Eksploatacija i zaštita podzemnih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . VEŽBA br.

11

Za shematizovanu izdan pod pritiskom kao na slici, potrebno je metodome konačnih

zapremina sračunati raspored pijezometarskih nivoa za ustaljeno strujanje. Izdan je
heterogena i izotropna, sa koeficijentima transmisivnosti T1=2.0x10-4 m2/s, i
T2=8.0x10-4 m2/s. Na označenim granicama oblasti strujanja zadat je konstantan
pijezometarski nivo, koji reprezentuje direktan kontakt izdani i reke, dok se preostale
granice mogu smatrati vodonepropusnim. Pijezometarske kote na granicama su
Π1=(100+α/5)mnm, Π2=98.0mnm. Opisanu izdan kaptiraju bunari prečnika 600mm,
sa konstantnim proticajem od Q=α/2+3 L/s.

Potrebno je:

• Sračunati pijezometarske kote u označenim zapreminama metodom

sukcesivnih nadrelaksacija

• Na osnovu sračunatih pijezometarskih nivoa, skicirati izolinije sa

ekvidistancom od 1 m.

Napomena: „α“ predstavlja broj slova u prezimenu studenta
Građevinski fakultet, Beograd
Eksploatacija i zaštita podzemnih voda
Objašnjenja vežbe 11

VEŽBA 11

Predmet vežbe je proračun strujanja u poroznoj sredini korišćenjem metode konačnih zapremina.
Prikazana je ravanska metoda konačnih zapremina i rešava se ustaljen problem.

Potrebno je prostor podeliti na zapremine konačnih dimenzija (u ovom slučaju to su zapremine

jednakih dimenzija):

Na svaku zapreminu je potrebno primeniti jednačinu kontinuiteta, da bi se odredile pijezometarske

kote u centrima zapremina. Na primeru izdvojene zapremine i i njoj četiri susedne (koje imaju lokalna
obeležja 1, 2, 3, 4):

Qi1  Qi 2  Qi 3  Qi 4  Qiv  0

Gde su Qi1, Qi2, Qi3, Qi4 redom proticaji ka zapremini i iz zapremina 1, 2, 3, 4, respektivno, i Qiv je
vertikalni fluks ka zapremini i (za slučaj ravanskog problema u horizontalnoj ravni). Qiv se može
obeležiti i Qih za slučaj ravanskog tečenja u vertikalnoj ravni – to je u svakom slučaju fluks koji je
upravan na ravan u kojoj se dešava strujanje. Ovaj fluks ima pozitivan predznak ako je usmeren ka
zapremini i.

4
Skraćena notacija: Q
j 1
ij  Qiv  0

Protoci Qij se mogu predstaviti korišćenjem Darsijevog zakona (B je dimenzija upravna na crtež):

 j   gran  gran   i
1) Qij  K j y  B 2) Qij  K i y  B
x x
2 2

1
Građevinski fakultet, Beograd
Eksploatacija i zaštita podzemnih voda
Objašnjenja vežbe 11

Ako se uvede uprošćenje: ekvidistantna mreža ( Δx = Δy ) i ako se K i  B obeleži sa Ti (slučaj

strujanja u horizontalnoj ravni) i ako se izrazi za Qij „srede“, odn. ako se eliminiše Πgran:

Qij 
2TiT j
  i 
Ti  T j
j

N a primeru j = 3: Qi 3 
2TiT3
 3   i 
Ti  T3

2TiT j
Ako se uvede skraćena notacija: aij 
Ti  T j

 a    i   Qiv  0
4
Tada jednačina kontinuiteta vezana za zapreminu i glasi: ij j
j 1

Jednačine kontinuiteta se mogu napisati za svaku zapreminu, i takvih jednačina ima koliko postoji
zapremina. Nepoznate u ovim jednačinama su pijezometarske kote i ukupan broj nepoznatih je jednak
broju zapremina (što znači da je sistem jednačina određen i može se odrediti jedinstveno rešenje). U
svakoj jednačini postoji po najviše 5 nepoznatih pijezometarskih kota, i za rešavanje se može koristiti
metoda sukcesivnih nadrelaksacija (koja je računski manje zahtevna od recimo metode gausove
eliminacije).

Metoda sukcesivnih nadrelasacija se odlikuje iterativnim rešavanjem sistema:

1. Pretpostave se sve nepoznate pijezometarske kote

2. Pijezometarske kote se koriguju u iteracijama prema:

 4 
  aij  (*)j  Qiv 
 j 1 (k ) 
 i( k 1)   i( k )   4
 i 
  aij 
 j 1 

Gde je ω koeficijent nadrelaksacije (u zadatku se može uzeti 1.4), oznake (k), (k+1)
predstavljaju broj iteracije, oznaka (*) označava iteraciju (k+1) ako je poznata vrednost
pijezometarske kote u k+1 iteraciji, u suprotnom označava k-tu iteraciju.

3. Proračun se završava kada se vrednosti pijezometarskih kota u svim zapreminama u dve

uzastopne iteracije razlikuju manje od usvojene tolerancije, ε.

2
Građevinski fakultet, Beograd
Eksploatacija i zaštita podzemnih voda
Objašnjenja vežbe 11

Specijalne zapremine / Granični uslovi

1. Granica – konstantan nivo ili nepropusna granica

Granice se predstavljaju uvođenjem fiktivnih zapremina, koje imaju svoje posebne

„karakteristike sredine“ u zavisnosti od toga da li se radi o konstantnom nivou ili nepropusnoj
granici.

aij  2Ti

aij  0

2. Bunar u zapremini i

2TiT j
aij 
1Ti   2T j

4 x
1  1 ,  2  ln , gde je rb poluprečnik bunara
 2rb

Qiv  Qbunara

Bunar u zapremini j:

2TiT j
aij 
1Ti   2T j

4 x
1  ln ,  2  1 , gde je rb poluprečnik bunara
 2rb

Qiv  0

3
Građevinski fakultet, Beograd
Eksploatacija i zaštita podzemnih voda
Objašnjenja vežbe 11

3. Slabopropusna membrana debljine δ, koeficijenta filtracije KM

2K i K j
aij 
1 K i   2 K j

2  Ti 
1  1 ,  2    1  1
x  TM 