PROJEKTOVANJE PREDNAPREGNUTIH ŠTAPOVA

IZLOŽENIH DEJSTVU SILE ZATEZANJA

Osnovni elementi prednapregnutog štapa su (slika 8.11a):
kruti štap (1),
zatega (2) sa kotvama (5),
dijafragme (3) i
čeone ploče (4).
Kruti štap se izvodi od uobičajenih konstrukcionih čelika. Kako se u štapu javlja velika
sila pritiska, to poprečni presek štapa treba oblikovati tako da bude simetričan i da ima što
veće poluprečnike inercije za obe glavne ose. Otvoreni poprečni preseci se konstruišu od
U ili L-profila, na određenom rastojanju, koji se međusobno povezuju spojnim limovima
tako da obrazuju višedelni štap (slika 8.11b i c). Zatvoreni poprečni preseci se konstruišu
od kružnih ili kvadratnih šupljih profila (slika 8.11d i e).
Slika 8.11 - Elementi prednapregnutog štapa
Zatege se izvode u obliku užeta, kabla ili šipke.
Dijafragme predstavljaju veze štapa i zatege kojima se obezbeđuje stabilnost štapa.
One se izrađuju od limova sa otvorima za prolaz zatege. Prečnik otvora je za 1 mm veći od
prečnika zatege, kako bi se omogućilo slobodno podužno pomeranje zatege, ali i sprečilo
nezavisno bočno pomeranje štapa u toj tački.
Čeone ploče služe za oslanjanje zatega pomoću kotvi.
Analitičku osnovu nosivosti čeličnih prednapregnutih elemenata postavio je Belgijanac
G. Mangel, šezdesetih godina dvadesetog veka. On je analizirao tri moguća slučaja nano-
šenja opterećenja:
opterećenje se nanosi na štap nakon izvršenog prednaprezanja,
pre prednaprezanja na štap se nanosi sila Nt,P, a nakon prednaprezanja sila Nt,Q i
za vreme prednaprezanja na štap se nanosi sila Nt,P, a nakon prednaprezanja sila Nt,Q.
U svakom od navedenih slučajeva, maksimalna sila koju može da primi štap se ostvaruje kada se
istovremeno dostignu nosivost krutog štapa i zatege. Ako je štap prethodno
bio opterećen silom Nt,P, tada sila u zatezi Nt treba da savlada ovu silu i da izazove pritisak
u krutom štapu:
Prethodno napregnute metalne konstrukcije 143
Nt P At t Nt,P Ac c
(8.8)
gde su:
At površina zatege,
A
c površina krutog štapa,
t napon u zatezi,
c napon u krutom štapu (c i,dop ).
Dodatno opterećenje koje štap može da primi nakon prednaprezanja je jednako zbiru
sile prednaprezanja, nosivosti štapa i priraštaja sile u zatezi Nt i iznosi:
Nt,Q c dop Ac t,dop t At c dop Ac
Nt (8.9)
gde su:
dop dopušteni napon za osnovni materijal od kojeg je napravljen kruti štap,
t,dop dopušteni napon za čelik od kojeg je izrađena zatega.
Ukupna sila koju štap može da primi jednaka je zbiru nosivosti krutog štapa i zatege:
Nt,P Nt,Q Ac dop At t,dop . (8.10)
Priraštaj sile u zatezi se određuje iz uslova da su izduženja zatege i krutog štapa, dužine
! , usled dodatnog opterećenja jednaka. Ova izduženja zavise od sila u tim elementima i
od modula elastičnosti zatege (Et) i krutog štapa (Ec)

! !
 (8.11)

t dop t

,
c
t
c dop
! E E


Rešavanjem prethodnih jednačina dobija se priraštaj sile u zatezi:
tc
t
ttQA A
A
NN





,
(8.12)
gde je = Et / Ec .
Na radnom dijagramu Nt-(slika 8.12) isprekidanim linijama je prikazano ponašanje
štapa. Kada se opterećenje nanosi posle prednaprezanja (isprekidana linija), nosivost štapa
je jednaka zbiru nosivosti krutog štapa, sile prednaprezanja i dodatne sile u zatezi.
U slučaju da se opterećenje nanosi za vreme prednaprezanja (linija crta-tačka), maksimalna vrednost sile
iznosi:
Nt',P Ac At dop . (8.13)
U tom slučaju zatega prihvata veću silu, pa treba poboljšati kvalitet čelika za zategu, ili
povećati njenu površinu.
Iz prethodnih jednačina dobijaju se izrazi za površine krutog štapa i zatege u zavisnosti
od opterećenja, dozvoljenih napona, napona prednaprezanja i modula elastičnosti, u odnosu na ukupno
opterećenje:
144 Metalne konstrukcije


/ 1 
-/1
, , c dop dop
c dop
tPtQ
c
NN
A






(8.14)
c dop dop
c dop
tPtQ
A

t

/
NN ⋅⋅
,,

/ 1
(8.15)
gde je = . t,dop /dop
Slika 8.12 - Prednapregnuti štap izložen zatezanju
Površine poprečnih preseka mogu da se izračunaju ako su poznata opterećenja pre i posle prednaprezanja,
moduli elastičnosti materijala i napon prednaprezanja. Napon prednaprezanja zavisi od stabilnosti štapa i
elemenata poprečnog preseka, od željene deformacije
u štapu i od uslova izvođenja. On se usvaja kao deo dopuštenog napona u štapu, to jest u
vidu odnosa
c /dop . SPREGNUTE MEĐUSPRATNE PLOČE SA PROFILISANIM
LIMOVIMA
2.3.1 Opšte karakteristike i konstrukcijsko oblikovanje
Ove međuspratne ploče sastoje se od profilisanih limova preko kojih se izliva beton. U
oblasti spregnutih konstrukcija ovaj tip međuspratne konstrukcije zauzima posebno mesto,
s obzirom na niz već pomenutih prednosti koje obezbeđuju ekonomičnost primene, jednostavnost i brzinu
izgradnje.
Spregnute konstrukcije 111
S obzirom da profilisani lim služi kao oplata, troškovi betoniranja se drastično smanjuju. Osim toga, on
preuzima i ulogu radne platforme prilikom postavljanja armature i izlivanja betona, s obzirom da se,
nakon postavljanja i pričvršćivanja lima, po njemu može
hodati. Pri tome je obezbeđena i zaštita od pada radnika i predmeta, kao i neometano obavljanje drugih
radova.
Podupiranje lima nije potrebno osim u slučaju velikih napona, kada nosivost lima nije
dovoljna za prihvatanje svežeg betona. Profilisani lim se proizvodi i u većim dužinama (do
18 m) što omogućava da se premosti i više polja, čime se ubrzava izgradnja. Postavljanje
tabli lima je brzo i jednostavno s obzirom na njihovu malu težinu, i mogu ga obavljati svega dva radnika.
U oblasti pozitivnih momenata, nakon vezivanja betona, profilisani lim preuzima ulogu
armature međuspratne ploče za prenošenje napona zatezanja. Osim toga, postoji potreba i
za armaturom za ograničenje prslina, sa poprečnom armaturom (posebno u slučaju delovanja
koncentrisanog opterećenja) i za statičkom armaturom u zonama negativnih momenata
iznad oslonaca kontinualnih ploča.
Prilikom montaže čelične konstrukcije, u slučaju primene međuspratnih AB ploča, često je neophodno
postavljanje montažnih horizontalnih spregova. Ovi spregovi imaju
funkciju horizontalne dijafragme u fazi kada AB ploča, koja inače obavlja tu funkciju u
fazi eksploatacije, nije još oformljena. Oni vrše ukrućenje zgrade za horizontalna dejstva
vetra i seizmičkih sila i prenose ih do vertikalnih spregova ili krutih jezgara zgrade. U slu-
čaju međuspratnih ploča sa profilisanim limovima primena ovih spregova nije potrebna jer
funkciju horizontalne dijafragme, do očvršćavanja betona, preuzima profilisani lim.
Profilisani lim je pocinkovan ili sa jedne strane plastificiran. Time je sa donje strane
obezbeđena dovoljna koroziona otpornost, kao i zadovoljenje određenih estetskih kriterijuma. Ukoliko se
ipak zahteva postavljanje spuštenih plafona, ono se na jednostavan način
može obezbediti kačenjem za lim. Na sličan način, kačenjem za lim i vođenjem kroz udubljenja između
rebara lima, može se postići veoma dobro provođenje instalacija.
Sprezanje između čeličnog lima i betona u osnovi se postiže trenjem koje nastaje izme-
đu ova dva materijala. Sama athezija, međutim, može biti narušena vremenskim deformacijama
(skupljanje i tečenje betona), naponima usled temperaturnih promena, kao i dejstvom dinamičkog
opterećenja, pa ne može u svim slučajevima obezbediti potpuno sprezanje. Da bi sprezanje bilo efikasnije
poželjna je primena lima koji pored uzdužne poseduje i
poprečnu profilaciju na rebrima, ili primenu drugih dodatnih mera sprezanja. Nekoliko
različitih vrsta profilisanih limova prikazano je na slici 7.19.
U slučaju prikazanom na slici 7.19a, profilisani lim sadrži ispupčenja, tzv. "bradavice"
koje deluju kao moždanici. Moguća je primena ispupčenja koja su postavljena popreko ili
koso u odnosu na pravac valjanja (slika 7.19b), različitih profilacija lima (slika 7.19c), perforacija na
rebru lima (slika 7.19d), ili zavarene armaturne mreže (slika 7.19e). U slučaju
na slici 7.19f, na limu su ubušene rupe kroz koje prilikom betoniranja upada svež beton u
prostor formiran pomoću dodatnog lima. Efikasan način sprezanja postiže se primenom limova sa
specijalnom geometrijom, kojom je onemogućeno odvajanje od betona (slika
7.19g,h). Ovakva geometrija lima omogućava i jednostavno kačenje instalacija i spuštenih
plafona.
Spregnuto delovanje kod svih tipova limova može se obezbediti čeonim ankerovanjem,
odnosno, postavljanjem ankera u obliku vitkih moždanika-čepova (slika 7.20a), ivičnih
ugaonika ili moždanika nastalih deformacijom lima (slika 7.20b). Ankerovanje se izvodi
112 Metalne konstrukcije
iznad krajnjih i srednjih oslonaca, a ukoliko se primene posebno profilisani limovi, samo
iznad krajnjih oslonaca.
Spregnute konstrukcije 113
Slika 7.19 - Različiti tipovi profilisanih limova
Slika 7.20 - Ankerovanje
Ovakav tip ankerovanja vrši se za silu Z koja u profilisanom limu prouzrokuje napone
na granici razvlačenja materijala, odnosno plastifikaciju lima:
Z f yp Ap
gde je: (7.8)
f yp granica razvlačenja čeličnog profilisanog lima,
Ap površina celokupnog preseka lima.