Уставно право- ПРВИ КОЛОКВИЈУМ

ТЕСТ 1.

1. Предмет Уставног права

Предмет науке уставног права је онај део материјалног света, који лежи у
људском друштву, тј. у сфери људских односа.
Разликујемо два гледишта предмета Уставног права:
◦ Класично Догматско-правно гледиште (традиционално схватање предмета
Уставног права) — предмет Уставног права су уставни текстови, тј. правне
норме које садрже устави. Ово је тзв. формална концепција предмета Уставног
права.
◦ Материјална концепција предмета уставног права- интересује се, пре
свега, за садржину, за материју правних правила, а не само за текст који та
правила садржи (независно од тога шта он садржи).

2. Функције устава
Функције устава су правне и политичке.
◦ Правне – основ права; стабилизаторнаа ; конститутивна
◦ Политичке- ограничење државне власти и спречавање самовоље носилаца те
власти;
• основна права и слобода
• Начела поделе власти

3. Уставност буржоаскихх држава до Првог светског рата.

У оквиру и на рушевинама старог феудалног друштва, настао је нови предак-
капитализам, а основна и бодежа снага је била млада буржоаска класа. Као први устан
појављуј се Кромвелов “Инструмент власти” из 1653. Он је успоставио једну
релативно напредну буржоаску републику, одредио надлежност парламента и шефа
државе и прокламовао извесна грађанска права. Као први писани устав сматра се
Устав САД-а из 1787.
Сви посматрани устави и уставност у целини припадају буржоаској уставности.
Приватна својина је база уставне структуре и свих других права грађана.

4. Народни вето
Народни вето- је најближи облик учешћа грађана у законодавству. Његова улога је
да касира, тј. поништи закон који је већ донет, а за то је потребна већина. Путем
народног вета бирачи не учествују у стварању закона, могу само да га пониште.

1
5. Бирачи и бирачко право
Бирачко тело је носилац суверене власти које се састоји од грађана са бирачком
способношћу, тј. са правом да бирају своје представнике и разликујемо три теорије
о правној природи бирачког права:
• Бирачко право је индивидуално право, које припада сваком појединцу
• Бирачко право је јавна функција, успостављена уставом ради истраживања
националне воље
• Бирачко право представља компромис између ове две теорије
Према кругу грађана којем је дозвољено уживање бирачког права, разликују се:
• Опште бирачко право
• Ограничено
• Једнако
• Неједнако

ТЕСТ 2.
1. Назив Уставног права
Назив “Уставно право” није општеприхваћен, тако да се још увек користи о назив
“Државно право” и “Јавно право ”.
Термин “Државно право” се појавио у немачкој правној теорији. Према овом схватању
основа политичког уређења друштва је политичка власт и њена огранизација, тако да су
водећи правни теоретичари П. Лабанд, Г.Јелинек, сматрали устав креацијом државе,
изразом државне суверености. Они нису устав схватали актом којим се конституише
држава.
Термин “Уставно право” се везује за либерално-демократску мисао младе буржоазије у
предвечерје буржоаских револуција. Србија употребљава овај термин.

2. Структура устава
Преамбула је предговор за устав. Она се формулише у облику једне дугачке
реченице, са више посебних ставова или у једној конкретној реченици или мали
историјски компанијом, тј изводи,приручници, поседници. Њена садржина је
утврђивање мотива за доношење новог устава.
Основни и најважнији део устава је онај који се састоји од правних норми. То је
нормативни део и без њега нема устава. У члановима или параграфима се
формулишу правне норме. У њима се уређују по једно конкретно питање из уставне
материје на апстрактан начин. Ако се то питање уређује из различитих углова, члан
обухвата ставове као посебне норме, а ако се у члану нешто набраја, тај члан се дели
на тачке.
Чланови се групишу по тематској сродности у одељке или главе. Одељак обухвата
чланове, којима се уређују посебна питања из истог подручја односа и има наслов.

2
 Најшира тематска подручја устава су делови, они обухватају одељке са њиховим
члановима са тог тематског подручја и имају наслове.
После нормативног дела долазе разни спискови који разрађују садржину и
различити додаци, допуне уставу и имају исту правну снагу као и уставне норме.
Уставни амандмани се додају уставу, тако да основни текст остаје непромењен и
додају се на крају устава као његово продужење. Уставни закон, могуће је доношење
закона који се у целини усвајају по процедури мењања устава. Ради се о уставном
закону у правом смислу речи и њиме се подразумевају дубље и значајније уставне
норме. Специфичан акт спровођења устава, који се доноси истовремено са уставом и
по процедури доношења устава.

3. Доношење и промена устава уопште

Када је реч о доношењу устава, државну власт која доноси устав називамо
уставотворном влашћу, док државну власт која мења постојећи устав, називамо
ревизионом влашћу. За уставотворну власт је карактеристично да је она оригерна и
неограничена, јер нема правила која постоје пре ње и која би ту власт обавезивала.
Због тога се и зове уставотворна власт, а све остале власти које је она установила су
установљене власти.
У сваком уставу је већ унапред означен државни орган који је надлежан за приступи
његовој примени, а унапред се одређује и поступак по коме ће се промена устава
извршити. Најчешће се власт промене важећег устава додељује законодавцу.
Законодавац када мења постојећи устав,не поступа по обичном законодавном
поступку, он то чини по посебном поступку. Промена која је изгласана у парламенту
може постати коначна, тек након потврђења од стране грађана на референдуму и он
може бити обавезан и факултативан.
Под ревизијом устава подразумева се укидање појединих његових норми и устава и
целини, замењивање укинутих норми новим, као и допуњавање изворног текста
устава другим нормама, тако да постоје две ревизије устава:
• Тотална и целовита
• Парцијална и делиимична
Када је реч о промени устава, тазликујемо две ситуације. Када се нови устав
доноси према поступку утврђеном и постојећем уставу и тада постоји уставни
континуитет. Друга ситуација постоји, када се нови устав не доноси по поступку
предвиђеном у постојећем устава и тада не постоји уставни континуитет, већ
дисконтинуитет.
Разликујемо два начина промене устава: фактичку- када се смисао уставне норме
мења, а текст остаје исти и формалну промену-подразумева промену уставне
норме.

4.Референдум
Политичка институција којом бирачко тело изражава непосредним гласањем своја
гледишта тј. своју вољу према мерама које је нека друга власт већ преузела или тек
намерава. Представља непосредно изјашњавање грађана за две понуђене алтернативе.

3
Класификација референдума:
• Према предмету:
◦ Уставотвирни
◦ Законодавни
◦ Административни
◦ Финансијски
◦ Референдум у области међународног односа и права
• Према времену примене:
◦ Претходни
◦ Накнадни
• Према дејству:
◦ Конститутивни
◦ Адрогативни
• Са становишта правног основа:
◦ Обавезни
◦ Факултативни
• Са гледишта обавезности одлуке донете референдумом:
◦ Обавезујући
◦ Саветодавни
◦ Разликује се и арбитражни референдум

5. Изборни систем
Избори и Изборни систем имају посебан значај за остваривањ политичких права
грађана. Избори су најважнији начин учествовања грађана у политичком процесу и у
вршењу власти и одређивању државне политике. Имају ограничен домет и
демократско значење . Грађани само бирају између кандидата које је поставила
политичка странка. У првом реду се гласа за партију, а не за личност. Разликује се
Изборни систе у ширем и ужем смислу:
• Изборни систем у ширем- означава индивидуалност и колективна права, која
чине изборно права
• Изборни систем у ужем- назив за различите методе расподеле посланичких
мандата, с обзиром на које се разликуј већински и пропорционални Изборни
системи.
Изборне комисије су органо за спровођење избора, који се образују у свакој
изборној јединици и на нивоу државе.
Изборне јединице су подручја на која се дели територија једне државе у циљу
обављања избора, док изборн листу чине предлози кандидата за посланике које
истичу предлагачи.
Изборна апстиненција означава неизлазак бирача на изборе. Електор се појављују у
одређеним системима, то је лице које грађани бирају непосредн,а који непосредно бира
органе власти.

4
Тест 3.
1. Појам извора права
Термин извор права се користи да би се означила три различита појма:
• Извор доношења права- орган или субјект, надлежан за доношење одређене
норме.
• Извор сазнања права- акт, тј. Документ који садржи правне норме(закон)
• Извор настанка права-процес стварања норме
Данас се разликују две врсте извора права: материјалих- друштвене чињенице и снаге
које стварају право и формалних- облици где се изражава општи правни акт и само из
њих може извирати право.

2. Појам устава
Устав је основни извор права и највиши правни акт који поставља уставне и правне
оквире, али и легитимне и постоје три појма устава:
• Нормативни-устав скуп норми
• Политички- постоји када је онемогућена субјективност, самовоља и злоупотреба
носилаца државне власти
• Социолошки- настао у раскораку између стварног и нормативног
3. Порекло (предисторија) устава
Први формално и писани устав настане крајем 18. века, али се уставности срећу раније.
Аристотел је разликовао правила типа politeia и правила типа nomoi. У држави Старог
Рима прављена је разлика између две врсте највише власти, власт која установљавање
државу и власт која доноси законе. Израз constitutio потиче из Рима и означава акте који
су уређивали политичка и правна питања и одатле реч устав води порекло.
Повеље о људским правима донете у средњовековној Енглеској представљају акте из
којих је изведен устав у формалном смислу. Први такав ако је била Велика повеља о
слободама из 1215. Пре овога се појављује слична повеља сталешких права, међутим
између те повеље и каснијих постоји суштинска разлика. Код првих се ради само о
потврђивању привилегија одређених група поданика. Велика повеља је негативни
уставни документ, која потврђује оно што краљ не сме да чини, али се то односи само на
одређену групу поданика.

4. Плебисцит
Разлика између референдума и плебисцита је:
• Референдум се односи на текст који се обично тиче предлога устава или предлога
за промену важећег текста устава или на текст обичног закона, док плебисцит

5
 представља народно гласање, којим се изражава поверење или неповерење према
човеку у чијим рукама је власт тако што се одобравају његови акти.
• Референдум представља право бирачког тела да се изрази о некој нормативној
мери, док се путем плебисцита бирачко тело изјашњава о питањима, као што су
облик владавине, поверење политичком лидеру итд.
• Референдум постоји када се гласа за или против једног решења, а плебисцит
постоји када се гласа за или против једног човека.
Разлика између референдума и плебисцита је део правника. Основна карактеристика
плебисцита се тиче више политичког избора. Одобравањем једног текста пружа се велика
подршка једном човеку, па тако постоји неповерење према плебисциту.

5. Систем већине као начина расподеле мандата

До расподеле мандата долази после утврђивања резултата гласања на изборима.
Разликујемо два начина расподеле мандата:
• Систем већине
• Систем сразмерног представништва
Систем већине- примењује се при појединачном гласању, где се бирачко тело дели на
мале изборне јединице које бирају једно лице за представника, тако да се читава земља
дели на онолико изборних јединица колико парламент има чланова. Уколико се бира
једно колективно тело, онда се изборне јединице најчешће образују тако да се у свакој
од њих бира само по један представник.
Већински избори се називају и униноминални, једномандатни или избори са
појединачним гласањем. Примењује се у две варијанте:
• Систем релативне већине- омогућава да за представника бирача у парламенту
буде изабран онај кандидат, који је добио више гласова од других кандидата.
Доводи до смањивања броја политичких партија и постепеног настанка
двостраначког система.
• Систем апсолутне већине- изборе добија онај који је добио половину плус један
глас од укупног броја гласова. Ако ни један не добије апсолутну већину,гласа се
још једном. Такође разликујемо систем чисте болотаже, систем ужег избора.
Систем доприноси повезивању више политичких странака; нагони странке које су
истакле своје кандидате да се у другом кругу удружују; подстиче на споразумно
решавања политичких сукоба.

ТЕСТ 4.
1.“Листа” извора уставног права
У изворима уставног права онда постоји листа:
• Уставни закони тј. Устави федералне државе о федералних јединица
• Закони парламента федералне државе, федералних јединица и аутономних
јединица ;

6
 • Делегирани закони, закони чији доносилац није парламент
• Декрети-закони као акти извршне власти са законском снагом
• Уредбе извршне власти
• Парламентарни посланици
• Обичаји и уставне конвенције
• Одлуке уставних судова

2.Историјски развој уставног права

Почетак свих учења о држави и уставног права треба тражити у далекој прошлости.
Општа и појединачна разматрања и држави, њеном уређењу и организацији појављују се
у филозофији и филозофији друштва. Овим питањима су се бавили филизофи у античкој
Грчкој. Значајна дела из ове области се везују и за римски период развоја друштва.
Феудализам је значио известан застој у свим областима људског сазнања. Крај
феудализма и продирања капитализма довели су до бурног процвата. Почетком 20.
Века у развоју уставног права запажају се нови елементи инспирисани утицајем
марксизма.
Када је реч о развоју уставног права на простору бивших југословенских земаља до
Првог светског рата није било значајних радова из ове области. У Другој Југославији
почиње пуни развој уставног права као научне дисциплине.

3.Савремене тенденције у развоју светске уставности

У развоју је заједничко да се уставност развија убрзано и неравномерно, а најзначајнија
заједничка црта у политичком систему земаља, јесте срастање водеће партије и државе.
То је довело до прихватања председничког модела у организацији државне власти.
Крајем осамдесетих година уследио је буран процес рушења политичких и уставних
система источно-европских социјалистичких земаља. Тај процес се одиграо у оквиру
постојећих државних граница и углавном није довео до настанка нових држава,нити
нестајања старих.
Међу заједничке карактеристике уставног стања у свим тим земљама спада
деидеологизација уставног уређења. Тако се вратила категорија приватне својине као
владајућег својинског облика. Основа карактеристика политичког система земаља у
развоју је њихово опредељивање за политичку демократију, која може да буде
обезбеђена само уз постојање: партијског плурализма, поштовање људских права и
подела власти. Ова подела се реализује у комбинацији са парламентарним и
председничким системом.

4.Легитимност државне власти

Легитимност је политички и социолошки појам и означава пристанак припадника једне
политичке заједнице, тј. државе на постојеће институције власти и њихове вршиоца, зато
што су у сагласности са неким вишим начелима.

7
Легитимност треба реализовати од легалности (правме законитости). Легалност значи
организовање и рад институција власти и вршилац власти у сагласности са законима
важећег права, док се под легитимношћу подразумева позитивно вредновање, уверење у
ваљаност и прихватање институција и вршилаца власти. Између ова два појма нема увек
поклапања.
Оно што је важно напоменути јесте да нема свака власт ауторитет легитимне власти.
Легитимна је само она власт која је то постала одлуком већине народа. Макс Вебер је
разликовао три идеална типа легитимне власти: рационално-закониту, традиционалну,
харизматску власт.

5.Систем сразмерног представништва, појам и врста

Систем сразмерног представништва је могућ уколико се у једној изборној јединици
бира више представника. Ту се гласање врши по листама. Суштина пропорционалних
избора јесте у томе да број мандата буде сразмеран броју гласова у изборној јединици,
тј. да свака листа добије онај број представника у парламенту као и малим политичким
партијама. Карактеристично је да се они могу приметити само у великим изборним
јединицама, у којима се бира већи број представника. Прави се разлика између две врсте
сразмерних избора:
• Са променљивим бројем чланова
• Са непроменљивим бројем чланова
Разлокујемо 4 најпознатије технике расподеле мандата према систему сразмерног
представништва:
• Систем изборног количника
• Систем највећег количника
• Аутоматски систем
• Херов Систем
• Нимејеров систем

Тест 6.
1.Класификација извора уставног права
Постоји подела према категоријама:
• Унутрашњи(домаћи) и међународни(наднационални) извори- критеријум је
порекло извора. Најважнији унутрашњи извор у Републици Србији је Устав из
2006, а извор међународног порекла је Европска конвенција о заштити људских
права и основних слобода.
• Материјални и формални извори- код материјалних извора мисли се на узроке
који доводе до стварања права уопште, друштвене чињенице и снаге које стварају
право и одређују његову садржину. Код формалних извора реч је о

8
 манифестационим облицима права, правним актима у којима су садржане опште
правне норме из којих извире право.
• Правни и ванправни извори- код правних се ради о правним актима у којима су
садржана правна правила уставног права, док је код ванправних реч о ванправним
или неправним категоријама, у којима нису садржана никаква правна правила.
• Искључиви и мешовити извори- првим изворима се регулише материја која
припада предмету уставног права . Другим изборима се регулише материја
уставног права, али и неких других грана унутрашњег јавног права
• Стандардни и посебни извори- стандардни су општи правни акти који се
појављују у свим или у већини држава као извор уставног права. Ту спадају:
o Устав и уставни закони
o Право супранационалних организација
o Међународни уговори
o Квалификовани закони
o Закони парламента
o Делегирани закони
o Декрети закони и Уредбе са законском снагом
o Пословница парламента
o Подзаконски акти
o Одлуке уставних судова

Посебни извори су карактеристични само за неке државе и резултат су њиховог посебног

политичког, државног и правног развитка. Нису уобичајени, не примењују се на
неодређени број ситуација, немају карактеристике општих правних аката, а то су:
o Судска предуса
o Уставни обичај

2.Уставност у свету између два светска рата

Капитализам престаје да буде једини светски систем и започела је ера социјалистичких
револуција. Социјализам је утицао на општи развој уставности у свету. Појављује се
социјалистичка уставност и чинили су је: Устав РСФСР из 1918.; Устав Мађарске
Совјетске Републике од 1919.; Устави СССР-а из 1924. и 1936. Другу групу устава
чинили су устави буржоаских држава које су по утицајем разних фактора, у већој или
мањој мери напустиле концепције класичне буржоаске уставности претходне епохе:
Устав Републике Немачке из 1919. Трећу групу представљају аутократске диктатуре
фашистичког типа: Немачка под Хитлером.
Први совјетски устав се појавио 1918., као Устав Руске Социјалистичке Федеративне
Совјетске Републике и он је прекинуо сваки везу са досадашњом уставношћу, а 1924.
донет је први Устав СССР-а, који је важио до доношења новог устава, Устав СССР-а
из 1936.
Другу другу устава овог периода представљају устави буржоаских демократија.
Најкарактеристичнији устав те групе устава је Устав Немачке из 1919. Године

9
(“Вајмарски устав”). Он је садржао значајне уступке радничкој класи и другим радним
слојевима.
Последњу групу уставних система представљају буржоаске аутократије фашистичког
типа, у којима се само условно може говорити о уставности. Држава се формално уздиже
изнад друштва, представља се као покретач друштвеног развоја, а појединац као њена
пука еманација.

3.Најважније институције Европске уније

Институције Европске уније су:
o Европски парламент
o Европски савет
o Савет Европске уније
o Европска комисија
o Суд правде Европске уније
o Европска централна банка
o Европски ревизорски суд
o Европска служба за спољне послове
o Европски економски и социјални комитет
o Комитет региона
o Европска инвестициона банка
o Европски инвестициони фонд
o Европски омбудсман
o Европски надзорник за заштиту података

4.Теорије о легитимности државне власти

Разликујемо три теорије, односно групе о легитимности државне власти:
o Теократске
o Аутократске
o Демократске
Заједничка карактеристика је у томе да у држави постоји само један суверен орган који
је легитиман. Легитимна је она власт која има оправдања, а своје поверење грађани таквој
власти изражавају на изборима.

5.Предности и недостаци система већине

Предности већинског система:
o Ближи је бирачима за разумевање
o Обезбеђује непосреднију везу између кандидата и бирача
o Омогућује да посланици постану најугледнијих и најповољнији
o Бирачи се на изборима не опредељују за странк, него за њеног кандидата
o Посланик је далеко зависници од бирача, него од странке
o Обезбеђује формирање стабилног парламента и јаке владе.

10
Недостаци већинског система:
o Могуће је да политичка партија добије већи број посланика, него што би јој то
пропадало, сразмерно њеној снази
o Елиминише из политичког живота мале и средње странке
o Онемогућено је представништво читавих категорија бирача
o Не уважава у довољној мери политички и страначки плурализам у друштву
o Наводи на двостраначки систем и нагони станке на изборне коалиције
o Изражава само вољу већине

Тест 7.
1.Уставни обичај као извор уставног права
Обичај припада типу написаног права и формира се на основу трајног и једноставног
поштовања одређеног понашања, праћеног убеђењем да је то правно обавезно.
Разликујемо два конститутивна елемента овој појма:
o Спољни (материјални) елемент- састоје се у низу трајно и једнобразно
понављање аката понашања
o Унутрашњи (психолошки) елемент- састоји се у распрострањеном убеђењу дс
се норма мора поштовати, јер је правно обавезно
Обичај није аутономни извор права у односу на закон. Када је реч о уставном обичају,
он се карактерише чињеницом да у његовом формирању учествују искључиво државни
уставни органи, тако што се формира у дужем временском и у недостатку одговарајућих
уставних прописа. Разликују се три типа:
• Secundum constitutionem- садржи обичајну интерпретативну норму
• Preater constitutionem- садржи обичајну интродуктивну норми
• Contra constitutionem – садржи аброгативну норму
Посебну врсту написаних уставних норми чине уставне конвенције, понашање се
излуђује као обавеза лојалности, као потреба праксе.

2. Лисабонски уговор- замена за неуспели Устав Европске уније

За право Европске уније је било веома значајно доношење Устава Европске уније које
није успешно завршено, тако да је решење пронађено у подношењу Лисабонског
(Реформског) уговора, који је представљао замену за неуспели Европски устав.
Европски савет је сазвао Конвенцију о будућности Европе,а председник Конвенције је
2003. уручио готов документ. Устав је од 27 земаља чланица потписало 25 шефова
европских држава 2004. Овај устав није ступио на снагу јер су га блокирали негативни
исходи референдума у Француској и Холандији, на снази је остао Уговор из Нице. Као
најважније новине овог Уговора могу се навести чињенице:
• Уводи се положај председника и јача се функција шефа дипломатије
• ЕУ добија и свог министра спољних послова
• Смањује се и број посланика и Европском парламенту са 785 на укупно 751

11
 • Уводи се правило двоструке већине за гласање у Савету министара
• Европска унија добија статус правног лица, чиме стиче и могућност склапања
међународних уговора,као чланства у међународним организацијама
• Уводи се “излазна клаузула” кока омогућава чланицама ЕУ да иступе из ове
организације.

3. Облици остваривања суверености

Зависно од тога ко је носилац суверености, разликујемо три основна облика
остваривања суверености:
• Представничку демократију
• Непосредну демократију
• Полунепосредну демократију
Суверена представљају сви грађани који су носиоци бирачког права, тј. бирачко тело које
не врши суверену власт, али одређује ко ће је у његово име вршити. Разликујемо
неколико облика непосредног одлучивања грађана у оквиру представничке демократије:
• Народна иницијатива
• Народни вето
• Референдум
• Плебисцит

4. Теорије о односима државних власти

Теорије о односима државних власти су телесно повезане са питањем садржине и
броја државних власти, а централно питање ових теорија јесте однос законодавне и
изврше власти.
Облик државне власти је начин на који је организовано вршење државних власти и
успостављен однос међу њима. Постоје више теорија, али су две основне:
• Теорија о подели власти:
o Крута или чврста подела
o Гипка или еластична
• Теорија о јединству власти:
o Скупштински систем
o Ауторитарни систем

На односу теорије о подели власти разликујемо председнички систем, парламентарни и

мешовити систем.

5. Заштита бирачког права

Бирачког право у свим земљама са писаним уставом има ранг уставног права и ужива
највишу правну заштиту, а ту спада и регуларност избора. Предвиђене су казне за
фалсификовање гласова и противзаконито увођење или брисање бирачког списка,

12
гласање уместо другог итд. Подела облика заштите бирачког права може се извршити
према неколико критеријума:
• Према карактеру заштите разликујемо:
o Политичку и правну заштиту
• Према моменту када се ова заштита обезбеђује разликујемо:
o Заштита која се пружа док изборни поступак траје и заштита после
окончања изборног поступка
• Према врсти органа коко даје заштиту разликујемо:
o Заштита од стране органа за спровођење избора и заштита органа за
пружање правне заштите свих права грађана.
Право на заштиту изборног права има сваки бирач, кандидат за посланика и подносилац
изборне листе. Они могу због повреде изборног права или неправилности у поступку
поднети приговор Републичкој изборној комисији. Такође се може поднети приговор
против одлуке, радње или пропуста бирачког одбора и то у року од 24 сата. Републичка
изборна комисија је дужна да у року од 48 сати донесе решење, од момента пријаве
приговора и да га достави подносиоцу приговора. Уколико се усвоји приговор, то
поништава оспорену радњу или одлуку, а уколико се не донесе решење у одређеном
року, сматра се да је приговор усвојен.
Међутим и против решења Републичке изборне комисије може се изјавити жалба
Врховном касационом суду Србије у року од 48 часова од пријема решења. Суд мора
донете одлуку најкасније 48 сати по пријему жалбе и иста одлука је правноснажна.

Тест 8.
1.Материја (садржина) устава(materia constitutiones)
Садржина устава је веома значајна, јер од обима уставног регулисања зависи садржина
уставног права. Садржина уставног права и садржина устава се не морају поклапати.
Устав регулише две врсте питања:
o Питања везана за државну власт- различити начин формирања власти
o Питања везана за друштво и грађане- начела и установе путем којих се одвија
економски и политички живот у друштву, као и пољуби грађанских слобода и
права
Уставну материју чине 4 групе питања:
o Организација и функционисање државних органа и граница државне власти
o Стварање права у једној земљи, тј. општих правних норми, посебно закона
o Организација и рад политичких чинилаца и институција, тј. Процес вршења
власти
o Систем стварног ограничења политичке, државне власти
2. Уставност као конституционализација власти

13
Конституционализација власти се може дефинисати као ограничење власти у интересу
слободе. Америчком декларацијом независности, прокламована су права која су
универзална по свом карактеру, такође ставља ван домашаја да су сво људи једнаки.
Начела конституционализације власти су утврђене Декларацијом права човека и
грађана из 1789. и везана су за остваривање природних, неотуђивих и светских права
човека. Према овој декларацији “људи се рађају и остају слободни и једнаки у својим
правима”- члан 1, “ циљ сваког удруживања је пчување прородних и незастаривих права
човека” -члан 2, “закон је израз опште воље, а грађани имају прво да учествују у његовом
доношењу...закон мора бити исти за све, било да штети, било да кажњава” члан 6 и члан
16 “друштво у коме није обезбеђена гарантија права, нити утврђена подела власто, нема
уопште устава”.
По проглашењу независности све бивше колоније доносе своје уставе. Устав САД на
коме је донето 27 амандмана и његова основна обележја су:
o Председнички систем власти
o Федерално Државно уређење
o Изразита формална чврстина
Конституционализација власти у Европи извршена је у облику уставне, а затим
уставне парламентарне монархије. Уставна монархија је такав систем власти у коме
постоји и изабрана представничка скупштина, док у уставној парламентарној монархији,
монарх има функцију шева државе, а влада има улогу активне егзикузиве. Јакобински
устав је усвојен у време револуције и његова решења одударају од свих топова
уставности. Иако никада није примењен, његов утицај је значајан јер је успоставио
систем власти заснован на начелу јединства власти. Устав Директоријума је имао мањи
утицај од Јакобинског.
Наполеонску уставност чини Устав Конзулата из 1799., Сенатска одлука из 1802. и из
1804. Заснован је на Максимилијан да поверење долази одоздо, а власт одозго, чиме је
била успостављена диктатура извршне власти.

3. Први писани устави

Устав САД из 1787. године
Кромвелов “Инструмент владања” из 1653. по некима представља први писани устав.
Међутим неподељено је мишљење да Устав из 1787. представља први писани устав и
њему је претходило доношење устава 13 некадашњих британских колонија. Устав САД
је ступио на снагу 1789. избором Џорџа Вашингтона за првог председника и заснива се
на стриктно подели власти. Законодавна припада Конгресу, извршна председнику,
судска Врховном суду. Основне карактеристике устава су:
o Федерално државно уређење
o Републикански облик владавине
o Председнички систем власти
Устави Француске од 1791. и 1793. године

14
Устав Француске од 1791. и 1793. године представљају прве писане уствари у Европи
па се Француска сматра колевком писане Европске уставности. Прво француски устав
је донет 1791., за свој интегрални део прихватио је Декларација права из 1789., а према
начину доношења спада у уставне пактове. Укинуте се феудалне привилегије,
прокламована је национална сувереност и уведен је представнички систем и прокламује
националну сувереност. Устав из 1793., израђен је од стране Конвента, али никада није
био примењен. Увео је Републикански облик владавине и прокламовао принцип народне
суверености и примењен је принцип демократског јединства власти. Устав од 1795., тзв.
Устав Директоријума, представља Устав грађана републике. Уведен је доректоријални
режим, по коме је извршну власт вршио Директоријум са 5 чланова.

4. Народна иницијатива
Народна иницијатива представља овлашћење одређеног дела бирачког тела да покрене
поступак за промену устава или за доношење формалног закона. Омогућава бирачима да
добију закон који сматрају повољним, чак иако се парламент противи или супротставља.
Разлика између народне иницијативе и референдума и народног вета:
o Референдум и народни вето гарантују народу да неће бити потчињени законима
које не желе, док Народна иницијатива омогућава народу да добије законе које
желе
o Референдум значи учешће грађана у доношењу једног акта, а Народна
иницијатива представља учешће грађана у предлагању и доношењу једног акта.
Заједничко за референдум и народну иницијативу је то што грађани не учествују у
претресу. Разликујемо следеће облике народне песме:
o Проста (неформална) иницијатива
o Формулисана иницијатива
5. Престанак мандата, поновни избори и попуњавање
упражњених представничких места
Престанак представничког мандата може наступити из 4 разлога:
o Прва група везана је за личност посланика, тако да његив мандат престаје:
o Губљењем држављанства дотичне државе
o Лишењем пословне способности посланика правоснажном судском
одлуком
o Престанком пребивалишта посланика на територији одређене државе
o Друга група везана је за правне или политичке одлуке, које утичу на статус
народног представника, а то су:
o Распуштање скупштине чији је посланик члан
o Осудом посланика на казну затвора безусловно, убрајају од најмање 6
месеци правоснажном судском одлуком
o Преузимањем посла или функције који су неспојиви са функцијом
посланика
o Трећа група је строго личне природе и ту спадају:

15
 o Подношење оставке
o Наступање смрти посланика
o Четврта група је везана за припадање представника политичким странкама и чине
је:
o Престанак везе између представника и политичке странке
o Престанак постојања политичке странке за време трајања мандата
o Забрана деловања политичке странке, односно регистроване коалиције, на
чијој листи је посланик изабран
o Брисање из регистра политичких организација политичке странке, односно
коалиције
Поновни избори су избори који се спроводе кафа изборна комисија поништи изборе,
због неправилности до којих је дошло у спровођењу избора. Предвиђени су изборним
законом који утврђује о начин спровођења поновних избора
Попуњавање упражњених представничких места се врши различито и зависи од тога
по ком систему су избори спроведени:
o Ако је посланик изабран по већинском систему, расписују се допунски избори по
истом систему
o Ако је посланик изабран по систему сразмерног представништва, мандат припада
предлагачу са чије је изборне листе изабран посланик, коме је престао мандат и
тај мандат се додељује следећем кандидату, за којег предлагач није добио мандат.

Тест 9.
1.Својства устава
Устави у формалном смислу садрже један пар правних и један пар неправних својства.
Правна својства:
o Основни закон
o Доноси га посебан уставотворни орган или обичан законодавни орган, али
по поступку тежем од обичног законодавног поступка
o Устав предвиђа ко је законодавни орган и какав је законодавни поступак
o Устав садржи основнија правна правила од оних која садржи закон
o То је општи правни акт који обухвата најширу материју правно нормирану
o Највиши општи правни акт
o Посебна процедура доношења и мењања
o Хијерархија

Неправна својства
o Идеолошко-политички акт
o Програмско-декларативни акт
2.Декларације о правима човека и грађанина

16
Декларација права човека и грађанина из 1789. У њој су изложена природна,
неотуђива и света права човека. У преамбули стоји да су “непознавање, заборављање очи
презирање права човека, једини општи узроци несреће и корупције владе”. Укупно има
17 чланова, од којих су најпознатија прва два:
o “Људи се рађају и живе слободни и једнаки у правима”
o “Циљ сваког политичког удруживања јесте очивање природних и незастаривих
права човека”
Декларација слободу схвата као могућност да се чини све што не шкоди другоме, такође
утврђује начело “све оно што није законом забрањено, не може бити спречено”. Закон
схвата као израз опште воље и мора бити исти за све. Сви грађани су једнаки и имају
право изражавања мишљења. Такође утврђује принцип народне суверености која полива
нацији. Представљена су два захтева за режим уставне владавиве: гарантоване права и
подела власти, а својина је постављена апсолутистички.

3.Јединство власти
Карактеристично је за марксистичку литературу и бивше социјалистичке земље.
Разликујемо апсолутни и релативни облик начела јединства власти:
o Апсолутни облик- доследно сједињавање функција
o Релативни облик- мање доследно сједињавање државних функција.
Код овог начела је карактеристично да један орган има надмоћност у односу на друге па
долази до конфузије, сједињавања власти у рукама егзикутиве или у рукама легислативе,
скупштине.

4.Облици парламентарног режима

Енглеска је колевка парламентаризма, а данас постоји више облика, од којих су два
најпознатија:
o Енглески парламентаризам почива на двостраначком систему
o Француски парламентаризам функционише у вишестраначком систему

Најпознатији облици парламентаризам кроз историју:

o Дуалистички
o Монистички
o Класични
o Рационализовани

5.Однос представника и бирача

Питања односа представника и бирача представља једно од централних питања у теорији
представништва и постоје два крајња схватања:

17
 o Представници су независни од својих бирача. Улога бирача се исцрпљује у
моменту гласања, тако да опозив представника од бирача Не долази у обзир
o Представници су одговорни својим бирачима. Бирачи су и после спроведени
избора титулари суверености
Императивни (везани) мандат се данас забрањује у појединим уставима. Три обележја
овог мандата:
o Обавеза представника који су изабрани да подносе извештаје својим бирачима о
свом раду
o Право бирача да дају упутства својим представницима
o Право бирача да опозову своје представнике и пре истека мандата на који су
изабрани
Слободни (представнички) мандат је настао после императивног у земљама са
вишестраначким парламентарним системом. Представници су незавидно од бирача, тако
да могу да говоре и гласају по својој вољи.

Тест 10.
1.Врсте (класификација) устава
Две основне врсте устава су класичне и модерне.
Класична подела устава су изведене према формалним мерилима
o Чврсти и меки устави- за чврсте је потребан сложенији поступак од редовног
законодавног, док је за меке довољан редован
o Писани и написани – писани читаву материју излажу у писаном облику,
неписано су састављени од уставних обичаја
o Кодификовани и некодификовани- норме кодификованих су садржане у једном
правном акту, а код некодификованих у више
o Октроисани устави, уставни пактови и народни устави- окторисане доноси
владар без учешћа представничког тела. Уставне усваја народно представништво,
а коначну сагласност даје монарх. Народне усваја народно представништво или
бирачи, непосредно народним гласањем
Модерне поделе устава су изведене према онтолошком мерилу, тј. Односу устава и
друштвене стварности.
o Нормативни устави- полазе о конкретне друштвене стварности и остварују се у
конкретном друштву
o Номинални устави- то су само по имену, не и у стварности
o Семантички устави- остварују се у друштвеном животу, али не допуштају никакву
сопствену промену па ни друштвену.

2.Извори права Европске уније

Извори права Европске уније се деле на две групе: примарне и секундарне

18
Примарни извори:
o Уговори о оснивању европских заједница и Европске уније
o Измене и допуне ових оснивачких уговора
o Уговори о приступању нових држава чланица
o Општа правна начела, која су се развила у дугогодишњем раду Суда правде
o Структурални принципи права Европске уније
o Најважнији принципи правне државе
o Европска конвенција о правима човека и основним слободама
o Повеља о основним правима Европске уније
У секундарне изворе спада право које доносе њени органи:
o Уредбе
o Директиве
o Одлуке
o Препоруке и мишљење
o Правни акти sui generis
o Међународни уговори

3.Председнички систем
Облик државне власти, заснован на начелу строге, ригидне поделе власти. Руководећа
идеја је равноправност законидавне и извршне власти, које узајамно коче једна другу-
принцип “кочница и равнотежа”. Основно обележје система је моноцефална егзекутива,
па се његова суштина огледа у положају и организацији извршне власти. Прототип овог
система је Устав САД-а из 1787.
Председнички систем је релативно јак и стабилан центар политичке моћи.
Карактеристична су два института:
o Ексцепција неуставности- решавајући конкретне спорове, судови су овлашћени
да не примене закон који сматрају неуставним
o Џепни вето- несагласност представника САД са предлогом закона усвојеним у
Конгресу, непотписивање законског предлога, када у остављеном року од 10 дана
Конгрес закључи са радом
Президенцијализам је посебан облик председничког система и означава деформисање
аутентичког председничког система САД. Разликујемо две врсте президенцијализма:
o Конзулски президенцијализам- ауторитарни фалсификат председничког система
o Парламентарни президенцијализам- мешовити систем који су позајмили извесна
обележја председничког система, уз очување парламентарних механизама власти

4.Појам полунепосредне демократије

Непосредна демократија постоји када је омогућена непосредна владавина народа.
Данас није могуће доносити државне одлуке на овај начин, изузев у малим
територијалним једуницама. Непосредна демократија је временом замењена

19
представничком демократијом, у којој грађани одлучују непосредно о онима који ће
одлучивати уместо њих. Разликујемо неколико облика непосредног одлучивања грађана
у оквиру представничке демократије:
• Народна иницијатива
• Референдум
• Плебицит
• Народни вето
Представничка демократија је критикована са становишта теорије друштвеног уговора и
народне суверености, па је путем посредних облика непосредног учешћа грађана у
вршењу власти, претворена у полунепосредну демократију. Она представља
комбинацију представничке и чисте демократије. У њој постоје представнички органи,
парламент и други, али о најважнијим питањима народ доноси одлуку непосредно.

5.Предности и недостаци система сразменог представништва

У предности система сразменог представништва убрајамо:
• Исправља неправде већинског система, по коме једна страна може бити већи број
мандата, него што би јој то пропадало сразмерно њеној снази
• Омогућава демократски систем расподеле мандата и учешће свих делова
бирачког тела у управљању државом
• Посланички мандати се деле између кандидаткиња листа сразмерно добијеним
гласовима
• Подједнако се вреднује сваки глас бирача и верно се одржава расположење
бирачког тела
• Пружа подједнаке могућности свим странкама да имају своје представнике у
парламенту
• Омогућава представљање мањине
Недостаци система сразменог представништва су:
• Може довести до стварања лабавих коалиција и коалиционих влада, као и до
блокаде парламента
• Представља политичке странке, а не грађане
• Јача зависи посланика од станке, од лидера странке
• Доводи до слабљења веза између посланика и бирача

Тест 11.
1. Вајмарски устав из 1919. Године
Устав Немачке од 11. Августа 1919. (Вајмарски устав) је најкарактеристичнији устав
буржоаских демократија. Творац је био Хуго Пројс. Вајмарским уставом Немачка је
проглашена републиком, била је уређена као федерација, састављена од 17 државица,
али са слабо израженим федеративним елементом. Најзначајнији део биле су одредбе о
правима и дужностима грађана. Уставотворна скупштина била је принуђена да усвоји

20
најдемократскији буржоаски устав који је садржао значајне уступке радничкој класи и
радним слојевима.
Нове одредбе за дотадашњу буржоаску уставност биле су: Заштита мајкеми детета,
збрињавање ванбрачне деце, права локалне самоуправе за општине, право на недељни
одмор, аграрна реформа у корист оних који обрађују земљу, посебна заштита рада,
испољавање земљорадничког задругарства, право на рад итд.
Организација власти је била заснована на начелу народног суверунитета и
парламентарној подели власти:
• Reichstag, државна скупштина био је врховно законодавно орган, непосредно
изабран на 4 године
• Recitatora, Државно веће је било Федерално представништво састављено од
делегата земаљских влада. Имао је улогу у суспензивном вету
• Влада је добио прилично ојачани самосталност у односу на парламент
• Шеф државе имао је јак положај. Имао је уставне могућности да заведе диктатуру
Вајмарски устав је имао велики значај у развоју светске уставности јер је инспирисао цео
низ нових устава донетих после Првог светског рата. Представљао је један
контрадикторан и нереалан устав.

2.Сувереност државе и сувереност народа

Држава је територијална заједница људи са врховном влашћу, заснована на
потчињавање народа на одређеној територији те власти. Елементи појма државе су:
• Становништво(народ)
• Земљиште(територија)
• Власт
Власт је специфично обележје државе. Државна власт је у границама државне
територије врховна, тј. суверена. Три суштинска својства државне власти су:
• Независност
• Непрекидност
• Недељивост
Сувереност државе значи да једино држава има суверену власт према другим
политичким институцијама, има суперматију над свим властима над одређеним
народима на одређеној територији. Појам суверености обухвата три елемнта:
• Унутрашњи елемент подразумева супермарију државне власти у односу на све
друге власти и институције на њеној територији
• Спољни елемент означава независност државне власти у односи са другим
државама
• Синтетички елемент представља правну неограниченост државне власти, може да
прописује правне норме по свом нахођењу

21
 3.Парламентарни систем
Парламентарни систем је заснован на гипкој подели власти, на сарадњи власти и
узајамном притиску једне власти на другу. У парламентарном систему постоји следећа
организација власти:
• Законодавна власт- припада парламенту
• Извршна власт- припада шефу државе и влади
• Судска власт- припада судовима
Основна начела парламентарног система:
• Равноправност легислативе и егзекутиве
• Сарадње између легислативе и егзикутиве
• Постојање средства узајамног дејства једне власти на другу.
У парламентарном систему парламент не може да утиче на шефа државе, али може на
владу, док власти нису изоловане једна од друге. Разликујемо следеће облике
парламентаризма:
• Дуалистички
• Монистички
• Класични
• Рационализовани

4. Скупштински систем
Скупштински систем се заснива на начелу јединства власти, преплитању власти у
корист скупштине, која има политичку превласт над владом. Основна обележја овог
система:
• Повећане су надлежности скупштине изабране од стране народа
• Егзикутива је присиљена да се потчини вољи легислативе, нема право да поднесе
оставку и обично је извођач туђе воље.
У овом систему постоји само једна власт у правом смислу, законодавна власт и разликује
се од парламентарног система у:
• Егзикутива нема могућности да постави питање свог поверења и да распусти
скупштину
• Влада нема право на оставку
• Влада мора послушно да извршава наредне парламента

22
 • Сва власт је у рукама парламента
Настао је на начелу демократског јединства власти и он је демократски. Има мање успеха
од предсеничког и парламентарног.

5.Изборне јединице
Бирачко тело се дели на изборне јединице од којих свака бира одређени број
представника. Подела се врши по територијалном принципу. Бирачко тело чини укупан
број, односно збир бирача по бирачким јединицама, док је представничко тело укупан
збир представника изабраних по изборних јединицама.
Величина изборних јединица је одређена прихваћеним начином расподеле мандата.
Велике изборне јединице више одговарају политичким странкама, док мале више
одговарају бирачима. У великим изборним јединицама бирачи гласају и за оне кандидате
које не познају, јер се примењује систем сразмерног представништва. У малим изборним
јединицама примећује се већински систем расподеле мандата, што ноже довести до
неслагања добијених гласова и мандата.

23