Право, устав, владавина права

Основна друштвена функција права је да обезбеди предвидљивост понашања чланова

друштва и тиме обезбеди стабилност поретка. Тако право нормира људско понашање у
складу са одређеним начелима, односно вредностима. Правне норме су скуп правила
које доноси и прописује држава. Оне нису универзалне, него зависе од времена и
простора у коме се примењују. Свака правна норма је састављена од диспозиције
( правила кога се требамо придржавати) и санкције (казна за кршење диспозиције).
Постоје две карактеристике права инструментални и конститутивни. За
инструменталисте право је инструмент којим се илегалне људске активности доводе
у складу са правним стандардима. Право покушава да регулише живот на
рационални начин и да га по потреби усмерава у правцу који је задан. Конституисти, с
друге стране право и систем не виде као нешто што је спољашње у односу на друштво
и појединце, већ нешто што је део самог човека и његовог идентитета. Многе
чињенице свакодневног живота нераскидиво су повезани са законом (запослење,
брачни живот, држављанство итд). Право је уткано у свет око нас и у наш идентитет.
Устав је највиши правни акт неке земље. Први устав код нас донет је 15.2.1835.
године, тзв. Сретењски устав. Писац устава је Димитрије Давидовић који је и дао име
устав од глагола уставити ( зауставити, направити брану).Устав дефинише како се
управља неком државом (уређење власти- први елемент устава).Устав гарантује
поделу власти на извршну, законодавну и судску. Други елемент устава је
територијално устројство државе. Тако видимо у којој мери је власт централизована.
У нашој земљи државна власт је ограничена правом грађана на покрајинску аутономију
и локалну самоуправу. Трећи елемент устава су права и дужности грађана (људска и
мањинска права и слободе).
Владавина права је појам који подразумева два битна елемента: ограничена владавина
која штити слободе и права грађана и деобу власти на три гране (законодавна, извршна
и судска), да не би носиоци власти узурпирали власт.
Правна држава се односи на формално ограничење која држава има у односу на
појединца и његова права. Најједноставније речено да сви поштују законе и прописе
( грађани и власт).
Могло би се рећи да се владавина права односи на садржински, а правна држава на
формални аспект ограничења државне власти. У оба случаја, власт се зауздава уставом,
као највишим правним актом и законима. Правна држава у којој не постоји владавина
права може се изродити у диктатуру (нацистичка Немачка). Зато владавина права
служи као оправдање, односно даје легитимитет постојању правне државе.