Glava 4

Rad, energija, snaga

Pojam energije je jedan od najvanijih u nauci i tehnici ali se koristi i u z svakodnevnom ivotu. U naoj svakodnevnici taj pojam se obino odnosi z s c na gorivo za pokretanje automobila ili za grejanje, na elektrinu energiju za c osvetljenje i pokretanje uredjaja i aparata, na hranu koju konzumiramo, na sunevo zraenje koje nas greje. Te predstave ne odgovaraju medjutim u c c potpunosti zikom pojmu energije.1 c U ovoj glavi e prvo biti uveden pojama rada. Rad se uvek vri nekom c s silom koja deluju na neko telo i pomera ga, pri emu se napadna taka sile c c takodje pomera. Zatim e biti denisana kinetika energija kao energija koju c c poseduju tela koja se nalaze u kretanju. Uopteno emo energiju smatrati s c sposobnou tela da izvri rad. sc s Ve je reeno da je energija jedan od najvanijih pojmova u zici. U c c z raznim oblicima je ukljuena je u svim prirodnim fenomenima a od izuzetno c velike vanosti je injenica da je ukupna koliina energije konstantna. Ona z c c moe samo da menja oblike, to je u skladu sa injenicom da nita ne moe z s c s z nestati bez traga. U skladu sa time, energija je jedna od zikih veliina c c koje se u procesima odravaju odnosno konzerviu. Stavie, ispostavilo se z s s da je i masa u odredjenom smislu, samo jedan od oblika energije (prema uvenoj Ajntajnovoj jednaini E = mc2 ). c s c

4.1

Rad

Skoro sve zike veliine koje su do sada pomenute (brzina, ubrzanje, sila, c c ...) imaju isti smisao u zici kao i u svakodnevnom ivotu. Ovde e biti z c
1 One ukazuju samo na to da je neka vrsta goriva neophodna za vrenje rada i da nam s u tom smislu obezbedjuju neto to nazivamo energijom. s s

103

104

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA

obradjen rad koji u zici ima smisao esto razliit od opte prihvaenog. c c s c Cesto kaemo da je za obavljanje nekih poslova potrebno izvriti teak ili z s z veliki rad, kao to je uenje zike ili dranje velikog tereta u rukama u polju s c z Zemljine tee.2 Kada u zici mislimo na ziku veliinu pod imenom rad, z c c onda imamo u vidi da prilikom vrenja rada dolazi do prenosa energije sa s tela na telo ili do promene njenog oblika. Da bi rad moga da bude izvren, mora da postoji sila koja deluje na telo, s usled ega dolazi do njegovog pomeranja u prostoru. Rad koji nad sistemom c izvri konstantna sila je proizvod komponente sile u pravcu kretanja tela i s pomeraja tela3 A = F d cos , (4.1) gde je A rad, d pomeraj tela, a ugao izmedju vektora sile F i vektora pomeraja d (slika 4.1(a)).

Slika 4.1: (a) Rad nad kosaicom je jednak F d cos . (b) Nad koferom, pri c njegovom dranju, je jednak nuli. z Da bi se pravilno shvatila denicija rada potrebno je proanalizirati i situaciju prikazanu na slici 4.1(b). Covek koji dri kofer i ne kree se, ne z c vri rad nad njime obzirom da je pomeraj d = 0. Zato se onda on pri tome s s umara? Odgovor se nalazi u injenici da njegovi miii vre rad jedni u c sc s odnosu na druge kontrahujui se i oputajui, ali ne vre rad nad sistemom, c s c s odnosno koferom. Da bi se izvrio rad potrebno je pomeranje sistema i s potrebno je da sila koja deluje na sistem ima komponentu u pravcu njegovog kretanja. Covek koji nosi kofer, na primer, u horizontalnom pravcu (slika
2 Osim ovakvog poimanja rada, esto govorimo i o umnom, umetnikom, organizac c cionon, politikom radu, ... c 3 Gustav Koriolis (Gustave Coriolis, 1792-1843 ), francuski matematiar i mehaniar, c c je prvi upotrebio termin rad za proizvod sile i rastojanja na koje je pomerila telo. U zici je uglavnom poznat po efektu koji nosi njegovo ime a odnosi se na otklon putanje tela od prave linije usled posmatranja iz sistema reference koji rotira.

4.1. RAD

105

4.2(a)) ne vri rad na koferu jer je sila pod pravim uglom u odnosu na s kretanje kofera.4 U sluaju da sila koja deluje na sistem ima komponentu c du pravca kretanja sistema, kao na slici 4.2(b), rad je izvren i time je z s promenjena energija kofera. Energija koju poseduje kofer moe da se koristi z za pokretanje generatora elektrine struje na primer to je prikazano na (c) c s delu iste slike.

Slika 4.2: (a) Pri noenju kofera po horizontali konstantnom brzinom ne s vri se rad, odnosno nema promene njegove energije. (b) Rad se vri kada s s se kofer nosi uz stepenite, jer je re o kretanju du ije putanje postoji s c z c komponenta sile. (c) Energija koju poseduje kofer moe da se iskoristi za z pokretanje nekog drugog tela, recimo elektrinog generatora. c U tom sluaju kofer vri rad nad generatorom, predajui mu energiju c s c koja izaziva rotiranje njegovog odgovarajueg dela to se zatim koristi za c s dobijanje elektrine energije.5 c Rad i energija imaju iste jedinice. Iz denicije rada se vidi da on ima deniciju sila puta rastojanje, odakle sledi da je za rad i energiju u SI jedinica njutn-metar. Njutn-metar je zbog znaaja dobio posebno ime dul (J),6 c z i iznosi 1 J=1 N m = 1 kg m2 /s2 .7
Drugim reima iz cos 90o = 0 sledi da je rad A = 0. c Ovaj proces moe da se interpretira i sa stanovita kofera-sistema nad kojim se u z s tom sluaju vri negativan rad (vri ga generator) jer on pri tome gubi energiju. Sila c s s je usmerena suprotno od pomeraja pa je ugao = 180o , i cos 180o = 1, pa je zato A negativna veliina. c 6 Po engleskom ... Dulu, ... z 7 Podsetimo se da moment sile takodje ima jedinicu Nm ali on nema smisao ni rada ni energije.
4 5

106

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA

4.2

Kinetika energija c

Sta se deava kada se izvri rad nad sistemom? Energija se preda sistemu, s s ali postavlja se pitanje u kom obliku? Odgovor naravno zavisi od situacije. Na primer, ako se kosaica sa slike 4.1 (a) gura taman toliko jako da se kree c c konstantnom brzinom, energija koja joj se predaje od strane onoga koji je gura, neprekidno se troi na savladavane sile trenja sa podlogom.8 Nasuprot s ovom primeru, energija koja se predaje koferu od strane osobe koja ga nosi i penje se uz stepenice, moe da se iskoristi u bilo kom docnijem momentu, z na primer kao na slici 4.2 (c). Na taj nain, energija koja je saoptena nekoj c s steni pri pravljenju piramide prilikom njenom podizanju na vrh piramide, ostaje uskladitena u njoj inei je na taj nain potencijalno sposobnom da s c c c izvri rad. s Ako na telo deluje vie sila onda je ukupan rad jednak zbiru radova svake s sile ponaosob.

Slika 4.3: (a) Grak F cos u funkciji od d za konstantnu silu. Povrina s ispod krive jednaka je radu koji je izvrila sila. (b) Grak F cos u funkciji s od d za silu koja nije konstantna. Rad koji se izvri u svakom intervalu je s jednak povrini trake, ukupni rad je jednak ukupnoj povrini ispod krive. s s Slika 4.3 (a) prikazuje grak komponente konstantne sile F cos (u pravcu pomeraja u funkciji pomeraja d). Sa ove slike je oigledno da je rad A = c F d cos jednak osenenoj povrini ispod graka. Slika 4.3 (b) prikazuje c s optiji sluv caj u kome je sila promenljiva sa vremenom. Kako na graku s nemamo pravu liniju koja je paralelna sa horizontalnom osom, da bi se primenila ista procedura za izraunavanje rada, zgodno je grak izdeliti na c
8

Ova energija naputa sistem u obliku toplote. s

 4.2. KINETICKA ENERGIJA

107

vertikalne trake. Trake su irine di svaka, a da bi se dobila to tanija s s c vrednost rada unutar tog intervala, za silu se uzima njena srednja vrednost (F cos )i,sr unutar njega. Rad za taj interval je Ai = (F cos )i,sr di a ukupan rad je jednak sumi ovakvih sabirka. Naravno, i u ovom sluaju, suma c 9 je priblino jednaka povrini ispod graka. z s Predjimo sada na analizu prostijeg, jednodimenzionalnog, sluaja kada c je sila usmerena du poetne brzine tela i koristi se da bi ga ubrzala. Rad z c je u tom sluaju c A = Fd a na osnovu II Njutnovog zakona, ma = F , poprima oblik A = mad. Da bi dobili vezu izmedju rada i brzine, uzimajui da je d = xx0 , jednaina c c 2 = v 2 + 2ad. Reimo li ovu jednainu po ubrzanju a, (2.10) postaje v s c 0 2 dobijamo a = (v 2 v0 )/(2d). Kada se ovo zameni u prethodni izraz za rad, on postaje 2 v 2 v0 d, A=m 2d to nakon skraivanja pomeraja i sredjivanja daje s c 1 1 2 A = mv 2 mv0 . 2 2 (4.2)

Ova formula je veoma vana i naziva se teorema o radu i energiji. Iako je ova z formula izvedena za specijalan sluaj sile koja je konstantna po intenzitetu c i paralelna pomeranju, ona ostaje u vanosti i u optem sluaju kada se sila z s c menja po pravcu i po intenzitetu. Formula (4.2) nam kazuje da je izvreni s rad jednak promeni veliine mv 2 /2, koja je zapravo prvi oblik energije koji c emo pomenuti. c Ova vrsta energije je nazvana translatorna kinetika energija (Ek ) c tela mase m koje se kree brzinom v, c 1 Ek = mv 2 2 (4.3)

odnosno ona je pridruena kretanju tela. Ukoliko je re o kretanju materz c ijalne take, tela, ili sistema tela koja se kreu zajedno, ovaj oblik energije c c
Suma ovako izraunatih radova je to priblinija povrini to je irina traka manja. U c z s s s graninom sluaju, kada je irina veoma mala (u matematikom smislu beskonano mala), c c s c c navedena suma postaje jednaka jednom specinom matematikom objektu pod nazivom c c integral.
9

108

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA

je lako vizuelizovati. Ukoliko je pak re o kretanju atoma i molekula unutar c tela, njihova kinetika energija ostaje sakrivena i naziva se unutranjom c s energijom.

4.3

Potencijalna energija

U prethodnom poglavlju je uvedena kinetika energija kao energija koju c telo poseduje usled svog kretanja. U ovom poglavlju e biti uvedena druga c forma energije pod nazivom potencijalna energija, koja je u vezi sa relativnim poloajem tela koja interaguju, odnosno sa poloajem tela u polju neke sile. z z Ona se obino oznaava sa Ep , a kako je vezana za relativan poloaj tela c c z koja ine sistem, svaka promena poloaja tela u sistemu, izaziva i promenu c z potencijalne energije. Potencijalna energija moe biti shvaena kao energija z c koja je akumulirana i koja moe ili da predje u kinetiku ili da se na osnovu z c nje izvri neki rad. s Gravitaciona potencijalna energija Kada neko telo pada ka Zemlji, to se deava usled toga to Zemlja na njega s s deluje silom mg (za male visine na kojima se moe smatrati da je polje z Zemljine tee homogeno) u smeru koji se poklapa sa smerom kretanja tela. z Gravitaciona sila vri rad na telu to izaziva poveanje njegove kinetike s s c c energije. Zamislimo da je neka kocka, mase m putena da pada (iz stanja mirovanja). s Tokom pada njoj raste brzina a time i kinetika energija. Obzirom na krec tanje (i vrenje rada), sistem kocka-Zemlja poseduje potencijalnu energiju s na kojoj god visini se kocka nalazila iznad Zemlje. Prilikom pada ta potencijalna energija se konvertuje u kinetiku. Pretpostavimo da je kocka putena c s da pada sa visine yi kao to je to pokazano na slici (4.4). Ako zanemas rimo otpor vazduha, jedina sila koja deluje na kocku prilikom njenog pada je Zemljina gravitaciona sila, jednaka mg = mgey .10 Rad koji ona izvri s prilikom pomeraja d = (yf yi )ey je Ag = mg d = (mgey ) (yf yi )ey = mgyi mgyf . (4.4)

Rad gravitacione sile dakle, zavisi samo od izmene y koordinate tela, odnosno
U ovom izrazu je sa ey oznaen takozvani jedinini vektore y ose. To je vektor jec c dininog intenziteta koji ima pravac i smer y ose. Jedinini vektori x i z ose se, u skladu c c sa tim, oznaavaju sa ex i ez . c
10

4.3. POTENCIJALNA ENERGIJA

109

Slika 4.4: Rad sile pri pomeranju kocke (slobodnom padu) u polju Zemljine teena sa visine yi na yf . z od promene u visini tela.11 Veliina Ep = mgy se naziva gravitacionom poc tencijalnom energijom posmatranog sistema, a rad koji je ovom prilikom izvren je s A = Epi Epf = (Epf Epi ) = Ep . (4.5) Moe se rei da je rad gravitacione sile jednak negativnoj promeni u gravz c itacionoj potencijalnoj energiji izmedju poetnog i konanog poloaja tela. c c z Potencijalna energija kod elastinih deformacija c Istezanje opruge (za male promene duine opruge) izaziva njenu elastinu z c deformaciju pri emu je sila koja je izaziva predstavljena Hukovim zakonom c F = kl, gde je k konstanta elastinosti opruge, a l iznos promene njene c duine. Sila potrebna da se opruga istegne za x je, prema tome F = kx i z ona lagano raste od 0 (kada je opruga u relaksiranom stanju) do vrednosti kx (kada je opruga istegnuta). Srednja vrednost sile pri ovom procesu je kx/2, pa je rad koji je pri tom izvren biti A = F d = kx/2 x = kx2 /2. s Izvreni rad na opruzi je preao u potencijalnu energiju istegnute opruge s s
11 Ukoliko kretanje ima i x komponentu, tada je pomeraj d = (xf xi )ex + (yf yi )ey ali rad i dalje ima istu vrednost obzirom da je mgey (xf xi )ex = 0.

110

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA

Slika 4.5: Nedeformisana opruga ne poseduje potencijalnu energiju. Energija deformisane opruge zavisi od stepena deformacije.

Slika 4.6: Grak sile F u zavisnosti od istezanja opruge x je prava linija koecijenta pravca k. Povrina oblasti ispod graka je kx2 /2. s

4.3. POTENCIJALNA ENERGIJA koja prema tome iznosi

111

1 Ep = kx2 . 2

(4.6)

4.3.1

Konzervativne sile i potencijalna energija

Analizom analognom prethodnoj, moe da se zakljui da, ako je opruga bila z c istegnuta za xi pa potom za xf (obe pozicije su raunate od poloaja kada c z je opruga relaksirana), rad koji e biti izvren na njoj je c s A= kx2 kx2 f i. 2 2 (4.7)

Drugim reima rad nad oprugom je jednak razlici potencijalnih energija c 12 opruge Anad = Epf Epi . Istezanje (deformacija) opruge spoljanjom silom izaziva u njoj pojavu sile s reakcije (elastine sile) koja je suprotno usmerena od sile koja ju je izazc vala. U skladu sa time e rad opruge, pri relaksiranju od momenta kada je c istegnuta za x, do relaksiranja do 0, biti 1 Aopruge = kx2 , 2 odnosno moe da se prikae kao (Epf Epi ), gde je Epf = 0 a Epi = kx2 /2. z z Drugim reima, kao i u sluaju rada gravitacione sile, i ovde rad elastine c c c sile moe da se predstavi kao negativna razlika potencijalne energije z A = Ep . (4.8)

Takodje je veoma vana injenica da, i kod jedne i kod druge sile, rad zavisi z c samo od poetne i kranje take putanje a ne od naina kako se telo c c c kretalo izmedju njih. To je glavna osobina takozvanih konzervativnih sila.13 Veoma vana posledica ove injenice je da je rad konzervativnih sila, kada se z c poetna i krajnja taka putanje poklope, jednak nuli bez obzira na putanju c c kojom se sistem kretao.
12 Napomenimo da se praktino identina analiza moe izvriti i pri sabijanju opruge. c c z s Sve do sada napisane formule koje se tiu potencijalne energije ostaju da vae, tako da je c z mogue govoroti o energiji deformacije opruge ime su obuhvaena oba sluaja - i istezanje, c c c c i sabijanje. 13 Kao to emo ubrzo videti ovaj naziv ima veze sa time to u tom sluaju vai odgos c s c z varajui zakon odranja odnosno konzervacije. c z

112

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA

Interesantno je proanalizirati posledice teoreme (4.2), kada je re o konzc ervativnih silama. U ovom sluaju ona moe da se zapie u obliku c z s Ac = Ek = Ekf Eki , gde je indeksom c kod rada istaknuto da je re o konzervativnim silama. c Kao to smo videli, kada je re o njima, rad se vri na raun nagomilane s c s c potencijalne energije i jednak je njenoj negativnoj promeni (4.8), pa je na osnovu toga Ep = Ek , odnosno Ek + Ep = 0. Dobijena formula ukazuje na injenicu da je, u sluaju konzervativnih sila, c c zbir promena kinetike i potencijalne energije jednak nuli. Ova formula c dobija veoma vaan oblik ako se najpre eksplicitno zapiu promene energija z s Ekf Eki + Epf Epi = 0 a dobijeni izraz preuredi i zapie kao s Eki + Epi = Ekf + Epf . Kako su poetni i krajnji momenta izabrani proizvoljno, moemo da zac z kljuimo da je zbir kinetike i potencijalne energije, u sluaju kada tela c c c interaguju samo konzervativnim silama, konstantan. Drugim reima, zbir c kinetike i potencijalne energije se ne menja sa vremenom, odnosno vai da c z je Ek + Ep = const. (4.9) Dobili smo drugi iskaz teoreme (4.2), za sluaj kada deluju samo konzerc vativne sile, koji je poznat kao zakon odranja (konzervacije) mehanike z c energije. Zbir kinetike i potencijalne energije sistema se naziva mehanika enc c ergija. Sistem na koji deluju samo konzervativne sile se naziva zatvoren sistem jer se njegova ukupna energija ne menja, ve dolazi samo do promena c formi energije, potencijalna prelazi u kinetiku i obratno. c

4.3.2

Nekonzervativne sile, otvoreni sistemi

Obzirom da je za jednu klasu sila izabran poseban naziv konzervativne, interesantno je razmotriti i one druge koje to nisu, i koje se u skladu sa tim,

4.3. POTENCIJALNA ENERGIJA

113

nazivaju nekonzervativne. Nekonzervativne sile su one sile iji rad zavisi c od putanje du koje se vri. Sila trenja je dobar primer za ovo, naime, za z s guranje knjige po stolu (slika 4.7) e razliit rad biti izvren u zavisnosti od c c s putanje kojom je guramo od take A do take B.14 c c

Slika 4.7: Gubitak kinetike energije tela usled trenja zavisi od puta kojim c se telo kree. c Kako rad zavisi od putanje, u ovom sluaju nije mogue denisati potenc c cijalnu energiju koja odgovara nekonzervativnoj sili. Jo je vanija injenica s z c da se, pri radu nekonzervativnih sila, sistemu ili dodaje ili oduzima energija. Pri trenju se tako zagreva povrina kojom su tela u kontaktu, odnosno s kinetika energija tela prelazi u toplotnu energiju koja naputa sistem. Osim c s toga, ak i kada bi se ova toplotna energija nekako uhvatila, ona ne moe c z u potpunosti da se pretvori u rad. Sistem u kome postoje nekonzervativne sile se naziva otvoreni sistem, zbog injenice da energija moe da ga naputa ili ulazi u njega, kao i da c z s menja oblike u toku toga. Cesto se za takve sisteme kae da ne vai zakon z z odranja energije, to bi moglo da nas navede na pomisao da se sada sa z s energijom deava neto mistino i neobjanjivo. Videli smo da deo energije s s c s u ovom sluaju naputa sistem ili ulazi u njega, pri emu je mogue odrediti c s c c i gde ona nestaje kao i to ta je njen izvor. Preciznije tvrdjenje je da se s mehanika energija ne odrava kada na sistem deluju nekonzervativne sile. c z Na primer, kada se automobil, koenjem, usled trenja sa podlogom zausc tavlja, gubi kinetiku energiju, pri emu se ona oslobadja kao toplota to c c s umanjuje njegovu mehaniku energiju. c
14

Pri ovome je naravno rad utoliko vei ukoliko je dua putanja. c z

114

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA

Slika 4.8: (a) Zatvoreni sistem. Stena pada na oprugu koja se sabije i izbaci je na istu visinu. (b) Otvoreni sistem. Kada ista stena padne na tlo, zaustavljaju je nekonzervativne sile i oduzimaju joj svu mehaniku energiju. c Na slici 4.8 su uporedno prikazani efekti konzervativnih i nekonzervativnih sila. Na delu (a) je prikaz zatvorenog sistema u kome se odrava z ukupna mehanika energija. Kamen u poetku poseduje samo potencijalnu c c energiju Epg usled toga to se nalazi u Zemljinom gravitacionom polju. Kada s pone da pada deo potencijalne energije prelazi u kinetiku ali njihov zbir c c 15 Prilikom pada na oprugu, kamen izaziva sve vreme ima istu vrednost. njeno sabijanje poveavajui joj potencijalnu energiju a u momentu kada je c c opruga maksimalno sabijena ukupna mehanika energija sistema (kamen + c opruga) je jednaka samo potencijalnoj energiji sabijene opruge Epo . Sabijena opruga izbacuje kamen na vie i on nakon odredjenog vremena dostie istu s z visinu na kojoj je bio i na poetku posmatranja ovog procesa. U situaciji c prikazanoj na delu (b) iste slike, kamen ne pada na oprugu ve na tlo, koje c na njega deluje nekonzervativnim silama koje izazivaju gubitka energije kod njega (disipaciju) pri emu ta izgubljena energija prelazi u toplotu, zvuk i c deformaciju povrine tla. s Razmotrimo sada modikaciju teoreme o radu i energiji za sluaj kada c imamo posla i sa nekonzervativnim silama. Kao to smo videli, ukupni rad s
15

Ukoliko se zanemari otpor vazduha.

 4.4. ZAKON ODRZANJA ENERGIJE

115

koji se izvri nad sistemom, mora da bude jednak promeni njegove kinetike s c energije. Ukupni rad medjutim, u principu, moe da se sastoji od rada z konzervativnih Ac i nekonzervativnih sila Anc , odnosno A = Ac + Anc . Na osnovu toga je Ac + Anc = Ek , a kako je rad konzervativnih sila Ac = Ep , konano se dobija c Anc = Ek + Ep . (4.10)

Drugim reima, ukupna mehanika energija E = Ek + Ep se menja tano za c c c iznos rada nekonzervativnih sila.

4.4

Zakon odranja energije z

Energija, kao to je ve napomenuto, se odrava i na taj nain predstavlja s c z c jednu od najvanijih zikih veliina u prirodu. Zakon odranja energije z c c z moe da se formulie na sledei nain: Ukupna energija je konstantna z s c c u svakom procesu. Ona moe samo da menja oblik i da prelazi iz z sistema u sistem ali u celini ostaje jednaka tokom vremena. Do sada je ve pomenuto nekoliko oblika energije kao i naina za prelazak c c od jednog sistema u drugi. Jasno je da je pogodno denisati dva tipa energije - mehaniku (Ek + Ep ), i energiju koja se pojavljuje usled rada nekonzervac tivnih sila Anc . Energija medjutim moe da ima razne forme, da se maniz festuje na puno naina koje treba prouiti pre nego to se dodje do forme c c s jednaine koja bi predstavljala zakon odranja energije. c z Ako zbir svih ostalih formi energije, koje do sada nisu pominjane, oznaimo c oznakom Er , zakon odranja energije moe da se zapie u obliku z z s Eki + Epi + Anc + Eri = Ekf + Epf + Erf . (4.11)

Svi tipovi energije i rada su na ovaj nain uvrteni u formulu i ona je nac s joptija jednaina do sada koja predstavlja zakon odranja energije. s c z Kada i u kojim oblicima se javljaju energije Er ? Na primer u sluaju c leta aviona, njega moramo prvo da opteretimo gorivom (kerozinom) koje e pokretati njegove motore. U tom sluaju kerozin prilikom sagorevanja c c prelazi u kinetiku energiju kretanja aviona i u potencijalnu energiju jer se c avion radom motora pokree i podie na odredjenu visinu. Deo energije c z

116

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA Objekat/fenomen Big bang Energija koju oslobadja supernova Fuzija vodonika u okeanima Godinja potronja energije u USA s s Fuziona bomba (9 megatona) 1 kg vodonika (fuzija u helijum) 1 kg urana (nuklearna sija) Bomba baena na Hiroimu (10 kilotona) c s 1 barel sirove nafte 1 tona TNT 1 galon benzina Hrana koju u toku dana unese odrasla osoba Automobil od 1 tone pri brzini 90 km/h 1 g masti 1 g ugljenih hidrata 1 g proteina komarac (m 102 g) pri brzini od 0,5 m/s 1 elektron u katodnoj cevi televizora 1 elektron pod dejstvom napona od 220 V Energija potrebna da pokida DNK lanac Energija u dulima z 1068 1044 1034 8 1019 3, 8 1016 6, 4 1014 8, 0 1013 4, 2 1013 5, 9 109 4, 2 109 1, 3 108 1, 2 107 3, 1 105 3, 9 104 1, 7 104 1, 7 104 1, 3 106 4, 0 1015 3, 8 1017 1019

Tabela 4.1: Neke karakteristine vrednosti energija. c

oslobodjene sagorevanjem kerozina prelazi medjutim u toplotu (jedna od oblika Er ) i u rad protiv sila otpora vazduha Anc . Koji drugi oblici energija postoje? Mogue je nabrojati dosta njih koji c do sada nisu pominjani. Elektrina energija je uobiajen oblik energije koja c c se transformie u druge forme energija i koja se koristi za vrenje raznih s s vrsta rada u domainstvu i industriji. Puno energetskih izvora na Zemlji u c stvari predstavljaju energiju koja je dola sa Sunca a onda je usled nekih s procesa uskladitena na odredjeni nain. Takav je sluaj sa energijom koja s c c se nalazi u hrani ili pak sa energijom koje poseduju vodotokovi. Nuklearna energija se dobija usled procesa u kojima se deo mase jezgara pretvara u energiju. Nuklearna energija se zatim koristi za dobijanje toplote i elektrine c energije u elektranama, ili se pak oslobadja u eksplozijama bombi. Naredni vid energije je vezan za neprekidno i haotino kretanje atomi i molekula c u telima. Odgovarajua unutranja kinetika energija predstavlja toplotnu c s c energiju, jer je u vezi sa temperaturom tela. Pobrojane forme energije kao

4.5. SNAGA

117

i sve ostale koje nisu pomenute, mogu da prelaze iz jednog oblika u druge i da se koriste za vrenje rada, medjutim uvek je ukupna koliina energije s c konstantna odnosno odrana. z

4.5

Snaga

Kada se pomene re snaga imamo vie asocijacija iz ivota. Profesionalni c s z bokser teke kategorija bi mogao da bude jedna od njih jer je re oigledno s c c o snanom oveku. Automobili formule jedan imaju veoma snane motore z c z za koje kaemo da su snaniji od motora obinih putnikih automobila, ... . z z c c Sve ove predstave o snazi imaju kao zajedniku osnovu ideju da je re o c c izuzetnoj sposobnosti da se izvri rad a to je u skladu sa naunom denicijom s c zike veliine snaga. Snaga je brzina vrenja rada, odnosno c c s P = A . t (4.12)

SI jedinica za snagu je J/s koja se takodje naziva i vat (W),16 pri emu c je17 1 W = 1 J/s = 1 kg m2 /s3 . Poto pri vrenju rada zapravo dolazi do prelaska energije, sa jednog s s tela na drugo, snaga predstavlja brzinu ovog prelaenja, odnosno utroka z s energije. Na primer sijalica od 60 W, troi 60 J energije u sekundi. Velika s snaga znai veliku koliinu energije koja se za kratko vreme utroi za vrenje c c s s rada. Ukoliko veliki automobil povea za kratko vreme znatno svoju brzinu, c to znai da je za taj interval vremena izvren veliki rad koji je naravno c s povezan sa utrokom velike koliine goriva. s c Snaga Sunevog zraenja koja dolazi do jedinine povrine Zemlje (1 c c c s m2 ) ima maksimalnu snagu oko 1,2 kW. Veoma mali deo te energije os taje uskladiten due vreme na Zemlji. Coveanstvo troi fosilna goriva s z c s daleko bre nego to se ona stvaraju uz pomo Suneve energije, tako da z s c c je neizbena injenica da e se njihovi izvori u ne takoj dalekoj budunosti z c c c osiromaiti. s Kada je re o prelasku jednog oblika energije u drugi, retko se deava da c s dolazi do kompletnog transfera. Na primer, obina sijalica sa uarenom niti, c z snage 60 W, konvertuje samo 5 W elektrine snage u svetlost, dok ostatak c
Po izumitelju parne maine Demsu Vatu (James Watt). s z Pogotovu kada je re o snazi automobila esto je u svakodnevnoj upotrebi britanska c c jedinica za snagu pod nazivom konjska snaga KS, ija veza sa SI jedinicom je data izrazom c 1 KS=746 W.
17 16

118

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA Snaga u vatima 5 1037 1037 1028 4 1026 4 1015 2 1012 3 109 108 8 104 4 103 100 60 8 3 103

Objekat/fenomen Supernova (na maksimumu snage) Mleni put c Pulsar Sunce Erupcija vulkana na ostrvu Sveta Jelena (maksimum) Munja Nuklearna elektrana Borbeni avion Automobil Maina za suenje vea s s s Covek u stanju mirovanja (toplota) Sijalica sa uarenim vlaknom z Srce oveka u stanju mirovanju c Elektrini sat c Depni digitron z

Tabela 4.2: Iznos snage u nekim procesima.

od 55 W predstavlja toplotu. Prosena elektrana konvertuje 35 do 40% c goriva u elektrinu energiju. Ostatak do 100% ini toplota koje elektrana c c mora da se oslobadja onom brzinom kojom se i stvara. Da bi nuklearna elektrana proizvela 1 000 MW elektrine snage, mora da utroi oko 2 800 c s MW nuklearne energije. Ostatka od 1 800 MW toplote, elektrana mora da se nekako oslobodi, usled ega mora da bude opremljena izvanrednim c sistemom za hladjenje. U svakom domainstvu postoje uredjaji koji za svoj rad koriste elektrinu c c energiju. Na kraju meseca elektrodistribucija ispostavlja raune za utroenu c s elektrinu energiju. Ukoliko znamo snagu uredjaja koje koristimo i ako c izmerimo vreme njihovog rada moemo da procenimo koliko smo energije z potroili. Jasno je da, to je vea snaga uredjaja i to ga due koristimo, s s c s z vie energije smo potroili. Na osnovu izraza za snagu P = E/t, gde je s s E energija koju nam je isporuila elektrodistribucija, koju smo potroili za c s interval vremena t, iznos utroene energije je s E = P t. Na raunima za utroenu elektrinu energiju, ona je izraena u kWh, odnosno c s c z u jedinici snage pomnoene vremenom korienja. Obzirom da je snaga urez sc djaja obino data u kW, potroenu energiju je najlake izraziti u kWh. c s s

4.5. SNAGA

119

Poto je iz napred izloenog jasno da je utroena elektrina energija direks z s c tno proporcionalna snazi elektrinog uredjaja i vremenu njegovog korienja, c sc da bi smanjili potronju energije u domainstvu treba se truditi da umans c jimo ili jedan ili drugi faktor. Pri ovome je takodje veoma vana ekasnost z uredjaja. Podsetimo se neverovatno male ekasnosti sijalice sa uarenom z niti koja od 60 W snage u svetlost konvertuje samo 5 W dok ostatak predstavlja toplotne gubitke. Dakle, zamena takvih sijalica energetski ekasnijim dovodi do znaajnog smanjenja utroene elektrine energije. c s c

4.5.1 4.5.2

Energetika Rad, energija i snaga ljudi. Ekasnost

Naa tela, kao i svi ivi organizmi, jesu objekti u kojima se odvija prelazak s z energije iz jednih oblika u druge. U njima se energija koju unosimo hranom, pretvara u tri glavna oblika energije: rad, toplotnu i hemijsku energiju koja se gomila u masnim naslagama, dok oko 5% unete energije ostaje neiskorieno i izluuje se iz organizma. Udeo sa kojim se uneta energija sc c pretvara u druge oblike, zavisi od toga koliku smo koliinu hrane uneli u orc ganizam kao i od nivoa njegove zike aktivnosti. Ukoliko jedemo vie nego c s to nam treba, za funkcionisanje organizma, obavljanje uobiajenih zikih s c c aktivnosti, odnosno rad, i za odravanje odgovarajue temeperature tela, z c viak hrane odlazi u masne naslage. s

Slika 4.9: Energija koju unose iva bia hranom se transformie u rad, z c s toplotu i masne naslage. Daleko najvei deo odlazi na toplotu, a taan c c odnos ovih oblika energije zavisi od zike aktivnosti. c Rad koji vri ljudsko telo se ponekad naziva korisnim radom, a re je s c

120

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA

o radu koji se vri nad telima van sistema (ljudskog organizma), kao to s s je na primer podizanje i prenoenje raznih tela. Koristan rad se vri delos s vanjem sila kojima pomeramo tela koja se nalaze oko nas, a ne ukljuuje c unutranji rad, kao to je na primer onaj koji vri srce pumpajui krv. Meds s s c jutim, koristan rad ukljuuje rad prilikom penjanja stepenicama ili rad pri c ubrzavanju tela pri tranju, poto je izvren delovanjem silama na objekte c s s van tela. Sile kojima telo deluje su nekonzervativne, pa tako one menjaju ukupnu mehaniku energiju (Ek +Ep ) sistema na koji se deluje silama. To je c obino i cilj vrenja rada nad spoljanjim telima. Tako na primer, fudbaler c s s utirajui loptu poveava i njenu kinetiku i potencijalnu energiju. s c c c Tela nisu medjutim u mogunosti da pretvore celokupnu koliinu unc c ete hrane, odnosno energije, u rad. Veliki deo unete energije se pretvara u toplotnu energiju. Sa druge strana, kada vrimo rad na drugim telima s mi takodje proizvodimo dodatnu koliinu toplotne energije proporcionalno c izvrenom radu. Energetska ekasnost Eef se denie kao odnos izvrenog s s s korisnog rada i unete energije, odnosno Eef = Aiz , Eu (4.13)

gde je Aiz izvreni rad a Eu je energija koja je uneta u telo (hranom iz koje s se varenjem dobija energija koju telo moe da koristi). Kako je izvreni rad z s takodje jedna od formi energije, ekasnost moe takodje da se predstavi kao z Eef = Ed , Eu (4.14)

gde je Ed , energija dobijena na osnovu unete energije u telo. Ova denicija se pomalo razlikuje od prethodne jer izvreni rad ne mora da bude jednak s dobijenoj energiji. Kako je, osim toga, snaga zapravo jednaka odnosu energije i vremena za koje se ona transferie, ako i brojilac i imenilac relacije s (4.14) podelimo vremenom, dobiemo izraz za ekasnost u kojem guriu c s odgovarajue snage c Pd Eef = , (4.15) Pu gde je Pu konzumirana odnosno uneta a Pd dobijena snaga koja se koristi za vrenje korisnog rada ii za dobijanje eljene forme energije.18 s z U tabeli 4.3 su prikazane energetske ekasnosti (u procentima) sa kojima se odvijaju neke ljudske kao i neke aktivnosti u drugim sistemima. Obzirom
18 Prva formula za ekasnost je preciznija jer u druga dva sluaja postoji elemenat c subjektivnosti oko toga kako denisati eljeni oblik dobijene energije, odnosno snage. z

4.5. SNAGA

121

na zakon odranja energije, ekasnost ne moe biti vea od 1, ili izraeno z z c z u procentima od 100%, ali je veoma vana injenica da je ovaj koecijent z c obino znatno manji od 1! Razlog za ovo lei u injenici da svi pobrojani c z c sistemi koriste ili toplotnu energiju ili pak hemijsku da bi iz njih dobili koristan rad. Aktivnost/uredjaj Vonja bicikle i penjanje uz uspon z Plivanje po povrini vode s Plivanje pod vodom Kopanje aovom s Dizanje tegova Parna maina s Benzinski motor Dizel motor Nuklearna elektrana Termoelektrana Ekasnost (%) 20 2 4 3 9 17 30 35 35 42

Tabela 4.3: Ekasnost ljudskog tela i nekih mehanikih uredjaja. c

Tekoa u dobijanju korisnog rada iz ovih vrsta energije se sastoji u tome s c to je na primer toplotna energija povezana sa haotinim kretanjem atoma s c i molekula, dok je vrenje rada povezano sa visoko koordiniranim kretanjem s prilikom koga sila deluje i pomera neko telo za odredjeno rastojanje.19 Ekasnost ljudskog tela je ograniena u prvom redu ekasnou miia u c sc sc konvertovanju hrane unete u organizam u koristan rad. Mii sam za sebe, sc moe da ima ekasnost izmedju 25 i 30%. Kod odredjivanja ukupne ekasz nosti moramo da uzmemo u obzir energiju koja je potrebna za funkcionisanje celog tela pa je usled toga njegova ekasnost uvek znatno manja od ekasnosti individualnog miia. sc Hrana koja se unosi u organizam jeste, kao to je naglaeno ranije, jedna s s od ostalih vrsta energije koje smo oznaili sa Er . Prilikom njenog varenja c ona prelazi u druge oblike energije. U metabolikim procesima se pri tom c vri oksidacija tako da se potronja energije pri aktivnostima ljudskog tela s s moe odrediti merenjem koliine kiseonika koji se pri tome iskoristi.20 z c
Haotinim kretanjem atoma i molekula je nemogue koordinirati i pretvoriti ga u c c usmereno kretanje, pa se za vrenje rada na osnovu toplotne energije primenjuju druge s metode o kojima e biti rei u oblasti termodinamike. c c 20 Kako su metaboliki procesi slini drugim oksidacionim procesima, energetska vredc c nost hrane se odredjuje njenim sagorevanjem i merenjem toplote koja se pri tome oslobodi.
19

122

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA

Brzina kojom emo izvesti neku ziku aktivnost je veoma vana (na c c z je za krae vreme izvrena aktivnost, vea je primer trke atletiara). Sto c c s c i njena takozvana izlazna snaga. Ukoliko elimo da se treim korakom z c c popnemo uz stepenice, izlazna snaga aktivnosti, P = mgh (m je masa naeg s t tela a h je visina na sprata na koji se penjemo za vreme t), e biti vea c c nego kada se penjemo ne urei. Razlog je u tome to je u prvom sluaju z c s c vremenski interval, za koji je telu promenjena potencijalna energija za istu vrednost mgh, manji. Iako je izvreni rad isti u oba sluaja i iznosi mgh, s c efekti koje imaju ovakve ativnosti na telo nisu isti. Naporne aktivnosti izazivaju porast u sranim i respiratornim aktivnostima i mogu da imaju i c dugotrajniji uticaj na metabolike procese u telu. c Aktivnost Spavanje Sedenje Stajanje Sedenje u uionici c Setanje (4,8 km/h) Vonja bicikle (13-18 km/h) z Drhtanje Igranje tenisa Prsno plivanje Klizanje na ledu (14,5 km/h) Penjanje uz stepenice (116/min) Vonja bicikle (21 km/h) z Kros tranje c Igranje koarke s Vonja bicikle (trke) z Sprintanje E/t [kcal/min] 1,2 1,7 1,8 3,0 3,8 5,7 6,1 6,3 6,8 7,8 9,8 10,0 10,6 11,4 26,5 34,5 E/t [W] 83 120 125 210 265 400 425 440 475 545 685 700 740 800 1855 2415 O2 [l/min] 0,24 0,34 0,36 0,60 0,76 1,14 1,21 1,26 1,36 1,56 1,96 2,00 2,12 2,28 5,30 6,90

Tabela 4.4: Utroak energije i kiseonika (O2 ) u jedinici vremena. Podaci su s dati za prosenog oveka mase 76 kg. c c

Apsolutno sve aktivnosti ljudskog organizma, od razmiljanja do dizanja s tegova zahtevaju utroak energije. Situacije u kojima je telo na prvi pogled s vema malo aktivno (prilikom spavanja, ekanja po glavi) su obavezno praene c s c vidljivim i nevidljivim aktivnostima odredjenih miia (srce, plua, digessc c tivni trakt). Drhtanje tela kada nam je hladno je nevoljna reakcija na sniavanje temperature tela, pri kojoj se miii kontrahuju i relaksiraju i pri z sc

 4.6. IMPULS. ZAKON ODRZANJA IMPULSA

123

tome prozivode toplotu. Bubrezi i jetra troe iznenadjujue veliku koliinu s c c energije a ak 25% energije unete u telo se koristi za odravanje elektrinog c z c potencijala u elijama.21 c

4.6
4.6.1

Impuls. Zakon odranja impulsa z

Impuls i drugi Njutnov zakon
p = mv, (4.16)

Impuls se denie kao proizvod mase sistema i njegove brzine, odnosno s i re je o vektorskoj veliini istog pravca i smera kao brzina v. SI jedinica c c za impuls je kg m/s. Veliki znaaj impulsa ziku je uoen veoma rano, pre c c nego to je to bio sluaj sa energijom. Impuls je smatran toliko znaajnim s c c da je dobio i ime koliina kretanja. Cak je i Njutn, svoj drugi zakon, c formulisao ne preko ubrzanja, ve preko impulsa tvrdnjom da je rezultujua c c spoljanja sila koja deluje na sistem jednaka promeni impulsa sistema u s jedinici vremena, odnosno p F = , (4.17) t gde je F rezultujua spoljanja sila, p je promena impulsa a t vremenski c s interval za koji se ona desila. Ova, izvorna, forma II Njutnovog zakona je zapravo i najoptija. Ranija formulacija (3.2) je u stvari samo jedan s specijalan sluaj koji moe relativno lako da se izvede iz sada navedenog c z oblika. Primetimo prvo da je promena impulsa p = (mv). Ukoliko je masa tela konstantna, promena impulsa je (mv) = mv, pa II Njutnov zakon, za tela konstantne mase, glasi mv p = . t t Kako je v/t = a, ovaj izraz poprima uobiajen oblik c F = F = ma. Njutnov zakon u izvornom obliku (4.18) je mnogo optiji jer moe da se s z primeni i na sisteme ija masa se menja sa vremenom (na primer raketa) c kao i na one ija masa je konstantna. c
21

Nervne elije koriste te potencijale za prenoenje nervnih impulsa. c s

124

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA

4.6.2

Zakon odranja impulsa z

Intuitivno je jasno da efekat delovanja sile na neko telo zavisi od veliine c primenjene sile i od toga koliko dugo deluje na njega. Promena impulsa tela p, pri delovanju neke sile F za interval vremena t je, prema jednaini c (4.18) p = F t. Veliina F t se naziva impuls sile, i kao to vidimo, ona je jednaka promeni c s impulsa, odnosno koliine kretanja, tela. c Slino energiji, i za impuls vai zakon odranja, naravno pod odredjenim c z z uslovima. Da bi doli do njih pogodno je analizirati situaciju koja se deava s s pri laganom sudaru na primer dva kamiona (slika 4.10). Neka su se oba kretala u istom smeru i neka je drugi, kreui se veom brzinom sustigao c c c prvi i udario u njega.

Slika 4.10: Kamioni pre i posle sudara. Ukupan impuls sistema ostaje nepromenjen. Kao rezultat sudara, drugom kamionu se smanjuje brzina, dok se prvom poveava. Pokazaemo da se pri ovome ukupan impuls sistema ne menja. c c Promena impulsa prvog kamiona je p1 = F1 t,

4.7. ZADACI

125

gde je F1 sila kojom na kamion 1 deluje kamion 2, dok je t vreme trajanja sudara. Slino, promena impulsa drugog kamiona je c p2 = F2 t, gde je F2 sila kojom na kamion 2 deluje kamion 1, dok je vreme trajanja sudara t isto u oba sluaja. Prema treem Njutnovom zakonu, je F2 = c c F1 , pa e biti c p2 = F1 t = p1 . Prema tome, ukupna promena impulsa sistema je p1 + p2 = 0, iz ega sledi da je ukupna impuls sistema konstantan, to se, pie kao c s s p1 + p2 = const, odnosno p1 + p2 = p1 + p2 . U ovom izrazu su p1 i p2 impulsi jednog i drugog kamiona nakon sudara. U razmatranom primeru, tela su se kretala u jednoj dimenziji, ali slini c izrazi vae i ako se tela kreu u vie dimenzija, uz uslov da je sistem izolovan, z c s odnosno da je rezultanta svih sila jednaka nuli. Drugim reima, za izolovan c sistem, vai zakon odranja impulsa koji se zapisuje kao z z ptot = const, ili ptot = ptot , (4.18)

gde je sa ptot oznaen ukupan impuls sistema u nekom momentu vremena, c a ptot je takodje ukupan impuls ali u nekom docnijem momentu vremena.

4.7

Zadaci

1. Koliko je meseni (uzeti da mesec ima 30 dana) troak sluanje muzike c s s na stereo aparatu snage 200 W ukoliko se on koristi 6,0 h dnevno u periodu kad je cena kilovat asa elektrine energije 3,8 dinara? c c 2. Odrediti energetsku ekasnost dizaa tegova koji metabolizira 8,00 kcal c hrane dok podie tegove od 120 kg na visinu od 2,30 m. z

4.8

Reenja s
E = P t = (0, 200 kW)(6, 00 h/dan)(30 dana) = 36, 0 kW h,

s c 1. Utroena elektrina energija u kWh je

126 a kotae s c

GLAVA 4. RAD, ENERGIJA, SNAGA

Cena = (36, 0 kW h)(3, 8 din/kW h) = 136, 8 dinara. 2. Korisni izvreni rad je u ovom sluaju jednak promeni potencijalne s c energije tegova koja, odnosno Aiz = Ed = mgh, pa je energetska ekasnost mgh , Eef = Eu gde je uneta koliina energije Eu = (8, 00 kcal)(4186 J/kcal) = 33, 488 J. c Na osnovu ovoga je energetska ekasnost Eef = (120 kg)(9, 80 m/s2 )(2, 30 m) = 0, 0833 = 8, 33%. 33, 488 J