r

.,' ,'
e:-
n:
!
PRILOG ANALIZI UTICAJA TECENJA I SKUPLJANJA BETONA
KOD SPREGNUTIH KONSTRUKCIJA PRIMENOM METODE
KONACNIH ELEMENATA
ANf)ELKO CUMBO
RADOMIR FOLIC
ORIGINALNI NAUCNI RAD
UDK: 666.982.4:693.547.557.567:517.954=861
(3)
(1)
(2)
U skladu sa usvojenim pretpostavkama linearne te-
orije tecenja, za resavanje integrala u podintervalu vre-
mena 61i = ti - ti_], (i=1,2, ...,k) nurnerickim postupkom,
veza napon-deformacija za beton je [6]:
!.l(Je(tk) *
~ s e t k = -E-- + !.lse(tk)
k,k-l
Ek,k-l predstavlja generalisani, a EEk,i-l je izvedeni
modul deformacije betona koji zavisi od primenjenog tipa
nurnericke integracije za usvojenu funkciju tscenja beto-
na. Oni su povezani izrazom:
radu [7], ali je ovde problem resen uz uvodenje visko-
elasticnih deformacija. Naime, za izvodenje matrice kru-
tosti elementa, u ovom radu, koriscena je metoda slojeva
u preseku, a uticaj skupljanja i tecenja betona je uveden
sa fiktivnim opterecenjem.
2. INKREMENTALNE VEZE IZMEDU NAPONA I
DEFORMACIJA
111
EEk.i-l =Ek,i-l - Ek-1,i-l
Ostale oznake su:
!.lse (tk) - prirastaj deformacije u tekucern k-tom in-
tervalu,
!.lEn (tk) - priraStaj deformacije skupljanja u tekucern
k-tom intervalu,
L1(J (ti) - prirasta] napona u betonu u za i-ti interval.
Generalisani oblik inkrementalne veze armature za
prednaprezanje (APN) je:
L1(Jp(tk,tk_l) = E
p
. !.lEpCtkh_l) + Scrpr(tk,tk-l) (4)
gde je L1crpr(tk,tk-1) promena napona usled relaksacije pri
promenljivoj deformaciji, odnosno redukovana re-
laksacija.
1. UVOD
Numericko odredivanje napona i deformacija kod
spregnutih konstrukcija (SK) beton-eelik je slozeno naro-
cite kod staticki neodredenih nosaca, Usled skupljanja i
tecsnja betona, pod stalnim opterecenjem, naponi i de-
formacije se menjaju u toku vremena. Ove promene, kod
staticki neodredenih nosaca, izazivaju promenu reakcija,
a time i sila u presecima. Zbog toga je kod ovih nosaca
analiza duga i komplikovana.
Za analizu SK razvijeno je niz metoda koje u vezi
izmedu napona i deformacija uvode viskceiasticne osobi-
ne materijala. Izrazi za deformacijske velicine i sile u pre-
secima staticki odredenih i staticki neodredenih
spregnutih i prethodno napregnutih konstrukcija, kori-
scenjem algebarskih veza napon-deformacije i metode
sila, izvedeni su u [3]. Metoda sila za analizu SK korisca-
na je i u [8]. Analiza uticaja u spregnutom preseku "be-
ton-betonil, bez prsline prikazana je u [5], a za presek sa
prslinom u radu [6]. Aproksimacija AS pcprecnoq prese-
ka konacnirn slojevima i primena tehnike beskonacnih
slojeva (ILT) u nelinearnoj analizi AS okvira data je u [7].
Medutim, u matricu krutosti nisu uvedene viskcelasticne
deformacije. Matrica krutosti obostrano ukljestencq vis-
koslasticnoq stapa za opsti sluca] funkcije tscerua betona
i proizvoljnu promenu poprecncq preseka duz stapa data
je u [2]. Pri tome je uzeta u obzir i relaksacija celika za
prednaprezanje. Za formiranje ekvivalentnog opterecenja
u proizvoljnom trenutku vremena ti, koriscenlern metode
konacnih traka, razvijen je postupak za analizu u SK u [9].
Poznato je da se osnovne zavisnosti u MKE uspos-
tavljaju na konacnirn elementima, kojima je diskretizova-
na realna konstrukcija, cirne se, umesto diferencijalnih,
dobijaju obicne algebarske jsdnacine. U ovom radu kori-
scana je metoda konacnih elemenata za analizu efekata
skupljanja i tecenia betona u spregnutim nosacirna Kon-
cept dobijanja matrice krutosti elementa je slican kao u
Adresa autora: Mr Andelko Cumbo, dipl. inz. grad., Institut za
ispitivanje materijala i konstrukcija Republike Srpske, Ban]a Luka,
.Iasenovackih loqorasa 4a
Prof. dr Radomir Folic, dipl. inz. grad" Fakultet tehnickih nauka,
Institut za arhitekturu i gradevinarstvo, Novi Sad, Trg Dositeja
Obradovlca 6
12 MATERIJAlIl KONSTRUKCIJE, 43 (12-19), 1-2 (2000)
Za celicni deo spregnutog preseka i nezategnutu ar-
maturu (NA) pretpostavlja se vaznost Hukovog zakona:
3. JEDNACINA RAVNOTEZE KONACNOG
ELEMENTA
U daljem tekstu koristics se rnatricni oblik izraza (1)
do (6) sa komponentnim deformacijama 68r i 6K i nape-
nima 6a.T i
6cr//k) =Ej' M-!Jk)
6cr
s
(tk) = E, . 6s(tk)
(5)
(6)
stem.slucaju slozenoq savijanja, za interpolacione funkci-
je se usvajaju polinomi prvog i treceg stepena [11]. Ne-
poznati koeficijenti polinoma se odreduju iz qranicnih
uslova. Uz pretpostavku da je rotacija preseka odgovara-
[uci izvod pomeranja, tj. 6CP(x)k = -d6v(x)rJdx, datinisu se
interpolacione matrice [N], tj. pomenute funkcije oblika.
Kada se, prema izrazu (7), na ove matrice primeni prvi
izvod, uspostavlja se veza izmedu osnovnih deformacij-
skih velicina 68r i 6K proizvoljne tacks na tezisno] osi i
vektora cvornih pomeranja {6qr}, tj.:
=[BT] (&Jt}k (8)
(7)
Kada se jsdnacina (8) unese u izraz (9), dilatacija u
proizvoljnoj tacki preseka ima oblik:
o
. E
p
. [ GJ. (&JTl
k
dV
p
- f[Gf Ek,k-l . [G].(L\qrt;c dV
e
+

(9)
(10)
(12)
(13)
6Ek =[P] . [B
T
] . (&JT} =[G] .
k k
[Klk . {LY]T} +(6Q*} +{!::.Q*} k= (lQ}
k c.k p, k
U skladu sa usvojenom pretpostavkom 0 ravnim
presecima, tj. Iinearnosti raspodele deformacija po visini
poprscnoq preseka, dilatacija u prolzvollno] tacki prese-
ka E(X,y), odreduje se iz:

{
6'G
T
} {M'T}
6'Gk=(6ET+6K:Y)k=[1 vl 6K =[P] 6K
. k k
. (&JT}k dJf+ J!GT e; [GJ. (&JTl
k
sv, +f[GT
v.
iii krace:
+f [GT !::.crpr;CdV
p
- f[NT (6VJ
kdV-
v
a matrica [G] za dilataciju proizvoljne tacks ima sledece
koeficijente:
(11)
Izraz (10) predstavlja vezu izmedu prirastaja dilataci-
ja 68k i prirastaja pomeranja cvorova konacnoq elementa,
u matricnorn obliku, za posmatrani interval vremena. Sve
510 je prethodno izneto, vazi za sve komponentalne rna-
terijale (beton, celik, APN, NA).
Kada se rekurzivna inkrementalna veza za beton da-
ta jsdnacinorn (1) i inkrementalne veze za celik, NA i APN
(4), (5) i (6), unesu u izraz (10) i dalje u izraz za prirastaj
energije deformacije (rad unutrasnjih sila) i uz izraz za rad
spofjasnjih sila (zapreminskih i povrSinskih) [11], sa od-
qovarajucirn transformacijama i koriscenjem stava 0 mini-
mumu potencijalne energije, dobija se sledeci izraz:
f[GT.Ek,k-l . [GJ. {&JYJ
k
av, +f[GT.E
f
[ G] .
v v
c f
Za spregnuti konacni elemenat usvojene su sledece
pretpostavke:
a. Poprecni presek elementa u opstern slucaju cine
betonski i celicni deo, armatura za prednaprezanje (APN)
i nezateg nuta armatura (NA).
b. Da vazi Bernoullijeva pretpostavka 0 ravnim pre-
secima i linearna promena dilatacija po visini preseka, tj.
da se rnoze zanemariti uticaj smicanja na deformaciju ko-
nacnoq elementa.
c. Da je ostvareno potpuno sprezanje, tj. da su, u te-
kucern k-tom intervalu vremena, prirastaji deformacija
svih delova spregnutog preseka u jedinstvenoj referen-
tnoj osi poprecnoq preseka, medusobno jednaki, tj. 68
c,k
= = = =
d. Diskretizacija se sprovodi po duzin. konstruktiv-
nog elementa, a u slojeve po visni poprecnoq preseka,
uz aksijalne dilatacije, uveden je i doprinos krivine, a za
razliku od rada [7] zanemaren je doprinos obrtanja
preseka.
e. Spregnuti elemenat aproksimira se pravolinijskim
konacnirn elementom u ravni xOy, gde proizvoljna tacka
u elementu ima tri stepena slobode kretanja: horizontal-
no pomeranje u(x), vertikalno pomeranje v(x) i obrtanje
preseka <p(x). Kada se za nepoznate velicine uzmu ever-
na pomeranja, linijski elemenat ima sest stepeni slobode
kretanja, u svakom cvoru po tri nepoznata generalisana
pomeranja (U1, V1, <p1, U2, V2, <P2).
Za konvencije 0 znaku primenjuje se slsdece pravi-
10: pomeranja u i v, sile NiT, naponi cr i njima odgovara-
jute deformacije s su pozitivni u pravcu pozitivnih osa
koordinatnog sistema. Obrtanje <p, momenat savijanja M,
nagib dijagrama napona i krivina K su pozitivni kada im
Je smer obrtanja suprotan od smera kazaljke na satu. Pre-
ma usvojenoj konvenciji deformacija skupljanja betona En
U pocetnorn cvoru su pozitivna, au drugom negativna. Is-
to pravilo vazi i za promenu napona 6ff
pr
pri relaksaciji
APN.
Inkrementalna veza izmedu komponenata deforma-
cije (dilatacija i krivina) i pomeranja (pcduzno i popre-
cno), u tackarna tezisne ose (y = 0) konacnoq elementa,
u posmatranom k-tom intervalu vremena, u trans ponova-
nom obliku je:
[&(X)) ={dfw,7{X) d
26V(X)jT
l6K(X) . dx dx
2
k k
Promene pomeranja duz elementa 6Ur(x) i 6V(x) se
definisu preko pretpostavljenog polja pomeranja kona-
cnog elementa. Polje pomeranja je odredeno interpolaci-
onim funkcijama, tj. funkcijama dblika. Ove funkcije daju
vezu izmedu pomeranja proizvoljne tacks na osi elemen-
ta i generalisanih pomeranja cvorova tog elementa. U cp-
MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, 43 (12-19), 1-2 (2000) 13
gde je:
[K]k - matriea krutosti spregnutog konacnoq ele-
menta,
{6Qlk - vektor spoljasniih cvornih sila,
{6Q }c,k - vektor fiktivnih cvornih sila usled tecenja i
skupljanja betona,
{6Q*}p,k - vektor fiktivnih cvornih sila usled relaksa-
eije APN,
Izraz (13) predstavlja uslov ravnotezs Iinijskog spre-
gnutog konacnoq elementa u lokalnom koordinatnom
sistemu.
ti, pogodno usvojiti referentni modul elasticnosti E
r
i odre-
diti geometrijske karakteristike idealizovanog preseka Ak
i 'k:
U tom slucaju matriea krutosti se rnoze odrediti di-
rektno primenom sledeceq izraza:
iii, za opsti slucaj, napisano kao zbir udela betona, cellka,
NA i APN:
Koeficijenti matriee krutosti za pojedine delove pre-
seka pravog spregnutog konacnoq elementa konstan-
tnog poprscnoq preseka, nakori integracije, dobijaju
oblik:
3.1. Matrica krutosti
Matriea krutosti spregnutog konacnoq elementa
[K]k, prema izrazena (12) i (13) je:
[ K1= f[0y. E
kJc
-
1
' [0]' {&]r)k dV
e
+f[0T E
r
[0 ] .

(19) [ K1= f[0 Y.s, ' [0] dV
v
Ovakav postupak je analogan postupku odredivanja
matriee krutosti homogenog konacnoq elernenta,
Potoza] idealizovanog tezista poprecnoq preseka
stapa Tkje promenjiv za razlicita intervale vremena. Zato
su i polozajni momenti inereije pojediriih delova preseka
promenjivi pa su samim tim promenljive i njihove matriee
krutosti. Matriea krutosti betonskog dela je promenjiva i
zbog promene generalisanog modula deformacija,Ek,k_1'
3.2. Vektori cvornih sila za elemenat
Vektor cvornih sila od spoljasnieq opterecenia, u
transponovanom obliku, je:
{6Q)k = (LW
I
6T
I
tM
I
LW
z
/:'T
z
tM
z
)[ =
(LIp}k +k!,GvflLlp}k d} =0 (20)
(14)
(15)
'E . [oJ. (&]rf dV
P k P
A 1
2
0
_S)2
- A
m
l
2
0
5 I' 1
m
67
m
l 121", 61",1 0 -121",
41,,/ 0 -61ml 21m/2
(16)
A
ml
2
0
-5 I' J
121", -6;",1
41m/2
U skladu sa koneeptom MKE podeljeno opterecerije
polja elemenata se zamenjuje ekvivalentnim komponen-
tama cvornih sila. Za primer jednakopodeljenog popre-
cnog opterscenja 6g, primena izraza (20) daje
ekvivalentne cvorne sile; transverzalne /:,T
1
= /:,T
2
=
6g*1/2 i momente fWM1 = -0Jv1
M2
= -/:,g*1
2/12.
Ove rno-
mente, ako se ovako uvodi kontinualno opterecenje, tre-
ba razlikovati od eventual no stvarno zadatih koneen-
trisanih momenata 6M.
Vektor cvornih fiktivnihsila betonskog dela presekaje:
m =c, j,' s, p
Indeks e - odnosi se na beton, f - na celicni dec pre-
seka, s - na nezategnutu armaturu (NA) a p - na armaturu
za prethodno naprezanje (APN). Za beton se uvodi Em =
Ekk+
, Oblik izraza (16) istije kao slasticni dec matriee kru-
tosti izveden u radu [7]. Koefieijenti matriee krutosti (16)
se razlikuju od koeficijenata matriee krutosti homogenog
stapa za clan E*S/1. Velicina S je staticki momenat povrsi-
ne poprecnoq preseka u odnosu na referentnu osu. Pre-
ko ovog clana se uvodi utieaj visinskog polozaja slojeva u
spregnutom preseku. Ovakav nacin modeliranja omogu-
cava analizu napona i deformacija u bilo kojoj tacki po vi-
sini poprecnoq preseka i po duzini konacnoq elementa.
Ako se referentna osa poklapa sa tezisnorn osom Tk
idealizovanog spregnutog konacnoq elementa, za koju je
suma statickih momenata jednaka nuli (Sc + Sf + Ss + Sp
=0), tada je, pri odredivanju koeficijenata matriee krutos-
14
\6Qj =j,W; L\Mi Mt2 M-t;)T =
. e,k c.k
= - [KIJc . (21)
Primena jsdnacine (21), za usvojeni model kona-
cnoq elementa, nije rnoquca jer u jsdnacini fiqurise vek-
tor slobodnih pomeranja cvornih tacaka {/:,qj] I koji se u
c,k
ovom slucaju ne moze odrediti, tj. ne postoji [Gr
1
(izrazi
(10) i (11)). Ove sile se mogu odrediti preko slobodnih
deformacija betonskog dela preseka. Zbog toga dec je-
dnacine (12), koji definise fiktivne sile, treba u postupku
izvodenja vratiti korak unazad, pa je:
MATERIJALI I KONSTRUKCIJE, 43 (12-19), 1-2 (2000)
Siobodne deformacije cvorova betonskog dela pre-
seka mogu se odrediti iz rnatricnoq oblika izraza (2) cirne
je komponentom definisana promena deformacija po
visini poprecnoq preseka. Posto jednacinu (22) treba in-
tegraliti po celoj duzini betonskog dela elementa nuzno
je poznavati promenu komponenata slobodnih deforma-
cija betona po njegovoj duzini, Prema usvojenom mode-
lu, spoljasnje sile deluju u cvornirn tackarna te se rnozs
pretpostaviti da je promena slobodnih deformacija po du-
zini elementa - stapa sa krajevima 1 i 2 linearna funkcija
promenjive x:
A A
-- --
/1N" 2 2
1
S S

- --
1 1
{D.Q'" }P'k =
W"
S 0

I
=
A A
!:J.N ..
2 - -
110:pr2 k
I1T
2
'"
2 2
S S
W'"
_.-
-
2
p,k 1 1
0 -8
p,k
Uvodenjem izraza (23) u jsdnacinu (22) i njenom in-
tegracijom dobija se:
U ovom postupku se, preko statickoq momenta
povrSineS, uvodi uticaj visinskog polozaia APN u odnosu
na referentnu osu. Fiktivne normalne sile su konstantne
duz posmatranog konacnoq elementa sto je u skladu sa
usvojenim pretpostavkama.
.Jednacina ravnotaze konacnoq elementa u global-
nom sistemu, posle transformacije, je:
[K1 = - - (29)
.Jednacina ravnoteze sistema se dobija kada se rna-
trice krutosti i vektori sila iz izraza (29) superponiraju u
skladu sa kriterijumom povezanost cvorova sistema [11],
tj. sabiraju doprinosi svih elemenata koji se susticu u je-
dnom cvoru Postavljanjem koeficijenata matrice krutosti
i vektora sila konacnoq elementa na odqovarajuce pozici-
je u matrici krutosti i u vektore sila sistema dobija se je-
dnacina ravnoteze sistema:
4. JEDNACINE RAVNOTEZE SISTEMA
Za postavljanje jadnacina ravnotezs neophodno je
matricu krutosti i vektore sila, iz izraza (13), transformisati
iz lokalnih u globalni koordinatni sistem. Koeficijenti rna-
trice transformacije zavise od geometrijskog polozaja \0-
kalnih prema globalnom koordinatnom sistemu (sinusi i
cosinusi uglova) i uzeta je iz [11].
Transformisani oblik proizvoljnog vektora i matrice iz
lokalnog u globalni koordinatni sistem je:
MI'"
1
I:1r'"
1
{I:1Q'" Lk =
Mf'"
= -E
k
k-l .
1
Ml
z
'"
I:1T
z
+
Mf
2
"
ck
A S A S
(24)
-- -- --
2 2 2 2
S I S 1

- - -- --
I I I I
S I 0 0

A S A S

- - - -
2 2 2 2

S I S 1
c.k
-- -- - -
I I I I
0 0
-s -1
c.k
{;:;} = [ TT.{u} ;[V] = [TT:[uJ .[TJ (28)
Ako se za promenu relaksacije duz elementa usvoji
linearna funkcija:
Uvodenjem izraza (26) u jednacinu (25) i njenom in-
tegracijom dobija se:
4.1. Vektor fiktivnih sila
Sracunavanie komponenata vektora fiktivnih sila
usled tecenia i skupljanja betona i relaksacije APN, pri-
menom izraza (24) i (27), podrazumeva unosenje qresks
zbog osrednjavanja normalnih sila za opsti sluca] sloze-
nog savijanja. Ova greska je manja za finiju podelu kon-
strukcije. Peste se iz izraza (24) i (27) dobijaju direktno
osrednjene vrednosti, stvarne vrednosti ovih sila ostaju
nepoznate, tj. nepoznat je nagib dijagrama duz kona-
cnoq elementa (sl. 3). Zbog toga je ovde prikazan pobolj-
sani algoritam kojim se mozs povecati tacnost postupka
bez bitnog povecanja broja elemenata. Ovaj algoritam je
analogan prethodno prikazanom pri odredivanju izraza
(24) i (27). Naime, ovim postupkom se prvo sracunavaju
stvarne fiktivne normalne sile (sl. 3), a kasnije se osre-
dnjavaju i koriste u onom delu postupka gde je to neop-
hodno. U sledecern koraku se sracunava osrednjena
(25)
(26)
Izrazom (24) fiktivne sile su potpuno odredene. Pre-
ko statickoq momenta povrsins S uvodi se uticaj visin-
skog polozaja betonskog sloja u odnosu na referentnu
osu. Fiktivne normalne sile su konstantne i osrednje duz
posmatranog konacnoq elementa, sto je u skladu sa
usvojenim pretpostavkama. avo osrednjavanje utica na
tacnost postupka. Usvajanjem finije podele, tj. poveca-
njem broja konacnih elemenata, povecava se tacnost
postupka.
Vektor priraStaja fiktivnih sila usled relaksacije APN je:
MATERIJALII KONSTRUKCIJE, 43 (12-19L 1-2 (2000) 15
dilatacija, a nakon proracuna prirasta dilatacija uvodi se
popravka dijagrama u cvorovirna, tj. sprovodi se obrnuti
postupak osrednjavanja (sl. 3). Ovim postupkom se bitno
povscava tacnost proracuna.
Stvarne vrednosti fiktivnih normalnih sila u elementu
se mogu dobiti iz izraza (24) kada se iskljuci uticaj kom-
ponenata deformacija jednog cvora na susedni, tj. kada
odgovarajuCi koeficijenti matrice prime nulte vrednosti:
u)
LOS
b)
c)
1
i
(33)
1
f')
d)
e)
I\J

I
MATERIJALII KONSTRUKCIJE, 43 (12-19),1-2 (2000)
Udrugom intervalu vremena, sabiranjem sila za celu
konstrukciju koje pripadaju istom cvoru, fiktivne normal-
ne sile se ponistavaju, jer su za cvorni presek dva suse-
dna elementa istog intenziteta a suprotnog smera (sl.
2d). Fiktivni momenti savijanja se takode ponistavaju (sl.
2c), ali oni se uvode u proracun preko poprscnih sila (sl.
2f). Ako se ne bi izvrsilo osrednjavanje fiktivnih normalnih
sila, u surname napone i deformacije ne bi bili uvedeni
ovi doprinosi.
Konacni elemenat, prema usvojenom modelu, ne
mozs imati promenjivu normalnu silu. Osrednjavanje nor-
malnih sila, prema izrazu (32),' dovodi do stepenastog di-
jagrama ovih sila (sl. 2e) tako da se njihovim sumiranjem
u cvorovirna (sl. 2g) dobijaju vrednosti razlicite od nule,
Da bi se povecala tacnost rezultata sistema sa rna-
njim brojem konacnih elemenata, za posmatrani konacni
elemenat, na osrednjeni dijagram treba oduzeti iii dodati
prirast dilatacije 6EN.k (sl. 3):
1 (MINI + Mt;v2]
6EN,k = E,A . 2
k k
Slika 2. Fiktivne site za gredni nosec
Analogni postupak kao kod izraza (31) primenjuje
se i na vektor . usled relaksaciie APN.
1 2
Stika 3. Fiktivne normeine sile
(32)
tlN
l
*

{L1Q* Lk =
L1A1*
=-E
k
k-l '
I
L1.N2*
L1T:
.:.
Mv/
2
*
ck (31)
-A -s
0 0
S I S 1
- - -- --
L1[/
I I I I
T
1
S I 0 0
6.K;
0 0 A S

S I S 1

-- -- - -
I I I I
c.c
0 0 -s
-1
c.k
u
>-
\

Uslov ravnoteze konacnoq elementa u poduznom
pravcu, u ovom slucaju, sa fiktivnim normalnim silama
odredenim iz (31), nije ispunjen. U slsdscern koraku pos-
tupka, da bi uslov ravnoteze bio zadovoljen, osrednjava
se fiktivna normalna sila:
T
Za ilustraciju postupka uzet je primer spregnute
proste grede konstantnog poprecnoq preseka (sl. 1) po-
deljene na konacne elemente i opterecsns prema sl. 2a.
Na slid 2b prikazan je dijagram momenata savijanja
odreden prema linearnoj teoriji I reda. U drugom intervalu
vremena, primenom izraza (2), sracunavaju se slobodne
deformacije betonskog dela preseka (sl. 1). Nadalje se, iz
izraza (31), odreduju fiktivne sile u cvorovirna elementa
koje su date na sl. 2c i 2d, Ove fiktivne sile deluju u tezistu
idealizovanog preseka T.
16
Stika 1. Stobodne deformacije
Za interval vremena konacne duzine, vektor {LlO}k
predstavlja uticaje koji se tokom intervala kontinualno
menjaju. Ukoliko ova promena ne postoji nema ni pome-
nutih uticaj a, tako da u cvorovirna deluju samo fiktivne si-
Ie !t.Cn i (LlQ*} . Kod diskontinualne promene
ok p,k
opterecenia, za fiktivni interval vremena t.tk =0, kompo-
nente vektora (60) predstavljaju konacns vrednosti, dok
k
su komponente vektora fiktivnih sila {6Q*) i {6Qj
. ck pk
jednake nuli.
4. STANJE NAPONA I DEFORMACIJA
Parametri ukupnih napona i deformacija, za trenutak
tk, odreduju se superpozicijom prethodnog stanja i pro-
mene stanja u tekucsm intervalu vremena:
Ukoliko su tehnoloskirn postupkom neki delovi pre-
seka kasnije ukljuceni, tada se i kod ukupne deformacije,
na kontaktima, javljaju skokovi.
Za sracunavanjs komponenata deformacija kona-
cnog elementa potrebno je izdvojiti vektor (Llqr) iz vekto-
k
-
ra cvornih pomeranja sistema (6Qr) i iz globalnog
k
transformisati ga u lokalni koordinatni sistem [11]:
Parametri promene deformacija se sracunavaju pri-
menom izraza (8). Ako se spoljaSnje raspodeljeno opte-
recenje elementa zameni ekvivalentnim cvornirn silama
prema izrazu (20) i uvedu momenti DMM koji realno ne
postoje, posle osrednjavanja fiktivnih normalnih sila t:.NN'
u izraz (8) treba uvesti dec deformacije M'N,k, ideo krivine
6KM,k, tj.:
31.5
lOx6.0=60r1

1 2 3 4 5 6 7 8 910 11 12 13 14 15
2xlOOIJ
J
L
----------
45 28,5
0.)
Ar-------------
,
b).-.....-.It---<-.-.I--<II--<I>---4I>--<t>--<t_- - _
o
c)
I
5. NUMERICKI PRIMER I ANALIZA REZULTATA
Da bi se ilustrovala primena prikazanog postupka
uzet je primer kontinualne spregnute grede (60+90+60
m) iz knjige [3]. Izgled nosaca i raspored duz njegove ose
NA, APN i sile prethodnog naprezanja dati su na sl. 4.
Oblik poprecnoq preseka, podaci za betonsku plocu i
poloza] u poprecnorn preseku NA i APN dati su na sl. 5.
Celicni nosac u presecimaj (j=0,1,2, ... ,15) prikazanje u
tabeli 1. Na nosac deluju:
(34)
Slik 4. Kontinueln; spregnuti nosei:
Sllke: 5. Poprecni presek nosec
384,61
3x5
[MNJ [CM
2
J
-----
39 l,
x61 13
,512x9 I 22,5 I
(T)\.D

OJ
Lf)
'
I
o
'
(\J
cD
Ec( t 0) =35 GPQ ; <p:: tit 0) =2.0
"1.( -t I to) =0,5; s,,( t )=20*- 10-
5
Ef'=Es=Ep=210 GPo.
Y
Tm
- Yr'k]. {I:::.T} ,. m=c,f,s,p (36)
1 I:::.K k
Poloza] idealizovanog tezista T Ie promenjiv za ra-
zlicita intervale vremena. Da bi se iZbeglo memorisanje
svih ovih polozaja pogodno je komponente deformacija,
za svaki dec (sloj) preseka, projektovati na fiksnu osu.
Proracun fiksnih sila za naredni interval uz superpoziciju
stanja tekuceq i prethodnih intervala ovim je olaksan. Ako
se za svaki dec preseka m, (m=c, f, s, p), fiksna osa po-
klapa sa sopstvenom tezisnorn osom, transformacija pa-
rametara deformacija sa idealizovanog tezista h na
fiksna tezista Tm data je sledeCim izrazom:
sracunati parametri promene deformacija u popre-
cnorn preseku spregnutog konacnoq elementa, sagla-
sno pretpostavci 0 jednakosti deformacija, vazs za sve
delove preseka. Naponi se moraju odredivati posebno za
svaki dec preseka pri cernu se koriste inkrementalni obli-
ci veze napon - deformacija za pojedine materijale. Prira-
sta] napona za betonski dec preseka, APN, celik i NA
dati su izrazima (1), (4), (5) i (6), respektivno, s tim sto je
pogodnije koristiti rnatricne oblike. Naponi po visini poje-
dinih delova preseka (slojeva) linearno se menjaju, dok
se na kontaktima javljaju skokovi.
MATERIJALII KONSTRUKCIJE, 43 (12-19),1-2 (2000) 17
Iebel 1. Geometrijske karakteristike celicnog nosece u naznacenim presecima
0,1 2,6,7 3,4,5 8 9 10 11 12 13 14,15
N 0'1 r--
ViOl \0\0 ...q-OO 000-. ...... 0 00 Vi r-f"'")
M
O
ViM
Vi
(V)
Mf"'") ...... ...q- ...q- ...... Vi...q- O'IN
r-
0
......
......
M ......
N
oo
-.:::t
N
...... 0 0\0
M
O
NNr- N-.:::t

......
oo...q- ...... N...q- 00
. \0 . f"'") . N . . Vi . \0
N
r;('t") . . '<;j . ...q- Vi
MO\O N 0'1 0'1 o \0 r-- r- ......... 00 ('t") ('t") Vi 0'1 00 If) ...... ...... r- ('t") N \0 ...q- 0 Vi Vi Vi ......
o ('t") ('t")
N '<;j N 0'1 \0 ...... 0'1 \0 0 0 ....... 0 NOO N N ...... Nr- ...... M 00 ...q-
Oo-.-.:::t
Vi ...... ('t") \0 ......... '<;j r- ...... Vi \0 ...... Vi 0'1 N ...... ....... M M 0-. N ...... r- ...... \0 00 ...... \0 ............ r-
f- f- f- f- f- f- f- f- f- f-
-<>---. -<>---. -<>---. -<>---. -<>---. -<>-- ...... -<


e . -tecenje
O's==-6S.72
0.482
50.51
+
0.385---.'
+
27.93
39.85
+
O's=3.09
0.645
17.06
l n t e r-v o.l
Utico.ji a.
Slika 6. Neponi zs presek 4 [MPa]
a) prethodno naprezanje cslicnoq nosaca pre beto-
niranja ploce podizanjem srednjih oslonaca za c = 0,84 m;
b) stalno opterecenie nosaca g =33 KN/m;
c) prethodno naprezanje nosaca silama (sl. 4d);
d) prethodno naprezanje nosaca spustanjern sre-
dnjih oslonaca za c = 0,55 m;
e) skupljanje betona.
Uticaji b) i d) deluju neposredno posle sprezanja ka-
blova sa nosacern.
Za ovde ilustrovani postupak proracuna formiran je
odgovarajuCi racunarski program koji je uopsten za dvo-
dimenzionalne linijske konacne elemente. Kontinualni
nosac je podeljen na 14 konacnih elemenata pri cernu je
za geometrijske karakteristike promenjivog poprecnoq
preseka odqovarajucih elemenata uzeta srednja vrednost.
Da bi se uporedili ovde sracunati rezultati sa rezulta-
tima iz [3] u ulaznim podacima za program, saglasno
osnovnim postavkama iz [3], formirana su 4 intervala vre-
mena (prva tri fiktivna a cstvrti konacao). U knjizi [3] je
metodom sila zadatak resavan pojsdinacno za razlicita
dejstva i razlicite tehnoloske faze, jer je u prvom intervalu
aktivan samo celicni nosac, Ovde formiran program omo-
qucujs da se odjednom ulaznim podacima obuhvati vise
faza, tj. naknadna ukljucivanja pojedinih delova preseka i
naknadna opterecen]a. Kao reprezentativni, prikazani su
rezultati ukupnih napona za presek 4 (sl. 6).
Poredenjem rezultata sa [3] ustanovljene su nezna-
tne razlike (do 3%). Ove razlike su vscirn delom doprinos
uvodenja srednje vrednosti geometrije poprscnoq prese-
ka elemenata i javljaju se vee u prvom intervalu. Medutim,
prirasta] napona u krajnjem intervalu, u odnosu na rezul-
tate iz [3], gotovo da nemaju odstupanja.
Uticaj skupljanja i tecer[a betona, kod spregnutih
nosaca, znatno menja naponsko-deformacijsko stanje.
Beton se kroz vreme rasterecuje cak za 9 puta. U pritisnu-
toj armaturi naponi su veci za oko 240%. U gornjem po-
jasu celicnog nosaca naponi zatezanja prelaze u pritisak.
Na donjem pojasu naponi zatezanja takode rastu za oko
240%.
Dobijeni rezultati ukazuju da je pri projektovanju
spregnutih konstrukcija neophodno u proracun uvesti
skupljanje i tecenje betona. jer se naponi i deformacije u
elementima kroz vreme bitno menjaju. Pritisnuti betonski
dec se u principu rasterecuis, a uticaje preuzimaju celicni
nosac i NA. Ovi uticaji mogu prekoraCiti dozvoljene grani-
ce sto pri projektovanju treba onemcquciti. Sa stanovista
analize qranicnih stanja upotrebljivosti, znacajno je da se
u toku vremena znatno povscavaju dilatacije i krivina pre-
seka. Ugibi se za krajnji trenutak vremena osetno pove-
cavaju
6. ZAKLJUCAK
Na osnovu prethodno iznetog rnoze se formulisati
zak'jucak da je ovde prikazan postupak proracuna po
MKE i racunarski program, u granicama uvedenih pret-
postavki, vrlo efikasan i da se rnoze primeniti ne samo U
svrhu istrazlvaoia, nego i u svakodnevnoj lnzsnlerskoj
praksi.
18 MATERIJALII KONSTRUKCIJE, 43 (12-19), 1-2 (2000)
i
J

L1TERATURA
(1] Cumbo A. (1998): Prilog analizi uticaja tecsnje i skupljanja
betona kod spregnutih konstrukcija, Magistarski rad, Novi
Sad.
[2] Deretic-Stojanovic B. (1997): The operator stiffness matrix
of the fixed--end composite member, Theoretical and appli-
ed mechanics 23, pp. 35-54, UDK 517.93, Beograd.
[3] Durie, M. (1963): Teorija spregnutih i prethodno napregnutih
konstrukcija, SANU, Posebna izdanja, knjiga CCCLXIV, Na-
ucno delo, Beograd, str. 183.
[4] EVROKOD 4. (1996): Proracun spregnutih konstrukcija od
celika i betona, Deo 1: Opsta pravila i pravila za proracun
zgrada, prevod, Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogra-
du - editor M. Milicevic i M. Acic.
[5] Folic R., Popovic B., Tatornirovic M. (1986): Uticaj skupljanja
i tecenja betona spregnutih armiranobetonskih nosaca u
preseku bez prsline, Industrijalizacija gradenja III, Posebno
izdanje br. 10, FTN IIG, Novi Sad, str. 3-37.
MATERIJALII KONSTRUKCIJE, 43 (12-19), 1-2 (2000)
[6] Folic R., Popovic B., Tatomlrovic M. (1988): Uticaj skupljanja
i tecenja betona u preseku s prslinom spregnutih armirano-
betonskih nosaca, Casopis Nase Gradevinarstvo, NO.3, str.
289-295.
[7] Kovacevic D., Folic R. (1994): Primena "ILT" modela u neli-
nearnoj analizi armiranobetonskih okvira, Izgradnja (48) br.
11-12, str. 409-417.
[8] Lazlc J. (1988): Pribllzna teorija spregnutih i prethodno na-
pregnutih konstrukcija, GF, Naucna knjiga, Beograd.
[9] Milasinovic D. (1994): Metod konacnih traka u teoriji ken-
strukcija - sa racunarskirn programima, Student, Novi Sad,
str.420.
(10] Muravljov M. (1978): Primena modifikovane teorije starenja
kod izracunavenja sile prednaprezanja usled skupljanja i te-
cenja betona, Nase gradevinarstvo, No 10, str. 1392-1396.
[I I] Sekulovic M. (1988): Metod konacnih elemenata, drugo
izdanje, IRO Gradevinska knjiga, Beograd.
19