DEFORMACIJE MAŠINSKIH DELOVA

Kada se konstruišu mašinski delovi i sklopovi mašinskih sistema, osim osnovnog

zahteva da radni naponi ne pređu kritične napone pri kojim nastaju razaranja niza delova I
sklopova, postavlja se i zahtev da imaju određenu krutost, odnosno elastičnost. Ispravno
funkcionisanje mnogih delova i sklopova može se ostvariti samo ako imaju male deformacije,
I obrnuto, funkcije određenih elemenata (opruga I drugih elastičnih spojeva) zasnivaju se na
velikom deformacijskom radu.
Odnos opterećenja i deformacija ili pomeranja predstavlja krutost. Brojčano izražena
krutost je opterećenje koje izaziva deformaciju jednaku jedinici.
Za delove izložene istezanju krutost čelika u oblasti elastičnosti predstavlja odnos sile F i
izduženja f :
F
c= f
Za elastične delove izložene uvijanju krutost čini odnos momenta uvijanja T i ugla uvijanja
ψ:
T
c= ψ ,
a pri savijanju predstavlja odnos opterećenja, sile ili sprega i ugiba.
1
Recipročna vrednost krutosti može se nazvati elastičnost (C = ) i predstavlja veličinu
c
deformacije koju izaziva opterećenje ravno jedinici, tako da veća elastičnost znači veće
deformacije pri istom opterećenju.
Primer elemenata koji treba da imaju određenu krutost jesu vratila. Međutim zahtevi mogu
biti i obrnuti, s obzirom na dugačka vratila koja prenose samo obrtne momente mogu da imaju
veliko uvijanje, pa mogu da prigušuju promene obrtnih momenata, odnosno mogu da se
primenjuju i kao amortizeri udara.
Velika elastičnost zahteva se i od elastičnih elemenata, opruga na primer. Njihova
funkcija podrazumeva akumulaciju energije koja se ostvaruje velikim deformacijama.
Energija koja se pri tome akumulira koristi se u različite svrhe (ostvarivanje određenog rada,
prigušenje udara i dr.).
Primeri vratila i opruga pokazuju da pri konstruisanju delova i elemenata mašinskih
sistema primarni zahtevi osim obezbeđenja sigurnosti protiv loma mogu biti i obezbeđenja
zadatih krutosti ili elastičnosti.
Glavna pravila za konstruisanje delova određene krutosti ili elastičnosti zasnivaju se
na odnosima deformacija i napona (zavisnost deformacija od opterećenja), na geometriji
delova i na svojstvima materijala, odnosno njihovih modula elastičnosti i klizanja.
 Krutost delova izloženih uvijanju zavisi takođe od momenta inercije površine preseka
I p, dužine L i modula klizanja. Za štap nepromenljivog poprečnog preseka krutost bi bila u
obliku:
GIp
c= L
,
pa se njeno povećanje najpogodnije ostvaruje izborom oblika preseka sa velikim polarnim
momentom inercije.