1.

Форме енергије: рад, кинетичка енергија, теорема рада-кинетичка

енергија(основна и проширена)
Форме енергије су:

• Механичка-Може бити кинетичка (повезана са кретањем) или потенцијална

(повезана са позицијом)
• Хемијска
• Електромагнетана
• Нуклеарна

Енергија може да се трансформише из једног облика у други .Очување механичке

енергије може да се искористи уместо Њутнових закона да би се лакше решили
проблеми.
Рад успоставља везу између силе и енергије. Рад који константна сила врши на објекту се
дефинише као производ компоненте силе дуж правца помераја и интензитета помераја.
Означава се великим словом W, у јединицама Ј(джул), такође рад је скаларна величина.
Основна формула за рад је:

W  (Fcos)x где F представља силу, x интезитет помераај и cos угао између силе и
помераја.
Освновне особине рада су да ако је сила нормална на померај, рад је једнак нули, јер је
cos 90° = 0, ако више сила делују на објекат, укупан рад је једнак алгебарској суми радова
појединачних сила. Такође, рад може бити позитиван, ако су компонента силе и померај у
истом смеру и негативан, ако су компонента силе и померај у супротном смеру.
Кинетичка енергија представља енергију која је везана са кретањем објекта. Кинетичка
енергија је такође скаларна величина са истим јединицама као и рад, Ј. Рад је повезан са
кинетичком енергијом преко теореме Рад-Кинетичка енергија. Стандардна формула за
ирачунавање кинетичке енергије је
Ке=1/2*m*v где m представља масу објекта који се креће, а v брзину којом се објекат
креће.
Теореме Рад-Кинетичка енергија освновна представља рад резултантне силе на објекту
је једнак промени његове кинетичке енергије

Wнет= Kef-Kei= Ke

О кинетичкој енергији може да се размишља као о раду који објекат може да изврши при
свом заустављању. Брзина расте ако је рад позитиван, bрзина опада ако је рад негативан.
Теорема рад-кинетичка енергије проширена укључује искључиво рад неконзервативних
сила (нпр трење), пошто је рад конзервативних сила већ укључен кроз разлику
потенцијалних енергија на десној страни једначине. Wnc=(Kef-Kei)+(Pef-Pei)

2. Koнзервативне и неконзервативне силе, потенцијална енергија,

гравитациона потенцијлна енергија, очување механичке енергије,
снага
Постоје два типа сила: конзервативна-рад и енергија везани са овим силама могу да се
поврате, и неконзервативна- силе су генерално дисипативне и рад уложен на
савлађивању ових сила не може генерално да се поврати.
Koнзервативне- Сила је конзервативна ако њен рад при премештању објекта из једне у
другу тачку не зависи од облика путање између те две тачке. Рад зависи само од полазне
и крајње позиције објекта. Свакој конзервативној сили можемо да придружимо
потенцијалну енергију. Примери конзервативних сила: Гравитација и Електрична сила
Неконзервативне силе -Сила је неконзервативна ако је рад који та сила врши на објекту
зависи од путање између полазне и крајње тачке објекта. Примери неконзервативних
сила су Кинетичко трење, сила отпора ваздуха.

Потенцијална енергија је повезана са позицијом објекта у оквиру неког система.

Гравитациона потенцијална енергија је повезана са висином објекта у односу на
референтни ниво. Електрична потенцијална енергија је повезана са растојањем између
наелектрисања.
Гравитациона потенцијална енергија је енергија објекта повезана са његовом позицијом
у односу на површину земље. Објекти интерагују са земљом путем гравитационе силе.
Формуле за израчунавање су Pе = mgy и . Wgravity = PEi −Pеf Јединица је иста као и код
рада и кинетичке енргије, Ј. Позиција где је гравитациона потенцијална енергија нула
(референтни ниво) мора да буде одабрана за сваки проблем. Избор референтног нивоа је
произвољан, пошто је само промена гравитационе потенцијалне енергије релевантана
величина. Бира се ниво који је најприроднији за дати проблем, често површина земље.
Једном када је референтни ниво одабран, он мора да остане фиксиран за цео проблем
Oчување механичке енергије представља суму његове кинетичке и потенцијалне
енергије, збир кинетичке и потенцијалне енергије у било које две тачке остаје исти.
Кеi+Pei=Kef+Pef

Снага се дефинише као брзина трансфера енергије, или као извршени рад у јединици
времена. Снага је такође скаларна величина која је се означава словом великим словом P
а јединица је W(ват), освовна формула је P=W/t
 3. Осцилације: Хуков закон, кретање система опруга маса, једначина
линеарних хармонијских осцилација, амплитуда, период и
фреквенфија
Хуков закон еластичности је апроксимација која казује да је релативна деформација
еластичног тела, у одређеним границама, директно пропорционална напону који на њега
делује. Сила увек делује ка позицији равнотеже, таква сила се зове повратна сила. Смер повратне
силе је такав да се објекат или гура или вуче ка положају равнотеже. Освновна формула гласи

Fs= -k*x где Fs представља силу која се опире, к је константа опруге а x је померај објекта из
његовог положаја равнотеже

Константа опруге је мера чврстоће (неистегљивости) опруге. Велико К значи неистегљива,

a мало k истегљива опруга. Негативан знак значи да је сила увек усмерена супротно од
помераја x.
Кретање система опруга маса правимо претпоставку да је објекат изведен из равнотеже
на растојање A од равнотежног положаја, затим објекат се креће ка положају равнотеже,
при чему сила и убрзање опадају, али брзина расте. Када је померај једнак нули цила и
убрзање су такође једнаки нули , док је брзина максимална. Збор коначне брзине објекта
он “пребацује” положај равнотеже. Сила и убрзање почињу да расту у супротном смеру и
брзина се смањује, а кретње се тренутно зауставља у x = - A. Објекат затим убрзава назад
ка позицији равнотеже и ово кретање се наставља у бесконачност.
Једначина линеарних хармонијских осцилација представља кретање које настаје када
резултантана сила дуж правца кретања следи Хуков закон . Сила је пропорцијална
померају и увек је усмерена диж x осе. Кретање система маса-опруга је пример линеарних
хармонијских осцилација.

x = A cos (2ƒt) = A cos t

v = -2ƒA sin (2ƒt) = -A  sin t

a = -42ƒ2A cos (2ƒt) = -A2 cos t

Амплитуда, А, а је максимални отклон објекта у односу на позицију равнотеже. У одсуству

трења, објекат који је линеаран хармонијски осцилатор осцилује између позиција x = ± A
Период, T, је време које је потребно објекту за један компплетан циклус кретања из
x = A у x = - A и назад у x = A

Фрекфенција, ƒ, је број комплетних циклуса у јединици времена. Фрекфенција је инверзна

вредност периода

ƒ=1/T
 4. Топлота, нулти закон термодинамике, температура, термометри,
температурске скале
Топлота је енергија која се размењује између објеката због разлика у температури. 
Објекти су у термалном контакту ако могу да размењују енергију. када два објекта којa су
у термалном контакту престану да размењују енергију јавлља се термална равнотежа.
Нулти закон термодинаминке дозвољава дефиницију температуре:
Ако су објекти A и B одвојено у термалној равнотежи са трећим објектом, C, онда су и A и
B у термалној равнотежи један са другим. Два објекта су у термалној равнотежи ако су на
истој температури . Температура је особина која одређује да ли су два објекта у термалној
равнотежи.

Термометри се користе за мерење температуре објекта  Њихов рад се базира на

физичким особинама које се мењају са температуром. Пример класичног термометра је
живин термометар, ниво живе расте услед термалног ширења. Температура може да се
дефинише као висина стуба живе.
Температурске скале користимо за изражавање температуре у јединицама, имамо две
врсте скала, Целзијусову и Келвинову. Целзијусова нам говори о температуру у
целзијусима, на пример тачка мржњења воде, тј прелазак воде у лед је о степена
цилзијусових (0º C). А код Келвинова скала сви гасови могу да се екстраполирају на исту
темпертуру при истом притиску, Келвин је ову температуру назвао апсолутна нула, ова
тачка је нулти подеок Келвинове скале. Када је притисак гаса нула, његова температура је
–273.15º C. Величина једног подеока у Целзијусовој и Келвиновој скали с у исте. Када
претварамо Целзијусе у Келвине користимо : Tк= Tc + 273.15

5. Термална експанзија, идеалан гас, једначина стања идеалног гаса

Термална експанзија објекта је последица промене средњег растојања између
молекула.На обичним температурама, молекули осцилују са малим амплитудама, како
температура расте, и амплитуда расте, услед чега се објекат шири.
Идеалан гас је скуп атома или молекула који се случајно крећу и не делују силама један
на други осим при судару. Свака честица је засебно материјална тачка и заузима
занемариву запремину, Неке од главних особина су да гас мења и запремину и притисак,
у контејнеру, гас се шири да би испунио контејнер и већина гасова се на собној
температури и притиску понашају као идеалан гас
Једначина стања идеалног гаса је запарво закон идеалног гаса, он се може одрадити на
два начина:
PV = n*R*T где n представља број молова, R је Универзалана Гасна Константа која износи
8.31 J/mole*K а Т је температура
Или PV=N*kб*T где је N укупан број молекула, кб је Болцманова константа која узноси
= 1.38 x 10-23 J/ K и Т је темпертура

6. Топлота и унутрашња енергија, специфична топлота, топлотни

капацитет, калориметрија, рад при ширењу гаса
Топлота је размена енергије између система и околине услед температурске разлике
између њих. Ознака за количиу топлоту је Q, тј количину топлоте коју околина предаје
систему, јединице за топлоту је калорија (cal) и она је једнака 4.186 J.
Унутрашња енергија, U, је енергија повезана са микроскопским компонентама система,
укључује кинетичику енергију повезану са случајним транслационим, ротациним и
вибрационим кретањем атома и молекула, такође, укључује и потенцијалну енергију
услед међусобне интеракције молекула.
Специфићна топлота представља количину енергије коју нека суптанца захтева да би
променила температуру јединице своје масе за 1°C. Означа се малим словом c, a jedinice
su J/kg °C и оснивна формула за њено одређивање је

c=Q/m*T где је ΔT је увек крајња температура минус полазна температура

Када температура расте, ΔT и ΔQ су позитивни и енергија тече у систем, док ако

температура опада, ΔT и ΔQ се сматрају да су негативни и топлота одлази из система.
Топлотни капацитет показује колико топлоте треба неком телу довести да му се
температура повиси за 1 К, дефинисана је односом топлоте (Q) коју тело размењује с
околином и промене температуре (∆Т) тела:

C=Q/∆Т a jedinice su J/K

Калориметрија је техника за одређивање специфичне топлоте супстанце. Калориметар је
суд (контејнер) који је добар изолатор и који омогућава да се успостави термална
равнотежа између субстанци без размене енергије са окружењем. Пошто је систем
изолован користи се закон очувања енергије, енергија која напушта топлији објекат је
једнака енергији која прелази на воду
Qcold = -Qhot
Рад при ширењу гаса можемо да предпоставимо да је систем у термалној равнотежи,
сваки део гаса је на истој температури и сваки део гаса је на истом притиску. Применљив
је закон идеалног гаса.
Предпостављамо да се гас налази у цилиндру са покретним клипом и заузима запремину
V и делује притиском P на зидиве цилиндра и на клип. Гас се полако шири, при чему се
цилиндар помера нагоре. Ширење гаса је довољно споро да гас остаје у термалној
равнотежи, одакле закључујемо да је
W = P*ΔV
Када се гас шири ΔV је позитивно Рад који врши гас је позитиван
Када се гас компресује ΔV је негативно Рад који врши гас је негативан

Када запремина остаје константна Не врши се рад на гасу

7. Први закон термодинамике, моларна специфична топлота;

изобарски, изохорски, изотермални, адијабатски процес; циклични
процес(рад)
Први закон термодинамике нам каже да унутрашња енергија система може бити
повећана додавањем енергије систему и вршењем рада на систему. Овај закон је заправо
закон очувања енергије. Повезује трансфер енергије (топлоту саопштену систему) са
променом унутрашње енергије и радом. Примењив за све типове процеса и успоставља
везу између микроскопског и макроскопског света. Ако систем врши прелаз из почетног у
крајње стање, онда

Q= U + W где је Q енергија трансферована систему путем топлоте, W је рад који је

систем извршио на спољашњој средини, а U= Uf – Ui је промена унутрашње енергије
система
Веома је битно да знамо знакове чланова ове једначине:

Q -Позитиван ако се енергија трансферује од околине ка систему путем топлоте,а

негативна ако се енергија трансферује од система ка околини путем топлоте
W-Позитиван ако систем врши рад на околини. негативан ако околина врши рад на
систему

U-Позитивно ако температура расте, а негативно ако температура опада

Моларна специфична топлота идеалног једноатомског гаса на константној запремини
износи
Cv = 3/2 R
Гасу са великом моларном специфичном топлотом је потребно пуно енергије да би
променио температуру за дати износ. Ова вредност зависи од структуре гасног молекула.
Типови термалних процеса:

• Изобарски-Притисак остаје константан

• Изохорски-Запремина остаје константана
• Изотермални-Tемпература остаје константна
• Адијабатски-Нема размене топлоте са околином
Циклични процес је онај који почиње и завршава се у истом стању

U f = Ui и Q = W
Код цикличног процеса је укупан рад који гас изврши по циклусу једнак површини која је
ограничена путањом процеса на PV диаграму

8. Други принцип термодинамике; реверзибилни и иреверзибилни

процеси; ентропија, перпетум мобиле; ентропија и неуређеност
Други принцип термодинамике
Једна од љеговог фромирање је да топлота не може спонтано да пређе са хладнијег на
топлији објекат, а друга је преко Егзактније формулације, преко увођења ентропије и
неуређености система.
И поред тога што је енергија очувана у првом закону, неки процеси нису могући
Реверзибилни процес је онај код којег је свако стање на путањи у стању термодинамичке
равнотеже. Код реверзибилног процеса систем може да се врати у полазно стање дуж
исте путање. Реверзибилни процеси су идеализација, али су неки природни процеси
добра апроксимација
Иреверзибилан процес не задововољава овај услов, и већина природних процеса су
иреверзибилни
Ентропија jе функција система која је директно везана са другим принципом
термодинамике. Нека је Qr енергија (топлота) која се абсорбује или избаци током
реверзибилниг процеса на константној температури, који повезује два равнотежна стања.
Онда се промена ентропије између та два стања може дефинисати као количник те
топлоте и температуре. Да би израчунали разлику ентропије између два стања повежите
их реверзибилним процесом, без обзира како систем заиста прелази из једног у друго
стање

S=Qr/T

Када се енергија абсорбује, Q је позитивно и ентропија расте. Када се енергија емитује, Q

je негативно и ентропија опада.
Перпетум мобиле је термин који описује бесконачно кретање. Перпетум мобиле прве
врсте је циклична машина која на излазу даје више енергије него што је уложено у
машину. Перпетум мобиле прве врсте није могућ по првом принципу термодинамике.

Перпетум мобиле друге врсте је циклична машина која на излазу даје исту количину
енергије каја је и уложена у машину. Перпетум мобиле друге врсте није могућ по другом
принципу термодинамике –oво је алтернативна формулација другог принципа, pогодно за
памћење: први принцип термодинамике каже да “не може да се победи”, а други
принцип каже да “не може да се изједначи”.
Ентропија и неуређеност система
Ентропија је уско повезана са неуређености система. Већа ентропија значи већу
неуређеност система, односно већи број микростања која су на располагању систему.
Изоловани системи теже ка већој неуређености, и ентропија је мера те неуређености.
S = kB*ln*W где је kв ј Болцманова константа, W је укупан број микростања који
одговара датом макростању система
Значи изоловани системи теже ка стању у којем је ентропија максимална, што је
еквивалентно исказу да теже ка максималној неуређености

ДРУГИ ДЕО
1. Статика флуида: стање материје, притисак, Паскалов принцип,
Архимедов принцип, сила потиска, плутање
Стање материје се може наћи у 4 различита стања: чврсто, течно, гас и плазма
Чврсто: Има дефинисану запремину и дефинисан облик. Молекули се налазе на
специфичним локацијама и интерагују електричним силама. Вибрирају око положаја
равнотеже
Течно: Имају дефинисану запремину, али немају дефинисан облик. Постоје на вишим
температурама него чврста тела. Молекули “лутају” кроз течност на случајан начин, јер
силе између молекула нису довољно јаке да би их држале на фиксираним позицијама
Гас: Нема дефинисану запремину и нема дефинисан облик.Молекули су у сталном
случајном кретању и међусобно интерагују само слабим силама.У апроксимацији
идеалног гаса уопште нема сила између молекула (осим при сударима).
Плазма: Материја која је загрејана до веома високе температуре. Многи од електрона се
одвајају од језгра и резултат је скуп слободних (наелектрисаних) јона. Плазма постоји
унутар звезда

Притисак је однос нормалне компоненте силе која делује на површину и површине

P=F/A a jedinica je N/m2 (metar kvadratni) tj Pa (paskal)
Ако флуид мирује у контејнеру, сви делови флуида морају бити у статичкој равнотежи. Све
тачке на истој дубини морају бити на истом притиску, у супротном флуид не би био у
равнотежи, флуид би текао од региона вишег притиска, ка региону нижег притиска.
Притисак не зависи од облика суда – исти је у свим тачкама

P=Po+g*p*h Po је атмосферски притисак  1.01 x 105 Pa 

Паскалов принцип представља притисак који је примењен на затворен флуид који се без
смањења преноси на сваку тачку флуида и на зидове контејнера. Користи се у
хидрауличним кочницама, дизалицама, итд.

P=F1/A1=F2/A2
Aрхимедов принцип нам указује на то да на било који објекат који је комплетно или
делимично зароњен у течност или гас делује сила потиска и да је сила потиска једнака
тежини флуида који је објекат истисао. Архимедов принцип код објекта који је потпуно
потопљен нам даје следеће формуе:
Сила потиска: B=pf*g*Vo где је pf притисак флуида, а Vo запремина објекта.
Сила гравитације усмерена на доле: W=m*g=po*g*Vo где је po притисак објекта, а Vo
запремина објекта.
Резултатна сила: B-W=(pf-po)*g*Vo

Сила потиска представља разлика у притисцима између врха и дна објекта. Сила потиска
је сила којом флуид (течност или гас) делује на тело. Међусобни однос између силе
потиска и тежине одређује да ли ће објекат да плута или да потоне.Притисак је због веће
дубине већи на дну објекта што води ка сили потиска која је усмерена нагоре. Интензитет
силе потиска је увек једнак тежини истиснутог флуида
B=pf*V*g=Wf
За потпуно потопљени објекат сила потиска зависи само од његове запремине, т.ј. не
зависи од облика или густине тела

Објекат који плута је мање густине него флуид. На објекат делује резултантна сила
усмерена нагоре. Силе морају да буду у равнотежи па важи да је po/pf=Vf/Vo
А на објекат који тоне има густину која је већа од густне флуида. На објекат делује
резултантна сила усмерена надоле.
А код објекта који „плива“ густина објекта је иста као и густина флуида. Објекат је у
статичкој равнотежи и сила потиска усмерена нагоре је истог интезитета као и сила
гравитације усмерена надоле.

2. Динамика флуида, идеални фуид, једначина континуитета,

Бернулијева једначина
Динамика флуида или флудид у кретаљу делимо на турбулентни и ламинарни ток.
Сваки флуид има своју путаљу тј струјницу. Различите струјнице се не секу. Струјница у
било којој тачки се поклапа са правцем брзине флуида у тој тачки.
Код ламинарни ток не јављају се вртлози, кретање је регуларно, и пример за овај ток је
ламинарни ток флуида око аутомобила у ваздушном тунелу
Турбулентни ток је ток постаје нерегуларан када брзина пређе известан лимит и када се
јави било који услов који води ка наглој промени брзине. Основана карактеристика
турбулентног тока је вртлог

Нека од особина тока флуида је вискозност. Вискозност је мера унутрашњег трења у

флуиду. Унутрашње трење је повезано са силом отпора између два суседна слоја флуида
који се крећу један у односу на други.
Идеалан флуид је флуид који је невискозан-Не постоји унутрашње трење између
суседних слојева. Флуид који је нестишљив-Густина му је константна. Кретање флуида је
стационарно-Његова густина, брзина и притисак се не мењају са временом. Флуид се
креће без турбуленције-Вртлози нису присутни
Једначина континуитета представља производ попречног пресека цеви и брзине флуида
је константан. Брзина је велика тамо где је цев уска а мала тамо где је цев широка. AV се
назива проток.
A1*V1 = A2*V2
Једначина је последица закона очувања масе. AV је константно. Одражава чињеницу да је
запремина флуида која улази кроз један крај цеви у датом временском интервалу једнака
запремини флуида која у истом временском интервалу излази кроз други крај цеви уз
претпоставку је да је флуид нестишљив и да нема цурења.
Бернулијева једначина повезује притисак са брзином флуида и висином. Бернулијева
једначина је последица закона очувања енергије примењеног на идеални флуид уз
претпоставља да је флуид невискозан и некомпресибилан, и да тече на нетурбулентан,
стационаран начин.
Исказ да је сума притиска, кинетичке енергије по јединици запремине, и потенцијалне
енергије по јединици запремине има исту вредност у свим тачкама струјнице.
P+1/2p*v2 +p*g*y= константно

Примењу је се за флид који се креће кроз хоризонталну цев. Брзина се мења са променом
дијаметра.. Може да се користи да би се измерила брзина кретања флида. Флуид који се
креће брзо врши мањи притисак него флуид који се креће споро.

3. Наелектрисање; проводници, изолатори, наелектрисање

провођењем и индукацијом; Кулонов закон, електрична сила;
принцип суперпозиције
Постоје две врсте наелектрисања – Позитивна и негативна
Наелектрисања супротног знака се привлаче, а различитог знака се одбијају. Основни
носиоц позитивног наелектрисања је протон – Протони се не померају са једног
материјала на други пошто су они чврсто везани у оквиру језгра. Основни носиоц
негативног наелектрисања је електрон – Добијање или губљење електрона је начин на
који објекат постаје наелектрисан. Наелектрисање је квантовано – Свако наелектрисање
је умножак фундаменталне јединице наелектрисања, која се означава са е. СИ јединица
налекетрисања је С(кулон).

Проводници су материјали по којима се наелектрисање слободно креће услед деловања

електричног поља. Када је било који део проводника наелектрисан, наелектрисање се
веома брзо распоређује по читавој површини материјала
Налектрисање путем провођења пример: Наелектрисани објекат (штап) је доведен у
контакт са другим објектом (сфером ), неки електрони из штапа могу да се пренесу на
сферу. Када се штап уклони, сфера остаје наелектрисана. Објекат који је наелектрисан има
исти знак наелектрисања као и објекат који је извршио наелектрисавање.
Наелектрисање путем индукције пример: Када је објекат повезан са проводном жицом
или цеви која је у контакту са земљом , каже се да је уземљен. Негативно наелектрисан
гумени штап је постављен близу ненаелектрисане сфере. Наелектрисања у сфери се
раздвајају на две половине у лопти. Електрична сила која потиче од електрона у штапу
одбија неке од електрона у сфери.
Регион сфере који је најближи негативно наелектрисаном штапу има вишак позитивног
наелектрисања због тога што електрони беже ка супротном региону сфере.
Уземљена проводна жица се онда повеже за сферу,
то омогућава неким од електрона да се са сфере помере на земљу.
Када се жица повезана за земљу уклони ,
сфера остаје са вишком позитивног наелектрисања.Позитивно наелектрисање на сфери је
 равномерно распоређено услед одбијања позитивних наелектрисања.
Наелектрисање путем индукције не захтева физички контакт између објеката.
По Кулоновом закону електрична сила има следеће особине:
Делује дуж линије која повезује два наелектрисања, и обрнуто је пропорционална квадр
ату растојања, r, између тих наелектрисања.
Сила је пропорционална производу интензитета наелектрисања, |q 1| и |q 2|две честице.
Сила је привлачна ако су наелектрисања супротног знака
или одбојна ако су наелектрисања истог знака
Mатематички то претстављамо као
F=ke*|q 1|*|q 2|/r2 где је ке кулоноива константа која износи 8,9875 * 10 на 9 N m2/C2
Eлектрична сила је други пример поља силе, први пример је била гравитациона сила. Код
поља електричне силе један објекат делује силом на други иако између њих не постоји
физички контакт.
Принцип суперпозиције се дефинише као резултантна силе на дато наелектрисање која је
једнака векторској суми сила које потичу од свих осталих наелектрисања (Не заборавите
да саберете силе као векторе)

4. Електирчно поље, принцип суперпозиције, линије силе, електрични

дипол, проводник у електростатичкој равнотежи
Електрично поље постоји у области простора око наелектрисаног објекта.
Када други наелектрисани објекат уђе у то поље, поље делује силом на тај други објекат.
Наелектрисана сфера, са наелектрисањем Q,
производи електрично поље у простору око ње. На мало пробно наелектрисање,
qo, које је стављено у поље, ће деловати сила. Електрично поље је векторска величина.
Правац електричног поља у датој тачки се поклапа са правцем електричне силе која би д
еловала на мало, позитивно, пробно наелектрисање постављено у ту тачку,
Е=F/qo=ke*Q/r2
Електрично поље које производи негативно наелектрисање је усмерено ка наелектрисању, a
eлектрично поље које производи позитивно наелектрисање је усмерено од тог наелектрисања.

Линије сила представљају начин за визуелизацију електричног поља.

Електрично поље у свакој тачки има правац тангенте на линије сила електричног поља.
Густина линија је пропорционална интензитету електричног поља.Линије се радијално
шире у свим правцима. За позитивно наелектрисање, линије се шире ка споља, а
за негативни извор наелектрисања, линије су усмерене ка унутра.
Електрични дипол се састоји од два једнака и супротна наелектрисања.
Велика густина линија сила између два наелектрисања укузује на јако електрично поље
у том региону.

5. Флукс електирчног поља, Гаусов закон, електрично поље сфере у

равни, кондензатор са равним плочама
Флукс електричног поља
Ако линије поља пролазе кроз површину A која је нормална на њих, производом А и Е и
углом под којим пролазе линије, добијамо флукс
Ф=Е*А*cosθ
Када је површина кроз коју рачунамо флукс затворена, користи се конвенција да су линије
поља које улазе у унутрашњост запремине коју ограничава површина негативне, а оне
које излазе из те запремине позитивне.
Гаусов закон каже да је електрични флукс кроз било коју затворену површину једнак
укупном наелектрисању Q унутар те површине подељен са εо.
Фе= Q/ εо

εo је пермитивност вакума и одговара 8.85*10 на -12 C2/Nm2

Површина за коју рачунамо Φ је имагинарна површина (Gausova површина), која не мора
да се поклапа са површином било ког физичког објекта.
Eлектирчно поље у равни
Посматрамо сферу која је равномерно наелектрисну количином налектрисања Q.

E=Q/4 2o=ke*Q/r2
У унутрашњост сфере није наелектрисана=0, зато што је сфера спољашње наелектрисана
Јачина електричног поља је највећа на површини сфере и како се иде ка унутрашњости
она експонационално опада.

Кондензатор са равним плочама

Уређај се састоји од две плоче са позитивним и негативним наелектрисањем. Укупно
електрично поље између плоча је дато са
Е= / о
 6. Кондензатори, капацитет, кондензатори са равним плочама,
паралелен везе кондензатора, редна веза кондензатора,
еквивалентни капацитет.
Кондензатор део је (елемент) електричног струјног кола којем је основно својство
способност складиштења енергије у облику електричнога набоја раздвојеног
прикључењем електричнога напона између две проводне површине (електроде),
међусобно одвојене непроводним слојем.
Капацитет, C, кондензатора се дефинише као количник интензитета наелектрисања на
његовим плочама и интернзитета разлике потенцијала између плоча.

C=Q/ ∆V
Jeдиница за капацитет је Фарад (F)
Кондензатор са равним плочама
Уређај се састоји од две плоче са позитивним и негативним наелектрисањем. Укупно
електрично поље између плоча је дато са

Е= / о

Пример за кондензатор са равним плочама: Кондензатор се састоји од две равне плоче.

Свака од њих има растојање A, а раздвојене су растојањем d. Плоче носе једнако а
супротно наелектрисање Када се плоче повежу на батерију, наелектрисање се пребацује
са једне на другу плочу. Пребацивање престаје када: ∆ Vкон = ∆ Vбатерије

Паралелоно везани кондензатори

Када се кондензатор повеже у електрично коло, електртони се премештају са леве плоче
кроз батерију до десне плоче, тако да се лева плоча позитивно наелектрише а десна
негативно. Премештање наелектрисања престаје када напон на батерији постане једнак
напону на кондензатору . Кондензатор достиже максимално наелектрисање када се
напон на батерији изједначи са напоном на плочама
Укупно наелектрисање на плочама је: Qtotal = Q 1 + Q 2
Ce=C1+C2+...
Кондензатори могу бити замењени једним кондензатором еквивалентног капацитета C

Редно повеази кондензатори

Када је батерија везана у колу, електрони се пребацују са леве плоче кондензатора C 1 на
десну плочу кондензатора C 2 кроз батерију. Због тога се негативно наелектрисање
акомулира на десној плочи од C 2, а иста количина позитивног наелектрисања се
акомулира на левој плочи од C1. Истовремено се електрони пребацују са леве плоче
кондензатора C 2 на десну плочу кондензатора C 1. Због тога десна плоча кондензатора C
1 добија наелектрисање –Q а лева плоча наелектрисање +Q

1/Ce=1/C1+1/C2+...
Еквивалентни капацитет
Еквивалентни капацитет кондензатора је већи од капацитета било којег од
индивидуалних кондензатора код кондензатора са паралелном везом

Еквивалентан капацитет редне везе кондензатора је увек мањи од сваког од појединачних

кондензатора.

7. Јачина струје, мерење струје, отпор, Омов закон, електромоторна

сила, редна и паралелена веза отпорника
Кад год се наелектрисања крећу, јавља се електрична струја Струја је брзина којом
наелектрисања пролазе кроз попречни пресек проводника

I=∆Q/∆t
Јединица за струју је ампер(А)
Смер струје се дефинише као смер у којем би текло позитивно наелектрисање Код
уобичајених проводника (нпр. бакар) струја настаје услед кретања негативно
наелектрисаних електрона. Наелектрисање у покрету се зове носиоц наелектрисања.
Носиоци наелектрисања могу бити позитивни или негативни
Мерење струје се може обавити уз помоћ амперметра или волтмера
Амперметар се користи за мерење јачине струје. Везује се редно, тако да сво
наелектрисање које прође кроз сијалицу прође и кроз амперметар.

Волтметар се користи ѕа мерење напона (разлике потенцијала). Везује се паралелно са

сијалицом, тако да је пад напона на сијалици једнак паду напона на волтметру
Отпор
У проводнику, напон који се примењује на крајеве проводника је пропорционалан струји
кроз проводник. Константа пропорционалности је отпорност проводника
R=∆V/I
Јединица за отпорност је ом (Ω)
Отпорност настаје услед судара између носилаца наелектрисања (струје) и непокретних
атома у проводнику.
Омов закон
За много материјала, укључујући и већину метала, отпор остаје константан у великом
распону примењених напона и струја.

∆V=I*R
Омов закон је емпиријски утврђена веза која не важи за све материјале. Отпор је
константан дуж великог опсега напона. Однос између струје и напона је линеаран . Нагиб
праве даје инверзну вредност отпора.

Електромоторна сила
Уређај који одржава струју у затвореном колу се зове извор електромоторне силе (EMS)
Примери укључују батерије и акумулаторе. EMS повећава потенцијалну енергију носиоца
наелектрисања, тако да се наелектрисања крећу од веће ка мањој потенцијалној енергији
Јединице у SI систему су V (ват).
Редна веза отпорника
Код редне везе струја је иста у свим отпорницима, пошто исто наелектрисање мора да
протекне кроз сваки од отпорника. Укупан пад напона на читавој редној вези је једнак
суми падова напона на индивидуалним отпорницима. Редна веза отпорника може да се
замени еквивалентним отпорником, који има исти ефекат на коло.
∆V=I*(R1+R2)
Re=R1+R2
Паралелна веза отпорника

Пад напона на сваком отпорнику је исти, зато што је сваки отпорник повезан за две исте
тачке у колу. Струја, I, која улази у тачку рачвања проводника мора бити једнака струји
кроз индивидуалне проводнике
I=I1+I2

Последица одржања наелектрисања. Струје кроз отпорнике генерално нису једнаке.

Еквивалентни отпор замењује два паралелна отпорника. Струјна кола у домаћинству су
везана тако да су електрични уређаји паралелно спојени. Реципрочна вредност
еквивалентног отпора је једнака збиру реципрочних вредности индивидуалних отпорника.

1/Re=1/R1+1/R2+...
 8. Прво Кирхофо правило, друго Кирхофо правило, примене Кирхових
правила
Прво Кирхофо правило или закон гласи: збир струја које улазе у чвор је једнак збиру струја
које излазе из тог чвора.
Када имамо стално струјно поље распоред електричних наелектрисања у простору је
временски непроменљив а на место покретних наелектрисања која напусте своје место
долази иста количина нових покретних наелектрисања. Количина наелектрисања која се
уђе у чвор мора да буде једнака количини која за исто време отекне из чвора.

Друго Кирхофо правило или закон гласи: сума свих напона у контури је једнака нули.

У свакој контури електричног кола збир напона на свим отпорима једнак је збиру свих
електромоторних сила у тој контури. Ово постаје јасније када се сагледа да је поларитет
напона на отпорима супротан поларитету извора напона, па збир даје нулу.