1

Ако се куглица масе m, обешена о еластичну опругу , помери из равнотежног положаја 0 у положај А и
пусти, почеће да се креће назад ка равнотежном положају под дејством еластичне силе (јер је опруга
истегнута).
Због стечене кинетичке енергије од положаја А до 0 положаја (претварањем потенцијалне у кинетичку)
тело се не зауставља у равнотежном положају 0 (где има максималну брзину), већ по инерцији наставља
да се креће до положаја B.
У овом положају тело се зауставља јер је изгубило сву кинетичку енергију при раду на сабијању опруге.
С обзиром на то да сила опруге сада делује у супротном смеру од почетка деловања (тачније опет вуче
тело ка центру) тело се опет креће према равнотежном положају само сада из положаја B се креће према
положају 0 па после проласка кроѕ равнотежни положај због поседовања максималне кинетичке енергије
стићи ће до положаја А.
И тако направити једну осцилацију.
Тело се после овога креће на исти начин као што смо описали на почетку, а време које ће проћи до
потпуног заустављања тела у равнотежни положај, зависиће од одабраних почетних услова и степена
идеализације система.
ОВО КРЕТАЊЕ КОЈЕ СМО ОПИСАЛИ МОЖЕМО НАЗВАТИ ХАРМОНИЈСКО ОСЦИЛОВАЊЕ.

2
Ради поједностављења, узели смо пример осцилатора који се
креће по хоризонталној подлози да бисмо из разматрања
искључили силу Земљине теже. У суштини се утицај силе
Земљине теже може занемарити и у случају кретања у
вертикалном правцу јер има константан интензитет и
компензован је силом која се јавља услед истезања
оптерећене опруге до равнотежног положаја.

3
-На њој је приказано тело које, јасноће ради, осцилује у
вертикалном правцу. Нека је за тело учвршћена лака оловка која
може да оставља трага кретања тела на папиру које се помера
сталном брзином u. Оловка ће на папиру остављати запис о
положају тела у односу на равнотежни положај и то у функцији од
времена t.
-Добијена зависност положаја тела од времена приказана је
црвеном линијом на слици 2. и као што видимо она је косинусна
функција, која се добија и при егзактном математичком решавању
формуле m · a = - k · x .

4
 У математици и физици, радијан је мерна јединица угла. То је SI изведена
јединица за угао. Дефинисана је као угао код центра круга затворен луком
кружнице који је једнак у дужини полупречнику круга. Мере угла у
радијанима су често дате без икакве експлицитне јединице. Kада се да
јединица, користи се скраћеница rad, а понекад симбол c (за циркуларни).

Постоје 2π (око 6,283185) радијана у пуном кругу, па:

Угао од једног
радијана над луком
једнаким дужини
полупречника круга.
 Дакле функција која описује елонгацију осциловања је косинусна функција од
и уопштено се може написати у следећем облику:

-где је са А означена амплитуда осциловања.

-величина представља кружну учестаност осциловања
- израз у загради је фаза осциловања или фазни угао и изражен је у
радијанима
-само почетна фаза или почетни угао и зависи од положаја тела у датом
тренутку у ком смо почели да посматрамо његово кретање.
-Израз изнад који смо написали за добијање елонгације приказан је на слици 3
плавом бојом када је случај да је = 0 , што значи да се осцилатор у почетном
тренутку налазио у амплитудном положају.
Да би смо у потпуности описали кретање осцилатора, преостало нам је да
одредимо и његову брзину и убрзање у функцији од времена.

, заменом x i a са добијеним формулама преко угла имамо:

Одакле када скратимо неке величине добијамо:

5
Дакле кружна фреквенција осциловања једнака је квадратном корену
количника реституционе константне к и масе тела m .

6
Ако пажљиво погледамо график можемо приметити одређене величине и
њихове зависности.
- Квадрат косинусне функције има позитивне и у полупериодима у којима је
вредност косинусне функције негативна, тако да период промене
потенцијалне енергије износи Т/2 . Дакле потенцијална енергија се мења са
два пута мањим периодом односно са два пута већом фреквенцијом од
фреквенције осциловања тела.

7
Ако пажљиво погледамо график можемо приметити одређене
величине и њихове зависности.
-Квадрат косинусне функције има позитивне и у полупериодима
у којима је вредност косинусне функције негативна, тако да
период промене потенцијалне енергије износи Т/2 . Дакле
потенцијална енергија се мења са два пута мањим периодом
односно са два пута већом фреквенцијом од фреквенције
осциловања тела.
-Кинетичка енергија има исту максималну вредност као и
потенцијална, али се мења као квадрат синусне функције , што
значи да је померена фазно за π/2. За кинетичку енергију исто
важи да се мења са два пута мањим периодом односно са два
пута већом фреквенцијом од фреквенције осциловња тела.

8
9
10
11
12
13
14