Изоловани системи:

Физички систем је скуп физичких тела (честица) која међусобно интерагују или
учествују у некој физичкој појави. Тела која чине један физички систем могу да
интерагују и са телима изван тог система. Физички систем је свако појединачно тело
или група тела која имају неку заједничку особину.

Унутрашње тело система је свако тело које припада датом систему.

Спољашње тело је свако тело које не припада изабраном систему.

Силе које делују између тела унутар система називају се унутрашње силе.

Спољашње силе су оне којима тела система узајамно делују са телима изван
система

Изоловани физички систем је систем који је изолован од спољашњих утицаја.

Изоловани физички систем је систем у коме делују само унутрашње силе. Дејство
спољашњих сила је уравнотежено или не постоји, односно може да се занемари.

Закон одржања импулса:

-У инерцијалном референтном систему укупан импулс изолованог система тела
(честица) не мења се у току времена. Укупан импулс физичког система, који је
састављен од више тела, једнак је збиру импулса свих тела која се налазе у систему.

Импулси појединачних тела у систему могу да се разликују по правцу и смеру, Закон

одржања импулса важи само у инерцијалним референтним системима.

РАД СИЛЕ:

Да би се вршио механички рад треба да буду испуњена два услова:

 да делује сила
 да се тело креће под дејством те силе

Под појмом механички рад не подразумева се само покретање тела са једног места
на друго већ и мењање његовог облика.

Сила врши механички рад када покреће тело, мења брзину кретања тела или
мења његов облик (деформише тело).

 позитиван рад – сила која делује у смеру кретања тела

 негативан рад – сила делује у смеру супротном од смера кретања тела (сила трења,
сила отпора средине)
 Извршени рад је сразмеран сили и дужини пута који је тело прешло под
дејством силе. А=Ф*С

Сила F се разлаже на компоненте:

 Fn – компонента нормална на правац пута

 Fp – компонента у правцу пута – активна компонента

Сила која делује у правцу нормалном на правац пута не може да врши рад – пасивна
компонента.

Ако тело мирује рад силе је једнак 0.

Рад силе теже:- кад тело пада сила теже има исти смер као и кретање тела-позитиван
рад

-кад тело подижемо-сила теже има супротни смер од смера кретања тела-негативан
рад

КИНЕТИЧКА ЕНЕРГИЈА:
Енергија – способност вршења рада.

Механичку енергију имају тела која се крећу, која се налазе у гравитационом

пољу или су еластично деформисана.

Механичка енергија:

 кинетичка енергија
 потенцијална енергија

Енергија коју тела имају при кретању назива се кинетичка енергија. Кинетичка
енергија је скларна величина и не зависи од правца и смера кретања тела.

РАД И ПРОМЕНА КИНЕТИЧКЕ ЕНЕРГИЈЕ:

Рад је мера промене енергије.

СНАГА:

Снага је брзина вршења механичког рада.

 Снага је бројно једнака раду који се изврши у јединици времена

КОНЗЕРВАТИВНЕ СИЛЕ И ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕНЕРГИЈА:

Енергија коју тела имају при кретању назива се кинетичка енергија.

Енергија која је условљена узајамним положајем тела или узајамним положајем

честица назива се потенцијална енергија. Значи, потенцијална енергија зависи од
узајамног распореда тела (честица) у оквиру посматраног система.

Зависно од врсте узајамног деловања постоји:

 гравитациона потенцијална енергија

 потенцијална енергија силе еластичности
 електростатичка потенцијална енергија

Рад силе теже не зависи од облика путање по којој се тело креће и одређен је
само његовим почетним и крајњим положајима.

Нулти ниво потенцијалне енегије представља случај бесконачно великог растојања

између тела и Земље

Сила чији рад зависи само од почетног и крајњег положаја назива се конзервативна
сила.

Конзервативне силе – сила теже, сила еластичности, сила елетричног поља…

Када рад зависи од облика путање по којој тело прелази из једног положаја у други,
силе које врше тај рад су неконзервативне силе.

Неконзервативне силе – сила трења, сила отпора средине…

ПОТЕНЦИЈАЛНА ЕНЕРГИЈА ЕЛАСТИЧНЕ ОПРУГЕ:

Потенцијална енергија еластичне опруге једнака је раду који она може да
изврши прелазећи из деформисаног у недеформисано стање.

Потенцијална енергија еластичне опруге једнака је полупроизводу коефицијента

еластичности и квадрата промена дужине опруге.