ASINHRONI MOTORI

Princip rada asinhronih motora

Ako se obre permanentni magnet (NS), obrtae se i bakarna ploa koja se

nalazi ispod njegovih polova, u istom smeru
Ovu pojavu otkrio je fiziar Arago i nazvao rotacioni magnetizam"
OBJANJENJE:
zajedno sa magnetom obru se i njegove linije magnetne indukcije, koje seku
bakarnu plou i u njoj indukuju struje (ije putanje su krune, jer je ploa
masivan provodnik

 Neka magnetni polovi statora rotiraju i stvaraju obrtno magnetno polje

Na provodnik rotora u kome tee struja i kada se nalazi u magnetnom polju
deluje elektromagnetna sila
Relativna brzina obrtanja provodnika manja je od brzine obrtanja magneta
Provodnik rotora i magnet ne obru se sinhrono (u taktu), ve ASINHRONO

 Ako bi se izjednaile brzine obrtanja provodnika i magneta, linije magnetne

indukcije ne bi sekle provodnik, u njemu se ne bi indukovale struje, nestala bi
elektromagnetna sila, provodnik bi poeo da se zaustavlja
Ali sa zaustavljanjem, linije magnetne indukcije bi veom brzinom sekle
provodnik i opet bi se indukovale struje
Krajnji rezultat je da se brzina obrtanja provodnika veoma pribliava brzini
obrtanja magneta, ali je uvek manja od nje
Aragova sprava nije elektromotor, jer se magnet mora na neki nain obrtati
Nikola Tesla je uspeo da obrtno magnetno polje dobije bez
obrtanja magneta, pomou nepominih kalemova kroz koje
su proticale naizmenine struje, meusobno fazno
pomerene
Ovaj veliki pronalazak nazvan je asinhroni ili indukcioni
motor
Teslin elektromotor (indukcioni motor)

Stvaranje obrtnog magnetnog polja

Obrtno magnetno polje stvoreno dvofaznom strujom
Za stvaranje obrtnog magnetnog polja potrebne su najmanje dve naizmenine
struje fazno pomerene jedna prema drugoj
Stator asinhronog motora sa najjednostavnijim dvofaznim namotajem: svaki
fazni namotaj ima samo jedan zavojak (po dva aktivna provodnika u
lebovima statora)
Sa U i X ozaeni su poetak i kraj prvog faznog namotaja, a sa V i Y isto za
drugi fazni namotaj
U i V su poeci, a X i Y zavreci faznih namotaja

 Na dijagramu su struje u namotajima, koje se fazno razlikuju za 90

Magnetni polovi N i S obrtnog magnetnog polja obru se zbog promena
smerova struja u faznim namotajima UX i VY

 Namotaj statora tako je rasporeen, da obrtno polje ima dva magnetna pola
(severni N - mesto odakle izlaze linije magnetne indukcije i
juni S - gde linije indukcije ulaze)
Provodnici faznog namotaja UX i namotaja VY na meusobnoj su udaljenosti
od 1/2 unutranjeg obima statora
Polje naini jedan obrt za vreme jedne periode
Za vreme od 50 perioda u sekundi, obrtno magnetno polje obrnue se 50 puta
u sekundi, ili 60 50 = 3000 puta u minutu

 Namotaj na statoru moe biti i tako rasporeen, da obrtno polje ima etiri
magnetna pola: fazni namotaj UX ima 4 provodnika koji su meusobno udaljeni
za 1/4 unutranjeg obima statora (isto vai i za fazni namotaj VY)

Struje kroz ove fazne namotaje iste su kao i u prethodnom sluaju

etvoropolno magnetno polje naini za vreme jedne periode 1/2 obrta, ili za
frekvenciju od 50 per/sek obrnue se 25 puta/sek, ili 6025 = 1500 puta/minutu
Da bi se dobilo estopolno obrtno magnetno polje, provodnici svakog faznog
namotaja treba da su udaljeni za 1/6 unutranjeg obima statora, a kod
osmopolnog obrtnog polja za 1/8 i tako dalje

Obrtno magnetno polje stvoreno trofaznom strujom

Trofazne struje stvaraju, po intenzitetu, ravnomernije obrtno magnetno polje
od dvofaznih struja
Stator ima tri fazna namotaja UX, VY i WZ. U ovom primeru svaki od njih
ima po 4 provodnika, tako da se dobija etvoropolno obrtno magnetno polje

Na dijagramu su struje u
namotajima, koje se fazno
razlikuju za 120

Osnovni elementi konstrukcije i vrste

Dva osnovna dela: nepokretni (stator) i obrtni (rotor)
Stator se prikljuuje na mreu i po funkciji je induktor, jer stvara magnetno
polje
Rotor je indukt, jer se u njegovim provodnicima indukuju struje
Stator je izraen u vidu upljeg valjka, od dinamo limova debljine oko 0,5 mm
(da bi se na najmanju meru smanjile vrtlone struje i gubici u gvou)
Na unutranjem obimu statora nalaze se lebovi u kojima je smeten namotaj
statora
Kroz namotaje statora protiu viefazne (najee trofazne) struje, koje stvaraju
obrtno magnetno polje

 Stator se stavlja u oklop (kuite) motora, koji je u obliku tanjeg cilindra

Na oklopu obino postoje rebra, da bi se poveala povrina za hlaenje
Sa obe bone strane oklopa dolaze poklopci, koji u svom centru nose leita za
vratilo rotora

Na donjem delu oklopa nalaze se noge (stopala) motora koje slue za

privrivannje motora za specijalne ine na odgovarajuoj vrstoj podlozi
(kod veih motora - betonski temelji)

 Na zadnjem poklopcu je otvor sa reetkom za strujanje vazduha kojim se hladi

unutranjost motora
Snano strujanje proizvodi ventilator, naglavljen na vratilu motora
Na gornjoj strani nalazi se prikljuna kutija sa kablovskom uvodnicom
U kutiji je prikljuna ploica, koja slui za vezivanje dovodnih provodnika
kabla sa jedne strane i krajeva faznih provodnika statora sa druge
Raspored ulaznih i izlaznih krajeva namotaja je standardizovan - da bi se
namotaj statora mogao pomou metalnih lamela po potrebi jednostavno vezati
u zvezdu ili u trougao

Asinhroni motor u preseku:

Vide se i putevi strujanja vazduha za hlaenje motora

On se usisava kroz reetku zadnjeg poklopca i struji preko rebara za hlaenje
na oklopu motora
Jedan deo ovog vazduha prolazi kroz prostor izmeu statora i rotora.

 Magnetno kolo rotora sastavljeno je od istih limova kao i za stator i u

magnetnom pogledu ine celinu koja se naglavljuje na vratilo
Rotor po svom obimu ima lebove, koji kao i kod statora, mogu biti razliitih
oblika, a u njima su smeteni namotaji
Prema vrsti elektrinog kola, rotori se mogu podeliti na:
1. kratkospojene
2. namotane

Kratkospojeni rotor
Namotaj rotora sastoji se od neizolovanih tapova od bakra ili aluminijuma,
koji su na obe eone strane rotora meusobno kratko spojeni masivnim
prstenovima
Takav namotaj rotora ima oblik kaveza i naziva se "kavezni namotaj"
Motori sa ovom vrstom namotaja na rotoru - asinhroni motori sa kratko
spojenim rotorom, ili prosto kratko spojeni motori
Ova vrsta elektromotora je najjednostavnija, najtrajnija i najjeftinija
Prilikom rada, samo su im leita izloena troenju

 Namotaj sa bakarnim provodnicima realizuje se tako to se okrugle bakarne

ipke postavljaju u okrugle lebove, a sa obe bone strane stavljaju se prstenovi
i tvrdo leme
Na prstenove se jo stavljaju i krilca koja slue kao ventilator
esto se koriste i aluminijumski provodnici
Gvozdeni deo rotora sa okruglim lebovima zaliva se aluminijumom
Tako se dobija aluminijumski kavez kao celina sa kratkospajajuim
prstenovima

Rotorski kavezni namotaj od

bakarnih tapova i prstenova

Namotaj kratkospojenog rotora

sa nekoliko limova

 Pod uticajem obrtnog magnetnog polja,

stvorenog strujama iz mree u namotaju
statora, indukuju se struje u provodnicima
rotora (otuda i drugi naziv za ove motore indukcioni motori
Poto se provodnici rotora nalaze u
magnetnom polju, na njih deluju
elektromagnetne sile i dolazi do obrtanja
rotora u smeru obrtanja magnetnog polja
Rotor se ne moe obrtati istom brzinom kao i obrtno polje
Kada bi rotor dostigao sinhronu brzinu, ne bi postojala relativna brzina izmeu
njegovih provodnika i obrtnog magnetnog polja, ne bi bilo indukovanih struja,
niti elektromagnetne sile, pa bi rotor poeo da usporava
Tada bi opet dolo do poveanja relativne brzine izmeu rotora i polja,
indukovanja struje i pojave sile
Kao krajnji rezultat, rotor asinhronog motora obre se sa neto manjim brojem
obrtaja n, nego to je broj obrtaja ns obrtnog magnetnog polja

 Obrtno magnetno polje kod asinhronog motora obre se sinhronim brojem

obrtaja ns:

ns

60 f
p

f - frekvencima pobudne struje (namotaja statora)

p - broja pari magnetnih polova
Rotor asinhronog motora obre se asinhronim brojem obrtaja n:

n ns

Razlika izmeu sinhronog i asinhronog broja obrtaja naziva se klizanje

asinhronog motora s, koje se najee izraava u procentima sinhronog broja
obrtaja ns:

ns n
s
100%
ns
Nominalna vrednost klizanja pod punim optereenjem reda je veliine:
6% za male motore, 3% za srednje i 0,5% za velike motore

Namotani rotor
U lebove ovih rotora stavljaju se namotaji (obino trofazni), ije je izvoenje
isto kao i za namotaje statora, odnosno, kao viefazni namotaj
Ako je na rotoru trofazni namotaj, njegova tri kraja vezana su za tri mesingana
klizna prstena, izolovana meusobno i od vratila za koje su uvreni
Na klizne prstenove prislonjene su
etkice koje su u vezi sa trofaznim
rotorskim otpornikom.
Motori sa ovom vrstom namotaja na
rotoru nazivaju se i asinhroni
motori sa kliznim prstenovima
Kod ovih rotora, preko kliznih
prstenova, postoji veza namotaja sa
okruenjem

 Veza namotaja rotora moe biti u zvezdu" ili trougao"

Ako se namotaj spregne u zvezdu, tri kraja faznih namotaja spoje se u
neutralnu taku na samom namotu, a ostala tri izvode do tri klizna prstena
Kod sprege u trougao, njegova temena vezuju se za klizne prstenove.

Karakteristike asinhronih motora

Karakteristika struje rotora I2 od

klizanja s

Karakteristika faktora snage cos2

od klizanja s

 Karakteristika obrtnog momenta M

od klizanja s

Maksimalna vrednost momenta (Mmax) naziva se prekretni moment - nastupa

pri prekretnom klizanju (spr)
Maksimalni (prekretni) moment ne zavisi od omskih otpora rotora i statora
Meutim, omski otpor rotora direktno utie na vrednost prekretnog klizanja
Promenom veliine omskog otpora rotora, menja se veliina klizanja pri
kojoj nastaje maksimalni moment, a da se pri tome vrednost maksimalog
momenta ne menja

 Promena omskog otpora rotora, moe se postii ubacivanjem rotorskog

otpornika u strujno kolo rotora (kod motora sa kliznim prstenovima)
Poveavanjem njegove veliine, Mmax se razvija pri sve veim vrednostima
klizanja (pomera se udesno, ka vrednosti s = 1, na dijagramu M = f (s)

Pokretanje asinhronih motora

Pri pokretanju kratkospojenih motora, njihov rotor se nalazi u stanju
mirovanja, dok je namotaj statora prikljuen na mreu i obrtno magnetno polje
ve ima puni sinhroni broj obrtaja
Pri pokretanju motora relativna brzina kojom linije magnetne indukcije seku
bakarne tapove namotaja rotora najvea je, pa su indukovana elektromotorna
sila i struja u namotaju rotora vrlo velike
Meutim, moment pokretanja je prilino mali, esto manji od nominalnog nepovoljno, naroito ako se motor pokree pod veim optereenjem
Pri pokretanju motora, zbog velike struje u namotaju rotora, mora se pojaviti i
velika jaina struje u namotaju statora, te se kod velikih motora pojavljuju tzv.
"udari struje ", koji izazivaju neprijatne varijacije napona u mrei
Varijacije napona predstavljaju smetnju u mreama u kojima se kratkospojeni
motori esto pokreu i zaustavljaju

Pokretanje kratkopojenih asinhronih motora

Motori sa kratkospojenim rotorom smeju se prikljuivati na elektrine mree
samo sa ogranienom veliinom snage, primenom propisanog naina
pokretanja
Prilikom putanja u rad asinhronog motora, moraju se ispuniti dva uslova:
1. polazni moment mora imati vrednost veu od potrebne donje granice
2. struja pokretanja mora biti ispod dozvoljene maksimalne vrednosti
Trofazni asinhroni motori male snage do 1,1 kW mogu se putati u rad bez
pomonih pokretakih aparata, mada i oni pri pokretanju mogu povui iz
mree struju Imax koja moe biti i do 6 puta vea od nominalne struje In
Zbog toga osigurai ovih motora moraju biti za nominalnu jainu struje In, ali
sa usporenim dejstvom", potrebno je da izdravaju kratkotrajnu, veliku
jainu struje Imax pri pokretanju motora, ne prekidajui strujno kolo
Kod asinhronih motora vee snage - za smanjenje jaine struje pri
pokretanju primenjuju se razna pomona sredstva - pokretai motora

1) Pokretanje prekidaem zvezda - trougao

Pri pokretanju, namotaj statora trofaznog asinhronog motora sa
kratkospojenim rotorom vezuje se u zvezdu - uzima iz mree tri puta
manju jainu struje, nego da je vezan u trougao
Kada motor razvije nominalan
broj obrta, namotaj statora
prevezuje se u trougao i sa tom
vezom motor dalje trajno radi
Vezivanje
i
prevezivanje
namotaja statora, kao i iskljuenje
motora sa mree vri se
prekidaem zvezda-trougao
Nedostatak: u sprezi zvezda moment je tri puta manji od momenta kada je
namotaj statora u sprezi trougao

2) Pokretanje promenjivim otpornikom

Promenljivi otpornik sastoji se od tri jednaka otpora, vezana ispred tri fazna
namotaja statora, a ija veliina se moe menjati
Pri pokretanju motora, da bi se smanjila suvie velika jaina struje, ukljuuju
se celi otpori
Sa porastom broja obrtaja motora, smanjuje se jaina struje, pa se otpori mogu
postepeno iskljuivati, a pri nominalnom broju obrtaja sasvim se iskljuuju
Ovaj nain pokretanja ima prednost nad prekidaem zvezda - trougao, jer se
jaina struje moe menjati kontinualno ili sa malim skokovima
Nedostaci:
- pri pokretanju motor razvija manji obrtni moment, nego pri pokretanju sa
prekidaem zvezda - trougao
- u otpornicima se javljaju veliki gubici snage
Primenjuje se ree i to za motore koji se pokreu sa vrlo malim optereenjem i
za motore koji se ree zaustavljaju i ponovo pokreu

3) Pokretanje pomou autotransformatora

Putanje u rad pod snienim naponom i praktino bez Dulovih gubitaka
Ispred namotaja statora vezuje se trofazni autotransformator, iji se napon na
sekundarnoj strani moe regulisati
Pri pokretanju napon se smanjuje na oko 50% vrednosti, a time i jaina struje
koju motor uzima iz mree, napon se zatim postepeno poveava i na kraju se
motor neposredno prikljuuje na mreu
Nedostaci:
- pokretanje je mogue samo sa smanjenim momentom
- vea cena
Primenjuje se kod kaveznih motora svih snaga, kada se pokreu u praznom
hodu ili pod malim optereenjem

4) Pokretanje sa centrifugalnom spojnicom

Ideja centrifugalne spojnice je da se motor pokrene u praznom hodu
(neoptereen) i kasnije se optereti
Udar struje je manji i traje krae
Centrifugalna spojnica taj zadatak izvrava automatski - poinje da deluje
kada motor postigne puni broj obrtaja i spaja motor sa mainom radilicom
koju treba pokrenuti pod punim optereenjem mirno i ujednaeno

5) Pokretanje sa dvostrukim i dubokim lebovima

Specijalne konstrukcije kratkospojenih rotora - poveanje omskog otpora
rotora i smanjenje faznog pomeraja izmedu njegove ems i struje, to utie na
poboljanje karakteristika pri putanju motora u rad
Najbolje osobine pokazali su dvokavezni (Buero) motori i motori sa dubokim
lebovima

Dvokavezni (Buero)
motori

Motori sa
dubokim lebovima

 Dvostruki kavez ima i dvojaku ulogu:

- da smanji polaznu struju
- da povea polazni momet
Gornji provodnik (A) obuhvaen je manjim magnetnim fluksom, indukovana
ems u njemu znatno je manja, izraen je od materijala veeg specifinog
otpora, polazni moment je veliki (polazni kavez)
Donji provodnik (B) obuhvaen je veim magnetnim fluksom, njegova ems je
vea, pa je i njegov induktivni otpor vei, to kao rezultat daje vrlo malu struju
koja tee kroz ovaj provodnik, koja je znatno pomerena od ems, pa donji kavez
pri pokretanju razvija mali obrtni moment (radni kavez)

Pokretanje motora sa namotanim rotorom

Veliina polazne struje ograniava se

pomou rotorskog otpornika, iji
krajevi su vezani preko etkica i
kliznih prstenova za krajeve
pojedinih faza rotora, a ostala tri su
spojena u zvezdite preko kliznog
prstena K

Pre ukljuivanja motora na mreu, ruice pokretakog otpornika treba da su u

poloaju maksimalnog otpora
Po ukljuenju, trokraka ruica se postepeno pomera, ime se u skokovima
smanjuju vrednosti otpora ukljuenih u pojedine faze

 Ako se na vreme i pravilno iskljuuju pojedine sekcije pokretakog otpornika,

promena momenta u toku pokretanja vri se po krivoj, koju ine vrni delovi
pojedinih karakteristika za razliite vrednosti pokretakog otpornika
Ceo tok putanja u rad, odnosno promena momenta do postizanja nominalnog
reima oznaen je crvenom linijom
- Moment ne pada ispod neke
granice (M)
- Polazni moment (s = 1) na
prirodnoj
(neregulisanoj)
karakteristici (5) znatno je
manji
od
momenta
optereenja (Mt), tako da
bez poveanja otpora u kolu
rotora motor, pod datim
optereenjem, ne bi mogao
da se pokrene

 Prednosti asinhronih motora sa kliznim prstenovima:

smanjena struja pokretanja
veliki polazni moment (jednak maksimalnom)
polazni moment se moe po potrebi podeavati
mogue podeavanje brzine
Nedostaci, u odnosu na kratkospojene motore:
- sloenija i skuplja konstrukcija
- Dulovi gubici
- neizbeno varnienje na kliznim prstenovima (nepogodni za primenu u
eksploziono ugroenim sredinama, gde su u prednosti kratkospojeni motori jedini motori koji po principu rada ne varnie)
Asinhroni motori sa namotanim rotorom i kliznim prstenovima primenjuju
se za sve snage, a naroito za velike i najvee, sa tekim pokretanjem, kada
je potreban veoma veliki polazni moment
Ovakvi motori za visoke napone ne smeju se iskljuiti iz mree sa otvorenim
namotajem rotora zbog opasnosti naponskog proboja izolacije

Regulacija brzine obrtanja asinhronih motora

Promena brzine obrtanja :

ns

60 f
nr
p

promenom klizanja (promenom napona statora ili otpora u kolu rotora)

promenom broja pari polova
promenom frekvencije napona napajanja
Promena brzine obrtanja promenom napona statora
Trofazni pretvara napona (1)
izveden pomou antiparalelnog
spoja tiristora koji napaja stator
asinhronog motora (2)
Dodavanjem otpora u kolu rotora (3) poveava se prekretno klizanje
Veliki gubici - veliki deo energije troi se na rotorskim otporima
Samo za motore malih snaga, ili za motore veih snaga ako ne rade dugo sa
snienim brzinama obrtanja

Promena brzine obrtanja promenom otpora u kolu rotora

Promena omskog otpora rotora - ubacivanjem promenljivog otpornika u
njegovo strujno kolo (kod motora sa kliznim prstenovima)
Povoljnije je reenje sa impulsnom promenom otpora u kolu rotora:
asinhroni motor (1), trofazni dvostrani ispravlja (2) i pretvara za impulsno
ukljuivanje otpornika otpornosti Rr

Promena brzine obrtanja promenom broja pari polova

Nije mogue obezbediti kontinualnu promenu brzine, vec samo diskretnu,
i to za dve do etiri razliite brzine

Promena brzine obrtanja promenom frekvencije napona napajanja

Skoro iskljuivo se vri kao istovremena promena napona i frekvencije skalarna - U/f regulacija
Za tu svrhu koriste se invertori reguliu napon i frekvenciju na
motoru, pri emu njihov odnos
ostaje konstantan
Mehanike karakteristike motora za razliite frekvencije i konstantan odnos U/f:
Veliina prekretnog momenta praktino
se ne menja, jer je odnos statorskog
napona i frekvencije konstantan
Nagib mehanikih karakteristika ne
menja se pri promeni frekvencije
statora,
tj.
karakteristike
se
translatorno pomeraju po apscisnoj osi

 Frekventni pretvarai za upravljanje asinhronim motorima:

Pretvara za upravljanje trofaznim

asinhronim motorima male snage

Serija pretvaraa za snage

motora od 5,5 kW do180 kW

Pretvarai koji pokrivaju irok spektar

snaga motora, od 1,1 do 500 kW