TEHNI^KA MEHANIKA 1

UVOD:

Svet je materijalan, sastoji se od promene materije. Materijalnost pojava I kreanje materije. Materija je u stalnom kretanju. Pod kretanjem se podrazumeva kretanje jednog tela u odnosu na rugo ( referentno ) telo I kretanje se defini{e pomo}u koordinatnog sistema. Ako se ne prime}uje promena mesta jednog tela u odnosu na drugo telo mi ka`emo da ono miruje. Arhimed iz Sirakuze ( 287-212. god p.n.e ) se smatra za osniva~a mehanike njegovo delo o ravnote`I ( postavio je teoriju poluge) izmislio je kotur, ~ekrk, zavrtanj, itd. Klasi~na mehanika se zasniva na tri Njutnova zakona. A postoji I Relativisti~ka mehanika koja se zasniva na Ajn{tajnovim aksiomama. Podela mehanike: 1. Na statiku ( gr~. Statike) stajanje 2. Kinematiku ( gr~. Kinema ) kretanje 3. Dinamika ( gr~. Dinamike ) sila Kinetika objedinuje kinematiku I dinamiku. - Kruto telo kod koga se rastojanje izme|u bilo koje dve ta~ke tokom kretanja ne menja - ^vrsta tela kad ka`emo ~vrsto telo onda mislimo na deformabilno telo u odnosu na fluide - Fliudi gasovi, te~nosti STATIKA: Statika je oblast mehanike u kojoj se izu~ava ravnote`a jednog ili vi{e krutih tela na koje deluju sile. Pod ravnote`om tela se pograzumeva da se telo ne kre}e u odnosu na okolinu. Dva osnovna zadatka statike su: 1. Da sve sile I sva dejstva na jedno telo svedemo na jednostavnije oblike. 2. Da odredimo uslove da neko telo ostane u ravnote`I Pod silom podrazumevamo uzrok promene stanja nekog tela I kada se kre}e podrazumevamo silu kao uzrok kretanja.

TEHNI^KA MEHANIKA 1 PRVI NjUTNOV ZAKON : Ka`e da svako telo ostaje u stanju mirovanja sve dok ne bude primorano da to svoje stanje promeni, ovaj zakon pokazuje na postojanje sile.

DRUGI NjUTNOV ZAKON: Proizvod mase tela I njenog ubrzanja jednak je sili koja deluje na tu materijalnu ta~ku. TRE]I NjUTNOV ZAKON: Dva tela deluju jedno na drugo silama koje imaju isti intenzitet, pravac a suprotan smer. ^ETVRTI NjUTNOV ZAKON: Pri istovremenom dejstvu dve sile na materijalnu ta~ku ta~ka se kre}e po dijagonali paralelograma konstruisanog nad njegovim stranama pri dejstvu svake sile posebno. POSTOJE TRI VRSTE VEKTORA: Slobodni vector slobodno se kre}u Fizi~ki vektori pomeraju se du` prave Klize}I vektori Vezani su za ta~ku Sile mogu da budu povr{inske Ili zapreminske. Kod povr{inskih sila dejstva se prenose preko dodirnih povr{ina.

Povr{insko delovanje

A zapreminsko dejstva deluju u svakoj ta~ki tela, preko cele zapremine.

TEHNI^KA MEHANIKA 1

s y

S = Xi +Yy + Zk

[S ] N

x Sistem sile mo`e da bude takav da sve sile deluju preko jednog nosa~a kolinearni system Kada sve sile deluju u jednoj ravni ravanski system Prostorni system kada sve sile deluju u prostoru Pored ovakve podele imamo I podelu na su~eljne sila ~ije se napadne linije seku u jednoj ta~ki I takav system mo`e da bude ravanski I prostorni. Kada su napadne linije sila paralelne onda govorimo o

TEHNI^KA MEHANIKA 1 paralelnom sistemu sila. Tre}I system je sastavljen iz su~eljnih I paralelnih sila. Rezultanta bi bila jedna sila koja je ekvivalentna dejstvu sistema sila. R

1 Aksiom ka`e: Ako na slobodno kruto telo deluju dve sile telo }e biti u ravnote`I tada I samo tada ako su sve sile istog pravca, istog intenziteta I suprotnog smera ( nula vector ).

2 Aksiom : Dejstvo datog sistema sila na kruto telo ne}e se promeniti ako se ovom sistemu doda ili oduzme ravnote`ni system sila.
a +0 =a

TEHNI^KA MEHANIKA 1 3 Aksiom: Rezultanta dve sile koje napadaju kruto telo u jednoj ta~ki predstavljeno je dijagonalom paralelograma konstruisanog nad datim silama kao stranama. 4 Aksiom : Zakon akcije I reakcije ( 3 Njutnov zakon ) 5 Aksiom ( Princip Ukru}ivanja ) : Ako se deformabilno telo ili system vi{e krutih tela nalazi u ravnote`I ravnote`a }e se odr`ati I tada kada se takvo telo ili system ukruti. Vrste veza I reakcija: Sve veze delimo na spolja{nje I unutra{nje.