Mehanika 1

Prethodno predavanje

Statika je deo mehanike koji se bavi:

 Određivanjem uslova ravnoteže krutih tela koja su
izložena mehaničkom dejstvu
 Slaganjem sila i svođenjem sistema na prostiji

Korišćeni i definisani pojmovi:

 Apsolutno kruto telo
 Mehaničko dejstvo

 Pojam mirovanja i kretanja

 Pojam referentnog tela

 Pojam ravnoteže

 Sila - prva mera mehaničkog dejstva

Mehanika 1

Pojam krutog tela u mehanici

T

A B

AB=const
Apsolutno kruto telo T je telo kod koga
rastojanje AB, između bilo koje dve tačke
tela, pod dejstvom sila ostaje
nepromenjeno (AB=const) Apsolutno kruto telo je
idealizacija koja se uvodi u
mehanici 2

1
 Mehanika 1

Pojam mehaničkog kretanja

 Sva tela u prirodi se kreću

 Ljudi u odnosu na zemlju
 Zemlja u odnosu na Sunce

 Sunčev sistem se kreće kroz prostor

 U prirodi ne postoji apsolutno

mirovanje i apsolutno kretanje

Mehanika 1

Prema mogućnosti kretanja tela

 Slobodna
 Slobodno pomeranje iz jednog
položaja u drugi: let aviona u
vazduhu, ispaljen projektil, paraglajder
 Vezana
 Ograničenje kretanja nekim drugim
telom: voz po šinama, lift u zgradi,
automobil, brod
4

2
 Mehanika 1

Mehanička veza

Mehanička veza je telo koje

onemogućava slobodno kretanje
drugom telu

Mehanika 1

Referentno telo
z
Referentno telo je telo u A T
odnosu na koje se izučava
kretanje ili mirovanje B
drugih tela k
j y
i

Najčešće za to referentno telo x

vežemo koordinatni sistem da bi u
njemu vršili proračune
6

3
 Mehanika 1

Ravnoteža tela

Za telo se kaže da je u ravnoteži

ukoliko ne menja svoj položaj u
odnosu na referentno telo, odnosno ne
kreće se u odnosu na njega

Mehanika 1

Prva mera mehaničkog dejstva - SILA

 Sila je mera mehaničkog dejstva

 Sila teži da izazove kretanje tela
ukoliko telo miruje ili da promeni
oblik postojećem kretanju ukoliko
se telo kretalo
 Sila je vektorska veličina

4
 Mehanika 1

Prva mera mehaničkog dejstva - SILA

Sila je definisana
 Pravcem dejstva
z
 Smerom dejstva

 Intezitetom Fz
 Napadnom tačkom
dejstva k
F Fy
    y
i
F  Fx i  Fy j  Fz k 0 j
Fx
x 9

Mehanika 1

Sile mogu biti

 Aktivne – mogu da izazovu kretanje (sila teže,

elektromagnetna sila...)
 Pasivne – ne izazivaju kretanje (reakcije veza, sile
trenja...)
Prema mestu dejstva:
 Spoljašnje – sile kojima drugo telo deluje na
posmatrano
 Unutrašnje – sile međusobnog dejstva delića tela
unutar tog tela
10

5
 Mehanika 1

Sile prema dejstvu mogu biti

 Koncentrisane – deluju na tačno

određenom mestu u jednoj tački
 Kontinualne sile – deluju u nizu tačaka
 Površinske deluju na površinu kontakta između
dva tela
 Zapreminske deluju na svaki delić posmatranog
tela

11

Mehanika 1

Sistem sila
 Ukoliko na telo
Fn-1 F1
istovremeno deluje F2
više sila onda one
formiraju sistem sila
F3
Fn
F4 F5

12

6
 Mehanika 1

Sistem sila
 Ukoliko jedan sistem sila možemo da zamenimo
drugim sistemom, a da se pri tom stanje
mirovanja ili kretanja ne poremeti , tada su ta
dva sistema sila EKVIVALENTNA.
Fn-1 F1 F1
F2 F2

S1 S2
F3
Fn Fn
F4 F5 F3

13

Mehanika 1

Rezultanta sistema sila

 Ukoliko sistem sila možemo da zamenimo samo
jednom silom a da se pri tom stanje mirovanja ili
kretanja ne poremeti , tada je ta sila
REZULTANTA SISTEMA SILA.
F1 FR
F2
S1 S1
Fn
F3

14

7
 Mehanika 1

Uravnotežen sistem sila

 Sistem sila je uravnotežen ukoliko pri
njegovom delovanju telo ne menja
svoje prvobitno stanje kretanja ili
mirovanja

15

Aksiome statike

 Aksiomi statike
 Veze i reakcije veza

16

8
 Mehanika 1

Aksiome statike
 Aksiome su istine koje se matematički
ne dokazuju
 Aksiome su formirane na osnovu
opažanja i eksperimentalnih ispitivanja
 Teoreme su istine koje se matematički
na osnovu aksioma dokazuju. Teoreme
su izvedene iz aksioma

17

Mehanika 1

Aksiome statike
Statika se temelji na nekoliko postavki – aksioma
1. Aksioma o uravnoteženim silama

2. Aksioma o mehaničkom dejstvu

3. Aksioma o paralelogramu sila

4. Aksioma o dejstvu i protivdejstvu

5. Aksioma o solidifikaciji

6. Aksioma o vezama

18

9
 Mehanika 1

– aksioma
Aksioma 1
o uravnoteženim silama

 Ako na slobodno F2
kruto telo deluju dve
sile, to telo će biti u
ravnoteži, ako su te
dve sile istog pravca,
intenziteta, a F1
suprotnog smera.

19

Mehanika 1

– aksioma
Aksioma 1
o uravnoteženim silama prva posledica

 Uravnotežene sile su dve

sile koje deluju duž iste F2
napadne linije, sa istim
intenzitetom, a suprotnim
smerom
Ako na telo deluje jedna

sila ono ne može da bude
F1
u ravnoteži
Ravnoteža tela pod dejstvom dve sile
20

10
 Mehanika 1

– aksioma
Aksioma 2
o mehaničkom dejstvu
M
Mehaničko dejstvo datog F2 Mn F1
sistema sila i spregova
-F
koji deluju na kruto telo M1
M1 F
se ne menja, ako se tom
sistemu dodaju ili oduzmu Fn

 dve uravnotežene sile ili F3 M3

 dva uravnotežena sprega. M2 -M

( M ,-M ) ( F , -F )
21

Mehanika 1

– aksioma o mehaničkom dejstvu

Aksioma 2
prva posledica: sila-klizajući vektor

 Sila koja deluje na kruto A

telo može se pomerati
duž svoje napadne linije,
a da se pri tome ne
B
promeni njeno
mehaničko dejstvo na C
F
telo
Ukoliko deluje na kruto

telo sila je klizajući
Pomeranje sile duž
vektor njene napadne linije
22

11
 Mehanika 1

– aksioma o mehaničkom dejstvu

Aksioma 2
druga posledica: Redukcija sile za tačku

Ako na kruto telo u tački

F


A deluje sila F, može se

paralelno pomeriti u
tačku B ako se dejstvu
te sile doda dejstvo h A
sprega M čije je dejstvo B
Fxh

23

Mehanika 1

– aksioma o mehaničkom dejstvu

Aksioma 2
druga posledica: Redukcija sile za tačku

 Dodavanjem dve sile istog F

pravca, paralelnog pravcu F
sile u tački A, a suprotnih A
smerova intenziteta istog B
intezitetu sile u tački A.
-F

+F, i -F u tački B
24

12
 Mehanika 1

– aksioma o mehaničkom dejstvu

Aksioma 2
druga posledica: Redukcija sile za tačku

 Aksijalno dejstvo –F u B i +F u
A se poništava F
 Ostaje nastali moment i F
pomerena sila
A
B
M = BA x F
M =Fxh -F
25

Mehanika 1

– aksioma o mehaničkom dejstvu

Aksioma 2
druga posledica: Redukcija sile za tačku

 Dodavanjem dve sile istog F

pravca, paralelnog pravcu
sile u tački A, a suprotnih
smerova intenziteta istog B
intenzitetu sile u tački A.
 Dobija se pomerena sila u M
tačku B i dejstvo sprega M
dve sile koje deluju u
tačkama A i B M = BA x F
26

13
 Mehanika 1

– aksioma o mehaničkom dejstvu

Aksioma 2
druga posledica: Redukcija sile za tačku

F F
A B
B h
a M
M = BA x F
Ako na kruto telo u tački A deluje sila F , može se
paralelno pomeriti u tačku B ako se dejstvu te sile doda
dejstvo sprega M čije je dejstvo Fxh
27

Mehanika 1

Aksioma 3– aksioma
o paralelogramu sila

Rezultanta sila
Dve sile koje deluju u istoj
napadnoj tački, imaju FR = F1 + F2
rezultantu u istoj napadnoj
tački koja je u pravcu F2 FR
dijagonale paralelograma
konstruisanog nad datim
silama
A F1
28

14
 Mehanika 1

Aksioma 3– aksioma
o paralelogramu sila posledica
 Dejstvo dve sile u istoj napadnoj tački
može se zameniti delovanjem rezultante te
dve sile u toj tački
F2 FR
F2 FR

a A F1
A F1

29

Mehanika 1

Aksioma 4– aksioma
o dejstvu i protivdejstvu

Dve tela deluju jedno na F12 = - F21

drugo silama istog
pravca i intenziteta, ali
suprotnih smerova F12
F21

F T2
T1

Sile ne čine uravnotežen sistem jer ne deluju na isto telo 30

15
 Mehanika 1

Aksioma 5 – aksioma o solidifikaciji

Ako se bilo koje deformabilno telo

nalazi u ravnoteži pod dejstvom sila i
spregova, onda će ostati u ravnoteži i
ako deformabilno telo postane
apsolutno kruto telo.
OBRNUTO NE VAŽI
31

Mehanika 1

Aksioma 6 – aksioma o vezama

Svako neslobodno ili vezano telo može

se smatrati slobodnim, ako se veze
uklone i dejstvo tih mehaničkih veza
zameni reakcijama veza

32

16
 Mehanika 1

Veze i reakcija veza

 Telo čije je pomeranje u prostoru

ometano drugim telom zove se
vezano (neslobodno) telo.
 Svako telo koje ograničava
(sprečava) pomeranje u prostoru
datog tela zove se VEZA.

33

Mehanika 1

Veze i reakcije veza F12

F21

F T2
T1

 Telo deluje na vezu silom opterećenja veze

 Na osnovu aksiome o dejstvu i protivdejstvu
i veza deluje na posmatrano telo silom istog
pravca i intenziteta, ali suprotnog smera
 Sile kojima veza deluje na posmatrano telo
zovu se REAKCIJE VEZE

34

17
 Mehanika 1

Veze i reakcije veza

NERASTEGLJIVO UŽE

 Uže se smatra lakim (zanemarljive

težine), idealno savitljivo i
nerastegljivo A A
 Uže može da služi kao veza jedino
kad je napregnuto na istezanje
 Reakcija veze je U PRAVCU UŽETA
I USMERENA JE KA TAČKI
a R
VEŠANJA
 Vezu zamenjujemo reakcijom i G G
dobijamo slobodno telo na koje
deluje reakcija veze
35

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVRŠ I GLATKI OSLONAC

 Glatka površ u statici je

površina bez trenja koja se
ne protivi silom ukoliko
telo kliza po njoj
 Reakcija veze je
USMERENA PO a
G G
ZAJEDNIČKOJ NORMALI zajednička
NA DODIRNU POVRŠ tangenta
RA
A A
RA
 Vezu zamenjujemo
reakcijom i dobijamo Normala na
dodirnu površ
Normala na
dodirnu površ
slobodno telo na koje
deluje reakcija veze 36

18
 Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVRŠ I GLATKI OSLONAC

 Glatka površ u statici je

površina bez trenja koja
se ne protivi silom ukoliko
telo kliza po njoj
 Reakcija veze je
USMERENA PO
a
G G
ZAJEDNIČKOJ NORMALI A
NA DODIRNU POVRŠ A
 Vezu zamenjujemo RA Normala na RA
reakcijom i dobijamo dodirnu površ
slobodno telo na koje
deluje reakcija veze
37

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVRŠ I GLATKI OSLONAC

 Glatka površ u statici je

površina bez trenja koja
se ne protivi silom ukoliko
telo kliza po njoj A RA A
 Reakcija veze je
USMERENA PO
ZAJEDNIČKOJ NORMALI
NA DODIRNU POVRŠ G
a G
 Vezu zamenjujemo B
B
reakcijom i dobijamo
slobodno telo na koje RB
deluje reakcija veze
38

19
 Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVRŠ I GLATKI OSLONAC

1. Vezu zamenjujemo RA A
reakcijom i dobijamo
slobodno telo na koje
deluje reakcija veze
G
B
RB
39

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVRŠ I GLATKI OSLONAC

A
 Telo deluje na glatku -RA
površ SILOM PRITISKA
NA VEZU
-RB
 Sila pritiska na vezu je
USMERENA PO
B
ZAJEDNIČKOJ NORMALI
NA DODIRNU POVRŠ
40

20
 Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVRŠ I GLATKI OSLONAC

 Glatka površ u statici je G

površina bez trenja koja se
ne protivi silom ukoliko telo
kliza po njoj
 Reakcija veze je USMERENA RA
PO ZAJEDNIČKOJ A
NORMALI NA DODIRNU
POVRŠ
RB B

41

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVRŠ I GLATKI OSLONAC

G
G
a
RA RA
A A

RB B RB B

 Glatka površ u statici je površina bez trenja koja se ne protivi silom

ukoliko telo kliza po njoj
 Reakcija veze je USMERENA PO ZAJEDNIČKOJ NORMALI NA
DODIRNU POVRŠ
 Vezu zamenjujemo reakcijom i dobijamo slobodno telo na koje
deluje reakcija veze
42

21
 Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVRŠ I GLATKI OSLONAC

 Glatka površ u statici je površina

bez trenja koja se ne protivi G
silom ukoliko telo kliza po njoj
 Reakcija veze je
USMERENA PO ZAJEDNIČKOJ RA
NORMALI NA DODIRNU POVRŠ A
 Vezu zamenjujemo reakcijom i
dobijamo slobodno telo na koje
deluje reakcija veze RB B

43

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

GLATKA POVRŠ I GLATKI OSLONAC

 Telo deluje na glatku površ

SILOM PRITISKA NA VEZU
 Sila pritiska na vezu je RA
USMERENA PO
ZAJEDNIČKOJ NORMALI NA RB
DODIRNU POVRŠ A

44

22
 Mehanika 1

CILINDRIČNI ZGLOB U PROSTORU

(ŠARNIR)

Mz
 Cilindrični zglob je veza
dva tela sa osovinom
Rz
 Reakcije veze su Ry
My
y
1. PROSTORNA SILA X Rx

2. MOMENT u ravni
normalnoj na osu
osovine    
F  Fx i  Fy j  Fz k
   
M  0x i  M y j  M z k
45

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

cilindrični zglob u ravni

 Cilindrični zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni
 Reakcija veze je ravanska sila
  
F  Fy j  Fz k

a
46

23
 Mehanika 1
Veze i reakcije veza
POKRETNI CILINDRIČNI ZGLOB
U PROSTORU

 Cilindrični zglob je veza z

Mz
dva tela sa osovinom i
mogućnošću kretanja po
ležištu Rz
My
y
 Reakcije veze su X Rx

1. SILA u ravni koja sadrži

osu cilindra
2. MOMENT u ravni    
normalnoj na osu F  Fx i  0 j  Fz k
osovine    
M  0i  M y j  M zk
47

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

Pokretni cilindrični zglob u ravni

 Pokretni cilindrični zglob je veza dva tela sa

osovinom u ravni i mogućnošću kretanja po
ležištu  
 Reakcije veze je normalna sila F  Fz k

a
48

24
 Mehanika 1

Veze i reakcije veza

SFERNI ZGLOB

 Sferni zglob je veza

koja omogućava
rotiranje oko bilo koje
ose u prostoru, a
sprečava pomeranje u
svim pravcima
 Reakcija veze je
SILA u PROSTORU
   
F  Fx i  Fy j  Fz k
49

Mehanika 1

Veze i reakcije veza cilindrične VOĐICE

 Vođica je mehanička
z
veza kada štap prolazi
kroz otvor na tankoj
ploči, pri čemu se Ry y
smatra da se kontakt X Rx
ostvaruje po liniji
 Reakcija veze je
SILA u RAVNI PLOČICE
   
F  Fx i  Fy j  0k
50

25
 Mehanika 1

Veze i reakcije veza

UKLJEŠTENJA u prostoru
z
 Veza uklještenja je Mz

kada se zavari profil za

noseću konstrukciju ili Rz
My
Ry y
uzida greda u zid Rx

Reakcije veze su
X
 Mx

   
1. SILA u PROSTORU F  Fx i  Fy j  Fz k
   
2. MOMENT u PROSTORU M  M xi  M y j  M z k

51

Mehanika 1

Veze i reakcije veza

UKLJEŠTENJA u ravni

 Veza uklještenja je
kada se zavari profil za
noseću konstrukciju ili
uzida greda u zid
 Reakcije veze su
   
1. SILA u RAVNI F  0i  Fy j  Fz k
 
2. MOMENT u RAVNI M  M xi

52

26
 Mehanika 1

Veze i reakcije veza LAKI ŠTAP

 Veza je ostvarena
FAB FCD
lakim štapom
(zanemarljive
težine) B
D

 Reakcija veze je
SILA u PRAVCU A
C
KRAJNJIH TAČAKA
   
F  Fx i  Fy j  0k
53

Mehanika 1

Aksioma 6 – aksioma o vezama

Svako neslobodno ili vezano telo može

se smatrati slobodnim, ako se veze
uklone i dejstvo tih mehaničkih veza
zameni reakcijama veza

54

27
 Mehanika 1

Postupak rešavanja zadataka

 Uočiti telo čija se ravnoteža izučava
 Osloboditi telo veza, a njihovo dejstvo
zameniti odgovarajućim reakcijama
 Uočiti o kakvom sistemu sila je reč i
primeniti odgovarajuće uslove
ravnoteže
 Uočiti nepoznate veličine

55

Mehanika 1

Rezime:
Statika se temelji na nekoliko postavki –
aksioma
1. Aksioma o uravnoteženim silama
2. Aksioma o mehaničkom dejstvu
3. Aksioma o paralelogramu sila
4. Aksioma o dejstvu i protivdejstvu
5. Aksioma o solidifikaciji
6. Aksioma o vezama
56

28
 Mehanika 1

Rezime:
Prikazani su primeri oslobađanja tela od veza zamenom
REAKCIJAMA veza
1. Veza užetom
2. Veza glatke površi
3. Veza nepokretnog cilindričnog zgloba
4. Veza pokretnog cilindričnog zgloba
5. Veza sfernim zglobom
6. Veza cilindrične vođice
7. Veza uklještenja
8. Laki štap kao veza

57

29