је суд последњег степена суђења који решава по
поднетим ванредним правним лековима.
Врховни касациони суд има седиште у Београду. За његовог судију може бити биран правник са
професионалним искуством од најмање 12 година рада у правној струци после положеног
правосудног испита, који испуњава законске услове. Уставом је уређен положај само председника
Врховног касационог суда. Бира га Народна скупштина на предлог Високог савета судства који пре

Stranica 85 od 114
тога треба да прибави мишљење опште седнице Врховног касационог суда. Мандат председника
Врховног касационог суда је 5 година и не може бити поново изабран на тај положај. Одлуку о
престанку функције доноси исти орган који га је и изабрао, Народна скупштина, с тим да за
разрешење мора постојати предлог Високог савета судства.
Судови опште надлежности су основни, виши, апелациони и Врховни касациони сду. Основни
судови се оснивају за територију града, односно једне или више општина, а виши судови се оснивају
за подручје једног или више основних судова.
Судови посебне надлежности су:
- Привредни – се оснивају на територији једног или више градова, односно више општина
- Привредни апелациони – са три дислоциране јединице, Нови сад , Крагујевац, Ниш – решава
спорове у другом степену.
- Прекршајни – се оснивају за територију града, односно једне или више општина
- Прекршајни апелациони – са три дислоциране јединице, решава у другом степену у прекшајном
поступку
- Управни суд – са такође три дислоциране јединице, надлежан је за решавање управних спорова
против коначних управних аката.
Највише судија је у основним судовима, а најмање их има Врховни касациони суд.
Високи савет судства

Високи савет судства је независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и
самосталност судова и судија. По својој природи није судски орган, јер не пресуђује судске спорове,
нити је по саставу чист орган судске власти. Савет је мешовите природе, јер међу његовим
члановима има оних који нису носиоци судске функције, од 11 чланова 7 је судија. Чланови по
положају, они који се не бирају, су председник Врховног касационог суда, министар надлежан за
правосуђе и председник надлежног одбора Народне скупштине.
- 8 је изборних чланова које бира Народна скупштина
- Међу њима је 6 судија са сталном судијском функцијом, од којих је један са територије
аутономних покрајина.
- Преостала 2 члана морају бити угледни и истакнути правници са најмање 15 година искуства у
струци, од којих је један адвокат, а други професор правног факултета.
На месту председника Високог савета судства је, по функцији, председник Врховног касационог
суда, а изричито је прописано да други председници судова не могу бити чланови овог органа.
Мандат чланова Савета траје 5 година. Чланови Високог судства уживају имунитет као судије. То
значи да не могу бити позвани на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом
доношења одлуке, осим ако се ради о извршењу кривичног дела. Надлежности Високог савета
судства су важне и бројне. Устав издваја изборне надлежности док су остале уређене законом.
Високи савет судства:
- бира судије на сталну функцију, разрешава их,
- предлаже Народној скуштини избор судија приликом првог избора,
- предлаже Народној скупштини избор председника Врховног касационог суда
- и председника свих осталих судова.
Јавно тужилаштво
Јавно тужилаштво је организационо и функционално одвојено од судова и не спада у судску власт,
већ га можемо подвести под шири појам – правосуђе. За разлику од судова, јавно тужилаштво није
независно, већ ''само'' самостално. Републички јавни тужилац и сви нижи јавни тужиоци се бирају од
стране Народне скупштине на предлог Владе. Јавно тужилаштво има инокосну организацију, у
сваком јавном тужилаштву постоји један јавни тужилац и одређени број његових заменика. Уставом
је јавно тужилаштво дефинисано самосталним државним органом који гони учиниоце кривичних и
других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости. Ово значи да јавно
тужилаштво подиже оптужнице, подноси редовне и ванредне правне лекове и да може да покрене
поступак оцене уставности и законитости.
Пандан Врховном касационом суду је Републичко јавно тужилаштво. Оно је највише јавно
тужилаштво у држави, а Устав о њему садржи неколико одредаба.
- Републички јавни тужилац представља Републичко јавно тужилаштво и обавља надлежност
јавног тужилаштва у име државе.

Stranica 86 od 114
- Бира га Народна скупштина на предлог Владе која претходно мора да прибави мишљење
надлежног скупштинског одбора.
- Мандат Републичког јавног тужиоца је 6 година и може бити поново биран на функцију.
- Јавном тужиоцу престаје функција истеком мандата, а није поново изабран, затим на његов
захтев, пензија, и ако буде разрешен.
Републички јавни тужилац је одговоран за свој и рад целокупног јавног тужилаштва. Може да
подиже оптужнице, улаже редовна и ванредна правна средства, надзире рад јавних тужилаштава.
Јавни тужилац обавља функцију јавног тужилаштва, а његов заменик поступа у његово име и по
његовим упутствима. Јавни тужилац се бира на исти начин као и Републички јавни тужилац, с тим
да Влада, при предлагању, не мора да прибави мишљење скупштинског одбора. Јавни тужилац је
одговоран за свој рад и рад јавног тужилаштва на чијем је челу, и то непосредно вишем јавном
тужиоцу, Републичком јавном тужиоцу и Народној скупштини.
Избор заменика јавног тужилаштва сличан је избору судије. Заменик јавног тужиоца се приликом
првог избора бира на 3 године. Предлаже га Државно веће тужилаца, а бира га Народна скупштина.
Заменика јавног тужиоца на сталну функцију бира Државно веће тужилаца у јавно тужилаштво где је
радио, или у друго или више јавно тужилаштво. Заменик јавног тужиоца одговара за свој рад јавном
тужиоцу.
Разлози за престанак функције јавног тужиоца и заменика су исти као и код Републичкког јавног
тужиоца – лични захтев, законски услови, разрешење. Орган надлежан да донесе одлуку о престанку
функције и разрешењу јавног тужиоца јесте Народна скупштина, с тим да се он разрешава на
предлог Владе.
Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца уживају материјални и процесни имунитет као и судије.
Разлика је једино у томе што овде одлуку о укидању имунитета и одобравању лишења слободе
доноси надлежни одбор Народне скупштине. Уставом је јавном тужиоцу забрањено да буде члан
политичке странке, а ни јавни тужилац, нити његов заменик, не могу политички деловати.
Јавно тужилаштво је хијерархијски организовано, прати организацију судова опште надлежности и у
великој мери се поклапа са њом. Јавно тужилаштво чине:
- Републичко јавно тужилаштво
- Апелациона јавна тужилаштва
- Виша јавна тужилаштва
- Основна јавна тужилаштва
Јавна тужилаштва посебне надлежности су:
- Тужилаштво за организовани криминал
- Тужилаштво за ратне злочине
Државно веће тужилаца
Овај орган је по саставу и надлежностима сличан Високом савету судства, мада постоје неке разлике.
Државно веће тужилаца није независно, већ само самостално. Циљ постојања и рада овог органа
јесте да обезбеди и гарантује самосталност јавних тужилаца и њихових заменика. Овај орган је део
правосудне државне делатности и о њему се доноси посебан закон. Државно веће тужилаца има 11
чланова, од тога је 7 јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца. Његови чланови су:
- Републички јавни тужилац
- Министар надлежан за правосуђе
- Председник надлежног одбора Народне скупштине
- 8 чланова су изборни и бира их НС.
- Међу њима је 6 јавних тужилаца или њихових заменика са сталном тужилачком функцијом,
- Од којих је 1 са територије аутономних покрајина
- Преостала 2 члана морају бити угледни и истакнути правници са најмање 15 година искуства у
струци, од којих је један адвокат, а други професор правног факултета.
Функцију председника Државног већа тужилаца има Републички јавни тужилац, по положају.
Чланови Државног већа тужилаца уживају имунитет као јавни тужиоци – не могу бити позвани на
одговорност за изражено мишљење приликом обављања тужилачке функције. Процесни имунитет их
штити од лишења слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању
тужилачке функције. Укидање имунитета мора да да надлежни одбор НС.
Државно веће тужилаца има борјне надлежности:

Stranica 87 od 114
- Утврђује листу кандидата за јавне тужиоце коју НС предлаже Влада
- Бира заменике јавних тужиоца на сталну функцију
- Одлучује о њиховом напредовању у више тужилаштво
- Предлаже НС кандидате за први избор на функцију
Уставносудска функција и системи уставног судства
Овде је реч о уставносудској функцији путем које се уставни суд или обичан, редовни суд стара да
закони и други правни акти буду у складу са уставом. Поред контроле уставности уставносудска
власт обавља и друге дужности. За остварење владавине права значај уставносудске делатности је
пресудан. Путем ње се законодавство и извршна власт држе у границама устава и доказује се надмоћ
правне државе. Уставносудска власт оценом уставности и законитости аката заправо решава настали
спор политичких власт, извршне и законодавне, са уставом. Посебност уставносудске функције је у
томе што она примењује не само правни него и политички критеријум при решавању једног правног
спора, као што је питање сагласности са уставом. Уставносудском функцијом се решава уставни
спор, али не суђењем већ посебном делатношћу за коју важе нарочита правила. Основни циљ
уставносудске власти је да задржи делатност органа власти у границама устава и да их врати под
устав када те границе пређу.
Постоје три система уставносудске власти с обзиром на то који је орган надлежан да решава уставне
спорове.
Први - Најстарији уставносудски систем ја онај у коме редовни судови решавају уставни спор. Ту је
уставносудска делатност у рукама судске власти и органски не представља посебну власт.
Уставносудска функција настала је на темељу става да је устав највиши правни акт, непроменљив
законом. У америчком систему Врховни суд има право и да оцењује уставност одлука свих судова.
Остали судови, на нивоу државе и федералних јединица, такође могу да оцењују уставност закона и
других правних аката.
Други систем је читав век млађи и подразумева постојање посебног органа – уставног суда. О
сагласности закона са уставом не одлучује обичан суд, већ нарочити орган који у имену има реч суд,
али се од суда битно разлику. Тај европски систем уставног судства настао је у Аустрији и изграђен
је на правној претпоставци да се уставносудски и судски спорови разликују по својој природи.
Трећи систем уставног судства постоји у француском уставноправном систему где је уставносудска
власт у рукама несудског органа, Уставног савета. Првенстевни циљ Уставног савета је да штити
устав од неуставних аката и да држи у границама устава законодавну делатност парламента и владе.
Уставност и законитост
Предуслов уставности и законитости је да у правном систему постоје општи правни акти различите
правне снаге. Различита правна снага подразумева да између правних аката постоји хијерархијски
однос у коме нижи прописи морају бити усклађени са вишим, све до устава. Тако систематизовани
извори права чине правни систем јединственим. У уставима се обично набрајају извори права и
одређује њихово место у хијерархији правног система. То су:
- Устав
- Уставни закони
- Општеприхваћена правила и принципи међународног права
- Међународни уговори
- Органски закони
- Системски закони
- Закони
- Уредбе
- Пословници
- Статути
- И други позаконски акти
Као извори уставног права наводе се и одлуке, ставови, мишљења уставних судова и уставни

Stranica 88 od 114
обичаји, али устави не одређују њихову правну снагу нити место у хијерархији правног система.
Уставност знали да у правном систему сви општи правни акти ниже правне снаге од устава морају
бити сагласни са њим.
Законитост подразумева да сви правни акти, општи и појединачни, ниже правне снаге од закона
морају бити у складу са законом.
Уставни суд се стара о законитости општих правних аката, а о законитости појединачних правних
аката се старају редовни судови.
Да би неки закон био у складу са уставом морају се испунити формални и материјални услови.
- Први, формални услов је да је закон донео надлежан орган власти. То је национални парламент,
представничко тело федералне једнице, регије или покрајине.
-Друго, закон мора бити донет у прописаном поступку. То значи да је доношење закона једна
формализована процедура која подразумева да се морају проћи све прописане фазе – закон
мора имати одређени облик, форму. То подразумева писану форму, систематизацију закона на
уже јединице, чланове, образложење зашто се и са којим циљем закон доноси.
Материјални услов уставности закона је да његова садржина буде у складу са уставом.
- То значи да се законом не може другачије уредити неко питање него што је то учињено уставом.
- Не може дозволити оно што је уставом забрањено и обрнуто,
- не може смањити обим права дат уставом,
- нити се могу пооштравати уставом одређени услови.
Контрола уставности и законитости захтева испуњеност неколико услова.
- Неопходно је да постоји правни систем са хијерархијом правних аката и са писаним и чврстим
уставом на врху.
- Други услов је да постоји уставносудски орган који својом одлуком коначно уклања неуставне
акте из правног система.
- Трећи услов је да су уставом прокламована и заштићена људска права и слободе која
ограничавају државну власт.
Уставни спор
Повод контроле уставности и законитости је уставни спор. Уставни спор је сукоб правних аката који
настаје услед несагласности закона или подзаконског прописа са уставом – неуставности, или услед
несагласности подзаконског прописа са законом – незаконитост. Критеријум по коме се решава
уставни спорје правни и политички. Тако се може десити да формално – правно неуставан закон
уставни суд остави на снази због политичке целисходности, корисности. Предмет оцене уставности
су акти политичких органа, извршне и законодавне власти, штп такође уноси политику у природу
уставног спора.
Разликују се апстрактан и конкретан спор о уставности.
- Апстрактан спор о уставности закона значи да се оцењује уставност закона без обзира на то да
ли је у току поступак у коме је спорна примена тог закона на конкретан случај.
- Конкретан спор о уставности изазван је конкретном применом закона у судском поступку. Ако
постоји сумња да је закон или члан који треба применити у конкретном судском поступку
неуставан, покренуће се поступак оцене његове уставности.
- Накнадна оцена уставности закона је редован механизам и значи да се закон контролише након
што ступи на снагу.
- Претходна оцена уставности закона постоји када уставни суд има право да оцени уставност
закона усвојеног у парламенту, а који још увек није проглашен, нити је ступио на снагу.
Право контроле аката других органа власти од стране уставносудског органа предмет је и
оспоравања. Да нема контроле уставности, својство устава, као акта највише правне снаге било би
неоживљено, фикција.
Уставносудски орган у уставном спору тумачи одредбе устава. На тај начин даје одговарајуће
значење апстрактној уставној норми, устав чини ближим и прилагођава га новим друштвеним
околностима. Посебно је уставносудска власт корисна и неопходна у федерацијама где разрешава
сукоб прописа федерације и федералне јединице, што је услов да се сложена држава одржи
целовитом.
Састав уставносудског органа

Stranica 89 od 114
Уставни суд Аустрије – има укупно 20 судија: председника, потпредседника, 12 судија и 6 заменика.
Бирају се доживотно. На предлог владе, шеф државе именује председника, потпредседника и
половину судија (6) и заменика (3), а другу половину именује такође шеф државе, али са листи које
му подносе доњи дом – Национално веће и горњи дом – Савезно веће парламента.
У Немачком Савезном уставно суду – је 16 судија који се бирају на 12 година. Организоване су у 2

организациона тела и бирају се посебно за сенат уставних споторова и за сенат основних права. Оба
сената имају по 8 судија. Половину судија бира Бундестаг - доњи дом парламента, на предлог
посебног парламентарног колегијума, а половину бира Бундесрат – горњи дом. Оба ова уставна суда
називала су се ''професорским'' јер су судије претежно били професори права.
Италијански уставни суд – чини 15 судија које бирају 3 органа, на мандат од 9 година. Судије не могу
бити поново биране. 5 судија имену председник Републике, 5 бира дводомни Парламент
квалификованом већином на заједничкој седници оба дома, а последњих 5 бира судска власт. И овде
су судије правници од каријере – универзитетске, судијске, адвокатске, коју напуштају по ступању на
дужност, а не могу бити ни чланови политичких партија.
Амерички Врховни суд – има 9 судија које именује председник САД на основу мишљења и са
одобрењем Сената. Судије имају доживотан мандат, задржавају функцију све док желе. Председник
САД иимену и председника Врховног суда. Судије нису политичке личности већ истакнути правници
који своје политичке, филозофске и друге ставове деле са шефом државе који их је именовао.
Девет чланова француског Уставног савета – бира се на мандат од 9 година. Реч је о органу који није
суд, нити је део судске гране власти, па саветници и не морају бити правници, нити се тражи да
имају правничко искуство. У његов састав улазе на основу раније функције, бивши председници
Републике. Нема забране чланства у политичкој странци за чланове Савета, али постоји шири круг
функција које су непспојиве са овом дужношћу.
Надлежност уставносудског органа

Прва надлежност уставносудског органа је свакако заштита устава у поступку оцене уставности
правних аката. Може да се оцењује уставност свих општих правних аката или само уставност закона
и аката са законском снагом. Оцена уставности и законитости темељи се на правилу да сви правни
акти морају бити у складу са уставом, а акти ниже правне снаге од закона и са законом. Сам поступак
оцене уставности и законитости покрећу овлашћени субјекти, као апстрактан или конкретан уставни
спор. Уставносудски орган решава сукоб надлежности када дође до спора по питању који орган има
право да поступа у одређеном случају, предмету. Ако се два или више органа сматрају надлежним
постоји позитивни сукоб надлежности, а ако одбијају надлежност, не желе да поступају постоји
негативни сукоб надлежности. Уставни суд решава сукоб надлежности који настане између државних
органа, између централних и нецентралних органа, између нецентралних органа. Уставни суд штити
и надлежност државе уколико је узурпирана актима нецентралних политичких јединица.
Уставносудски орган решава изборне спорове и повреде изборног права. Може да функционише као
изборни суд у последњем степену, да контролише читав изборни процес. Уставносудски орган има
право да забрани рад политичке организације. Различита су права уставних судова у поступку
опозива или разрешења шефа државе:
- Доноси одлуку о одговорности за повреду устава или велеиздају
- Потврђује да је покретање поступка опозива законито
- Спроводи поступак и разрешава шефа државе
Уставни суд је орган заштите људских права и слобода. Посредно их штити тако што поништава или
укида неуставне и незаконите опште правне акте. Непосредна заштита људских права и слобода се
остварује у поступку решавања по уставним жалбама. Уставну жалбу може да поднесе свако ко
сматра да му је појединачним актом или радњом државног или другог органа власти и субјекта са
јавним овлашћењима, повређено људско право и слобода. У реализацији свих ових надлежности
уставносудски орган тумачи устав, дајући му право значење у сваком поједином случају.
Историјат уставносудске власти у Србији

Уставносудска власт вуче корене из 1963 године и везује се за СФРЈ чија је федерална јединица била
СР Србија. На темељу става да је уставно судство природна последица развоја социјалистичке
самоуправне демократије, основани су уставни судови у федерацији и републикама на једнаким

Stranica 90 od 114
правним основама, са готово истом организацијом и функцијама. Као један од узора са својим
Савезним уставним судом и уставним судовима у покрајинама. Уставни судови нису били активни –
прва одлука о неуставности закона донета је после 10 година, за време важења Устава СР Србије од
1974. Уставни суд је уживао одређене претпоставке организационе самосталности – утврђивао је
своју организацију, али није био дефинисан као независан орган. Савезни (федерални) закон је морао
бити у складу са савезним уставом, а републички закон и други прописи са савезним уставом и
законом, као и са републичким уставом. Није било оцене сагласности републичког устава са уставом
федерације, већ је Уставни суд Југославије могао о томе само да да мишљење Савезној скупштини.
Уставом Србије од 1990. Уставни суд остаје заштитник уставности и законитости. Уставни суд је
постао јемац уставности у политичком систему уређеном на начелу поделе власти, али даље није
дефинисан независним органом власти.
Садашњим Уставом мења се састав Суда, проширују му се надлежности и повећавају гаранције
незавиности и самосталности. Уставни суд је дефинисан као самосталан и независан државни орган
који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. Уставни суд није део
судске власти нити било које друге гране власти, већ је Уставом издвојен као посебан уставносудски
орган. Утицај органа других власти на Уставни суд своди се на време и поступак избора уставних
судија. Положај и делатност Уставног суда уређени су Уставом, Законом о Уставном суду и
Пословником Уставног суда.
Састав Уставног суда, мандат и статус уставних судија

Уставни суд има 15 судија, а један од њих је председник Суда. Уставне судије имају мандат од 9
година, а једно лице може бити бирано или именовано највише два пута. Ауторитет Уставног суда
формално је подигнут у односу на некадашњи тиме што кандидат за уставног судију мора да има
најмање 15 година искуства у правној струци, уз старосну границу од најмање 40 година живота и да
је истакнути правник – ово је јавна функција резервисана само за правнике, раније то није била.
Формалним критеријумом правничког искуства уставне судије су по компетенцији изједначене са
судијама Врховног касационог суда. Судија уставног суда отпочиње функцију полагањем заклетве
којом изражава верност Уставу и даје обећање да ће своју дужност обављати часно, савесно и
поштено. Уставне судије бирају председника Суда, на предлог најмање 3 њих, апсолутном већином,
на 3 године, тајним гласањем.
Поступак избора уставних судија се припрема тако што председник Уставног суда обавештава
предлагача 6 месеци пре истека мандата судије.
- Од укупно 15 уставних судија председник Републике предлаже 10, а Народна скупштина бира 5
- Народна скупштина предлаже 10, а председник Републике именује 5
- Врховни касациони суд бира 5 на општој седници са листе од 10 кандидата коју на заједничкој
седници утврде Високи савет судства и Државно веће тужилаца.
То значи да субјекат који предлаже уставне судије треба да предложи бар два кандидата из
аутономних покрајина, јер ако јеса само један – он аутоматски мора бити изабран.
У Уставу постоје 4 основа за престанак мандата судије Уставног суда. Уставном судији ће престати
дужност:
- када му истекне мандат, а не буде поново изабран.
- Може престати на лични захтев. Ако се не донесе одлука о престанку дужности, после 3 месеца
од подношења захтева дужност му престаје по сили закона.
- Испуњење услова за старосну пензију.
Ова три основа престанка судијске дужности су декларативна, о њима се не одлучује већ само
констатује да су испуњени.
- Четврти основ престанка функције је разрешење:
▪ Повреда забране сукоба интереса
▪ Трајни губитак радне способности за обављање ове дужности
▪ Правоснажна пресуда на казну затвора или за кажњиво дело које га чини недостојним
дужности судије Уставног суда.
Одлуку о престанку дужности доноси Народна скупштина.
Све уставне судије имају исти правни статус, а председник Суда има право представљања Суда,
дужност организовања рада. Судија је члан Малог и Великог већа, која одлучују о одређеним
питањима, а посебну улогу у поступку има када је одређен за судију известиоца. Одлуке се доносе
већином гласова свих уставних судија, а најмање 8. Одлуку да по сопственој иницијативи покрене

Stranica 91 od 114
поступак за оцену уставности и законитости Уставни суд доноси двотрећинском већином гласова
судија, најмање њих 10.
На уставног судију се примењује институ сукоба интереса. Он не може обављати другу јавну или
професионалну функцију, ни посао. Судија уставног суда може бити истовремено професор правног
факултета у Србији.
Имунитет уставног судије је изједначен са посланичким – не може бити позван на кривичноправну
или другу одговорност за изражено мишљење или гласање при обављању своје функције. Процесни
имунитет траје док је уставни судија на функцији и може му бити одузет одлуком Уставног суда.
Поступци и одлуке уставног суда

Поступци које води Уставни суд уређени су његовим пословником. Тако је јавна расправа, као
обавезна фаза поступка, заједничка оцени уставности и законитости, изборним споровима, забрани
рада политичке странке, синдикалне организације.
Поступак оцене уставности и законитости се састоји од:
- Претходног поступка – испитивање допуштености
- Главног, мериторног, поступка
Судија известилац преузима процесне радње, води поступак и на крају образлаже предлог одлуке о
којој гласају остале уставне судије. Поступак и рад Уставног суда је јаван што подразумева, поред
фазе јавне расправе, објављивање одлука и издавање саопштења. Јавност рада се може ограничити
због интереса националне безбедности, јавног реда и морала у демократском друштву.
Главни поступак се завршава мериторном одлуком када се утврђује несагласност или неуставног
неког акта, у случају одбијања предлога за утврђивање неуставности и незаконитости и у другим
случајевима наведеним у закону. Одлуке имају увод, изреку и образложење, објављују се у
Службеном гласнику, осим одлуке по поднетој уставној жалби. Поступак се завршава одлуком или
решењем троје судија (Мало веће), 8 судија (Велико веће) или свих судија (Седница Уставног суда).
Одлука Уставног суда је:
- Општеобавезујућа
- Извршна
- Коначна
Поред одлука Уставни суд доноси решења и закључке. Решењем се покреће поступак, одбацује
предлог, решавају процесна питања и сукоб надлежности. Закључак се доноси када се не доноси
одлука или решење.
Надлежност Уставног суда

Оцена уставности и законитости служи томе да се одржи склад правног система где нижи правни
акти морају бити у складу са вишим. По хијерархији правних аката у Србији,
- Устав и општеприхваћена правила међународног права су на првом месту и сви општи правни
акти морају бити у складу са њима.
- Испод њих су ратификовани међународни уговорои са којима морају бити у складу закони и
подзаконски акти.
- Испод међународних уговора су закони, а статути, одлуке и сви други подзаконски општи акти
морају бити сагласни за законом, као и сад вишим актима од закона.
- Од позаконских аката издвајају се статути аутономних покрајина и локалних самоуправа.
Уставни суд оцењује:
- уставност и законитост оних аката који су на правној снази и оних који су престали да важе –
накнадна оцена уставности,
- Као и закона који су изгласани, али нису проглашени – претходна оцена уставности.
Закони и други правни акти који више не важе могу се оцењивати ако се покрене поступак најкасније
у року од 6 месеци од престанка њиховог важења. Најмање 25 народних посланика може покренути
поступак накнадне оцене уставности и законитости, а то може и сам Уставни суд двотрећинском
већином судија, државни органи, органи аутономне покрајине и локалне самоуправе. Поред
апстрактног спора, постоји могућност за покретање и конкретног спора о уставности. Суд може да
застане са поступком који вои и покрене пред Уставним судом поступак оцене уставности неког
закона који треба да се примени у започетом судском поступку. У пракси је конкретан спор сасвим
запостављен.
Најучесталија надлежност Уставног суда је решавање по уставним жалбама. Уставна жалба је
институ заштите људских и мањинских права и слобода зајемчених Уставом, али не редовно већ

Stranica 92 od 114
крајње средство њихове заштите, када нема других правних могућности. Уставна жалба се може
поднети против појединачних аката или радњи државних органа и организација са јавним
овлашћењима.
Уставни суд одлучује и о посебним жалбама. Аутономне покраније и локалне самоуправе имају
право да поднесу посебну жалбу Уставном суду ради заштите њихових уставних и законских права.
Уставни суд учествује у поступку разрешења председника Републике. Уставни суд је дужан да
најкасније у року од 45 дана одлучи о томе да ли је председник Републике повредио Устав. Ако је
позитивна одлука Уставног суда, председник Републике може бити разрешен одлуком најмање две
трећине народних посланика. Ако се не постигне таква већина у НС председник Републике остаје на
функцији, без обзира на одлуку Уставног суда.
Уставни суд одлучује о:
- Забрани рада политичке странке
- Синдикалне организације или удружења грађана
- И верске заједнице
Устав посебно прописује разлоге за њену забрану. Верска заједница може бити забрањена ако њено
деловање угрожава основна људска права и слободе.
Уставни суд је надлежан да решава о сукобу надлежности органа на истом нивоу власти – судова, и
других државних органа, органа двеју аутономних покрајина или органа различитих јединица
локалне самоуправе. Реч је о негативним сукобима надлежности и то судова са другим органима
власти.
Надлежност за коју уопште нема праксе, већ Уставни суд стоји као нека резерва, јесте решавање
изборних спорова.
Вертикална организација власти – општи поглед

Облик државног уређења може бити начин решења друштвених сукоба и решење ка даљем развоју.
На овај начин се ораганизује се политичко-територијална аутономија за неку етничку заједницу,
удаљену област И острво, која је често прелазни облик и привремено решење које води формирању
федерација као трајног И прихватљивог начина превазилажења разлика.
Вертикална организација власти осликава унутрашње државно уређење који карактерише одређени
степен децентрализације – доношење политичких одлука И обављање власти изван државног центра,
у унутрашњој политичко-територијалним јединицама. Државни органи се називају централним
органима јер им је седиште обицно у државном центру , док органи са осталим нивоима власти
спадају у нецентралне.
Сасвим централизована држава нема вертикалну поделу власти, сва надлежност на једном, државном
нивоу, децентрализована држава има развијену вертикалну поделу власти, више надлежноти и већи
број нецентралних органа.
Подела власти између органа различитог нивоа обухвата органе:
- државне органе,
- органе федералне јединице или територијалне аутономије (регионе),
- органе локалне самоуправе,
Између локалне самоуправе и територијалне аутономије могу постојати: срески, окружни,
метрополски нивои власти.
Федералне јединице могу имати своју вертикалну организацију власти у рангу региона, провинција,
дистрикта, градова, која се може разликовати у федералним јединицама исте државе.
Облици државног уређења

Два основна облика државног уређења изграђена на вертикалној подели власти - унитарна(проста
држава) и федерација(сложена држава)
У унитарној држави:
- нема деобе државних надлежности,
- нема других државних форми,
- нема унутрашњег конкурента својој власти – једна уставотврона и законодавна власт и
јединствена је политичка воља која ствара устав и закон
Унитарна држава је преовлађујући и најстарији облик државног уређења. Дуго током историје је
била једини државни облик, све до краја 18 века и формирања конфедерација, а потом и федерације
САД.
Федерација или сложена држава има деобу државне надлежности, друге државне форме – федералне

Stranica 93 od 114
јединице, постоји више уставотворних и законодавних власти и политичких воља, карактерише је
хетерогеност државне власти, закон не мора подједнако да обавезује грађана на читавој територији,
оваква права уживају федералне јединице. Децентрализована унитарна држава облик приближан
федерацији. У њој постојие политичко-територијалне јединице – регије, покрајине, области које
имају своје надлежности. Ако обављају извршну, законодавну и ређе судску власт можемо рећи да је
реч о федерацији или високо децентрализованој унитарној држави.
Сједињена унија – облик државног уређења у коме постоји један законодавац али више
законодавстава. Савез држава има облик уније или кофедерације, државе које су уједињене у лабав
политички савез ради заштите неког интереса и обављања заједничких послова. Савез држава
чланице могу својевољно да напусте.
Савезна држава је федерација коју су формирале политичке заједнице уједињењем, и на тај начин су
престале да буду самосталне државе. Савезна држава је много чврсћи политицки облик повезивања
него сто је то савез држава, без права изласка њених делова, федералних јединица.
Федерације су вишечлане док су двочлане федерације ретка и прелазна решења. Двоцлане
федерације би се недуго времена по образовању поделиле тако сто су федералне јединице постајале
независне државе, а федерација би нестала. Вишечлане федерације су одрживе и дуговечније.
Најстарија федерација САД са 50 федералних јединица, најмногољуднија федерација Индија има 29,
а највећа Руска Федерација има 85 федералнихјединица различитог статуса. Регионална држава је
новији облик државног уређења , не сасвим одвојен од просте и сложене државе. Може се
дефинисати као унитарна држава са највишим степеном децентрализације. Она је уставно решење
произашло из специфичних историјских и политичких прилика које су претходиле стварању
регионалне државе, Италије и Шпаније. Регионалне државе преносе на регионални ниво више
надлежности него у децентрализованим унитарним државама – толико да остане унитарна, а да
региони буду задовољни са степеном самосталности. Региони спречавају даљу централизацију која
води формирању федерације. Унутар сваког од ових облика државног уређења постоје најнижи,
локални нивои власти најближи грађанима , са различитим организацијама од државе до државе. Ако
уживају неку политичку самосталност назива се локална самоуправа. Локални ниво власти
организује се у систем органа локалне самоуправе који је уређен државним или локалним правним
актом.
Карактеристика, типови и послови унитарне државе

Карактеристике унитарне државе:
Прва, претпоставка важења правних и политчких аката централних органа на целој државној
територији И њихова општаобавезност, обавезује све. То значи да се закон донет у државном
парламенту примењује се на читавој територији, важи за све држављане или за све грађане, осим ако
се законом не одреди другачије.
Друга, хомогеност органа централне власти као целина народне суверености. Министри, посланици,
судије из различитих области државе, су функционери државног органа власти, представници целе
државе, а не представници тих области.
Трећа, увек постоје нецентрални органи који своју делатност обављају на ужем подручју. Могу да
постоје на само једном нивоу, обично је то локална власт или на више различитих локалних и
средњих нивоа власти. Тај средњи ниво власти може да буде део локалне власти, део централне
власти или ипак територијална заједница са одређеним степеном аутономије.
Четврта, има један устав, законодавну, извршну и судску власт коју обављају централни органи.
Постоји обично један, једнодоман парламент са законодавном и уставотворном влашћу, једна влада
испод које је државна управа, и јединствена судска власт са врховним судом који је надлежан за
читаву територију, као и уставни суд.
Пета, претпоставка надлежности, увек ће бити надлежан државни орган, него нецентрални орган.
Подела јавних послова и надлежности у унитарним државама је нужност јер није могуће обављати
послове са једног места, из државног центра. Нецентрални органи не могу обављати послове који
искључиво спадају у послове државне власти – међународни односи, одбрана земље, монетарни
систем. Они обављају послове који се тичу ужег интереса, развоја региона или јединице локалне
самоуправе.
Критеријуми по којима се разликују изворни И поверени (делегирани) послови нецентралних органа

тичу се материјане И формалне природе ових послова И правног режима контроле. Садржински,
изворни послови нецентралних органа су они које треба да се обављају на регионално или локалном
нивоу јер су од таквог значаја, на пример, одржавање регионалних путева.
Предмет контроле изворних послова нецентралних органа је законитост њиховог обављања. Ако је
донет акт противан закону, централна власт такав акт може да укине или поништи (право
нулификације).
Поверене послове централна власт обично законом преноси нецентралним органима. То су изворно

Stranica 94 od 114
државни послови, које је ради ефикасности обављања или због политичких разлога држава пренел у
надлежност нецентралном нивоу власти. На пример, полицијски послови.
Код поверених послова контрола централних органа је пуна. Она обухвата поред законитости и
целисходност обављања послова То знаци да уколико централни орган оцени да је пренети посао
урађен недовољно добро, ефикасно И сврсисходно, може да укине И поништи његове правне
последице и раније пренету надлежност врати међу своја овлашћења или пренесе на неки други
нецентрални орган.
У подели јавних послова у унитарној држави може преовлађивати принцип децентрализације или
принцип деконцентрације. У државама уређеним по принципу децентрализације нецентрални органи
имају своје изворне послове и послове поверене од државне власти. Где преовлађује принцип
деконцентрације, држава је уређена централистички, обавља послове само поверене од централне
власти.
Децентрализована унитарна држава

Најчешће је унутрашње уређење унитарне државе изграђено на начелу децентрализације. Оно значи
више слободе, власти и демократије за политичко-територијалне јединице на рачун слабљења
централне власти. Децентрализована унитарна држава подразумева да нецентрални органи имају
изворне надлежности, различите бројности и квалитета, што указује на достигнут ниво
децентрализације. Већа децентрализација значи више надлежности нецентралној политичко-
територијалној јединици и више демократске владавине гледано на читаву државу јер је стварна
власт ближа народу. Унитарна држава са развијеном децентрализацијом унутар већих политичко-
територијалних јединица, најближа је федерацији. У том смислу све је теже разликовати
децентрализовану унитарну државу као државни колективитет који је подељен на унутрашње делове,
а који сами не заслужују назив државе, од федерације у којој ти унутрашњи делови јесу државни
облици.Децентрализација је процес који ће, ако се константно одвија, довести до измене унутрашњег
уређења, тако што ће проста држава све више бит надограђивана елементима сложене
државе.Промене у законодавној власти најбоље осликавају децентрализацију државе. Законодавству
као изворно само државној власти, сужава се домен стварања уставне могућности да нецентрална
власт средњег нивоа може да донесе законе. Регионалним законима, у складу са уставом И правним
основама које могу бити постављене државним законим, уређују неке друштвене области за
територију региона. Друге две власти не трпе такве последице децентрализације државе, извршна
власт утврђује и спроводи државну политику за читаву заједницу, што подразумева могућност
одлучивања само на државном нивоу. Органи на нижим нивоима власти који су пандан власти –
регионална влада, локално веће, не могу да утврђују део државне политике, јер нису ограни извршне
власти, већ носиоци извршне функције у региону, граду или општини.Децентрализација обухвата
решење у управним стварима која је једним делом у надлежности локалне или регионалне управе.
Уживају самосталност у раду, а подвргнути су надзору законитости.Судови остају део централне
власти, државни су органи , без обзира на то каква има је стварна И месна надлежност. Организација
судства заснована је на унутрашњој хијерархији, али су сви судови у држави део једног судства.
Државни централни органи контролишу законитост обављања изворних послова нецентралних
органа. Нецентрални органи имају право заштите своје надлежности, могу се обратити суду или
уставном суду који ће оценити законитост И уставност општег акта којим је поништен, али исто тако
могу захтевати да се поништи или укине појединачни акт вишег нивоа власти којим се повређује
изворни домен нецентралне власти. Обављање послова изван центра може се организовати по
систему једног колосека – постојање нецентралних органа који обављају своје изворне послове И од
државе поверене послове. И дуплог колосека – има две врсте органа, једни, подручни централни
органи који обављају послове централних органа изван седишта, а други су нецентрални органи који
обављају своје изворне послове и оне које им повери централна власт.
Централизована унитарна држава

Ређе је унутрашње уређење унитарних држава изграђених на нечелу деконцентрације. То су
централизоване унитарне државе са потпуном или непотпуном централизацијом надлежности на
једном месту, а обављање мањег дела државних послова дислоцира се из седишта државне власти,
ради ефикаснијег обављања послова. У облику потпуне централизације унитарне државе, једино
постојећи орган био би државни па би сва власт требала да припада њему, што је практично
немогуће. У државама са непотпуном централизацијом део изворне државне власти поверен је
нецентралним органима који немају своју изворну надлежност.
Централизација, или унитаризација, је обрнут политички И правни процес од децентрализације.
Централизација је пут смањења надлежности нецентралним нивоима власти И њихових органа по
обиму И квалитету, њхов пренос, враћање централној власти. Ово је последица политичке одлуке
државе. Полазе од начела једне суверене власти, сматрају да држава треба да се уреди тако да се њом
управља са једног места. Нецентрални државни органи, подручни органи, нису самостални у

Stranica 95 od 114
обављању поверених послова, већ морају да следе упутства И инструкције које им дају централни
органи. Немају правне инструменте којима би се заштитили од централне власти.
Персонална унија
Персонална унија је политичка заједница независних држава које имају истог владара – краљ или цар
(император). Најлабавији облици међународног повезивања, били су бројни током историје.
Десетине држава је било персонална унија, градећи међусобно донекле трајне али углавном слабе
уставноправне односе. Персоналне уније настају закључивањем међусобног споразума о унији
(данас карактера међудржавног уговора), а не на основу устава. Могућност ступања у персоналну
унију морала је имати основ у политичкој одлуци државе засноване на домаћем праву. Може настати
као последица окупације и путем династичких права када заједнички потомак владајуће династије у
две или више држава, наследио престо у свакој. Челник државе је уједињујући елемент , уједно је
шеф сваке чланице уније што је назначено и у његовој званичној владајућој титули која обухвата
државе чланице и све области. Његов положај и надлежност зависи од највиших правних аката
државе чланице. Државе чланице су независне државе, имају своје органе власти и правни систем,
такође воде и своју међународну политику. Опстанак уније зависи од политичке воље држава
чланица. Изласком из уније држава постаје независна или ступа у неки други облик државног
уређења са истом или другом државом. Данас би се персоналном унијом могло назвати један део
Конвелта нација, на челу са британском краљицом – Елизабетом другом, која је уједно и номинални
шеф државе у 16 држава чланица које тако чине персоналну унију.
Реална унија
Реална унија је политичка заједница сложеног облика уређења где назависне државе као
равноправни политички субјекти, стварају савез јер имају неки заједнички интерес. Државе
задржавају слободу приступања и изласка из уније, али ово је нешто чвршћи облик од персоналне
уније. Закључује се споразум између држава чланица о томе који се послови заједнички обављају и
на који начин – одбрана, спољни послови и финансије. У односима са трећим државама реална унија
наступа као јединствен субјекат, као једна држава. Може имати истовремено и заједничког владара,
нпр.Аустроугарска монархија. Облици повезивања држава ради заједничког обављања посла из само
једне друштвене области могу се сврстати у реалне уније - царинску, монетарну и војну. Оне су
уније јер постоји заједнички интерес држава чланица у тој области. Задржавају своју
независност,имају унутрашње уређење изграђено на свом уставу и остају пуноправни субјекти
међународних односа.
Царинска унија створена ради заједничке царинске политике и вођења царинских послова. Промет
робе и услуга између држава чланица ненаплаћују царине и да је једнака царинска стопа према
трећим државама.
Монетарна унија савез држава у коме постоји заједничка монетарна и емисиона политика и иста
валута или везана валута за све државе.
Безбеносна, војна унија савез који обавезује државе чланице да имају интерес да обједине, ставе под
заједничку оперативну команду, војне снаге.
Унија и Европска унија

Под унијом се подводе различити облици удруживања – национални спортски савези удружују се у
спортске уније, привредни субјекти у привредне уније(коморе), верске заједнице у црквене уије или
у уније као политичке заједнице. Државе се политички удружују и стварају посебан обик политичких
заједница, уније. Она обухвата различите облике међународног повезивања држава у савез до кога
долази у одређеним политичким околностима, што сваку унију чини посебном. Уније имају
различиту бројност,трајност и унитрашњу организацију, настају сагласношћу држава или
припајањем, анексијом. Престају смрћу заједничког владара или престанком интереса држава
чланица да остану у унији, тада оне постају самосталне државе или унија бива замењена неким
другим обликом државног уређења.
Европска унија је сасвим особен облик политичке заједнице сложене уставоправне природе. Идеја
политичкој уједињења европских држава стара је више векова. Она није држава али као политичка
заједница независних држава чланица има неке карактеристике реалне уније, федерације и
конфедерације. Те карактеристике граде се на моделу подељеног суверенитета између Европске
уније и држава чланица. Одлике Европске уније су да је она царинска унија, делимично монетарна
унија и у оквиру НАТО пакра, војна унија. Европску унију карактерише слободан проток људи, робе,
услуга и капитала што говори о заједничким економско политичким интересима држава чланица,
карактеристичан за реалне уније. Држава својом вољом и сагласношћу свих држава чланица ступа у
Европску унију и својом вољом је напушта. Има органе три гране власти, и већина политичких
органа власти одлучује већински о различитим питањима, елемент федерације. Неке одлуке се

Stranica 96 od 114
доносе консензусом представника држава чланица пријем нове државе у чланство, елемент
конфедерације. Искључива надлежност држава чланица у друштвеним областима као што су
унутрашњи послови, правосуђе, социјалнаполитика, елемент конфедерације
Конфедерација
Конфедерација је термин којим се означавају удружења, организације, институције у различитим
друштвеним областима ради одређеног заједничког деловања и заштите. Термин конфедерацијаје
означавао је и процес ширења државе на нове територије. Конфедерација као један облик државног
уређења који је савез држава, односно државни савез. Конфедерација се може дефинисати као
политичка заједница настала савезом између две или више независних држава. Тај савез је
међународни уговор закључен између независних држава, који свака страна може једнострано
напустити. У конфедерацији грађани имају јавноправни однос са државом чланицом, њени су
држављани. Они су носиоци суверенитета који преносе на њене органе што значи да држава чланица
има суверену власт, не конфедерација. Правни систем конфедерације је спој правних система земаља
чланица, постоји примат права држава чланица и претпоставка надлежности у њихову корист.
Државе чланице имају сопствене органе власти и правни систем па монопол силе који служи
спровођењу и заштити правног система припада државама чланицама. Конфедерација нема
сопствену територију, већ је територија конфедерације збир делова који припадају државама
чланицама. Изласком неке државе чланице, та територија више није део конфедерације. За њу не
важи принцип територијалног интегритета, већ за њене државе чланице. Државе чланице су субјекти
међународног права, али и конфедерација у односу са другим државама иступа као један
међународни субјекат, и то у оним областима за које има сагласност држава чланица. Конфедерација
нема устав, нема државне органе власти, али има органе који у њено име И у име држава чланица
обављају заједничке послове, који се тичу одбране И односа са другим државама у међународном
праву. Конфедерални органи власти дефинишу се конфедералним споразумом. У скупштину
конфедерације шаљу једнак број представника који гласају јединствено, као делегација, на основу
обавезујућих инструкција. Министарско веће конфедерације или савет који је такође паритетног
састава И бави се спољним пословима И одбраном најчешће. Конфедерације нису трајне политичке
заједнице, већ прелазне форме, лабаве И слабе. Један од разлога њихове пролазности је начин
доношења одлуке у конфедерацији – једногласно, консензусом држава чланица. Лако долази до
блокаде у одлучивању, државе чланице имају право вета. Свака држава чланица има право да спречи
доношење неке заједничке одлуке, али када се сагласи са њеним доношењем, има обавезу да је
спроведе на својој територији. Конфедерација може да настане када се државе удружују у неки савез
који пре свега има за циљ да их одбрани од треће државе. Успех ових циљева ствара услове за
формирање чвршће политичке везе између држава чланица И прерастање конфедерације у
федерацију. Конфедерације настале из федерације, И још из унитарне државе, су ретке И
краткорочне., оне су само фазе коначне разградње унитарне или федералне државе. Некада се у том
процесу деволуција конфедерације И не проглашава, али стварно постоји, пре коначног распада
федерације.
Федерализам
Федерализам је широк појам И не везујемо га само за државно уређење , већ је то било какав облик
повезивања аутономних јединки. У уставном праву федерализам је повезивање И слободно
удруживање политичких субјеката на основу којих се формира федерална држава као политичка
заједница грађана И политичких јединица – чланица федерације. Однос између чланица федерације –
федералних јединица И савезне државе – федерације, може бити чвршћи И лабавији. Однос иде од
тога да чланице имају велика права, приближно правима чланица конфедерације, до односа у
чвршћој федералној држави која обавља претежан део власти, а преостало спада у надлежност
федералних јединица. Потиче од латинског израза фоедус – уговор, савез. Још у античком добу
постојали су политички савези који су имали нека обележја данашњих федерација. У старој Грчкој
постојали су одбрамбени савези коју су подразумевали заједничку војску И одбрану, Ахајски И
Етолска лига. Као прва федерација могу се назвати САД, остао им је конфедерални назив америчке
државе – Сједињене Државе, а не сједињена држава. Потреба и нужност за федерацијама произилази
из чињенице да политичка друштва нису монолитна, већ да унутар њих постоје разлике које уставни
систем мора уважити – географске, климатске, националне, традиционалне итд. Израженост И
испреплетеност тих разлика не може се уређивати и контролисати истим законом, нити се може
чинити из једног центра. Уважавање разлика и различитих интереса довело је до стварања прве
федерације која је тиме испунила услов опстанка И функционисања све до данас. Други разлог
формирања јер се политичка слобода може лакше одбранити у јачим И већим државама, чији су
делови чвршће повезани. Предност федерације управо је у снази И величини савезне државе која ће
сачувати, а не угрожавати И ограничити ту слободу мноштва различитости. Дефинише се као
заједница супротности – федерација је јединство кроз моноштво, унија без унитаризма. У
федерацији нису превазиђени сви друштвени сукоби. Они постоје, али њихов интезитет, управо због

Stranica 97 od 114
способности да им се прилагоди, углавном није толики да угрожава државу И њен развој. Недостатак
федерације је тај што подстиче сепаратистичке тежње у националним хетерогеним друштвима.
Федерација штити националне посебности па тешко да може да створи једну нацију у политичком, а
не етничком смислу. Изузетак САД као лонац за топљење, док на пример у Руској федерацији
многобројне етничке групе задржавају свој идентитет И говоре руски језик.
Разлози оснивања федерације

Вишенационални састав становништва у једној држави сматра се једним од главних разлога
формирања федералног уређења. Променом државног уређења од унитарне у федерално мења се
уставни састав, политичка И друга права националних заједница И умањују се њихове тежње И
идеје ка сецесији, сепаратизму. На тај начин се чува интегритет државе. По принципу националне
симетрије свака државотворна нација добија своју федералну јединицу, равноправно са осталим
учесницима у савезној власти, а самостално уређује организацију И управља својим федералним
јединицама. Мање политичке заједнице, различите по националном саставу, удружују се у
федерацију, формирајући унутар те федерације своју федералну јединицу којом је обухватила цео
или претежно део тог народа. Није услов да свака нација има своју федералну јединицу већ да се
неколико федералних јединица, бар две формирају по националном критеријуму. Овај национални
критеријум се може подвести под разлике у језику и религији. Историјски разлози, одређене
политичке околности, спољне и унутрашње, које су у одређеном историјском моменту довеле до
удружења независних или полунезависних политичких заједница у савезну државу. Обично су те
државе имале сличан историјски развој, који је допринео да постоје међусобне везе и утицаји
народа, њихове културе, језика и обичаја. Време сазрело за ближе политичко, привредно, економско
и све друго повезивање допринело је стварању федерације. Оваква историјска удружења
(агрегацијом) настала данашња Швајцарска – од три кантона, Швиц, Ури и Унтервалден. Географски
разлози такође утичу на стварање сложене државе, односно појединих федералних јединица. Доказ
оваквих чињеница да од 10 највећих држава света само три нису федерације – Кина, Казахстан и
Алжир. Велика територија увек значи климатске разлике, планинске и равничарске пределе,
шумовите, водна и обрадива подручја. Ове разлике утичу и на становништво тих подручја, њихов
начин живота, културу, привређивање. Држави је лакше да адекватно организује управу на удаљеној
и специфичној територији уколико уважи посебност и препусти самоуправу становништву тог
подручја нпр. Русија. Привредни разлози нису преовлађујући за стварање федерације, већ
првосходно представљају ваљан узрок стварања реалне уније. У федерацији су један од разлога
федералног повезивања држава и критеријум за одређивање граница федералних јединица, као
заокружених привредних целина. Уколико услови за федерализацију државе нису извесни у неком
догледном периоду, привредна и финансијска настојања се остварују, као привредно решење, у
политичко територијалним аутономијама. Постоје и други разлози као што су војни или
административни – главни градови.
Врсте федерација
Федерације можемо груписати по неколико критеријума.
По начину настанка – агрегација и деволуција:
Агрегација стварање федерације одоздо, политичким договором самосталних држава. Нова држава у
коју је ушло неколико држава, а најмање две. Оне су и пре ступања у савезну државу могле бити у
некој политичкој заједници – унија или кофедерација, у односу на које је федерација чвршћи облик
повезивања. Даљем јачању савезне државе може водити ка потпуном уставотворном јединству,
јачање центрипеталних сила доводи федерацију у фазу стабилности. Државе су задржале политичку
посебност и правну самосталност. Већина федерација настаје агрегацијом - Канада, САД, Немачка,
Швајцарска, Аустралија.
Деволуција је обрнут процес настнка федерације. Иде одозго од највише,централна власт преноси
нижим нивоима неки део власти – републике, државе, земље, комонвелти итд. Промену унутрашњег
уређења у правцу децентраллизације, процес центрифугалног смера који се одвија у унитарној
држави. Разлог деволуције је политичко разједињавање, нарасли партикуларизам, обично
национални, који се са својим сепаратистичким циљевима не одриче стварања федералне јединице
већ наставља даље до самосталне државе или чак нестаје. Држава која је процесом деволуције дошла
до унитарне државе на граници федерације и конфедерације јесте Белгија. Државе које су постале
федерације деволуцијом, а данас више не постоје – федерални Пакистан, Чехословачка, Совјетски
Савез, Југославија, данас стабилна федерација Аустралија настала деволуцијом.
По свом националном саставу федерације делимо на вишенационалне и једнонационалне (хомогене)

Једнонационалне федерације или хомогене државе данас су ретке. Јенонационлност не значи да у

Stranica 98 od 114
држави постоји само једна нација – етничка заједница, већ да је једна нација изразито бројнија у
односу на друге. Могу се сврстати у две групе:
- У прву спадају оне где бројношћу изразито преовлађује једна историјска нација – Немачка,
Аустрија или Мексико.
- У другу групу спадају државе које имају истоимену нацију, која настаје паралелно са
државом, а нема исте етничке корене –САД, Аустралија, Канада.
Вишенационалне федерације, како је вишенационалност један од најважнијих и најчешћих разлога
стварања федерације, тако су федерације у већини вишенационалне. Државе у којима се федералне
јединице формирају по националној припадности, заступљенији принцип формирања. У овим
федерацијама све нације не морају бити подједнако бројне, једна нација је доминантнија по
бројности – Руска Федерација, Индија,Швајцарска.
По правним мерилима имамо променљиве или непроменљиве (сталне) структуре, обичног или
сложеног (мешовитог) састава.
Променљива структура федерације се тиче њене унутрашње организације која није заувек дата.
Отворена је за примање других држава као федералне јединице, могу се мењати границе федералних
јединица, спајају или раздвајају, све до изласка из федерације. Код отворености за приступање нових
федералних јединица може постојати изричита уставна одредба или се сматра отвореном јер не
забрањује приступање других чланица. Прописује у посебној процедури проширење своје структуре
новом чланицом и у том делу променила устав. Право изласка из федерације постоји или је постојала
у неколико федерација нпр. Устав Етиопије, Совјетског Савеза
Федерације сталне структуре су оне код којих није могуће мањати унутрашњу организацију државе,
било пријемом нове државе као федералне јединице, било променом унутрашјих граница без
промене спољних граница државе. Није могуће у правном поступку отцепити неку федералну
јединицу, већ само фактички, што значи објаву рата, побуна или револуција.
Унутрашњу структуру федерације можемо поделити по критеријуму сложености:

Федерације обичног састава - где постоји један тип федералне јединице изједначене по положају са
свим другим. Федералне јединице су равноправни чиниоци и конституенти федерације и имају иста
прва и обавезе. Нису све институционално и уставноправно једнаке, могу имати различит број
представника у горњем дому федералног парламента – Аустрија, Немачка, Швајцарска
Федерације мешовито (сложеног) састава - има различите типове федералних јединица, имају
другачији положај. Више је карактеристично за ваневропске државе. Чине федералне јединице
неједнаког уставноправног положаја, са различитим степеном самосталности и надлежности.
Уставоправни статус и федерални устав

Уставоправни статус
Федерација је једна држава са унутрашњим деловима који имају државну структуру и организацију.
Има један федерални устав који има супремацију над уставима федералних јединица, који морају
бити ускладу са њим, због тога је сувереност у федералној држави.
По квалитету и постојању суверености разликујемо федерације настале деволуцијом и агрегацијом.
Федерације настале деволуцијом, у њима сувереност је пренета из унитарне државе коју она
делимично преноси на федералне јединице. Извориште суверености је федерална држава, а
федералне јединице имају дериватну сувереност, произашлу из федералне, у толикој мери колико им
је пренето федералним уставом.
Федерације настале агрегацијом, пренос суверености иде обрнутим смером. Федералне јединице су
дале део своје суверености новој федералној јединици, задржавши један део за себе. Сувереност
федералних јединица старија је од новонастале федерације или једнака по старини.
Сувереност пренета од федералних јединица на федерацију је трајнија па тиме квалитетнија и
садржајнија, мање спорна и подложна преиспитивању.
Агрегација је поступак изградње државе као нове политичке заједнице или доградња, док је
деволуција смер разградње државе.
За уставоправни статус федерације битан је унутрашњи уставотворни однос државних целина.
- С једне стране однос федерације и федералних јединица, који се огледа у подели
надлежности.
- Са друге стране међусобни однос федералних јединица није примарног значаја.

Stranica 99 od 114
Федерални устав
Постоји један највиши правни акт – устав федерације и више устава федералних јединица. Постоји
плуралитет правних поредака, али један јединствен правни систем. Федеративан устав креира
државне органе власти, организацију власти – законодавну,, извршну, судску и уставносудску.
Федерални устав распоређује надлежности између државе и федералхих јединица, уређује
надлежност нижим нивоима власти, региона, док положај локалних самоуправа уређују федералне
јединице. Устав федераних јединица може уређивати органе власти федералних јединица, као
вертикалну организацију власти, ако није регулисано уставом федерације. Федерални устав је
највиши правни акт тако да устави федералних јединица морају бити у складу са њиме, као и савезни
закони и закони федералних јединица не смеју бити противречни, морају бити у складу са савезним
уставом и законом. Права и обавезе државних органа власти федералних јединица утврђене
федералним уставом не могу се мењати уставом федералних јединица.
Постоје орган заштите устава федерације – уставни суд, врховни суд или трибунал,други редовни
судови, који се баве уставностима и законитостима. Има надлежност да све ниже опште правне акте
који нисуу складу са вишим актима елиминише. Уставотворна власт је у рукама органа федерације,
али у уставотворном поступку учествују и федералне јединице. Сам поступак се налази у самом
федералном уставу. Дводомни савезни парламент доноси устав, квалификованом већином, тражи се
сагласност оба дома парламента, штити се интерес федералних јединица – посредно учешће
федералних јединица. Непосредно учешће могу предлагати доношење федералног устава до тога да
непосредно одлучује о његовом усвајању. Народна иницијатива и референдум федералне јединице
преко својих грађана учествују у доношењу и измени. Федералне јединице морају пристати на све
одредбе, чак и ако неке федералне јединице не гласају за устав, он се усваја већином и обавезује све.
Федералне јединице које не гласају за устав немају никакве правне последице, али политичке су
очигледне, погоршање односа федералних јединица и федерације.
Правни систем у федерацији

Правни систем у федерацији сложенији је него у унитарним државама. Федерација има више
уставотвораца и законодаваца , на савезном и нивоу федералних јединица. Федерација има више
целина - једна је правни систем федерације у који улазе правни системи федералних јединица, а
унутар њих правни пореци локалних самоуправа. Уређују се основна начела уставотворног поретка –
владавина права, народна сувереност, демократско уређење итд. Јединственост правног система по
овим питањима значи да су владавина права и демократско уређење основе изградње правног
система, а људска права и слободе гарантована федералним уставом. Принцип преноса суверености
грађана на представничко тело значи да се савезни и парламент федералних јединица бирају од
стране грађана. Сви грађани по једнаким условима стичу бирачко право. Претходним је одређено да
федералне јединице не могу прописати строжије услове за стицање бирачког права него што је
регулисано федералним уставом. У погледу права на држављанство, јединствен правни систем се
види и у истим личним исправама грађана којима они доказују припадност федерацији, пасошима, и
у истом јединственом правном режиму права на држављанство. Правни систем мора бити усклађен
по принципу хијерархије. То значи да нижи правни акти или акти федералних јединица морају бити
усклађени са актима савезне државе, законима и уставом федерације. Нижи правни акти морају бити
формално усклађени, донети по прописаној процедури, у прописаном поступку, од стране
прописаног органа власти и морају имати одговарајућу форму. Постоји независна власт која
објективно и стручно штити врховну хијарархијску позицију федералног сутава, а потом и места у
правном поретку савезних и других закона – савезни уставни суд или врховни суд. Уставноправни
поредак је посебно флексибилан у федерацијама мешовитог састава, где постоје федерације
различитог статуса, надлежности и организације власти. Федералним прописима, уставом и законом
остављено је више простора федералним јединицама да на различите начине уреде питања као што
су надлежност органа федералних јединица или конкретна права и обавезе грађана. Само
асиметрично уређење не може бити у супротности са оним што је уређено савезним прописима.
Овим се обезбеђује јединственост правног система.
Државноправни субјективитет и суверенитет федерације

Федерација је правно лице , има статус правног лица у унутрашњем праву. Федерација може бити
носилац права и обавеза, може бити странка у судском поступку, тужилац или тужени, учествовати у
правном промету. Она је и правно лице у међународном праву, субјект међународног права и гради
међународне односе. Закључује и раскида међународне уговоре, стиче чланство у међународним
организацијама, остварује сарадњу са страним државама. Федерална влада има ресор спољних
послова путем којег остварује међународну активност. Шеф државе или председник владе
представљају и заступају државу у међународним односима. Федералне јединице имају статус
правног лица у унутрашњем праву, делимично међународноправни капацитет – међународни правни
субјективитет је ограничен. Постоји паралелизам активности федерације и федералних јединица у

Stranica 100 od 114
међународном односу, због тога се мора начелно подвући граница њихових надлежности. Федерација
преговара, закључује и ступа у однос са другим државама и међународним организацијама када се
ради о државним питањима – ступање у војни савез, успостављење дипломатских односа, води
државну спољну политику. Федералне јединице граде међународне односе са другим субјектима по
питању који нису од државног значаја, нити се тичу интереса свих грађана. Федералне јединице су
притом обавезне да прилагоде своје активности спољној политици федерације. Ако федерација нема
дипломатски однос са неком државом ни федерална јединица не може да сарађује са истом.
Федерална јединица тако не може да нарушава спољну политику федерације, њен интегритет и
суверенитет ка споља. Област деловања им је ограничен на неполитичко друштвене области –
привреда, култура, образовање, спорт.
Што је федерација лабавија и ближа конфедералном облику уређења, то ће федералне јединице
имати више самосталности у међународном односу. Такав пример је БиХ, ако је сматрамо
федерацијом, тако федералне јединице могу склапати споразуме и имају међународни субјективитет,
уз претходну сагласност Параментарне скупштине, такав споразум о посебним односима имају
Република Србија и Република Српска. Међународни субјективитет федералне јединице не сме
угрозити суверенитет федерације. Федерација је носилац суверенитета споља, независна кад је реч о
односима са другим државама. Унутрашњи елемент суверенитета федерације – монопол физичке
силе , супремација федералног права. Органи са монополом физичке силе могу бити и савезни и
федералних јединица, када је реч о полицији, а војска је увек савезна. Право федерације има
предност над правом федералних јединица када уређују исто правно питање. Постоје питања која
уређује само федерација или федерална јединица. Унутрашњи суверенитет је подељен и федералне
јединице у оквиру своје самосталности уживају и део суверенитета – суверено вршење власти и
уређење односа које је утврђено федералним уставом. Устав федерације ће одредити надлежности
федералних јединица, оне део своје суверености заснивају на савезном уставу. Уколико дође до
преклапања, потирања суверености и сукоба надлежности коначну реч има орган који штити и
тумечи федерални устав – савезни уставни суд или врховни суд. Тумачи одредбе савезног устава.
Подела надлежности у федерацији

Подела надлежности између државе и федералних јединица нису круто одвојене, постоји
преплитање послова и међусобна повезаност у бројним пословима државе, и између самих
федералних јединица. Оба нивоа власти имају изворне надлежности и оне се утврђују федералним
уставом. Изворне надлежности федерације везују се за све гране власти, обавља законодавну власт и
доноси законе који важе на територији читаве државе – савезни закони. Савезни закони оквирно и
начелно уређују неку област или уређују положај неке савезне институције. Савезна извршна власт
води спољну и унутрашњу политику државе и извршава савезне законе, положај и надлежности
уређене федералним уставом. За разлику од савезног парламента, федерална влада није
репрезентативни, представнички орган федералних јединица, већ чист савезни орган, осим у
изузетним случајевима. Федерални судови или суд решавају спорове који се тичу примене
федералних закона. Врховни суд решава спорове везане са уставношћу закона федералних јединица.
Уставносдска власт обавезно постоји на федералном нивоу, а може и на нивоу федералних јединица.
Нужно је постојање органа који контролише законитост и уставност, што је услов да федерација има
јединствен и усклађен правни систем са изразитом поделом надлежности. У подели надлежности
између федерације и федералних јединица разликују се три групе – надлежности које су искључиво у
домену федерације, надлежности које имају само федералне јединице и паралелне надлежности.
Надлежности у домену федерације су искључиво надлежности у областима и пословима чије је
обављење у једнаком интересу свих грађана, од националне важности. Нису исте у свим
федерацијама али се углавном тичу одбране земље, рата и мира, међународног односа држава,
валуте, царине, мерних јединица, финансија итд. Искључиво надлежност федералних јединица су
питања која се изводе из самосталности федералних јединица, намају непосредно национално
значење, у интересу грађана федералне јединице. Федералне јединице своју надлежност могу
самостално остваривати у култури, просвети и образовању, унутрашњој трговини итд.
Паралелне надлежности најбројнија група, федерација и федералне јединице уређују исту
друштвену област али тако да између њихових прописа постоји склад. Федерација доноси оквирне,
начелне или основне законе, а федерална јединица конкретније законе о питањима из исте области.
Федералним законима се утврђују основе неке материје, начела и основни принципи, а закони
федералних јединица полазе од њих и конкретизују одредбе. Ако федерација не донесе закон у
подручју федералних односа на које има уставно право, онда то може учинити федерална јединица,
тада говоримо о конкурентној надлежности. Надлежности се могу расподелити по критеријуму
претпоставке надлежности. Правило је да у федерацијама важи претпоставка надлежности у корист
федералних јединица – последица процеса агрегације. Надлежност федерације се одређује,
прописује, енумерацијом, набрајањем у самом уставу, а све оно што није изричито остављено у
надлежност федерације обављају федералне јединице. Овако долази до слабљења федерације и

Stranica 101 od 114
јачања федералних јединица. Држава у којој важи претпоставка надлежности у корист федерације су
изузетак. Федерални устав и устави федералних јединица набрајају надлежности федералних
јединица, а све остало обавља федерација.
Органи власти у федерацијама

Политичке заједнице у федерацији учествују у формирању органа федерације – законодавно тело и
то за други дом. Федералне јединице су представљене у горњем дому савезног парламента. Састав
горњег дома се одређује тако што је број представника сваке федерације јединице једнак, ако је
неједнак свака федерална јединица мора имати бар једног представника. Овако се штити интерес
сваке федералне јединице у законодавном поступку и при доношењу других одлука из надлежности
парламента. Једнака заступљеност федералних јединица у горњем дому изражава принцип апсолутне
равноправности федералних јединица, без обзира на број ставовника, величину територије,
развијеност. Пример Сенат америчког Конгреса има 100 сенатора, из сваке државе по два
представника или горњи дом руског парламента, Савет федерације са 170 чланова, два из сваке
федералне јединице. Неједнаком заступљеношћу федералних јединица у горњем дому настоје да се
превасходно заштите интереси и тежње федералних јединица које имају више становника.
Пропорционална или сразмерна заступљеност федералних јединица, сразмерност није никад сасвим
тачна, креће се између уставом одређеног најмањег и највећег браја представника. Пример је
немачки парламент, горњи дом од три до шест представника, у Аустрији број посланика се креће од
три до дванаест посланика.
Начин избора у горњем дому федералног парламента се разликује од државе до државе, као и
дужина мандата. Избор може бити непосредан, посредан и комбинован, где се поред непосредно
изабраних један број сенатора поставља. У вези са избором је и природа мандата чланова федералног
дома. Тамо где су посредно бирани представници федералних јединица имају везан мандат и могу
гласати само као делегација, тако да ће свих 6 гласова бити за или против неке предложене одлуке,
без могућности да се гласови поделе унутар неке делегације. Непосредно од грађана изабрани
чланови горњег дома по правилу уживају слободу мандата и гласају сходно свом убеђењу.
Уставоправна равноправност горњег и доњег дома, доњи дом федералног парламента има мање
надлежности. Он није изједначен са доњим домом у погледу законодавног поступка и његова права
се већином своде на право суспензивног вета. Дом федералних јединица има право законодавне
иницијативе, право сазивања парламента. Изузетак је Сенат америчког Конгреса који је уставоправно
равноправан са Председничким домом, чак има више моћи и већи углед. Извршна власт федерације
оличена у шефу државе и влади, нема представника федералних јединица, ретко се прописује
застиупљеност. Као грана власти која се фомира независно од федералих јединица, егзекутива је
важна полуга одржавања и ојачања интереса федерације. Извршна власт је контратежа јачања
федералних јединица. Део савезне владе су министри који су на челу савезних органа управе.
Претпоставка надлежности органа управе федералних јединица, органи управе федерације се баве
питањима од државне важности и интереса свих грађана. Два система управне власти, државни и
републички, постоје без међусобног односа надређености и подређености. Органи судске власти
постоје на оба нивоа, савезном и нивоу федералних јединица. Федерација има највиши суд у
држави,врховни или касациони, а може имати и специјализоване судове који су такође највиша
судска инстанца – управни суд, изборни суд, војни суд, привредни суд. Судови федерације суде само
у последњем степену када је то изричито прописано, а воде спор од почетка ако је спор у
надлежности само савезног правосуђа нпр.војни судски предмет. У федералним јединицама постоји
вишестепена судска власт, суде у споровима опште и специфичне надлежности. Организација јавног
тужилаштва прати надлежности и хијарархију судова, тако постоји савезно тужилаштво и
тужилаштва различитог нивоа – основно, окружно, републичко. Уставносудска власт је неизоставна
у федерацијама. Савезни уставни суд или врховни суд са уставносудском надлежношћу, је орган који
обезбеђује крајњи ауторитет федерације, њеним правним актима и органима.
Уставноправни статус федералних јединица

Статус федералних јединица није исти у свим федерацијама, оне се негде разликују по статусу и
унутар исте државе, али све оне имају неке заједничке карактеристике. Федералне јединице имају
право на самоорганизовање, које је гарантовано федералним уставом. Федерација уређује поједина
основна питања организације власти у федералним јединицама – облик владавине, структуру
законодавног тела, положај владе. Федерална јединица самостално уређује све гране власти које јој
постави федерални устав – има свој уставни поредак, изворне надлежности, систем законодавне,
извршне и судске власти коју аутономно уређује. Над управном, административном влашћу
федерација нема право надзора, има потпуну аутономију. Доносе своје највише правне акте којим
детаљније уређују своју организацију власти. Немају све федералне јединице уставе у свим
државама, а тамо где постоји устави федералних јединица су ниже правне снаге од федералног
устава. Власт федералних јединица је тиме органичена и није сасвим слободна. Тиме су им сужена

Stranica 102 od 114
права на самоорганизовање федералних јединица. Уставоправни статус федералних јединица је чврст
и тешко се мења. Промена уставоправног статуса федералних јединица захтева њихову саглесност –
укидање, спајање, раздвајање и формирање нове. Своја права федералне јединице штите тако што
учествују у доношењу и промени федералног устава. У промени надлежности или територије
конкретне федералне јединице она мора дати сагласност, путем парламента или непосредним
изјашњавањем грађана на референдуму у тој федералној јединици.
Појам и примери регионалне државе

Региони се могу назвати државе са обликом државног уређења који је између унитарне дрржаве и
федерације. Регионална држава је симетрична политичка заједница испреплетена мрежом политичко
територијалних јединица које су близу положаја федералних јединица, али ипак то нису постале. Не
постоји јасно разрађен модел регионалне државе, настале као плод компромиса у специфичним
политичким околностима. Регионална држава се може посматрати из два угла. Први је да се
регионална држава као нови политички и уставотворни концепт шири од унитарне државе са
аутономијом и да обухвата веома развијене облике децентрализоване власти која превазилази
стандарде политичке територијалне аутономије. Други ужи угао посматрања указује да је регионална
држава реткост и изузетак као облик државног уређења, уставотворна новина још увек у настајању и
везује се за две европске државе – Италија и Шпанија. Регионализација је средство корекције
постојећег уређења, без мењања његове утавноправне природе. У државама подељној на регионе
нема претпоставке надлежности у корист региона, нити имају значајна права на самоорганизовање и
нека својства државности. Имају сличан циљ и сврху као федерације. Чува различитости које постоје
у регионима, а са друге стране осигурава државну целовитост не дајући регионима статус федералне
јединице. Постоји недостатак уставноправне стандардизације регионалне државе, као посебног
облика државног уређења, Европска повеља о регионалној аутономије још увек у форми нацрта, па
се примењује Европска повеља о локалним самоуправама која баштини слична начела
децентрализације. Међународни акти виде регионалне државе као политичку заједницу у којој треба
да се очува регионални идентитет, као и национална, културна, језичка, историјска различитост, али
не на рачун националног идентитета и целовитости државе. Унутрашњим правом се детаљно
уређује статус региона. Централна власт уставом и законом уређује статусна питања региона, права и
обавезе, основе организације регионалне власти, такође се гарантује самоуправа региона и одређује
од којих се конкретно права она састоји. Устави Италије и Шпаније су у већој или мањој мери
раскинули са дотадашњим политичким уређењем , демократски искорак. Италија је након пораза у
Другом светском рату отпочела процес децентрализације и стварања аутономних јединица – региона.
Италијанске регије уживају политичку аутономију, имају изворне и поверене надлежности, неке
послове деле са државном влашћу. Оне немају елементе државности у рангу федералне јединице –
немају устав, сопсвену судску власт. У свакој регији се бира одређен број сенатора , од једног до 49,
на изборима за горњи дом парламента, Сенат. Регионализација Италије је донекле асиметрична, пет
регија ужива посебан статус. Шпанија из сличних историјских околности почела је процес
регионализације државе. Уставом 1978.године усвојено је средње решење , између децентрализације
и федерализације , створене уставне основе за образовањерегиона под називом аутономних
заједница на територији читаве државе. Ни Шпанија као регионална држава није симетрична јер три
аутономне заједнице уживају посебан статус, због своје националне, језичке и историјске
посебности. Аутономне заједнице су двојако представљене у горњем дому парламента, Сенат –
њихова супштина делегира сенаторе, јадан на сваких милион становника, а један број се бира
непосредно од стране грађана у аутономним заједницама. Немају свој устав и држава даје сагласност
на највиши регионални правни акт – статут. Немају правосудне органе.
Појам и образовање региона (регије)

За заједнице полтичко-територијалне аутономије на нивоу одмах испод државне власти користе се
различити називи – провинција, аутономија, град, регија, покрајина, жупанија, војводство, област
итд. Ове регионе разликујемо по уставоправном положају, надлежности, организацији власти,
правним процедурама и степену аутономије. Унутар државе могу се разликовати три концепта
регионализације, од којих је само један чисто уставотворан. Он подразумева да у региону постоји
орган јавног права који има одређену политичку власт – јединица политичко-територијалне
аутономије и део вертикалне поделе власти, на нивоу изнад локалне самоуправе. Што је
регионализација у овом смислу развијенија региони имају већи степен аутономије. Други концепт је
онај у којем постоје административни региони. Они немају посебан политички идентитет, држава им
поверава одређене послове. Постоји и орган ван њихових седишта, који обављају државне послове у
циљу ефикасније управе – начело деконцентрације. Овако се приближава утавноправном положају
локалне самоуправе. Постоје две подгрупе региона – део система локалне самоуправе и други
региони створени одозго, од стране централне власти, сличне надлежностилокалних самоуправа,
подређене јој. Трећи концепт регионализације је развојно-статистички. Чине га европске регије као

Stranica 103 od 114
статистичко-просторне јединице подељене на категорије према класификацији ЕУ тзв.НУТС систем.
Овде нема децентрализације, региони обављају послове који нису политичко одлучивање –
прикупљају се и обрађују се подаци који служе статистици и развоју у области образовања, науке,
привреде итд. Региони се као јединице политичке-аутономије образују уставом државе или се
уставом гарантује право на регионалну самоуправу и уређује поступак формирања региона. Устав им
истовремено гарантује заштиту према централној власти која не може да мења стаус и смањи
регионална права. Региони који су административне јединице представљају законску категорију,
образују се законом и постепено добијају одређене надлежности и функције. Они су последица
прилагођавања постојеће територијалне организације актуелном процесу регионализације, не
стварају се нови политички аутономни субјекти нпр. Француска. Разлози настанка региона слични
разлозима настанка федералних јединица – вишенационалност, географски разлози, историјски итд.
али су ови политички разлози у овом случају преовладали против федерализације државе.
Организација власти, надлежности и правна заштита регионалне самоуправе

Организацију власти чине регионални органи. Органи региона доносе правне акте законске и
подзаконске снаге , а као акти више правне санге у регионима се примењују устав и закони државе.
Организација власти у региону обухвата – представничко тело, пандан законодавне власти и
националном парламенту на нивоу државе, орган извршне функције,налик влади, и регионални
орган управе. Региони немају сопствене регионалне судове, судска грана власти остаје државна,
јединствена. Регионални представничко тело се бира непосредно од стране грађана из тог региона.
Оно је по структури једнодомно и доноси опште акте које извршавају носиоци извршних и управних
функција у региону, као и орган локалне самоуправе са територије региона. Доноси највиши правни
акт за регион који се назива статут, и то самостално или заједно са органом централне власти. Он
мора бити у складу са законом и уставом државе и подлеже оцени уставности и законитости.
Регионална скупштина може да има и законодавну надлежност и тада доноси законе из области које
су јој одређене уставом и законом државе или самим регионалним статутом у складу са уставом.
Извршни орган региона – регионална влада , савет или веће бира регионална скупштина и
политички јој одговара. Извршава прописе које доноси регионално представничко тело, али и
прописе централне власти. Регионална скупштина може да утврди постојање одговорности
регионалне владе и да је смени. Док централна власт има право надзора и право да обустави
извршавање прописа или право да поништи неуставне и незаконите акте. Регион има сопствену
управу, администрацију чији је положај уређен регионалним актима, прописаних уставом и
законима. Организација регионалне управе, надлежности, кадровска питања и финансирање спадају
у домен регионалне власти. Стоји непосредно испод регионалне владе која према њој спроводи
организациона, надзорна и кадровска овлашћења, сама или заједно са регионалном скупштином. У
неким регионима, али ретко постоји судска власт, али немају право да формирају своје судове.
Немају органе уставносудке власти, надлежност државе, која спроводи спорове између региона и
локалних самоуправа. Надлежност региона обухвата изворне послове и поверене послове које
прописује централна власт. Надлежност уређена централним и регионалним правним актима – устав,
закон, статут, регионални закон. Регион и држава може заједнички да уреди неку област, надлежност,
правно питање. Централна власт одређује начела и основе, а регион додатно разрађује у складу са
својим потребама. Од степена политичке децентрализације зависи бројност и квалитет надлежности
који има регионална власт. Што је степен већи региони ће имати више битних и изворних
надлежности. Надлежности централна власт одређује енумерацијом , које се односе на област и
питања која имају регионални значај или која се могу ефикасније обављати у региону. Различита
питања у вези са економском политиком, саобраћајем, енергијом, образовањем итд. Детаљније се
надлежности разрађују у регионалним актима. Надлежност региона може бити и да закључи неке
међународне уговоре са регионима других држава ради подстицања сарадње научних и културних
установа. Према степену самосталности коју регион ужива при обављању послова делимо их на
изворне и пренете. Изворне регионалне послове централна власт не може да ограничава и они чине
срж регионалне аутономије, држе се начела равномерног регионалног развоја. Поверени послови су
они које држава преноси на регионе и задржава право надзора законодавства и целисходности, има
право да их врати у своју надлежност, али док их обавља држава их финансира. Финансирањем
регионалних органа власти и послова, тежи се да региони буду економска одржива целина. У некој
мери да се осамостали у односу на државу, у стварности није лако. Држава суфинансира регионалну
администрацију. Регионална самоуправа је неодвојива од финансијске аутономије што значи да
регион има сопствене приходе и да њима самостално располаже. Финансирање региона се гарантује
уставом или законом и подразумева део од пореза које убира држава, уводе регионалан порез и таксе.
Регион као правно лице има приступ тржишту капитала и могу се кредитно задуживати, вид
финансирања. Међународна сарадња, унутар и изван државе, укључује финансирање и сарадњу и
помоћ. Заштита органа самоуправе је неопходна јер држава може да повећа контролу регионалне
власти, сузи надлежности својим актима. Политички циљеви региона и државе често

Stranica 104 od 114
супротстављени. Регион има правни инструмент којим може покренути поступак пред надлежним
судом ради заштите положаја и надлежности. Држава са друге стране има право покретања поступка
који ће доказати законитост и уставност неког регионалног акта. Орган који решава спорове је
уставни суд. Регионална аутономија је заштићена тиме што се предвиђа обавезно учешће региона у
неким поступцима – када се расправља о његовом правном статусу. Од представника регионалне
влсти узима се саветодавно мишљење и предложеном питању, а посредно преко посланика у
парламенту учествује у доношењу одлуке. Ако се мања територија региона потребна је саглсност
регионалних органа власти или грађана. Важи само за концепт политичког региона не за остале.
Територијална аутономија – општи поглед
Концепт територијалана аутономија, као политичка заједница у којој су грађани уређивали
друштвене односе путем закона које су сами доносили, примењен је још у градовима- државама
античке Грчке. Етимолошки аутономија подразумева ниво власти на којој се доносе закони, што је
главна разлика од локалне самоуправе која нема то право. Теже је разликовати овлашћења јединице
територијалне аутономије од федералне јединице која такође доноси законе. Разлика је у томе што је
територијална јединица део просте државе, док је федерална јединица део сложене државе. Важнија
разлика је то што федералне јединице могу да доносе законе као своје изворно овлашћење,
произишле из претпоставке надлежности у корист федералних јединица, док територијална јединица
своје право изводи из законодавне власти државе, отуда држава има право надзора и контроле. У
државама се формирају јединице политичко-територијалне аутономије из разлога посебности
одређених подручја које су толике да захтевају већи степен политичке аутономије од локалне
самоуправе, али нису довољно јаке да се промени квалитет државног уређења и држава
федерализује. Посебности одређених подручја се везују за географске или привредне одлике, док
политички захтеви проистичу из разлога које везујемо за само становништво тог подручја –
национални, верски, расни. Претежно етничко-језички, географско-територијални, културно-
историјско-верси итд. Територијална аутономија је претежно европска творевина, јавља се и у некм
ваневропским унитарним државама. Персонална аутономија је облик аутономије који није примарно
везан за територију. Она подразумева да одређене националне или верске групе уживају одређена
полтичка и друга права , без обзира на део територије где живе. Персонална аутономија је скуп права
које ужива неко лице, на која не утиче место пребивалишта нпр.право националних мањина. Држава,
централна власт нерадо оснива територијалне аутономије. Они посежу за палијативним (ублаженим)
садржајима аутономије која обухвата политичко одлучивање. Тако разликујемо:
Културна аутономија се додељује од стране централне власти путем закона, одређеној националној
мањини, етничкој или верској групи гарантују културна права на територији где живе – службена
употреба језика, оснивање школи, слобода медија. Персонална аутономија може бити културна.
Институционална аутономија облик политичке аутономије које уживају неке институције и њихових
чланови. Пример је аутономија универзитета путем које универзитет, запослени и студенти уживају
слободу институционалног организовања, друге институције као што су здравствене установе, разна
удружења.
Економска аутономија се везује за појам развојних региона као привредних целина у којима се
спроводи одређена привредна политика. У неким државама су формирани посебни палијативни
облици аутономије, која су образована на одређеној територији из расних, националних и
историјских разлога, културне и економске аутономије углавном, а то су резервати за домицилно
становништво.
Правне карактеристике територијалне аутономије

Територијална сутономија је уставна и законска категорија, предвиђено јој је постојање уставом и
уређен основни положај. Устав је дефинише, конституише, уређује организацију власти, уређује
надлежности аутономије на општи начин. Она је законска категорија због тога што су законом
детаљније уређена питања њене власти и надлежности. Аутономна надлежност се уређује системом
енумерације, постоји претпоставка надлежности у корист државе, постоје изузеци. Подложна је
државној власти и хијарархији државних прописа што указује на њен уставоправни статус и правну
снагу њених прописа. У погледу уставоправног статуса, зависи од политичке воље централне власти.
Држава једноставно својом одлуком може је укинути, исто као што је може основати, што је
прописано уставоправним поступком (*референдум). У унитарним државама са територијалним
аутономијама и развијеним локалним самоуправама не постоји само један правни поредак, на
средњем и на локалном нивоу се стварају унутрашњи правни системи које чине прописи
територијалне аутономије и локалне самоуправе. Правни поредак територијалне аутономије чини
највиши павни акт статут, закон – ако има законодавну надлежност и подзаконски прописи.
Упоредноправно, највиши правни акти територијалних аутономија имају различиту правну снагу –
надзаконска, више правне снаге од обичног закона а нижа од устава, други имају снагу закона, може
бити обичан или нарочит позаконски акт (Војводина). Они морају бити у сагласности са уставом или
уставом и законом. Правна снага највиших правних акта може бити различита, с обзиром на то какав

Stranica 105 od 114
је поступак доношења, можемо говорити о прописима специфичне природе – суи генерис и правне
снаге. Ово је случај када у поступку доношења статута може учествовати посебно тело формирано у
ту сврху и грађани на референдуму или заједно парламент државе и територијалне аутономије.
Самим уставом је утврђена хијарархија домаћих правних аката, док за остале правне акте које доносе
органи територијалне аутономије, закона и подзаконских прописа – одлуке, уредбе, пословници, они
морају бити у сагласности са уставом и законима државе. За разлику од федералних јединица она
нема одлике државе или их има у мањој мери, појдиначно. Грађани у неким федералним јединицама
имају држављанство, док у аутономијама немају,она такође нема све државне симболе – грб, заставу
и химну, у неким државама имају. Територијална аутономија није представљена посебно у
националном парламенту, као федералне јединице. Оне стичу своје представнике у парламенту
путем изборних јединица које се налазе на територијалној аутономији. Нема представника централне
власти међу својим органима, у неким државама организацију власти чине и посебан централни
орган – право надзора и контроле, без оперативне , извршене функције. У неким државама централна
валст детаљно уређује организацију власти територијалне аутономије. Организација, надлежност и
правна заштита територијалне аутономије је иста као у регионима.
Закључци о територијалној аутономији

Територијалне аутономије се оснивају у унитарним државама из сличних разлога за образовање
федералних јединица, преовлађују етнички, историјски и географски. Изузетно постоје и у
федерацијама.
Државе са територијалном аутономијом су асиметрично територијално уређене - аутономија не
постоји на читавој територији државе, већ на једној или више делова територије. Територијална
аутономија подразумева политичко одлучивање унутар којег је и доношење закона. Чисте
територијалне аутономије са политичком самоуправом не постоји без законодавне надлежности –
теоријски, реткост у реалности. Оне могу ићи у два правца ка федералним јединицама или локалним
самоуправама. Територијална аутономија има исти облик владавине, државног уређења и државне
власти као и држава чији је део. Ипак парламентарни систем је модификован итако се наглашава
положај представничког тела, што систем власти приближава скупштинском систему (Србија).
Територијалне аутономије не учествују у формирању политичке воље у државама јер нема својих
представника у извршној власти, нема представника у националном законодавном телу, изузеци где
има представника у горњем дому. Територијална аутономија ужива самосталност комбиновану са
правима цетралне власти која гарантује, контролише и сужава њену самоуправу. Има делимичну
финансијску аутономију. Држава има право надзора, контроле, распуштања представничког тела,
укидање или суспендовање правних аката. Држава им гарантује право подношења правних
инструмената уставном или редовном суду као мере заштите. Природа територијалне аутономије је
таква да је она недовршено политичко решење за уређење унитарне државе.
Уставно уређење територијалне аутономије у Републици Србији
Република Србија је унитарна децентрализована држава са територијалном аутономијом – Војводина
и Косово и Метохија. Положај територијалних аутономија је уређен Уставом, законом и
подзаконским актима. Косово и Метохија због специфичних политичких услова је само уставна
категорија, њен положај није уређен другим актима и да је на њеној територији проглашена
Република Косово. Зато је положај неуређен и донекле сведен на неке међународне уговоре које је
Србија потписала. Уставно право дефинише право на покрајинску аутономију, као право грађана
којим се ограничава државна власт. Она је подложана надзору, уставности и законитости, али не и
целисходности. Право на покрајинску аутономију грађани остварују непосредно –народном
иницијативом, референдумом и на изборима, или преко својих слободно изабраних представника у
покрајинској скупштини. Право на покрајинску аутономију се остварује у политичко-територијалним
заједницама које се оснивају Уставом и имају статус правног лица. Устав је отворен за оснивање
нових, укидање или спајање. Овакав предлог треба градјани да утврде на референдуму, а поступак
по којем се он спроводи је уставотворан. Устав уређује још надлежности и разграничења
надлежности, организације власти, финансијску аутономију, правне акте, надзор над радом и
заштиту аутономије. Надлежности територијалне аутономије су она питања која се на сврсисходан
начин могу остварити унутар аутономне покрајине, а за које није надлежна држава. На општи начин
се разграничава надлежност покрајине, као средњи ниво власти, од републичке и локалне власти.
Која су конкретна питања у надлежности покрајине уређује се законом. У Србији нема претпоставке
надлежности у корист државе и аутономије покрајине, већ се обеодређују енумерацијом. Устав
ограничава постављену надлежност аутономне покрајине прописујући области које она уређује,
питања од значаја за покрајину у складу са законом. Оне су гарантоване уставом и могу се сматрати
изворним покрајинским надлежностима, њихова конкретизација је препуштена законима. Држава
преноси надлежности на покрајину, тако их може и одузети законом. Као чиста изворна надлежност
аутономне покрајине остају две – организација покрајинске власти и уређивање покрајинских
симбола , грба, заставе и начин њиховог коришћења.

Stranica 106 od 114
Организација покрајинске власти подразумева да је право покрајине да уреди надлежности, избор,
организацију и рад органа и јавних служби које оснива. Чини у складу са својим статутом и на
основу Устава, не и закона. Устав именује скупштину највиших органа аутономне покраине које
чине посланици који се бирају на четири године, на непосредним изборима и тајним гласањем, у
складу са одлуком покрајинске скупштине, прописује и сразмерну заступљеност националних
мањина у скупштини. Финансијска самосталност дата је уставом, тиме што гарантује изворне
приходе којима финансира своје надлежности. Законом се одређује који су то приходи, део државних
пореза , таксе и у ком су износу, утврђује колико је учешће аутономне покрајине у приходима
буђжету државе. За разлику од Косова и Метохије, Војводини се грантује приход - покрајински
буђжет најмање 7 посто од државног буђжета, три седмине користи за финансирање капиталних
расхода нпр.изградња инфраструктуре, путева итд. Доноси опште правне акте, али нема законодавну
власт. Статут је највиши правни акт, подзаконски пропис. Статут, одлуке и други покрајински општи
акти морају бити међусобно усклађени и сагласни са уставом и законом. Карактеристика статута је
што у његовом поступку доношење одлучује два органа – покрајинска скупштина која га усваја и
Народна скупштина која даје претходну сагласност на предлог статута. Централна власт има право
контроле уставности и законитости над покрајином, која се гарантује Уставом. То право Устав
конкретизује на два начина. Прво, Влада може покренути поступак оцене уставности или
законитости неке покрајинске одлуке пре њеног ступања на снагу, тада Уставни суд може одложити
ступање на снагу те покрајинске одлуке све док се не донесе одлука о његовој уставности или
законитости. Други начин је кад неки државни орган – Влада, суд, јавно тужилаштво, председник
Републике, Народна скупштина или Уставни суд, покрене поступак, тада држава своје право надзора
спроводи преко одлуке Уставног суда о уставности или законитости акта покрајине. Уставни суд има
право да заштити права аутономије покрајине, на два начина. Када је појединачним актом или
радњом државног или локалног органа онемогућена покрајина да обавља своје надлежности, њен
орган има право жалбе Уставном суду. Други начин је када општи акт повређује права покрајинске
аутономије.
Аутономна покрајина Војводина

Аутономна покрајина Војодина је аутономна територија основана Уставом, у којој грађани остварују
право на покрајинску аутономију. Сама идеја о самосвојству, аутономности данашње Војводине
потиче још из времена када је она била део територије Хазбуршке монархије. Новија идеја, али не
као захтев за аутономијом Срба у туђој држави већ план за посебну политичку јединицу, почиње да
се рализује током Другог светског рата. Аутономија Војводине је уставотворно расла и политички
јачала наредне три деценије далеко превазилазећи почетне правне стандарде и слободе. Садашњи
положај АП Војводиене уређен је Уставом од 2006, Законом о утврђивању надлежности АП
Војводине и Статутом АП Војводине из 2014.године. Детаљне одредбе о правном статусу Покрајине
и о њеним органима налазе се у Статуту и покрајинским скупштинским одлукама. АП Војводина је
Статутом дефинисана као аутономна територијална заједница у којој грађани остварују право на
покрајинску аутономију у складу са уставом и законом. Она је неодвојив део Србије у коме се негује
европски принцип и вредности. Град Нови Сад је административни центар у коме се налазе седиште
покрајинских органа. У погледу статуса народа и националних мањина, Војводина је допринела да
националне мањине остваре пуну равноправност са српским народом.
Статутом је детаљно формирана и друга изворна надлежност уређење покрајинских органа власти –
дефинисање тих органа, надлежности и међусобни однос. Скупштина је највиши орган који обавља
нормативне и друге функције, а покрајинска влада је извршни орган који одговара Скупштини која
усмерава његов рад. Скупштина има 120 посланика, непосредно бираних на четири године, унутар
једне изборне јединице. Сразмерна заступљеност националних мањина – националних заједница.
Изборе расписује председник Скупштине 90 дана пре истека скупштинскг мандата, избори се
одржавају у наредних 60 дана. На првој седници се потврђује мандат посланицима, ако је потврђено
две трећине мандата, Скупштина ће бити конституисана. Од тог дана тече мандат који се може
продужити услед ванредних ситуација. Мандат може да превремено престане уколико она донесе
одлуку о самораспуштању, већином од укупног броја гласова. Тада обавља само текуће и надлежне
послове. Такође Скупштински мандат престаје уколико се у року од 60 дана не конституише
Скупштина, нови избори. Скупштина је једнодомна, ради на седницама у складу са пословником о
раду. Њоме руковои и представља је председник, помаже му подпредседник. Чланови уживају
материјални имунитет – нису одговорни за изнешено мишљење и дат глас. Скупштина обавља
широку лепезу нормативних надлежности – доношење Статута, покрајинских скупштинских одлука,
резолуција, декларација, право прегледања закона и других прописа које доноси Народна скупштина,
доноси одлуке о покрајинском буџету и завршном рачуну. Изборна и оснивачка права Скупштине
чине – избор и разрешење покрајинске владе, покрајинског заштитника грађана – омбудсман,
председника, подпредседника итд. Скупштина оснива агенције, јавна предузећа и установе, фондове,
развојну банку и уређује њихов правни статус. Скупштина контролише Покрајнску владу, која јој је

Stranica 107 od 114
одговорна , која може разрешити њеног председника. Скупштина може да расписује референдум
покрајински, одлучује о задуживању и закључује споразуме са одговарајучим територијалним
јединицама других држава.
Покрајинска влада је Статутом дефинисана као извршни орган АП Војводине. Њен положај и рад
уређен је Покрајинском скупштином одлуком и полсовником о раду. Њен рад усмерен је
Скупштином, којој подноси редован годишњи ванредан извештај о раду, нема правне инструменте
заштите којим би утицала на Скупштину. Покрајинску владу бира Скупштина тако што прво
председник Скупштине предложи кандидата за председника Покрајинске владе, а потом он предлажи
кандидата за једног или више подпредседника и за чланове.
Покрајинска влада се бира већином од укупног броја посланика, а мандат траје до истека мандата
Скупштине, почиње даном заклетве у Скупштини. Мандат владе може да траје краће ако њен
председник изгуби поверење Скупштине, буде разрешен или поднесе оставку или када Скупштина
донесе одлуку о самораспуштању. Она обавља тада само текуће и неодложене послове. Председник
владе се разрешава ако за то гласа више од пола посланика , престаје мандат и владе тада, и то и када
он поднесе оставку.
Покрајинску владу чини председник, који је води и представља, један или више подпредседника и
чланови. Унутар владе постоји хијарархија, тако да су они одговорни председнику Покрајинске владе
и самој скупштини. Она је непосланичка и њени чланови уживају имунитет за изношење мишљења и
гласање. Она има извршне, нормативне, кадровске, надзорне и друге надлежности, уређене законом,
Статутом и Покрајинском скупштинском одлуком о Покрајинској влади. Ради спровођења послова
образује стручне и друге службе. Доноси покрајинске уредбе, предлаже одлуке о покрајинском
буџету, програмске, развојне и планске документе, даје мишљење на предлог скупштинских одлука и
других општих аката. Кадровска овлашћења негативно одређена поставља и разрешава функционере
које не бира и разрешава Скупштину. Врши надзор над органима управе, даје им смернице и
усклађује их, такође надзире јавне установе.
Може да доноси опште акте и мере из надлежности Скупштине у случају елементарних непогода и
других ванредних ситуација, у циљу отклањања и ако Скупштина не може да се састане. Предлаже
привремене споразуме са одговарајућом територијалном заједницом других држава, које закључује
Скупштина.
Покрајинска управа и Покрајински заштитник грађана – омбудсман. Уређен Статутом и
покрајинским скупштинским одлукама. Покрајинска управа је самосталан орган који чине
покрајински секретеријат и покрајинска посебна управна организација. Покрајински заштитник
грађана – омбудсман је независан и самосталан орган који штити птава грађана од незаконитог,
нецелисходног и неефикасног поступања органа покрајинске управе, јавних предузећа. Обудсмана
бира Скупштина двотрећинском већином свих посланика, на мандат од шест година. Омбудсман и
његови заменици су одговорни Скупштини, а заменици уз то обудсману.
Појам и настанак локалне самоуправе

Локална самоуправа је ниво власти најближи грађанима, највише могућности за непосредну
демократују и директно учешће грађана у власти. То је облик вертикалне организације власти
образован у локалним заједницама као мањем делу државне територије, којим грађани управљају
преко изборних органа или непосредно. Подразумева право политичког одлучивања и одређени
степан слободе у односу на централну власт, као у односу на средњи ниво власти, уколико постоји.
У локалној самоуправи грађани путем локалних органа или непосредно, на основу устава и закона,
доносе политичке одлуке и правне акте од значаја за локалну заједницу. Унутар локалних јединица
постоји поред правног и политички однос грађана и локални органи, и између самих органа –
сарадња, контрола, равнотежа и одговорност, сходно начелу поделе и јединства власти. Друга страна
политичке самоуправа је изјашњавање и одлучивање грађана на локалном референдуму, као и избор
и опозива органа локалне власти. Слобода локалне заједнице је ограничена правним актима
централне власти, контролисање путем права надзора и ограничавањем активношћу великих
странака на локалном нивоу. Надлежности локалне самоуправе су изведене надлежности из
централне власти, држава суверено регулише њен статус, организацију и функцију. Поред локалне
самоуправе користе се различити синоними за означавање овог појма, неки имају административа
значај неки политички. Неки вид локалне самоуправе постојао је у организовању суживота у
данашњим локалним заједницама. Локално становништво је смаоиницијативно бирало међу собом
своје судије и сународнике. Развој локалне самоуправе повезан је са урбанизацијом, настанком и
развојом градова, постепеном деградизацијом државе. Признавање права на локалну смаоуправи
отпочео је од 12.века у Енглеској, Немчкој,Шведској, рађањем нове грађанске класе. Управљањем
локалном заједницом везује се за ужу, градску територију. Ови гадови постају у средњем веку
седиште борба за љуска права и извори нових идеја. Добијају повеље од владара, градови стичу
привилегије да самостално организују свакодневну поделу посла, организују власт, па чак и војску,
уз обавезу да плаћају порез. Временом се насеља обједињују истварају веће територије. Мање

Stranica 108 od 114
локалне заједнице су погодније за спровођење непосредне демокаратије и самоуправе, али колика ће
њихова аутономија бити зависи од централне власти. Држава законом дели територију на локалне
самоупеава по различитим критеријумима. При промени територије локалне самоуправе централна
власт је у обавези да обавести становништво те области, а изјашњавање грађана само изузетно има
обавезујућу снагу.
Однос са централном влашћу и демократска стварност локалне самоуправе

Локална самоуправа органичава надлежност централних ораган по ширини, односно врсти изворних
полсова које обавља, и по дубини – обављајућ иконкретене комуналне послове који се непосредно
тичу свакоднвнице грађана. Локална самоуправа ограничава централну власт утолико што утврђује
и спроводи локалну политику – планира и утврђује циљеве активности на локалу, односу стратегију
развоје, усвајања и спроводи локалне прописе. Разграничење послова између централне власти и
локалне самоуправе може бити опште и конкретно.
Разграничење на општи начин локална самоуправа обавља послове који нису у надлежности
централне власти, а који утичу на развој и животни стандард локалне заједнице – комунални
послови, питање локалног значаја у најбројнијим областима, она практично обавља све послове који
су у надлежности централне и других виших нивоа власти. Конкретна подела када се послови
одређују по систему енумерације. Уставом или законом набројене надлежности локалне самоуправе
и конкретизују се локалним подзаконским актима, све изван побројаних надлежности обављају
други нивои власти.
По критеријуму самосталности локалне самоуправе у односу на централну власт могу се издвојити
три организациона модела:
Пуна самосталност локалне самоуправе, организовање комуна као политичке јединице, реткост
данас,попут државе има све органе власти – нормативну,извршну, судску и управну валст.
Сасвим несамостална локална самоуправа има само надлежности које јој је поверила централна
власт, и која има право контроле законитости, целисходности рада и акта локалне самоуправе.
Карактеристика централизованих држава. Мешовити модел комбинација изворних и поверених
послова, локални органи су претежно самостални јер преовлађују изворни послови, док има мање
поверених послова.
Теоријски, локална самоуправа би била на највишем степену демократске остварености ако би о
пословима из локалне самоуправе одлучивали грађани непосредно, што није случај у пракси где се
одлучује преко изабраних локалних органа. На то је утицало повећање броја надлежности, послова
и спецификација за шта се тражи стучна квалификација, што често становници локалних самоуправа
немају. Данашња држава развија јединствену правну регулативу и преузима део локалних послова.
Остваривање локалне самоуправе и њене демократије зависи од начина избора локалних органа
власти. Локални органи – челник општине, савет, скупштина, имају ближе везе са становништвом
уколико их они непосредно бирају. На локалним изборима грађани бирају кандидате који ће вођеним
локалним интересима, решавати локалне проблеме. Велике странке су данас преовладале и својом
активношћу утичу на иборе, предлагајући своје страначке кандидате. Има и оних кандидата које
предлажу грађани, који имају прилику да освоје власт ако су мерила лични углед и има квалитетан
политички програм.
Типови и облици локалних самоуправа

Може се говорити о децентрализованим државама где постоје органи власти који су самостални у
односу на централну власт, док централизована држава практично негира њихово постојање, без
изворних надлежности.
Локалне самоуправе можемо поделити на монотипске и политипске.
Монотипски ситем – постоји један тип локалних самоуправа на читавој територији државе. Оне су
једнообразне, са истим органима и надлежностима. Локалне саоуправе које познају један само тип, а
остале су изведени моделитети који се разликују само по величини и еким детаљима који се везују за
надлежности и организацију власти нпр.мања општина,град, велики градови.
Политипски систем – два или више типа локалних самоуправа, флексибилан систем. Постоји
могућност да надлежности и организација валсти буде прилагођена потребама и условима које
каратктеришу кокретну локалну заједницу. Тако може постојати истовремено – јединица локалне
самоуправе са скупштином као представником, локалном владом, већем или челником кога грађани
непосредно бирају, председником, мером или градоначелником и непосредно бираним саветом итд.
Систем локалне самоуправе можемо разликовати према броју нивоа (степена) локалне власти.
Једностепене локалне самоуправе у којима постоји само један ниво локалне власти (Србија), постоје
централни и локални органи власти, средњи ниво власти припада територијалним аутономијама ако
постоје. Оведе си на истом нивоу власти све локалне надлежности, изворне или поверене.
Систем двостепене локалне самоуправе има два нивоа локалне власти. Други ниво обухвата више
локалних самоуправа првог нивоа. На оба нивао нпр.општина-округ, се обављају изворни и поверени

Stranica 109 od 114
послови, с тим што други ниво има право надзора, другостепеног одлучивања, планирања.
Систем тростепене локалне самоуправе је сложен и структурно најразвијенији . надлежност локалне
самоуправе издељена је на три нивоа између којих постоји однос сарадње и хијарархије
нпр.општина-департман-регион. Трећи ниво је највећа јединица и обухвата више локалних
самоуправа другог нивоа. На првом нивоу, најближим грађанима, обављају се претежно комунални
послови. Локална власт на другом нивоу обавља послове који захтевају шире планирање, веће
инфраструктурне улоге.
Неформални систем локалне самоуправе настаје повезивањем локалних самоуправа, право на
удруживање јединица локалне самоуправе унутар или изван државе. Циљ оваквог билетералног или
мултилитералног повезивања може бити општи, као што је културна сарадња, узајамна помоћ или
остваривање неког конкретног интереса и посла.
Организација власти у локалним самоуправама

Представничко тело, извршни органи и управа.
Механизам доношења одлука треба да буде отворен за непосредно учешће локалног становништва.
Организација локалне власти биће све сложенија, све више ће бити приватних сектора који ће
учествовати у пружању комуналних и других јавних услуга. Представничко тело је нормативни
орган који доноси локалне прописе – статут локалне самоуправе и друге опште правне акте.
Представничко тело је организовано као скупштина или локални парламент, састављен од грађана
које грађани непосредно бирају , тајним гласањем на изборима. Одборници су представници
политичких странака, удружења грађана или самостални. Скупштином руководи председник , на
челу локалне самоуправе. Представничко тело може бити мање у облику градског савета. Функцију
представничког тела могу преузети и сами грађани окупљени на изборима доносећи одлуку
акламацијом. Локални извршни органи воде локалну заједницу, припремају правне акте које доноси
локално представничко тело, спроводе прописе које доноси локална скупштина и органи виших
нивоа власти. Може да обавља један или два дбора извршну функцију. Један одбор је колективан,
чине га чланови задужени за одређене области и председник већа. Председник већа истовремено
мора бити члан општине па је тако локална извршна функција моноцефална. Уз веће, извршну
функцију може обављати и руководилац локалне заједнице – председник, начелник , градоначелник,
функција најсличнија шефу државе. Челника јединице локалне самоуправе бирају грађани
непосредно, може бити шеф савета, предедник скупштине или имати посебну инокосну функцију.
Носилац извршне функције може бити и менађжер, бира га општинскиорган, спроводеном на јавном
конкурсу, на основу критеријума стручности, функција није политичка већ професионална. Локална
администраи+ција (управа) постоји у свакој јединици локалне самоуправе.од величине и броја
изворних и поверених надлежности зависиће структура,бројност и обим послова локалне
администрације. Може бири подељена, структурирана у вишеорганизационих делова, по врсти
послова које обавља. Чине је професионална лица, одабрана по стручним класификацијама, који
пружају услуге грађанима. Правила надзора и контроле државне управе углавном важии за локалну
управу. Постоје и други локални органи – посебни или органи у саставу,под условом да су
предвиђени законом или статутом – локални омбудсман, национални савет, финансијски менађжер,
архитекта.
Грађани нису локални орган, али њихов утицај на органе власти је велик, већи него на државном
нивоу. Путем грађанске иницијативе грађани учествују у локалној власти, потребан је апсолутан број
или процентуални износ од укупног броја становника у локалу. Локални референдуми саветодавног
и обавезујућег карактера.
Надлежности локалне самоуправе

Уређују се уставом и законом, као и локалним подзаконским актима.
У регулисању ове надлежности може се поћи од енумерације или генералном клазулом по којем
локална самоуправа обавља све послове који нису у надлежности виших нивоа власти. Генералну
клазулу прецизира принцип супсидијарности који полази од претпоставке надлежности обављања
јавних послова у корист локалне самоуправе, као нивоа власти најближих грађанима. Надлежност се
у уставу одређује општом формулацијом – обављање комуналних послова или послове од локалног
значаја, који се детаљније прецизирају законом. Набраја послове надлежности, издвајајућиих по
важности, а закону оставља да одреди остале. Законом се локалне надлежности прописују, по
правилу, енумерацијом у једном или више закона, а даље се конкретизује локалним подзаконским
актима – статутом и другим актима. Европска повеља о локалној самоуправи надлежност е посматра
као уставна и статутарна категорија, и оставља се могућност уређувања других путем закона.
Претпоставка надлежности у корист локалних самоуправа. Могуће је разликовати изворне и
поверене надлежности. Изворне надлежности су оне које локална самоуправа обавља самостално,
без мешања централне власти, по садрђини разни комунални послови. Гарантоване самим уставом
јер је локална самоуправа уставна категорија. Поверене надлежности су оне која држава или средњи

Stranica 110 od 114
нивои власти преносе на локалну самоуправу путем закона или подзаконских аката, изворно
припадају вишим нивоима власти. Тада држава има право котроле, целисходности, како су дате могу
се и одузети. Поверавају се ради ефикасности или економичности обављања посла. Разлика међу
повереним и изворним надлежностима је квалитет контроле. Кодизворних послова се порверава
законитост и уставоност правних акта локалне самоуправе, који се могу суспендовати или укинути
уколико се докаже да су у супротности са уставним и законским одредбама – незаконити. Одлучује
орган централне власти – влада, уставни суд, суд. Код поверених послова они се могу одузети самом
проценом органа који је пренео надлежност на локалну самоуправу, ако послове необављају
економично или ефикасно. Садржина надлежности локалних самоуправа тиче се развоја јединица
локалних самоуправа и повећања стадарда живота њених становника – коминални послови:
водоснабдевање и канализације, јавни порези, расвета, паркиралишта... образовање, здравство и
социјалне делатности, одржавање јавног реда и мира путем локалне и комуналне полиције итд.
Финансирање локалне самоуправе

Једно од најважнијих питања њене самосталности. Зависи од политичке и еконосмке развијености
државе, обима локалних послова и потреба локалних јединица. На основу тог мерила, локалне
самоуправе можемо поделити у две групе – оне које могу да подмире сопствене трошкове и друге
које то не могу. Веће индустријализоване, богатија природним ресурсима за привредне делатности
или туризам, остварују више прихода оне које то немају мање. Отуда је нужана интервенција држве
да би смањила ту разлику, разлике између економских стандарда. Тако држва практикује различите
начине финансирања локалних самоуправа, путем изворних и пренетихизвора, са различитом
висином и врстом средстава и финансијских деривата. Држава делимично финансира локалне
заједнице , из чега произилази и њено право контроле трошења пренетих средстава. Из државног
буђжта се делимично финансирају комунални и други послови, као и материјални трошкови, плате
запослених у локалним оргаима администрације. Део прихода државног буђета сепреноси у
општински буђжет, а са друге стране, део прихода који се остварује на територији локалне
самоуправе прикупља се у државни буђжет у зависности од величине прихда те локалне јединице.
Износ средстава финансирања зависи од обима посла који се обавља, она са више изворних
надлежности изискује обимније финансирање, како од стране државе директно, тако и кроз
процентуално већи поврат средстава од пореза прикупљених на локалној територији.
Сопствени извори финансирања који зависе од њене величине и економске развијености, са друге
стране зависе од политичке децентрализације – колико и каквих прихода се препушта локалним
самоуправама.
Сопствени извори финансирања локалне самоуправе имају статус изворних надлежности. Локална
власт одређује стопу локалног пореза , таксе, износе накнаде. Лакала самоуправа слободно
располаже сопственим приходима, трошиих за потребе самоуправе, и за материјалне накнаде –
принадлежности локалнимфункционерима и администрацији. Врсте финансирања локалне
самоуправе – локални порези, таксе и накнаде, део средстава из пореза који прикупља држава,
добијање наменских средстава, кредити и друга задужења, донације. Локални позери, таксе и
накнаде су дажбине које плаћају грађани сходно порпиима конкретне јединице локалне самоуправе.
Разликују се по висини и зависе од локалне финансијске политике. Део средства аиз пореза који
прикупља држава од којих нека сума остајеили се враћа локалним самоуправама, уређује закон.
Наменска средства за финансирање финансирање траједок се посао не обави. Локалне самоуправе се
могу задуживатина тржишту капитала. При финансирању локалних самоуправа примењује се начело
солидарности којим се штите они који су економски слабији. О спровођењу начела стара се држава и
саме локалне самоуправе, које су међусобно финансијски повезане. Донаори даваоци помоћи могу
бити физичка и правна лица.
Контрола и заштита локалне самоуправе

Контрола (надзор) локалне самоуправе израз је хијарархијског односа између органа валасти на
различитим нивоима. Држава за себе задржава право контроле локалних аката и радњи путем
надзора, они их могу поништити или укинути. Ово произилази их јединства правног поретка што
подразумева усклађеност свих правних аката. Субјекти контроле – влада, судови опште и посебне
надлежности , уставни суд и органи територијалне аутономије. Судови и уставни суд контролишу
само законитост рада, док влада може контролисати и целисходност ако је реч о повереним
пословима. Разликује се контрола у локалним самоуправама која је заснована на децентрализацији
од оне на принципу деконцетрације. Локална самоуправа је облик политичке децентрализације и
централна валст контролише законитост њених радњи и правних аката. Органи локалне самоуправе
могу бити производ деконцетрације власти, тада се ради о несамосталној управи, држава
контролише законитост и целисходност рада. Право на свеобухватну контролу, законитости и
целисходности имају виши нивои власти према оним актима и радњама које органи локалне
самоуправе доносе и обављају као поверене послове. Не могу да смене кадрове јер су они део

Stranica 111 od 114
локалне самоуправе који уживају самосталност. Како се локалне смаоуправе своде на пружење
услуга грађанима држава мора предвидети механизме путем којих ће отклонити застој у раду
локалних органа. Централна власт може да распусти скупштину и да изабере нову, и именује нове
локалне органе уколико се представничко тело не сазива или не може да донесе захтевне одлуке у
одређеном року или да изабере локалне органе.
Права заштите се установљавају да централна власт не би злоупотребљавала свој овлашћења.
Држава обезбеђује заштиту локалних самоуправа од саме себе. Има одређена правна средства – може
да се жали трећој страни на акт виших нивоа власти, којим се ограничава или онемогућава њена
делатност. Тај орган мора бити аполитичан и објективан – суд, уставни суд.

Историјски осврт на локалне заједнице у Србији
Још у средњовековној Србији постојале су локалне заједнице са извесним садржајем самоураве –
властелинства, села, жупе, крајишта, градови, били си уређени бичајним правом. Уселима је постојао
локални орган власти – кнез, обично са налседним положајем, имају судску и извршну власт у
домени интереса становника села. Кнежевине обухватале више села, власт у њима
обављаокнежевски кнез или оборкнез, више кнежина чиниле нахију. Кнежеви представљали
кнежевине или нахије пред вишем нивоу власти којајестоловала у граду – народна самоуправа. Од
времена Првог српског устанка ниво локалне самоуптаве чине окрузи, срезови и општине. Није у
почетку било самоуправе, централизована и војна управа. Постојао надзор и подређеност
централним органима. По Закону о општинама општине нису имале одговарајиће приходе, морала
постојати сагласност централне власти за њено коришћење. Општински суд чинио кмет и два
помоћника, обављали полицијске послове. Временом укинути сви облици локалне самоуправе и
уведене полицијске управе. Радикалним уставом и законом о општинама, срезовима и окрузима –
тројака структура локалне самоуправе, положај три нивоа власти побољшан. Самосталност се
гледала кроз непосредан избор институција и постојање послова самоуправе делокруга, уз
политичку и законскуконтролу од стране државе. У Краљевини СХС, потом Југославија, опшине
биле опште јединице локалне самоуправе,постојали су и срезови, окрузи и области, као веће целине.
Локалне самоуправе достигле зенит самосталности. Општине изграђене на основи комуналног
система који подразумева децентрализацију државе и преузима њене функције, сем оних које
припадају градовима, покрајинама, републици и федерацији. За општине важила претпоставка
надлежнсти. Јединице локалне самоуправе: градови – градске заједнице, главни градови република и
покрајина, градске општине, срезови, Београд као главни град. Данашње локалне самоуправе чине
општине као основне јединице локалне самоуправе предвиђене Уставом. Држава законски
конкретитује самосталност општина, али ниво самосталности из социјалистичког периода остаје
недостижан.
Уставни положај локалне самоуправе у Републици Србији – назив, територија,

седиште,оснивање, начин одлучивања грађана и уређење локалних органа
Локалне самоуправе у Србији су уставна категорија и облик децентрализације државе. Гарантују јој
се изворне надлежности, за које нису надлежне централне власти. Основни положај одређује се
уставом, а детаљнијеодредбе се налазе у законима и подзаконским актима, све до прписа које
доноси локална самоуправа. Локална самоуправа је право грађана којим се ограничава државна
власт, организациони облик децентрализације власти. Локална самоуправа је одвојена од централне
власти. Локалне самоуправе подлежу само надзору уставности и законитости, централна власт не
може да контролише целисходност обављања изворних послова локалне самоуправе. Субјекти права
на ллокалну самоуправу су грађани, премаместу пребивалишта. Грађани су у свим општинама
изједначени, јединице локалне самоуправе имају исте надлежности и органе. Локална самоуправа
има круг самосталних,изворних овлашћења, за које јамчи Устав и ближе уређује закон. Избор органа
локалних самоуправа врше грађани непосредно, без учешћа државе. Права заштите гарантована
Уставом од саме државе, централне власти, али држава има право надзора, контроле – суд, Утавни
суд. Локална самоуправа као Уставом уређен облик децентрализације чине неки елементи –
назив,територија, седиште, оснивање и унидање, начин одлучивања грађана, уређење локалних
органа ...
Називи јединица локалне смаоуправе – општина, град и градБеоград. Једна основана јединица –
општина и две изведене – град и град Београд. Територија и седиште јединице локалне самоуправе
одлучује држава законом, као и њено оснивање и укидање (законом о територијалној организацији),
овоме претходи саватодавни референдум локалног становништва. Од стране грађана или
општинских орана може да се предложи промена општинских граница или оснивање нове.
Општине (150) су основне територијалне јединице у којима сеостварујелокална самоуправа.
Локална политичка заједница са статусом правног лица, на чијој територији живе најмање 10.000
становника, административна и привредна целина.
Градови (23) истог обима самосталности као општине. Градови могу да организују послове

Stranica 112 od 114
комуналне полиције, општине не могу. Град мора имати најмање 100.000 становника. Гард
јеркономски, административни, географски, културни центар, односно седиште. Град сесастоји од
градских и сеоских насеља. Има право да оснује градске општине, са својим статуто које има је град
поверио.
Посебан статус град Београд кога Утсва иманује главним градом, он је посебна јединица локалне
самоуправе, његов положај се уређује и посебним законом оглавном граду. Градским општинама
града Београда се гарантује статус правног лица. Он иманадлежжности које има општина и град, има
и проширене надлежности прописане законом.
Округ и месна заједница нису јединице локалне самоуправе. Окрузи су испостава министарства
изван седишта, у којима се обављају послови финансијске самосталности. Месне заједнице је облик
интерног организовања грађана коју скупштина општина оснива за једно или више место, уређује јој
надлежности, организује рад органа. Има статус правног лица и обављаповерене послове од стране
општине. У месним заједницама може се организовати рад општинске управе, има изворне и пренете
приходе.
Грађани у јединицама локалне самоуправе одлучију сами или преко својих слободно изабраних
представника. Облици непосредног одлучивања: народна иницијатиа – предлаже локалној
скупштини за доношење некогакта из њене надлежности, подноси 5 посто бирача у општини,
локални референдум – најмање 10 посто бирача, расписује локална скупштина, збор грађана – сазива
зе део општине да би се локалним органима упутила петиција за решење неког питања или
доносшење неког прописа и локални избори.
Јединица локалне смаоуправеима право на самостално уређење органа и служби, у складу са
Уставом и законом. Држава регулише организацију локалне власти, а детаље оставља да уеди сама
локална самоуправа. Скупштина општине (града) је највиши локални орган има ранг уставног
органа. Доноси статут и друге опште акте, усваја буђжет и завршава рачуне итд. Она бира локалне
извршне органе – председник општине и општинско веће.
Уставни положај локалних самоуправа у Републици Србији – надлежности, финансирање,

контрола и заштита јединица локалне самоуправе
Унутар Уставном уређеног права на локалну самоуправу, апровођењем локаних надлежности треба
да се испуни два гранична услова. Први је сврсисходно одлучивање на локалном нивоу – конкретна
лваст на локалном нивоу или њено становништво на еферендуму.други услов је негативан и њиме се
поштује хијарархија различитих нивоа власти – да то питање није у надлежности државе, изворни
послови. Поверени послови су једнострани пренос послова од стране државе и аутономне покрајине
на локалне самоуправе, питања из њихове надлежности уз обезбеђење средстава. Јединице локалне
самоуправе се донекле разликују по овлашћењима – граду се поред Уставом поверених послова,
могу законом поверити и друге надлежности, надоградња права које имају општине и град.
Надлежности општина тичу се комуналних послова, коришћења грађанске земље и пословног
птостора, старања о локалним путевима... здравственој, социјалној и дечијој заштити итд. Устав даје
општи број надлежности које она обавља преко својихоргана, у складу са законом, оне могу да
обављају и дреге послове. Надлежности општине су конкурентне, нису искључиво њене, држава и
покрајина су такође надлежне, а општина обухвата послове од општинског значаја. Неке
надлежности општине обављају самостално у складу са законом, неке само у складу са законом, а
треће без позивања на закон. Саостално у складу са законом општина доноси буђжт и завршне
рачуне, урбанистичке панове, програмски разој итд. У складу са законом општина прописује
прекршаје за повреде општинских прописа. Дрирејнто из Уставних овлашћења без позивања на
закон, општина има право да се стара о људским и мањинским правима и о јавном информисању на
свом подручју.
Поверени послови су послови дрђавне управе , поверавају се послови инспекције надзораразних
области.
Општина има статут правног лица што подразумева да остварује сопствене приходе, планира
расходе, и по тим питањима доноси буђжет и завршне рачуне. Финансијска аутономија
општинеподразумева сталне и стабилн приходе које сама утврђује и њима располаже. Приходи
локалне самоуправе деле се на изворне и пренете.
Контрола и заштита локалне самоуправе Устав говори само о општинама, чији акти су под надзором
Владе, контрола сеодноси на град и град Београд такође. Централна валст може да контролише
уставност и законитост општих акта општине. Влада може ако се донесе одлука о незаконитости
правног акта да га укине или суспендује, да би обустава правно опстала до доношења мериторне
одлуке, услов је да Влада у року од пет дана отпочне поступак оцене уставности и законитости, о
чему одлучује Уставни суд. Влада може да сраспусти скупштину општине ако се не сазивају редовно
седнице и ако она не може да донесе одлуку о неком важном питању. Влада је тако изнад скупштине
општине, она кад је распусти именује привремене органе све до избора. Право на заштиту је двојака,
усмерена јена појединачне и општеправне акте којима се поверђује општинска надлежност , права

Stranica 113 od 114
локалне самоуправе.обраћа се Уставном суду, подносуи жалбу. Органи општинр, скупштина или
веће, могу да покрену поступак оцене уставности или законитости републичког или покрајинског
прописа којим се повређују права на локалну самоуправу.
Организација власти у јединици локалне самоуправе Републике Србије

Локална самоуправа има органе власти по узору на државни ранг.
Скупштина је највиши локални органа,општине састоји се од 19-75 одборника, скупштина града до
90, а главног гада 110 одборника. Скупштина је конституисана избором председника скпштине и
постављањем секретара скупштине, од тог дана тече мандат од четири године. Мандат је краћи ако
Влада распусти скупштину ако не заседа дуже од три месеца, не изабере председника општине и
општинско веће или не донесе статут или буђжет општине. Скупштина одлучује јавно, већином
гласоваприсутних одборника, акоседници присуствује вћина од њиховог укупног броја. Скупштниом
руководи председник или заменик. Одборници уживају материјални имунитет. Спроводи
нормативне надлежности – доноси статут, буџет и завршне рачуне, програме развоја, одлуке и друге
опште акте – одлуке о општинским таксама, накнадама, јавном задуживању.
Изборна и оснивачка права скупштине општине – председника, заменика, чланова општег већа,
локалног обудсмана итд. Скупштина оснива службе, јавна предузећа, установе и организације,
обавља надзор над њиховим радом. Контролна овлашћења тичу се односа са председником
општине и општинским већем – подносе извештаје, могу их разрешавати.
Прдседник општине је извршни орган општине , бира га скупштина из редова одборника , заједно са
његовим замеником, на предлог председника општине, тајно. Изабран је од већине укупних гласова
од укупног броја одборника. Мандат од четири године,може бити разрешен аковише не ушива
поверење, више од већине одборника. Председник општине има два својства – председник
општинског већа и оне је инокосни орган који представља и заступа општину. Општинско веће је
други извршни орган, са председнико представља једну целину. Чланови се бирају истовремено и на
исти начин као председник општине из реда одборника. Они који су изабрани вишенемају
одборнички мандат, највише 11 чланова, и заменик председника. Могу бити појединачно разрешени.
Одлучује већином присутних чланова од укупног броја. Доноси одлуке о привременом финансирању
ако скупштина не донесе одлуку о буђжету., врши надзор над управом, поништава и укуда правне
акте итд. Председник општине и општинксо веће у организацији валсти стое испод скупштине.
Општинска управа посебан локални орган којим руководи начелник, могу постојати општинске
управе за поједине области. Функционери помоћници председника општине, највише три, за
поједине области. У граду их има пет и образују градски менађжер. Извршава одлуке и друге акте
скупштине и извршних органа, обавља надзор, решава у управном поступку, извршава поверене
законе итд. Заштитник грашана , независан локални орган, контролише општинску управу и јавне
службе у вези са евентуалним повредама права грађана. Обудсман се образује статутом, а одликом
скупштине регулише његв правни статус. Савет за међунационалне односе, самостално радно тело,
паритетног састава. Разматрају се питања и доносе одлуке о свим питањима које се тичу
националних мањина и њихове равноправности. Може да покрене поступак оцене уставности и
законитости локалних општих аката пред Уставним судом.

Stranica 114 od 114

Orlović Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Orlović Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Појам устава

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Устав у материјалном и формалном смислу

Развој уставности у свету

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Развој српске уставности

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Уставно право као грана правног система и као научна дисциплина

Метод уставног права

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Однос уставног права и других грана права

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Материјални извори уставног права

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Закони – који садрже уставну материју су извор уставног права. То су:

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Извори уставног права у Републици Србији

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Пракса међународних институција – одредбе о људским и мањинским правима тумаче се сагласно

Поступак доношења и промене устава

Формална и фактичка промена устава

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Грађани путем референдума учествују у уставотворном поступку. Њихова одлка је обавезујућа.

Доношење и промена устава РС

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Нормативни део устава

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Структура и систематика устава Србије

Становништво – може да утиче на облик државног уређења, многољудне државе су федерације, а са

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Слобода и примат људских права

Либералнодемократски конституционализам придодаје кованици ''слобода од'' и појам ''слободе за''.

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Сувереност, легалитет и легитимитет

Право на отпор, ограничење и контрола власти

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Извори људских права и слобода – политички и правни акти

Прве декларације о људским правима и слободама

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Каснији међународни акти о људским правима и слободама

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Људска права и слободе у Уставима

Подела људских права и слобода

Према улози коју грађани имају у односу са државом:

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Заштита људских права и слобода

Међународна заштита заснива се на препорукама и одлукама међународних тела и судова.

Међународни акти УН – право на живот је релативно заштићено.

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Слобода и безбедност личности обухвата:

УД – гарантује право на слободу, забрањује ропство, шитити од произвољног хапшења.

Слобода кретања и настањивања

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Слобода мисли и изражавања мишљења

УД – свако има право на слободу мисли и изражавања мишљења.

Слобода мисли, савести и вероисповести

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

Лична права која чине право на правично суђење

УД – свакоме се гарантује право на правично и јавно суђење и право на одбрану. Декларација

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57

https://cdn.fbsbx.com/v/t59.2708-21/65942268_22868419415…9IAsvYAsxDfTF84b4rTLeom9p8Oq955QX5F-hZywUsmt60T_m4 26. 7. 19. 13P57