ELEKTROTEHNIČKA ŠKOLA TUZLA

Predmet: Elektroenergetski pogoni

ALIS DAMADŽIĆ

NAČINI PUŠTANJA U RAD I ZAUSTAVLJANJA MOTORA

(stranice od 117-120)

Seminarski rad

Tuzla, mart 2024. godine.

Seminarski rad 117

1. NAČINI PUŠTANJA U RAD I ZAUSTAVLJANJA MOTORA

1.1. Puštanje u rad trofaznih asinhronih motora

Postoje dva osnovna tipa trofaznih asinhronih motora: sa rotorskim prstenovima i sa
kratkospojnim rotorom, te stoga različiti načini pokretanja trofaznih asinhronih motora.

A) Asinhroni motori sa prstenovima imaju namotani rotor, pa se puštaju u rad pomoću rotorskog
otpornika. U trenutku pokretanja, dok motor još nije krenuo, stvara se obrtno magnetno polje.
Ono velikom brzinom preseca provodnike rotora i u njima indukuje elektromotornu silu (napon)
rotora velike vrednosti koja u zatvorenom kolu rotora stvara struju velike jačine. Proporcionalno
ovoj jačini struje rotora, statorov namotaj, u trenutku polaska, uzima, iz mreže, struju velike
jačine, koja se naziva polazna struja. Ova struja može oštetiti mrežu, jer izaziva preveliki pad
napona u njoj, što se odražava i na druge prijemnike u normalnom radu. Da bi se smanjila jačina
ove polazne struje, u trenucima polaska postavlja se veća vrednost otpora u kolu rotora. Na ovaj
način se umanjuje struja rotora, pa i polazna struja statora. Prema vrednosti otpora rotorskog
otpornika nastaju razne vrednosti polazne struje, pa i razne vrednosti polaznog vučnog momenta
(sile). Mogućnost izbora polaznog vučnog momenta važna je kod pogona koji u trenutku polaska
nisu uvek jednako mehanički opterećeni, na primer kod krana, pa je potrebno da se biraju razne
vrednosti polaznog momenta motora.

B) Asinhroni motori sa kratkospojnim rotorom mogu se puštati u rad na četiri osnovna načina.

a) Direktnim uključivanjem na mrežu odgovarajućim prekidačem puštaju se u rad manji motori.

Gornje vrednosti snaga motora koje smeju da se uključe direktno na mrežu bez značajnijih
štetnih uticaja propisuju odgovarajuća distributivna preduzeća električne energije. Samo
kratkospojni asinhroni motori koji imaju rotor posebne izrade (sa dubokim žlebovima odnosno
dvostrukim kavezom) mogu se uključiti na mrežu direktno i kada im je snaga veća od 4 kW.
Sama konstrukcija motora utiče na bitno umanjenje polazne struje.

b) Prekidačem zvezda-trougao uključuju se na mrežu kratkospojnih asinhronih motora oni

motori koji imaju snagu veću od dozvoljene za direktno uključivanje. Na ovaj način puštaju se u
rad motori koji su predviđeni za normalan rad vezom u trougao. Ovakav način puštanja ostvaruje
se ručnim prekidačem zvezda-trougao, daljinskim prekidačem zvezda-trougao, ili sa tri daljinska
prekidača i vremenskim relejom. Tada se u trenutku puštanja obezbeđuje da motor krene u rad
vezom statorovog namotaja u zvezdu. Tom vezom postiže se da napon po faznom namotaju bude
smanjen za √3 puta, pa i struja kroz namotaj svake faze motora, čime se za √3 puta smanjuje i
jačina magnetnog polja. Ovako umanjeno magnetno polje umanjuje za √3 puta vrednost
indukovane električne sile rotora, pa i struje rotora. Pošto vučna sila (moment) zavisi i od jačine
magnetnog polja statora B i od jačine struje u provodnicima rotora J, kako u prvom, tako i u
drugom faktoru, smanjuju se za √3 puta. Iz toga se može zaključiti da se vučna sila (moment)
motora smanjuje za √3 · √3 = √3^2 = 3 puta.Struja koja dolazi iz mreže ne smanjuje se samo za
√3 puta kao struja u faznim namotajima motora. Ako je jačina struje iz linije (mreže) pri vezi
Seminarski rad 217

namotaja statora u trougao za √3 puta veća od one koja teče kroz fazni namotaj, onda je jačina
struje iz linije (mreže) pri vezi namotaja statora u trougao tri puta veća nego jačina struje koja
dolazi iz mreže u svaki fazni namotaj pri vezi namotaja faza motora u zvezdu.

Prema tome, prilikom puštanja u rad kratkospojnog asinhronog motora upotrebom prekidača
zvezda-trougao smanjuje se polazni vučni moment (sila) motora za tri puta, ali se istovremeno
smanjuje i polazna struja motora za tri puta. Zbog smanjenja vučnih sposobnosti u trenutku
polaska, ovakav način polaska može se primeniti samo kada mašina koju pokreće elektromotor
ne zahteva veliki polazni moment (silu) u trenutku pokretanja (na primer, ventilatori, pumpe i
slično). Ovakav način polaska primenjuje se za puštanje u rad navedenih mašina jer se
smanjenjem jačine struje štiti mreža od strujnih udara i pada napona.

c) Pomoću autotransformatora puštaju se u rad kratkospojni asinhroni motori većih snaga, bez
obzira na to da li su namotaji pri normalnom radu vezani u zvezdu ili u trougao. Ako je namotaj
motora predviđen za normalan rad vezom u zvezdu, nemoguće je puštanje prekidačem zvezda-
trougao. Takav motor najčešće se pušta u rad pomoću autotransformatora s izvodima.
Autotransformator smanjuje napon u trenutku polaska motora, čime se smanjuje i jačina polazne
struje i polazni moment motora. Ako autotransformator ima izvode, može se po želji dobiti
različite vrednosti napona potrebnih za polazak motora. Na taj način može se prilagoditi vrednost
polaznog momenta. Ovakav način puštanja primenjuje se kada pogon zahteva različite vrednosti
polaznog momenta.

d) Rijeđe, kratkospojni asinhroni motori puštaju se u rad induktivnim otporom koji se veže na
red sa statorovim namotajem. Otpornost utiče na jačinu polazne struje, koja je utoliko manja
ukoliko je otpor veći. Srazmerno umanjuju jačine po- lazne struje umanjuje se i polazni moment
motora. Po završenom puštanju treba ot- kloniti statorski otpor.

1.2. Zaustavljanje trofaznih asinhronih motora

Trofazni asinhroni motori zaustavljaju se na četiri osnovna načina.

a) Isključivanjem sa napona mreže motor se zaustavlja tako što se kinetička energija obrtnih
masa motora utroši na savlađivanje trenja rotora o vazduh i trenja u ležištima motora. Ovaj
najjednostavniji način zaustavljanja primenjuje se kada ni je potrebno da se pogon precizno
ukoči, tj. na odredenom mestu ili za određeno vre- me (na primer pri pogonu ventilatora).

b) Uvođenjem jednosmerne struje u namotaj statora takođe se vrši kočenje. Najprije se motor
isključi sa naizmeničnog napona mreže, pa se zatim priključi na napon jednosmerne struje.
Jednosmerna struja stvara neobrtno magnetno polje, u ko me se rotor obrne po inerciji za još
nekoliko obrtaja. U rotorovim provodnicima indukuje se električna sila, a javlja se i struja, pošto
je kolo rotora zatvoreno. Ova struja u polju magnetnog póla statora izaziva pojavu
elektromagnetne sile na pro- vodnicima rotora. Elektromagnetna sila koči rotor, jer on u ovoj fazi
rada predstavlja rotor generatora čija elektromagnetna sila koči pogonsko sredstvo.
Seminarski rad 317

Pogonsko sredstvo predstavljaju obrtne mase mašine zajedno sa rotorom motora (sl. 9.2.1).
Ovakav način kočenja primenjuje se kad treba da se zaustavi velika obrtna masa neke mašine
ako se ne traži velika preciznost zaustavljanja (na primjer zaustavljanje motora koji pokreće
obrtni sto obrtne bušilice — karusela).

Sl. 9.2.1. Dijagram kočenja asinhronog motora sa prstenovima uvođenjem jednosmjerne struje u
namotaj statora

Sl. 9.2.2. Dijagram kočenja asinhronog motora sa prstenovima kontravezom

Seminarski rad 417

c) Zaustavljanje trofaznog asinhronog motora kočenjem kontravezom primenjuje se kada je

potrebno da se motor vrlo brzo zaustavi. Da bi se ostvario ovakav način kočenja, treba motor
isključiti iz mreže, da se izmijeni redoslijed faza na priključku, i zatim da se odmah ponovo
priključi na mrežu. Promjenom redosleda faza statorov namotaj obrazuje obrtno magnetno polje
suprotnog smera obrtanja od prethodnog. Međutim, u ovom magnetnom polju izmenjenog smera
obrtanja rotor se okreće pod dejstvom inercije još vrlo kratko vrijeme starim smjerom obrtanja.
Elektromotorna sila koja djeluje na provodnike rotora mijenja smer i koči rotor koji se vrlo brzo
zaustavlja.

Sl. 9.2.3. Dijagram generatorskog kočenja trofaznih asinhronih motora

Seminarski rad 517

Sl. 9.2.4. Dijagram kočenja motora za jednosmjernu struju (otočne pobude)