1.Moral:moral je skup drutvenih normi kojima se utvruju pravila, koja nisu prinudna, nego se zasnivaju na ubeenju.

Moral nastaje kao vrsta kolektivne svesti i lanovima drutva namee odreene vrednosti kao ispravne. Moralnim normama se nareuje ili zabranjuje neko ponaanje. Za razliku od pravnih, moralne norme se prihvataju dobrovoljno. Na potovanje moralnih normi utie sama svest oveka ili javno mnenje. Za loe ponaanje i nepotovanje morala sankcije su drutvene ili individualne,jer za ostvarenje morala ne postoje odreeni organi. Pravo i moral su povezani, moral predvia potovanje,a pravo pokuava da ostvari osnovne moralne norme. Pravne i moralne norme se esto prepliu,pa neke moralne norme se esto prepliu,pa neke moralne norme lako postaju pravne. Sa razvojem drutva se menjaju i moralne norme i to sporije nego pravne. 2.Obiaj:obiaj je drutvena norma,uglavnom nepisano pravilo ponaanja i navika,nastaje spontano i kroz dui vremenski period. Obiaji se prilagoavaju i postaju sastavni deo ivota ljudi i za razliku od morala, ne ispituje se da li je ispravan,nego se samo prihvata kao rezultat kolektivnog miljenja. Primena obiaja i morala se ne ostvaruje prinudom drave za razliku od prava. Sankcije za nepotovanje obiajnih normi su prezir,bojkot pa ak i oduzimanje ivota(krvna osveta). Obiaji se u odnossu na moral sporije menjaju. Obiaji mogu biti pisani i nepisani,vertikalni i horizontalni, meunarodni i nacionalni, a nacionalni mogu biti opti,regionalni i meani. Zavisno da li nekom obiaju drava prua zatitu ili ne mogu biti pravi i nepravi obiaji. 3.Pojam i karakteristike prava:pravo predstavlja sistem pravila,a pravila mogu biti moralna i obiajna. Pravo kao realna pojava ima karakteristike:ureuje odnose izmeu subjekta povodom nekog dobra,ne odnose subjekta prema stvarima,nego samo izmeu subjekata-pravo predstavlja sistem,ali treba da ispuni dva zahteva: pojmovne(jezike) i normativne koherentnosti;normativnost prava znai propisivanje pravila ponaanja koja vae za odnose izmeu subjekata;-pravo obezbeuje zatitu priznanjem odreenog pravnog dejstva,promenom u postojeim pravima,prinudom;-pravo treba da bude pravedno,da se potuje postojee pravo. Pravna pravila kao i moralna i obiajna predviaju ta je ispravno a ta ne u nekoj situaciji,ali je kod pravnih omogueno prinudno ostvarenje. 4.Pojam i struktura pravne norme:pravna norma je obavezno pravilo ponaanja u raznim situacijama a ostvarenje pravne norme se obezbeuje uglavnom dravnom prinudom. Pravo i pravne norme ne utvruju ono to jeste nego ono to bi trebalo da bude.pravna norma se posmatra sa tri aspekta:logiko-lingvistikog,sadrinskog i funkcionalnog. Ranija shvatanja su da se pravna norma sastoji od dispozicija i sankcija. Dispozicija predvia ta je ispravno a sankcija je propisana i predvia posledice ako se radi o dispoziciji i sprovodi se putem prinude. Sankcija moe a bude kazna(zatvor,novana) ili obaveza(naknada tete,plaanje kamate). Danas pravnu normu uglavnom ine:pretpostavka dispozicije,dispozija,pretpostavka sankcije i sankcija.

Pretpostavka dispozicije odreuje okolnosti pod kojima treba da se primeni pravna norma. Pretpostavka sankcije su pretpostavke koje treba da se ispune da bi nastala obaveza za subjekta koji nije radio prema dispoziciji. 5.Opte i pojedinane norme:prema subjektima na koje se odnose razlikuju se opte i pojedinane pravne norme. Opte se odnose na vie lica koja nisu unapred imenovana i deluje na svakog kod koga se ispune uslovi koji su predvieni,bez obzira da li norma generalno utvruje pravilo ili predvia izuzetke od pravila. Pojedinane pravne norme se odnose na tano odreeno lice ili imenovana lica. Smatra se da su opte norme izvor pojedinanih pa se i organ koji donosi pojedinanu normu rukovodi i obrazlae odluku postojanjem opte norme. U evropsko kontinentalnom pravnom sistemu postoji zakonodavna,izvrna i sudska vlast i sistem pisanih izvora: ustav,zakon,uredbe,pravilnici i status. Commom-law sistem precedentnog prava je u engleskoj,sad,australiji gde sudovi ne donosesvoje presude na osnovu zakona ve na osnovu ranije sudske prakse. 6.Prostorno vaenje PN:pravne norme vae na prostoru neke drave ili jedinice drave(republika,optina). Norme nastale iz meunarodnih ugovora(organizacija UN) vae na teritorijama vie drava i primenjuju se na lica ili dogaaje koji su se u datom momentu nalazili ili desili na tom prostoru. Norme ne moraju da vae na odreenom prostoru su u sluajevima:1.eksteritorijalnost kao pravna fikcija po kojoj se odreena teritorija ne nalazi na teritoriji drave na kojoj je stvarno,nego na teritoriji neke druge drave,obino su to ambasade,meunarodne organizacije.2.imunitet koji se odnosi na lica a ne na teritoriju,na lica sa imunitetom se ne primenjuju norme domaeg prava. Imunitet najvieg ranga imaju diplomatska lica,a imunitet nieg ranga imaju ministri, poslanici,predsednik drave,itd. 3.sukob zakona se javlja u odnosima dva ili vie lica koja pripadaju razliitim dravama i da bi se razreio svaka drava propisuje svoje kolizion norme.4.volj kada pravo doputa da subjekti ree sukob zakona svojom voljom i obino se javlja kod ugovora kada su subjekti iz razliitih drava. 7.Stupanje na snagu pravnih normi:u zemljama evropsko kontinentalnog pravnog sistema stupanje na snagu optih normi je povezano sa stupanjem na snagu akta koji ih sadri,a kod nas je to zakon. Pravila stupanja na snagu su:pre stupanja na snagu zakon mora da se propisno objavi kod nas je Sl.Glasnik RS-zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja-zakon ne moe da ima povratno dejstvo. Za norme koje su rezultat sudske prakse u naoj zemlji tee se odreuje vreme stupanja na snagu. Kod pojedinanih normi razliito vreme stupanja na snagu je kada:stupaju na snagu kao rezultat primene optih normi,stupanja na snagu pojedinanih normi koje kreiraju sami subjekti,stupanje na snagu pojedinanih normi koje su u pojedinanim aktima izrekli dravni i drugi organi koji su ovlaeni da donose pojedinane pravne akte. 8.Prestanak vaenja pravnih normi: Prestanak vaenja pravnih normi znai da prestaju da vae ili postoje na odreenoj teritoriji i moe biti potpun ili delimian. Opte norme

prestaju da vae kada se ukine propis koji ih sadri,obino kada se donese novi propis. Izriito ukidanje zakona je kada nema nepokrivenog perioda izmeu novog i prethodnog zakona. Precutno stavljanje zakona u celosti ili delimino je kad novi propis drugaije ureuje istu materiju ali bez ukidanja prethodnog,kada se bez uklanjanja starog novim propisom materija drugaije ureuje u specijalnim sluajevima, kada se zbog izmenjenih prilika ne primenjuje dugo. Pojedinane pravne norme prestaju: realizacijom,ispunjenjem obaveza i prava(prodaja robe,naknada tete)okolnostima koje dovode do gaenja(smrt,saglasnost,volja,unitenje stvari) ukidanjem,voljom ugovoraa da promene ili raskinu ugovor kad ele(ugovor o zakupu). Za prestanak nekoh normi je potrebna odluka suda ili drugog nadlenog organa .9.Ustav kao izvor prava:ustav je osnovni i najvii pravni akt drave,ostali akti su nii i moraju da budu u saglasnosti sa njim. Ustav odreuje tip drave(federacija,konfederacija) strukturu dravnih organa,nadlenost najviih organa(predsednik,parlament,vlada). Ustav garantuje ustavna prava i slobode i njihovu zatitu. Ustav predvia nain promene postojeeg i donoenje novog. U formalnom smislu ustav je osnovni akt koji ima najveu pravnu snagu. Ustav u materijalnom smislu su norme koje treba da pripadaju ustavopravnoj materiji. Donosilac ustava ima slobodu i pravo da ga stvara. Ustav ine usavne norme,one su najoptijeg karaktera jer imaju samo dispozicije a nemaju sankcije. One utvruju i proglaavaju principe,a drugi pravni akti ih razrauju dalje,pa se ustav u praksni ne koristi esto.
10.Zakon kao izvor prava:zakon je najvaniji opti pravni akt koji donosi najvii dravni organ(parlament,skuptina). Odmah je iza ustava i mora da bude u skladu sa njim,jer se u suprotnom stavlja van snage. Najvei broj normi je u zakonu,imaju dispozicije i sankcije i detaljno razrauju sve to se nalazi u ustavu. Zakoni se nazivaju po materiji koju ureuju(zakon o obligaciji,o preduzeima) a zakoni koji u potpunosti odreuju grupu drutvenih odnosa su zakonici. Nae pravo ima samo jedan zakonik o krivinom postupku. Prema karakteru normi koje sadre zakoni su pravi i formalni,ali postoje i specijalni(lex specialis). Zakoni treba da obezbede slobodu,jednakost i pravnu sigurnost za veinu ljudi,jer se u suprotno javlja nezadovoljstvo,trajkovi,demonstracije,pa se moraju preispitati postojei zakoni. 11.Jeziko tumaenje:jeziko tumaenje je metod da doemo do sadrine nekog teksta koristei lingvistika pravila,a to je odgovarajua upotreba odreenje znaenja pojmova. Kada se izrauju normativni akti vano je poznavanje i pravilna upotreba pravnih termina. Da bi postojala jedinstvena terminologija jedno pravno podruje treba da ima jednake izraze i tumaenja. Ako pojmovi nisu precizno definisani,onda se posredno,logikim zakljuivanjem dolazi do tumaenja. Komunikacija se odvija preko simbola(jezik,matematike oznake,slike)pa znak uvek stupa na mesto objekta na koji se odnosi. Svaki simbol treba da ima samo jedno znaenje u tekstu. Deava se da se pojmovi jednog propisa razliito tumae,a ako se ne razumeju zbog neznanja pojam je nedovoljno odreen zbog nejasnoe,vieznanoti,poroziteta. 12.Logiko tumaenje:logiko tumaenje treba da bude u obliku logikog silogizma sa elementima:velika i mala premisa i zakljuak. Polazna premisa je opti stav ije vaenje treba da bude

bez izuzetka(rod). Mala premisa izraava jedan specijalan stav(vrsta) koji je obuhvaen velikom premiso. Zakljukom se izvodi sud koji svojstva sadrana velikom premisom pripisuje objektu u maloj premisi. Poznati silogizam za uspeno i neuspeno logiko zakljuivanje je:svi ljudi su smrtni(velika premisa) sokrat je ovek(mala premisa). Dalke sokrat je smrtan(zakljuak). Ako su nepouzdane ili netane velika i mala premisa zakljuak je netaan,a ako su premise tane zakljuak je taan i pouzdan. Logiki metod tumaenja omoguava da se odrena pravila primene na sluajeve na koje se odnose. 13.Teleoloko(ciljno)tumaenje:prema teolokom tumaenju pravo se tumai samo prema utvrenom cilju,prema kome se odreuje smisao i sadrina norme. Norma se prilagoava svrsi koju treba da ostvari i vaan je efekat koji treba da se s njom ostvari. Prema ciljevima normi postoje pravci:interesna jurisprudencija (nastaje poetkom 20 veka sa ciljem reavanja sukoba interesa,a kod sudske prakse i sudskih oluka je zatita odreenih interesa)-vrednosna jurisprudencija(suprostavljeni interesi ne mogu da se ree jednostavno jer interesi ne mogu da se tite na tert drugih,pa mora da se utvrde vrednosti iji interesi treba da se tite)-kola ekonomske analize prava. 14.Pravna sposobnost fizikih lica:pravnu sposobnost fizikog lica ini skup prava i obaveza koje ima jedno lice. Pravna sposobnost se stie roenjem, bez obzira koliki je period ivljenja. U istom pravnom smislu nemaju sva lica istu pravnu sposobnost(stranci u dravi nemaju iste uslove za stcanje prava kao domai dravljani). U sluaju smrti lica nestaje i pravna sposobnost tog lica. Pravni sistem odluuje o pravima i obavezama koje je lice imalo u trenutku smtri,neprenosiva prava i obaveze(ime,ast,dravljanstvo,brak) prestaju trenutkom smrti,a prenosiva(pravo svojine,imovinske,ugovorne osobine) ako ima naslednika prelazi na njih a ako nema na dravu. Lica koja su nestala iz nekih razloga mogu se proglasiti mrtvim odlukom suda i tada prestaje njihova pravna sposobnost. 15.Poslovna sposobnost fizikih lica:da bi fiziko lice steklo poslovnu sposobnost treba da od roenja proe odreeno vreme. Potpuna poslovna sposobnost nastaje punoletstvom,uglavnom sa 18 god a u SAD sa 21 god. Kada ima potpunu poslovnu sposobnost lice moe da po svojoj volji zakljuuje ugovore,primi ili odbije nadsledstvo,bude garant,da primi ili daje zajam itd. Pre punoletstva lica imaju deliminu poslovnu sposobnost kao mlai maloletnici (do 14 god),i stariji maloletnici(od 14-18) i mogu da preuzmu manje znaajne pravne poslove. Specijalna poslovna sposobnost se stie samo za posebne pravne poslove(testamentalna i radna sposobnost-kod nas sa 15 god). Potpunu poslovnu sposobnost za zakljuenje braka i roditeljstvo stie lice koje napuni 16 god. Poslovna sposobnost prestaje smru,a moe sud da lii poslovne sposobnosti lice koje ne moe psihiki da brine o svojim pravima i obavezama. 16.Pravna i poslovna sposobnost pravnih lica:pravno lice stie pravnu sposobnost svojim nastankom,upisom u registar pravnih lica kod nadlenog suda i imaju posebnu ili specijalnu pravnu sposobnost. Uslovi da neka organizacija bude pravno lice su:da je vrsta organizacije koja moe biti pravno lice,da se ispune uslovi za sticanje subjektiviteta i da je pravni subjektivitet priznat. Naini priznavanja pravnog subjektiviteta su:sistem samopriznanja(drava)-propisom(PTT,narodna banka)aktom o upisu,registraciji po ispunjenju uslova,odobrenjem(koncesijom npr,zadubine) prestankom pravnog lica prestaje i pravna sposobnost. Poslovna sposobnost prestaje brisanjem iz registra pravnih lica,gubitkom pravne sposobnosti ili gaenjem. Za vreme postojanja moe da se pokrene postupak likvidacije,steaja. Ako lanovi pravnog lica(radnici)naprave tetu treim licima za nju odgovara pravno lice to je teta za drugog.

17.Pojam i elementi subjektivnosti prava:pravo koje jedan subjekt prava ima u odnosu na druge subjekte je subjektivno pravo i predstavlja mo i ovlaenje koje subjekat ima da bi ostvario svoje interese i volju. Svakom subjektivnom pravu odgovara neka obaveza,pa i ako je to samo obaveza da se ne povredi subjektivno pravo,koje je zatieno dravnim organima i zavisi od volje titulara. Elementi subjektivnog prava su:subjekat, titular prava i moe biti fiziko ili pravno lice,sadrina koja iskazuje ovlaenja odreenog subjektivnog prava, obavezno lice koje treba da ispuni sadrinu subjektivnog prava,pravni osnov i to su injenice vezane za nastanak subjektivnog prava(izjave volje,dogaaji). 18.Vrste subjektivnih prava:podele subjektivnih prava su razliite. Po ogunosti prinudnog ostvarenja dele se na savrena subjektivna prava,koja imaju pravozatitni zahtev i nesavrena koja nemaju. Po predmetu subjektivnih prava-imovinska(odnose se na dobra koja se mogu novano izraziti,npr, pravo na isplatu cene)-neimovinska(nemaju novanu vrednost npr.porodina prava,ast). Prema pravnim poslovima da li se prenose sa jedno na drugo liceprenosiva(svojina,zalog,hipoteka)-neprenosiva(vezana za linost:roditeljsko pravo,pravo zakonskog nasleivanja). Subjektivna prava se dele na: apsolutna(deluju prema licima koja ne moraju biti unapred odreena i ta lica ne smeju da povrede pravo imaoca,npr.pravo svojine)-relativna(deluju prema odreenom licu i predmet obaveze je imaocu pravo a obaveznom licu je dunost,npr.isplata cene)-preobraajna(titular moe da stvori novu pravnu situaciju jednostranom izjavom volje). 19.Pojam i vrste pravnih poslova:pravni posao je izjava volje kojom se subjektivno pravo prenosi sa imaoca na sticaoca. Za pravni posao karakteristino je da je izjava volje i da izjava volje ima pravna dejstva na prenos subjektivnog prava. Da bi izjava imala pravna dejstva nije potrebna posebna forma ali ako je pravom propisana onda mora biti u toj formi. Pravni posao stvara pravna dejstva,prava i obaveze za odreeno lice. Neko moe da se obavee da prenese pravo na drugog ili da se izjavom prenesu prava. Pravni poslovni su jednostrani(testament,davanje ponude)i dvostrani(ostvaruju pravna dejstva na osnovu saglasnosi volje dva lica(ugovori). 20.Uslov:uslov je budua,neizvesna okolnost od koje zavise dejstva pravnog posla. Elementi uslova su:1.da se radi o okolnosti mogu biti prirodni dogaaji:kia,poplava,dogaaji koje ovek neplanirano uini:poar,izgubljena stvar,dogaaji koji zavise od druge volje:dobijanje kredita.2.da okolnost jo nije nastupila,ili se ne zna jer ako je nastupila onda je to nesavesnost a ne uslov.3.da je nastupanje okolnosti neizvesno,jer je u suprotnom nesavesnost ili prevara.4.da su za okolnost vezana pravna dejstva pravnog posla. Postoje odloni i raskidni uslovi,zatim pozitivni(ispoljva se kao nastupanje dogaaja)i negativni(nenastupanje dogaaja). 21.Rok:rok je vremenski period koji je odreen poetkom i krajem i za koji su vezane pravne posledice. Poetak i zavretak mogu biti odreeni vremenski,godinom,datumom,satom ili deavanjem nekog dogaaja i dr. Kada se rok odreuje danima,dan poetka roka se ne rauna u rok,a rok istie u pono poslednjeg dana. Rok odreen nedeljama istie u danu koji po imenu odgovara specijalnim pravilima,za vreme roka moe da prestane raunanje,npr.rok za zastarelost. Ako je rok odreen tano datumom,tada je raunanje poetka roka lako. 22.Pojam stvari:deo materijalne prirode koji je u vlasti oveka i nad njim ima pravo svojine ili drgo stvarno pravo je stvar. Uslovi koji treba da se ispune da bi postojala stvar su: da se sastoji od materije a osim vrste materije moe biti gas i energija,a neto duhovno(ideja,zamisao)nije stvar,da je potinjeno ljudskoj vlasti(nad elektricitetom,oblacima nema ljudske vlasti,pa nisu stvari),treba da bude pravne prirode,da moe da postoji svojinsko ili neko drugo pravo nad materijalnim delovima prirode.

Uglavnom drava ima vlasnitvo nad nad javnim dobrima,pa postoji mogunost prava svojine. Ljudsko telo ne moe da bude stvar jer ne moe postojati svojina nad sopstvenim i tuim telom,osim u posebnim uslovima doputeno je svojinsko pravo na delovima ljudskog tela. 23.Pojam i karakteristike subjektivnih stvarnih prava:subjektivna prava imaju kao objekat stvar i dejstvuju prema svim licima. Imalac stvari ima ovlaenja da vri radnje koje ukazuju da je stvar u njegovom vlasnitvu. Karakteristike stvarnih subjektivnih prava su:numerus clasus stvarnih prava,pravni poredak unapred predvia vrstu i sadrinu subjektivnih stvarnih prava. Samo drava moe da stvara obaveze za druga lica a pravila doneta u javnom interesu mogu da se primenjuju samo u predvienim sluajevima. Dejstvo ergaomnes subjektivna prava imaju dejstvo prema svim licima,pravo sledovanja,vlasnik stvari u sluaju faktikog oduzimanja stvari zadrava ovlaenja i moe da zahteva predaju stvari od svakog lica kod koga je stvar,pravo prvenstva,jer se stvarna prava smatraju jaim pravima i imaju prednost nad drugim pravima. 24.Pojam i karakteristike prava svojine:pravo svojine dejstvuje prema svakom licu,to je apsolutno pravo,vlasnik stvari moe da po svojoj volji stvar koristi ili ne,da je pokloni,proda,a svi ostali imaju samo pasivnu obavezu da ga ne ometaju u korienju svoje stvari. Pravo svojine ine svojinska ovlaenja(dranja,korienja,raspolaganja), ovlaenje dranja znai fiziki kontakt sa odreenom stvari,da je vlasnik ima u dravini i da moe da je koristi kada god eli. Ovlaenje korienja ima dva oblika korienja:upotreba(kada vlasnik koristi odreenu stvar a na njoj se ne vide promene,vozi auto,stanuje u kui)iskoriavanje stvari (kada se zbog upotrebe na njoj vide promene) ovlaenja raspolaganja ima dva naina:faktiko raspolaganje(kada se menjaju fizika svojstva stvari:boja,oblik)pravno raspolaganje je prenos prava svojine. Imalac prava svojine ima tri ovlaenja.vlasnik ima ovlaenje pravnog raspolaganja,a moe biti vlasnik i prenese ovlaenje na drugoh. 25.Sticanje prava svojine na osnovu pravnog posla sa prethodnim vlasnikom:da bi nastao prenos prava svojine pravnim poslom(uglavnom ugovori o kupoprodaji,poklonu,trampi)neophodni uslovi su:da je prenosilac stvari bio njen vlasnik,u suprotnom ugovor nema pravno dejstvo i pravi vlasnik moe da trai povraaj stvari od lica koje je zakljuilo ugovor sa nevlasnikom. Da postoji punovaan pravni posao izmeu ranijeg i novog vlasnika. Da za pokretne stvari prenos prava svojine nastaje predajom stvari a za nepokretne nastaje kada se upie u javne knjige(zemljine knjige,registar). Kod sticanja pokretnih stvari predaja moe da bude fizika,simbolika i fiktivna. Prenos prava svojine na nepokretnosti mora da bude u odreenoj formi i overen kod nadlenog suda. 26.Sticanje od nevlasnika:sticanje svojine od lica koje nije vlasnik pokretne stvari po osnovu teretnog pravnog posla je sticanje od nevlasnika. Treba da se ispune uslovi:da je pokretna stvar,da postoji punovaan pravni posao,da je ugovor teretan,da je stvar predate sticaocu, da je sticaoc savestan,da je znao da stvar ne pripada licu s kojim je zakljuio ugovor. Stvar treba da je kupljena od lica ija je delatnost stavljanje u promet tih stvari,da je kupljena na javnoj prodaji ili od lica kome je vlasnik stvari predao stvar po nekom pravnom poslu. Iako se ispune uslovi za sticanje od nevlasnika,prethodni vlasnik ima pravo da trai da mu se vrati stvar ako je za njega vana i ako novom vlasniku plati naknadu po trinoj vrednosti stvari. 27.Odraj:za sticanje prava svojine na osnovu dranja potrebno je da postoji dravina na nekoj stvari i da proe odreeno vreme(rok predvien za odraj). Kada odreeno vreme ve due vreme dri neku stvar i ako savesno postupa prema toj stvari,on veruje da je stvar njegova. Moe da se desi da stvar kupi od lopova ali smatra da je on vlasnik te stvari. Odraj moe da bude redovan i vandredan. Kod

redovnog odraja dravina treba da bude zakonita,savesna,da bude prava(dobrovoljna ne silom) da proe odgovarajue vreme(ako je zakljuen ugovor sa nevlasnikom za pokretnosti tri god,a za nepokretnosti 10 god od predaje stvari). Vandredni odraj nema uslov zakonitosti dravine i rokovi za odraj su dui(za pokretne stvari 10 god a za nepokretne 20 god). 30.Zatita prava svojine:pravo svojine se titi tubama,a nastaje kada se oduzme stvar nad kojom neko ima pravo svojine ili ometanjem. Tube za zatitu prava svojine su:tuba za povraaj oduzete stvari,tuba zbog smetanja ili uznemiravanja i publicijanska tuba. Tubu za povraaj oduzete stvari podnosi vlasnik protiv lica koje dri stvar i trai njen povraaj.tuba zbog smetanja ili uznemiravanja se podnosi kada tuilac sudskim putem trai da tueni prestane sa uznemiravanjem. Znai da prestane da koristi stvar tuioca ili da prestane da ga ometa i uznemirava nekim radnjama. Publicijansku tubu podnosi tuilac i trai povraaj oduzete stvari nad ojom bi postao vlasnik da mu nije oduzeta. Tubu moe da podnese samo lice koje je na zakonit nain nabavilo stvar i da trai njen povraaj. 31.Susvojina:susvojina je takav oblik svojine gde nekoliko lica imaju svojinu na nekoj stvari,ali je njihov udeo tano odreen u procentima. Svaki suvlasnik moe da koristi stvar srazmerno svom udelu,a ako stvar moe da koristi samo jedan suvlasnik onda on ostalima treba da da odreenu nadoknadu. Ako drugi suvlasnici narue nain korienja,suvlasnik ima pravo na zatitu. O nainu korienja stvari osluuju suvlasnici kojima pripada vie od polovine stvari. Potrebna je i saglasnost ostalih,a ako se ne slau onda odluuje sud u vanparninom postupku.moe da do do deobe stvari,npr.kada jedan suvlasnik proda svoj deo drugom. On mora da ponudi prvo drugom suvlasniku,pa ako on ne eli onda on moe da proda nekome. Sud moe da izvri fiziku deobu stvari,a kada je civilna deoba daje se odreena suma novca za ustupljeni udeo u stvari. 32.Zajednika svojina:zajednika svojina je kada dva ili vie lica imaju svojinu na istoj stvari i kada udeli lica ili vlasnika nisu odreeni. Ova svojina ne pripada samo jednom licu i niko od vlasnika zajednike svojine ne moe samostalno da raspolae sa njom. Zajednika svojina moe da nastane samo kada je to zakonom predvieno,pa postoji u branoj zajednici:stvari steene za vreme braka,kod porodine svojine,naslednici od momenta smrti do momenta pravosnanosti sudske odluke. Zajednika svojina postoji i u vanbranoj zajednici i jednaka je u svojini u branim odnosima. 33.Etazna svojina: etazna svojina je karakteristina za zgrade. Iskljuiva svojina su stanovi,poslovne prostorije,garae. Postoji mogunost etazne svojine nad drugim delovima(podrumi) pa su to posebni delovi zgrada. Zajedniki delovi zgrade liftovi,stepenice,tavan,fasada su delovi nad kojima postoji zaajednika nedeljiva svojina. Dobijanjem prava svojine na posebnom delu zgrade dobija se pravo i na zajednikim delovima zgrade. Ako je zemljite zgrade dravno etazni vlasnici imaju pravo da ga koriste. Zgradom u etaznoj svojini upravljaju etazni vlasnici a organi su:skuptina i predsednik skuptine zgrade. Za etaznu svojinu je vano:pravo na korienje svog posebnog dela zgrade,zajednikih delova zgrade i korienje zemljita na kome je zgrada. 34.Pojam i vrsta dravine:dravina je faktika vlast nad stvarima,znai da dralac moe da se ponaa kako eli prema datoj stvari. Ne mora da bude u fizikom kontaktu nego da se nijedno drugo lice ne protivi i ne spreava kontakt draoca sa stvari. Bez obzira da li je vlasnik ili na drugi nain nabavi stvar,ako ima faktiku vlast nad stvari onda je dralac. Ako lice i pored faktike vlasti ne eli da bude dralac,onda nije dralac. Prema nainu na koji se vri dravina je:neposredna,kada lice lino vri faktinu vlast nad stvari i posredna kada je preko drugog lica npr.zakup. po obimu faktike vlasti postoji:dravina stvari i dravina prava. Iskljuiva dravina je kada je lice jedini dralac i vri faktiku vlast,a sudravina kada vie lica vri faktiku vlast nad stvari. Dravina moe biti savesna i

nesavesna,a to zavisi da li dralac zna ili nezna da je stvar koju dri njegova. Zakonita dravina se zasniva na punovanom pravnom poslu a nezakonita je kada npr lopov dri stvar. Zavisno od toga da li je dobijena silom ili prevarom dravina moe biti manjiva ili prava dravina. 35.Dravinska zatita:dravina se titi radnjam draoca kao samopomo i preko dravnih organa,podnoenjem dravinskih tubi. Samopomo je zatita kada draoc sam primenom sile titi ili povrati dravinu ako mu je oduzeta. To moe uraditi prilikom neovlaenog ometanja ili oduzimanja dravine,ne sme nanositi telesne povrede osim ako je sluaj nune odbrane i drugo doputeno zakonom.ne sme se naneti velika teta ako je ugroavanje dravine bilo manje. Dravina moe da se povredi potpunim oduzimanjem(kraom)stvari ili smetanjem,pa se moe podneti tuba za povraaj oduzete stvari ili tuba zbog smetanja dravine. 36.Pojam obligacije:obligacija je pravni odnos izmeu dva lica u kome jedna strana ima pravo da trai od druge strane da ispuni neke obaveze,a druga strana treba da ih ispuni. Ako ima vie lica,u obligaciji se nalaze samo dve strane. Jedna je aktivna,poverilac, a druga je pasivna i to dunik. Obligaciona prava dejstvuju samo prema odreenim licima. Obligacije mogu biti:obligacija davanja,kada se radi o predaji neke stvari,obligacije injenja,kada neko treba neto da uradi,obligacinje neinjenja ako neko ima pravo da radi,a obavezao se da to ne uradi,obligacije trpljenja znai da neko podnosi neke neprijatnosti. Sastavni deo obligacije je i odgovornost koja nastaje kada se ne ispuni obaveza. 37.Naela obligacionih odnosa:naela su principi koji bi veinom trebalo da budu primenjeni. Naelo slobode ugovaranja ili naelo autonomije volje znai da u ugovoru strane imaju slobodu ugovaranja,mogu da po svojoj volji urede odnose,ako su u skladu sa javnim poretkom prinudnum propisima. Zakonom je predvieno i potenje i savesnost kod nastanka obligacije i zabranjeno je da se drugom napravi teta,pa su propisane obaveze da se ne radi neto to drugome pravi tetu. U obligacionom pravnom odnosu strane su ravnopravne i nijedna strana nema prednost u odnosu na drugu kod zakljuivanja ugovora. Zabranjuje se i zloupotreba prava a ona moe biti subjektivna(kada lice sprovodi pravo da bi namerno napravio tetu drugom licu) i objektivna(kada se radi protiv cilja). Na elo jednake vrednosti davanja je obino u teretnim ugovorima. 38.Slo. obligacije sa mnoinom subjekata:obligacije sa vie subjekata mogu na dunikoj strani ili na poverilakoj strani da imaju vie lica. Solidarne obligacije su kada je svako lice na poverilakoj strani ovlaeno da trai ispunjenje obaveza u celosti,ili ako na dunikoj strani svako lice treba da ispuni poveriocu obavezu u celosti. Te obligacije mogu biti aktivne(vie lica na poverilakoj strani i svaki poverilac je ovlaen da ispuni obavezu u celosti). Zajednike obligacije su one kod kojih je tano odreeno ta ko potrauje na poverilakoj i ta ko duguje na dunikoj strani. 39.Sticanje bez osnova:za sticanje bez osnova se naziva i pravno neosnovano sticanje,bogaenje bez pravnog osnova,neopravdano sticanje. Pravno neosnovano sticanje nastaje kada se bez pravnog osnova povea imovina jednog subjekta na raun imovine drugog subjekta. Elementi koji su potrebni za nastanak sticanja bez osnova su:umanjenja imovine,uveanje imovine,nedostatak pravnog odnosa,uzrona veza izmeu umanjenja i uveanja,znai da uveanje imovine jednog lica nastaje umanjenjem imovine drugog lica. Ako te veze nema onda nema ni sticanja bez osnova. Kod neopravdanog sticanjanastaje obligaciono pravni odnos izmu obogaenog i osiromaenog. Pravno neosnovano obogaenje se javlja kao izvor obligacija,poverilac je osiromaeni a dunik je obogaeni. 40.Poslovodstvo bez naloga:poslovodstvo bez naloga je i nezvano vrenje tuih poslova,kada neko lice obavlja pravne faktike poslove za drugo lice,bez njegovog odobrenja. Za poslovodstvo bez

naloga treba da je posao tu,da ne postoji obaveza ili ovlaenje za vrenje takvog posla,da je posao neodloan. Potrebna je i namera lica koje vri tue poslove da zasnuje ovaj obligaciono odnos. Kada postoji poslovodstvo bez naloga nastaju i odreene posledice u pravima i obavezama izmeu poslovoe bez naloga i gospodara posla. Poslovoa bez naloga treba da obavesti gospodara posla da za njega obavlja odreeni posao i ako se on ne protivi treba da nastavi posao,a ako se protivi treba da prestane sa poslom. Poslovaa bez naloga ima pravo na naknadu trokova od gospodara posla jer za njega obavljao dati posao. 41.Jednostrana izjava volje:kod jednostrane izjave volje kada lice na neki nain izrazi volju,za njega tada nastaje odreeno pravno dejstvo. Trenutak prava i nastanka obaveza su razdvojeni,jer poverilac nije poznat,moe biti poznat kasnije ili se uopte nee pojaviti. Obligacije koje nastaju na osnovu jednostrane volje su:ponuda za zakljuenje ugovora,javno obeanje nagrade i izdavanje hartija od vrednosti. Ponuda je jednostrana izjava volje i predlog nekom licu za zakljuenje ugovora,ima elemente koje ima i ugovor,pa ako odreeno lice prihvati uslove iz ponude moe da se zakljui ugovor. Kada neko lice javno obea nagradu nekom licu koje sa uspehom izvri odreenu radnju onda je to javno obeanje. Obino je to obeanje preko sredstva javnog informisanja(konkursi za muzika dela,romane,informacije o ukradenim stvarima). Na hartijama od vrednosti na donosioca nije upisano ime,nego je donosilac i imalac prava koje nastaje kada je preuzme,a izdavalac treba svakom donosiocu da ispuni obaveze ih hartije. 42.Pojam ugovora:ugovor pripada grupi pravnih poslova i to je saglasnost volje dva ili vie lica kojom se postie neko pravno dejstvo,a po tome se i razlikuje od drugih pravnih poslova kod kojih je jednostrana volja. U ugovoru uestvuju lica koja se nazivaju ugovarai ili strane,a mogu dobiti i nazive(kupac,prodavac,naruilac). Ugovori postoje u obligacionom,porodinom,radnom,i dr pravo. Ugovore svrstavamo u izvore obligacija jer njima obligacija nastaje,menja se ili ukida. Osnovna naela ugovaranja su:sloboda ugovaranja i naelo konsensualizma(dovoljna je samo saglasnost za ugovor). 43.Tumaenje ugovora:ugovor izraava saglasnost volje ugovaraa i izraava se uglavnom reima. Ugovor se tumai da bi mogla da se utvrdi prava sadrina zakljuenog ugovora i da bi se razreile sve nejasnoe. Tumaenje i pravna kvalifikacija se razlikuju. Pravna kvalifikacija znai da se odredi kojoj vrsti pripada odreeni ugovor,a tumaenje da se izrazi smisao i tumaenje odredbi iz ugovora. Za tumaenje ugovora vana su dva pravca:da se istrai prava volja ugovaraa i da se utvrdi to to je izraeno u skladu sa optim pravilima u drutvu. Osim njih se primenjuju i dodatna pravila. Da se ne tumai odredba posebno nego da se gleda celina ugovora itd. 44.Imenovani i neimenovani ugovori:prema kriterijumu ugovori se dele na :imenovane i neimenovane i ta podela potie iz rimskog prava. Imenovani su ureeni propisom,imaju naziv i norme koje se na njih odnose(ugovor o kupoprodaji,o zakupu). Na imenovane ugovore se primenjuju dispozitivne norme,ako se ne dogovori drugo. U obligacionom pravu se mogu zakljuiti i ugovori koji nisu predvieni ako njihove norme nisu protiv prinudnih propisa. Ugovarai mogu da naprave novu vrstu ugovora.pa mogu da se jave novi neimenovani ugovori. Ponekad jedan ugovor moe da se sastoji iz dva ili vie neimenovanih ugovora. 45.Formalni i neformalni ugovori:formalni ugovori su oni za koje je potrebno da se ispuni odreena forma i ona je uslov za punovanost ugovora. Formalni igovori mogu da budu jednostrano i dvostrano formalni. Kod jednostrano formalnih zahtev forme je uslov punovanosti samo za jednustranu,a kod dvostranih za obe. Forma ugovora ne mora da bude uvek pismena,nego moe da bude neki realni

akt,predaja stvari(npr. Ugovor o poklonu,zajmu). Ugovori koji nisu zakljueni u odreenoj formi su nitavni. Neformalni ugovori su oni kod kojih je potrebna samo volja. 46.Teretni i dobroini ugovori:teretni ugovori su oni kod kojih jedna strana daje naknadu za korist koju dobije od druge ugovorne strane. Kod dobroinih ugovora se ne daje naknada. Kod podele na dobroine i teretne je vana uzajamna korist,za razliku od jednostranih i dvostranih gde se dele po uzajamnosti obaveze. Dobroin ugovor moe da bude dvostran.ako npr kod ugovora o zajmu nije ugovorena kamata onda je on dvostran jer postoji obaveza davanja i vraanja stvari i taj ugovor je dobroin,a ne teretan jer se ne stie korist od pozajmljivanja. Kod firme ovih ugovora za dobroine ugovore su stroiji zahtevi nego kod teretnih,ali je kod tumaenja manja teina za dunika. Vea je mogunost da se raskiinu i ponite dobroini nego teretni ugovori. 47.Komutativni i aleatorni ugovori:komutativni ugovori su oni kod kojih se kada se zakljue zna ta jedna strana prima a ta druga duguje. Aleatorni ugovori su npr ugovori o osiguranju,loto,opklade,jer se kod njih ne zna koja strana e da dobije koja da izgubi. Neki komutativni ugovori mogu da postanu aleatorni,kada se prodaje neka stvar ija se vrednost ili osobine neznaju. Kod aleatornih ugovora nisu ba sve obligacije uvek nepoznate nego se zna bar jedna. Kod bingo igara organizator dobija cenu koju plaa kupac za bingo listi. Nijedna strana iz aleatornog ugovora nema pravo da se ali ak i ako nita ne dobije. U rimskom pravu su takve ugovore nazivali kupovina nade jer se dobija nekoliko dana nade za dobitak. Kada je ugovor zakljuen pod uslovom,od uslova zavisi nastanak ili8 prestanak nekog pravnog odnosa,pa moe biti odloan i raskidan uslov. 48.Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom i ugovori po pristupu:ugovori o sporazumno odreenom pristupu nastaju pregovorima a njihovu sadrinu odreuju sagovarai. Ugovori po pristupu nastaju zbog brzog prometa i potrebe da se utie na odreene ugovore neposredno od strane zakonodavca. Jedna strana kompletno odreuje sve elemente i uslove ugovora a druga strana prihvata ili dobija zakljuenja(ugovor o prevozu.o otvaranju tekueg rauna). Ugovori o pristupu se razlikuju od tipskih jer kod tipskih sve vane uslove odreuje drava a ne ugovarai. 49.Kolektivni i individualni ugovori: najpoznatiji kolektivni ugovori su iz oblasti radnih odnosa. Zakljuuju ih predstavnici grupe ali se odnose na sve lanove te grupe. Predstavnici na osnovu pravnih normi svojom izjavom obavezuju i druge lanove i za njihov raun ugovaraju odreena prava i obaveze. Kolektivni ugovor garantuje odreena prava radnicima koja se priznaju kao minimalna. Kolektivni ugovori u radu su:opti,posebni i pojedinani. Opti ugovor zakljuuje u ime poslodavca privredna komora,za radnike sindikat a u ime drave vlada. Posebni ugovor se zakljuuje u okviru grupacije(poseban kol.ug.metalaca srbije). Pojedinani se zakljuije na nivou preduzea. Individualni ugovori se zakljuuju izmeu odreenih lica i obavezuju samo lica koja su ga zakljuili. 50.Zabluda i nesporazum:zabluda je netana predstava o nekom vanom elementu ugovora koju ne izaziva drugi ugovara,nego je nastala sopstvenim miljenjem. Neke zablude su bitne i zbog njih ugovara moe da trai da se poniti ugovor u roku od jedne godine od saznanja za zabludu i tri godine od zakljuenja ugovora. Izjava data u zabludi se moe ponititi. Neke zablude nisu bitne i nema potrebe za ponitenjem. Mogu nastati zablude o stvari, predmetu ugovara, motivu,injenicama,motivu ugovora. Ugovor koji je zakljuen u zabludi koja je bitna je ruljiv. Nesporazum je kada se volje ugovaraa o nekim vanim elementima razmimoilaze. Nesporazum je kada jedna strana veruje da zakljuuje ugovor o prodaji,a druga da je to ugovor o zakupu,zatim kada jedan misli da predaje stvar a drugi da je to poklon,ili kada jedan miisli da prodaje jednu robu a drugi da kupuje drugu robu. Kod nesporazuma se misli da ugovor nije ni nastao.

51.Prevara:prevara je namerno izazvana zabluda kada jedan ugovara svojim ponaanjem stvori pogrenu predstavu kod drugog ugovaraa. ak i kada je jedna strana u zabludi a duga joj ne ukae na to smatra se prevarom. Prevara je i kada postoji uzrona veza izjave volje i pogrene predstave to znai da je ba prevara uticala da se zakljui ugovor. Bez obzira kolika je prevara,,da li je vana ili nije,vai da prevara sve kvari. Prevareni ugovara moe da trai ponitenje ugovora u predvienom roku a moe da trai da mu se nadoknadi teta ako je pretrpeo zbog takvog ugovora. 52.Prinuda:prinuda je nedozvoljeni akt kojim jedno lice prisiljava drugo lice da izjavi volju odreene sadrine,a pri tome nema pogrene predstave,nego se lice prisiljava putem fizike sile ili izazivanjem straha. Zato su oblici pretnje:sila i pretnja. Sila se izraava fizikom prinudon,nanoenjem bola i telesnih povreda,zlostavljanjem i ugovori zakljueni pod dejstvom sile su nitavni. Pretnja je kada se psihiki utue na izjavu volje i nagovetava tae se loe desiti ako ugovara ne uradi kako se od njega trai. Kada pretnja odluujue utie na zakljuenje ugovora i kada je nedoputena,ugovor je ruljiv u predvienom roku,a ako je doputeno onda nije ruljiv 53.Kauza(osnov ugovora):ugovor je saglasnost dva ili vie lica kojom se postie neko pravno dejstvo i ima predmet i svoj osnov,kauzu. Kauza potie iz 16 i 17 veka,pripisuje se francuskom pravu i shvata se kao:obaveza jedne strane je osnov obaveze druge strane. U nekim pravima (nemako i vajcarsko) se ne vri razlikovanje predmeta i kauze,oni se ne razmatraju nego se govori o sadrini ugovora. Prema naem zakonu o obligacionim odnosima kauza je pravna kategorija. Svaka ugovorna obaveza ima doputen osnov,a kada osnov nije doputen onda je ugovor ruljiv. Svaki ugovor ima kauzu i kada se ona ne vidi iz ugovora,npr kod dobroinih ugovora kauza je u nameri da se izvri poklon .54.Forma ugovora:osim to je za ugovore potrebno svojstvo lica,saglasnost volja,predmet i kauza za neke je odreena i potrebna forma. Forma ugovora je nain ispoljavanja sadrine ugovora i prema tom nainu moe da bude:usmena,pismena,zakonska i ugovorena,sveana i realna,forma javne isprave,bitna i dokazana. Usmena forma je kada jedno lice usmeno ponudi drugom licu da zakljue ugovor i to lice prihvati. Pismena forma je kada se ugovor saini na odreenoj ispravi,rukom,kompjuterom i dr i kada ga strane potpiu.forma javne isprave i sveana je kada pored pisane forme ugovora treba da bude i neki dravni organ,sud,itd.realna norma podrezumeva predaju stvari,koja nije ispunjenje ugovora,nego zakljuenje. Realni ugovori su zajam,ostava,posluga zaloga,ugovor o prevozu i ugovor o poklonu. 55.Jemstvo:jemstvo je pravni odnos poverioca i treeg lica,jemca kada jemac ima obavezu da poveriocu izmiri dug ako je dunik ne izmiri. Poverioc i jemac sklapaju ugovor o jemstvu i tu se obavezuje samo jemac,pa je to jednostavno obavezan ugovor. Postoji:jemac za naknadu tete,solidarno sajemstvo,jemev jemac. Kada se izvri obaveza glavnog dunika,prestaje obaveza jemstva. Obaveza jemstva moe da prestane i kada poverilac oprosti dug jemcu alii ne i duniku,kada poverilac nasledi jemca,kada jemac nasledi poverioca. 56.Ugovorna kazna:ugovorna kazna je kada se dunik obavee poveriocu da e mu isplatiti odreenu sumu novca ili predati neku imovinsku korist,ako svoju obavezu ne ispuni u roku ili je uopte ne ispuni. Uloga ugovorne kazne je dvostruka,ona obezbeuje poverioca da e dunik ispuniti obavezu i u sluaju kada se izvri povreda obaveza koje su ugovorene,ona slui kao naknada tete. U sluaju neispunjenja obaveze i kanjenja sa ispunjenjem obaveze moe da se predvidi ugovorna kazna,osim novane obaveze,jer se za njih ugovara zatezna kamata u sluaju zakanjenja. 57.Zalog na pokretnim stvarima:kao garanciju da e ispuniti obavezu,dunik moe zaloiti pokretne stvari,pa poverilac moe iz vrednosti te zaloene stvari da naplati obavezu. Zalaganje moe da bude

predaja pokretne stvari koja je zalog u dravinu poverioca i moe da se upie u registar i ostvari zalono pravo nad pokretnom stvari. Runa zaloga je pravo da poverilac moe iz zalone stvari da naplati vrednost kada dospe vreme za ispunjenje obaveze a dunik je ne ispuni. 58.Hipoteka:hipoteka je zalono pravo na nepokretnim stvarima,zalaganje se postie upisom poverioevog prava u javne knjige,a optereena nepokretnost ostaje u dravini dunika. Hipoteka omoguava pravo prvenstva hipoteka mog poverioca u odnosu na eventualne druge poverioce. On ima pravo da se prvo naplati iz hipotekovane nepokretnosti,bez obzira na to kada je njegovo potraivanje dospelo. Kada dunik ispuni obavezu koja je obezbeena hipotekom,ona se gasi. Hipoteka prestaje i prodajom hipotekovane nepokretnosti u izvrnom postupku i u propasti stvari koja je predmet hipoteke. 59.Cesija:ugovor o cesiji je prenos potraivanja sa cedenta na cesionara. Njime poverilac(cedent)ustupa treem licu(cesionaru)svoje potraivanje od dunika(cezusa),a cesionar preuzima potraivanje kao svoje ili zbog naplate. Cedent prestaje da trai od cezusa da ispuni obavezu. Cezus treba da bude obaveten o ustupavanju,ali nije potreban njegov pristanak. Da bi prestala prava cedenta treba da cezus bude obaveten o cesiji. Ako je cezus ispunio obavezu cedentu,a nije znao za cesiju,ispunjenje je uredno i obaveza dunika prestaje. Na cesionara osim potraivanja prelaze i sporedna prava,pravo na kamatu,zalog,hipoteku. Cedent moe svoja potraivanja da naplati ili da ih ustupi cesionaru koji od cezusa naplaije obavezu. 60.Preuzimanje duga:ugovor o preuzimanju duga nastaje kada jedan ugovara,preuzimalac preuzme obaveze i dug drugog ugovoraa,dunika prema treem licu uz saglasnost tog lica,poverioca. Preuzimanje duga moe da se izvri:ugovorom izmeu dunika i preuzimaoca,ako poverilac pristine i ugovorom izmeu poverioca i preuzimaa. Zakonom je omogueno i preuzimanje duga u prethodnom steajnom postupku. Kod preuzimanja duga poverilacmora dabude saglasan,jer nije svejedno ko je naredni dunik. Kada da svoj pristanak dunikova obaveza prema poveriocu prestaje i on mu ne garantuje da e naplatiti dug od preuzimaoca. Samo ako poverilac ne zna da je preuzimalac u dugovima,dunik i dalje ima obavezu prema poveriocu. 61.Asignacija(upuivanje):kod ugovora o asignaciji jedno lice asignant,daje ovlaenje drugom licu asignatu da moe za njegov raun da izvri neku obavezu treem licu asignataru.ugovor moe da se zakljui kao dvojni ili trojni,zavisno koliko lica uestvuje. Lice koje nije izmirilo neke obaveze ili plaanja kod banke ne moe kao asignant da zakljui ugovor. Dug asignata prema asignantu se smanjuje za koliko asignat ispuni svoju obbavezu asignataru. Obaveza asignanta prema asignataru prestaje kada asignat ispuni obavezu,a ako je ne ispuni asignatar moe da je trai od jednog ili drugog. Kod asignacije asignatat ima ulogu poverioca,a asignat je dunik i ne moe da opozove svoju izjavu o prihvatanju obaveze. Poto se obaveza izmeu asignanta i asignatara uglavnom sastoji u predaji novca asignataru,njihov odnos se esto naziva valutni odnos. 62.Ustupanje ugovora:ugovor o zastupanju omoguava da se jedan ugovara zameni drugim. Sa tim ustupanjem treba da bude saglasan drugi ugovara ili ako ih ima vie svi ostali ugovarai i ugovarau koji ulazi u ugovor treba da bude dozvoljeno da zakljui ugovor. Ugovara koji izlazi iz ugovora ne garantuje ostalim ugovaraima da e onaj koji ulazi ispuniti svoje obaveze iz ugovora,osim ako se to posebno dogovori. Ugovara koji ulazi u ugovor treba da ispuni sve to je preuzeo ugovorom,a moe da trai da drugi ugovara ispuni svoje obaveze. Drugi ugovara moe da trai ispunjenje obaveza od onog koji ulazi u ugovor i treba da ispuni svoje kao i prema strani koja je izala iz ugovornog odnosa.

63.Dunika docnja:prema zakonu o obligacionim odnosima dunik pada u docnju kada ne ispuni obavezu u roku koji je predvien i to bez obzira da li je kriv ili nije. Za duniku docnju treba da:postoji potraivanje poverioca i da je to potraivanje dospelo,jer ako nije istekao rok nije ni dospelo potraivanje,da poverilac pismeno,usmeno ili raznim nainima,opomene dunika da treba da ispuni svoju obavezu. Kada dunik nije kriv za docnju njegova obaveza ne prestaje,on nema pravo da raskine ugovor i nadoknadi tetu poveriocu. Za potraivanje u novcu mora da plati i zateznu kamatu. Kada je dunik kriv za docnju on duguje i naknadu tete bez obzira da li je mogao da je predvidi ili ne. Kada dunik ispuni sve obaveze,pa i one koje su nastale docnjom,onda dunika docnja prestaje,a moe i sporazumom ili oprotajem. 64.Poverilaka docnja:poverilaku docnju treba razlikovati od dunike docnje. Kada poverilac ne ispunjava svoje obaveze on pada u duniku docnju jer je tada dunik. U poverilaku pada poverilac kada ne ispuni sve to treba da bi njegov dunik mogao da ispuni svoju obavezu. Za poverilaku docnju poverilac treba bez opravdanih razloga da primi ispunjenje,jer kada nema krivice nema ni poverilake docnje. Poverilac treba da duniku nadnokadi tetu zbog odbijanja da primi ispunjenje. Kada poverilac prihvati ispunjenje ili obavezu da nadoknadi tetu prestaje poverilaka docnja. Da bi nastala poverilaka docnja potrebno je da postoji potraivanje overioca,da je potraivanje dospelo za ispunjenje za dunika,da dunik ponudi ispunjenje obaveze,da je poverilac kriv,jer bez opravdanih razloga ne moe da primi ispunjenje. 65.Naknada tete zbog povrede ugovora:kada jedan ugovara ne ispuni obavezu iz ugovora,onda drugi ugovara trpi tetu,koju prvi ugovara mora da nadnokadi. Odgovornost za prouzrokovanje tete nastaje u sluajevima kada:postoji punovana obaveza iz ugovora,kada se dunik iz neke obaveze javi kao odgovorno lice,npr roditelj,starazelj,oteeno lice moe da bude samo poverilav kome je dunik trebao da ispuni obavezu,odgovornost za tetu zavisi od krivice dunika,zavisno da li je tetu napravio namerno ili nepanjom,kada se pretpostavlja krivica dunika ali on moe da dokae da nije kriv,odgovornost za tetu ne moe da bude pre dospea obaveza iz ugovora. Ne postoji pretpostavka o postojanju tete nego oteeni treba da dokae da je zbog neispunjenja obaveze nastala teta. 66.Nitavni ugovori:nitavni ugovori su zakljueni suprotno sa moralnim naelima drutva li propisa,pa ne proizvode pravna dejstva i nevaei su. O nitavosti ugovora sudovi vode rauna po slubenoj dunosti i ugovorna strana ne moe da potrauje od druge nezo iz takvog ugovora. Ugovori se proglaavaju nitavnim ako su:zabranjeni ugovori ili imaju zabranjujue norme,npr ne moe da se ugovori druga zatezna kamata,osim propisana i sl,ugovori koji imaju neistinit osnov i to su simulovani i fiktivni ugovori,ugovori protiv morala drutva npr kada se kupuje nevesta ili ugovara brak sa strancima zbog dravljanstva. Fiktivni izgledaju kao zakljueni,ali izmeu ugovaraa nema ugovora. Simultovani su zakljueni ali u drugom obliku npr kada se ugovor o kupoprodaji zakljui kao ugovor o zakupu. 67.Ruljiv ugovor:ruljiv ugovor znai da on moe da bude poniten zbog nedostataka koje ima. Ovaj ugovor od kada se zakljui pa sve dok se ne poniti proizvodi pravne posledice. Ponitava se odlukom suda,a rok za podnoenje tube je zakonom propisan. Sud ne vodi rauna po slubenoj dunosti o ruljivosti ugovora. Kod ovih ugovora se titi interes pojedinaca i samo lice koje ima neki pravni interes moe da se pozove na ruljivost. To je pre svega kada se radi o prevari,zabludi,prevari i dr. Kada se ruljivi ugovor poniti,ugovarai imaju pravo da naplate u naturi,a ako nije mogue tako onda u novcu. Ruljivi ugovori mogu da budu konvalidirani,to znai priznanje da proizvode pravna dejstva

i to moe da uradi ugovara koji ima pravo da zahteva ponitaj,npr kada povue tubu ili propusti rok za podnoenje zahteva. 68.Raskid ugovora:raskid ugovora se postie sklapanjem novog ugovora o raskidu,ako pre toga ve nije ispunjen postojei ugovor. Raskidom ugovora prestaju meusobna prava i obaveze i ako nije dolo do ispunjenja.moe da bude sporazuman i jednostran. Sporazumni raskid je kada ugovarai svojom voljom raskinu ugovor.kada se ugovor jednom zakljui onda ugovorene strane imaju svoje obaveze i ako ih jedna strana ne ispuni moe da se raskine ugovor. I kada je ispunjenje delimino punovani ugovor moe jednostrano da se raskine. Raskidom ugovora ugovara koji je ve neto ispunio moe da trai povraaj. Raskidom ugovora prestaju meusobna prava i obaveze i moe da se trai naknada tete. 69.Prestanak obligacije ispunjenjem:prestanak obaveza iz ugovora nastaje samim ispunjenjem tih obaveza. Kada dunik izvri sve radnje kako je ugovorom zahteva poverilac znai da prestaju ugovorne obaveze. Dunik obaveze ispunjava lino ili preko nekog drugog lica a kada ih ne ispuni moe da to uradi prodajom neke druge stvari. Kada dunik ne ispuni obaveze,a iz plaenog ne mogu da se podmire sva dugovanjaonda dunik odreuje redosled ispunjavanja obaveza,a ako ne odredi inda prvo najstarija. Kada je osim glavnice dunik obavezan da izmiri kamatu i trokove onda se prvo izmiruju trokovi pa kamata i na kraju glavnica. Ako poverilac ne primi ispunjenje pada u poverilaku docnju i preuzima rizike. Ako dunik deponuje stvar kod suda gasi se obaveza. 70.Novacija(prenov):kada poverilac i dunik sklapaju novi ugovor o novaciji(prenou) tada ugovaraju nove obaveze,a obaveze iz prethodnog ugovora se gase i vie ne postoje. To se moe uraditi ako postoji stara obligacija,ako se ugovori nova obligacija i ako se stara i nova obligacija razlikuju. Pravno dejstvo novacije je da se obaveza iz prethodnog ugovora gasi,a na staje nova obligacija. U ugovor o prenovu postoji deo kojim prestaje obaveza iz prethodnog ugovora pa kada se on poniti rauna se da ranija obaveza nije ni prestajala da postoji i da nije ni bilo prenova. 71.Konfuzija(sjedinjenje):konfuzija(sjedinjenje)nastaje jedno lice po istoj obligaciji bude istovremeno i poverilac i dunik pa poto ne moe da bude samo sebi duguje i potrauje onda se obligacija gasi. To se deava kada fiziko lice nasledi neto,a kod pravnih se to deava kada se preduzea spajaju. Kada nastane konfuzija obligacija ne prestaje da postoji sve dok se ne izbrie iz javnih knjiga. 72.Nemogunost ispunjenja:nemogunost ispunjenja nastaje kada je neko lice spreeno da izvri ugovorenu obavezu i zbog nje prestaje obligacija. Moe biti fizika i pravna. Pravna nemogunost je ako se propisima zabrani da se izvre neke obaveze ili da se zabrani da se izvre odreenom licu. Fizika nemogunost je kada odreeno lice ne moe da fiziki izvri ugovorenu obavezu(npr.fudbaler povredi zglob). Kada je poverilac kriv,ako pravo izbora ima dunik onda moe da izabere obavezu koja je prestala,pa se gasi obligacija a ako se izabere da ispuni obavezu koja je preostala,moe da trai da mu poverilac nadoknadi tetu. 73.Zastarelost i prekluzika:kada istekne propisani rok,nastaje zastarelost i ne gasi se pravo koje je zastarelo,nego samo ne mogu da se prinudno ostvaruju prava iz o0bligacije. Tada dunik moe da se pozove na zastarelost i odbije da izvri obavezu,moe da isplati dug i da se odrekne zastarelosti. Ne moe da se prekone tok zastarelosti i da se opominje dunik da ispuni obavezu. Prekidom zastarelosti prestaje tok zastarelosti(ako je mobilizacija,zemljotres)a posle prekida toka zastarelosti,zastarevanje tee ponovo. Prekluzivni rokovi slue da se pred sudovima ,dravnim organima i dr.podnose

tube,prigovori,albe. Ovim rokom se gasi pravo,pa za ono to je ispunjeno posle isteka roka moe da se trai povraaj. 74.Protek vremena i otkaz kao nain prestanka obligacije:vreme trajanja ugovora moe biti odreeno u ugovoru i kada istekne to vreme mogu da prestanu obligacije iz ugovora,a mogu prestati i otkazom. Ugovor ne moe da se raskine pre isteka roka koji je ugovoren,ali se raskida i prestaje da vi kada proe taj rok. Kada u ugovorima nije odreeno vreme trajanja,ugovarai mogu da raskinu ugovor u zakonski odreenim uslovima i to je onda otkaz ugovora. Otkaz je jednostrana izjava volje,pravna mo da se postojee pravo gasi. 75.Imovinska i neimovinska teta:kada se oteti neko dobro ili interes koji su zatieni pravom nastaje teta u pravu. Kada se otete stvari nekog lica i umanji neko imovinsko dobro ili interes nastaje imovinska teta. teta moe biti prosta i izmakla dobit. Obina teta znai da se oteuju postojea imovinska dobra,a izgubljena dobit kada se oteeni spreava da povea imovinu. Kada se izaziva strah i nanosi fiziki ili psihiki bol to je neimovinska teta i moe da se desi npr.kada se oteti neka stvar za koju je lice emotivno vezano. 76.Konkretna i apstraktna teta:kada teta moe da se utvrdi i dokae,to je konkretna teta. Ona ne mora da se uvek utvrdi u novcu nego moe da bude i u naturi jer za naknadu tete vai pravilo da se uvek vri u naturi a kada ne moe onda u novcu. Visinu tete i vrstu tete utvruje sud u jednom od dva oblika:natura ili novac. Apstraktna teta se ptretpostavlj i ne utvruje se ta je tano teta,a veliina se utvruje unapred predvienim merilima ili paualno. Na osnovu zahteva za naknadu tete sud odluuje po slobodnoj proceni. 77.Neposredna i posredna greka:kada teta nastane kao neposredna posledica odreenog dogaaja koji je doveo do prouzrokovanja tete,govorimo o neposrednoj teti. Neposredna teta je samo teta koja je nastala samo kao posledica tetne radnje i nije teta koja je nstala kao posledica tetne radnje kojoj su doprinele i neke druge okolnosti. Posredna teta je teta koja se javlja kao posledica ve izazvane tete,ali i uzrono-posledino,jer ovoj teti uvek prethodi neka drukga teta. 78.Opti uslovi odgovornosti za tetu:lice koje naini tetu ima obavezu da je nadoknadi,a injenice na osnovu kojih nastaje odgovornost za tetu su uslovi odgovornosti. Opti uslovi su:prozivpravnost prouzrokovanja tete i ona je kada se teta prouzrokuje protiv pravnih normi,da kje lice sposobno da odgovara za tetu koju je prouzrokovalo i izazvalo i da izmeu odreene radnje i priinjene tete postoji uzrona veza. Fizika lica roenjem stiu pravnu sposobnost,deliktnu sposobnost stiu odreenim uzrastom,a poslovnu kada postanu punoletni. Pravna lica konstituisanjem stiu pravnu sposobnost. Razlikuju se kumulativni uzroci(kada ima dva ili vie uzroka ali nijedan nije dovoljan sam),hipotetiki(dejstvo drugog uzorka),i alternativni(dva ili vie uzroka a svaki je mogao da izazove tetu). 79.Krivica:kada neko lice izvri nedoputenu radnju to izaziva kod njega krivicu,a elementi krivice su svest i volja. Kada neko lice namerno ili sveso naini ili izazove tetu ili se ne ponaa kako bi trebalo prilikom odreenih radnji i ako je nepaljiv govori se o subjektivnoj odgovornosti i snosi odgovornost za svoju nepanju i sopstveno ponaanje. Krivica je uvek lina. Ako se lice ponaa kako je predvieno,paljivo prilikom obavljanja odreenih radnji a ipak nastane teta,to lice nee odgovarati za nastalu tetu. Neuraunljiva lica ne mogu da odgovaraju za tetu. 80.teta od opasne stvari:opasne stvari svojim osobinama,upotrebom ili rukovanjem izazivaju moguu tetu po okolinu(maine,oruje,ivotinje). Kada je teta nastala od opasne stvari ili vrenjem nekih opasnih radnji,primenjuju se pravne norme gde ne treba utvrivati krivicu koja je uslov za

odgovornost. Uslovi odgovornosti su da je teta izazvana od opasne stvari i da je neko lice imaoc opasne stvari ili da organizuje opasne radnje. Kod ove tete je objektivna odgovornost bez krivice,znai postoji odgovornost bez obzira na krivicu. Nastala je u vreme industrijske revolucije kada su bile este povrede radnika na mainama i kada je bilo teko dokazati krivicu poslodavca. Za tetu nastalu od opasne stvari ili radnje odgovoran je imaoc,vlasnik te stvari. Ako je teta nastala dok vlasnik nije imao dravinu na svojoj stvari,nego je drugo lice imalo drvinu,odgovoran je dralac. 81.Odgovornost za drugog:za prouzrokovanu tetu ne mora da odgovara uvek lice koje je izazvalo,ve moe i neko drugo lice ako izmeu njih postoji neki odnos i to je odgovornost za drugog.izmeu odgovornog lica i tetnika postoji pravnorelevantan odnos. To drugo lice ne mora da bude u vezi sa tetnom radnjom da bi odgovaralo. Moe snositi odgovornost samo jedno od ovih lica a ako odgovaraju oba onda tetnik odgovara na osnovu krivice a odgovorno lice odgovara jer je izmeu njih odnos. Odgovornost za drugog je npr odnos roditelja i maloletnog deteta,staraoca i tienika. Kada je radnik u radnom odnosu kod poslodavca za tetu koju je radnik napravio nekom treem licu odgovara preduzee a ne radnik. 82.Obaveza naknade tete:lice koje je odgovorno za nastalu tetu ima obavezu da nadoknadi tetu licu koje je oteeno. Ta obaveza nastaje kada se i napravi teta i ako se tada ne zna visina tete. Strane mogu da se dogovore o nainu i visini naknade, a ako se ne dogovore sporazumno oteeni moe da podnese tubu na sudu. Sud odreuje naknadu po pravilima:ako se teta nadnokauje u naturi,ako nije mogue u naturi(bol,strah,povreda,ast) onda u odgovarajuem novanom iznosu,ako stvar nije unitena potpuno,smanjuje se vrednost za za preostali deo stvari,ako ve postoji obaveza na naknadu tete,stepen krivice ne utie na visinu naknade,oteeni moe da preuzme mere da smanji tetu,naknada tete se moe vriti kao renta(obino meseno, u sluaju smrti,teke telesne povrede). 83.Osiguranje od odgovornosti za tetu: Osiguranje od odgovornosti za tetu se moe obezbediti zakonom ili ugovorom,pa moe biti obavezno ili ugovorno. Obavezno osiguranje se moe predvideti zakonom(osiguranje vlasnika vozila za tetu koju naprave treem licu vozilom). Osiguranje od odgovornosti je obligacionopravni odnos u kome je lice koje se osigurava od odgovornosti za tetu osiguranik,a lice koje osigurava je osigura. Osiguranik se osigurava od odgovornosti za tetu,a osigura od odgovornosti. Osiguranik plaa premiju osiguranja,a kada se desi dogaaj koji je izazvao tetu,osigurani sluaj ,osigura plaa naknadu osiguranom licu. Osigurana suma je najvei iznos naknade koji osigura treba da isplati ako se dogodi osigurani sluaj. 84.Pojam organizacije i pojam privrednog subjekta:privredni subjekat je svako ko obavlja privrednu delatnost i to su fizika lica i organizacije sa ili bez statusa lica u pravu. Podrazumeva se da se obavlja privredna delatnost jer bez nje nema privrednog lica. Privredni subjekti su privredna drutva i ustanove i preduzetnici i osnivai organizacija koje obavljaju pravnu delatnost ali nemaju status lica u pravu. Organizacija je formirana za obavljanje privredne delatnosti,to su organizacije koje imaju status pravnog lica,koje imaju samo neka svojstva pravnog lica,koje nemaju svojstva pravnog lica i ije je organizovanje zabranjeno. U osnivanju organizacija nekad uestvuje drava. Mogu biti organizacije sa ili bez svojstava pravnog lica. Organizacije su i akcionarska drutva ili doo,radnje,preduzetnici itd. 85.Pojam privredne delatnosti:obavljanje privredne delatnosti je kontinuirana ponuda proizvoda ili usluga na tritu. Privredna delatnost obuhvata:ponuda za prodaju robe ili usluga koja se moe obaviti pojedinano ili uopteno,kontinuitet mora da postoji u davanju ponuda i nije bitno vreme izmeu ponuda,roba ili usluge su predmet ponude i to roba koja je nabavljena ili proizvedena za prodaju a ne

za sopstvene potrebe,teretnoh pravnih poslova znai da se zakljuuju ugovori i drugi teretni pravni poslovi i zakljuuju ih organizacije koje se pojavljuju na tritu bez obzira da li se stie dobit ili ne. 86.Zavisnost specijalne pravne sposobnosti privrednog subjekta od delatnosti:privredni subjekti se razlikuju od drugih subjekata po specifinim svojstvima koja druga lica nemaju,samo privredni subjekti imaju pravo da obavljaju privrednu delatnost a ostala lica nemaju,pravo na obavljanje privredne delatnosti pripada samo subjektu kome je pravni poredak priznao to pravo i on ga ne moe preneti drugome,kada privredni subjekat stekne pravo na obavljanje privrede. Delatnosti stie i pripadnost toj dravi,pravni poredak posebno kontrolie nastanak i prestanak privrednih preduzea i obaveze koje ima privredni subjekat,pa postoji puno specijalnih normi koje vae samo za privredne subjekte. 87.Dobitni i nedobitni privredni subjekti:_pravna lica koja su osnovana da bi se stekla odreena dobit u novcu ili drugim imovinskim vrednostima su dobitna organizacija a kada nije osnovano zbog dobiti ve nekih drugih ciljeva onda je nedobitna organizacija ali to nije precizno odreeno jer skoro je nemogue da neko pravno lice postoji i radi,a da nikada ne stekne neku dobit. Kod dobitnih pravnih lica dobit pripada osnivaima i imaju pravo da uestvuju u raspodeli,a ako odlue mogu da ne dele nego da upotrebe u druge delatnosti. Kod nedobitnih dobit pripada samo pravnom licu i osnivai nemaju pravo deobe. Pravna lica osnovana kao akcionarska drutva,banke su profitne,dobitne organizacije,a razne ustanove su neprofitne. Nedobitni subjekti mogu da se osnuju da zadovolje opte interese ili da zadovolje ciljeve osnivaa ili grupe. 88.Nezavisni i zavisni privredni subjekti:privredni subjekti mogu da budu u zavisnom odnosu,znai da jedan privredni subjekat moe da utie na drugo pravno lice. Zavisnost se ostvaruje posredno i neposredno i moe da bude prikrivena ili vidljiva. Privredni subjekat na osnovu udela u kapitalu moe da utie na odluivanje u zavisnom privrednom subjektu,ima dominantan poloaj. Zavisnim odnosom se smanjuje konkurencija,stie se mo u drutvu,pa su zloupotrebe este i stvaraju se monopoli. Ako se zavisnost utvrdi,propisuju se mere kontrole da se sprei zloupotreba i odnos zavisnosti. Prema lanovima,razlikujemo:otvoreno drutvo,drutvo zajednica,porodino drutvo,jednolano drutvo,ravnopravno drutvo,zajedniko drutvo,drutvo iji su lanovi stranci. 89.Privatni preduzetnik-radnja:radnja je organizacija osnovana za obavljanje privredne delatnosti i upisana u registar kod nadlenog lica. Osniva je jedan ili vie fizikih lica koja obezbeuju kapital prostorije,alata. Prava i obaveze koje su nastale za vreme obavljanja delatnosti stie osniva a ne radnja,jer ona nema svojstvo lica u pravu. Radnja ne moe da bude tuena samostalno,nego uvek mora to da bude osniva,kao tuioc ili tueni. Sve podatke o radnji,osnivau,delatnosti,prestanku rada mogu da dobiju sva zainteresovana lica preko sredstava publiciteta. Preduzetnik ne moe da proda ili pokloni radnju jer je radnja on sam,a ni naslednici ne mogu da naslede samu radnju nego sva dobra koja su sluila da se obavlja delatnost radnje. 90.Poslovno ime-firma:privredni subjekat ima poslovno ime,firmu pod kojom posluje. Po firmi se vri identifikacija obavljanja delatnosti i organizacije koja je obavlja. Firma mora da ispuni podreene uslove:mora da ima odreene elemente propisane pravom,pravo na upotrebu firme se stie na pravno propisani nain,pravo na upotrebu firme je ekskluzivno pravo i pravo na upotrebu firme je u prometu. Elementi koje firma mora da ima su:mora da se oznai vrsta privrednog subjekta,pravne forme,mora da ima ime u uem smislu rei,sedite,oznaavanje delatnosti. Deo firme moe da bude znak,crte,simbol. Za neke privredne subjekte vae posebna pravila o elementima koje firma mora da ima.

91.Sedite:sedite je jedan od elemenata koje mora da ima pravni subjekat. Odreuju ga osnivai po svojoj volji,bez posebnih uslova. Sedite moe da bude promenjeno ako to trae osnivai. Privredni subjekat ne mora da obavlja delatnost samo u mestu sedita,u registrovanom seditu koje je upisano u registar kod nadlenog organa. Neka pravna lica u njemu imaju samo potansko sandue. Sedite moe da se registruje na nekoj teritoriji zbog povoljne naknade koja se plaa kod registracije. Privredni subjekat moe da ima i vie faktikih sedita a to su centri u kojima se osim u registrovanom obavlja privredna delatnost ili se moe samo obaviti neki pravni posao.(zakljuenje ugovora,mesto prodaje robe) prema seditu se izvravaju sudske,poreske i druge obaveze prema dravi. 92.Zakonski zastupnik:je lice na koje zakon posredno upuije i ovlaen je da bez ogranienja zastupa,daje izjave volje. Kod osnivanja pravnog lica zakonskog zastupnika odreuju osnivai,a oni mogu i da ga promene. U nekim pravima zakonski zastupnik moe biti pravno lice a moe i fiziko. Da bi fiziko lice bilo zakonski zastupnik pravnog lica mora da ispuni opte i posebne uslove i da nema smetnji za zastupanje. To lice mora da bude poslovno sposobno,a posebni uslovi su:visoko obrazovanje,radno iskustvo,rezultati rukovodeih poslova. Zakonski zastupnik ima ovlaenje za zastupanje,organizaciju poslova,staranje o dobrima pravnog lica. Zakonski zastupnik se ovlauje i razreava upisom u javni registar. 93.Prokurista:prokurista je ovlaen da zakljui sve pravne poslove iz delatnosti pravnog lica koje ga je ovlastilo,da prodaje robu ili usluge tog pravnog lica. Prokuru u pismenom obliku daje privredno drutvo odnosno zakonski zastupnik u ime tog drutva i ona je neprenosiva a daje se samo fizikom licu. Prokura se upisuje u javni registar na osnovu odluke zakonskog zastupnika uzsaglasnost nadlenog organa a i prestanak prokure se upisuje. Prokura moe da bude zajednika i pojedinana,zavisno od toga kolikom broju lica se izdaje. Prokurista ne moe da prenese na drugo lice svoje zastupanje. 94.Punomonik:lice koje zastupa neko pravno lice na osnovu ugovora kojim je onupomoen je punomonik. Punomonik od vlastodavca dobija ispravu,punomoje sa podacima o punomoniku,poslu i vlastodavcu. Punomoje moe da bude generalno za sve pravne poslove koji se mogu tako zakljuiti i specijalno koje je samo za posebne pravne poslove. Punomonik i vlastodavac mogu biti fizika ili pravna lica. Vlastodavac moe uvek da izmeni ovlaenja. Posebne vrste punomoja su trgovaki putnik(cilj je prodaja robe)i poslovno punomoje. 95.Pojam i vrste odgovornosti privrednih subjekata za sopstvene obaveze:odgovornost privrednih subjekata je razliita zbog vrste i statusa privrednih subjekata. Subjekti sa svojstvima pravnog lica samo zakljuuju ugovore i nisu vlasnici stvari i obino nemaju dovoljno novca za prinudno izvrenje. Subjekti sa statusom pravnog lica odgovaraju svojom imovinom za obaveze i imaju punu odgovornost. Pravna lica moraju da odgovaraju za drugog,a mogu i druga lica da odgovaraju za obaveze pravnih lica. Odgovornost moe da bude solidarna i supsidijarna prema redosledu obraanja poverilaca. Prema obimu je ograniena i neograniena. 98.Poveanje osnovnog kapitala:lanovi mogu da pokrenu postupak za poveanje kapitala,novim ulozima se srazmerno poveava i njihov udeo,dobijaju nove akcije drutva. Poto se menja visina osnovnog kapitala mora da se upie u registar privrednih subjekata. Poveanje kapitala je nain finansiranja pravnog lica,pa moe da se promeni postojei odnos snaga i uticaj koji ima neki lan na drutvo(ako stekne ili izgubi veinu glasova). Samo otvorena akcionarska drutva mogu otvorenim pozivom da ponude akcije locima. Za poveanje osnovnog kapitala vai princip zabrane sticanja sopstvenih udela,pravno lice ne moe da ulae sopstvena dobra u osnovni kapital. Poveanje

osnovnog kapitala iz sredstava samog pravnog lica je:poveanjem na teret dobiti,na teret rezervi i konverzacijom duga. 99.Smanjenje osnovnog kapitala:osnovni kapital moe da se smanji da bi se pokrio gubitak na teret osnovnog kapitala,ako se javi viak likvidnih sredstava,ako se menja poslovna politika,ali ne moe da se smanji ispod propisanog minimuma. Smanjenjem se moe promeniti odnos izmeu lanova. tetno je za poverioce zbog manje verovatnoe naplate potraivanja. Smanjenje se vri:vraanjem dela uloenog kapitala,smanjenjem zbog poveanja rezervi(nema isplate lanovima,za smanjen iznos se poveavaju rezerve)da bi se pokrili gubici(osnovni kapital se smanjuje za iznos gubitka a to proporcionalno smanjuje udeo lanova). 100.Ortako drutvo:ortako drutvo je privredno drutvo koje obavlja odreene delatnosti,osnivaju ga dva ili vie pavnih ili fizikih lica koja su poslovno sposobna i imaju zajedniko poslovno ime. Oni sami obavljaju privrednu delatnost ali nastupaju kao organizacija i ne moe svako posebno. Prilikom osnivanja drutva lanovi obezbeuju imovinu,imaju pravo da upravljaju drutvom,pravo na poslovodstvo,zastupanje,ali za obaveze koje ima drutvo odgovaraju svojom imovinom,solidarno i neogranieno. lan koji se ne ponaa u skladu sa interesima drutva i ugovorom,moe biti iskljuen iz drutva tubom koju sudu podnosi drutvo ili neki lan. lanstvo prestaje i smru,voljom ortaka,otkazom,saglasnom voljom sa ostalim lanovima. Smanjenjem lanova osnovni kapital se ne smanjuje,njegov udeo osnovnog kapitala pripada ostalim lanovima a njemu se isplauje novana nagrada. 101.Komanditno drutvo:komadintno drutvo je privredno drutvo koje obavlja odreene delatnosti,osnivaju dva ili vie pravnih lica i postaju ortaci i nastupaju pod zajednikim imenom. Najmanje jedno lice odgovara neogranieno za obaveze drutva i to je komplementar,a komanditor je najmanje jedno lice koje odgovara ogranieno do visine svog uloga i on upravlja drutvom.lanovi osnivakim aktom ulau poetni ulog(novac,stvari,prava) i svaki lan ima pravo na raspodelu dobiti po odreenim kriterijumima. Drutvo ne prestaje da postoji sve dok ima bar jednog komplementara. Drutvu moe da pristupi novi lan ali se menja osnivaki ugovor uz saglasnost svih lanova. 102.Akcionarsko drutvo:akcionarsko drutvo je privredno drutvo,osnivaju ga jedno ili vie pravnih ili fizikih lica koja su acionari i to da bi obavljali odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Osnovni kapital spada u drutvo kapitala,utvren je i podeljen na akcije. Akcionarsko drutvo svojom imovinom odgovara poveriocima za svoje obaveze,a akcionari za obaveze drutva ne odgovaraju. Kada se upie u registar pravnih lica kod nadlenog organa akcionarsko drutvo stie svojstvo pravnog lica. Moe da se osnuje i kao jednolano drutvo. Akcionarsko drutvo treba da ima osnivaki akt(ugovor ili odluku) i statut jer od akcionara treba da se saini skuptina. Akcionarska drutva mogu biti javna ili otvorena,porodina akcionarska drutva. Akcionarsko drutvo je trgovako drutvo i pogodno za obavljanje razliitih delatnosti. 103.Poveanje osnovnog kapitala akcionarskog drutva:akcionarsko drutvo raspolae osnovnim kapitalom,glavnicom,iji minimum propisuje zakon i deli se na akcije. Kad se akcionarsko drutvo osniva kao zatvoreno minimum kapitala propisan naim pravom je 10.000 evra u dinarskoj protiv vrednosti,a kao otvoreno drutvo 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate. Prvobitna visina osnovnog kapitala moe da se promeni,moe da se uvea ili smanji u predvienim granicama. Najnia nominalna vrednost akcija ne moe da bude manja od iznosa koji se dobija kada se dinarska protivvrednost od 5 evra zaokrui do najvieg broja deljivog sa 10 u dinarskoj

protivvrednosti po srednjem kursu na dan podnoenja prijave za upis osnivanja akcionarskog drutva. Rezerve drutva su posebni fondovi sredstva. 104.Smanjenje osnovnog kapitala akcionarskog drutva:akcionarsko drutvo smanjuje osnovni kapital kada je on previsok,pa se smanjuje i celokupni kapital drutva. To se radi odlukom skuptine i to veinom akcionara na tri naina:redovnim postupkom,pojednostavljenim postupkom,smanjenjem zbog pretvaranja kapitala u rezerve drutva. Redovno:ponitavaju se akcije akcionara ili sopstvene akcije drutva,a moe i da se smanji nominalna vrednost akcija. Akcionarima se isplauje odreena vrednost akcija koje su povuene ili ponitene. Pojednostavljenim postupkom se smanjuje kapital da se pokriju gubici,drutvo je primorano na to da ne bi palo u steaj. Ako se osnovni kapital smanjuje da bi se stvorile rezerve,celokupni kapital se ne menja,sredstva se iz jednog fonda prebacuju u drugi. 105.Dunike i korporativne hartije od vrednosti:kada ima korporativne hartije od vrednosti imaoc tih hartija ima korporativna prava a dunikim hartijama od vrednosti imaoc ima pravo da zahteva iznos ugovorene kamate i povraaj glavnice. Dunika hartija od vrednosti je rezultat odnosa gde je poverilac-investitor dao odreeni iznos kredita drutvu,pa na osnovu toga ima pravo na odreenu kamatu i pravo na povraaj glavnice. Obaveznica je oblik dunikih hartija od vrednosti kojom se izdavalac(emitent ) obavezuje da e licu naznaenom na njoj ili donosiocu isplatiti iznos koji je naveden na njoj(nominalnu vrednost obaveznice) i platiti kamatu za odreeni vremenski period. Imalac akcije nema subjektivno pravo da trai isplatu odreenog periodinog iznosa. I obaveznicama i akcijama otvorenih drutava moe da se slobodno trguje na berzi pa je lake premetanje sredstava iz jedne investicije u drugu. 106.Pojam akcije i prava iz akcije:akcije su kororativne hartije od vrednosti. Materijalizovana akcija je pismena isprava koja se sastoji iz dva dela:iz plasta i kuponskog tabaka,ali se sve vie upotrebljavaju dematerijalizovane akcije,koje su u obliku elektronskog zapisa. Imaoc akcija ima dva osnovna prava:da utie na upravljanje preduzeem i pravo na udeo u raspodeli imovine preduzea. Imaju pravo i na uee u deobi likvidacione mase,pravo preeg upisa novih akcija,pravo na informacije,uvid u poslovne knjige i dokumentaciju drutva. Akcionari nemaju neposredno pravo da upravljaju preduzeem. Dobit koja se ostvari se deli akcionarima kao dividentna ili se stavlja u fond drutva za budue investicije. Akcionari nemaju subjektivno pravo na povraaj uloenih sredstava u drutvo,nego samo kada se i posebnim postupkom smanji osnovni kapital ili doe do prestanka drutva. 107.Nominalna,knjigovodstvena,unutranja i trina vrednost akcije:nominalna vrednost akcije je vrednost na njoj i upisana je kod centralnog registra kao vrednost akcije i ona moe da se promeni,ali se tada povlae postojee i izdvajaju nove akcije. Knjigovodstvena vrednost se izraunava kada se ukupna vrednost imovine akcionarskog drutva podeli sa brojem akcija. Obino se radi u godinjem izvetaju, ali i u drugo vreme i pokazuje vrednost koju bi dobili akcionari kada bi se drutvo likvidiralo. Unutranje vrednost zavisi da li skuptina hoe ili nee da deli dividente. To je vrednost koju mogui kupac procenjuje i pokazuje ta moe da oekuje ako kupi akcije. Trina vrednost je ona po kojoj akcija prodata ili kupljena na tritu. Prava trina vrednost je samo ona koju ponudi trite. 108.Vrste akcija:akcije se dele prema sadrini prava koja imaju vlasnici akcija na obine i prioritetne. Vlasnici obinih(redovnih)akcija imaju pravo na dividentu,pravo glasa na skuptini,pravo da otkupe akcije,da raspodele preostalu imovinu ako se desi likvidacija. Na prioritetnim akcijama su navedena prava koja ima vlasnik tih akcija i obino je to prednost nad drugim akcionarima kod isplate dividenti i isplate iz likvidacione mase. U prioritetne spadaju:kumulativne prioritetne akcije(vlasnici imaju

prioritet da naplate sve neisplaene dividente),konvertibilne zamenljive prioritetne akcije(akcionari mogu kada im odgovara da ih zamene za obine akcije prema unapred utvrenom odnosu),participativne prioritetne akcije (vlasnici mogu da uestvuju u raspodeli dividente koja pripada obinim akcionarima,posle naplate fiksne prioritentne dividente. 109.Izdavanje akcija prilikom osnivanja drutva i prilikom poveanja osnovnog kapitala:u postupku osnivanja preduzea izdaje se primarna emisija akcija,a sekundarna u postupku poveanja osnovnog kapitala drutva. Otvoreno akcionarsko drutvo ima vei broj akcionara,akcije se kod osnivanja izdaju javnom ponudom i taj postupak regulie zakon o tritu hartija od vrednosti da bi se zatitili mogui investitori. Zato je potrebna dobra informisanost,izdavanje prospekta drutva i kontrola komisije za hartije od vrednosti. Kod izdavanja sekundarne emisije od buduih akcionara kojima se daju akcije iz sekundarne emisije prikupljaju se dodatna sredstva potrebna za rad. 110.Sopstvene akcije:vlasnik sopstvenih akcija je samo drutvo,a akcije se mogu stei originerno,kada drutvo samo sebi izda akcije(upie pri osnivanju) i derivativno kada otkupom od akcionara ili drugaije stekne akcije koje su ve emitovane. Akcije se najee stiu otkupok od strane drutva. Kada se otkupljuju akcije drutva,drutvo isplauje akcionare tjs.iz sredstava drutva finansira njihovo istupanje. Sticanje sopstvenih akcija je nepoeljno ali nekada mora da se desi,kada npr drutvo mora da otkupi akcije svog akcionara zbog istupanja iz drutva zbog neslaganja sa odlukama skuptine. Zakon o privrednim drutvima propisuje da otvoreno akcionarsko drutvo moe da stekne sopstvene akcije ako njihov ukupan iznos ne prelazi 10% osnovnog kapitala drutva a to pravo je preuzeto iz prava EU. 111.Vrste akcionarskih drutava:prema tome da li akcije izdaju javnom ponudom ili ne razlikuju se otvorena i zatvorena akcionarska drutva. Zakon o privrednim drutvima odreuje da se akcije zatvorenog drutva izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica i njima ne moe da se trguje na berzi nego samo na odgovarajuem tritu. Ovo drutvo moe da ima najvie 100 akcionara. Prenos akcija ovog drutva se moe ograniiti statutom,osnivakim aktom drutva. U srbiji zatvorena akcionarska drutva su retka a u drugim dravama su vaan subjekat privrednih odnosa. Akcije otvorenog drutva se izdaju samo javnom ponudom i nije ogranien njihov prenos, a ni pristup novim lanovima drutva. Akcijama otvorenog drutva se trguje na berzi. Akcionarska drutva u srbiji drugaije funkcioniu u odnosu na druge zemlje jer su naa drutva nastala privatizacijom drutvenog kapitala sa nerazvijenim tritem hartija od vrednosti. 112.Osnivanje akcionarskog drutva:akcionarsko drutvo se osniva novanim ili nenovanim ulozima osnivaa koji donose osnivaki akt i upisuju svoje akcije i mogu da ih odmah prodaju nekom treem licu. Broj osnivaa moe da se vremenom smanji na jedno lice,a ako ga osniva jedno lice moraju da se ispune odreene odredbe. Ako su osim novca ulozi stvari i prava,onda se pravi izvetaj o ulozima u stvarima i pravima,pa se onda upisuje u registar. U osnivakom aktu se odreuje organizacija i kapital drutva odreuje se koliko kapitala treba da se privue javnom ponudom akcija. Sukcesivno osnivanje drutva zapoinju akcionari,osnivai koji utvruju koji su ciljevi akcionarskog drutva i definiu poslovni poduhvat. Investitori upisuju akcije drutva na osnovu javnog oglasa a izdvajanje je u ovlaenoj banci i centralnom registru tako to se prenose sredstava i akcije sa rauna. Osnivaka skuptina akcionarskog drutva utvruje da li su akcije upisane ili uplaene na propisan nain,odluuje o trokovima osnivanja,o viku upisanih akcija,bira direktora,upravni odbor,prihvata vrednosti uloga koji nisu novani.

113.Uprava akcionarskog drutva:upravu akcionarskog drutva vre:upravni odbor,izvrni odbor i direktor. Upravni odbor je obavezan kod otvorenih akcionarskih drutva,ima najmanje tri i najvie 15 lana koje biraju akcionari na skuptini i veina njih nisu lanovi izvrnog odbora,zbog samostalnosti. lanovi biraju predsednika koji vodi sednice. Upravni odbor saziva sednice skuptine i izvrnog odbora,utvruje dnevni red,kontrolie sprovoenje predloge odluka i njihovo sprovoenje. Upravni odbor donosi strateke odluke vezane za poslovaanje,utvrije i odobrava poslovni plan. Izvrni odbor je obavezan kod otvorenih drutva,lanove postavlja i razreava upravni odbor i on sprovodi odluke upravnog odbora. Generalni direktor zastupa drutvo i donosi odluke koje deluju prema treei licima. Nadzorni organi drutva su nadzorni odbor(bira skuptina),interni revizor i odbor revizora(bira ih upravni odbor). 114.Skuptina akcionarskog drutva:najvii organ akcionarskog drutva je skuptina,odluuje o statusu i organizaciji drutva,vanim poslovnim odlukama. Skuptina odluuje o izmenama osnivakog akta,o poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala i akcija,donosi vane finansijske odluke,bira organe uprave i kontrolie kako rade. Skuptina se saziva kao osnivaka(kada se zavri upis i registruju akcije u centralnom registru-obavezna je za otvorena drutva),redovna(obavezna je najmanje jednom godinje usvaja se godinji izvetaj),vanredna)saziva je upravni odbor,likvidator,manjinski akcionari sa min 10% akcija sa pravom glasa). Skuptina se odrava samo ako ima kvorum i donosi odluke veinom,a glasako pravo moe da se ostvari lino ili preko ovlaenog punomonika. 115.Prava manjinskih akcionara:za donoenje odluka akcionarska drutva potrebna je veina,vie od 51% to je veinski princip. Akcionari koji imaju vei broj kapitala drutva imaju vei i odluujui uticaj kada se biraju lanovi uprave,utiu na politiku isplate dividenti i dr. Zbog toga postoji moguunost zatite manjinskih akcionara kada se saziva skuptina,sastavlja dnevni red,imaju pravo obavetavanja a mogu i da izau iz drutva. Manjinski akcionari imaju pravo da sazovu skuptinu i da pokrenu raspravu za neka pitanja koja ele,a ako smatraju da lanovi uprave zloupotrebljavaju svoja prava imaju pravo na tubu i to individualnu i derivativnu. Ako je akcionaru naneta teta ili povreeno pravo podnosi individualnu,direktnu tubu(kada nema uvid u knjige,nema pravo glasa na skuptini akcionara ili mu se uskrauje pravo pree kupovine). 116.Pojam preuzimanja akcionarskog drutva i nastanak obaveze preuzimanja:preuzimanje kontrole akcionarskog drutva je sticanje veinskog prava glasa u skuptini i mogue je po osnovu prava na akciji i po razliitim ugovorima. Potrebno je sticanje vie od 51% glasova,ali i manji broj glasova moe da bude vaan kod odluivanja jer je za svaku odluku potrebno preko polovine glasova. Preuzimanje kontrole nad drutvom vri se na tri naina i za sve je potreban odreeni broj glasova. Veina glasova se dobija:sticanjem akcija akcionarskog drutva,sticanjem glasova na osnovu ugovora fuzijom. Osim ovih naina veina se stie i kupovinom imovine drutva. 117.Ponuda za preuzimanje akcionarskog drutva:da bi svako mogao da postane akcionar otvorenog drutva,obavezna je trgovina akcija na berzi,objavljivanje rezultata poslovanja. Preuzimanje akcionarskog drutva ima 4 sluaja:kada lice ima manje od 25% akcija,kada ima 25-20% akcija, vie od 75%,vie od 95% akcija. Kada ima manje od 25% moe da otkupljuje akcije do 25,a moe da uini ponudu na nain predvien za lica sa vie od 25%. Lice sa 25-75% glasova treba da obavesti akcionarsko drutvo da je steklo akcije,da da ponudu za preuzimanje i to po zakonu,da otkupi akcije u skladu da zakonom. Lice sa vie od 75% mora da obavesti drutvo o sticanju akcija, da trai odobrenje da objavi ponudu za preuzimanje.

118.Okonanje postupka preuzimanja akcionarskog drutva:lice stie kontrolu nad poslovanjem drugog drutva:kupovinom dela ili cele imovine drutva,kupovinom akcija drutva i statusnom reorganizacijom odnosno fuzijom. Naini su:kupovina akcija drutva mogu se kupiti upisom akcija iz primarne emisije,kada se povea kapital drutva ili kupovinom akcija na sekundarnom tritu hartija od vrednosti,kada se kupuju na berzi. Da bi se poveao kapital drutva treba da skuptina akcionara donese odluku i da se poveanje upie u sudski registar. Kupovina imovine drutva-kupovina cele aktive drutva i preuzimanje zaposlenih ali se dugovi ne preuzimaju. Fuzija dva preduzea u sluaju sjedinjavanja drutva u novo,kada drutva sva prava i obaveze prenose na novo drutvo i akcije se akcionarima zamenjuju za akcije novog drutva. Za ovaj postupak je potrebna saglasnost skuptine akcionara. 119.Drutvo s ogranienom odgovornou(DOO):DOO se osniva zbog obavljanja privredne delatnosti,osnivaju ga pravna ili fizika lica koja imaju rizik poslovanja do iznosa koji su uloili. Pri osnivanju se saini osnivaki akt ili ugovor o osnivanju i upisuje u registar privrednih subjekata. lanovi imaju razliite udele koji ine osnivaki kapital,a vodi se knjiga udela. Drutvo ima poslovno ime,firmu pod kojom posluje. Elementi firme su naziv firme i oznaka da je drutvo sa ogranienom odgovornou. Postoje tri privredne funkcije:ograniena odgovornost,nesposobnost za pojavljivanje na berzi i fleksibilnost. Drutvo sa ogranienom odgovornou mogu da osnuju fizika i pravna lica,jedno lice a moe i vie lica. 120.Prava,obaveze i odgovornost lanova DOO:lanovi DOO imaju osnovno pravo da uestvuju u dobiti drutva,srazmerno udelima i samo ako je drutvo ostvarilo dobit. lanovi imaju pravo na uee u raspodeli likvidacione mase,pravo da upravljaju drutvom,pravo da dobiju istinite podatke o poslovanju drutva,da slobodno raspolau svojim udelom,mogu da ga ustupe ugovorom. Obaveza lanova je da na ugovoren nain uplate osnivake uloge, a nekad i dopunske uplate. Za konkurenciju i nelojalno ponaanje sledi iskljuenje iz drutva,nadoknada tete,brisanje konkurentske delatnosti iz registra. lanovi samo uloenim kapitalom odgovaraju za obaveze drutva,prinudno izvrenje moe da bude samo na imovini drutva i za udeo koji se prodaje postoji pravo pree kupovine. 121.Investicioni fondovi:investicioni fondovi su organizacije koje imaju ili nemaju status pravnog lica,osnivaju se zbog prikupljanja novanih sredstava da bi se dalje invenstirala i to ulaganje rade specijaliziovana pravna lica kojima je to delatnost,drutvo za upravljanje. Imovina fonda je odvojena od imovine drutva za upravljanje. Invensticioni fondovi mogu biti:otvoreni,zatvoreni i privatni. Otvoeni je organizacija bez statusa pravnog lica i mora da ima nasjmanje 200000 evra. Zatvoreni mora da ima minimum 2000000 evra a privatni minimum 50000 evra osnovnog kapitala. Zatvoreni fond je otvoreno akcionarsko drutvo a privatni je DOO i imaju skuptinu i organ nadzora. Na rad drutva za upravljanje utie komisija za hartije od vrednosti. Investicioni fond se deli na investicione jedinice koje vlasnik moe da prebaci iz jednog u drugi fond. Zakon utvruje poslove u koje moe da se uloi imovina investicionog fonda 122.Javno preduzee:javna preduzea obavljaju delatnost od opteg interesa,osniva ih drava ili jedinica lokalne samouprave ili skuptina autonomne pokrajine. To je drutvo kapitala. Preduzee odgovara za obaveze sopstvenom imovinom,a moe osniva da se obavee da izmiri obaveze preduzea,ogranieno ili neogranieno. Osnovni kapital kod osnivanja je kapital u dravnoj svojini. Fizika lica i druga preduzea ne mogu da osnuju javna preduzea. Javna preduzea treba da zadovolje opti interes,a mogu i da na tritu prodaju odreene proizvode ili usluge. Javna preduzea nemaju skuptinu,ve imaju upravni odbor. Osniva bira i razreava lanove i predsednika upravnog

odbora. Javnim preduzeem upravlja direktor rukovodi procesom rada,izvrava odluke upravnog odbora,predlae poslovnu politiku,program i plan razvoja. Direktora bira i razreava osni va a ne upravni odbor. 123.Pokretanje i posledice pokretanja steajnog postupka:steajni postupak mogu da pokrenu poverioci i sam privredni subjekat,moe i javni pravobranilac,poreska uprava,javni tuilac a zavisi od naina neizmirenih obaveza. Podnosi se predlog za pokretanje i nadleni sud moe da odlui da se otvori prethodni steajni postupak i da odmah odlui da se otvori steajni postupak. Na oglasnoj tabli suda se istie oglas o pokretanju steajnog postupka i od tada nastaju pravne posledice:pokretanja steajnog postupka u odnosu na statusni poloaj samog privrednog subjekta,u odnosu na status uesnika u uem smislu,u odnosu na status osnivaa i lanova,u odnosu na status zaposlenih,u odnosu na statusni poloaj poverilaca i treih lica. Pokretanjem postupka se gase rauni subjekta,prestaju ovlaenja za zastupanje i donoenje odluka,lanovi gube status na prava,prestaje radni odnos zaposlenih ograniava se izmirenje potraivanja poverilaca. 124.Okonanje steajnog postupka:okonanje steajnog postupka je mogue:prestankom steajnog dunika,reorganizacijom,obustavljanjem steajnog postupka. Postupak se obustavlja iz dva razloga:preuzimanje duga ste.dunika(na roitu pre pokretanja postupka,kada dunik nae lice koje e preuzeti njegove obaveze)i prodaja ste dunika. Reorganizacija je skup organizacionih i finansijskih mera kojima se pokuava oporavak drutva,na predlog steajnog dunika upravnika i poverioca. Krajnji nain okonanja je bankrotstvo,a mere su:utvrenje aktive i pasive,unovenje imovine ste dunika i raspodela dobijenog iznosa. Steajno vee na zavrnom roitu okonava steajni postupak. 125.Likvidacija:je prestanak privrednog subjekta na predlog lanova,akcionara koji imaju pravo odluivanja o prestanku. Pokretanje postupka likvidacije se upisuje u registar u koji je upisan privredni subjekat,a posledice likvidacije su blae od posledica steaja. lanovi ne gube pravo na upravljanje ali se ograniavaju prava na isplatu dobiti. Sud moe da odredi likvidacionog upravnika,koji zavrava zapoete poslove i ne preuzima nove. Kada se podmire dugovi upravnik pravi izvetaj,likvidacioni bilans i predlog za podelu likvidacionog ostatka. Privredni subjekat definitivno nestaje iz pravnog prometa,prestaje njegova pravna i poslovna sposobnost,ne moe da oivi nego samo moe da nastane nov privredni subjekat. 126.Patent:je pravo kojim se titi pronalazak koji je novo tehniko reenje nekog problema. To je apsolutno pravo i dejstvuje prema svim licima. Da bi pronalazak bio zastien patentom treba da budu ispunjeni uslovi novosti,inventivnosti i primenljivosti. Postoji patent i mali patent,a razlika je u vremenu trajanja ovlaenja. Mali patent ima krae vreme od patenta. Predmet pronalaska koji se titi patentomsu:odreeni proizvod,postupak ili primena proizvoda ili postupka. Uslovi koji treba da se ispune da bipronalazak bio zatien patentom su;da je pronalazak nov proizvod,inventivnost,da je njegovo svojstvo reenje problema koje on predstavlja za strunjaka,da je praktino primenjiv,da pronalazak nije ve zatien patentom u korist nekog drugog lica. Prava pronalazaa su moralna i imovinska. Moralna prava pronalazaa su prava da njegovo ime bude navedeno u patentnoj prijavi. Zatita pronalaska je postupak pred nadlenim organom zavoda za intelektualnu svojinu. 127.Know-how:oznaava skup tehnikih znanja i iskustva koja mogu da se primene u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji. To su tehnika znanja koja se uvaju kao tajna i to je najvanija karakteristika i obukom ili po osnovu ugovora se prenose na druga lica,pa je prenosivost isto vana karakteristika. U sluaju povrede poslovne tajne predviena je materijalna a u nekim svetskim pravima i krivinopravna

odgovornost. Know-how nije vremenski ogranien,nosilac znanja moe i na dui vremenski period ustupati i koristiti iskustva i znanja ako ih drugi nemaju,pamoe i do 20 godina. 128.ig:.ig je pravo kojim se titi znak koji u prometu slui za razlikovanje robe. ig je subjektivno pravo i prema delatnosti koju obavlja privredni subjekat moe biti robni ili usluni ig. Robni ig je pravo kojim se titi znak upotrebljen u privrednom prometu a usluni znak je ig po kome se razlikuju usluge(transpotr,turizam,osiguranje). Znak moe sadrati rei,slova,crtee. Nosilac iga moe da ga koristi i stavi na svoje proizvode,kataloge,oglase i moe da se suprostavi neovlaenoj upotrebi iga od strane drugih lica i da trai da prestanu sa daljom upotrebom,moe da trai da se uniti roba na kojoj je korien ig i da mu se nadoknadi prouzrokovana teta. Pravo na ig nastaje registracijom kod nadlenog organa zavoda za intelektualnu svojinu. 129.Dizajn:modelom se smatra trodimenzionalni izgled proizvoda,a dvodimenzionalni izgled je uzorak,ali su i model i uzorak objedinjeni u dizajn. Da bi dizajn imao zatitu treba da bude nov,da se razlikuje od ve prijavljenih i da je individualan,znai da se ukupan utisak korisnika dizajna razlikuje od utisaka koje ostavlja drugi dizajn. Tvorac dizajna ima apsolutno pravo,ima pravo na zatitu moralnih i imovinskih prava. Moralna prava su da tvorac bude oznaen kao autor, a imovinskoo pravo je vano jer se dizajn koristi u proizvodnji. Pravo na dizajn traje 25 god od datuma podnoenja prijave i za neovlaeno korienje ima pravo na naknadu tete. Tvorac dizajna moe da prenese na druga lica pravo korienja. 130.oznaka geografskog porekla proizvoda: je pravo da se zatiti oznaka porekla i geografske oznake kojima su obeleeni proizvodi koji se proizvode na odreenom geografskom poloaju. Ona pokazuje da li proizvod potie iz naznaene zemlje ili mesta i prestavlja garanciju kvaliteta proizvoda. Uslovi za zatitu oznake geografskog porekla su:da je naziv taan i da onemogui zamenu sa bliskim podrujima,da proizvod ima specifina svojstva kojima se razlikjuje od drugih proizvoda,uzrona veza izmeu svojstva proizvoda i mesta gde se proizvodi. Zatita porekla se vri upisom u registar zatienih oznaka proizvoda,kod nas je zavod za intelektualnu svojinu,a pravo korienja je tri godine od upisa u registar . titular ima apsolutno praavo i za neovlaeno korienje moe da trai nadoknadu tete i prestanak korienja. 131.Pojam ugovora u privredi i naela koja vae za ugovore u privredi:da biugovor bio ugovor u privredi mora da se ispune uslovi:pravni posao je ugovor(na njega se primenjuju sve norme koje vae i za ugovore koji nisu u privredi),status ugovaraa koji treba da imaju oba lica koja uestvuju u ugovoru,a ako je vie lica onda svi trebaju da imaju status,veza izmeu objekta ugovora i privredne delatnosti. Osim naela koja vae za ostale ugovore,na ugovore u privredi se primenjuju:naelo postupanja sa panjom dobrog privrednika,to znai primenu strunih znanja prilikom izvrenja obaveze i naelo zabrane stavranja i iskoriavanja monopolskog poloaja. Nije zabranjeno da neko ima monopolski poloaj nego je zabranjeno da se monopol stvara ugovorom i da se zloupotrebljava ako je stvoren nainima koji nisu zabranjeni. 132.Specijalne norme za ugovore u privredi:osim naela postoje i odredbe koje se vezuju samo za ugovore u privredi. To su pravne norme koje su potpune jer imaju sve elemente i te norme se primenjuju kao lex specialis. To su odreene specijalne norme koje imaju jasnu sadrinu i neke specijalne norme su u zakonu o obligacionim odnosima,ali ih imaju i drugi propisi. 133.Ugovor o prodaji-opte karakteristike i predmet:ugovor o prodaji(kupoprodaji)je ugovor kojim jedan ugovara(prodavac)ima obavezu da drugom ugovarau(kupcu)preda stvar koja se predmet prodaje. Kupac plaa prodavcu odreenu cenu i stie pravo svojine. Vani elementi ugovora

su predmet i cena,oko kojih ugovarai treba da budu saglasni, a mogu da imaju i druge sporedne elemente:rok,kvalitet,nain transporta,mesto preuzimanja,ambalaa,nadlenost suda i arbitrae i dr. Ugovor o prodaji je dvostrano obavezan,teretni,moe da bude trenutno ili trajno ispunjen. Predmet ugovora o prodaji osim prava svojine na stvari su i druga prava ako su prenosiva. Predmet ugovora o prodaji u privredi su generine stvari(odreene po koliini,kvalitetu,vrsti) i individualno odreene stvari(precizno odreene). Sa gledita kupca predmet ugovora je stvar koju kupuje svojina nad njom a sa strane prodavca je to cena. 134.obaveze prodavca iz ugovora o prodaji:obaveze prodavca su obaveza da preda stvar i obaveza da garantuje za materijale i pravne nedostatke ispunjenja. Dugovanu stvar treba da preda na nain,vreme i mesto kako je ugovoreno. Kada se radi o pokretnim stvarima prodavac ima obavezu prenosa prava svojine na kupca. Vreme isporuke moe da bude fiksno,taan termin a moe i da bude okvirno u neomvremenskom rasponu. Ugovor o prodaji je sticanje prava svojine na stvari koja je predmet ugovora,a ne samo predaja te stvari u dravinu. Postoji i obaveza predaje odgovarajue dokumentacije,isprave kojima se dokazuje pravo svojine,isprave o poreklu robe itd. Prilikom predaje stvari po osnovu ugovora o kupoprodaji,prodavac garantuje za fizika svojstva stvari i za njena odreena pravna svojstva. Obaveza uvanja robe do preuzimanja od strane kupca je ne samo do ugovorene predaje ve i posle iako kupac svojom krivicom ne preuzme robu. 135.Obaveze kupva iz ugovora o prodaji:osnovne obaveze kupca kod ugovora o prodaji su obaveza isplate cene i obaveza da preuzme stvar. Isplata cene je i kauza ugovora o prodaji,jer osnovni razlog zbog koga prodavac zakljuuje ugovor je da mu roba koju prodaje bude plaena. Kada kupac u roku,na nain i ugovoreno mesto plati iznos koji je odreen i ugovoren onda je izvrio svoju obavezu. Preuzimanje stvari je obaveza kupca posle isplate cene,a po razliitim tumaenjima preuzimanje je pravo a ne obaveza. Ako se kupac ne pojavi ili zakasni sa preuzimanjem,prodavcu se ne gasi obaveza da preda prodatu stvar,ali moe da trai da raskine ugovor a ako kupac odbije da primi stvar,treba da je deponuje kod suda ili u javno skladite. Ostale obaveze kupca su:davanje garancije,dostavljanje specifikacije,obezbeenje prevoznih sredstava. 136.Odgovornost za neispunjenje obaveza iz ugovora o prodaji:ako prodavac ili kupac ne ispune svoje obaveze iz ugovora o prodaji snose odgovornost za neispunjenje ugovora. Ako prodavac ne preda robu po uslovima iz ugovora,odgovara po optim pravilima obligacionog prava za duniku docnju. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke ispunjenja ako je kupac na vreme prigovorio o svojstvima robe,ako su nedostaci oigledni i ako su postojali u momentu prelaska rizika sa prodavca na kupca. Kod preuzimanja robe kupac treba da je pregleda i da stavi primedbe na kvalitet,a zbog nedostatka moe da trai popravku,zamenu,snienje cene. Ako kupac ne isplati iznos cene,prodavac moe da trai prinudnu naplatu i naknadu tete. Prodavac ne moe da raskine ugovor ako je roba predata kupcu,a ako nije predata moe da odbije isporuku robe i da raskine ugovor. Ako kupac ne preuzme robu snosi rizik da prodavac robu deponuje. 137.Ugovor o posredovanju:je ugovor o obavljanju privrednih usluga kada se ugovara(posrednik)obavee da e nalogodavcu nai lice sa kojima e pregovarati o ugovoru za odreenu proviziju koju e mu isplatiti nalogodavac ako se zakljui ugovor. To je dvosmeran,teretni obavezni ugovor. Posrednik treba da titi interese obe strane i ima obavezu da uva poslovnu tajnu,da vodi dnevnik,da izda posredniki list kao dokaz da je ugovor zakljuen preko posrednika,da o svim okolnostima obavesti komitenta. Za obavljeni posao posrednik dobija proviziju. Posrednik treba da

postupa sa panjom dobrog privrednika,odgovara za tetu koju bi pod pretpostavkom pretrpeo klijent njegovom krivicom. 138.Ugovor o trgovinskom zastupanju:je ugovor u kome se zastupnik(agent)obvezuje da svom nalogodavcu(komintentu)stalno obezbeuje zakljuivanje ugovora sa treim licima. On po ovlaenju nalogodavca zakljuuje ugovore u njrgovo ime i raun,uz proviziju koju isplauje nalogodavac za svaki zakljueni ugovor i koja je odreena ugovorom. Ugovor je formalan,dvostrano obavezan i kada proe odreeno vreme prestaje da vai.zastupnik mora da izvrava posrednike poslove,da uva poslovnu tajnu,da zakljuuje ugovore sa treim licima,da obavetava nalogodavca o vanim stvarima,da vodi dnevnik,da podnosi izvetaj,da vrati stvari nalogodavcu koje mu je dao na upotrebu. Prema obimu delatnosti zastupnik je opti i posebni,prema teritoriji je stalni i putujui. 139.Ugovor o komisionu:ugovor o komisionu je ugovor gde jedan ugovara(komisionar)zakljuuje jedan ili vie pravnih poslova u svoje ime,za raun komitenta uz odgovarajuu proviziju. To je dvostrano obavezan,teretni,komutativni ugovor. Komisionar mora da titi interese komitenta i da vodi poslovne knjige. Obino se zakljuuje kao ugovor intuitu personae. Ugovori o komisionu su:obini komision i komision del credere. Kod obinog komisionar ne odgovara za solventnost treeg lica ni da e tree lice ispuniti obaveze. Komision del credere omoguava veu sigurnost komitentu i veu proviziju komisionaru. Kod prodajnog komisiona obaveza komisionara je prodaja komitetnove robe. Konsignacija je prodajni komision a ima i elemente ugovora o uskladitenju. Kod kupovnog komisiona komisionar u svoje ime kupuje robu za komitenta. Transportni komision je kada se zakljui ugovor o prevozu u svoje ime za raun komitenta. 140.Ugovor o kontroli robe i usluga:je ugovor gde jedan ugovara vrilac kontrole ugovara kontrolu robe i usluga i izdaje sertifikat uz odreenu proviziju koju mu plaa naruilac. To je neformalni,teretni i dvostrano obavezni ugovor. Po predmetu robe moe biti:kontrola robe,kontrola usluga,kontrola stvari koje nisu za promet. Kontrola moe biti potpuna ili delimina,zavisno da li se vri za svaki komad ili samo uzorci. Kontrolor treba u roku da zavri kontrolu,uz strune postupke zavisno od prirode stvari koja se kontrolie.osim provizije ima pravo na nadoknadu ostalih trokova. On odgovara samo za svoj struni rad a ne za utvrenje nedostatka robe. 141.Ugovor o uskladitenju:je ugovor kojim se jedan ugovara-skladitar obavezuje da uz preduzimanje mera zatite uva odreenu robu i da je na zahev ostavioca preda licu koje donese skladinicu. Ostavilac mu za uvanje robe plaa proviziju. Ima pravo i na naknadu trokova koji nisu provizija. Skladitar odgovara za oteenja na robi,osim ako dokae da je oteenje nastalo viom silom,zbog neispravne ambalae ili ako je kriv ostavioc robe. 142.Ugovor o graenju:je ugovor u kome jedan ugovara-izvoa ima obavezu da u ugovorenom roku na odreenom zemljitu izgradi odreenu graevinu prema projektu i tehnikoj dokumentaciji uz dobijanje naknade koju isplauje naruilac radova. Ugovor je dvostrano obavezan,teretan a elementi su predmet,cena i rok izvoenja radova. Izvoa treba da omogui vriocu nadzora koga odredi naruilac da vri nadzor nad gradnjom. Obaveze naruioca su prava izvoaa. Naruilac izvoau predaje tehniku dokumentaciju,projekat,graevinsku i ostale dozvole.kada se radovi zavre po projektu,sledi tehniki prijem koji vri nadleni organ uprave po pravilima upravnog postupka. Izvrioc radova ima odgovornost po ugovoru i propisima za kvalitet radova a i za tetu koju trea lica pretrpe od gradilita. 143.Ugovor o organizovanju putovanja:je gde se jedan ugovara,organizator obavezuje da drugom ugovarau putniku organizuje prevoz,boravak i druge usluge,za odgovarajuu cenu koju plaa putnik

u skladu sa izdatom potvrdom. To je dvostrano obavezni,komutativni i zakljuuje se kao ugovor o pristupu. Ako doe do propusta,odgovornost je organizatora,on odgovara za svoje usluge i treba da snizi cene za nekvalitetne usluge. Posredniki ugovor o putovanju je ugovor kojim se jedan ugovara,posrednik obavezuje da u ime i za raun drugog ugovaraa,putnika organizuje putovanje ili zakljui ugovor o izvrenju usluga koje omoguuju neko putovanje ili boravak a putnik plaa naknadu za te usluge. 144.Ugovor o alotmanu:ili aganovanju ugostiteljskih kapaciteta je ugovor kojim jedan ugovara,ugostitelj ima obavezu da u odreenom vremenu obezbedi turistikoj agenciji odreene usluge i broj leaja u turistikom objektu i da plati odreenu proviziju. Turistika agencija kao drugi ugovara treba da popuni slobodna mesta a ako turistikom objektu i ako ne moe onda da na vreme obavesti i da plati odgovarajuu cenu za iskoriene usluge i hotelske kapacitete. Ugovor je dvostrano obavezan,teretni i najee se zakljuuje kao tipski ugovor. Zakljuuje se kao:ugovor o alotmanu s pravom odustanka turistike agencije,s pravom opcije turistike agencije,alotman bez prava na odustanak. Turistika agencija treba da dostavi listu gostiju,da izda vauer,turistiku uputnicu,da se pridrava dogovorenih cena i da plati usluge. Ugostitelj prua odgovarajue usluge da ne menja cene i da plati proviziju turistikoj agenciji. 145.Ugovor o licenci:je ugovor u kome jedan ugovara,davalac tehnologijeustupa pravo privrednog iskoriavanja zatienih prava industrijske svojine i nezatienih prava,tehniku pomo,opremu i znanje, a druga strana korisnik tehnologije plaa odgovarajuu nadoknadu. Ugovor je dvostrano obavezan,komutativan,teretni i moe da bude na odreeno ili neodreeno vreme. Postoji proizvodna i prodajna licenca. Davalac licence predaje ugovorenu licencu korisniku i garantuje odreena tehnika svojstva,tehniku upotrebljivost. Ako je licenca zatiena monopolskim pravom(patent,uzorak)on garantuje postojanje monopola. Korisnik licence plaa odreenu naknadu za korienje licence sve dok traje ugovor a kad istekne nema pravo ali moe da proda robu koja je u meuvremenu proizvedena. 146.Ugovor o menadmentu:jedan ugovora ustupilac poverava menaderu da vodi poslovanja preduzea uz plaanje naknade,a menader vodi te poslove u ugovorenom periodu. Ti poslovi su upravljanje i kontrola preduzea. Pravna dejstva ovog ugovora su:odnos unutranje organizacije poslovanja u preduzeu,odnos sa treim licima(poveriocima i dunicima preduzea)i odnos sa dravom. Menader treba da uva poslovnu tajnu,da titi interese i informie preduzee kojim upravlja ili vlasnika i da polae raune. Menader ima pravo na naknadu,proviziju. 147.Ugovor o lizingu:zakon o finansijskom lizingu predvia sklapanje dva ugovora. Ugovor sa isporuiocem predmeta lizinga,prema specifikaciji i uslovima ako su u interesu primaoca i koje odreuje primalac lizinga. Ugovor sa primaocem lizinga se obavezuje isporuilac da na primaoca prenese ovlaenje da dri i koristi predmet lizinga za odreeni period,a zauzvrat dobija naknadu u ratama kako je ugovoreno sa primaocem.svaki ugovor o lizingu mora da ima predmet lizinga i cenu a moe imati i rokove plaanja naknade za korienje,vreme trajanja ugovora. Davalac lizinga je obavezan da nabavi i da na korienje predmet lizinga i da prenese prava korienja na korisnika. Korisnik treba preuzeti predmet da paljivo koristi i odrava,da plaa naknadu i da po isteku ugovora vrati stvar koji je koristio. 148.Ugovor o fransizingu:ugovor o fransizingu omoguava poslovanje sa pravom da se koristi tue trgovako ime ili znak,poslovno iskustvi robe ili usluga,da se ugovor zakljuuje izmeu ugovaraa koji nisu ravnopravni. Onaj ko prima francizu ne gubi samostalnost,on ima svoj pravni

poloaj,nastavlja sa poslovanjem,a pored svoje istaknute firme moe da istakne i firmu davaoca francize. Davalac francize treba da prui pomo da se pronae,izgradi ili uredi adekvatno sedite,da obuava kadrove,da pomogne u propagandi i reklami firme,da prua podatke i pomo u upravljanju preduzeem. Korisnik francize treba da radi na unapreenju prodaje i nabavke robe,da plaa naknade,ureuje prostorije,preuzima radnike davaoca francize,da kvalitetno obavlja svoju delatnost. 149.Standardni ugovor o kreditu:ugovor o kreditu je bankarski posao kada se banka obavezuje da stavi na raspolaganje odreeni iznos korisniku kredita koji ima obavezu da banci vrati taj iznos u ugovoreno vreme i da plati kamatu koja je ugovorena. Ugovor mogu da zakljuuju i druga lica a ne samo banke. Kreditirani iznos uglavnom ima odreenu namenu,a osim kamate moe da se ugovori i druga nadoknada. Ugovor o kreditu je formalni,dvostrano obavezni. Teretan je zbog toga to se plaa kamata i ako nije ugovorena u visini odreenoj zakonom. Kreditor ima obavezu da stavi na raspolaganje odreeni nivani iznos,a obaveza korisnika je da plaa kamatu i da vrati taj iznos u predvieno vreme. Da bi se banke zatitile uvode se posebne klauzule:obavezan minimum obrtnih sredstava,ogranienje isplate plata,slobode prodaje i nabavke. Ugovor prestaje kada obe strane izvre svoje obaveze ili ako ga raskine neka od strana iz razloga koji su predvieni ugovorom. 150.Ugovor o lombardnom i relombardnom kreditu:ugovor o kreditu se zove i lombardni kredit jer je nastao u lombardiji kad su se zalagale dragocene stvari. Ugovor odobrava da korisnik kredita samo lice ili neko tree lice zaloe hartije od vrednosti,a od njihove vrste zavisi i nain zalaganja. Mogu da se zaloe razliite hartije od vrednosti:novane zaloge su menice,ekovi,akcije,obaveznice,a robne su prenosivi tovarni list,konosman,itd. Obaveza kreditora je da korisniku obezbedi kredit u odreenom iznosu u roku i kako je ugovoreno i da primljene hartije od vrednosti vrati korisniku po isplati kredita. Relombardni kredit je krai,odnosno do 14 dana i njime banka zaloene stvari ponovo zalae kod druge banke i to obino centralne banke,kako bi obezbedila sredstva za rad. 151.Ugovor o eskontom i reeskontnom kreditu:ugovorom o eskontnom kreditu lice koje ima hartije od vrednosti prodaje ih banci pre njihove dospelosti. Banka ima pravo iz te hartije ali ne moe da dobije to pravo sve dok ne dospe rok dospea hartije koja se eskontuje. Vlasnik hartije dobija sredstva pre roka ali se ta hartija otkupljuje po nioj ceni nego to ima vrednost,pa tu razliku izmeu prave vrednosti i otkupljene vrednosti hartije banka dobija kao proviziju za ekontovanje. Kada otkupi hartije banka preuzima rizik naplate i moe da proda ili ponovo ekontuje tu hartiju i to je reeskont,a pravni posao je reeskontni kredit. Vlasnik eskontovane hartije od vrednosti garantuje samo za punovanost hartije ali ne garantuje da se moe naplatiti. 152.Ugovor o novanom depozitu:ovim ugovorom deponent kod banke polae odreeni iznos i banka s njim raspolae,ali ga po ugovoru vraa. Sredstva koja banka prima od deponenta korist da dalje daje kredite,a deponent dobija kamatu,ali deponovana sredstva moe da koristi kada izda nalog za isplatu ili prenese hartije od vrednosti na drugo lice. Prema nameni depoziti su namenski i nenamenski,a po vremenu oroenja su oroeni i depoziti po vienju koji su uvek dospeli ker se isplauju odmah po donoenju. Deponent po ugovoru banci predaje novac kao depozit u odreeno vreme,a banka za ta sredstva otvara jedan ili vie odvojenih rauna. 153.Ugovori o nenovanom bankarskom depozitu:ugovorom o nenovanom bankarskom depozitu depozitu se u banci mogu zaloiti vee dragocene stvari(umetnike slike,hartije od vrednosti itd)banka se obavezuje da ih uva i da ih vrati licu koje ih je zaloilo,a za tu uslugu naplauje odreenu nadoknadu,proviziju. Banka ne sme da koristi zalone stvari. Mogu da budu otvoreni(spisak stvari)i zatvoreni (zapakovani)oroeni i neoroeni depoziti,sa ili bez otkaznog roka. Kada se deponuju hartije

od vrednosti banka ih uva i preuzima sve radnje za ostvarivanje prava iz hartije(naplata kamate,glavnice)i to je specijalna vrsta depozita. Ugovorom o sefu banka stavlja korisniku na upotrebu na odreeno vreme sef,a on plaa za to naknadu. 154.Ugovor o otvaranju akreditiva:akreditivna banka se obavezuje akreditivom da na osnovu dogovorenih dokumenata izvri plaanje treem licu po nalogu koji je dao nalogodavac. Banka moe da akceptira ili isplati sama ili uz pomo druge banke,bez prava regresa,menicu koja je vuena od strane lica koje koristi akreditiv,bez prava. U ugovoru o otvaranju akreditiva uestvuju nalogodavac,korisnik i akreditivna banka. Akreditivi mogu biti: lini, trajni, budetski kreditno pismo. Lini akreditiv je kad banka daje nalog drugoj banci da isplati korisniku novac, kreditno pismo je kad banka koja izdaje pismo ovlasti klijenta a podigne kod odreene banke iznos iz pisma. Trajnim akreditivom nalogodavac ovlauje korisnika da do isteka roka koristi sredstva uz popunu kada se postojea sredstva iscrpe. Budetski akreditiv slui za izvrenje budeta u korist dravnih institucija koje se finansiraju iz budeta. 155.Ugovor o izdavanju bankarske garancije:bankarska garancija je pismena isprava kojom se banka obavezuje da primaocu(korisniku)izmiri dospelu obavezu koju nije izmirilo tree lice ako su ispunjeni uslovi iz garancije. Ovde ima najmanje tri lica:lice po ijem se nalogu daje bankarska garancija,banka koja daje garanciju,lice u iju korist je izdata garancija. Garancija nije redovno sredstvo ispunjenja obaveza,nego se koristi samo ako ne ispuni svoju obavezu lice za ije ispunjenje obaveze je izdata garancija. Banka treba da izvri isplatu i ima pravo na regres od lica koje je dalo nalog. Korisnik garancije treba da izvri povraaj primljenog iznosa nalogodavcu. 156.Pojam,osobine i funkcije hartija od vrednosti:hartija od vrednosti je pismena isprava koja obavezuje imaoca da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu. Karakteristike hartije od vrednosti su:formalnost pravnog posla izdavanja hartija od vrednosti,imovinsko pravo kao sadrina hartije od vrednosti,veza izmeu prava iz ranije i postojanja same hartije. Osobine hartija od vrednosti:formalnost(moe biti samo u pismenom obliku),imovinsko pravo kao sadrina hartije od vrednosti,inkorporacija(pravo u hartiji od vrednosti zavisi samo od njenog postojanja hartije i njenim unitenjem se ne moe ostvariti pravo koje je bilo u njoj),negocijabilnost hartije od vrednosti(prenosive su na druga lica). Funkcije hartija od vrednosti su:funkcija sredstava plaanja(ek,kreditno pismo),funkcija sredstava kreditiranja(menica,obaveznica,blagajniki zapis),kombinovane funkcije (investicione, zalone,kreditne,fiskalne). 157.Vrste hartija od vrednosti:u naem pravu hartije od vrednosti su:menica, ek, skladinica, akcije, obaveznice,blagajniki zapis,dravni zapis,sertifikat,komercijalni zapis. Postoje razne podele ali je najvanija podela prema nainu odreenja imaoca prava,hartije na ime po naredbi,na donosioca,alternativne i meovite hartije. Hartije na ime imaju ozbnaeno ime njenog korisnika a navodi ga izdavaoc. Hartije po naredbi imaju upisano ime korisnika ali i ovlaenje da naznaeni korisnik moe da svojom naredbom odredi nekog drugog korisnika. Hartije na donosioca ne sadre ime korisnika isprave da je donosila ujedno i zakoniti imaoc hartije. U alternativnim hartijama je korisnik odreen na alternativan nain po imenu ili na donosioca,npr platite N.N.ili donosiocu. Meovite hartije od vrednosti imaju vie delova za koje vai razliiti naini ispunjenja(npr.osnovni deo sa vanim elementima vai na ime,a drugi deo na donosioca). 158.Menica-pojam,vrste,osobine:menica je hartija od vrednosti iji izdavalac ima obavezu da licu naznaenom u menici isplati iznos iz menice u vreme kada menica dospe na naplatu. Postoje vie podela menica. Prema meninim radnjama postoje protestovane i neprotestovane menice,akceptirane

i neakceptirane,avalirane i neavalirane. Po osnovnom poslu robne i novane. Prema nainu izdavanja menice izdate u svoje ime i za raun i menice izdate u tue ime i za tu raun. Prema formi puna i blanko menica. Po broju lica trasirana i sopstvena. Osobine menica sadri samo novane obaveze,po zakonu je hartija po naredbi, apstraktna je hartija od vrednosti,prezentaciona hartija od vrednosti,izdaje se na specijalno odreenom meninom pismenu. 159.Menica-sastojci menice:sastojci menice po nainu odreivanja su:bitni,fakultativni i pretpostavljeni elementi. Bitni su opti,personalni i geografski. Opti su oznaenje menice(znaenje da je menica),bezuslovni nalog za isplatu iznosa navedenog u menici(da nema uslova,glasi samo na isplatu odreenog iznosa),personalni elementi su oznaenje tri lica:trasant,trasat i korisnik,svojeruni potpis trasanta,oznaenje trasata,oznaenje korisnika. Geografski elementi su mesto izdvajanja i mesto plaanja. Pretpostavljeni elementi su rok dospelosti,mesto izdavanja,mesto plaanja. Fakultativni elementi su klauzula o broju primeraka,klauzula bez obaveze,klauzula bez protesta,klauzula adrese po potrebi. 160.Menica-realizacija meninih prava:obaveza imaoca menice je da pre nego to dospe menicu prezentira trasatu na akceptiranje a posle i na isplatu. Prezentacija menice na akcept je poziv da trasat,na koga glasi menica prihvati menininalog izdavaoca menice. Prezentacija menice na isplatu je poziv da akceptant izvri isplatu iznosa na menici i to na dan dospea menice ili dva dana posle. Menica se prezentira u mestu plaanja u radno vreme. Glavni dunik treba da isplati iznos sa menice kada se ona prezentira na isplatu. Ako on ne isplati ceo iznos sa menice,onda regresnim meninim dunicima dospeva obaveza preostalog iznosa. Menini iznos ne mora da se isplati pre dospelosti,a kada se isplauje menini dunik treba da proveri ispravnost menice. Kada je izvrenje menine radnje bezuspeno,imalac menice podie protest i taj postupak se reava sudskim putem. 161.ek:ek je hartija koja se najvie koristi i slui kao sredstvo plaanja. To je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac(trasant)daje nalog trasatu(banka i dr)da korisniku(remitent)ili donosiocu po vienju isplati odreeni iznos novca. Prema nainu odreenja imaoca prava ek na ime,na donosioca,po naredbi,alternativni,sopstveni trasirani. Prema nameni gotovinski, obraunski, putniki, barirani, vizirani, cirkulami, dokumentovani, komisioni, certificirani, potanski, limitirani, akreditivni. Elementi eka su bitni,fakultativni,i zabranjeni. Bitni su opti elementi(imaju znak da je to ek)personalni elementi (oznaenje i potpis trasata)geografski elementi(mesto izdavanja i mesto plaanja), datum izdavanja je obavezan i ako ga nema onda je ek nitavan. Fakultativni elementi su oznaenje fakultativnih lica,fakultativne klauzule. Zabranjeni elementi su klauzule o akceptoru,o kamati,o dospelosti,klauzula bez obaveza. 162.Obaveznice:izdavalac pismene isprave ima obavezu da naznaenom licu ili licu koje je po njegovoj naredbi donosilac u danu dospelosti isplati iznos iz obavezice ili iznos iz anuitetskih kupona. Prema nainu odreenja korisnika obaveznice mogu biti na ime i na donosioca. Po tome da li postoji obezbeenje,dele se na garantovane i negarantovane a garanciju moe dati banka i dr. Prema moneti moe biti dinarska ili na stranu valutu. Prema izdavaocu obaveznice drave,banaka,preduzea i dr ugih pravnih lica. Obaveznica koja se isplauje u jednokratnom iznosu ima samo jedan deo a obaveznica koja se isplauje anuitetski ima osnovni deo i talon sa anuitetskim ili kamatnim kuponima. Obaveznica ima oznaku da se radi o obaveznici,naziv firme i sedita davaoca obaveznice,iznos na koji glasi,podatke o kupcu,mesto i datum izdavanja,visinu kamatne stope,faksimil potpisa,serijski broj. 163.Skladinica:je hartija od vrednosti izdaje je ovlaeno skladite kao potvrdu da je primilo robu na uvanje od deponenta a ta roba je oznaena u skladinici. Skladite ima obavezu da robu preda licu

koje je ovlaeno u skladinici i izdaje se samo posle prijema robe. Kod nas su ovlaenja da primaju robu na skladitenje samo javna i carinska skladita. Prema jedinstvenosti isprave koja je najvanija podela skladinice postoje jednodelne i dvodelne skladinice. Jednodelna sadri pravo na predaju robe. Dvodelna ima dva dela priznanicu i zalonicu,a roba se podie samo uz oba dela. Zalogoprimac treba da vrati zalonicu kada zalogodavac ispuni svoju obavezu. Skladinica se izdaje na ime,po naredbi i na donosioca. 164.Konosman:ili teretnica je isprava koju brodar po ugovoru o prevozu robe pomorskim ili unutranjim vodenim putem izdaje onome ko ukida robu,znai da prima da preveze robu iz konosmana do luke koji je zakonom imaoc naveo u ugovoru. Kada je prevoz u unutranjim vodama teretnica se izdaje u jednom primerku i mora da ima oznaku da je teretnica jer je u protivnom tovarni list koji nije hartija od vrednosti. Konosman glasi na ime kada se prenosi cesijom moe da bude i po naredbi kada se prenosi indosamentom i retko se izdaje konosman na donosioca. 165.Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci:legitimacioni papiri su pismene isprave u kojima izdavaoc ima obavezu i nije imenovan poverioc,ne ustupaju se drugima i na njih se primenjuju odredbe hartija od vrednosti(bonovi,eleznike,pozorine i druge karte). Najvanije vrste su polisa osiguranja(ugovor o osiguranju)i kreditna karta(pismena isprava uz koju imaoc moe da nabavlja robu ili koristi uskuge kod izdavaoca ili neke druge organizacije sa kojom je izdavaoc zakljuio ugovor). Legitimacioni znaci su garderobni ili drugi znaci,uglavnom pare hartije ili drugog materijala na kojima se nalazi utisnut broj i oni ne sadre neto odreeno o obavezi koju ima izdavaoc,nego pokazuje ko je poverioc.