1.

POREKLO I ZNAENJE NAZIVA USTAV

Naziv ustav vodi poreklo od latinske rei constitutio. U filozofskim spisima velikih mislilaca antike Grke Platona i Aristotela, sreu se i razmatranja o ustavima rkih dr!avica. "zraz ustav koristi se prevenstveno u znaenju osnovnih o#ele!ja politiko ure$enja konkretne dr!ave. %vim nazivom ne oznaava se pravni akt ve konkretan sistem dr!avno i dru&tveno ure$enja dr!ave. Aristotel pravi razliku izme$u pravila o dr!avnom i dru&tvenom ure$enju 'politee( i pravila kojima se ure$uju ovla&enja koja pripadaju pojedinim or anima vlasti 'nomoi(. U feudalnom dru&tvu katolika crkva re ustav koristi za akte kojima se ure$uje sistem or anizacije crkve. )a #ur!oasko demokratskim revolucijama termin ustav je u politikoj i pravnoj teoriji do#io dru aije znanje, koje je i danas u upotre#i. U na&em jeziku izvorno znaenje termina ustav je* #rana, prepreka, o ranienje, o#uzdavanje. Ustav kao pravni akt doista je akt o raniavanja dr!avne vlasti.

2. POJAM USTAVA
2.1 Ustav u materija !"m smis u U svakoj dr!avi postoje izvesna pravilakoja ure$uju konkretu dr!avu i njeno pravo. %#lik i forma u kojoj se takva pravila izra!avaju mo u #iti razliita* pisana ili nepisana pravila+ pravne norme ili pak pravila stvorena o#iajnim pravom+ pravila sistematizovana i koncentrisana u jednom pravnom aktu ili pak u vi&e razliitih pravnih akata. %snovno o#ele!je pojma ustava u meterijalnom smislu je oslanjanje ovo a pojma na sadr!aj odnosa koji se ure$uju ustavom, nezavisno od to a da li su ti odnosi stvarno i ure$eni ustavnom normom ili pak nekim dru im propisima, pa ak i o#iajima. Postoje razlike u teorijskim razmatranjima pojma ustava u materijalnom smislu. ,azlike proistiu iz samo poimanja sadr!ine ustavne materije, a s o#zirom na to mo u se rupisati u dve osnovne rupe. Prvoj rupi pripadaju teoretiari, koji sadr!aj ustavne materije vezuju u osnovi za dr!avu, njenu or anizaciju, status, nadle!nosti i me$isov#ne odnose or ana vlasti, pose#no najvi&ih or ana dr!avne vlasti. -ru oj rupi pripadaju teoretiari koji sadr!aj ustavne materije vezuju u osnovu za dru&tvo. Postoje i shvatanja koja kom#inuju o#a navedena svojstva sadr!aja ustavne materije. Pristalice ovih svatanja vezuju se podjednako za or anizaciju i funkcionisanje or ana vlasti, kao i za pravila po kojima se stvara pravo, a smatrajui ih jednako va!nim za odre$iva.e pojma ustava. /ajedniko sa sva izneta razliita shvatanja ustava u materijalnom smislu jeste veziva.e sadr!aja za dr!avu ili pravo. U konstitucionalnoj i pravnoj teoriji sreu se stanovi&ta koja materijalni pojam ustava sadr!inski pro&iruju izvan dr!ave i prava. %vu rupu povezuje stav po kome sadr!aj ustava vezuje za politike i socijalno ekonomske odnose. 2.2 Ustav u #"rma !"m smis u 0orma ustava je nje ovo #itno svojstvo, oso#ina po kojoj se ustav razlikuje od zakona i dru ih op&tih pravnih akata. 1lementi koji odre$uju formu ustava su pisana forma, sistematizova.e ustavnih normi u jednom jedinstvenom pravnom aktu, najvea pravna sna a ustavnih normi i najvi&e mesto koje ustav zauzima u pravnom sistemu. 1lementi koji odre$uju svojstva ustava i formalnom smislu su* pose#an or an koji

odluuje o dono&enju ili promeni ustava+ pose#an postupak po kojem se ustav donosi ili menja i pose#an nain ure$ivanja postiupka revizije ustava. U ustavu se ure$uju najva!nija pitanja u politikoj zajednici. 3e itimitet ustava poiva na nje ovoj sadr!ini, priznatoj i prihvaenoj od strane ra$ana politike zajednice.

$. SVOJSTVA USTAVA
,azlike u shvatanju pojma ustava poivaju na razliitim svojstvima ustava.. Ustav je je nesumnjivo pravni akt , ali je on ujedno i svojevrsni ideolo&ko politiki document. %n sadr!i najznaajnije i op&te pravne norme o pitanjima ustrojstva odre$ene dr!avne zajednice. Ustav izvr&ava konsenzus pripadnika politike zajednice o utemeljujuim principipa politike zajednice. %tuda je ustav ideolo&ko politiki akt. Ustav pored realnih, sadr!i i pro ramtsko deklarativne norme. -onosi se za sada&njost i za #udunost. U teoriji se razlikiju dve funkcije ustava* a( Instrumentalna finkcija ustava vezuje se za upravljanje politikim procesom utvr$ivanjem pravila koja konstitui&u politiki poredak tako da a o raniavaju #( Simbolika funkcija upuuje na le itimaciju politiko poretka zasnovano na vrednostima koje ra$ani politike zajednice priznaju i prihvataju

%. VRSTE USTAVA
U ustavnoj teoriji postoji vi&e klasifikacija ustava, zavisno od klasifikaciono kriterijuma koji se koristi pri klasifikovanju. Prema formi razlikuju se pisani i nepisani ustavi, prema #roju pravnih propisa koji ine ustav razlikuju se kodifikovani i nekodifikovani, prema postupku revizije razlikuju se vrsti i meki, a prema or anu koji ih donosi razlikuju se oktroisani ustavi, ustavu paktovi i narodni ustavi. %.1 Pisa!i i !e&isa!i ustavi U najveem #roju savremenih dr!ava najvi&i pravni akt je donet u pisanoj formi. Napisani ustavu su izuzetak u savremenoj ustavnosti, te se tako esto u ustavnoj teoriji navodi 1n leska ustavnost kao primer. )u&tina ustavnosti u 1n leskoj nije u tome &to pravna pravila nisu zapisana, ve u tome &to pravni propis nije jedini izvor ustavno prava, ve su to pored pravnih propisa 'zakoni( i dru i pisani izvori 'sred.ovekovni u ovori izme&u vladara i plemstva(, op&te pravo, kao i propisi koji se odnose na sudove, ustavni o#iaj kao i ustavne konvencije na kojima se zasniva i funkcioni&e parlamentarizam u 1n leskoj. Nepisani ustavi se vezuju za ustavne o#iaje i ine ustav u materijalnom smislu. Nepisani ustav ne poseduje jedno od #itnih svojstva ustava u formalnom smislu, a to je pisana forma kao #itna karakteristika ustava, te se z#o to a smatra ustavom u materijalnom smislu.

%.2 K"'i#i("va!i i !e("'i#i("va!i ustavi a( Kodifikovani ustavi su oni koje ini samo jedan pisani pravni akt u kojem su o#uhvaena naj#itnija ustavna pravila. Najvei #roj savremenih dr&ava karakteri&e postojanje kodifikovanih ustava. #( Nekodefikovane ustave odlikuje postojanje vi&e pisanih pravnih akata u kojima su sadr!ana ustavna pravila. U zemljama koje imaju nekodefikovane ustave razlikuju se dve situacije i dva tipa nekodifikovanih ustava* 5 prva, u kojoj ustav ini vi&e pravnih akata od kojih svaki ima svojstvo akta najvee pravne sna e. 6e$u ustavima u ovoj rupi postoje razlike s o#zirom na to da li pored ustava postoje i dru i pravni akti vee pravne sna e od zakona, ili ustav ini vi&e pravnih akata od kojih se ni jedan ne naziva ustav, ali svaki ima veu pravnu sna u od zakona. 5 -ru a, koju tako$e karakteri&e postojanje vi&e pisanih pravnih akata, koji nemaju pravnu sna u veu od pravne sna e o#inih zakona, niti se pak nazivaju ustavom, ali se op&tom sa lasno&u smatraju ustavom zemlje %.$ vrsti i me(i ustavi Prema postupku revizije razlikuju se evrsti 'tvrdi, kruti( i meki 'fluidni( ustavi. a( Grupi vrstih ustava, koja o#uhvata najvei #roj savremenih ustava, pripadaju oni ustavi za iju reviziju se zahteva postupak slo!eniji od zakonodavno postupka. 6enjaju se po proceduri koja je slo!enija od postupka po kojem se menjaju ili donose zakoni, a uslovi koje nala!e revizija ustava su stro!iji. 1lementi koji postupak ustavne revizije ine slo!enijim od zakonodavno postupka su* 5 pose#an or an koji donosi ustav koji se od zakonodavno tela razlikuje po iz#oru, sastavu i ovle&enjima 'ustavotvorna skup&tina( 5 ustav donosi zakonodavno telo, ali to ini po pose#nom postupku 'u po ledu su#jekata koji su ovla&eni da pokreu postupak za reviziju ustava+ naina pokretanjainicijative+ sadr!aja i toka rasprave koja se vodi u zakonodavnom telu+ ue&a ra$ana u odre$enoj fazi postupka dono&e.a ustava i sl.( 5 pose#na 'kvalfikovana( veina za dono&enje odluke o reviziji ustava 5 referendum kao o#lik neposredno sudelovanja ra$ana u dono&enju ustava 5 ue&e federalnih jedinica u postupku federalno ustava i dr. U zavisnosti od stupnja vrstine, kruti ustavi se mo u rupisati u dve osnovne rupe* 5 prvoj od njih pripadaju oni ustavi za iju reviziju su, pored zakonodavno tela, nadle!ni i dru i or ani ili pak sami ra$ani, #irai 5 dru u rupu ine oni vrsti ustavi ija revizija je u nadle!nosti samo zakonodavno tela. #( 6ekim ustavima pripadaju oni ustavi za iju izmenu nije potre#an nikakav dru aiji postupak, razliit i slo!eniji od zakonodavno . 6eke ustave od o#inih zakona razlikuje samo materija koju ure$uju, ali ne i postupak po kojem se ustav menja.

%.% O(tr"isa!i ustavi) ustavi &a(t"vi i !ar"'!i ustavi ) o#zirom na to koji se su#jekat javlja u ulozi dono&enja ustava 'or an dono&enja( ustavi se rupi&u u vi&e osnovnih rupa. a( Prvu rupu ine oktroisani ustavi koje donosi vladar #( -ru u rupu ine narodni ustavi koje donosi predstavniko telo 'ustavotvorna skup&tina ili zakonodavni or an( samostalno ili zajedno sa ra$anima 'ustavni referendum( c( 8reu rupu ine uatsvni paktovi u ijem dono&enju sudeluju predstavniko telo i vladar 'ustav donosi predstavniko telo, a stupanje na sna u vezuje se za potpis vladara *. +ONO,ENJE USTAVA Najvei #roj zemalja savremeno poseduje ustave kao pravne akte najvee pravne sna e i najvi&e mesta u hijerarhiji pravnih propisa, akt koji se od dru ih pravnih propisa razlikuje po svom donosiocu, po postupku dono&enja ili i po donosiocu i po postupku dono&enja, a kojim se ure$uju osnovna i najznaajnija naela dru&tveno i dr!avno ure$enja. ,azlikujemo dve situacije dono&eja ustava, a to su* kada dr!ava donosi svoj prvi ustav i kada dr!ava ve ima ustavi donosi novi. *.1 +"!"-e!je &rv". ustava -r!ave donose svoj prvi ustav u razliitim okolnostima. Postoje dve situacije dono&enja ustava* a( 9edna je situacija u kojoj dr!ava koja je formalna i postoji kao dr!avna zajednica, donosi svoj prvi ustav. U ovim dr!avnim zajednicama karakteristino je za razdo#lje, poev od kraja :;""" veka, uticaj dru&tvenih okolnosti uslovio je pojavu prvih pisanih ustava. Prarvi ustavi doneti su u razliitim zemljama, u razliitom vremenu. #( -ru a situacija postoji tada kada novoformirana dr!ava donosi svoj prvi ustav. -ono&enjam svo a ustava novoformirana dr!ava iskazuje i potvr$uje svoje postojanje, izme$u ostalo , i dono&enjem svo najvi&e pravno akta ure$ujui njime svoje ustrojstvo, or anizaciju vlasti, prava i slo#ode koje arantuje svojim dr!avljanima i ra$anima i dru a pitanja. *.2 +"!"-e!je ustava u 'r/avama ("je ve0 imaju ustave U najveem #roju dr!ava, u toku njihovo ustavno razvitka, done&eni su nakon prvo ustava novi ustavi. U nekima je #roj ustava koji su done&eni u toku ustavno razvitka manji, a u dru im pak vei, &to ovori i o razliitoj dinamici ustavno razvitka pojedinih zemalja, kao i o sta#ilnosti njihovo ustavno sistema. )ituacija u kojoj dr!ava koja poseduje ustav donodi namesto nje a novi ustav, razliita je od one u kojoj sr!ava donosi svoj prvi ustav. ,azlika je zasnovana na injenici da zemlje koje imaju ustav pa donose novi namesto nje a imaju i pravila, sadr!ana u postojeem ustavu, po kojima se ustav donosi. -ono&enje novo ustava namesto ranije poiva na pravilima koja u tom po ledu ustanovljava ustav, ali i na nain kada se propisana pravila promene ustava ne po&tuju. ,azlikujemo dve situacije dono&enja novo ustava*

<

a( Prva situacija je ona u kojoj se novi ustav donosi sa lasno odred#ama postojee ustava, a kojima se ure$uje dono&enje novo ustava. U takvom sluaju postoji kontinuitet u ustavnom razvoju. #( -ru a situacija je sluaj u kojem se novi ustav ne donosi na osnovu odreda#a va!ee ustava. %tuda izme$u va!ee i potonje ustava ne postoji ustavni kontinuitet u sadr!inskom, ve samo u vremenskom smislu. 8o je nasilna promena ustavno poretka do koje naje&e dolazi u sluaju socijalnih revolucija, #itnijih promena dr!avi i dru&tvu, nakon dr!avnih udara i sl. 1. PROMENA USTAVA Promenu ustava izazivaju promene koje se odvijaju u dru&tvu, u dru&tvenoj i dr!avnoj zajednici ije osnovne principe i institucionalne okvire izra!ava konkretan ustav. Ustav mora odlikovati odre$ena realnost. Ustav se menja po pose#nom postupku, razliitom i slo!enijem od zakonodavno . Postupak ustavne revizije je propisan u ustavu. Ustav se mo!e menjati na dva razliita naina, faktiki i formalno. 1.1 2a(ti3(a &r"me!a ustava -o faktiko menjanja ustava dolazi tada kaka se, ne dirajui u sam tekst ustava, nje ov sadr!aj menja, tako &to mu se daje novi smisao i znaenje. 8ada konkretna ustavna odred#a ostaje nepromenjena, ali je njeno znaenje faktiki izmenjeno, a time i njen stvarni sadr!aj. Pravno pravilo ustava ostaje, ustav nije promenjen ali se znaenje ustavne norme menja. -o faktike promene ustava mo!e doi do sledeih naina* 5 Ustavnim o#iajem se ustavna norma dopunjava njenom #li!om konkretizacijom+ popunjava se pravna pravna praznina ukoliko ona postoji u ustavu+ menja se ustavna norma davanjem dru o smisla istovetnom tekstu+ otklanja se dejstvo ustavne norme 5 )udsko tumaenje ustava sree se sa onim ustavnim sistemima u kojima je sudovima povereno odluivanje o ustavnosti neko propisa. )udskim tumeenjem ustav se faktiki menja, u postupku ocene ustavnosti, tako &to se, odlukom suda ustavna norma tumai sa lasno onom smislu koji je daje pravni akt ija se ustavnost ocenjuje, a ne sam ustav. 5 Promena ustava putem zakona postoji u onim ustavnim sistemima koji ne poznaju ocenu ustavnosti. -o promene ustava dolazi tada kada sadr!aj, smisao i znaenje zakonske odred#e odstupa od smisla i znaenja ustavne odred#e koja je u zakonu konkretizovana ili dalje razra$ena. 1.2 2"rma !a &r"me!a ustava 0ormalno menjanje ustava odnosi se na sam ustavni tekst iji se sadr!aj menja samo delom 'delimina revizija( ili se menja u celini 'potpuna revizija, odnosno dono&enje novo ustava(. =arakteristini elementi postupka formalne revizije ustava su* a( "nicijativa za reviziju ustava koja pripada &irem kru u su#jekata. %d prava podno&enja predlo a za reviziju ustava razlikuje se po tome &to inicijativa ne

>

#(

c(

d(

e(

f(

pokree o#avezno postupak revizije. Postupak se pokree tek kada inicijativa #ude prihvaena. Podno&enje predlo a za ustavnu reviziju je pravo kojim raspola!u* 5 lanovi predstavniko tela 5 parlament, odnosno parlametarni domovi 5 or an kom je povereno vr&enje izvr&ne funkcije vlasti 5 #irako telo 5 federalne jedinice 'poslanici u federalnom domu savezno parlamenta ili predstavnika tela federalnih jedinica( %dluivanje o predlo u za reviziju ustava. Prihvatanjem predlo a od strane nadle!no or ana 'ustavotvorna skup&tina, parlament, prethodni referendum, novi saziv skup&tine( stiu se uslovi za pristupanje reviziji ustava. /a dono&enje odluke o pristupanju promeni ustava, kao i odluke o usvajanju akta o promeni ustava, zahteva se kvalifikovana veina. /a#rana revizije ustava. Apsolutna za#rana revizije odnosi se na pojedine, u ustavu tano navedene odred#e 'o#lik vladavine, osnovne odred#e(. /a#rana revizije mo!e #iti vezena za pose#ne prilike 'neposredno posle dono&enja ustava, vanredno stanje(. -ejstvo za#rane je tada vremenski o ranieno. Pose#an nain sudelovanja federalnih jedinica u postupku revizije federalno ustava. U federalnim dr!avama federalne jedinice sudeluju u dono!enju federalno ustava neposredno 'zakonodavna tela federalnih jedinica ili ra$ani na referendumu( ili preko svojih poslanika u domu federalnih jedinica. -ono&enje odluke o pro la&enju ustava izuzima se iz nadle!nosti ekzekutive. Akt o pro la&enju ustava je u nadle!nosti zakonodavno tela.

% promeni ustava odluuju ra$ani 'ustavni referendum(, ustavotvorna skup&tina, novoiza#rani parlament. a( Ustavni referendum mo!e #iti o#avezan, fakultativni ili savetodavni. ) o#zirom na vreme raspisivanja referendum mo!e #iti prethodni ili naknadni. #( Ustavotvorna skup&tina je pose#an or an, razliit od zakonodavno tela po svojoj nadle!nosti, sastavu i nainu iz#ora. Ustavotvornu skup&tinu #iraju ra$ani. U njenoj nadle!nosti je samo dono&enje odluke o reviziji ustava. c( "z#or novo parlamenta je jedan naroiti nain odluivanja o promeni ustava. Postupak revizije ustava odvija se u dve osnovne faze, od kojih u prvoj odluku o pristupanju reviziji ustava donosi parlament koji je u sazivu. Posle usvajanja predlo a inicijative za reviziju ustava, parlament se raspu&ta i raspisuju se iz#ori za novi parlament. -ru a faza odluivanja odvija se posle iz#ora, a novokonstituisani parlamentarni saziv nadle!an je da donese odluku o reviziji ustava.

4. SISTEMATIKA I SA+R5AJ USTAVA Ustavi se razlikuju s o#zirom na strkturu i unutra&nju sistematizaciju ustavne materije. Ustav, kao pravni akt, uvek sadr!i normativni deo. Normativni deo o#uhvata ustavne norme rupisane i sistematizovane u lanove ili para rafe, kao osnovne jedinice sistematizacije ili pak u lave, odeljke ili delove kao &ire jedinice sistematizacije. Pored normativno dela znatan #roj ustav sadr!i i pream#ulu, koja u ustavnoj sistematizaciji ini odvojenu celinu. -eo ustava ine i pose#ni dodaci koji zajedno sa dru im delovima ustava ine jednu celinu. U pojedinim ustavnim sistemima u kojima se ustav menja ili dopunjava u formi amandmana na ustav, amandmani ine sastavni deo ustava, zajedno sa prvo#itnim ustavnim tekstom ko a menjaju ili pak dopunjuju. 4.1 Pream6u a Pream#ula u sistematici ustava prethodi normativnom delu ustava. %na mo!e #iti du!a ili kraa i ini uvek zase#nu celinu u ustavu. Uvek je jasno odvojena od normativno dela ustava. Uno&enje pream#ule u ustave uzorkuju razliiti i specifini razlozi ije zajedniko svojstvo je u tome da uno&enje pream#ule predstavlja izraz !elje nosilaca novo re!ima da iznesu motive koji su ih rukovodili u dono&enju ustava i izlo!e su&tinu svojih po leda na pro#leme dr!avno i dru&tveno ure$enja koje se inau uri&e novim ustavom. a) Forma perambule Pream#ule imaju odre$ene zajednike karakteristike s o#zirom na svoju formu. )adr!aj o kojem se ovori u pream#uli nije sistematizovan u lanovima ili para rafima, &to pream#ulu razlikuje od normativno dela ustava. 8ekst pream#ule se saop&tava u kontinuitetu, ponekad samo odvojen pose#nim stavom, a izuzetno i pose#nim odeljcima. )til u kojem se saop&tava sadr!aj pream#ule je #itno razliit od normativno dela. 8ekst pream#ule nije o#likovan kao pravna norma, niti ima karakteristike pravnih noirmi. %n je pisan sveanim deklarativnim stilom, b) Sadraj preambule "ako postoje znaajne razlike u sadr!ini pream#ula, ipak se mo u uoiti i neka zajednika o#ele!ja koja odlikuji sadr!aj ovo dela ustava. %va o#ele!ja se ne sreu kumulativno u svim pream#ulama, ali karakteri&u pream#ule vee ili manje #roja ustava. %na o#uhvataju* 5 navo$enje donosioca ustava 5 pozivanje na reli uju, #o a ili #o!iju milost 5 pozivanje na istoriju, po pravilu na #or#u koja se vodila u cilju oslo#o$enja, sticanja nezavisnosti, nacionalne slo#ode 5 isticanje zaslu a pojedinih velikih linosti i pozivanje na njihova dela ili zaslu e 5 kritika re!ima koji su predhodili re!imu koji uspostavlja ustav koji se upravo donosi 5 navo$enje ciljeva koji se !ele postii dono&enjem novo ustava 5 na la&avanje izvesnih, najop&tijih principa na kojima poiva me$unarodna saradnja 5 arantovanje slo#oda i prva ra$ana

c) Pravna priroda preambule Pro#lem pravne prirode pream#ule postavlja se u onim ustavnim sistemima u kojima sam ustav nije odredio njenu pravnu prirodu izriitom upravnom normom. 6i&ljenja u pravnoj nauci o pravnom karakteru pream#ule su podeljena. Neki pravni teoretiari odriu pream#uli pravni karakter istiui u prilo svome stanovni&tvu naje&e uzvesna karakteristina formalna o#ele!ja pream#ule 'jasna odvojenost pream#ule od normativno dela ustava, tekst koji nije sistematizovan u lanove ili para rafe, nepreciznost odreda#a i sl.(, ali i izvesna o#ele!ja sadr!aja pream#ule 'pro ramatski, ideolo&ki i deklarativan karakter sadr!aja(. 8akvo stanovni&tvo zastupa A.=elzen koji o pream#uli ovori kao o sveanom uvodu u ustav. Nasuprot teoretiarima koji odriu pream#uli pravni karakter, neki autori su na stanovi&tu da pream#ula ima pravnu sna u. %ni navode prvenstveno sadr!aj o kojem se u pream#uli ovori, ali i neka formalna o#ele!ja pream#ule, pre sve a njeno mesto u ustavu. 4.2 N"rmativ!i 'e" ustava )vaki ustav sadr!i normativni deo. 8o je deo ustava u kojem su koncentrisane ustavne norme sistematizovane u lanovima ili para rafima kao osnovnim jedinicama sistematizacije. Blanovi ili para rafi se o#ele!avaju rednim #rojevima, a nailazimo i na primere ustava u kojima su lanovi, pored o#ele!avanja rednim #rojevima i pose#no naslovljeni. )adr!aj pojedino lana ili para rafa odnosi se na srodnu materiju, a mo!e #iti o#likovan u vidu jedne ili vi&e ustavnih normi. Ako je sadr!ina srodne materije, koju o#uhvata jedan lan ustava, slo!ena i ini je vi&e, me$uso#no povezanih ili uslovljenih elemenata, tada se mo!e pojaviti potre#a da dodatnom sistematizacijom ustavnih normi sadr!anih u tom lanu. 8ada se ustavne norme, sadr!ane u istom lanu sistematizuju i odvajaju u zase#ne celine. 8o su take koje se oznaavaju rednim #rojevima, odnosno stavovi koji su vizuelno raspoznatljivi iako nisu pose#no o#ele!eni. U ustavima se primenjuju i dru e jedinice sistematizacije, a one o#uhvataju vei ili manji #roj lanova koje povezuje srodnost sadr!aja koji ure$uju. 8o su odseci ili odeljci odnosno delovi i lave. %ve jedinice sistamatizacije naje&e su i pose#no naslovljena 4.$ +"'a7i ustavu U pojedinim ustavnim sistemima, pose#no u ustavnim sistemima koji su se razvijali pod uticajem en leske ustavnosti, ustav, pored osnovno teksta ine i dodaci ustavu. -odaci ustavu sadr!e dopune odre$eninh osnovnih ustavnih odreda#a. -odaci, zajedno sa ustavnom normom koja upuuje na njuh, ine jedinstvenu celinu. Njihova pravna sna a jednaka je pravnoj snazi ustavnih normi, a donose se u isto vreme kad i ustav. )adr!aj koji je o#uhvaen dodacima o#uhvata ustavnu materiju, a naje&i razlo za promenu ovakve sistematike je rastereenje samo ustavno teksta, koji u pojedinim svojim odred#ama jednostavno upuuje na dodatak. 4.% Ustav!i ama!'ma!i Pored osnovno teksta ustava, ponekad ustav mo u initi i amandmani. Amandmani se ne donose istovremeno kada i ustav, ve naknadno. Amandmanima se ustav dopunjava ure$ivanjem pojedinih pitanja koja ustavom nisu #ila ure$ena.

Amandmani se primenjuju i kao jedna od tehnika za izmenu pojedinih ustavnih normi. Norma sadr!ana u ustavu zamenjuje se normom sadr!anom u amandmanu. U samom amandmanu se izriito ure$uje koje ustavne norme se zamenjuju 'ili ukudaju( normom sadr!anom u amandmanu. 6o ua je i situacija u kojoj norma sadr!ana u amandmanu ne iskazuje izriito koju od ustavnih odreda#a menja, ali, predvi$ajui novo re&enje, razliito od re&enja sadr!ano u ustavu, faktiki menja osnovni ustavni tekst. =ada se amandmanima menja ili ukuda ustavna norma, pose#no u sluajevima u kojima se u amandmanu i izriito navodi koja se od ustavnih normi menja ili ukuda, norma sadr!ana u amandmanu ima jednaku pravnu sna u kao i ostale ustavne norme. )ituacija je slo!enija rada kada se amandmanima dopunjava tekst ustava, a dopunom se posredno dotiu ustavne norme. 8. TEMELJNI PRIN9IPI USTAVA Neophodno je razumevanje ustava i nje ovih svojstava utemeljenih na osnovnim principima koji tvore pojam konstitucionalizma i ine nje ove #itne karakteristike. %vi principi konstitucionalizma, u osnovi su formulisani u teorijskom opisu nastalom tokom ;:"" i ;:""" veka, u vreme koje prethodi dono&enju prvih pisanih ustava. 0ormulisani su u nastojanju da se izna$e od ovor na centralno poitanje konstitucionalizma kako osi urati slo#odu ljudi u politikoj zajednici dr!avi, ili dru im reima kako razre&iti protivureje izme$u naela slo#ode i naela suverenitetaD /a konstitucionalnu teoriju ova pitanja su i do dana&njih dana ostala aktuelni i stalni izazov, jer su to sredi&nja pitanja konstitucionalizma. 9emstvo temeljnoh principa konstitucionalizma i njihova za&tita je racionalno opravdavanje i pretpostavka uspostavljanja politike zajednice u kojoj su slo#ode i prva za&tiena, a vlast ijim su posredstvom slo#ode i prava za&tieni, o raniena i podvr nuta kontroli. U teoriji konstitucionalizma o#likovae se ve tokom ;:"" i ;:""" veka dva, raspoznatljiva teorijska pravca konstitucionalizma, koja i do danas ostaju aktuelna* li#eralni i li#eralno demokratski konstitucionalizam. ,azlike izme$u njih zasnovane su na razliitom poimanju sadr!aja osnovnih kate orija 'pojmova( konstitucionalizma 'slo#ode, jednakosti, le itimiteta, demokratije, suvereniteta, vlasti i sl.(, njihove lo ike povezanosti i koncekvenci koje iz to a slede. 8.1 S "6"'a i je'!a("st )lo#oda i jednakost ra$ana nesumnjivo je prvo i pravno pitanje konstitucionalizma. %va naela, ispisana ve u prvim deklaracijama o slo#odama i pravima oznaila su epohu ra$ansko dru&tva, a sa njom i epohu konstitucionalizma. %uvanje slo#ode je svrha i cilj z#o koje se formira dr!ava kao politika zajednica i smisao i razlo postojanja ustava kao osnovno zakona. )lo#oda i jednakost su univerzalna svojstva ljuddske linosti. %na pripadaju svakom oveku samim ro$enjem. a: S "6"'a =ao #itno naelo konstitucionalizma slo#a u konstitucionalnoj teoriji do#ija dva osnovna znaenja. 9edno, razvijeno u krilu li#eralno konstitucionalizma 'ne ativni pojam slo#ode( i dru o, nastalo u okviru li#eralno demokratsko konstitucionalizma 'ne ativnom pojmu slo#ode pridodato je i nje ovo pozitivno znaenje(

8ako liberalni konstitucionalizam slo#odi razume u njenom ne ativnom znaenju. 8o je slo#oda od koju u #itnom odre$uje odsustvo #ilo kakve prinude koja #i o raniavala ili spreavala pojedinca da deluje za svoju sreu rukovo$en svojom voljom. )lo#oda je slo#oda pojedinca od dr!ave i pravila koja ona propisuje, slo#oda u sferi autonomno delovanja pojedinca. U odnosima izme$u dr!ave i ra$anina primat pripada linim pravilima. 8o postaje mo ue uz uslov da postoji op&ti zakon kao nepristrasni FFspolja&nji sudijaFF koji FFmo!e samo slo#odu koju svako ima o raniiti na onu meru u kojoj ona ne ometa slo#odu dru o aFF. Ustavno pravne konsekvence ovih naela izra!avaju se nizom raznovrsnih ustavnih jemstva sfere privatnosti i za&titom individualnih slo#oda i prava+ za#ranom uplitanja dr!ave u ovu sferu i ustavom utvr$enim ranicama slo#oda i prava. Liberalno demokratska konstitucionalna misao ne zadovoljava se samo ne ativnim odre$enjem slo#ode. )lo#odu, dakle odre$uje o slo#odaod, ali i slo#oda za. )lo#oda za podrazumeva samostalno delovanje ra$ana u sferi javne #ez#ednosti. 8o izra!ava primat osnovnih ra$anskih prava i podre$enost politike vlasti linim i politikim pravima. Podruje slo#ode pojedinca u politikoj zajednici nisu samo line slo#ode, ve i politike, koje su mo ue samo pod pretpostavkom postojanja linih slo#oda. 6: Je'!a("st Naelo jednakosti nesporno je jedno od osnovnih naela ustava. =ao i slo#oda, naelo jednakosti je polazi&te velikih deklaracija o slo#odama i pravima ra&ana. 9ednakost je usko vezana uz princip slo#ode, jer je slo#oda u politikoj zajednici mo ua samo me$u jednakima. 9ednakost se shvata razliito, jedni je shvataju kao pravnu jednakost, dru i kao pravnu i politiku, a sa nastankom ideje o socijalnoj pravnoj dr!avi jednakost se shvata kao pravna, politika i socijalna. 5 Pravnu jednakost jemi naelo ustavnosti, shvaeno kao vladavina ustava ili pak kao vladavina na osnovu ustava ali samo pod predpostavkom da oni zadovoljavaju osnovne vrednosti na kojima poiva politika zajednica. Naelo jednakosti predpostavlja* )upremaciju ustava %prost zakona % ranienu dr!avnu vlast )lo#odu delovanja u podrujima u kojima zakon ne propisuje za#rane )tro o formalne procedure /asnovanost svih akata javne vlasti na zakonu =onstitucionalni izraz pravne jednakosti sadr!inski odre$uju #rojna i raznovrsna jemstva. 9edna rupa jemstva odnosi se na za&titu ra$ana pred or anima javne vlasti, a dru a o#uhvata arancije koje osi uravaju na zakonu zasnovano delovanje or ana vlasti prema ra$aninu. 5 Politika jednakost podrazumeva jednakost ra$ana koji u me$uso#nim odnosima sa dru ima, sudeluju u o#razovanju or ana vlasti u konkretnoj dr!avnoj zajednici. Najznaajnije jemstvo politike jednakosti ra$ana je u #irakom pravu, pose#no u op&tem, jednakom, neposrednom i tajnom pravu lasa. 5 Socijalna jednakost je shvaena kao jednakost mo unosti za svako pojedinca da razvija svoje individualna sposo#nosti nezavisno od svo dru&tveno polo!aja. 2G

8.2 Le.itimitet i suvere!itet a: Le.itimitet Pristanak slo#odnih i jednaki ra$ana da o#razuju politiku zajednicu sa osnovnom svrhom da za&titi njihova prirodna prava ini le itimnom primenu prinude prema slo#odi pojedinca. 8o je zajednica koja poiva na uzajamnosti prava i o#aveza nosilaca javne vlasti i onih koji su uz svoj pristanak podvr nuti toj vlasti. Hudui da se priroda sa lasnosti na kojoj je zasnovan le itimitet shvata razliito, to se i le itimitetu pridaje razliito znaenje. 3i#eralna teorija konstitucionalizma shvata le itimitet kao le alitet, dok li#eralno demokratska konstituciona teorija le itimitet razumeva ne samo kao le alitet ve i kao dostojnost poretka da #ude priznat. ! liberalnoj konstitucionoj teoriji le itimitet dr!avne vlasti poiva na pristanku ra$ana da na suverena prenesu prava koja suverenu daju dovoljnu mo da za&titi prirodna prava svako ra$anina u politikoj zajednici.Gra$ani su suvereni u trenutku kada izra!avaju sa lasnost da svoja prava prenesu na suverena i tako stvore zajednicu u kojoj e suveren, sna#deven njihovim moima, za&titi individualna prava svako lana zajednice. )uveren je, jednako kao i podanici du!an da se pridr!ava sporazuma koji tvori zajednicu. )uveren je du!an da se pridr!ava sporazuma, jer sporazum konstitui&e suverenost. %dluke suverena, o#avezuju podanike, a oni su du!ni da ih po&tuju jer su se sa lasili da prihvate o#avezu po&tovanja suverena kako #i osi urali za&titu svojih priridnih prava posredstvom pravila. Ustavno 5 pravne koncekvence naela supremacije ustava su #rojne* 5 precizno utvr$ena svojstva zakona, pre sve a op&tost zakona i na njoj zasnovana jednakost i pravna si urnost 5 za#rana retroaktivno dejstva zakona 5 hijerarhija pravnih akata 5 parlamentarna kontrola e zekutive 5 sudska kontrola uprave 5 kontrola zakonitosti i celishodnosti akata uprave 5 samostalnost sudova i njihova vezanost za ustav i zakon Liberalno demokratska konstitucionalna misao le itimitet ne svodi samo na le alitet. )amo le alna vlast mo!e #iti i le itimna. -a #i vlast #ila le itimna, a ne samo le alna, mora #iti dostojna da #ude priznata od strane ra$ana. . Gra$ani se ne odriu svojih prirodnih prava u korist suverena. %ni se odriu samo vr&enja vlasti koje prenose na suverena. Ako pravo u rozi prirodna prava ra$ana, ono kr&i koncenzus i izlazi iz okvira le itimiteta. U ustavno pravnom po ledu naelo suprenmacije ustava, u pvom sluaju zamenjeno je naelom o supremaciji slo#oda i prava ra$ana+ vlast je podeljena izme$u njenih nosilaca me$u kojima odnosi poivaju na uzajamnosti kontrole ili pak na stro om or anizacionom i funkcionalnom odvajanju zakonodavne, izvr&ene i sudske vlasti+ vlastje podvr nuta kontroli ra$ana+ sudovi su samostalni+ sude na osnovu ustava i zakona i slo#odno sudijsko uverenja+ uprava je podvr nuta ne samo sudskoj i parlamentarnoj kontroli ve i kontroli javno mnjenja.

22

6: Suvere!"st Princip suverenosti shvaen je u nje ovom tradicionalnom znaenju 'neo raniena, nedeljiva i neprenosiva vlast( ne nalazi svoje mesto u konstitucionalnoj teoriji. )uverenitet je o ranien prirodom sporazuma koji tvori politiku zajednicu i karakterom prirodnih prava ra$ana u politikoj zajednici. :last je suverena u ranicama svoje le itimnosti a te ranice postavie sporazum o zajednici u ustavu ili pak u slo#odama i pravima ra$ana. /ato je suverenost za konstitucionalnu teoriju samo op&teprihvaeni osnov le itimacije.

24

ZAKLJUAK

Ustav je akt najvi&e pravne sna e koji ure$uje osnovne i najznaajnije odnose u odre$enoj dr!avnoj zajednici i sa kojim otuda moraju #iti u skladu svi ostali pravni akti koji ine jedinstven pravni sistem. -ana&njica ne mo!e da zamisli funkcionisanje dr!ave #ez ovo pravno akta. )matram da #i nje ovo nepostojanje izazvalo anarhiju, ili raspu&tenost, &to #i dovelo do haosa me$u ljudima, neuskla$enosti u odnosima, a na vrhuncu 5 ne #i jasno #ile odre$ene ni teritorijalne celine i prostorno delovanje dru ih pravnih akata. Ustav je osnova postojanja i funkcionisanja dr!ave kao jedne celine, napredni mislioci 'filozofi( iz antiko vremena, kao &to su Platon i Aristotel, #ili su dovoljno dalekovidi da uoe #it nje ovo delovanja u #udunosti. Postavili su smernice koje sada omo uavaju dr!avno ure$enje koje imamo. -anas je ustav osnova pravne uskla$enosti svake dr!aveI

27

LITERATURA

2. Ustavno pravo ", autor prof.dr 6arijana Pajvani, izdava 0eljton Novi )ad 2EEC 4. Prirunik za pola anje pravosudno ispita, Ustavno pravo i or anizacija pravosu$a, autori prof.dr 6arijana Pajvani i dr )lo#odan Heljanski, izdava Projuris Heo rad 4GG>

2<