Radni materijal za šk. 2018/19 god.

DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

Računski dokazi sigurnosti prema SRPS propisima

1. Aksijalni (centrični) pritisak

N
Kada se pravac pritiskujuće sile poklapa sa osovinom štapa odnosno sa pravcem vlakana, onda se u svakom

FT
preseku upravnom na osovinu štapa javljaju ravnomerno raspodeljeni naponi pritiska (σcII).
Napon u tako opterećenom štapu:

 u slučaju kada je vitkost štapa λ≤10, kontrolišemo prema sledećem izrazu:

𝑁
𝜎𝑐𝐼𝐼 = ≤ 𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑
𝐴𝑏

G
 u slučaju kada je vitkost štapa λ>10, kontrolišemo prema sledećem izrazu:

DG
𝑁 𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑 𝑁
𝜎𝑐𝐼𝐼 = ≤ → 𝜎𝑐𝐼𝐼 = 𝜔 ∙ ≤ 𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑
𝐴𝑏 𝜔 𝐴𝑏
Vitkost elemenata je gotovo uvek veća od 10 pa se uticaji izvijanja moraju uzeti u obzir. To radimo tako što
osnovni dopušteni napon redukujemo koeficijentom izvijanja ω. Ovakav način kontrole napona poznat je
pod imenom „ω-postupak“ za dimenzionisanje aksijalno pritisnutih štapova.
E
Koeficijent izvijanja zavisi od vitkosti štapa (λ) i to na sledeći način:
IJ
 za vitkost štapa λ≤75
1
KC

𝜔=
𝜆 2
1 − 0.8 ∙ ( )
100

RU

za vitkost štapa λ>75

𝜆2
𝜔=
3100
T

Za koeficijent izvijanja (ω), i različite vrednosti vitkosti štapa (λ),tabulisana rešenja data su narednoj tabeli:
NS
KO
E
V EN
DR

1
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

𝐿𝑖
Vitkost štapa je definisana odnosom dužine izvijanja štapa (Li) i poluprečnikom inercije (i): 𝜆= 𝑖

Dužina izvijanja štapa Li zavisi od dužine (L) i načina oslanjanja štapa. Prema načinu oslanjanja krajeva štapa,

N
Ojlerovim slučajevima definisane su dužine izvijanja za 4 osnovna slučaja:

FT
G
DG
IJ E
KC
T RU
NS
KO
E
V EN
DR

2
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

Primeri određivanja minimalnog poluprečnikom inercije (imin):

a) za kvadratni presek a) za kružni presek a) za pravougaoni presek

N
FT
Vitkost štapa u drvenim konstrukcijama je ograničena sledećim vrednostima:
• λ≤150 u slučaju glavnih nosećih elemenata za koje se sa dovoljnom sigurnošću može odrediti dužina

G
izvijanja,
• λ≤120 u slučaju glavnih nosećih elemenata koji su deo konstrukcijskog sistema koji ne omogućuje

DG
pouzdanu tačnost proračuna,
• λ≤175 u slučaju sekundarnih elemenata čija stabilnost nije od posebnog značaja.
Za direktno određivanje preseka mogu se koristiti podaci iz naredne tabele (važi samo za proste štapove).

IJ E
KC
T RU
NS
KO

2. Aksijalno (centrično) zatezanje

E

Kada se pravac pritiskujuće sile poklapa sa osovinom štapa odnosno sa pravcem vlakana, onda se u svakom
EN

preseku upravnom na osovinu štapa javljaju ravnomerno raspodeljeni naponi zatezanja (σtII).
Naponi u tako opterećenom štapu kontrolišemo prema sledećem izrazu:
V

𝑍
𝜎𝑡𝐼𝐼 = ≤ 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑
𝐴𝑛
DR

Prilikom proračuna napona u zategnutim elementima, u račun je potrebno uvesti neto površinu preseka A n
(od bruto površine Ab odbijena su sva slabljena preseka) koja za nepoznato slabljenje iznosi 20% od bruto
površine (An =0.8∙Ab). Ukoliko je poznato slabljenje preseka, neto površina se računa iz geometrije preseka.

3
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

3. Savijanje
Savijanje je stanje napona u poprečnom preseku nosača opterećenim poprečnim opterećenjem (upravno na

N
osu stapa), odnosno momentima savijanja. Kod pravih štapova naponi savijanja su paralelni vlaknima. Ako
opterećenje deluje u ravni nosača moment savijanja u preseku i transverzalna sila je u jednoj od glavnih ravni

FT
inercije, onda je to pravo savijanje. Ako opterećenje deluje u ravni koja se ne poklapa sa jednom od glavnih
ravni inercije, onda je to koso savijanje.
Osnovni obrasci za proračun elemenata opterećenih na savijanje silama (pravo savijanje) su:

 Normalni napon u najnepovoljnijem preseku:

G
𝑀
𝜎𝑚 = ≤ 𝜎𝑚𝑑
𝑊

DG
 Smičući napon u najnepovoljnijem preseku:
𝑇𝑚𝑎𝑥 ∙ 𝑆
𝜏𝑚𝐼𝐼 = ≤ 𝜏𝑚𝐼𝐼𝑑
𝐼∙𝑏
prema obrascu Žuravskog, ako je poprečni presek pravougaoni smičući napon računamo prema
sledećem izrazu: E
𝑇𝑚𝑎𝑥
IJ
𝜏𝑚𝐼𝐼 = 1,5 ∙ ≤ 𝜏𝑚𝐼𝐼𝑑
𝑏∙ℎ
KC

 Najveća vrednost ugiba:

𝑀𝑀 𝑉𝑉
RU

𝑓𝑠𝑡𝑣 = ∫ 𝑑𝑠 + 𝑘 ∫ 𝑑𝑠
𝑆 𝐸𝐼 𝑆 𝐺𝐴

za pravougaoni poprečni presek

T

𝑀 𝑀𝑚𝑎𝑥 𝑙
NS

𝑓𝑠𝑡𝑣 = 𝜓 ∙ + 1,2 ≤ 𝑓𝑑𝑜𝑝 =

𝐸𝐼 𝐺𝐴 𝑚
gde ψ – broj zavistan od statičkog sistema i zadatog opterećenja
KO

m – konstata data propisom.

Kod štapa opterećenog na koso savijanje, potrebno je kontrolisati:

E
V EN
DR

4
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

 Normalni napon savijanja – jednak zbiru komponentalnih napona za obe ose, odnosno:

𝑀𝑥 𝑀𝑦
𝜎𝑚 = 𝜎𝑚,𝑥 + 𝜎𝑚,𝑦 = + ≤ 𝜎𝑑𝑜𝑝

N
𝑊𝑥 𝑊𝑦

FT
 Smičući napon u najnepovoljnijem preseku:

𝜏𝑚𝐼𝐼 = √𝜏𝑚𝐼𝐼,𝑥 2 + 𝜏𝑚𝐼𝐼,𝑦 2 ≤ 𝜏𝑚𝐼𝐼𝑑

G
𝑇𝑦 ∙ 𝑆𝑥 𝑇𝑥 ∙ 𝑆𝑦
𝜏𝑚𝐼𝐼,𝑥 = 𝜏𝑚𝐼𝐼,𝑦 =
𝐼𝑥 ∙ 𝑏 𝐼𝑦 ∙ ℎ

DG
 Najveća vrednost ugiba:

𝑙
𝑓𝑠𝑡𝑣 = √𝑓𝑥 2 + 𝑓𝑦 2 ≤ 𝑓𝑑𝑜𝑝 =
𝑚

4. Savijanje sa uzdužnom silom zatezanja ili pritiska

IJ E
4.1 Ekscentrično zatezanje
KC

Ekscentrično zatezanje ili zatezanje sa savijanjem javlja se u onim slučajevima kada je štap istovremeno
izložen uticaju aksijalne sile zatezanja (Z) i momentu savijanja (M).
RU

Pri tome moment savijanja M može da bude:

 od poprečnog vertikalnog opterećenja,


T

od ekscentričnog dejstva zatežuće sile Z,

 u kombinaciji prethodna dva slučaja,
NS

 od nesimetričnog slabljenja preseka.

KO
E
V EN

Obrasci za proračun elemenata opterećenih na savijanje sa uzdužnom silom zatezanja su:

DR

 Normalni napon u najnepovoljnijem preseku:

𝑍 (𝑀𝑧 + 𝑀𝑞 ) 𝑍 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑 (𝑀𝑧 + 𝑀𝑞 )

𝜎𝑡𝐼𝐼 = +𝜂∙ ≤ 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑 𝑜𝑑𝑛𝑜𝑠𝑛𝑜 𝜎𝑡𝐼𝐼 = + ∙ ≤ 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑
𝐴𝑛 𝑊𝑛 𝐴𝑛 𝜎𝑚𝑑 𝑊𝑛

5
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

η – koeficijent redukcije kojim se naponi od savijanja svode na napone zatezanja,

MZ – moment od ekscentriciteta zatežuće sile, Mz=Z∙e,

N
Mq – moment od poprečnog opterećenja.

FT
Ostali izrazi za određivanje smičućih napona, napona pritiska na mestu oslanjanja i ugib, isti su kao kod grede
opterećene na savijanje. Uobičajeno je u drvenim konstrukcijama da se kod ekscentrično zategnutih štapova
ne vodi računa o smanjenju ugiba od vertikalnog opterećenja usled zatežuće sile Z.
4.2 Ekscentrični pritisak
Ekscentrični pritisak ili pritisak sa savijanjem javlja se u onim slučajevima kada je štap istovremeno izložen

G
uticaju aksijalne sile pritiska (N) i momentu savijanja (M).

DG
Pri tome moment savijanja M može da bude:

 od poprečnog vertikalnog opterećenja,

 od ekscentričnog dejstva pritiskujuće sile N,
 u kombinaciji prethodna dva slučaja,
 od početne krivine štapa,
 od nesimetričnog slabljenja preseka. IJ E
KC
T RU
NS

Obrasci za proračun elemenata opterećenih na savijanje sa uzdužnom silom pritiska su:


KO

Normalni napon u najnepovoljnijem preseku:

𝑁 (𝑀𝑧 + 𝑀𝑞 ) 𝑁 𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑 (𝑀𝑧 + 𝑀𝑞 )

𝜎𝑐𝐼𝐼 = 𝜔 ∙ +𝜂∙ ≤ 𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑 𝑜𝑑𝑛𝑜𝑠𝑛𝑜 𝜎𝑡𝐼𝐼 = 𝜔 ∙ + ∙ ≤ 𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑
𝐴𝑏 𝑊 𝐴𝑏 𝜎𝑚𝑑 𝑊

η – koeficijent redukcije kojim se naponi od savijanja svode na napone pritiska,

E

MN – moment od ekscentriciteta pritiskujuće sile, Mz=N∙e,

EN

Mq – moment od poprečnog opterećenja.

Ostali izrazi za određivanje smičućih napona, napona pritiska na mestu oslanjanja i ugib, isti su kao kod grede
V

opterećene na savijanje. Kod ekscentrično pritisnutih štapova treba obratiti pažnju na povećanje ugiba usled
DR

pritiskujuće sile N.

6
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

ZADATAK 1.
Na slici je prikazana konstrukcija međuspratne tavanice od monolitnog drveta, koja se sastoji iz glavnih greda

N
(POS 3), sekundarnih greda (POS 2) i daski – planki poda (POS 1). Strelicama je prikazan pravac nošenja daski
poda. Po osnovi tavanice deluje korisno opterećenje p intenziteta 2,0 kN/m², a sopstvenu težinu drvenih

FT
elemenata odrediti na osnovu zapreminske mase drveta (γd=500 kg/m3). Dimenzionisati sve naznačene
pozicije prema merodavnim statičkim uticajima. Za građu koristiti monolitno drvo, četinari II klase.
Dopušteni ugib za sekundarne elemente iznosi fdop=L/200, dok za glavne fdop=L/300. Napomena: svi elementi
drvene tavanice su statičkog sistema proste grede, konstrukcija tavanice tokom eksploatacije biće nadzirana
i održavana i nalazi će se u uslovima relativne vlažnosti vazduha od 85% i temperature vazduha od 20° C.

G
DG
IJ E
KC

1. Daske (POS1a i POS1b)

Minimalna i maksimalna širina, debljina i raspon dasaka koje možemo naći na tržištu zavise od
RU

proizvođača. Dimenzije dasaka za četinarsku građu su definisane standardima JUS D.C1.040 i JUS D.C1.041
(strane 411 i 412 priloga). Za konstrukcije tavanica uobičajeno je da se usvajaju daske širine 20 cm.
U slučaju da se predviđa hodanje po daskama, minimalna debljina daske iznosi 3,8 cm.
T
NS

 Analiza opterećenja:
- Sopstvena težina
pretpostavlja se daska dimenzija b/d=20/3.8cm
KO

gd,pov= 0,038 ∙ 5,0 = 0,19 kN/m2

gd,lin= gd,pov∙b = b∙d∙γd = 0,20 ∙ 0,038 ∙ 5,0 = 0,038 kN/m
- Korisno opterećenje
E

pd,lin= 2,0 ∙ 0,20 = 0,40 kN/m

EN

Merodavna kombinacija opterećenja: qd= gd,lin+ pd,lin= 0,038 + 0,40 = 0,438 kN/m
 Statički sistem i opterećenja daskama POS1a i POS1b dati su na narednoj slici:
V
DR

7
Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

 Statički uticaji:
S obzirom da su opterećenja ista a da je raspon dasaka POS1b veći nego raspon dasaka POS1a za 1,0
m, jasno je da je za dimenzionisanje merodavna POS1b.

N
Uticaji POS1a POS1b

FT
Moment savijanja [kNm] 0,219 0,493
Transverzalna sila [kN] 0,438 0,657
 Dimenzionisanje:
Opterećenja (sopstvena težina, korisno opterećenje) pripadaju prvoj grupi opterećenja (osnovna
opterećenja), te su osnovni dozvoljeni naponi dati u tabeli 1.

G
Osnovni dozvoljeni naponi iz tabele 1 za monolitno drvo, četinari II klase

DG
- normalni napon savijanja σmd = 1000 N/cm2
- smičući napon τmIId = 90 N/cm2
Redukcija dozvoljenih napona
- konstrukcija je nadzirana i održavana → kat=1,0
- korisno opterećenje deluje manje od 3 meseca → kd=1,0
- vlažnost drveta u eksploataciji w=18%
IJ E → kφ,σ=1,0 kφ,τ=1,0
Ukupni korekcioni koeficijent
KC

- za normalne napone kσ= kat ∙ kd ∙ kφ,σ = 1,0

redukovani normalni napon savijanja σ'md = kσ ∙ σmd = 1000 N/cm2
RU

- za smičuće napone kτ = kat ∙ kd ∙ kφ,τ = 1,0

redukovani smičući napon τ'mIId = kτ ∙ τmIId = 90 N/cm2
T

Modul elastičnosti za proračun deformacija (ugiba)

NS

- osnovni modul elastičnosti monolitno drvo EMD = 1000 kN/cm2

Ispitivanje preseka:
KO

Geometrijske karakteristike preseka b/d=20/3,8cm : A=76 cm2 I=91,453 cm4 W=48,133 cm3
- Kontrola napona

𝑀 0,493 ∙ 105
𝜎𝑚 = = = 1024,25 𝑁/𝑐𝑚2 > 𝜎𝑚𝑑 = 1000 𝑁/𝑐𝑚2
𝑊 48,133
E

𝑇𝑚𝑎𝑥 0,657 ∙ 103

EN

𝜏𝑚𝐼𝐼 = 1,5 ∙ = 1,5 ∙ = 12,97 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜏𝑚𝐼𝐼𝑑 = 90 𝑁/𝑐𝑚2

𝑏∙ℎ 76
- Kontrola ugiba
V

5 𝑞 ∙ 𝐿4 5 0,438 ∙ 10−2 ∙ 3004 𝐿 300

DR

𝑓𝑠𝑡𝑣 = ∙ = ∙ = 5,05 𝑐𝑚 > 𝑓𝑑𝑜𝑧 = = = 1,5 𝑐𝑚

384 𝐸 ∙ 𝐼 384 1000 ∙ 91,453 200 200

Pretpostavljene dimenzije poprečnog preseka daske (b/d=20/3.8cm) ne zadovoljavaju uslove napona

i ugiba. Potrebno je povećati presek tako da dimenzije zadovolje date uslove.

8
Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

Pretpostavlja se novi presek b/d=20/6cm

Geometrijske karakteristike preseka: A=120 cm2 I=360 cm4 W=120 cm3

N
- Kontrola napona

FT
𝑀 0,493 ∙ 105
𝜎𝑚 = = = 410,83 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜎𝑚𝑑 = 1000 𝑁/𝑐𝑚2
𝑊 120
𝑇𝑚𝑎𝑥 0,657 ∙ 103
𝜏𝑚𝐼𝐼 = 1,5 ∙ = 1,5 ∙ = 8,21 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜏𝑚𝐼𝐼𝑑 = 90 𝑁/𝑐𝑚2
𝑏∙ℎ 120
- Kontrola ugiba

G
5 𝑞 ∙ 𝐿4 5 0,438 ∙ 10−2 ∙ 3004
𝑓𝑠𝑡𝑣 = ∙ = ∙ = 1,28 𝑐𝑚 < 𝑓𝑑𝑜𝑧 = 1,5 𝑐𝑚

DG
384 𝐸 ∙ 𝐼 384 1000 ∙ 360
Pretpostavljene dimenzije poprečnog preseka daske (b/d=20/6cm) zadovoljavaju uslove dopuštenog
napona i ugiba.
Usvajaju se daske (POS1) poprečnog preseka b/d = 20/6 cm

Određivanje dimenzija poprečnog preseka daske iz uslova napona i ugiba:

E
Dimenzije poprečnog preseka mogu se odrediti iz uslova maksimalnog iskorišćenja dozvoljenih
IJ
napona i ugiba. Za određivanje potrebne visine dasaka možemo izvesti sledeće izraze:
KC

𝑀 𝑀 6∙𝑀
𝜎𝑚 = ≤ 𝜎𝑚𝑑 → 𝑊𝑝𝑜𝑡 ≥ → ℎ≥ √
𝑊 𝜎𝑚𝑑 𝑏 ∙ 𝜎𝑚𝑑
RU

5 𝑞 ∙ 𝐿4 5 𝑞 ∙ 𝐿4 3 60 𝑞 ∙ 𝐿4
𝑓𝑠𝑡𝑣 = ∙ ≤ 𝑓𝑑𝑜𝑧 → 𝐼𝑝𝑜𝑡 ≥ ∙ → ℎ≥√ ∙
T

384 𝐸 ∙ 𝐼 384 𝐸 ∙ 𝑓𝑑𝑜𝑧 384 𝑏 ∙ 𝐸 ∙ 𝑓𝑑𝑜𝑧

NS

Uslov napona i ugiba:

Pretpostavlja se jedna dimenzija poprečnog preseka (najčešće širina “b”), a iz uslova napona I zgiba
KO

određuje se druga dimenzija (visina “h”).

6∙𝑀 6 ∙ 0,493 ∙ 105

Uslov napona → ℎ≥ √ ℎ≥ √ = 3,85 𝑐𝑚
𝑏 ∙ 𝜎𝑚𝑑 20 ∙ 1000
E

3 60 𝑞 ∙ 𝐿4 3 60 0,438 ∙ 10−2 ∙ 3004

EN

Uslov ugiba → ℎ≥ √ ∙ ℎ≥√ ∙ = 5,70 𝑐𝑚

384 𝑏 ∙ 𝐸 ∙ 𝑓𝑑𝑜𝑧 384 20 ∙ 1000 ∙ 1,5

Na osnovu dobijenih vrednosti iz ova dva uslova usvajamo merodavnu, odnosno veću vrednost.
V

Usvajaju se daske (POS1) poprečnog preseka b/d = 20/6 cm.

DR

Potrebno je izvršit kontrolu stvarnih napona i ugiba i uporediti sa dozvoljenim vrednostima.

9
Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

2. Sekundarne grede (POS2a i POS2b)

Bez obzira na veličinu napona i deformacija preseci elemenata moraju da budu minimalne površine od

N
A=64cm2 (glavni nosivi elementi), s tim da je dimenzija manje strane bmin=8cm.

FT
Analiza opterećenja:
- Sopstvena težina
-Dasake (b/d=20/6cm)
gd,pov= 0,06 ∙ 5,0 = 0,30 kN/m2
gd,lin,2a= 0,30 ∙ 2,0/2 = 0,30 kN/m
gd,lin,2b= 0,30 ∙ 3,0/2 = 0,45 kN/m

G
-Sekundarne grede (pretpostavlja se sekundarna greda dimenzija b/h=12/16cm)

DG
g2a(b),lin= b∙h∙γd = 0,12 ∙ 0,16 ∙ 5,0 = 0,096 kN/m
- Korisno opterećenje
p2a,lin= 2,0 ∙ 2,0/2 = 2,0 kN/m
p2b,lin= 2,0 ∙ 3,0/2 = 3,0 kN/m
Merodavna kombinacija opterećenja: E
-sekundarna greda POS2a q2a= (gd,lin,2a + g2a(b),lin) + p2a,lin = 2,396 kN/m
IJ
-sekundarna greda POS2b q2b= (gd,lin,2b + g2a(b),lin) + p2b,lin = 3,546 kN/m
KC

 Statički sistem i opterećenja sekundarnih greda POS2a i POS2b dati su na narednoj slici:
T RU
NS

 Statički uticaji:

Uticaji POS2a POS2b

KO

Moment savijanja [kNm] 1,198 3,989

Transverzalna sila [kN] 2,396 5,319
Reakcija [kN] 2,396 5,319
Merodavna za dimenzionisanje je sekundarna greda POS2b.
 Dimenzionisanje:
E
EN

Uslov napona i ugiba (pretpostavlja se širina b=12cm, dopušteni ugib fdop=L/200=1,5cm):

6∙𝑀 6 ∙ 3,989 ∙ 105

Uslov napona → ℎ≥ √ ℎ≥ √ = 14,12 𝑐𝑚
V

𝑏 ∙ 𝜎𝑚𝑑 12 ∙ 1000
DR

3 60 𝑞 ∙ 𝐿4 3 60 3,546 ∙ 10−2 ∙ 3004

Uslov ugiba → ℎ≥ √ ∙ ℎ≥√ ∙ = 13,56 𝑐𝑚
384 𝑏 ∙ 𝐸 ∙ 𝑓𝑑𝑜𝑧 384 12 ∙ 1000 ∙ 1,5

10
Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

Usvaja se presek seknudarnih greda (POS2) b/h = 12/16 cm

Kontrola stvarnih napona i deformacija za usvojeni presek:

N
Geometrijske karakteristike preseka: A=192 cm2 I=4096 cm4 W=512 cm3

FT
- Kontrola napona

3,989 ∙ 105
𝜎𝑚 = = 779,15 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜎𝑚𝑑 = 1000 𝑁/𝑐𝑚2
512
5,319 ∙ 103
𝜏𝑚𝐼𝐼 = 1,5 ∙ = 41,56 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜏𝑚𝐼𝐼𝑑 = 90 𝑁/𝑐𝑚2
192

G
- Kontrola ugiba

DG
5 𝑞 ∙ 𝐿4 5 3,546 ∙ 10−2 ∙ 3004
𝑓𝑠𝑡𝑣 = ∙ = ∙ = 0,91 𝑐𝑚 < 𝑓𝑑𝑜𝑧 = 1,5 𝑐𝑚
384 𝐸 ∙ 𝐼 384 1000 ∙ 4096
Usvojene dimenzije poprečnog preseka sekundarne grede (b/d=12/16cm) zadovoljavaju uslove
dopuštenog napona i ugiba.

3. Glavne grede (POS3a i POS3b)

 Analiza opterećenja:
IJ E
- Sopstvena težina
KC

-Dasake (b/d=20/6cm)
gd,pov= 0,06 ∙ 5,0 = 0,30 kN/m2
RU

gd,lin,a= 0,30 ∙ 2,0/2 = 0,30 kN/m

gd,lin,b= 0,30 ∙ 3,0/2 = 0,45 kN/m
-Glavne grede (pretpostavlja se glavna greda dimenzija b/h=18/26cm)
T

g3a(b),lin= b∙h∙γd = 0,18 ∙ 0,26 ∙ 5,0 = 0,234 kN/m

NS

- Korisno opterećenje
pa,lin= 2,0 ∙ 2,0/2 = 2,0 kN/m
KO

pb,lin= 2,0 ∙ 3,0/2 = 3,0 kN/m

Merodavna kombinacija opterećenja:
q3a,a= 0,234 kN/m q3a,b= 3,684 kN/m q3b,a= 2,534 kN/m q3b,b= 3,684 kN/m
E

R2a=2,396 kN R2b=5,319 kN R = R2a + R2b = 7,715 kN

EN

 Statički sistem i opterećenja glavnih greda POS3a i POS3b dati su na narednoj slici:
V
DR

11
Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

 Statički uticaji:

Uticaji POS3a POS3b

N
Moment savijanja [kNm] 14,100 18,240
Transverzalna sila [kN] 10,734 12,804

FT
Reakcija [kN] 10,734 12,804
Merodavna za dimenzionisanje je glavna greda POS3b.
 Dimenzionisanje:
Uslov napona (pretpostavlja se širina b=18cm, dopušteni ugib fdop=L/300=500/300=1,66cm):

G
6∙𝑀 6 ∙ 18,240 ∙ 105
Uslov napona → ℎ≥ √ ℎ≥ √ = 24,66 𝑐𝑚

DG
𝑏 ∙ 𝜎𝑚𝑑 18 ∙ 1000

Usvaja se presek seknudarnih greda (POS2) b/h = 18/26 cm

Kontrola napona i deformacija za usvojeni presek:

Geometrijske karakteristike preseka: A=468 cm2 EI=26364 cm4 W=2028 cm3
- Kontrola napona
IJ
18,240 ∙ 105
KC

𝜎𝑚 = = 899,41 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜎𝑚𝑑 = 1000 𝑁/𝑐𝑚2

2028
12,804 ∙ 103
𝜏𝑚𝐼𝐼 = 1,5 ∙ = 41,04 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜏𝑚𝐼𝐼𝑑 = 90 𝑁/𝑐𝑚2
RU

468
- Kontrola ugiba
T

Ukupan ugib određujemo superpozicijom ugiba izračunatih za sva opterećenja, i to za:

NS

• jednakopodeljeno opterećenje koje deluje duž celog nosača (intenzitet 2,534 kN/m),
• za jednakopodeljeno opterećenje koje deluje na dužini od 2,0 m (intenzitet 1,150 kN/m) i
koje predstavljamo preko rezultante, koncentrisana sila Rb = 1,150 ∙ 2 = 2,3 kN,
KO

• koncentrisanu silu R = 7,715 kN.

5 𝑞 ∙ 𝐿4 5 2,534 ∙ 10−2 ∙ 5004

𝑓1 = ∙ = ∙ = 0,78 𝑐𝑚
384 𝐸 ∙ 𝐼 384 1000 ∙ 26364
E

𝑅𝑏 ∙ 𝑏 ∙ (3 ∙ 𝐿2 − 4 ∙ 𝑏 2 ) 2,30 ∙ 100 ∙ (3 ∙ 5002 − 4 ∙ 1002 )

𝑓2 = = = 0,12 𝑐𝑚
EN

48 ∙ 𝐸 ∙ 𝐼 48 ∙ 1000 ∙ 26364
𝑅 ∙ 𝑏 ∙ (3 ∙ 𝐿2 − 4 ∙ 𝑏 2 ) 7,715 ∙ 300 ∙ (3 ∙ 5002 − 4 ∙ 3002 )
𝑓3 = = = 0,65 𝑐𝑚
V

48 ∙ 𝐸 ∙ 𝐼 48 ∙ 1000 ∙ 26364
DR

𝑓𝑠𝑡𝑣,𝑢𝑘 = 𝑓1 + 𝑓2 + 𝑓3 = 1,55 𝑐𝑚 < 𝑓𝑑𝑜𝑧 = 1,66 𝑐𝑚

Usvojene dimenzije poprečnog preseka glavne grede (b/d=18/26cm) zadovoljavaju uslove

dopuštenog napona i ugiba.

12
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

ZADATAK 2.

Za jedno polje rešetkastog nosača, prikazanog na slici, dimenzionisati štapove rešetke prema statičkim

N
uticajima dobijenih na osnovu analize. Usvojiti oba pojasa jednakih preseka, pri čemu pojasne štapove
predvideti kao dvodelne, a štapove ispune kao jednodelne. Veza pojasnih štapova i štapova ispune je

FT
ostvarena čeličnim patentiranim moždanicima. Za građu koristiti monolitno drvo, četinari II klase. Svi štapovi
su statičkog sistema proste grede.

1. Pritisnut pojas (gornji pojas): Nmax= -150 kN

G
2. Zategnut pojas (donji pojas): Zmax= 100 kN

DG
3. Pritisnuta ispuna (vertikale): Nmax= -100 kN

4. Zategnuta ispuna (dijagonale): Zmax= 70,711 kN

Opterećenja (sopstvena težina, dejstvo snega) pripadaju prvoj grupi opterećenja (osnovna opterećenja),
te su osnovni dozvoljeni naponi dati u tabeli 1.
E
Osnovni dozvoljeni naponi iz tabele 1 za monolitno drvo, četinari II klase
IJ
- napon pritiska paralelno vlaknima σcIId = 850 N/cm2
KC

- napon zatezanja paralelno vlaknima σtIId = 850 N/cm2

Redukcija dozvoljenih napona
RU

- konstrukcija je nadzirana i održavana → kat=1,0

- korisno opterećenje deluje manje od 3 meseca → kd=1,0
T

- vlažnost drveta u eksploataciji w=18% → kφ,σ=1,0

NS

Ukupni korekcioni koeficijent: kσ= kat ∙ kd ∙ kφ,σ = 1,0 → σ’cIId = σcIId , σ’tIId = σtIId

1. Pritisnuti gornji pojas:

KO

Pojasni štapovi su dvodelnog poprečnog preseka 2∙b/h.

Sila pritiska u pritisnutom pojasnom štapu N= -150 kN. Dužina štapa L=300cm, dužina izvijanja Li=300cm.
Kontrola štapa složenog poprečnog preseka (2∙b/h), sa dovoljnom tačnošću, može se izvršiti na način
posmatrajući samo jedan deo složenog preseka, odnosno lokalno izdvojiti jedan presek štapa (b/h). Tada
E

je normalna sila pritiska koja pripada jednom štapu NLOK= N/2 = - 75 kN.
EN

I način:
Pretpostavlja se jedna dimenzija preseka štapa (“slabija stranica” poprečnog preseka) oko koje će štap
V

prvo izviti.
DR

Pretpostavlja se b=12cm
Poluprečnik inercije za slabiju stranicu b → imin≈0,289∙b=0,289∙12=3,468 cm
Vitkost štapa λ za slabiju stranicu b → λmax=300/3,468=86,51

13
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

Koeficijent izvijanja ω zavisi od vitkosti štapa i to na sledeći način:

 za vitkost štapa λ>75
86,512

N
𝜔= = 2,414
3100

FT
Kako su dimenzije preseka nepoznate, iz uslova napona moguće je odrediti potrebnu površinu poprečnog
preseka pritisnutog štapa preko sledećeg izraza:

𝑁 𝑁
Uslov napona → 𝜎𝑐𝐼𝐼 = 𝜔 ∙ ≤ 𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑 → 𝐴𝑏,𝑝𝑜𝑡 ≥ 𝜔 ∙
𝐴𝑏 𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑

G
75 ∙ 103
→ 𝐴𝑏,𝑝𝑜𝑡 ≥ 2,414 ∙ = 213 𝑐𝑚2
850

DG
213
→ 𝐴𝑏,𝑝𝑜𝑡 ≥ 𝑏𝑝𝑜𝑡 ∙ ℎ𝑝𝑜𝑡 ℎ𝑝𝑜𝑡 ≥ = 17,75 𝑐𝑚
12
Usvaja se presek b/h=12/18cm
Kontrola napona:
𝑁 75 ∙ 103
𝜎𝑐𝐼𝐼 =𝜔∙ = 2,414 ∙ = 838,19 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑 = 850 𝑁/𝑐𝑚2
E
𝐴𝑏 12 ∙ 18
IJ
Za pojasni štap složenog poprečnog preseka usvaja se dvodelni presek dimenzija 2∙b/h = 2 ∙ 12/18 cm.
KC

II način:
Pretpostavlja se vitkost štapa za slabiju stranicu (osu štapa), a na osnovu dužine izvijanja štapa Li može
RU

se odrediti minimalna dimenzija stranice za zadatu graničnu vrednost vitkosti.

Vitkost štapa λ za slabiju stranicu b → λmax= 90
T

Poluprečnik inercije za slabiju stranicu b → imin= Li / λ = 300 / 90 = 3,333

NS

Potrebna dimenzija slabije stranice b za vitkost λ → b ≈ imin / 0,289 = 3,333 / 0,289 = 11,53 cm
Usvaja se slabija stranica b=12cm.
KO

Za usvojeno b, dalji proračun je isti kao u primeru I načina.

2. Zategnut donji pojas:

Kako je potrebno usvojiti pojasne štapove (gornjeg i donjeg pojasa) jednakih preseka, usvaja se poprečni
presek složenog zategnutog štapa istih dimenzija kao pritisnuti pojas, odnosno 2∙b/h = 2 ∙ 12/18 cm.
E

Za usvojen presek donjeg pojasa potrebno je izvršiti kontrolu napona zategnutog pojasa za silu Z=100kN.
EN

Kontrola napona:
𝑍 100 ∙ 103
V

𝜎𝑡𝐼𝐼 = = = 289,35 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑 = 850 𝑁/𝑐𝑚2

2 ∙ 𝐴𝑛 2 ∙ 0,8 ∙ 12 ∙ 18
DR

Za pojasni štap složenog poprečnog preseka usvaja se dvodelni presek dimenzija 2∙b/h = 2 ∙ 12/18 cm.
U slučaju kada su dimenzije štapa nepoznate, potrebno odrediti dimenzije zategnutog štapa iz uslova
napona preko sledećeg izraza:

14
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

Uslov napona 𝑍 𝑍 𝑍
𝜎𝑡𝐼𝐼 = ≤ 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑 → 𝐴𝑛,𝑝𝑜𝑡 ≥ 𝐴𝑏,𝑝𝑜𝑡 ≥
→ 𝐴𝑛 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑 0,8 ∙ 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑

N
100 ∙ 103 Površina preseka za štap
→ 𝐴𝑏,𝑝𝑜𝑡 ≥ = 147,1 𝑐𝑚2 dvodelnog preseka

FT
0,8 ∙ 850
147,1 Dimenzije preseka za jedan
→ 𝐴𝑏,𝑝𝑜𝑡 ≥ 2 ∙ 𝑏𝑝𝑜𝑡 ∙ ℎ𝑝𝑜𝑡
ℎ𝑝𝑜𝑡 ≥ 2 = 6,13 𝑐𝑚 štap
12
Usvaja se presek 2∙b/h= 2 ∙ 8/12cm

G
Kontrola napona:
𝑍 100 ∙ 103

DG
𝜎𝑡𝐼𝐼 = = = 651,04 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑 = 850 𝑁/𝑐𝑚2
2 ∙ 𝐴𝑛 2 ∙ 0,8 ∙ 8 ∙ 12

3. Pritisnuta ispuna (vertikala):

Pored navedenih postupaka za dimenzionisanje pritisnutih štapova (određivanje dimenzija), na primeru
pritisnute vertikale biće prikazan postupak dimenzionisanja primenom tabele za direktno određivanje
preseka pritisnutih elemenata (važi samo za proste preseke). E
Pretpostavlja se da će vitkost pritisnutog štapa biti manja od (λ≤75), te se korisit uslov određivanja
IJ
potrebne površine preseka A preko sledećeg izraza:
KC

𝑁 100 ∙ 103
𝐴= + 0,001 ∙ 𝐿2𝑖 ∙ 𝑐 = + 0,001 ∙ 3002 ∙ 1,4 = 243,65 𝑐𝑚2
𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑 850
RU

Širina preseka b određuje se preko izraza:

T

𝐴 243,65
𝑏=√ =√ = 13,19 𝑐𝑚
NS

𝑐 1,4

Uslov koji mora biti zadovoljen, odnosno uslov koji dokazuje da je pretpostavljena vitkosti λ≤75:
KO

𝐿𝑖 300
𝑏≥ → 13,19 𝑐𝑚 ≥ = 13,82 𝑐𝑚
21,7 21,7

S obzirom da uslov nije ispunjen moramo pretpostaviti da je vitkost štapa λ>75. Potreban momenat
inercije poprečnog preseka računamo iz sledećeg izraza:
E

𝐿2𝑖 100 ∙ 103 3002

EN

𝑁
𝐼𝑝𝑜𝑡 = ∙ = ∙ = 3415,56 𝑐𝑚4
𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑 3100 850 3100

Širina preseka b se tada određuje preko izraza:

V
DR

4 𝐼 4 3415,56
𝑏 = 1,86 ∙ √ = 1,86 ∙ √ = 13,07 𝑐𝑚
𝑐 1,4

15
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

Uslov koji mora biti zadovoljen, odnosno uslov koji dokazuje da je pretpostavljena vitkosti λ>75:

𝐿𝑖 300
𝑏< → 13,07 𝑐𝑚 < = 13,82 𝑐𝑚

N
21,7 21,7

FT
Za određenu širinu b, određujemo visinu preseka h preko izraza:
h = c ∙ b = 1,4 ∙ 13,07 = 18,3 cm.
Usvaja se vertikala preseka b/h=14/18 cm.
Poluprečnik inercije za slabiju stranicu b → imin≈0,289∙b=0,289∙14=4,046 cm
Vitkost štapa λ za slabiju stranicu b → λmax=300/4,046 =74,23

G
Koeficijent izvijanja ω zavisi od vitkosti štapa i to na sledeći način:

DG
 za vitkost štapa λ≤75
1
𝜔= = 1,788
74,23 2
1 − 0.8 ∙ ( 100 )

Kontrola napona:
𝑁 100 ∙ 103 E
𝜎𝑐𝐼𝐼 = 𝜔 ∙ = 1,788 ∙ = 709,65 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜎𝑐𝐼𝐼𝑑 = 850 𝑁/𝑐𝑚2
𝐴𝑏 14 ∙ 18
IJ
Za štap ispune, vertikalu, usvaja se presek dimenzija b/h = 14/18 cm.
KC

4. Zategnuta ispuna (dijagonala):

U slučaju kada su dimenzije štapa nepoznate, potrebno odrediti dimenzije zategnutog štapa iz uslova
RU

napona preko sledećeg izraza:

Uslov napona 𝑍 𝑍 𝑍
𝜎𝑡𝐼𝐼 = ≤ 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑 𝐴𝑛,𝑝𝑜𝑡 ≥ 𝐴𝑏,𝑝𝑜𝑡 ≥
T

→
→ 𝐴𝑛 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑 0,8 ∙ 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑
NS

70,711 ∙ 103
→ 𝐴𝑏,𝑝𝑜𝑡 ≥ = 103,99 𝑐𝑚2
0,8 ∙ 850
KO

103,99
→ 𝐴𝑏,𝑝𝑜𝑡 ≥ 𝑏𝑝𝑜𝑡 ∙ ℎ𝑝𝑜𝑡 ℎ𝑝𝑜𝑡 ≥ = 7,43 𝑐𝑚
14
Usvaja se dijagonala preseka b/h=14/14 cm.
Kontrola napona:
E

𝑍 100 ∙ 103
EN

𝜎𝑡𝐼𝐼 = = = 450,96 𝑁/𝑐𝑚2 < 𝜎𝑡𝐼𝐼𝑑 = 850 𝑁/𝑐𝑚2

𝐴𝑛 0,8 ∙ 14 ∙ 14

Za štap ispune, dijagonalu, usvaja se presek dimenzija b/h = 14/14 cm.

V
DR

16
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

ZADATAK 3.
Materijal je preuzet iz skripte: Tatjana Kočetov Mišulić, Vladimir Vukobratović: Drvene konstrukcije –
material za vežbe, Novi Sad, avgust 2012.

N
FT
G
DG
IJ E
KC
T RU
NS
KO
E
V EN
DR

17
Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

N
FT
G
DG
IJ E
KC
T RU
NS
KO
E
V EN
DR

18
Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

N
FT
G
DG
IJ E
KC
T RU
NS
KO
E
V EN
DR

19
Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

N
FT
G
DG
IJ E
KC
T RU
NS
KO
E
V EN
DR

20
 Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

ZADATAK 4.
Materijal je preuzet iz skripte: Tatjana Kočetov Mišulić, Vladimir Vukobratović: Drvene konstrukcije –
material za vežbe, Novi Sad, avgust 2012.

N
FT
G
DG
IJ E
KC
T RU
NS
KO
E
V EN
DR

21
Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

N
FT
G
DG
IJ E
KC
T RU
NS
KO
E
V EN
DR

22
Radni materijal za šk. 2018/19 god. DRVENE KONSTRUKCIJE Vežba 3

N
FT
G
DG
IJ E
KC
T RU
NS
KO
E
V EN
DR

23