ELEKTRIČNE MAŠINE 2

Sinhrone mašine
Uvod
 Sinhrone mašine - značaj i masovnosti primene.
 Uglavnom se koriste kao generatori električne energije
naizmenične struje (termoelektrane, hidroelektrane, nuklearne
elektrane, vetroelektrane), te stoga predstavljaju jedan od
glavnih delova elektroenergetskog sistema.
 Sinhroni generatori su najveće električne mašine koje se
izrađuju. Snaga jedne jedinice kreće se i do 2000 MVA.
Uvod

Sinhroni generatori sa početka 20-og veka.

Uvod
 U savremenoj praksi sreću se i standardni sinhroni motori
velikih snaga (npr. preko 1 MW).
 Široku primenu imaju i sinhroni motori uprošćene konstrukcije
(motori sa stalnim magnetima, reluktantni motori).
Uvod

Sinhroni motor sa početka 20-og veka.

Konstrukcija sinhronih mašina
 Osnovni elementi konstrukcije sinhrone mašine su:
1. mirujući deo (stator) i
2. obrtni deo (rotor).
Konstrukcija sinhronih mašina
 Stator sinhrone mašine je cilindričan i po građi je identičan
statoru asinhrone mašine (izvesne razlike u konstrukciji nastaju
kao posledica veličine mašine i brzine obrtanja):
 Magnetsko kolo statora je sačinjeno od tankih i međusobno izolovanih
feromagnetskih limova, koji su po unutrašnjoj strani ožlebljeni.
 U žlebovima (utorima) statora smešten je raspodeljen namot (provodnici
su okruglog ili pravougaonog preseka). Namotaj je najčešće trofazni i
raspoređen je po obimu mašine. Ose namota su prostorno pomerene za
ugao od 120 električnih.
 Celokupan stator je smešten u kućište mašine (liveno gvožđe ili vareni čelični delovi).
Konstrukcija sinhronih mašina

Ilustracija magnetskog kola statora sinhrone mašine.

Konstrukcija sinhronih mašina
Namotaj
Magnetsko kolo

Zupci

Žlebovi (utori)

Izgled statora sinhrone mašine (presek).

Konstrukcija sinhronih mašina

Izgled statora sinhrone mašine.

Stator sinhronog
motora velike snage.
Konstrukcija sinhronih mašina
 Kod sinhronih mašina primenjuju se sledeće konstrukcije rotora:
 Cilindrični rotor,
 Rotor sa isturenim polovima,
 Rotor sa stalnim (permanentnim) magnetima.

cilindrični rotor rotor sa isturenim polovima rotor sa stalnim magnetima

(izvor: prof. dr Š. Mašić (ETF), Elektromotorni pogoni)
Konstrukcija sinhronih mašina
 Rotor sa isturenim (istaknutim) polovima ima sledeće elemente:
 Jaram rotora,
 Telo pola,
 Polne papuče (stopala).
 Na telu pola se postavlja koncentričan pobudni namot kroz
koga se propušta jednosmerna (stalna) struja, a koja duž
oboda rotora stvara (severne i južne) magnetske polove.
 Glavni magnetski tok prolazi kroz jaram rotora, telo pola i
polnu papuču s koje kroz vazdušni zazor prelazi na stator.
Konstrukcija sinhronih mašina
 Magnetsko kolo rotora se može izraditi od masivnog gvožđa.
To se obično radi za mašine malih snaga, dok se za mašine
velikih snaga, zbog konstrukcionih i tehnoloških razloga,
magnetsko kolo izrađuje od feromagnetskih limova.
 Oko svakog pola mota se poseban namot, pa se zatim
međusobno povezuju, čineći pobudni namot. Početak namota
prvog i svršetak namota poslednjeg pola odvode se na klizne
kolutove. Pobudni namot može biti napravljen od provodnika
okruglog ili pravougaonog preseka.
Konstrukcija sinhronih mašina

Izgled rotora sa isturenim polovima.

Konstrukcija sinhronih mašina

Izgled rotora sa isturenim polovima.

Konstrukcija sinhronih mašina

Izgled dela rotora sa isturenim polovima.

Konstrukcija sinhronih mašina
 Konstrukcija cilindričnog rotora se značajno razlikuje od
konstrukcije rotora sa isturenim polovima. Po pravilu,
magnetsko kolo rotora i vratilo su izrađeni od jednog komada
kovanog čelika.
 Namot rotora (pobudni namot) raspodeljen je u žlebovima
rotora (paralelni ili radijalni) koji su tako raspoređeni da
dobijeni oblik magnetskog toka bude što bliži
prostoperiodičnom. Krajevi namota izvedeni su na dva klizna
koluta postavljena na vratilu.
Konstrukcija sinhronih mašina

Izgled cilindričnog rotora.

Konstrukcija sinhronih mašina

Izgled cilindričnog rotora.

Konstrukcija sinhronih mašina
 Pomoću četkica koje klize po dva klizna koluta ostvaruje se
napajanje pobudnog namota jednosmernom (stalnom) strujom.

Sistem napajanja pobudnog namotaja.

Konstrukcija sinhronih mašina

Sistem napajanja pobudnog namota.

Konstrukcija sinhronih mašina
 Sinhroni motori koji umesto pobudnog namota na rotoru imaju
stalne magnete koriste se u električnim pogonima manjih
snaga.
 Statorsko magnetno kolo je kao kod asinhronih motora, dok
rotor, zavisno od načina postavljanja stalnih magneta, može
imati različite izvedbe.
 Karakteristike motora zavise od načina postavljanja stalnih
magneta na rotor.
Konstrukcija sinhronih mašina

Izvedbe magnetnog kola rotora sinhronog motora sa stalnim magnetima.

(izvor: prof. dr Š. Mašić (ETF), Elektromotorni pogoni)
Konstrukcija sinhronih mašina
Princip rada sinhrone mašine
 Kako se sinhrona mašina uglavnom koristi kao generator
električne energije, to će princip rada biti objašnjen na
primeru sinhronog generatora.
 Kroz pobudni namot (namot rotora) se uspostavlja jednosmerna struja,
usled koje nastaje stalno magnetsko polje.
 Obrtanjem rotora mehaničkim putem stvara se obrtno magnetsko polje.
Namotaj na statoru je nepomičan te se u njemu, usled promene
magnetskog fluksa koga stvara rotor koji se obrće, indukuje
elektromotorna sila (EMS).
Princip rada sinhrone mašine
 Kod trofaznog namotaja statora, indukovane EMS svake faze
su jednake po vrednosti, a vremenski su pomerene za jednu
trećinu periode (ako su predstavljene fazorima onda su
pomerene za ugao 2π/3).
 Ako rotor ima jedan par polova, onda će se, pri jednom
obrtaju, imati jedna potpuna promena EMS, odnosno za p pari
polova biće p promena EMS.
Princip rada sinhrone mašine
 Ako se namotaj statora optereti nekim trofaznim
(uravnoteženim) potrošačem, onda će se kroz namotaj statora
uspostaviti struje efektivnih vrednosti I1, I2 i I3 koje su
međusobom vremenski pomerene za jednu trećinu periode
(fazni pomeraj od 2π/3).
 Ove vremenski pomerenljive trofazne struje formiraju obrtno
(Teslino) elektromagnetsko polje, koje se obrće brzinom
ns=60fs/p.
Princip rada sinhrone mašine
Princip rada sinhrone mašine
Princip rada sinhrone mašine
Princip rada sinhrone mašine
Princip rada sinhrone mašine
 Brzina obrtanja rotora jednaka je sa brzinom obrtnog
(Teslinog) elektromagnetskog polja (ns) koga stvaraju struje u
namotaju statora, pa otuda i potiče naziv SINHRONE mašine.
60  f s
n  ns  [o/min]
p
 n je brzina obrtanja rotora,
 ns je brzina obrtnog polja (sinhrona brzina),
 fs je frekvencija izvora,
 p je broja pari polova mašine.
Princip rada sinhrone mašine
Princip rada sinhrone mašine
 Pobudni namot sinhrone mašine se napaja iz posebnog izvora
jednosmerne struje. To može biti generator jednosmerne struje
(tzv. budilica) ili statički pretvarač - ispravljač (AC/DC pretvarač).
 Postoje i tzv. samopobudni sinhroni generatori. Nemaju četkice.

Budilica
Princip rada sinhrone mašine
 Pobudni fluks može biti i posledica stalnih magneta na rotoru.
Princip rada sinhrone mašine
Radni režimi sinhrone mašine
 Sinhrona mašina može da radi kao sinhroni generator ili kao
sinhroni motor (reverzibilna je).
 Sinhroni generator pretvara mehaničku energiju u električnu.
Pogonska mašina u elektranama je turbina (hidraulična, parna,
vetro).
 Sinhroni motori pretvaraju električnu energiju u mehaničku za
potrebe pokretanja radne mašine.
 Sinhroni generatori

HE Đerdap: brana sa prelivima (levo) i mašinska hala (desno) sa generatorima (6 x 190 MVA).
Sinhroni generatori

HE Bajina Bašta – 4 x 100 MVA.

Sinhroni generatori

Generator u HE Uvac (1 x 40 MVA).

 Sinhroni generatori

Sinhroni generatori (2 x 32,8 kVA) u HE na Đetinji (proizvođač Siemens & Halske) su u funkciji od 1900. god.
 Sinhroni generatori

Sinhroni generatori (2 x 139 kVA) u HE Vučje (proizvođač Siemens & Halske) su u funkciji od 1903. god.
Sinhroni generatori

TE Nikola Tesla A.
Sinhroni generatori

Generatori u TE Nikola Tesla A (2 x 210 MW + 4 x 308 MW).

Sinhroni motori
 Sinhroni motori mogu biti sa stalnim (permanentnim) magnetima
ili sa pobudnim namotajem.
 Sinhroni motori sa stalnim magnetima se koriste na mestima
gde je neophodno precizno i kvalitetno upravljanje električnim
pogonom i uglavnom se prave za manje snage. Kod ovog tipa
sinhrone mašine na rotoru su stalni magneti, što znači da je
pobuda ovih mašina konstantna.
 Izuzetno su važni za primenu u robotici, alatnim mašinama i
servopogonima.
Sinhroni motori

Sinhroni motori sa stalnim magnetima firme Siemens.

Sinhroni motori
 Sinhroni motori sa klasičnim pobudnim namotom na rotoru
primenjuju se umesto uobičajenih asinhronih motora za velike
snage (npr. preko 1 MW).
Sinhroni motori
 Brzina obrtanja sinhronog motora ne zavisi od
opterećenja radne mašine koju motor pokreće.
 Ispad iz sinhronizma – dešava se kada snaga
magnetne veze između statora i rotora nije dovoljna
da magnetsko polje rotora prati obrtno magnetsko
polje statora.
Sinhroni motori
Pokretanje sinhronih motora
 Potrebno je rotor dovesti na brzinu obrtanja koja je
približno jednaka brzini obrtnog polja statora.
 Ako se to učini, magnetni polovi će se "zalepiti" i rotor
će nastaviti da se obrće sa jakim obrtnim momentom i
na njegovo vratilo moći će da se priključi radna
mašina.
Pokretanje sinhronih motora
 Sinhroni motori se ne mogu pokrenuti direktnim priključenjem
na izvor napajanja.
 Elektromotorni pogoni sa sinhronim motorima imaju poseban
način pokretanja.
Pokretanje sinhronih motora
 Pokretanje pomoćnim motorom (skupo je i nije praktično)
 Asinhrono pokretanje (u rotor sinhronog motora ugrađuje se
dodatni (zaletni) kavez pomoću koga se motor pokreće kao
asinhroni).
 Pokretanje sinhronog motora energetskim pretvaračem je
najpovoljnije sa stanovišta smanjenja gubitaka kod pokretanja,
a isti je neophodan ukoliko je potrebno regulisati brzinu
obrtanja/položaj sinhronog motora.