Универзитет у Београду – Грађевински факултет

www.grf.bg.ac.rs

Студијски програм: ГРАЂЕВИНАРСТВО

МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
Модул: МОДУЛ ЗА КОНСТРУКЦИЈЕ
Година/Семестар: I ГОДИНА / I семестар
Назив предмета: ХИДРОТЕХНИЧКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ
М0К1ХК
Наставник: проф. Владан Кузмановић
Наслов предавања: Општа стабилност, Стање напона
и Стање деформација
Датум: 1. 12. 2021.
Сва ауторска права аутора презентације и/или видео снимака су заштићена. Снимак или презентација се могу користити
само за наставу на даљину студента Грађевинског факултета Универзитета у Београду у школској 2021/2022 и не могу се
користити за друге сврхе без писмене сагласности аутора материјала.
 Општа стабилност ХК
Општа стабилност ХК обухвата следеће делове:
• Апроксимација реалне конструкције одговарајућим
статичким системом
• Анализа оптерећења и одређивање утицаја
• Усвајање реалних комбинација оптерећења
• Одређивање укупних утицаја за сваку комбинацију
• Прорачун стабилности против клизања
• Прорачун стабилности против превртања
• Прорачун стабилности против испливавања
• Прорачун напона у темељној спојници
 18. Сигурност против клизања
Прорачун доказује да је ХК способна да прими и
пренесе хоризонталне силе на средину у којој је
темељена, а да при томе не дође до њеног клизања.

Коефицијент сигурности против клизања (Kк)

мора да буде већи од минималног коефицијента
(Kк,min) прописаног за ту К.О.
Код насутих ХК ради се прорачун сигурности против
клизања косина, а код лучних брана сигурност
против “ишкољкавања” (дефицит стенске масе).

Код ГББ прорачун се ради за највероватнију клизну

раван, која може бити: хоризонтална или коса.
 18.1. Кк за хоризонталну клизну раван
Највероватнија хоризонтална клизна раван је на
коти дна узводног “зуба” (ако постоји).

Прорачун Кк,н може бити са кохезијом (с≠0) и без

кохезије (с=0).

Поступак прорачуна:
• Из подлога усвајамо вредност f и с
• Одређујемо суму свих хоризонталних сила (Н)
• Одређујемо суму свих вертикалних сила (V)
• Одређујемо Ккн
• Поредимо добијени Ккн и Kк,min за посматрану К.О.
 fV f V  cb
KK   K K ,min KK   K K ,min
H H
 18.2. Сигурност против клизања за косу раван
Највероватнија коса клизна раван спаја низводну
ивицу зуба и најнижу низводну ивицу.

Поступак прорачуна:
• Из подлога усвајамо вредност f и с
• Одређујемо сумe свих Н и V сила
• Одређујемо нормалну (N) и трансвезалну (Т) силу
• Одређујемо Кkk
• Поредимо добијени Кkk и Kk,min за посматрану К.О.
К.О. II III IV
Kk,min 1,3 1,1 1,05 за с=0
Kк,min 3,0 2,2 1,4 за с≠0
 f (V  H tg )  c b (1  tg2 )
KK   K K ,min
H  V tg
 Оријентационе вредности C и f
Средина Кохезија, c Коефицијент
(MPa) трења, f

Бетон 0.5  3.5 0.701.50

Нееродирана стена, чврстоће на 0.40 0.95

притисак
преко 40 Mpa
Слабо еродирана стена, средње 0.30 0.85
испуцала, чврстоће на притисак мање
од 40 Mpa
Веома испуцала стена, чврстоће на 0.10 0.60 0.70
притисак од 2.520 Mpa
Шљунак – алувион 0.00 0.200.30
 19. Сигурност против превртања
Прорачуном треба доказати да је ХК способна да
пренесе моменте на средину у којој је темељена, а
да при томе не дође до њеног превртања.

Коефицијент сигурности против превртања (Kp)

мора да буде већи од минималног коефицијента
(Kp,min) прописаног за ту К.О.

Прорачун сигурности против превртања не ради се

код насутих ХК.
Прорачун се ради за најнижу низводну ивицу ХК,
тј. за тачку (посматрано у попречном пресеку).
Коефицијент сигурности против превртања:

Поступак прорачуна:
• Сваку позицију оптерећења раздвајамо на део који
даје Мv и на део који даје Мp
• Одређујемо суму свих момената враћања
• Одређујемо суму свих момената превртања
• Одређујемо Кp
• Поредимо добијени Кp са Kp,min за посматрану К.О.
Тачан начин прорачуна Kp је ако се оптерећења на
косе контуре ХК не разложе на хоризонталну и
вертикалну компоненту.

За сваки део контуре ХК мора се одредити крак

силе, тј. (управно) растојање тачке В од праве која
пролази кроз нападну тачку силе.

Веома мале разлике између тачног и приближног

начина прорачуна, па се препоручује приближан.

К.О. II III IV
Kp,min 1,5 1,3 1,1
20. Сигурност против испливавања
Прорачуном треба доказати да је тежина ХК и
уграђене опреме (која је стално на њој) већа од силе
узгона и осталих сила које делују на горе, тј. да неће
доћи до испливавања ХК.

Поступак прорачуна:
• За сваку позицију оптерећења одредимо V силе
• Одређујемо суму свих сила на доле, Vd
• Одређујемо суму свих сила на горе, Vg
Vd
• Одређујемо K i 
Vg
• Поредимо добијени Кi са Ki,min за посматрану К.О.
Сигурност против испливавања нарочито је битна код
следећих ХК:
• бочни и шахтни преливи
• затварачнице и водозахватне грађевине у акумулац.
• машинске зграде ХЕ, преводнице и слапишта у
неким фазама грађења и током прегледа и поправке
• тунели шахтних прелива и евакуатора, као и
цевоводи који пролазе кроз средину са подземном
водом изнад горње калоте цевовода (да би се знао
начин прорачуна, јер се мења начин ослањања)

К.О. II III IV
Ki,min 1,5 1,1 1,3
 21. Стање напона
Напони у темељној спојници спадају у прорачун
опште стабилности и раде се у ИДП и ПГД.
Стање напона у телу ХК не спада у прорачун опште
стабилности и ради се само у ПГД.
И најтачнији прорачун је ипак само приближан, јер
зависи од особина материјала и средине у којој се ХК
темељи, природе појединих оптерећења итд.
Све наше непознанице покривају се “коефицијентима
сигурности”.
Прорачун напона код насутих конструкција заснива
се на принципима механике тла – Бусинескови изрази.
Прорачун напона код бетонских ХК:
• анализа оптерећења
• одређивање сила у пресеку
• одређивање напона у телу ХК
• одређивање напона темељу (у средини испод ХК).
За ГББ поступак прорачуна приказан на вежбама.
Подсећање:
• претпоставља се равно стање деформација
• посматра се вертикални попречни пресек ХК
• користи се метода хоризонталних пресека
• прорачун напона у већем броју хоризонталних
пресека даје слику напона у попречном пресеку ХК.
Вертикални нормални напони

V M V М
 V   12 3 x   6 2
b b b b
Компоненте напона на контури

 H , N ds cos   N ds sin   p ds cos



 V , N ds sin    N ds cos  p ds sin 


 N  ( V , N  p) tg

 H ,N  p   N tg  p (1  tg 2 )   V ,N tg 2
Главни напони

V   H  H 
2

 1, 2    V  
2

2  2 

( 1, N ds cos ) cos   V ,N ds  ( p ds sin  ) sin 

 1,N   V ,N (1  tg2 )  p tg2

За равно стање деформација постоје следеће методе:
• метода хоризонталних пресека
• метода бесконачног клина
• метода коначних разлика
• метода пробних оптерећења
• Хајдинова метода интегралних једначина
• метода граничних елемената
• метода коначних елемената.
Добијени напони у телу ХК пореде се са допуштеним
напонима у хидротехничком бетону.
Добијени напони у темељној спојници пореде се са
допуштеним напонима у стени (или тлу).
22. Стање деформација
Спада у прорачун опште стабилности и ради се у ИП
и ГП.
Прорачун је приближан, јер зависи од особина
материјала и средине у којој се ХК темељи, природе
појединих оптерећења итд.
Прорачун обухвата померања темељне спојнице, као
и померања појединих тачака ХК.
Посебно је важан код ХК код којих постоји осетљива
хидромеханичка и машинска опрема.
Прорачуном се одређују вертикално померање
(слегање), хоризонтална померања у два међусобно
управна правца и ротације око све три осе.
Код насутих конструкција најзначајнија су слегања
темеља, док се остала померања ретко раде.
Прорачун се ради приближним изразима Теорије
еластичности, или Методом коначних елемената.
Слегање насутих ХК, или бетонских ХК темељених на
тлу износи:

we – слегање по линеарној Теорији еластичности, или

приближним методама
wk – консолидационо слегање
wc – секундарна компресија } механика тла
Фоктов поступак
Приближан прорачун заснован на интеграцији ј-на
Бусинеска и Черутија, уз увођење претпоставки:
1) средина у којој се темељи је хомогена, изотропна и
еластична
2) деформација не зависи од облика површине темеља
3) померања било које елементарне површине темеља
постоје само ако оптерећење директно делује на ту
елементарну површину
4) оптерећење од воде на бокове и дно акумулације не
даје померања на месту ХК.
Сматра се да је ХК подупрта серијом међусобно
независних опруга, чије су еластичне константе
одређене као деформација бесконачног равног темеља
Нека брана предаје оптерећење стенској маси преко
правоугаоника хоризонталне лежишне површине
страница b·a (а у правцу узводно-низводно, b у правцу
подужне осе бране).

Посматра се елементарни квадар и претпоставља се

да важи равно стање деформација.

My , Тx и Nz – силе у тежишту темеља

θy , Δx и Δz – померања
α’ β’ γ’ α” и γ ” – средња јединична померања
Најпре се одреде силе у тежишту темеља: My , Тx и Nz
Затим се одреди замењујућа оптерећена површина
темеља димензија b/a
Фоктове еластичне константе
Онда се у зависности од b/a и νs одреде Фоктове
еластичне константе: К1 К2 К3 и К5 (са дијаграма,
или на основу израза).
Затим се срачунају средња јединична померања и
обртања:

α’= β’= γ’= α”= γ” =

Прорачун померања темељне спојнице

Стварна померања темеља једнака су производу

стварних вредности сила и средњих јединичних
померања и обртања:
θy = My · α’ + Тx · α”
Δz = Nz · β’
Δx = Тx · γ’ + My · γ”

Померања тачака бране одређују се принципом

виртуалних померања, јер се сматра да је брана
круто тело.
Прорачун померања тачака бране
Померањa тачака бране једнака су збиру померања
тежишта темеља и померања услед обртања:
θy,Р = θy
Δz,Р = Δz + θy · xР
Δx,Р = Δx – θy · zР

Често је важно одредити релативно померање неке

тачке бране (нпр. тачка у разделници), па се одређују
померања посебно делове конструкције са обе стране
разделнице.