Podela karadanskih prenosnika

Svi elementi za vezivanje vratila pod uglom I medjuprostornih osa,

nazivaju se kardanskim mehanizmima, zglobovima ili prosto karadanima,
mada po principu dejstva, a takodje I po strukturnim I kinematskim
svojstvima se mogu razlikovati od mehanizama Kardana. U nekim drugim
masinskim granama (metalurgiji-masinstvu) slicne veze nazivaju se
univerzalnim zglobovima.
Oblast primene kardanskih mehanizama, njihova eksplotacijona svojstva,
pouzdanost I trajnost u razlicitim uslovim, odredjeni su eksplotacionim
svojstvima I konstrukcionim karakteristikama koriscenih karadanskih
mehanizama.
Kardaski mehanizmi se koriste u mnogim granama masinstva kao
mehanicki prenosnici snage, zato ih je u prvom redu moguce podeliti po
njihovim konstrukcionim mogucnostima prenosenja momenta. Primena
odredjene vrste kardanskih mehanizama zavisi, pre svega, od vrednosti
ugaonih brzina vezanih vratila, zato sto nije uvek moguce uravnoteziti
centrifugalne sile inercije, koje uslovljavaju dinamicke procese u
mehanizmu.
Po kinematskim svojstvima kardanski mehanizmi se dele na:

Kardane sa konstantnim I
Kardane sa promenljivim prenosnim odnosom

Kardanski mehanizmi sa konstantnim prenosnim odnosom ravnim jedinici

nazivaju se sihronim, jer je ugaona brzina pogonskog I gonjenog vratila,
pri svakom polozaju vratila, jednaka. Asihroni kardanski mehanizmi imaju
srednji prenosni odnos ravan jedinici.
Po mehanickim svojstvima, kardanski mehanizmi se dele na:

Krute
Elasticne

Kruti karadni su kardani takvog konstrukcionog resenja da dopustaju samo

ugaona pomeranja vratila pri prenosu momenta. Elasticni kardani uticu na
frekfrenciju oscilovanja celokupnog sklopa.
U zavisnosti od velicine ugla izmedju osa vezanih vratila, razlikuju se:

Puni kardani
Polukardani

Puni kardani imaju dve ose ocilovanja I obezbedjuju prenos snage pri
relativno vecim uglovima izmejdu vezanih vratila. Polukardani nemaju
fizicku osu oscilovanja I dopustaju uzajamno odstupanje vratila samo pod
malim uglom. Po svojoj konstrukciji polukaradani mogu biti: kruti I
eleasticni.

Udvojeni kardanski mehanizmi

Glavna osobina kardanskog mehanizma je mogucnost izmene prenosnog

odnosa. Amplituda periodicne izmene prenosnog odnosa zavisi od ugla
pod kojim su postavljeni pogonsko I gonjeno vratilo.
U slucaju primene udvojenog kardanskog mehanizma, moguce je postici
konstantni prenosni odnos brzina
pogonskog I gonjenog vratila ili
neravnomernosti
obrtanja
gonjenog
vratila.
Udvojeni
kardanski
mehanizampoznat je I pod imenom kardansko vratilo.
Kardansko vratilo sastoji se iz dva kardanska mehanizma (1,3) vezana
medjuvratilom (2).
U mnogim konstrukcijama, ugao izmedju osa pogonskog I gonjenog vratila
se neprekidno menja u procesu eksploatacije. Konstrukcija ovakog tipa
zahtevaju primenu kardanskih vratila sa teleskopom. Teleskopski deo
vratila ozebljeni profil koji omogucuje izduzenje I skracenje kardanskih
vratila u radu, u odredjenim granicama. Minimalna duzina kardanskog
vratila uslovljena je najkracim rastojanjem izmedju prikljucenih tacaka
pogonske I gonjene masine. Maksimalna duzina koju moze postici
kardansko vratilo je

. Pri ovoj duzini su obezbedjene sve

fukcionalne karakteristike kardanskih vratila.

Kod kardanskih vratila namenjenih radu u uslovima visokih temperature ili
u prasinom zagadjnenoj sredini, ugradjuju se specijalne zastitne obloge.

Kinematika kardanskog mehanzima

Za iznalazenje osnovnih kinematskih postavki kardanskog mehanizma,

posmatra se karadanski mehanizam sa krstastom osovinom. Vratila 1 I 2
postavljena medjusobno po uglom 12, okrecu se razlicitim ugaonim
brzinama. Ako se pogonsko vratilo 1 okrene za ugao 1, onda ce se
gonjeno vratilo okernuti za ugao 2.

Iz trouglova O1A1B1 I O2A2B2, moguce je odrediti sledece zavisnosti:

A1B1=A2B2sin1 : O2B2=O1B1cos12= OAcos12cos1
Koristeci tougao O2A2B2 I dobijene zavisnosti poizilazi:
tg1= A2B2/O2B2= cos12tg2
tg1=cos12tg2
koja se naziva osnovnim kinematskim zakonom kardanskog mehanizma.
Nejednakost uglova 1 I 2 prouzrokuje nejednakost ugaonih brzina, do
cije se veze dolazi difrenciranjem prve jednacine.

Uvodjenjem smene

I zamenom tg2

Tako da je:

Krstasta osovina
Krstasta osovina je svakako jedano od najvaznijih delova kardanskih
vratila. U vecini slucajeva dimenzija I vek kardanskog mehanizma, moguce
je koristiti razlicite varijante konstrukcija krstastih osovina.
Kraci krstaste osovine su napregnuti na:

Savijanje u ravni krstaste osovine

Savijanje u ravni viljuske medjuvratila od momenta sila trenja u
teleskopu i
Smicanje silama

Rukavci krstastih osovina pored navedenih trpe jos I naprezanja na:

Povrsinski pritisak, ako su oslonjeni u kliznim lezistima, odnosno

kontaktni pritisak ako su oslonjeni u kotraljanim, na primer iglicastim
lezajevima.

Ukoliko su zbog netacne izrade I montaze radijalni zazori u iglicastim

lezajevima veci od aksijalnih cello rukavca se moze osloniti na dno soljice I
biti izlozeno povrsinskom pritisku.

Maksimalno savijanje raste od sredine krstaste osovine ka rukavcu.

Raspodela opterecenja duz kotrljajucih tela pokazuje porast ka celu
rukavca.
Naponi savijanja u osnovi rukavca krstaste osovine , ako se zanemari
centrallni otvor za podmazivanje, mogu se odrediti na sledece nacine:

Gde je:

Maksimalna sila na rukavcu krstaste osovine je

A otporni moment savijanja rukavaca :

Tako da je napon na savijanja:

U izrazima se koriste sledeci izrazi:

-rastojanja od cela rukavca do proracunskog preseka,
L-duzaina iglice lezista
F-rastojanja izmedju cela krstaste osovine
d- precnik rukavca
Naponi na smicanja krstaste osovine mogu se odrediti po izrazu:

Za lokalizaciju stetnog uticaja kocentrisanih kontaktnih napona koji

neminovno vode do preopterecenja I plasticnih deformacija elemenata u
kontaktu, neophodno je:
Podesavanje zazora: rukavaca-iglice-soljica u granicama od 10-40
m
Izrada konusnog rukavca na duzini iglica u proporcijonalnoj
zavisnosti od velicine radnih radijalnih zazora.

Viljuska kardana

U zavisnosti od nacina pricvrscivanja za susedno vratilo, mogu kao

zavrsetak imati cauru ili prirubnicu. Prirubnicom se viljuska vezuje za
spojnicu drugog vratila , a caura zljebnom vezom, varom ili nekim drugim
nacinom.Na slici su prikazane razlicite konstrukcije viljuske kardana I
nacini njihovog vezivanja za susedna vratila.
Kraci viljuske su napregnuti na:
Savijanje I uvijanje od momenta speregova sila upravnih na ravan
viljuske I u ravni viljuske, kao I momenta sile trenja u istoj ravni
Smicanje silama redukovanimna teziste ravni ukljestenja
Istezanja na delu oko otvora soljice iglicastih lezaja, usled pritisaka
izazivanog presovanim sklopom

 Povrsinski pritisak na cilindricnoj povrsini otvora za soljice usled

presovanog sklopa
Proracun I provera viljuske kardanskog vratila, vrsi se na osnovu
maksimalnog momenta I maksimalne sile, koja se prenosi kardanskim
vratilom.
Sila P koja delje na poluprecnik R I koja se moze izraziti kao:

Izaziva savijanje I uviajnje viljuske. Naponi savijanja I uvijanja u kriticnom

preseku viljuske odredju se iz izraza

Otporni momenti Ws I Wu zavise od oblika preseka kraka kardanske

viljuske.
Za pravougli presek otporni moment savijanja moguce je odrediti iz izraza:

Za elipstasti presek,sa nekim priblizenjima:

Otporni moment na uvijanje Wu za pravougaoni presek odredjuje se iz

izraza:

Za elipstasti presek otporni moment uvijanja je:

Teleoskopski deo vratila

Kod mnogih masina ugao izmedju vratila se neprekidno menja u
eksploataciji. Prenosenje obrtnog momenta se ostvaruje kardanskim

vratilom koje ima mogucnosti promene duzine . Teleoskopski deo vratila

cini ozebeljeni profil, koji omogucava izduzenje ili skracenje kardanskog
vratila u radu, u odredjenim granicama.
Zljebovi teleskopskog dela vratila mogu
evolventnim I trougaonim profilom zuba.

biti

sa:

pravougaonim,

Evolventni oblik profila zuba, koji je danas najcesci u upotrebi, primenjuju

se zadnjih 25-30 god. Karakterise se vecom moci nosenja u odnosu na
pravougaone profile, zahvaljujci vecoj debljini zuba I zaobljenu u osnovi,
koje smanjuju koncentraciju naprezanja. Za obradu evolventnih profila
moguce je upotrebljavati manji komplet protsijih glodala sa pravolinijskim
reznim elementima, nego kod pravougaonih.
Centriranje zljebova kod teleskopskog dela vratila, vrsi se po bocnim
povrsinama zljebova. Ovakav nacin centriranja ne obezbedjuje saosnost
ozebljenih delova, ali zato obezbedjuje visoku moc nosenja pri prenosu
vecih momenat, narocito u uslovima dinamickog ili reverzibirnog
opterecenja.
Sila trenja koja se stvara u teleskopskom delu vratila posledica je
aksijalnog opterecenja lezista vratila A1 I lezista krstaste osovine. Velike
sile trenja izazivaju vece habanje zljebova, sto dovodi do povecanja
neuravnotezenosti kardanskog vratila I porast opterecenja elemenata
kardanskog prenosnika. Zato je od izuzetnog znacaja smanjenje sile trenja
u ozebljenom delu kardanskog vratila.
Dimenzionisanje zljebova teleskopskog dela
maksimalnog ili srednjeg specificnog pritiska.

vratila,

vrsi

se

preko

Maksimalni specificni pritisak je moguce odrediti iz uslova ravnomerne

raspodele opterecenja medju zljebovima, po formuli:

Gde su
Mu2max- maksimalni moment koji se prenosi zljebnim spojem
dsr- srednji precnik ostaverne veze
h-radna visina zuba
l-radna duzina zljeba

Za pravougli presek zljebova :

Gde su
D-spoljasnji precnik vratila
d-Unutrasnji precnik vratila

f-nominalna visina oborene ivice zljeba vratila I glavcine

Za evolventne :

Centralni deo
Centralni deo kardanskog vratila moze biti puni ili cevni. Puno kardansko
vratilo se koristi za prenos snage kod pomocnih mehanizama masina, a u
slucajevima kada se ne zahteva osno pomeranje.
Daleko vecu primenu nalaze cevna kardanska vratila, koja sa daleko
manjom tezinom od punih vratila, prenose isti moment.

Dimenzije cevastog vratila odredjuju se iz maksimalnog momenta koji se

prenosi, sa proracunom I proveram na :
-uvijanje
-savijanje
-ugao uvijanja
-kriticni broj obrtaja
Naponi na uvijanje se mogu izraziti kao:

Wu- najmanji otporni moment uvijanja :

Ds-precnik cevi
-debljina zida cevi na mestu vara

Ugao uvijanja cevnog vratila se moze izraziti kao

Gde su
l-duzina cevastog vratila
G-modul klizanja
Io- polarni moment inercije poprecnog preseka
U konstrukcijama kardanskih vratila dozvoljena vrednost ugla uvijanja je

Kriticni broj obrtaja kardanskih prenosnika

Kardansko vratilo se moze smatrati tankim I dugim stapom. Kao rezultat
ekscentricnosti, neravnomernosti raspodele masa materijala I promenljivih
momenata savijanja, koji deluju na kardnaksu viljusku, pri obrtanju vratila
nastaju savojne osilacije. Ovako nastale osilacije zavise od brzine obrtanja
I duzine karadanaskog vratila I mogu u izvesnim slucajevima dovesti I do
njegovog loma.
Pod kriticnim brojem obrtaja kardanskog prenosnika, podrazumeva se broj
obrta vratila pri kome dolazi do gubitka stabilnosti pravolinijske forme ose
vratila. Zavisi od velicne kardanskog vratila, njegove konstrukcije I nacina
ucvrscenja. Da u eksploataciji ne bi dolazilo do gubitka stabilnosti
kardanskog vratila, njegov maksimalni broj obrta mora biti manji od
kriticnog broja obrta.
Pri odredjivanju izraza za kriticni broj obrta kardanskog prenosnika, polazi
se od diferencijalne jednacine:

U kojoj su:

-specificna tezina
J-moment inercije
E-modul elasticnosti

g-ubrzanje zemljine teze

A-Poprecni presek
Za cevasta vratila

Za puna vratila

Ds-spoljasnji precnik cevi kardanskog vratila

Du-unutrasnji precnik cevi kardanskog vratila
v-duzina kardanskog vratila izmedju os kardanskog mehanizma

Materijal za kardanske prenosnike

Vek trajanja I eksplotacijone karakteristike kardanskih prenosnika u velikoj
meri zavise I od izbornog materijala elemenata, njihove termicke obrade,
tacnosti izrade, montiranje, a takodje I podmazivanje.
U vecini slucajeva, elementi kardanskih prenosnika izradjuju se iz
konstrukcionih I legiranih celika. Viljuske kardanskih mehanizama prave se
od celika sa poboljsanjem 1430, 1431, 1530 I 5430. Posle mehanicke
obrade vrsi se kaljenje sa otpustanjem do tvrdoce 210-280 HB.
Krstasta osovina se izradjuje od niskougljenicnih legiranih celika. Rukavci
se cementiraju, kale I otpustaju do tvrodce 58-65 HRc. Puna kardanska
vratila I cevni delovi kardanskih vratila, obicno se izradjuju od
niskougljenicnih celika koji se dobro zavaruju. Produzenje veka
teleskopskog vratila, moguce je putem sulfacijaniranja ozebljenog dela
teleskopske viljuske.Sufaciniranje smanjuje habanje sregnutih povrsina.
U najnvije vreme posebnu paznju zasluzuju specijalne metode prekrivanja
radnih povrsina ozebljenih vratila, najlonskim prevlakama. Plastificiranjem
se znatno povecava otpornost na habanje teleskopskog dela vratila. Najlon
se odlikuje dobrim antifrikcionim svojstvima I visokom otpornoscu na
habanje.

Podmazivanja kardanskih prenosnika

Povrsine kardankih vratila koje ucestvuju u klizanju I kotrljanju, neophodno

je podmazivati I osigurati od isticanja ulja, a takodje I od prodiranja prasine
I abrazivnih cestica.
Krstasta osovina ima cetiri najfinije obradjena I povrsinki okaljena rukavca,
koji leze u preciznim iglicastim lezajevima, a ovi u viljuskastim vratila,
osigurani od ispadanja pomocu uskocnika. Za podmazivanje moguce je
koristiti litijum saponificirane masti ili hipoidna ulja domacih I stranih
proizvodjaca, manje viskoznosti. Bolje rezultate u podmazivanju iglicastih
lezajeva daju konzistentna maziva, jer poseduju bolja antikorozina
svojstva, kao I dovoljnu cvrstocu mazivog sloja.
Koeficijent trenja celika u zljebnom spoju, koji se javlja pri teleskopiranju
kardankog vratila, zavisi od kvaliteta
podmazivanja. Pri dobrom
podmazivanju krece se od 0.06-0.10. U slucaju nedovoljnog podmazivanja,
koeicijent trenja naglo raste 0.35-0.40. Zato je neophodno sistematsko
podmazivanje zljebnog spoja kardanskog prenosnika.
Ozebljeni spoj se podmazuje preko mazilice, postavljene na teleskopskoj
viljusci. Pravilnim izborom maziva moze se znatno smanjiti sila trenja.
Osnovni uzorak smanjenja veka trajanja kardanskih spojeva je obrazovanje
cepova u mazivim kanalima, izazvanim oksidacionim procesima u ulju.
Efikasne metode u borbi protiv cepova su:
-prethodno ciscenje maziva
-poboljsanje hermeticnosti sistema podmazivanja
-primena konstrukcijonog resenja sa protocnim sistemom podmazivanja